I RAZRED

II RAZRED

III RAZRED

UKUPNO

nedeljno

godišnje

nedeljno

godišnje

nedeljno

godišnje

godišnje

T

V

PN

T

V

PN

B

T

V

PN

T

V

PN

B

T

V

PN

T

V

PN

B

T

V

PN

B

Σ

A1: OBAVEZNI OPŠTEOBRAZOVNI PREDMETI

11

2

0

407

74

0

0

8

0

0

280

0

0

0

9

0

0

279

0

0

0

966

74

0

0

1040

1.

Srpski jezik i književnost

3

111

2

70

2

62

243

243

1.1

______ jezik i književnost

2.

Srpski jezik kao nematernji jezik

3.

Strani jezik I

2

74

2

70

1

31

175

175

4.

Fizičko vaspitanje

2

74

2

70

2

62

206

206

5.

Matematika

2

74

2

70

1

31

175

175

6.

Istorija

2

74

74

74

7.

Računarstvo i informatika

2

74

74

74

8.

Geografija

1

31

31

31

9.

Ekologija i zaštita životne sredine

1

31

31

31

10.

Ustav i prava građana

1

31

31

31

B: IZBORNI PREDMETI PREMA PROGRAMU OBRAZOVNOG PROFILA

1

0

0

37

0

0

0

1

0

0

35

0

0

0

1

0

0

31

0

0

0

103

0

0

0

103

1.

Građansko vaspitanje / Verska nastava

1

37

1

35

1

31

103

103

Ukupno A1+A2

12

2

0

444

74

0

0

9

0

0

315

0

0

0

10

0

0

310

0

0

0

1069

74

0

0

1143

Ukupno

14

518

9

315

10

310

1143

Ukupno A1+A2+B1+B2

32

1184

32

1180

32

1082

3446

Lista izbornih predmeta prema programu obrazovnog profila

Rb

Lista izbornih predmeta

RAZRED

I

II

III

1.

Strani jezik

1

1

2.

Izabrani sport

1

1

3.

Istorija (odabrane teme)

1

1

4.

Etika

1

5.

Logika

1

6.

Matematika

1

7.

Industrijska geografija

1

1

8.

Likovna kultura

1

1

9.

Muzička kultura

1

1

10.

Biologija

1

1

Ostali obavezni oblici obrazovno-vaspitnog rada tokom školske godine

I RAZRED
časova

II RAZRED
časova

III RAZRED
časova

UKUPNO
časova

Čas odeljenskog starešine

do 74

do 70

do 62

do 198

Dodatni rad *

do 30

do 30

do 30

do 120

Dopunski rad *

do 30

do 30

do 30

do 120

Pripremni rad *

do 30

do 30

do 30

do 120

Napomena: *Ako se ukaže potreba za ovim oblicima rada.

Fakultativni oblici obrazovno-vaspitnog rada tokom školske godine po razredima

I RAZRED
časova

II RAZRED
časova

III RAZRED
časova

Ekskurzija

2-3 dana

2-3 dana

3-4 dana

Jezik drugog naroda ili nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture

2 časa nedeljno

Treći strani jezik

2 časa nedeljno

Drugi predmeti *

1-2 časa nedeljno

Stvaralačke i slobodne aktivnosti učenika (hor, sekcije i drugo)

30-60 časova godišnje

Društvene aktivnosti - učenički parlament, učeničke zadruge

15-30 časova godišnje

Kulturna i javna delatnost škole

2 radna dana

Napomena: *Pored navedenih predmeta škola može da organizuje, u skladu sa opredeljenjima učenika, fakultativnu nastavu iz predmeta koji su utvrđeni nastavnim planom drugih obrazovnih profila istog ili drugog područja rada, kao i u nastavnim planovima gimnazije, ili po programima koji su prethodno doneti.

Ostvarivanje školskog programa po nedeljama

I RAZRED

II RAZRED

III RAZRED

Razredno-časovna nastava

37

35

31

Mentorski rad (nastava u bloku, praksa)

0

2

3

Obavezne vannastavne aktivnosti

2

2

2

Završni ispit

3

Ukupno radnih nedelja

39

39

39

Podela odeljenja u grupe

razred

predmet / modul

godišnji fond časova

broj učenika u grupi - do

vežbe

praktična nastava

nastava u bloku

I

Računarstvo i informatika

74

12

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Uvod u proučavanje književnog dela

• Uvođenje učenika u svet umetničkog dela i književnost kao nauku i umetnost

• razlikuje vrste umetnosti i njihova izražajna sredstva
• objasni pojam i funkciju književnosti, međusobnu povezanost umetnosti
• navede naučne discipline koje se bave proučavanjem književnosti
• poredi usmenu i pisanu književnost i izvodi zaključke o njihovim međusobnim razlikama
• razlikuje književne rodove i vrste i navodi njihove odlike
• odredi temu, motiv, siže, fabulu, lik i ideju u književnom delu
• iznosi svoje zapažanje o književnom delu

• Vrste umetnosti, podela umetnosti
• Književnost kao umetnost, književnost i druge umetnosti
• Istorija književnosti, teorija književnosti, književna kritika
• Struktura lirskog književnog dela: narodna lirska pesma i umetnička lirska pesma po izboru
• Struktura epskog dela: epska narodna pesma (predlog "Kneževa večera"), pripovetka po izboru i roman (predlog Dragoslav Mihailović "Kad su cvetale tikve")
• Struktura dramskog dela: drama po izboru (predlog antička drama, Nušić, Sterija…)
• Evaluacija - test

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (111 časova)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Književnost starog veka

• Upoznavanje učenika sa mitologijom, reprezenta-tivnim delima starog veka i njihovim značajem za razvoj evropske kulture

• objasni značaj mitologije za antičku književnost i razvoj evropske kulture
• navede imena autora, nazive obrađenih dela i klasifikuje ih po kulturama kojima pripadaju, književnim rodovima i vrstama
• objasni univerzalne poruke književnosti starog veka
• prepozna sličnosti i različitosti tematike i motiva

• Sumersko-vavilonska književnost: Ep o Gilgamešu (analiza odlomka)
• Mitovi: o Tantalu, Sizifu, Narcisu; mitovi o Troji: Parisov sud, Odisej i Penelopa, Ahil, Edip…
• Helenska književnost - Homer: Ilijada (odlomak)
• Sofokle: Antigona
• Stari i Novi zavet (tekstovi po izboru)
• Evaluacija

Preporuke za realizaciju nastave
• Prilikom obrade dramskog dela mogućnost posete pozorišnoj predstavi ili gledanje snimka pozorišne predstave, a nakon toga razgovor. Takođe je ovu nastavnu temu moguće obrađivati tokom cele školske godine, pa na primer strukturu dramskog dela obraditi na primeru "Romea i Julije", a strukturu lirske i epske narodne pesme obraditi tokom realizacije teme Narodna književnost
• Narodna književnost se može obraditi po motivima (rad u grupama)

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• testove praktičnih veština

Okvirni broj časova po temama
• Uvod u proučavanje dela (15 časova)
• Književnost starog veka (13 časova)
• Srednjovekovna književnost (12 časova)
• Narodna književnost (13 časova)
• Humanizam i renesansa (10 časova)
• Opšti pojmovi o jeziku (5 časova)
• Fonetika (10 časova)
• Pravopis 1 (11 časova)
• Kultura izražavanja (22 časa)

Srednjovekovna književnost

• Upoznavanje sa spomenicima južnoslovenske kulture, razvojem pisma i jezika, delima srednjovekovne književnosti

• navede najznačajnije spomenike južnoslovenske kulture, njihov jezik, pismo i vek u kom su nastali
• imenuje autore, dela i klasifikuje ih prema književnim rodovima i vrstama
• locira obrađene tekstove u istorijski kontekst
• objasni značaj srednjovekovne književnosti za srpsku kulturu
• analizira izabrane tekstove uz pomoć nastavnika

• Počeci slovenske pismenosti: Crnorizac Hrabar: "Slovo o pismenima"
• Rad Ćirila i Metodija
• Slovenska pisma i razvoj književnog jezika
• Najstariji spomenici južnoslovenske kulture
• Sveti Sava: "Žitije svetog Simeona" (odlomak)
• Jefimija: "Pohvala knezu Lazaru"
• Despot Stefan Lazarević: "Slovo ljubve"
• Evaluacija - test

Narodna književnost

• Ukazivanje na narodnu književnost kao izraz kolektivnog mišljenja i osećanja, riznicu narodnih običaja, kodeks etičkih normi

• razlikuje lirske, epske i lirsko-epske pesme
• uoči raznolikost u tematici i motivima
• procenjuje etičke vrednosti iznete u delima narodne književnosti
• navede osobine likova i izloži fabulu
• uporedi umetničku interpretaciju stvarnosti i istorijske činjenice

• Vrste narodne književnosti
• Odlike lirske narodne pesme "Ovčar i devojka", "Zao gospodar" (predlog)
• Odlike epske narodne pesme "Banović Strahinja", Marko pije uz Ramazan vino", "Boj na Mišaru"
• Odlike lirsko-epske pesme (pesma po izboru)
• Odlike narodne proze. (bajka po izboru)
• Kratke narodne prozne vrste (izbor)
• Evaluacija

Humanizam i renesansa

• Upoznavanje sa poetikom humanizma i renesanse, njenim najznačajnijim predstavnicima i književnim delima

• navede najznačajnije predstavnike i njihova dela
• objasni značenje pojmova humanizam i renesansa
• navede odlike pravca
• prepozna odlike epohe u obrađenim delima
• uporedi vrednosti srednjeg veka sa vrednostima humanizma i renesanse
• objasni značaj umetnosti humanizma i renesanse za razvoj evropske kulture i civilizacije

• Poetika humanizma i renesanse, najznačajniji predstavnici
• Frančesko Petrarka: "Kanconijer" (izbor soneta)
• Đovani Bokačo: "Dekameron" (pripovetka po izboru) ili Dante Aligijeri: "Pakao" (prikaz dela)
• Vilijam Šekspir: "Romeo i Julija"
• Servantes: "Don Kihot" (odlomak)
• Evaluacija

Opšti pojmovi o jeziku

• Ukazivanje na proučavanje jezika kao sistema, njegovu društvenu uslovljenost i istorijski razvoj

• objasni funkciju jezika i pojam jezičkog znaka
• razlikuje nestandardne varijetete od standardnog književnog jezika
• navede faze razvoja književnog jezika do 19. veka
• navede discipline koje se bave proučavanjem jezičkog sistema

• Mesto jezika u ljudskom društvu, bitna svojstva jezika, jezik i komunikacija
• Književni jezik, jezička norma i standardizacija
• Jezički sistem i nauke koje se njime bave
• Književni jezici na južnoslovenskom jezičkom području do 19. veka

Fonetika

• Osposobljavanje učenika za primenjivanje znanja iz fonetike i fonologije u skladu sa jezičkom normom

• primeni znanja o glasovnim alternacijama u pravopisnim rešenjima
• razlikuje glasovne alternacije
• navede akcente srpskog književnog jezika, zna da ih obeleži i navede osnovna pravila o njihovoj upotrebi

• Fonetika i fonologija
• Glasovne alternacije suglasnika (zvučnih i bezvučnih; s:š, z:ž, n:m; k, g, h:č, ž, š i k, g, h:c, z, s; alternacije nenepčanih sa prednjonepčanim suglasnicima), glasovne alternacije samoglasnika (promena o u e, prevoj vokala, nepostojano a, promena sonanta l u vokal o) i gubljenje suglasnika sa pravopisnim rešenjima
• Osnovna pravila akcentuacije srpskog književnog jezika
• Evaluacija - test

Pravopis

• Osposobljavanje učenika za primenjivanje znanja iz jezika i pravopisa u skladu sa jezičkom normom

• primeni znanja o glasovnim alternacijama u skladu sa jezičkom normom
• primeni upotrebu velikog i malog slova u skladu sa jezičkom normom
• podeli reči na kraju reda u skladu sa jezičkom normom

• Glavne norme pisanja velikog i malog slova (na početku rečenice, naslovi i natpisi, vlastita imena, imena naroda, geografski pojmovi, nebeska tela, praznici, ustanove i organizacije, prisvojni pridevi na -ov i -in, kurtoazna upotreba velikog slova, višečlana imena zemalja i ostala višečlana imena, pomoćne reči u imenima, nazivi serijskih i apstraktnih pojmova, zvanja, titule…)
• Pravopisna rešenja kod gubljenja suglasnika, alternacije zvučnih i bezvučnih suglasnika, alternacije s:š, z:ž, n:m; k, g, h:č, ž, š i k, g, h:c, z, s; alternacije nenepčanih sa prednjonepčanim suglasnicima i neknjiževne pojave u rasporedu l:o, poziciono j u susedstvu sa i i ostali slučajevi u pisanju suglasnika j
• Podela reči na kraju reda

Kultura izražavanja

• Osposobljavanje učenika da primenjuju teorijska znanja iz gramatike i pravopisa u usmenom i pisanom izražavanju u skladu sa jezičkom normom
• Osposobljavanje učenika da koriste različite oblike kazivanja i funkcionalne stilove

• opiše stanja, osećanja, raspoloženja, izrazi stavove, donese zaključke u usmenom i pisanom izražavanju
• primeni principe standardnog književnog jezika
• razlikuje funkcionalne stilove
• prepozna i primeni odlike razgovornog i književnoumetničkog funkcionalnog stila
• popunjava formulare, uplatnice, zahteve i slično u skladu sa jezičkom normom

• Jezičke vežbe
• Stilske vežbe
• Vrste funkcionalnih stilova - osnovne odlike
• Razgovorni funkcionalni stil
• Književnoumetnički funkcionalni stil
• Popunjavanje formulara, zahteva, uplatnica i sl.
• Pismeni zadaci 4x2+2
• Domaći zadaci

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Fonetika

Osposobljavanje učenika za pravilan izgovor glasova srpskog jezika i pravilno akcentovanje reči i rečenica.

• pravilno artikuliše glasove srpskog jezika,
• razlikuje akcentovane i neakcentovane reči,
• primenjuje osnovna pravila akcentovanja reči i rečenica.

• Vokalski i konsonantski sistem standardnog jezika;
• Osnove akcenatskog sistema srpskog jezika;
• Alternacije glasova.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje u okviru sledećih oblika nastave:
• teorijska nastava

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava - učionica

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti putem:
• praćenja ostvarenosti ishoda,
• testova znanja.

Okvirni broj časova po temama:
• Fonetika (9 časova)
• Morfologija (12 časova)
• Tvorba reči (9 časova)
• Sintaksa (9 časova)
• Pravopis (5-7 časova)
• Kultura izražavanja (8-12 časova)
• Književnost (12-16 časova)

Morfologija

Upoznavanje učenika sa pravilnom upotrebom oblika reči.

• razlikuje vrste reči,
• pravilno upotrebljava rod i broj imanskih reči,
• pravilno upotrebljava lice, rod i broj glagola,
• razlikuje glagole po vidu i rodu.

• Vrste reči i njihove gramatičke kategorije;
• Reči sa deklinacijom, reči sa konjugacijom;
• Glagolski oblici - lični i nelični.

Preporuke za realizaciju sadržaja programa
Nastavni program srpskog kao nematernjeg jezika za srednju školu predstavlja produžetak programa osnovne škole i obezbeđuje kontinuitet nastave ovog predmeta. Stoga, neophodno je da se nastavnik upozna sa sadržajem programa predmeta srpski kao nematernji jezik za osnovnu školu.
Nivo znanja učenika iz osnovne škole, u pogledu ovladanosti srpskim jezikom, veoma je različit. Zato nastava srpskog kao nematernjeg jezika ne može biti jednoobrazna i u njoj se moraju uvažavati različite mogućnosti i potrebe učenika različitih sredina i različitih maternjih jezika. Ona mora obezbediti individualno napredovanje učenika u savladavanju jezičkih i komunikativnih veština, što podrazumeva dostizanje različitih nivoa ishoda zavisno od konkretnih mogućnosti.
S obzirom na to da je osnovni cilj nastave ovoga predmeta produktivno ovladavanje srpskim jezikom i osposobljavanje učenika za komunikaciju u svakodnevnim situacijama, organizacija ove nastave treba da se bazira na principima komunikativnog pristupa u usvajanju i učenju jezika.
Sadržaji programa iz gramatike povezani su sa sadržajima gramatike u osnovnoj školi, kojima se sada pristupa kognitivno. Time se znanja upotpunjuju i podižu na viši nivo, koriguju se eventualne greške nastale usled interferencije maternjeg jezika i nedovoljno savladanih sadržaja iz prethodnih razreda.
Nastavu gramatike treba organizovati kao sredstvo učenja upotrebe jezika, bez nefunkcionalnog učenja gramatičkih pravila i paradigmi. Gramatičke elemente treba prezentovati i uvežbavati u kontekstu, u realnim govornim situacijama.
Nastava srpskog kao nematernjeg jezika mora biti humanistički orijentisana i bogata kako jezičkim tako i sadržajima iz kulture. Pored jezičkih, u punoj meri moraju biti zastupljeni književni, umetnički, savremeni sadržaji i sadržaji civilizacijskih tekovina.

Tvorba reči

Osposobljavanje učenika za primenu pravila tvorbe reči.

• pravilno gradi reči raznim tipovima tvorbe.

• Izvedene i složene reči (uloga prefiksa, sufiksa i spojnih vokala u građenju reči).

Sintaksa

Osposobljavanje učenika za pravilno građenje sintagmi i rečenica.

• proširi prostu rečenicu zavisnim članovima,
• prepoznaje vrstu komunikativne rečenice, kao i njenu funkciju.

• Rečenični članovi;
• Vrste rečenice po komunikativnoj funkciji.

Pravopis

Osposobljavanje učenika za primenu pravopisnih pravila srpskog jezika.

• primenjuje pravopisna pravila srpskog jezika.

• Karakteristike fonetskog pravopisa;
• Veliko i malo slovo;
• Sastavljeno i rastavljeno pisanje reči;
• Pravopisni znaci i znaci interpunkcije.

U okviru časova književnosti obrađuju se odabrani odlomci iz srpske književnosti u skladu sa nivoom znanja i interesovanjima učenika. Pored predloženih književnih tekstova u nastavi treba koristiti tekstove i drugih funkcionalnih stilova, autentične i konstruisane, da bi učenici sticali sposobnost razlikovanja i adekvatne primene odgovarajućih formi izražavanja. Izuzetnu pažnju treba posvetiti motivaciji učenika za rad organizovanjem različitih metoda i oblika rada i raznovrsnim leksičkim, gramatičkim i komunikativnim vežbama. Učenike treba podsticati i na uočavanje sličnosti i razlika srpskog i maternjeg jezika, ali i širih, kulturoloških karakteristika.
Posebne napomene za ostvarivanje pojedinih sadržaja u okviru tema.
- U okviru fonetike obratiti pažnju na razliku u akcentu reči i rečenica između maternjeg i srpskog jezika.
- U sadržajima morfologije težište treba staviti na rod i broj imenskih reči (slaganje imenica sa pridevima i pridevskim zamenicama).
- Kod glagolskog vida uvežbavati korišćenje zamenice i rečce se (kod najčešće korišćenih glagola).
- Kod tvorbe reči prefiksaciju i sufiksaciju povezati sa glagolskim vidom.

Kultura izražavanja

Osposobljavanje učenika za usmeno i pismeno izražavanje.

• komunicira na srpskom jeziku u skladu sa temom ili situacijom;
• daje kompleksnije odgovore na postavljena pitanja i postavlja pitanja.

- Tematika:
• Škola;
• Zanimanja;
• Iz života mladih;
• Svakodnevni život.
- Komunikativne funkcije: iskazivanje osećanja i stavova;
- Proširivanje jezičke i leksičke građe novim rečima;
- Pismeni zadatak (jedan godišnje);
- Domaći zadaci.

Književnost

Upoznavanje sa različitim književnim rodovima i vrstama i značajnim delima srpske književnosti.

• razlikuje književne rodove i vrste;
• interpretira sadržinu teksta;
• izvrši sadržajnu i osnovnu estetsku analizu teksta.

- Vuk Stefanović Karadžić - sakupljač narodnih umotvorina;
- Izbor iz lirske narodne poezije (Vila zida grad, Devojka i sunce, Majka Jova u ruži rodila);
- Epska narodna pesma - "Kosovka devojka";
- Legende i predanja o svetom Savi;
- Narodna bajka "Djevojka brža od konja";
- Branislav Nušić: "Gospođa ministarka";
- Laza Lazarević: "Prvi put s ocem na jutrenje";
- Jovan Jovanović Zmaj: "Đulići" i "Đulići uveoci" (izbor);
- D. Maksimović: "Zmija";
- Vojislav Ilić: "Veče";
- Danilo Kiš: Izbor iz pripovedaka;
- Ivo Andrić: "Priča o vezirovom slonu";
- Radoje Domanović: "Marko Kraljević po drugi put među Srbima".
(Obavezno treba obraditi sedam dela.)

- U ostvarivanju sadržaja programa koji se odnose na padeže detaljnije obraditi mesna značenja genitiva, akuzativa i lokativa. Uvežbavanje padeža povezivati sa proširivanjem rečenice sintagmama.
- Obratiti pažnju na strukturu rečenice (proste i složene) i njihovu komunikativnu funkciju.
- Kod glagolskih oblika uvežbavati prezent, perfekat i futur I.
- U oblasti pravopisa obavezno treba uvežbavati pisanje rečce ne i pisanje datuma.
- U tematici književnost, među sedam književnih dela obaveznih za obradu, uključiti dela iz narodne književnosti.

CILJ

ISHODI NA KRAJU PRVOG RAZREDA
Učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENE TEME OPŠTE I STRUČNE I GRAMATIČKI SADRŽAJI
(80% + 20%)

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Razumevanje na sluh
Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora

• razume rečenice, pitanja i uputstva iz svakodnevnog govora
(kratka uputstva izgovorena sporo i razgovetno)
• razume opšti sadržaj kraćih, prilagođenih tekstova
(računajući i stručne) posle nekoliko slušanja ili uz pomoć vizuelnih efekata (na uputstvima, oznakama, etiketama)
• razume brojeve (cene, račune, tačno vreme)

• Svakodnevni život (organizacija vremena, poslova, slobodno vreme)
• Hrana i zdravlje
(navike u ishrani, karakteristična jela i pića u zemljama sveta)
• Poznati gradovi i njihove znamenitosti
• Sportovi i poznata sportska takmičenja
• Život i dela slavnih ljudi XX veka (iz sveta nauke, kulture)
• Mediji (štampa, televizija)
• Interesantne životne priče i događaji
• Svet kompjutera
(rasprostranjenost i primena)

STRUČNE TEME
• Alati i merni instrumenti za katastarski, komasacioni i topografski premer
• Dokumentacija za katastarski, komasacioni i topografski premer
• Planiranje, organizovanje i sprovođenje geodetskih poslova
• Praćenje novina u oblasti geodezije
• Poslovna komunikacija na stranom jeziku relevantna za struku

1. Predstavljanje sebe i drugih
2. Pozdravljanje (sastajanje, rastanak; formalno, neformalno, specifično po regionima)
3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, boja, brojeva itd.)
4. Davanje jednostavnih uputstava i komandi
5. Izražavanje molbi i zahvalnosti
6. Izražavanje izvinjenja
7. Izražavanje potvrde i negiranje
8. Izražavanje dopadanja i nedopadanja
9. Izražavanje fizičkih senzacija i potreba
10. Iskazivanje prostornih i vremenskih odnosa
11. Davanje i traženje informacija i obaveštenja
12. Opisivanje i upoređivanje lica i predmeta
13. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu
14. Izražavanje pripadanja i posedovanja
15. Skretanje pažnje
16. Traženje mišljenja i izražavanje slaganja i neslaganja
17. Traženje i davanje dozvole
18. Iskazivanje čestitki
19. Iskazivanje preporuke
20. Izražavanje hitnosti i obaveznosti
21. Iskazivanje sumnje i nesigurnosti

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Komunikativna nastava stranih jezika podrazumeva poimanje jezika kao sredstva komunikacije; insistira na upotrebi ciljnog jezika u učionici u dobro osmišljenim kontekstima od interesa za učenike; pretpostavlja primenu tzv. Teacher talk, odn. prilagođavanje govorne delatnosti nastavnika interesovanjima i znanjima učenika; insistira na komunikativnom aspektu upotrebe jezika, odn. na značenju jezičke poruke, a ne toliko na gramatičnoj preciznosti iskaza; pretpostavlja da se znanja učenika mere precizno definisanim relativnim, a ne toliko apsolutnim kriterijumima tačnosti.
Jedan od ključnih elemenata komunikativne nastave je i socijalna interakcija kroz rad u učionici. Ona se bazira na grupnom ili individualnom rešavanju problema, potrazi

Razumevanje pročitanog Teksta
Osposobljavanje učenika za razumevanje pročitanih tekstova

• u nepoznatom tekstu prepoznaje poznate reči, izraze i rečenice(npr. u oglasima, na plakatima)
• razume opšti sadržaj i smisao kraćih tekstova (saopštenja, formulara sa podacima o nekoj osobi, osnovne komande na mašinama/kompjuteru, deklaracije o proizvodima, uputstva za upotrebu i korišćenje)

ENGLESKI JEZIK

I. REČENICA
Obnoviti rečenične model obuhvaćene programom za osnovnu školu.
- Red reči u rečenici. Mesto priloga i priloških odredbi.
- Tag questions
- Indirektni govor
a) izjave - bez promene glagolskog vremena (glagol glavne rečenice u jednom od sadašnjih vremena)
b) molbe, zahtevi, naredbe
v) pitanja sa promenom reda reči - bez promene glagolskog vremena (glagol glavne rečenice u jednom od sadašnjih vremena)
- Yes/No pitanja
- "WH" pitanja
- Direktna i indirektna pitanja

za informacijama i manje ili više kompleksnim zadacima. U tim zadacima uvek su jasno određeni kontekst, procedura i cilj, čime se unapređuje kvantitet jezičkog materijala koji je neophodan uslov za bilo koje učenje jezika. Takozvana komunikativno-interaktivna paradigma u nastavi stranih jezika, između ostalog, uključuje i sledeće komponente:
• usvajanje jezičkog sadržaja kroz ciljano i osmišljeno učestvovanje u društvenom činu

Usmena produkcija Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku

•upotrebljava jednostavne izraze i rečenice da bi predstavio svakodnevne, sebi bliske ličnosti, aktivnosti, situacije i događaje

II. IMENIČKA GRUPA
1. Član
- Obnoviti upotrebu određenog i neodređenog člana
- Nulti član uz gradivne i apstraktne imenice

• poimanje nastavnog programa kao dinamične, zajednički pripremljene i ažurirane liste zadataka i aktivnosti
• nastavnik je tu da omogući pristup i prihvatanje novih ideja
• učenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni učesnici u društvenom činu

Pismena produkcija Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja

• sastavlja kratak tekst o odgovarajućoj temi
• piše kratke poruke relevantne za posao (mesto, termini sastanka)
• piše kraći tekst o sebi i svom okruženju
• popunjava formular gde se traže lični podaci

2. Imenice
- Množina imenica - obnoviti
- Izražavanje pripadanja i svojine - saksonski genitiv
- Brojive i nebrojive imenice
3. Zamenički oblici
a) Zamenice
- Lične zamenice u funkciji subjekta i objekta

• udžbenici su samo jedan od resursa; osim njih preporučuje se i primena drugih izvora informacija i didaktičkih materijala, pogotovu kad je reč o stručnim temama
• učionica postaje prostor koji je moguće restrukturirati iz dana u dan
Važan cilj u učenju stranog jezika u srednjim stručnim školama je ovladavanje jezikom struke, i to u onolikoj meri

Interakcija
Osposobljavanje učenika za učešće u dijalogu na stranom jeziku i razmenu kraćih pisanih poruka

• na jednostavan način se sporazumeva sa sagovornikom koji govori sporo i razgovetno
• postavlja jednostavna pitanja u vezi sa poznatim temama iz života i struke kao i da usmeno ili pismeno odgovara na ista (brojevi, podaci o količinama, vreme, datum)
• napiše kratko lično pismo, poruku, razglednicu, čestitku

- Pokazne zamenice
- Odnosne zamenice
b) determinatori
- Pokazni determinatori
- Neodređeni determinatori
- Prisvojni determinatori
4. Pridevi
- Obnoviti komparaciju prideva
- too/not…enough/not as…(as)/…than
5. Brojevi
- Obnoviti proste i redne brojeve
-
6. Kvanitifikatori

koja je neophodna da se jezik koristi radi informisanosti i osposobljenosti za jednostavnu komunikaciju u usmenom i pisanom obliku na stranom jeziku. Taj segment nastave stranog jezika koji se progresivno uvećava od 20 do 50% tokom četvorogodišnjeg obrazovanja mora da bude jasno definisan i u skladu sa ishodima vezanim za kvalifikacije struke.

Medijacija Osposobljavanje učenika da prevodi, sažima i prepričava sadržaj kraćih usmenih i pisanih tekstova

• Na ovom nivou nije predviđena

III. GLAGOLSKA GRUPA
1. Glagoli
- Obnoviti glagolske oblike predviđene programom za osnovnu školu
- Modalni glagoli: may can, must
- Pasivne konstrukcije - sadašnje vreme/ prošlo - the Simple present/past (prošlo vreme receptivno)

Neophodno je da stručna tematika koja se obrađuje na stranom jeziku prati ishode pojedinih stručnih predmeta i bude u korelaciji sa njima. Realizacija nastave jezika struke se mnogo više ogleda u razvijanju receptivnih veština nego

Medijska pismenost Osposobljavanje učenika da koriste medije kao izvore informacija i razvijaju kritičko mišljenje u vezi sa njima

• prepoznaje i pravilno koristi osnovne fonološke (intonacija, prozodija, ritam) i morfosintaksičke kategorije (imenički i glagolski nastavci, osnovni red reči)

- going to i trajni prezent za planove i namere, going to i will (za buduća predviđanja)
- used to
2. Prilozi, izvođenje priloga i upotreba, prilozi verovatnoće sa may, might i will
3. Predlozi, najčešći predlozi za orijentaciju u vremenu i prostoru.
4. Kondicional prvi

produktivnih jer je svrha učenja stranog jezika, u prvoj liniji, usmerena na to da se učenici osposobe da prate određenu stručnu literaturu u cilju informisanja, praćenja inovacija i dostignuća u oblasti struke, usavršavanja i napredovanja.

• koristi sadržaje medijske produkcije namenjene učenju stranih jezika (štampani mediji, audio/video zapisi, kompakt disk, internet itd.)

ITALIJANSKI JEZIK

Morfosintaksički i fonetski sadržaji
Član
Određeni i neodređeni član. Osnovna upotreba.

Stoga je spektar tekstova koji se preporučuju veliki: šematski prikazi, uputstva o primeni aparata, instrumenata ili pak materijala, hemikalija, recepti, deklaracije, kraći stručni tekstovi

Član spojen s predlozima: di, a, da, in, su i con.
Određeni član uz osnovne i redne brojeve.

Imenica
Rod imenica. Pravilna množina imenica. Množina imenica na: -co, -go, -ca, -ga. Najčešći primeri nepravilne množine: imenice koje se završavaju na konsonant (il bar, i bar), imenice koje se završavaju na naglašeni vokal (la città, le città), skraćene imenice (la foto, le foto), jednosložne imenice (il re, i re), imenice koje se završavaju na i (la tesi, le tesi).

Zamenice
Lične zamenice u službi subjekta (io, tu, lui, lei, Lei, noi, voi, loro).
Naglašene lične zamenice u službi objekta (me, te, lui, lei, Lei, noi, voi, loro)
Prisvojne zamenice (mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro).
Pokazne zamenice (questo, quello).
Upitne zamenice (chi? i che?/che cosa?)
Neodređene zamenice (ognuno i qualcuno).

Pridevi
Opisni pridevi, slaganje prideva i imenice u rodu i broju. Opisni pridevi buono i bello; neodređeni pridev tutto.
Pridevi na - co (bianco, simpatico), -go (largo, analogo)

čiji je sadržaj relevantan za tematske sadržaje stručnih predmeta, izveštaji, katalozi, programi sajamskih aktivnosti i sl. Veoma je bitno u radu sa takvim tekstovima odrediti dobru didaktičku podršku. Dobro osmišljeni nalozi upućuju na to da određene tekstove, u zavisnosti od težine i važnosti informacija koje oni nose, treba razumeti globalno, selektivno ili pak detaljno. Produktivne veštine treba ograničiti na strogo funkcionalnu primenu realnu za zahteve struke. To podrazumeva pisanje kratkih poruka, mejlova u okviru poslovne komunikacije (porudžbenice, reklamacije, zahtevi, molbe) i vođenje usmene komunikacije koja omogućava sporazumevanje na osnovnom nivou bilo u direktnom kontaktu sa sagovornikom ili u telefonskom razgovoru.

Prisvojni pridevi: mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro. Upotreba člana uz prisvojne prideve.
Morfološke odlike prideva questo, quello, bello i buono.
Neodređeni pridevi ogni i qualche.
Naziv boja, morfološke osobenosti prideva viola, rosa, blu, arancione.
Brojevi: osnovni brojevi, redni brojevi.
Upotreba osnovnih i rednih brojeva pri označavanju datuma.

Glagol
Sadašnje vreme (Indicativo Presente) glagola sve tri konjugacije. Sadašnje vreme nepravilnih glagola: essere, avere, andare, dare, fare, bere, venire, stare, uscire, dire, tenere.
Sadašnje vreme modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere.
Upotreba glagola piacere.
Particip prošli i prošlo svršeno vreme Passato prossimo: prelaznih i neprelaznih glagola; nepravilnih glagola. Buduće vreme (Futuro semplice) glagola s pravilnim i nepravilnim osnovama. Predbuduće vreme (Futuro anteriore).

Prilozi
Vrste priloga: za način, mesto i vreme
Priloške rečce ci i vu.

Predlozi
Prosti predlozi du, a, da, in, con, su, per, tra, fra i njihova osnovna upotreba. Predlozi dentro, fuori, sotto, sopra, davanti, dietro.

Sintaksa
Prosta rečenica: potvrdna, upitna, odrična. Tu sei utaluano. No, uo non sono utaluano. (Tu) seu utaluano?
Složena rečenica:
Adesso non lavoro puù, ma ho puù tempo per leggere e scrivere e giocare con i mueu nipotu.
Red reči u rečenici. Mesto priloga i priloških odredbi. Nel libretto cu sono nomu deu professoru e altre unformazuonu utulu.

Leksikografija
Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika.

Učeniku treba pokazati i stalno ga podsticati na posedovanje, upotrebu i pravilno korišćenje rečnika (dvojezičnog i, kasnije, jednojezičnog), dati osnovne podatke o rečničkoj literaturi odgovarajućeg kvaliteta. Podsticati ga na kontakt sa pisanom literaturom, elektronskim sadržajima i sl.

NEMAČKI JEZIK

Imenice
Usvajanje roda, broja i padeža imenica uz pomoć determinativa i nastavaka. Nominativ, genitiv, dativ i akuzativ jednine i množine sa odgovarajućim predlozima i bez njih. Saksonski genitiv.

Determinativi
Usvajanje determinativa kao odrednice roda, broja i padeža imenica (određeni neodređeni, pokazni, prisvojni, kvalifikativni, neodređeni)

Zamenice
Lične zamenice u nominativu, dativu i akuzativu jednine i množine. Prisvojne i pokazne zamenice kao determinativi uz imenicu. Deklinacija neodređene zamenice jemand, niemand, etwas, nichts

Pridevi
Pridevi u sastavu imenskog predikata i u atributivnoj funkciji (više receptivno nego produktivno). Poređenje prideva, opisna komparacija sa ebenso....wie, nicht so.....wie

Brojevi
Osnovni i redni brojevi

Predlozi
Predlozi sa genitivom, dativom, akuzativom, dativom i akuzativnom

Glagoli
Prezent i futur jakih, slabih, pomoćnih, refleksivnih, složenih i modalnih glagola. Perfekt i preterit najfrekventnijih glagola

Rečenice
Nezavisno složene rečenice (und, aber, oder, denn, darum, deswegen, trotzdem)
Zavisno složene - uzročne (weil), vremenske (wenn, als, während, bis), koncesivne (obwohl), relativne

RUSKI JEZIK

Rečenica
Odnos rečenica u složenoj rečenici: nezavisno složene i zavisno složene rečenice. Upravni i neupravni govor.

Imenice
Varijante padežnih nastavaka: lokativ jednine na у; о береге/на берегу, о лесе/ в лесу, о крае/на краю; nominativ množine na -а, -я, -ья, -е: города, учителя, деревья, граждане.
Imenice kojima se označavaju profesije ljudi, njihova nacionalna i teritorijalna pripadnost. Promena imenica na: -ия, -ие, -мя.

Imenice pluralia tantum (receptivno). Obnavljanje i sistematizacija osnovnih imeničkih promena.

Zamenice
Obnavljanje i sistematizacija zamenica obrađenih u osnovnoj školi: lične, upitne (кто, что, какой, какое, какие).
Odrične zamenice: никто, ничто, никакой, ничей, i neodređene zamenice: кто-то, кто- нибудь, некорый, несколко obrađivati kao leksiku.

Pridevi
Promena prideva
Poređenje prideva tipa: страший, младаший; prost oblik superlativa: ближайший, простейший, худишй.
Rekcija prideva: uočavanje razlika između ruskog i maternjeg jezika (больной чем, готовый к чему, способный к чему i sl).

Brojevi
Principi promena osnovnih brojeva: 1, 2, 3, 4, 5 - 20 i 30, 40, 90, 100 (ostale brojeve obraditi kao leksiku), njihova upotreba u najčešćim strukturama za iskazivanje vremena s predlozima: с - до, с - по, от - до, к idr. Iskazivanje vremena po satu u razgovornom i službenom stilu.

Glagoli
Najčešće alternacije osnove u prezentu i prostom i budućem vremenu. Tvorbs vida pomoću prefiksa, sufiksa i osnove.
Glagoli kretanja: kretanje u određenom pravcu, neodređeno kretanje i kretanje jednom u oba pravca: aktiviranje do sada ne obrađenih glagola kretanja (идти - ходить, ехать - ездить, бегать - бежать, плыть - плавать, лететь - летать, нести - носить, вести - водить, везти - возить).
Rekcija glagola: uočavanje razlika između ruskog i maternjeg jezika (благодарить кого за что, пожертвовать кем - чем, напоминать о ком isl).

Prilozi
Prilozi i priloške odredbe za mesto, vreme, način i količinu. Poređenje priloga.

Predlozi
Najfrekventniji predlozi čija se upotreba razlikuje u odnosu na maternji jezik (для s genitivom, из-за s genitivom u odredbi odvajanja od mesta i uzroka, из-под s genitivom u odredbi odvajanja od mesta, к s dativom u vremenskoj odredbi, по s dativom u atributskoj, prostornoj i uzročnoj odredbi isl).

Veznici
Najfrekventniji prosti veznici u nezavisno složenim i zavisno složenim rečenicama (а, да, и, но, или, если, пока, потому, так как, перед тем как isl).

Rečenični modeli
Subjekatsko-predikatski odnosi
Rečenicve sa imenskim predikatom
1) копуле: быть, стать, являться
Его отец был врачом, а он станет инженером.
Это утверждение является спорным.
2) otsutstvo kopule
Его брат токарь по металлу. Она сегодня весёлая.
Он сильнее всех.

Objekatski odnosi
1) direktnim objektom
Мы купили новый учбеник.
Я не получил ответа.
2) indirektnim objektom
Он их побдагодарил за помощь.
Эта фотография напоминает о прошлом.
3) Zavisnom rečenicom
Брат в писмьме сообщает, что он летом приедет к нам.

Vremenski odnosi
Rečenice s odredbom
1) izražene prilogom
Я пришёл раншьше тебя.
2) izražene zavisnim padežom
Они вернулись к вечеру (к трём часам).
Я сегдона работал с пяти до семи часов.

Načinski odnosi
Rečenice sa odredbom izraženom prilogom
Он хорошо говорит порусски.
Он пишет более красиво, чем ты.
Она поёт красивее всех.

Uzročni odnosi
Rečenice sa odredbom izraženom zavisnim padežom.
Он не приехал в срок по болезни.

Atributivni odnosi
Rečenice s atributom
1) u superlativu

А.С. Пушкин являетсявеличайшим русским поэтом.
2) у зависном падежу
Я забыл тетрадь по русскому языку.

FRANCUSKI JEZIK

Pasivne konstrukcije
est + particip perfekta
Finalne rečenice sa upotrebom pour + inf.

Pitanja:
Qui est-ce qui/que
Qu'est-ce qui/que
Que;

Indirektna pitanja
Negacija
pas du tout, non plus, personne
Kazivanje pretpostavke
si + imperfekt/kondicional
Kazivanje vremena avant de, quand
Kazivanje želje, volje, namere
a) subjunktivom b) infinitivom
Odredbe za vreme
- dani u nedelji, prochain/dernier; il y a/ dans; pendant/depuis;
Poređenje prideva
Odredbe za način
Izrazi za meru i količinu
une douzaine, une centaine, un tas de, pas mal de, environ... i sl.
Slaganje vremena - samo sa indikativom, i to: rrésent - présent (istovremena radnja); rrésent - rassé composé (pre); rrésent - futur (posle)
Imenička grupa
Slaganje determinanata i imenica u rodu i broju; razlike u izgovoru (gde postoje) i razlikovanje nastavaka u tekstu.
les déterminants interrogatifs - exclamatifs - relatifs; les déterminants indéfinis Nastavci imenica i prideva teur/trice; al/aux, ail/aux i neki izuzeci na -s), ou -s/x

Glagolska grupa
Subjunktiv prezenta - objasniti princip tvorbe, a primenjivati samo u datim rečeničnim modelima.
Slaganje participa perfekta sa subjektom

ŠPANSKI JEZIK

Imenička grupa
Slaganje determinativa i imenice u rodu i broju, apokopiranje prideva uz imenicu, neodređeni determinativi (alguno, ninguno, todo, cualquiera) u različitim značenjima.
Tráeme algún libro de García Márquez.
Todas las mañanas, todo el mundo…
Un muchacho cualquiera…
Morfeme tipične za mučki i ženski rod imenica i prideva
muchacho/muchacha actor/actriz trabajador/trabajadora generoso/generosa kao i imenice i pridevi koji nemaju morfološku oznaku roda, violinista, cantante, interesante, verde…

Glagolska grupa
Oblici indikativa: sva glagolska vremena savladana u osnovnoj školi primenjivati i prepoznavati u tekstu/govoru.

Pitanja sa upitnim rečima:
Quién, qué, cuándo, cómo, dónde, etc.

Indirektna pitanja
¿Sabes si ha llegado? Pregúntale si ha cogido la tarjeta. Yo te pregundo que has comprado.

Negacija
Nada, nadie, ningun (o/a), nunca, tampoco.
¿Ha venido alguien? No, no ha venidonadie./ Nadie ha venido.
No me gusta esta película. -A mí tampoco.

Hipotetičke rečenice (prvi tip)
Si me visitas el verano que viene, te llevare a la playa.

Promena značenja prideva u zavisnosti od pozicije uz imenicu
Un hombre grande/Un gran hombre.

Kazivanje vremena i odredbe za vreme
Dani u nedelji, mañana, ayer, pasado/ próximo, que viene, durante, después de, antes de, cuando, hace…, dentro de…
Antes de haberse ido, me dejó su dirección nueva.
¿Cuándo lo viste? Lo vi cuando regresé de viaje. El lunes que viene, El domingo pasado, Salió hacetreinta minutos… regresa dentro de una hora…

Poređenje
Más que, menos que, el/la más, tan…como,
Este libro es el más interesante que he leído.
Su última película no es tan interesante como la del año pasado.

Odredbe za način
Prilozi na -mente i priloške konstrukcije
Miguel maneja el coche cuidadosamente/con mucho cuidado.

Izrazi za meru i količinu
Mucho, un poco de, una docena de, aproximadamente, más o menos…
¿Cuántos estudiantes han visto este programa? - Más o menos, treinta.
Složene rečenice sa infinitivom (sa modalnim glagolima i finalne rečenice)
Quiero viajar.
Lo hago para satisfacerte.
Ortografija
Interpunkcija - osnovna pravila (sa akcentom na oblike koji ne postoje u srpskom jeziku).
Pisanje velikog slova.

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Zdravstvena kultura i fizička aktivnost kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda;

• Unapređivanje i očuvanje zdravlja;
• Uticaj na pravilno držanje tela (prevencija posturalnih poremećaja);

• Prepozna veze između fizičke aktivnosti i zdravlja;
• Objasni karakteristike položaja tela, pokreta i kretanja u profesiji za koju se školuje i uoči one koje mogu imati negativan uticaj na njegov rast, razvoj;
• Odabere i izvede vežbe oblikovanja i vežbe iz korektivne gimnastike, koje će preventivno uticati na moguće negativne uticaje usled rada u odabranoj profesiji;

• Vežbe oblikovanja (jačanja, labavljenje i rastezanje);
• Vežbe iz korektivne gimnastike;
• Provera stanja motoričkih i funkcionalnih sposobnosti;

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja;
• Tokom realizacije časova fizičkog vaspitanja davati informacije o tome koje vežbe pozitivno utiču na status njihovog organizma, s obzirom na karakteristike njihove profesije, a koje negativno utiču na zdravlje;

Razvoj motoričkih i funkcionalnih sposobnosti čoveka, kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda;

• Razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti i teorijskih znanja neophodnih za samostalni rad na njima;

• Imenuje motoričke sposobnosti koje treba razvijati, kao i osnovna sredstva i metode za njihov razvoj;
• Primeni adekvatna sredstva (izvodi vežbe) za razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti iz: vežbi oblikovanja, atletike, gimnastike, plivanja i sportskih igara za razvoj: snage, brzine, izdržljivosti, gipkosti, spretnosti i okretnosti;

• Vežbe snage bez i sa malim tegovima (do 4 kg);
• Trčanje na 60 m i 100 m;
• Trčanje na 800 m učenice i 1000 m učenici;
• Vežbe rastezanja (broj ponavljanja i izdržaj u krajnjem položaju),
• Poligoni spretnosti i okretnosti i sportske igre;
• Aerobik;

• Učenici koji pohađaju trogodišnje stručne škole daleko su više opterećeni u redovnom obrazovanju praktičnom i teorijskom nastavom od ostalih učenika;
• Zbog toga je fizičko vaspitanje, u ovim školama, značajno za aktivan oporavak učenika, kompenzaciju i relaksaciju s obzirom na njihova česta statička i jednostrana opterećenja. Teorijska znanja iz oblasti fizičkih aktivnosti su od velikog značaja za ukupno bavljenje fizičkim vežbama.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (4 časa)
• merenje i testiranje (8 časova)
• praktična nastava (58 časova)

Usvajanje znanja, umenja i veština iz sportskih grana i disciplina kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda;
Atletika;

• Sticanje motoričkih umenja (veština) i teorijskih znanja neophodnih za njihovo usvajanje;
• Motivacija učenika za bavljenjem fizičkim aktivnostima;
• Formiranje pozitivnih psihosocijalnih obrazaca ponašanja;
• Primena stečenih umenja, znanja i navika u svakodnevnim uslovima života i rada;

• Kratko opiše osnovne karakteristike i pravila atletike, gimnastike i sportske grane - disciplina koje se uče;
• Demonstrira tehniku disciplina iz atletike i gimnastike (vežbi na spravama i tlu), ali i iz onih koje veštinu, tehniku i taktiku sportske igre, kao i vežbe iz ostalih programom predviđenih sadržaja
• Detaljnije opiše pravila sportske grane za koju pokazuje poseban interes - za koju škola ima uslove;
• Objasni zbog kojih je karakteristika fizičkog vaspitanja važno, da aktivno učestvuje u procesu nastave i da samostalno sprovodi određen program fizičke i sportske aktivnosti;
• Želi da se bavi fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima, pošto sagledava (detektuje) pozitivne karakteristike fizičke i sportske aktivnosti - njihove pozitivne uticaje na zdravlje, druženje i dobro raspoloženje;

• ATLETIKA
U svim atletskim disciplinama treba raditi na razvijanju osnovnih motoričkih osobina za datu disciplinu;
Trčanja:
Usavršavanje tehnike trčanja na kratke i srednje staze:
- 100 m učenici i učenice;
- 800 m učenici i učenice;
- štafeta 4 x 100 m učenici i učenice
Vežbanje tehnike trčanja na srednjim stazama umerenim intezitetom i različitim tempom u trajanju od 5 do 10 min.
Kros: jesenji i prolećni
- 800 m učenice,
- 1000 m učenici.
Skokovi:
Skok udalj tehnikom uvinuća
Skok uvis leđnom tehnikom

Podela odeljenja na grupe

Odeljenje se ne deli prilikom realizacije;
Nastava se izvodi frontalno i po grupama, u zavisnosti od karaktera metodske jedinice koja se realizuje. Ukoliko je potrebno, naročito za vežbe iz korektivne gimnastike, pristup je individualan.

Mesto realizacije nastave

• Teorijska nastava se reali- zuje u učionici ili u sali, istovremeno sa praktičnom nastavom;
• Praktična nastava realizuje se na sportskom vežbalištu (sala, sportski otvoreni tereni, bazen, klizalište, skijalište).

Sportska gimnastika: (Vežbe na spravama i tlu);

• Estetsko izražavanje pokretom i doživljavanje estetskih vrednosti pokreta i kretanja;
• Usvajanje etičkih vrednosti i podsticanje voljnih osobina učenika;
• Povezivanje motoričkih zadataka u celine;
• Uvođenje učenika u organizovani sistem priprema za školska takmičenja, igre, susrete i manifestacije;
• Razvijanje elemenata ritma u prepoznavanju celina: rad-odmor; naprezanje-relaksacija; ubrzanje - usporavanje;
• Izbor sportskih grana, sportsko- rekreativnih ili drugih kretnih aktivnosti kao trajnog opredeljenja za njihovo svakodnevno upražnjavanje;

• Sagleda negativne uticaje savremenog načina života (pušenje, droga, nasilje, delikventno ponašanje) i bude svestan da je fizičkim/sportskim aktivnostima moguće preduprediti negativne uticaje;
• Komunicira putem fizičkih odnosno sportskih aktivnosti sa svojim drugovima i uživa u druženju i kontaktima;
• Dovodi u vezu svakodnevni život i sposobnost za učenje i praktičan rad sa fizičkim odnosno sportskim aktivnostima i pravilnom ishranom;
• samostalno bira fizičku odnosno sportsku aktivnost i izvodi je u okruženju u kome živi;
• Objasni da pokret i kretanje, bez obzira na to kojoj vrsti fizičke odnosno sportske aktivnosti pripada, ima svoju estetsku komponentu (lepota izvođenja, lepota doživljaja);
• Uživa u izvođenju pokreta i kretanja;
• Navodi osnovne olimpijske principe i primenjuje ih na školskim sportskim takmičenjima i u slobodnom vremenu;
• Prepozna netolerantno ponašanje svojih drugova i reaguje na njega, širi duh prijateljstva, bude istrajan u svojim aktivnostima.
• Pravilno se odnosi prema okruženju u kome vežba, rekreira se i bavi se sportom, što prenosi u svakodnevni život;
• Učestvuje na školskom takmičenju i u sistemu školskih sportskih takmičenja.

Bacanja:
Bacanje kugle, jedna od racionalnih tehnika (učenice 4 kg, učenici 5 kg).
Sprovesti takmičenja u odeljenju, na rezultat, u svim realizovanim atletskim disciplinama.
• SPORTSKA GIMNASTIKA: VEŽBE NA SPRAVAMA I TLU
Napomene:
- Nastavnik formira grupe na osnovu umenja (veština) učenika stečenih posle osnovne škole: osnovni, srednji i napredni nivo
- Nastavnik olakšava, odnosno otežava program na osnovu motoričkih sposobnosti i prethodno stečenih umenja učenika.
1. Vežbe na tlu
Za učenike i učenice:
- vaga pretklonom i zanoženjem i spojeno, odrazom jedne noge kolut napred;
- stav na šakama, izdržaj, kolut napred;
- dva povezana premeta strance udesno i ulevo;
- za napredni nivo premet strance sa okretom za 180° i doskokom na obe noge ("rondat")

Preporuke za realizaciju nastave

• Nastava se realizuje u ciklusima koji traju približno 10-12 časova (uzastopnih). Nastavniku fizičkog vaspitanja je ostavljeno da, zavisno od potreba, precizira trajanje svakog ciklusa, kao i redosled njihovog sadržaja.

• Sadržaj ciklusa je:

- za proveru nivoa znanja na kraju školske godine - jedan;
- za atletiku - jedan;
- za gimnastiku: vežbe na spravama i tlu - jedan
- za sport po izboru učenika
- dva;
- za povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom
- jedan.

Način ostvarivanja programa

• Sadržaji programa usmereni su na: razvijanje fizičkih sposobnosti; sportsko-tehničko obrazovanje; povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom;

2. Preskok
Za učenike konj u širinu visine 120 cm; za učenice 110 cm:
- zgrčka;
- raznoška
- za napredni nivo: sklonka
3. Krugovi
Za učenike/dohvatni krugovi/:
- iz mirnog visa vučenjem vis uzneto, spust u vis stražnji, izdržaj, vučenjem vis uzneto, spust u vis prednji.
Za učenice /dohvatni krugovi/:
- uz pomoć sunožnim odskokom naskok u zgib, njih u zgibu /uz pomoć/; spust u vis stojeći
4. Razboj

• Godišnji plan, program i raspored kroseva, takmičenja, zimovanja i drugih oblika rada utvrđuje se na početku školske godine na nastavničkom veću, i to na predlog stručnog veća nastavnika fizičkog vaspitanja;
• Stručno veće nastavnika fizičkog vaspitanja samostalno određuje redosled obrade pojedinih sadržaja programa i ciklusa;

Za učenike/paralelni razboj/:
- iz njiha u uporu, prednjihom saskok sa okretom za 180° (okret prema pritci);
- njih u uporu, u zanjihu sklek, prednjihom upor, zanjih u uporu, u prednjihu sklek
Za učenice/dvovisinski razboj ili jedna pritka vratila/:
- naskok u upor na n/p, premah jednom nogom do upora jašućeg, prehvat u pothvat upornom rukom (do prednožne) i spojeno odnoženjem zanožne pre- mah i saskok sa okretom za 90° (odnoška), završiti bokom prema pritci.
5. Vratilo
Za učenike/dohvatno vratilo/:
- sunožnim odrivom uzmak; kovrtljaj nazad u uporu prednjem; saskok zamahom u zanoženje (zanjihom).
6. Greda
Za učenice/visoka greda/:
- zaletom i sunožnim odskokom naskok u upor, premah odnožno desnom; okret za 90°, uporom rukama ispred tela prednos raznožno; osloncem nogu iza tela (napredniji nivo: zamahom u zanoženje) do upora čučećeg; usprav, usprav, hodanje u usponu sa dokoracima, vaga pretklonom, usklon, saskok pruženim telom (čeono ili bočno u odnosu na spravu)
7. Konj sa hvataljkama
Za učenike:
- premah odnožno desnom napred zamah ulevo, zamah udesno, zamah ulevo i spojeno premah levom napred; premah desnom nazad, zamah ulevo, zamah udesno i spojeno odnoženjem desne, saskok sa okretom za 90° ulevo do stava na tlu, levi bok prema konju.

• Časovi u toku nedelje treba da budu raspoređeni u jednakim intervalima, ne mogu se održavati kao blok časovi. Nastava se ne može održavati istovremeno sa dva odeljenja ni na sportskom terenu ni u fiskulturnoj sali;
• U svim razredima nastava fizičkog vaspitanja se realizuje odvojeno za učenike i odvojeno za učenice, a samo u školama koje imaju po dva paralelna objekta za fizičko vaspitanje dozvoljena je istovremena realizacija časa;

Praćenje, vrednovanje i ocenjivanje

Praćenje napretka učenika u fizičkom vaspitanju se obavlja sukcesivno u toku čitave školske godine, na osnovu metodologije praćenja, merenja i vrednovanja efekata u fizičkom vaspitanju - standardi za ocenjivanje fizičkih sposobnosti učenika i postignuća u sportskim igrama

Sportska igra (po izboru);

Fizička, odnosno sportska aktivnost: u skladu sa mogućnostima škole.

Školsko takmičenje (odeljenje, škola): aktiv nastavnika fizičkog vaspitanja bira sprave na kojima će se učenici takmičiti.
Za naprednije učenike: sastavi iz sistema školskih sportskih takmičenja i učešće na višim nivoima školskih takmičenja.
Minimalni obrazovni zahtevi:
Za učenike: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, jedne sprave u uporu i jedne sprave u visu;
Za učenice: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, grede i dvovisinskog razboja.

• SPORTSKA IGRA (po izboru)

• Ponavljanje i učvršćivanje ranije obučavanih elemenata igre;
• Dalje proširivanje i produbljavanje tehničko-taktičke pripremljenosti učenika u skladu sa izbornim programom za datu igru. Na osnovu prethodnih umenja u tehnici i taktici nastavnik planira konkretne sadržaje iz sportske igre;
• Aktiv nastavnika, prema programu koji sam donosi (iz programa trećeg razreda (program po izboru učenika) u skladu sa mogućnostima škole, organizuje nastavu za koju učenici pokažu posebno interesovanje;
• Preporuka: ukoliko je moguće, organizovati nastavu plivanja (posebno obuku za neplivače).

Minimalni obrazovni zahtevi

• Atletika: trčanje na 100 m za učenike i učenice, trčanje na 800 m za učenike i 500 m za učenice, skok udalj, uvis, bacanje kugle - na rezultat.
• Vežbe na spravama i tlu:
Za učenike: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, jedne sprave u uporu i jedne sprave u visu;
Za učenice: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, grede i dvovisinskog razboja.

Okvirni broj časova po temama

• Testiranje i provera savladanosti standarda iz osnovne škole (6 časova);
• Teorijskih časova (2 u prvom i 2 u drugom polugodištu);
• Atletika (12 časova)
• Gimnastika: vežbe na spravama i tlu (12 časova);
• Sportska igra: po izboru škole (12 časova);
• Fizička aktivnost, odnosno sportska aktivnost u skladu sa mogućnostima škole, a po izboru učenika (10 časova).
• Plivanje (10 časova);
• Provera znanja i veština (4 časa).

POSEBNE AKTIVNOSTI
- Iz fonda radnih dana i za izvođenje redovne nastave škola u toku školske godine organizuje:
- Dva celodnevna izleta sa pešačenjem
- I razred do 12 km (ukupno u oba pravca);
- II razred do 14 km (ukupno u oba pravca);
- III razred do 16 km(ukupno u oba pravca);
- Dva krosa: jesenji i prolećni
- Stručno veće nastavnika fizičkog vaspitanja utvrđuje program i sadržaj izleta, i dužinu staze za kroseve, prema uzrastu učenika.

- Škola organizuje i sprovodi sportska takmičenja, kao jedinstveni deo procesa nastave fizičkog vaspitanja.
sportska takmičenja organizuju se u okviru radne subote i u drugo vreme koje odredi škola. Međuškolska sportska takmičenja organizuju se u okviru kalendara koje odredi Savez za školski sport i olimpijsko vaspitanje Srbije koje je ujedno i organizator ovih takmičenja.

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Vektori

• Sticanje znanja o vektorima

• zna šta je vektor i koje osobine ima
• zna šta je intenzitet vektora
• ume da izvrši operacije sa vektorima (sabiranje i oduzimanje vektora, proizvod broja i vektora)

• Pojam vektora, suprotan vektor, osnovne operacije sa vektorima
• Primeri razlaganja sila u fizici

• Za realizaciju teme preporučuje se 5 časova

Realni brojevi

• Obnavljanje i proširivanje znanja o skupu realnih brojeva

• zna osnovne podskupove skupa realnih brojeva (N, Z, Q, I) i razlikuje njihove elemente na primerima
• ume da odredi NZS i NZD prirodnih brojeva
• ume da obavlja računske operacije sa razlomcima i decimalnim brojevima, prevodi decimalne brojeve u razlomke i obrnuto
• ume da izračuna vrednost jednostavnog racionalnog brojevnog izraza poštujući prioritet računskih operacija i upotrebu zagrada, zna da delilac mora biti različit od nule
• ume da odredi apsolutnu vrednost realnog broja i grafički interpretira na brojevnoj osi
• ume da zaokrugljuje broj na određeni broj decimala i ume da izračunatu vrednost jednostavnog izraza sa realnim brojevima prilagodi traženoj tačnosti izraženoj brojem decimalnih mesta
• zna šta je apsolutna i relativna greška i ume da ih razlikuje

• Pregled brojeva, operacije sa realnim brojevima
• Apsolutna vrednost realnog broja
• Približna vrednost realnih brojeva, pravila zaokrugljivanja, greška

• Uraditi ulazni test na početku
• Insistirati na preciznosti, tačnosti, sistematičnosti i urednosti u radu
• Sadržaje o greškama povezati sa stručnim predmetima (u zavisnosti od vrste obrazovnog profila), izračunavati apsolutnu i relativnu grešku konkretnih merenja
• Za realizaciju realnih brojeva preporučuje se 9 časova

Trigonometrija pravouglog trougla

• Sticanje znanja iz trigonometrije pravouglog trougla i primena

• zna šta je sinus, kosinus, tangens i kotangens oštrog ugla u pravouglom trouglu, ume da ih izračunava (ako se mogu izračunati) kada su date stranice i obrnuto - konstruisati oštar ugao ako je poznata jedna njegova trigonometrijska funkcija
• zna osnovne trigonometrijske identičnosti i primenjuje ih u određivanju vrednosti trigonometrijskih funkcija na osnovu poznavanja samo jedne
• zna vrednosti trigonometrijskih funkcija karakterističnih uglova (od 30°, 45°, 60°), ume da sa kalkulatora pročita vrednosti za ostale oštre uglove i obrnuto
• elemente trigonometrije pravouglog trougla koristiti u rešavanju praktičnih problema

• Definicije trigonometrijskih funkcija u pravouglom trouglu
• Vrednosti trigonometrijskih funkcija za uglove od 30°, 45°, 60°
• Osnovne trigonometrijske identičnosti
• Rešavanje pravouglog trougla

• Naglasiti da se rezultat Talesove teoreme koristi pri uvođenju trigonometrijskih funkcija oštrog ugla
• Sadržaje povezivati sa odgovarajućim sadržajima fizike i stručnih predmeta: nagib strme ravni, razlaganje sila (normalna komponenta kod sile trenja ili komponenta sile u pravcu kretanja tela...), veličina senke...
• Treba insistirati na upotrebi kalkulatora, kao pomoćnog sredstva pri rešavanju problema primenom trigonometrije
• Za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 9 časova

Proporcionalnost

• Sticanje osnovnih znanja o proporcijama i procentnom računu i njihova primena

• ume da izračuna određen deo neke veličine
• zna šta je razmera, ume da je proširi ili skrati i ume da je primenjuje u rešavanju problema podele
• ume da reši prostu proporciju
• prepozna direktnu ili obrnutu proporcionalnost dve veličine, ume da je primeni u rešavanju jednostavnih problema i ume to da prikaže grafički

• Razmera i proporcija
• Direktna i obrnuta proporcionalnost
• Prost srazmerni račun
• Račun podele

• Važno je da se razmera vezuje za realne i konkretne primene npr. kod planova i geografskih karata
• Za realizaciju proporcionalnosti veličina preporučuje se 8 časova

Racionalni algebarski izrazi

• Sticanje osnovnih znanja i veština o polinomima i racionalnim algebarskim izrazima

• zna da sredi polinom dobijen sabiranjem, oduzimanjem i množenjem polinoma
• zna da primeni distributivni zakon množenja prema sabiranju i formule za kvadrat binoma i razliku kvadrata, zbir i razliku kubova pri transformaciji polinoma
• zna da rastavi polinom na činioce
• zna da odredi NZD i NZS polinoma
• zna da transformiše jednostavniji racionalni algebarski izraz

• Polinomi
• Rastavljanje polinoma na činioce
• NZD i NZS polinoma
• Transformacije racionalnih algebarskih izraza

• Insistirati na preciznom izražavanju
• Uraditi test po završetku racionalnih algebarskih izraza
• Za realizaciju racionalnih algebarskih izraza preporučuje se 13 časova

Geometrija

• Sticanje osnovnih znanja i veština iz geometrije

• zna šta je prava, duž, poluprava, ugao, trougao, krug
• razlikuje međusobni odnos uglova (susedni, uporedni, unakrsni, komplementni, suplementni)
• zna relacije vezane za unutrašnje i spoljašnje uglove trougla
• zna svojstva simetrale duži i njenu konstrukciju, centar opisane kružnice oko trougla
• zna svojstva simetrale ugla i njenu konstrukciju, centar upisane kružnice u trougao
• zna da konstruiše visinu trougla
• zna šta je težišna duž trougla i svojstvo težišta
• zna šta je srednja linija trougla i njeno svojstvo
• zna osnovne relacije u jednakokrakom, odnosno jednakostraničnom trouglu
• razlikuje vrste četvorouglova i njihove osobine
• zna osnovne stavove o paralelogramu i ume da ih primeni
• zna osobine specijalnih paralelograma
• zna Talesovu teoremu i njenu primenu na podelu duži na n jednakih delova
• zna definiciju sličnih figura, zna šta je koeficijent sličnosti i stavove o sličnosti trouglova i to primenjuje

• Geometrijski pojmovi i veze između njih
• Trougao
• Značajne tačke trougla
• Četvorougao
• Talesova teorema
• Sličnost figura
• Sličnost trouglova, stavovi sličnosti

• Insistirati na izvođenju precizne i uredne konstrukcije jednostavnih figura
• Za realizaciju planimetrije preporučuje se 13 časova

Linearne jednačine i nejednačine

• Usvajanje pojmova i rešavanje linearnih jednačina i nejednačina, sistema linearnih jednačina i grafički prikaz linearne funkcije

• rešava linearnu jednačinu
• rešava probleme koji se svode na linearne jednačine
zna šta je linearna funkcija
• prikaže analitički, tabelarno i grafički linearnu funkciju
• rešava linearnu nejednačinu i grafički prikaže skup rešenja
• rešava sistem linearnih jednačina sa dve nepoznate
• rešava sistem linearnih nejednačina sa jednom nepoznatom i grafički prikaže skup rešenja

•Linearna jednačina i njene primene
• Linearna funkcija i njen grafik
• Linearna nejednačina
• Sistem linearnih jednačina

• Istaći povezanost između analitičkog i grafičkog prikaza funkcije
• Znake matematičke logike i teorije skupova uvoditi prilikom potrebe za njima (i, ili, postoji,...)
• Sadržaje povezati sa odgovarajućim sadržajima fizike, hemije i praktične nastave
Za realizaciju linearnih jednačina, nejednačina, funkcija i sistema preporučuje se 9 časova

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Srpska država i državnost

Proširivanje znanja o nastanku moderne srpske države i najvažnijim odlikama srpske državnosti
Razvijanje svesti o značaju srednjovekovne državnosti za nastanak moderne srpske države
Uočavanje uloge znamenitih ličnosti u razvoju srpske državnosti
Razumevanje najznačajnijih političkih ideja modernog doba

• prepozna različite istorijske sadržaje (ličnosti, događaje, pojave i procese) i dovede ih u vezu sa odgovarajućom vremenskom odrednicom i istorijskim periodom
• razlikuje periode u kojima je postojala, prestala da postoji i ponovo nastala srpska država
• uporedi odlike srpske državnosti u srednjem i novom veku
• objasni uzroke i posledice Srpske revolucije, oslobodilačkih ratova 1876-1878, Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata
• locira mesta najvažnijih bitaka koje su vođene tokom Srpske revolucije, oslobodilačkih ratova 1876-1878, Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata
• opiše ulogu istaknutih ličnosti u Srpskoj revoluciji, u razvoju državnih institucija i formiranju modernog političkog sistema, u oslobodilačkim ratovima 1876-1878, Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu
• izvede zaključak o značaju ustavnosti za razvoj modernog političkog sistema

• Postanak, razvoj i kraj srpske državnosti u srednjem veku
• Institucija vladara u srednjem veku
• Srpski narod i njegovi susedi u srednjem veku
• Položaj Srba pod osmanskom, habzburškom i mletačkom vlašću (XVI-XIX vek)
• Srpska revolucija 1804-1835. i njeno mesto u kontekstu evropskih zbivanja
• Razvoj državnih institucija
• Razvoj ustavnosti
• Uloga modernih dinastija (Karađorđevići, Obrenovići, Petrovići) u razvoju srpske državnosti
• Ratovi Srbije i Crne Gore za nezavisnost 1876-1878.
• Nastanak stranaka i formiranje modernog političkog sistema
• Srbija i Crna Gora u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu
• Najznačajnije ličnosti (vožd Karađorđe Petrović, knez Miloš Obrenović, prota Mateja Nenadović, mitropolit Stefan Stratimirović, Dimitrije Davidović, Toma Vučić Perišić, Ilija Garašanin, knez Aleksandar Karađorđević, knez Mihailo Obrenović, Vladimir Jovanović, Svetozar Miletić, kralj Milan Obrenović, vladika Petar I Petrović, vladika Petar II Petrović, knjaz Danilo Petrović, knjaz Nikola Petrović, Luka Vukalović, Jovan Ristić, Stojan Novaković, Nikola Pašić, kralj Aleksandar Obrenović, kralj Petar I Karađorđević, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, Radomir Putnik, Stepa Stepanović, Živojin Mišić, Petar Bojović, Janko Vukotić...)

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, od- nosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave

Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava

Mesto realizacije nastave

• Teorijska nastava - u učionici

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja

Okvirni broj časova po temama

• Srpska država i državnost (najmanje 32 časova)
• Srpski narod u jugoslovenskoj državi (najmanje 14 časova)
• Dostignuća srpske kulture (najmanje 10 časova)
• Srpski narod i Srbija u savremenom svetu (najmanje 8 časova)

Srpski narod u jugoslovenskoj državi

Proširivanje znanja o nastanku i odlikama jugoslovenske države
Proširivanje znanja o položaju srpskog naroda u jugoslovenskoj državi
Uočavanje uloge znamenitih ličnosti u političkom životu jugoslovenske države
Sagledavanje međunarodnog položaja jugoslovenske države

• obrazloži najvažnije motive za stvaranje jugoslovenske države
• proceni značaj nastanka jugoslovenske države za srpski narod
• identifikuje odlike jugoslovenske države kao monarhije i kao republike
• razlikuje osobenosti društveno-političkih sistema koji su postojali u jugoslovenskoj državi
• proceni ulogu i značaj jugoslovenske države u međunarodnim odnosima
• obrazloži doprinos Jugoslavije u pobedi antifašističke koalicije
• imenuje najvažnije ličnosti koje su uticale na društveno-politička zbivanja u Jugoslaviji

• Jugoslovenska ideja i konstituisanje države
• Odlike političkog sistema u jugoslovenskoj kraljevini (političke borbe, Vidovdanski i Oktroisani ustav, lični režim kralja Aleksandra, stvaranje Banovine Hrvatske i otvaranje srpskog pitanja)
• Aprilski rat i posledice poraza, genocid nad Srbima u NDH
• Otpor, ustanak i građanski rat
• Bilans rata i doprinos Jugoslavije pobedi antifašističke koalicije
• Proglašenje republike i izgradnja novog državnog i društvenog uređenja
• Sukob Jugoslavije i socijalističkih zemalja - rezolucija Informbiroa, Goli otok
• Jugoslavija između istoka i zapada
• Razbijanje i raspad Jugoslavije - poraz Jugoslavije kao ideje, političkog projekta i društvenog sistema, velike sile i jugoslovenska kriza, ratovi u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, na- stanak novih država, sukobi na Kosovu i Metohiji i NATO intervencija 1999, Kosovsko pitanje, razdvajanje Srbije i Crne Gore
• Najznačajnije ličnosti (kralj Aleksandar I Karađorđević, Nikola Pašić, Stjepan Radić, Ljuba Davidović, Svetozar Pribićević, Milan Stojadinović, knez Pavle Karađorđević, kralj Petar II Karađorđević, general Dragoljub Mihailović, general Milan Nedić, Ante Pavelić, Josip Broz Tito, Slobodan Milošević, Franjo Tuđman...)

Preporuke za realizaciju nastave

• Za svaku tematsku celinu dati su ciljevi, ishodi i sadržaji. Ishodi treba da posluže da nastavni proces u ovom predmetu bude tako oblikovan da se navedeni ciljevi ostvare.
• Ovakva struktura programa koncipirana je s ciljem da pomogne nastavniku u planiranju neposrednog rada sa učenicima jer mu olakšava određivanje obima i dubine obrade pojedinih nastavnih sadržaja.
• Sadržaje treba prilagođavati učenicima, kako bi najlakše i najbrže dostigli navedene ishode.
• Nastavnik ima slobodu da sam odredi raspored i dinamiku aktivnosti za svaku temu uvažavajući ciljeve predmeta.
• Ovako osmišljeni program može se dopuniti sadržajima iz prošlosti zavičaja, čime se kod učenika postiže jasnija predstava o istorijskoj i kulturnoj baštini njihovog kraja (značajne građevine, ustanove kulture i obrazovanja, spomenici znamenitim ličnostima i učesnicima ustanaka i ratova...).
• Istorija kao narativni predmet, u kome su usmeno izlaganje, opis, razgovor, objašnjenja, tumačenja, argumentovanje nastavnika i učenika glavna aktivnost, pruža velike mogućnosti za podsticanje učeničke radoznalosti, koja je u osnovi svakog saznanja. Nastavni sadržaji treba da budu predstavljeni kao "priča" bogata informacijama i detaljima, ne zato da bi opteretili pamćenje učenika, već da bi im istorijski događaji, pojave i procesi bili predočeni jasno, detaljno, živo i dinamično.

Dostignuća srpske kulture

Razumevanje pojma srpskog kulturnog prostora
Razvijanje svesti o kontinuitetu srpske kulture
Sagledavanje srpske kulture kao dela evropske kulture
Proširivanje znanja o najvišim dometima i reprezentima srpske kulture
Razvijanje svesti o značaju obrazovanja za opšti kulturni napredak
Uočavanje promena u svakodnevnom životu kod Srba kroz vekove

• razlikuje periode u kojima su nastala najznačajnija dela srpske kulture
• uporedi odlike srpske kulture različitih perioda
• objasni uticaje istorijskih zbivanja na kulturna kretanja
• opiše odlike svakodnevnog života kod Srba u različitim epohama i oblastima
• imenuje najvažnije ličnosti koje su zaslužne za razvoj srpske kulture

• Srednjovekovna kultura Srba (jezik i pismo, verski karakter kulture, Miroslavljevo jevanđelje, književnost, najznačajnije zadužbine, pravni spomenici)
• Posledice seoba na srpsku kulturu (uticaj zapadnoevropskih kulturnih kretanja na srpsku kulturu)
• Uspon građanske klase
•· Svakodnevni život seoskog i gradskog stanovništva
•· Kulturna i prosvetna politika - osnivanje Velike škole, Univerziteta, akademije nauka, Narodnog pozorišta
• Evropski kulturni uticaji
• Ličnosti - Sveti Sava, despot Stefan Lazarević, monahinja Jefimija, Dositej Obradović, Vuk Karadžić, Sava Tekelija, Petar II Petrović Njegoš, Paja Jovanović, Uroš Predić, Nadežda Petrović, Laza Kostić...)
• Srpska kultura kao deo jugoslovenskog kulturnog prostora (kulturna saradnja i prožimanja, nauka, umetnički pokreti, humanitarne i sportske organizacije, popularna kultura, ličnosti - Nikola Tesla, Mihajlo Pupin, Mihailo Petrović Alas, Jovan Cvijić, Milutin Milanković, Branislav Nušić, Isidora Sekulić, Jovan Dučić, Ksenija Atanasijević, Slobodan Jovanović, Sava Šumanović, Ivan Meštrović, Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Bojan Stupica, Borislav Pekić, Dobrica Ćosić, Aleksandar Petrović, Aleksandar Popović, Emir Kusturica, Dušan Kovačević…)

Preporuke za realizaciju nastave

• Nastava ne bi smela biti statistička zbirka podataka i izveštaj o tome šta se nekada zbilo, već bi trebalo da pomogne učenicima u stvaranju što jasnije predstave ne samo o tome šta se tada desilo, već i zašto se to desilo i kakve su posledice iz toga proistekle.
• Poželjno je izbegavati fragmentarno i izolovano znanje istorijskih činjenica jer ono ima najkraće trajanje u pamćenju i najslabiji transfer u sticanju drugih znanja i veština.
•· Nastavnik, pored toga što kreira svoja predavanja, osmišljava i planira na koji način će se učenici uključiti u obrazovno-vaspitni proces. Nije bitno da li je učenička aktivnost organizovana kao individualni rad, rad u paru, maloj ili velikoj grupi, kao radionica ili domaći zadatak, već koliko i kako "uvodi" u prošle događaje, odnosno koliko podstiče učenike da se distanciraju od sadašnjosti i sopstvenog ugla gledanja.
• Da bi shvatio događaje koji su se dogodili u prošlosti, učenik mora da ih oživi u svom umu, u čemu veliku pomoć pruža upotreba različitih istorijskih tekstova, karata i drugih izvora istorijskih podataka (dokumentarni i igrani video i digitalni materijali, muzejski eksponati, ilustracije, kao i obilasci kulturno-istorijskih spomenika i posete ustanovama kulture).

Srpski narod i Srbija u savremenom svetu

Razumevanje političkih i ekonomskih odnosa u savremenom svetu
Sagledavanje međunarodnog položaja Srbije
Proširivanje znanja o najznačajnijim međunarodnim organizacijama i članstvu Srbije u njima
Proširivanje znanja o posledicama naučno-tehnološkog razvoja

• identifikuje najvažnije činioce u međunarodnim političkim i ekonomskim odnosima
• locira mesto i ulogu Srbije u savremenom svetu
• utvrdi značaj članstva Srbije u međunarodnim organizacijama
• objasni uticaj savremenih tehničkih dostignuća na povezivanje ljudi u svetu

• Najuticajnije države i organizacije u međunarodnim političkim i ekonomskim odnosima
• Uloga Organizacije ujedinjenih nacija u očuvanju mira u svetu, borbi protiv siromaštva i zaštiti kulturnih spomenika
• Geopolitički položaj Srbije
• Članstvo Srbije u regionalnim, evropskim i svetskim organizacijama
• Srbi van Srbije (problem izbeglica, Republika Srpska)
• Svet početkom XXI veka - naučni i tehnološki razvoj, Internet, uticaj medija na javno mnjenje, popularna kultura, globalizacija, terorizam, ekološki problemi...

Preporuke za realizaciju nastave

• Korišćenje istorijskih karata je izuzetno važno jer one omogućavaju učenicima ne samo da na očigledan i slikovit način dožive prostor na kome se neki od događaja odvijao, već im i pomažu da prate promene na određenom prostoru kroz vreme.

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

JA, MI I DRUGI

• Podsticanje učenika na međusobno upoznavanje
• Podsticanje učenika da sagledaju međusobne sličnosti i razlike i uvaže ih

• Analizira svoje osobine i ume da ih predstavi drugima
• Prepozna, analizira sličnosti i razlike unutar grupe
• Prihvata druge učenika i uvažava njihovu različitost
• Prepozna predrasude, stereotipe, diskriminacije, netoleranciju po različitim osnovama.
• Prepozna posledice postojanja netolerancije, diskriminacije, stereotipa, predrasuda

• Izradi "lični bedž", predstavi svoje osobine i karakteristike drugima
• Dramatizacija "U kupeu"
• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (37 časova)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• Aktivnosti u uvodnom delu programa treba tako organizovati da se obezbedi međusobno upoznavanje učenika, upoznavanje učenika sa ciljevima i nastavnim sadržajima predmeta, ali i tako da pruže nastavniku početni uvid u to sa kakvim znanjima, stavovima i veštinama iz oblasti građanskog vaspitanja grupa raspolaže.
• Realizacija programa treba da se odvija u skladu sa principima aktivne, problemske i istraživačke nastave sa stalnim refleksijama na odgovarajuće pojave iz društvenog konteksta prošlosti i sadašnjosti.
• Kvalitet nastave se obezbeđuje usaglašavanjem sadržaja sa odgovarajućim metodičkim aktivnostima i stalnom razmenom informacija unutar grupe.
• Dobar indikator uspešne nastave je sposobnost učenika da adekvatno primenjuju stečena znanja i veštine i da u praksi izražavaju stavove i vrednosti demokratskog društva.
• Nastavnik treba da pruži neophodnu pomoć i podršku učenicima u pripremi i realizaciji aktivnosti, a zajedno sa grupom da obezbedi povratnu informaciju o njenoj uspešnosti.
•· U realizaciji ovog programa nastavnik je izvor znanja, organizator i voditelj učeničkih aktivnosti i osoba koja daje povratnu informaciju.
• Povratna informacija je od velikog značaja ne samo za proces sticanja saznanja, već i za podsticanje samopouzdanja, učešća u radu grupe i motivacije za predmet
• Za uspešno realizovanje nastave broj učenika u grupi ne bi trebala da bude veća od 25 učenika. Optimalan broj učenika je 15-20 učenika

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda

Okvirni broj časova po temama
• Ja, mi i drugi (6 časova)
• Komunikacija u grupi (8 časova)
• Odnosi u grupi/zajednici (20 časova)

KOMUNIKACIJA U GRUPI

• Osposobljavanje učenika za komunikaciju u grupi

• Iskaže, obrazloži i brani mišljenje argumentima
• Aktivno sluša
• Debatuje i diskutuje na neugrožavajući način, uvažavajući mišljenje drugih
• Objasni razliku između dijaloga i debate
• Objasni razloge i načine nastanka glasina u svakodnevnoj komunikaciji i objasni posledice koje izazivaju glasine

• Analizira karakteristike debate i osmišljava i organizuje debatu na izabranu temu
Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu

ODNOSI U GRUPI/ ZAJEDNICI

• Osposobljavanje učenika za rad u grupi/timu i međusobnu saradnju
• Podsticanje učenika da sukobe rešavaju na konstruktivan način i izbegavaju sukobe
• Osposobljavanje učenika da prepozna primere nasilje u svojoj sredini

• Radi u grupi/timu
• Prepozna prednosti grupnog/timskog rada
• Učestvuje u donošenju grupnih odluka
• Razlikuje moguće oblike učešća mladih
• Objasni potrebu, važnost participacije mladih
• Objasni stepene i oblike učešća mladih u svakodnevnom životu
• Objasni razloge, tok i posledice sukoba
• Objasni efekte konflikta na tok komunikacije
• Uoči faktore koji određuju ponašanje u situacijama konflikta
• Analizira sukob iz različitih uglova, (prepoznaje potrebe i strahove aktera sukoba) i nalazi konstruktivna rešenja prihvatljiva za obe strane u sukobu.
• Obrazloži prednosti konstruktivnog načina rešavanja sukoba
• Objasni značaj posredovanja u sukobu
• Prepozna i objasni vrste nasilja
• Detektuje, analizira uzroke nasilja (u svojoj sredini, među vršnjacima, školi)
• Detektuj, analizira moguće načine reagovanja pojedinca u situacijama vršnjačkog nasilja, iz pozicije žrtve nasilja i iz pozicije posmatrača
• Prihvati odgovornost za sopstveno ponašanje

• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu
• Analizira karakteristike ponuđenih načina grupnog odlučivanja
• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu
• Analizira zadate konfliktne situacije primenjujući preporučene načine analize.
• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu
• Analizira situacije nasilja iz novinskih tekstova i situacije nasilja koje su se dogodile u njihovoj sredini