POSLOVNIK

SKUPŠTINE GRADA NOVOG SADA

("Sl. list Grada Novog Sada", br. 12/2010, 16/2010 - ispr., 12/2011 i 24/2011)

 

I OPŠTE ODREDBE

Član 1

Ovim poslovnikom uređuju se organizacija i rad Skupštine Grada Novog Sada (u daljem tekstu: Skupština) i ostvarivanje prava i dužnosti odbornika, kao i druga pitanja od značaja za rad Skupštine.

Ako neko pitanje u vezi sa organizacijom i radom Skupštine nije uređeno ovim poslovnikom, Skupština to pitanje uređuje posebnim aktom.

Član 2

Sve imenice koje se u ovom poslovniku koriste u muškom rodu, istovremeno obuhvataju i imenice u ženskom rodu.

Imenice koje označavaju službene pozicije, položaje i funkcije u Gradu, koriste se u obliku koji izražava pol lica koje je njihov nosilac.

Član 3

Rad Skupštine i njenih radnih tela je javan.

II KONSTITUTIVNA SEDNICA SKUPŠTINE

1. Sazivanje konstitutivne sednice

Član 4

Konstitutivnu sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine iz prethodnog saziva, u roku od 15 dana od dana objavljivanja rezultata izbora.

Do izbora predsednika Skupštine, konstitutivnu sednicu Skupštine otvara i njome predsedava najstariji prisutan odbornik (predsedavajući) koji je ovlašćen i da sazove konstitutivnu sednicu ako to u zakonskom roku ne učini predsednik Skupštine iz prethodnog saziva.

Predsedavajućem u radu pomažu dva najmlađa prisutna odbornika i sekretar Skupštine iz prethodnog saziva.

Član 5

Na konstitutivnoj sednici Skupštine: potvrđuje se mandat odbornika, bira se predsednik i zamenik predsednika Skupštine, biraju se predsednik, zamenik predsednika i članovi Komisije za kadrovska, administrativna i mandatno-imunitetna pitanja i postavlja se sekretar i zamenik sekretara Skupštine.

Član 6

Skupština se smatra konstituisanom izborom predsednika Skupštine i postavljenjem sekretara Skupštine.

2. Potvrđivanje mandata

Član 7

Odbornici stiču prava i dužnosti odbornika Skupštine danom potvrđivanja mandata.

Potvrđivanje mandata odbornika vrši se na osnovu uverenja o izboru odbornika i izveštaja Verifikacionog odbora (u daljem tekstu: Odbor). Danom potvrđivanja mandata većine odbornika prestaje mandat odbornika prethodnog saziva Skupštine.

Član 8

Na početku konstitutivne sednice Skupštine predsedavajući predlaže sastav Odbora.

U Odbor se biraju tri člana, po jedan član sa tri izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata u Skupštini.

Odbor je izabran ako za njega glasa većina prisutnih odbornika.

Odborom predsedava najstariji član Odbora.

Odbor prestaje sa radom kad Skupština potvrdi mandate odbornika.

Član 9

Odbor utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru odbornika istovetni sa podacima iz izveštaja Gradske izborne komisije, i o tome podnosi Skupštini izveštaj.

Izveštaj Odbora sadrži:

1. predlog za potvrđivanje mandata svakog pojedinog odbornika, i

2. obrazloženi predlog da se odloži potvrđivanje mandata pojedinih odbornika.

Na osnovu izveštaja iz stava 2. ovog člana, Skupština odlučuje o potvrđivanju mandata odbornika javnim glasanjem.

Kada Skupština posle konstituisanja odlučuje o potvrđivanju mandata novih odbornika, u glasanju, pored odbornika, mogu učestvovati i kandidati kojima su u skladu sa Zakonom, dodeljani mandati i izdato uverenje da su izabrani.

Član 10

Kada Skupština odloži potvrđivanje mandata pojedinom odborniku, obavezaće Gradsku izbornu komisiju da izvrši proveru valjanosti uverenja o izboru odbornika, i da o tome obavesti Skupštinu u roku od osam dana od dana prijema odluke.

O potvrđivanju mandata odbornika iz stava 1. ovog člana, Skupština će odlučiti posle razmatranja obaveštenja Gradske izborne komisije.

Odbornik kome je odloženo potvrđivanje mandata ima pravo da prisustvuje sednicama Skupštine i učestvuje u radu bez prava odlučivanja.

3. Izbor predsednika i zamenika predsednika Skupštine

Član 11

Predsednik Skupštine bira se iz reda odbornika, na vreme od četiri godine, tajnim glasanjem.

Kandidata za predsednika Skupštine može da predloži najmanje jedna trećina odbornika.

Odbornik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata.

Član 12

Predlog kandidata za predsednika Skupštine podnosi se predsedavajućem u pisanom obliku.

Predlog sadrži ime i prezime, kratku biografiju i stranačku pripadnost kandidata, ime i prezime predstavnika predlagača i obrazloženje.

Predsedavajući dostavlja odbornicima sve primljene predloge kandidata za predsednika Skupštine.

Predstavnik svake grupe predlagača ima pravo da i usmeno obrazloži predlog kandidata za predsednika Skupštine.

Član 13

Predloženi kandidati imaju pravo da se predstave i iznesu svoj program rada.

O predloženim kandidatima otvara se pretres.

Po zaključenju pretresa, predsedavajući utvrđuje listu kandidata za predsednika Skupštine, po azbučnom redu prezimena kandidata.

Član 14

Glasanjem za izbor predsednika Skupštine rukovodi predsedavajući, a pomažu mu dva najmlađa odbornika i sekretar Skupštine iz prethodnog saziva.

Član 15

Na osnovu utvrđene liste kandidata izrađuje se glasački listić.

Svi glasački listići su iste veličine, boje i oblika i overeni su pečatom Skupštine.

Član 16

Predsedavajući objavljuje početak glasanja i poziva odbornike, prema spisku izabranih odbornika, da prime glasački listić.

Glasa se zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata.

Član 17

Predsedavajući konstatuje da je svim prisutnim odbornicima omogućeno da glasaju i zaključuje postupak glasanja.

Utvrđivanje rezultata glasanja sprovodi se na sednici sledećim redom:

1. Utvrđuje se broj pripremljenih glasačkih listića;

2. Utvrđuje se broj odbornika koji prisustvuju sednici;

3. Utvrđuje se broj neupotrebljenih glasačkih listića koji se pečate u poseban koverat;

4. Otvara se glasačka kutija i prebrojavanjem utvrđuje broj glasačkih listića u kutiji. Ako se utvrdi da je broj glasačkih listića u kutiji veći od broja odbornika koji su glasali, postupak se obustavlja i sprovodi se ponovno glasanje, a upotrebljeni glasački listići se pečate u poseban koverat;

5. Ako se utvrdi da u glasačkoj kutiji ima jednak ili manji broj glasačkih listića od broja odbornika koji su glasali, nastavlja se postupak tako što se nevažeći glasački listići odvajaju i pečate u poseban koverat;

6. Sa svakog važećeg glasačkog listića čita se ime kandidata koji je dobio glas, što se evidentira na posebnom obrascu;

7. Utvrđuje se broj glasova koji je dobio svaki od predloženih kandidata.

Nevažećim glasačkim listićem smatra se: nepopunjeni glasački listić, glasački listić koji je popunjen tako da se ne može sa sigurnošću utvrditi za kog kandidata je odbornik glasao, kao i listić na kome je zaokružen veći broj kandidata od broja koji se bira.

Član 18

Za predsednika Skupštine izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova od ukupnog broja odbornika.

Ako je predloženo više kandidata, a nijedan nije dobio potrebnu većinu, izbor odnosno glasanje se ponavlja između dva kandidata koji su dobili najveći broj glasova.

Član 19

Ako ni u drugom krugu predsednik Skupštine nije izabran, ponavlja se postupak izbora, najduže u roku od 15 dana.

Postupak izbora se ponavlja i u slučaju kada je na listi bio jedan kandidat, a nije dobio potrebnu većinu, kao i u slučaju ako su na listi bila dva kandidata, a nijedan nije dobio potrebnu većinu.

Član 20

Posle izbora, predsednik Skupštine preuzima rukovođenje sednicom.

Ako izabrani predsednik Skupštine nije prisutan na konstitutivnoj sednici, predsedavajući odbornik nastaviće da rukovodi sednicom do izbora zamenika predsednika Skupštine.

Član 21

Predlaganje i izbor zamenika predsednika Skupštine sprovodi se po istom postupku koji je ovim poslovnikom predviđen za izbor predsednika Skupštine.

Član 22

Predsedniku Skupštine i zameniku predsednika Skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje su izabrani, ostavkom, razrešenjem ili prestankom mandata odbornika.

Član 23

Predlog za razrešenje predsednika Skupštine i zamenika predsednika Skupštine pre isteka vremena na koje su izabrani, može da podnese najmanje jedna trećina odbornika.

Predlog iz stava 1. ovog člana, mora da bude obrazložen i u pisanoj formi.

Razrešenje predsednika Skupštine i zamenika predsednika Skupštine vrši se na način i po postupku predviđenom za njihov izbor.

4. Postavljenje sekretara i zamenika sekretara Skupštine

Član 24

Sekretara Skupštine, na predlog predsednika Skupštine, postavlja Skupština većinom glasova prisutnih odbornika.

Sekretar Skupštine može da bude razrešen i pre isteka vremena na koje je postavljen, na predlog predsednika Skupštine.

Zamenik sekretara Skupštine postavlja se i razrešava na način i po postupku utvrđenom za sekretara Skupštine.

III IZBOR GRADONAČELNIKA, ZAMENIKA GRADONAČELNIKA I ČLANOVA GRADSKOG VEĆA

Član 25

Gradonačelnika, na predlog predsednika Skupštine, bira Skupština iz reda odbornika, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika.

Kandidat za Gradonačelnika predlaže kandidata za zamenika Gradonačelnika iz reda odbornika, koga bira Skupština na isti način kao i Gradonačelnika.

Član 26

Gradonačelnik može da bude razrešen pre isteka vremena na koje je izabran i može da podnese ostavku.

Gradonačelnik može da bude razrešen na obrazložen predlog najmanje jedne trećine odbornika, na isti način na koji je izabran.

O predlogu za razrešenje Gradonačelnika mora se raspravljati i odlučivati u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga predsedniku Skupštine.

Ako Skupština ne razreši Gradonačelnika, odbornici koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu ponovo da predlože razrešenje Gradonačelnika, pre isteka roka od šest meseci od odbijanja prethodnog predloga.

Razrešenjem ili ostavkom Gradonačelnika prestaje mandat zamenika Gradonačelnika i Gradskog veća.

Član 27

Članove Gradskog veća bira Skupština na obrazloženi predlog kandidata za Gradonačelnika, većinom glasova od ukupnog broja odbornika.

Član 28

O predloženim kandidatima za Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika i članove Gradskog veća, Skupština odlučuje istovremeno, tajnim glasanjem zaokruživanjem "za" ili "protiv" predloga u celini, po postupku predviđenom ovim poslovnikom za donošenje odluka Skupštine tajnim glasanjem.

Član 29

Zamenik Gradonačelnika, odnosno član Gradskog veća može da bude razrešen pre isteka vremena na koje je izabran, i može da podnese ostavku.

Zamenik Gradonačelnika, odnosno član Gradskog veća može da bude razrešen na predlog Gradonačelnika ili najmanje jedne trećine odbornika.

O razrešenju zamenika Gradonačelnika, odnosno člana Gradskog veća Skupština odlučuje u postupku predviđenom ovim poslovnikom za donošenje odluka tajnim glasanjem.

Kada predlog za razrešenje zamenika Gradonačelnika ili člana Gradskog veća podnosi Gradonačelnik, dužan je da istovremeno Skupštini podnese predlog za izbor novog zamenika Gradonačelnika ili člana Gradskog veća, koja istovremeno donosi odluku o razrešenju i o izboru.

IV PRAVA I DUŽNOSTI ODBORNIKA

Član 30

Odbornik je dužan da učestvuje u radu Skupštine i radnih tela čiji je član.

Odbornik je dužan da prijavi prisustvo sednici na način predviđen članom 78. ovog poslovnika.

Odbornik je dužan da pre početka sednice obavesti predsednika Skupštine o eventualnoj sprečenosti da prisustvuje sednici.

Predsednik Skupštine može da odobri odborniku odsustvo sa sednice, o čemu obaveštava Skupštinu.

Član 31

Odborniku se posle potvrđivanja mandata izdaje legitimacija.

U legitimaciji se navodi pravo odbornika na ulazak i boravak u zgradi Skupštine, prisustvo i učešće na sednicama Skupštine i njenih stalnih i povremenih radnih tela, i druga prava koja odbornik može da ostvari.

Sekretar Skupštine se stara o izdavanju legitimacije i o evidenciji izdatih legitimacija.

Član 32

Odbornik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Skupštine, predsednika stalnog radnog tela Skupštine, sekretara Skupštine i načelnika gradske uprave, o pitanjima iz okvira njihovih prava i dužnosti, a koja su mu potrebna za obavljanje funkcije odbornika.

Odbornik ima pravo da podnese ostavku usmeno na sednici Skupštine, kada Skupština, bez odlaganja, na istoj sednici utvrđuje da je odborniku prestao mandat.

Kada odbornik podnese ostavku između dve sednice Skupštine, dostavlja je predsedniku Skupštine u formi overene pisane izjave, o kojoj Skupština odlučuje na prvoj narednoj sednici.

Član 33

Služba Skupštine obezbeđuje, u okviru svog delokruga, uslove za obavljanje funkcije odbornika i na zahtev odbornika pruža stručnu pomoć u izradi predloga koje oni podnose Skupštini i radnim telima, pomaže odbornicima u obavljanju drugih poslova koje im poveri Skupština i radno telo, daje obaveštenja i stručna objašnjenja o pitanjima od značaja za vršenje funkcije odbornika i stara se o obezbeđenju tehničkih uslova za njihov rad.

1. Odborničko pitanje

Član 34

Odbornik ima pravo da postavi odborničko pitanje Gradonačelniku, Gradskom veću i načelniku gradske uprave, iz njihove nadležnosti.

Odborničko pitanje se postavlja usmeno na kraju sednice, a izuzetno se dostavlja u pisanom obliku, između dve sednice Skupštine, predsedniku Skupštine.

Odborničko pitanje mora da bude jasno formulisano.

Član 35

Prilikom postavljanja pitanja u pisanom obliku, odbornik treba da se izjasni da li želi da se na pitanje odgovori usmeno ili u pisanom obliku, neposredno njemu van sednice ili na sednici Skupštine.

Na pitanje postavljeno na sednici odgovara se, ako je moguće, na istoj sednici, a ako to nije moguće, u roku od 30 dana od dana dostavljanja pitanja.

Član 36

Odgovor mora da bude kratak, jasan i direktan i, po pravilu, treba da sadrži predlog za rešenje problema na koje se pitanje odnosi.

Član 37

Posle datog odgovora na odborničko pitanje, odbornik koji je postavio pitanje ima pravo da, u trajanju od najviše pet minuta, komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje, odbornik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše pet minuta.

2. Odborničke grupe

Član 38

Odbornici Skupštine imaju pravo da obrazuju odborničke grupe.

Odborničku grupu čine odbornici koji pripadaju istoj političkoj stranci, koaliciji ili drugoj političkoj organizaciji koja ima najmanje tri odbornika.

Odborničku grupu mogu udruživanjem da obrazuju i odbornici koji pripadaju političkim strankama, koalicijama ili drugim političkim organizacijama koje imaju manje od tri odbornika, i odbornici koji su izabrani na predlog grupe građana.

Odbornička grupa se konstituiše tako što se predsedniku Skupštine podnosi spisak članova odborničke grupe, koji je potpisao svaki njen član. Na spisku se posebno navode predsednik i zamenik predsednika odborničke grupe.

Odbornik može da bude član samo jedne odborničke grupe.

O promeni sastava odborničke grupe njen predsednik obaveštava predsednika Skupštine i prilaže izjavu odbornika o promeni odborničke grupe.

O obrazovanju nove odborničke grupe i o promenama u postojećim odborničkim grupama obaveštavaju se odbornici na prvoj narednoj sednici Skupštine.

Član 39

Odbornička grupa zauzima stavove o pitanjima koja razmatra Skupština, pokreće inicijativu za razmatranje pojedinih pitanja i predlaže donošenje opštih akata Skupštine.

Stručne i administrativno - tehničke poslove za potrebe odborničkih grupa obavlja Služba Skupštine.

V RADNA TELA SKUPŠTINE

1. Opšte odredbe

Član 40

Za razmatranje pojedinih pitanja iz nadležnosti Skupštine i obavljanje drugih poslova u skladu sa Statutom i ovim poslovnikom, obrazuju se saveti i komisije kao stalna radna tela Skupštine (u daljem tekstu: radna tela).

Članovi radnih tela biraju se na vreme na koje je izabrana Skupština.

Skupština, po potrebi, obrazuje povremene komisije, radne grupe odbornika i druga povremena radna tela, radi razmatranja određenih pitanja i izvršavanja posebnih zadataka iz nadležnosti Skupštine.

Povremena radna tela Skupština obrazuje aktom kojim se određuju: zadatak, sastav i broj članova, vreme na koje se obrazuje ili rok za završetak zadatka radnog tela.

Aktom o obrazovanju uređuje se i obavljanje stručnih i administrativno-tehničkih poslova za to radno telo.

Predsednik povremenog radnog tela može da bude biran iz sastava odbornika i građana.

Član 41

Radno telo ima predsednika, zamenika predsednika i određen broj članova.

Saveti imaju po devet članova, a komisije po sedam članova, ako ovim poslovnikom nije drugačije utvrđeno.

Ukupan broj članova radnog tela koja nisu obrazovana Statutom, utvrđuje se aktom o osnivanju radnog tela.

Član 42

Predlog liste kandidata za predsednika, zamenika predsednika i članove radnih tela podnosi Komisija za kadrovska, administrativna i mandatno-imunitetna pitanja, na osnovu predloga odborničkih grupa. Odborničke grupe predlažu članove radnih tela srazmerno broju odbornika koje imaju u Skupštini.

Predlog liste kandidata za predsednika, zamenika predsednika i članove Komisije za kadrovska, administrativna i mandatno-imunitetna pitanja, može da podnese predsednik Skupštine, odbornička grupa ili najmanje pet odbornika ili jedan odbornik koga podrže još četiri odbornika.

Pojedini odbornik može da bude član najviše dva radna tela.

O predlogu liste kandidata glasa se javno.

Član 43

Predsedniku, zameniku predsednika i članovima radnih tela, koji su izabrani iz reda odbornika, prestaje funkcija i pre isteka vremena na koje su izabrani ako im prestane mandat.

Predsednik, zamenik predsednika i članovi radnog tela mogu da budu razrešeni i pre isteka vremena na koje su birani, na način i po postupku za njihov izbor.

Član 44

Sednicu radnog tela saziva predsednik radnog tela po sopstvenoj inicijativi ili na inicijativu najmanje jedne trećine članova radnog tela ili odborničke grupe, a dužan je da sazove sednicu ako to traži predsednik Skupštine.

Kada predsednik radnog tela ne sazove sednicu u roku od pet dana od dana podnošenja inicijative, odnosno zahteva iz stava 1. ovog člana, sednicu radnog tela saziva zamenik predsednika radnog tela ili predsednik Skupštine.

Saziv za sednicu radnog tela dostavlja se članovima najkasnije tri dana pre dana održavanja sednice. Izuzetno, ovaj rok može da bude i kraći.

Radno telo radi u sednici kojoj prisustvuje većina članova radnog tela, a odlučuje većinom glasova prisutnih članova.

Član 45

Sednice radnih tela koje se sazivaju radi razmatranja pitanja iz nadležnosti Skupštine, održavaju se, po pravilu, najkasnije dva dana pre dana održavanja sednice Skupštine, a mogu se održati i u kraćem roku, odnosno i na dan održavanja sednice Skupštine.

Član 46

Sednici radnog tela obavezno prisustvuje predstavnik predlagača akta koji se na sednici razmatra.

U radu radnog tela, po pozivu, mogu da učestvuju i druga lica, bez prava odlučivanja.

Sednici radnog tela može da prisustvuje i učestvuje u radu, bez prava odlučivanja, i odbornik koji nije član tog radnog tela.

U izvršavanju poslova iz svog delokruga, predsednik radnog tela može da traži od gradskih uprava podatke i informacije od značaja za rad radnog tela.

Član 47

Nakon završetka pretresa radno telo podnosi Skupštini izveštaj koji sadrži mišljenje i predloge radnog tela, i određuje izvestioca koji na sednici Skupštine može da obrazloži podneti izveštaj.

Na zahtev pojedinog člana radnog tela, njegovo izdvojeno mišljenje izneće se pred Skupštinu uporedo sa izveštajem radnog tela, i on ima pravo da ga obrazloži pre otvaranja pretresa o tom pitanju na sednici Skupštine.

Član 48

Na sednici radnog tela vodi se zapisnik.

U zapisnik se unose naročito: imena prisutnih, predlozi podneti u pisanom obliku, stavovi radnog tela, svako izdvojeno mišljenje, kao i izvestioci koje je odredilo radno telo.

2. Saveti i komisije

Član 49

Radna tela Skupštine su:

1. Savet za budžet i finansije,

2. Savet za komunalne delatnosti,

3. Savet za urbanizam, poslovni prostor i stambena pitanja,

4. Savet za zaštitu životne sredine,

5. Savet za zdravstvenu zaštitu, socijalnu zaštitu i društvenu brigu o deci i omladini,

6. Savet za kulturu,

7. Savet za obrazovanje i sport,

8. Savet za statutarna pitanja i lokalnu samoupravu,

9. Savet za javni red i mir i bezbednost,

10. Savet za mlade,

11. Savet za praćenje primene etičkog kodeksa,

12. Savet za osobe sa posebnim potrebama,

13. Savet za ekonomski razvoj Grada,

14. Komisija za propise,

15. Komisija za kadrovska, administrativna i mandatno-imunitetna pitanja,

16. Komisija za obeležavanje praznika, dodelu priznanja i međugradsku saradnju u zemlji i inostranstvu,

17. Komisija za nazive delova naseljenih mesta i javnih službi,

18. Komisija za javno obaveštavanje,

19. Komisija za predstavke i predloge,

20. Komisija za odnose sa verskim zajednicama,

21. Komisija za stambene poslove,

22. Komisija za rodnu ravnopravnost.

1) Savet za budžet i finansije

Član 50

Savet za budžet i finansije razmatra predloge odluka i drugih opštih akata koji se odnose na finansiranje poslova Grada, takse, naknade i druge lokalne javne prihode, budžet i završni račun o izvršenju budžeta Grada, zajmove Grada, zaduživanje i imovinu Grada, predloge odluka o osnivanju fondova i predloge finansijskih programa o obezbeđivanju sredstava za finansiranje javnih rashoda, kao i druga pitanja iz oblasti imovinsko - pravnih odnosa i finansija Grada.

2) Savet za komunalne delatnosti

Član 51

Savet za komunalne delatnosti razmatra predloge odluka i drugih opštih akata iz oblasti komunalnih delatnosti, pitanja koja se odnose na izgradnju, održavanje i korišćenje komunalnih objekata, snabdevanje građana vodom i drugom energijom, komunalni red, održavanje čistoće i zelenila, zauzeća javnih površina, postavljanje manjih montažnih objekata, pitanja uređivanja i korišćenja građevinskog zemljišta. Razmatra predloge odluka i drugih opštih akata iz oblasti saobraćaja i puteva, kao i sva pitanja koja se odnose na gradski i mirujući saobraćaj, izgradnju i održavanje ulica i trgova, lokalnih puteva, seoskih, poljskih i drugih nekategorisanih puteva u naseljima. Prati rad i ostvarivanje delatnosti javnih komunalnih i drugih javnih preduzeća u komunalnoj oblasti i oblasti saobraćaja i puteva i drugih javnih službi u ovim oblastima čiji je osnivač Grad, kao i razvoj opšteg informacionog sistema Grada.

3) Savet za urbanizam, poslovni prostor i stambena pitanja

Član 52

Savet za urbanizam, poslovni prostor i stambena pitanja razmatra predloge odluka, drugih opštih akata i druga pitanja iz oblasti: urbanizma, poslovnog prostora, stambenih odnosa i prati i usmerava rad javnih preduzeća u oblasti urbanizma i poslovnog prostora i u stambenoj oblasti, prati izgradnju, održavanje i korišćenje poslovnog prostora i stambenih zgrada i obavlja i druge poslove iz ove oblasti.

4) Savet za zaštitu životne sredine

Član 53

Savet za zaštitu životne sredine razmatra pitanja vezana za zaštitu životne sredine, prirode i prirodnih dobara, zaštitu od buke i vazduha od zagađenja, razmatra mogućnosti razvoja ekološke svesti i podizanja nivoa kvaliteta života stanovništva; prati aktivnosti na sprečavanju nastajanja i otklanjanju štetnih posledica koje ugrožavaju životnu sredinu, i prati realizaciju srednjoročnih i kratkoročnih programa Grada u oblasti zaštite životne sredine.

5) Savet za zdravstvenu zaštitu, socijalnu zaštitu i društvenu brigu o deci i omladini

Član 54

Savet za zdravstvenu zaštitu, socijalnu zaštitu i društvenu brigu o deci i omladini razmatra predloge odluka i drugih opštih akata, kao i sva druga pitanja iz ovih oblasti.

Savet razmatra pitanja koja se odnose i na zadovoljavanje potreba i ostvarivanje prava boraca, invalida i članova njihovih porodica, kao i sva druga pitanja iz ove oblasti.

6) Savet za kulturu

Član 55

Savet za kulturu razmatra predloge odluka i drugih opštih akata u oblasti kulture i zaštite kulturnih dobara, razmatra inicijative i predloge za realizaciju programa iz oblasti kulture, razmatra inicijative za podizanje spomenika i utvrđuje predloge odluka o podizanju spomenika na teritoriji Grada, prati delatnost zaštite kulturnih dobara i stara se o unapređenju ove delatnosti, razmatra i daje mišljenja o planovima i programima rada organizacija koje se bave zaštitom spomenika kulture u Gradu, daje mišljenje o predlozima za prihvatanje legata i razmatra i druga pitanja iz ovih oblasti.

7) Savet za obrazovanje i sport

Član 56

Savet za obrazovanje i sport razmatra pitanja u vezi sa izgradnjom, rekonstrukcijom, investicionim i tekućim održavanjem osnovnih i srednjih škola, i druga pitanja iz oblasti obrazovanja koja su u nadležnosti Grada.

U oblasti sporta Savet razmatra pitanja koja se odnose na izgradnju, održavanje i korišćenje sportskih objekata, razmatra predloge odluka o organizovanju i održavanju sportskih takmičenja i manifestacija od značaja za Grad, kao i druga pitanja iz ove oblasti.

8) Savet za statutarna pitanja i lokalnu samoupravu

Član 57

Savet za statutarna pitanja i lokalnu samoupravu razmatra ostvarivanje sistema lokalne samouprave u Gradu, pitanja vezana za organizaciju i rad organa Grada, ostvarivanje poslova državne uprave koje Republika poveri Gradu, način obrazovanja, organizaciju i način obavljanja poslova u gradskim opštinama, mesnim zajednicama i drugim oblicima mesne samouprave (kvart, četvrt, rejon i sl.), razmatra inicijative i predlaže gradskim opštinama obrazovanje, ukidanje ili promenu područja mesnih zajednica i drugih oblika mesne samouprave, razmatra zahteve i utvrđuje predloge rešenja za davanje saglasnosti na upotrebu grba, zastave i naziva Grada, kao i druga pitanja iz oblasti lokalne samouprave i uprave.

9) Savet za javni red i mir i bezbednost

Član 58

Savet za javni red i mir i bezbednost prati stanje u ovim oblastima na teritoriji Grada Novog Sada, kao i u oblasti protivpožarne zaštite, prati primenu propisa Skupštine kojima su sankcionisane prekršajne radnje i predlaže Skupštini njihovo donošenje, odnosno izmenu, razmatra pitanja koja se odnose na obim i strukturu učinjenih prekršajnih i drugih krivičnih dela kojima se ugrožava javni red i mir i bezbednost, i u tom cilju ostvaruje saradnju sa odgovarajućim ministarstvima Republike Srbije, odnosno njihovim organizacionim jedinicama na teritoriji Grada.

10) Savet za mlade

Član 59

Savet za mlade razmatra pitanja u vezi sa unapređenjem položaja mladih, daje mišljenje na nacrte odluka i drugih opštih akata koje donosi Skupština u oblastima od značaja za mlade, inicira pripremu projekata i učešće Grada u programima i projektima za mlade, podstiče saradnju Grada i omladinskih organizacija i udruženja i daje podršku realizaciji njihovih aktivnosti, inicira i učestvuje u izradi strategije i akcionog plana politike za mlade i prati njihovo ostvarivanje, obavlja i druge poslove od interesa za mlade.

11) Savet za praćenje primene etičnog kodeksa

Član 60

Savet za praćenje primene etičkog kodeksa prati primenu Etičkog kodeksa ponašanja funkcionera lokalne samouprave (u daljem tekstu: Kodeks), pruža objašnjenja i daje mišljenja u vezi sa njegovom sadržinom, prati da li se funkcioneri Grada pridržavaju odredaba Kodeksa, analizira događaje i pojave od značaja za uspešnu primenu Kodeksa, promoviše njegovu primenu putem sredstava javnog informisanja i daje preporuke funkcionerima, građanima i medijima.

12) Savet za osobe sa posebnim potrebama

Član 61

Savet za osobe sa posebnim potrebama razmatra pitanja u vezi sa primenom propisa kojima se uređuje zaštita osoba sa posebnim potrebama, daje mišljenje o predlozima odluka i drugih opštih akata koje donosi Skupština, kojima se uređuju pitanja od značaja za položaj i zaštitu osoba sa posebnim potrebama, razmatra i inicira aktivnosti koje doprinose boljem položaju osoba sa invaliditetom, podstiče donošenje planova aktivnosti u skladu sa nacionalnom Strategijom unapređenja položaja osoba sa invaliditetom, razmatra sva druga pitanja od interesa za osobe sa invaliditetom i ostvaruje saradnju sa njihovim organizacijama i udruženjima i predstavnicima medija radi obaveštavanja javnosti i podizanja šire svesti o potrebi uključivanja celokupne društvene zajednice u rešavanje pitanja unapređenja njihovog položaja u društvu.

Savet ima 13 članova.

13) Savet za ekonomski razvoj Grada

Član 62

Savet za ekonomski razvoj Grada razmatra i daje mišljenje na predlog programa razvoja Grada i pojedinih delatnosti i mere za njegovo sprovođenje, razmatra strateške planove i druga dokumenta od značaja za ekonomski razvoj Grada, predloge odluka i drugih opštih akata koje donosi Skupština, kao i druga pitanja iz oblasti razvoja i unapređenja privrede, zanatstva, turizma, ugostiteljstva, trgovine i poljoprivrede.

14) Komisija za propise

Član 63

Komisija za propise razmatra usklađenost predloga odluka i drugih opštih akata koje donosi Skupština, sa Ustavom, zakonom, Statutom i drugim propisima, kao i pitanja jedinstvene metodologije propisa i druga pitanja od značaja za jedinstvenu pravno-tehničku obradu akata koje donosi Skupština, i daje svoje predloge i mišljenja Skupštini.

Komisija razmatra opšta akta javnih preduzeća i službi, na koja daje saglasnost Skupština.

Komisija daje odgovor Ustavnom sudu na predlog, inicijativu i rešenje o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti, odnosno zakonitosti odluka i drugih opštih akata koje je donela Skupština.

Ako Komisija prilikom razmatranja zahteva oceni da ima osnova za izmenu ili dopunu odluke ili drugog opšteg akta, na koje se zahtev Ustavnog suda odnosi, ili da je prestala potreba za primenom te odluke, predložiće Skupštini da zaključi da se pristupi izmeni, odnosno dopuni odluke ili donošenju nove odluke ili drugog opšteg akta, i dostaviće svoj predlog predsedniku Skupštine.

Komisija utvrđuje prečišćene tekstove odluka i drugih propisa Skupštine.

15) Komisija za kadrovska, administrativna i mandatno-imunitetna pitanja

Član 64

Komisija za kadrovska, administrativna i mandatno-imunitetna pitanja predlaže izbor, imenovanje, odnosno razrešenje lica koje bira ili imenuje Skupština, predlaže sastav radnih tela, predlaže imenovanje i razrešenje predsednika i članova upravnih i nadzornih odbora i imenovanje i razrešenje direktora ustanova čiji je osnivač Grad, predlaže imenovanje i razrešenje direktora, imenovanje i razrešenje predsednika i članova upravnih i nadzornih odbora u javnim komunalnim i drugim javnim preduzećima čiji je osnivač Grad, i obavlja druge poslove u oblasti kadrovske politike Grada, učestvuje u pripremi i predlaže propise o naknadama i drugim primanjima odbornika u Skupštini i izabranih, imenovanih i postavljenih lica u Skupštini, Gradskom veću i Gradonačelnika i zamenika Gradonačelnika, sprovodi te propise i priprema predloge za obezbeđivanje sredstava u budžetu Grada, donosi pojedinačna akta o naknadama, platama i drugim primanjima odbornika, izabranih, imenovanih i postavljenih lica u Skupštini, Gradskom veću i Gradonačelnika i zamenika Gradonačelnika, i određuje im druga primanja, i obavlja druge poslove u vezi sa ostvarivanjem statusnih pitanja izabranih, imenovanih i postavljenih lica.

Nakon konstituisanja Skupštine, Komisija za kadrovska, administrativna i mandatno-imunitetna pitanja razmatra razloge prestanka mandata pojedinih odbornika i o tome podnosi Skupštini izveštaj sa predlogom da Skupština konstatuje prestanak mandata odbornika pre isteka vremena na koje je izabran i dodeli i potvrdi mandat novom odborniku, u skladu sa zakonom.

Razmatra i druga pitanja u vezi sa mandatno-imunitetnim pravima odbornika.

16) Komisija za obeležavanje praznika, dodelu priznanja i međugradsku saradnju u zemlji i inostranstvu

Član 65

Komisija za obeležavanje praznika, dodelu priznanja i međugradsku saradnju u zemlji i inostranstvu, inicira i koordinira aktivnosti za obeležavanje državnih praznika, jubileja i drugih značajnih događaja iz prošlosti Novog Sada, podnosi predloge odluka Skupštini za dodelu priznanja, u skladu sa postupkom utvrđenim odlukama Skupštine, i predlaže proglašenje istaknutih ličnosti za počasne građane Novog Sada.

Komisija za obeležavanje praznika, dodelu priznanja i međugradsku saradnju u zemlji i inostranstvu, podnosi predloge Skupštini za uspostavljanje, održavanje i dalje razvijanje odnosa i veza Novog Sada sa drugim gradovima u zemlji i inostranstvu, i organizuje i prati sprovođenje zaključaka Skupštine u ovoj oblasti.

17) Komisija za nazive delova naseljenih mesta i javnih službi

Član 66

Komisija za nazive delova naseljenih mesta i javnih službi razmatra i utvrđuje predloge za davanje naziva ulicama, trgovima, gradskim četvrtima i drugim delovima Grada.

18) Komisija za javno obaveštavanje

Član 67

Komisija za javno obaveštavanje prati i razmatra ostvarivanje obaveštavanja građana o pitanjima od značaja za njihov život i rad, prati i razmatra ostvarivanja javnosti rada Skupštine i njenih radnih tela i način obaveštavanja javnosti o njihovom radu.

19) Komisija za predstavke i predloge

Član 68

Komisija za predstavke i predloge razmatra predstavke i predloge građana upućene ili ustupljene Skupštini, i predlaže Skupštini i nadležnim organima mere za rešavanje pitanja sadržanih u njima.

20) Komisija za odnose sa verskim zajednicama

Član 69

Komisija za odnose sa verskim zajednicama obavlja poslove koji se odnose na ostvarivanje odnosa i saradnje Grada sa verskim zajednicama, pomaže im u rešavanju problema na koje nailaze, u skladu sa zakonom, i stara se o stvaranju i očuvanju dobrih međukonfesionalnih odnosa međusobnog uvažavanja i verskih i nacionalnih tolerancija, daje mišljenja i predloge Skupštini Grada koji se odnose na verske zajednice i obavlja druge poslove iz ove oblasti koje joj poveri Skupština.

Komisija ima 13 članova.

21) Komisija za stambene poslove

Član 70

Komisija za stambene poslove odlučuje o zadovoljavanju stambenih potreba lica iz člana 3. stav 2. Odluke o raspolaganju sredstvima stambenog fonda Grada i rešavanju stambenih potreba, na predlog ovlašćenih predlagača, kao i o drugim pitanjima koja proizilaze iz ovlašćenja nosioca prava raspolaganja na stanovima, u skladu sa zakonom i navedenom odlukom Skupštine.

22) Komisija za rodnu ravnopravnost

Član 71

Komisija za rodnu ravnopravnost razmatra predloge odluka i drugih opštih akata koje donosi Skupština sa stanovišta unapređivanja rodne ravnopravnosti, sagledava rezultate vođenja politike i izvršavanja odluka i drugih opštih akata od strane izvršnih organa Grada i drugih organa i funkcionera odgovornih Skupštini u pogledu poštovanja rodne ravnopravnosti, razmatra planove akcija koje doprinose rodnoj ravnopravnosti i primeni standarda o ravnomernoj zastupljenosti žena i muškaraca na mestima odlučivanja u javnom i političkom životu.

Komisija ima devet članova.

VI SEDNICA SKUPŠTINE

1. Sazivanje sednice

Član 72

Sednice Skupštine održavaju se prema potrebi, a najmanje jednom u tri meseca.

Redovne sednice Skupštine održavaju se, po pravilu, jednom mesečno, poslednjeg petka u mesecu, osim jula i avgusta.

Svečana sednica Skupštine održava se povodom praznika Grada, a može se održati i drugim svečanim povodom.

Član 73

Sednice Skupštine sazivaju se pisanim putem.

Poziv za sednicu sadrži mesto i vreme održavanja sednice.

Poziv za sednicu dostavlja se odbornicima najkasnije sedam dana pre dana održavanja sednice. Kada postoje opravdani razlozi, koji moraju biti obrazloženi, ovaj rok može biti i kraći.

Član 74

Sednice Skupštine saziva predsednik Skupštine.

Predsednik Skupštine je dužan da sednicu zakaže na zahtev Gradonačelnika, Gradskog veća ili jedne trećine odbornika, u roku od sedam dana od dana podnošenja zahteva, tako da dan održavanja sednice bude najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.

Ako predsednik Skupštine ne zakaže sednicu u roku iz stava 2. ovog člana, sednicu može da zakaže podnosilac zahteva u roku od tri dana.

Sednica će se održati najkasnije u roku do sedam dana od dana zakazivanja, a sednicom predsedava odbornik koga odredi podnosilac zahteva.

Član 75

Uz poziv za sednicu odbornicima se dostavlja predlog dnevnog reda, materijal koji se odnosi na predlog dnevnog reda, druga dokumentacija i zapisnik sa prethodne sednice.

2. Dnevni red i vođenje sednice

Član 76

Dnevni red sednice predlaže predsednik Skupštine na osnovu izveštaja sekretara Skupštine o pristiglim materijalima.

Sa predlogom dnevnog reda upoznaju se predsednici odborničkih grupa pre sazivanja sednice Skupštine.

U predlog dnevnog reda sednice Skupštine može da se uvrsti predlog akta koji je pripremljen u skladu sa Statutom i ovim poslovnikom i dostavljen odbornicima.

U predlogu dnevnog reda se posebno grupišu tačke o kojima se, s obzirom na njihov karakter i značaj, obavezno sprovodi procedura po ovom poslovniku, i tačke o kojima se raspravlja i sprovodi posebno glasanje, samo ako to zahteva odbornik (skraćeni postupak).

3. Tok sednice

Član 77

Sednicom rukovodi predsednik Skupštine koga u slučaju odsutnosti zamenjuje zamenik predsednika.

Član 78

Predsednik Skupštine otvara sednicu Skupštine i na osnovu službene evidencije o prisutnosti odbornika i prijave odbornika o prisustvu sednici putem elektronskog sistema za identifikaciju i glasanje (u daljem tekstu: elektronski sistem), utvrđuje da li postoji kvorum za rad Skupštine i obaveštava Skupštinu koji odbornici su opravdali odsustvo.

Kvorum za rad Skupštine postoji ako je na sednici Skupštine prisutna većina od ukupnog broja odbornika.

Kvorum se utvrđuje primenom elektronskog sistema, na taj način što je svaki odbornik dužan da se, na zahtev predsednika Skupštine, identifikuje tako što će identifikaciono dugme prisloniti na čitač u odborničkoj jedinici koja mu je sistemski određena.

Ako se utvrdi da sednici nije prisutna potrebna većina odbornika za punovažno odlučivanje, predsednik Skupštine odlaže sednicu za odgovarajući dan i sat. O odlaganju sednice pismeno se obaveštavaju odbornici koji su odsutni.

Ukoliko elektronski sistem nije u funkciji, o čemu predsednik Skupštine obaveštava odbornike, kvorum se utvrđuje prebrojavanjem odbornika.

Kada predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik odborničke grupe izrazi sumnju u postojanje kvoruma utvrđenog primenom elektronskog sistema, predsednik Skupštine stavlja na uvid računarski izvod prisutnih odbornika.

Član 79

Na zahtev predsednika Skupštine, po otvaranju sednice, odbornik je dužan da se prijavi.

Prilikom svakog izlaska iz sale i napuštanja sednice Skupštine, odbornik je dužan da se odjavi, odnosno prijavi pri ponovnom ulasku u salu.

Prijava, odnosno odjava odbornika iz st. 1. i 2. ovog člana, vrši se na način utvrđen u članu 78. stav 3. ovog poslovnika.

Član 80

Pošto je utvrđeno postojanje kvoruma, a pre prelaska na dnevni red usvaja se zapisnik sa prethodne sednice. O primedbama na zapisnik Skupština odlučuje bez pretresa.

Odbornik može da traži da se pročita deo prepisa tonskog zapisa koji se odnosi na deo zapisnika koji osporava.

Član 81

Dnevni red sednice utvrđuje Skupština.

Odbornik, odbornička grupa, radno telo, Gradonačelnik i Gradsko veće mogu da predlažu izmene i dopune predloženog dnevnog reda.

Predlozi za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda podnose se predsedniku Skupštine u pisanom obliku i moraju biti obrazloženi.

Predlozi za dopunu predloženog dnevnog reda, podnose se najkasnije tri dana pre dana određenog za održavanje sednice Skupštine. Izuzetno, predlozi koji se odnose na izbor, imenovanja i razrešenja i prestanak funkcije podnose se najkasnije 24 sata pre sata određenog za početak sednice Skupštine.

Predlozi za dopunu dnevnog reda po hitnom postupku podnose se najkasnije do dva sata pre sata određenog za početak sednice Skupštine.

Član 82

Ako je predlagač izmena i dopuna predloženog dnevnog reda grupa odbornika, u predlogu mora da se naznači jedan predstavnik predlagača. Ako to nije učinjeno, smatra se da je predstavnik predlagača prvi potpisani odbornik.

Pri utvrđivanju dnevnog reda Skupština odlučuje o predlozima sledećim redom:

- za hitan postupak,

- da se pojedine tačke povuku iz dnevnog reda,

- da se dnevni red dopuni,

- za spajanje rasprave,

- za promenu redosleda pojedinih tačaka.

Član 83

Podnosilac izmene i dopune dnevnog reda može svoj predlog da obrazloži u trajanju od najduže pet minuta.

Član 84

Pre odlučivanja o dnevnom redu u celini, Skupština bez pretresa odlučuje posebno o svakom predlogu za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda.

Nove tačke koje su unete u dnevni red na osnovu predloga za dopunu dnevnog reda, predloga za spajanje rasprave ili predloga za hitan postupak, uvršćuju se u dnevni red po redosledu predlaganja, osim ako je predlagač ili predsednik Skupštine predložio drugi redosled razmatranja, o čemu se Skupština izjašnjava bez pretresa.

O dnevnom redu u celini, Skupština odlučuje bez pretresa.

Skupština u toku sednice, na predlog predsednika Skupštine, bez rasprave, može da odluči o promeni redosleda tačaka u dnevnom redu.

Član 85

Svaki odbornik ima pravo da govori na sednici Skupštine.

U radu Skupštine mogu da učestvuju Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika, član Gradskog veća, sekretar Skupštine i načelnik gradske uprave.

Kada se razmatraju pitanja iz delokruga rada radnih tela, pravo da govore imaju i članovi radnih tela koji nisu odbornici, a po ovlašćenju radnog tela.

Skupština može da odluči da po određenim pitanjima sasluša predstavnike pojedinih preduzeća, ustanova i drugih oblika organizovanja, kao i pojedine građane.

Član 86

Niko ne može da pristupi govornici dok mu predsednik Skupštine to ne dozvoli.

Na sednici Skupštine može da se govori tek pošto se dobije reč, i to po redosledu javljanja.

Odbornik se prijavljuje za reč upotrebom tastera za mikrofon elektronskog sistema.

Član 87

Predlagač, odnosno predstavnik predlagača i predstavnik radnog tela, mogu dobiti reč čim je zatraže da bi objasnili, izmenili ili dopunili predlog, ili pružili neophodna objašnjenja.

U vezi sa primenom Poslovnika, sekretar Skupštine može, na predlog predsednika Skupštine, dobiti reč radi pružanja proceduralnih objašnjenja.

Član 88

Odborniku koji želi da govori o povredi Poslovnika, predsednik Skupštine daje reč čim je on zatraži.

Odbornik je dužan da ukaže na odredbu Poslovnika koja je po njegovom mišljenju povređena, da obrazloži u čemu se sastoji ta povreda, s tim da može da govori najduže do dva minuta.

Predsednik Skupštine je dužan, posle izlaganja odbornika, da da objašnjenje o povredi Poslovnika. Ako odbornik ne bude zadovoljan objašnjenjem, Skupština o postojanju povrede Poslovnika odlučuje bez pretresa.

Predsednik Skupštine ima pravo da odborniku koji se ne pridržava odredaba Poslovnika, uskrati pravo na reklamiranje povrede Poslovnika ili, ukoliko odbornik na očigledan način zloupotrebljava pravo predviđeno ovim članom, izrekne meru iz člana 104. stav 3. ovog poslovnika.

Član 89

Svi prisutni na sednici Skupštine su dužni da poštuju dostojanstvo Skupštine.

Odbornici su dužni da se obraćaju jedni drugima sa uvažavanjem.

Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, niti iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatan život drugih lica.

Član 90

Ukoliko se odbornik u svom izlaganju na sednici Skupštine uvredljivo izrazi o odborniku, navodeći njegovo ime i prezime, ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, odbornik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku, samo jedanput u trajanju do tri minuta, tako da pravo na repliku ne može da koristi povodom izrečene replike.

Ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na odborničku grupu, odnosno političku stranku čiji odbornici pripadaju toj odborničkoj grupi, u ime odborničke grupe pravo na repliku ima predsednik odborničke grupe.

Pravo na repliku odobrava predsednik Skupštine.

Predsednik Skupštine će uskratiti pravo na repliku ukoliko oceni da nisu ispunjeni uslovi iz st 1. i 2. ovog člana.

Član 91

Skupština može na početku sednice, odnosno pre razmatranja pojedine tačke dnevnog reda, na predlog predsednika Skupštine ili odbornika, da ograniči trajanje govora na određeno vreme i da svaki učesnik u raspravi o istom pitanju govori samo jedanput.

Vreme izlaganja predsednika odborničke grupe određuje se u dvostruko dužem trajanju u odnosu na ograničenje utvrđeno u stavu 1. ovog člana.

Kada je trajanje govora ograničeno, predsednik Skupštine će, u slučaju prekoračenja određenog vremena, opomenuti govornika da je vreme isteklo, a ako govornik u toku narednog minuta ne završi govor, oduzeće mu reč.

Član 92

Govornik može da dobije reč po drugi put tek pošto se iscrpi lista govornika koji govore prvi put, i samo ako pitanje koje je na dnevnom redu, po oceni predsednika Skupštine, nije dovoljno raspravljeno.

Predsednik odborničke grupe koji želi da iznese stav te grupe o pitanju koje je na dnevnom redu, ima pravo da dobije reč čim zatraži, s tim što ne može da govori duže od vremena određenog za izlaganje, ako je to vreme ograničeno, odnosno više od dva puta o istom pitanju.

Član 93

Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu.

Ako se govornik udalji od tačke dnevnog reda, predsednik Skupštine će ga opomenuti i pozvati da se drži dnevnog reda. Ako se govornik i posle drugog poziva ne bude držao dnevnog reda, predsednik Skupštine će mu oduzeti reč.

Govornika može da prekine ili opomene na red samo predsednik Skupštine.

Nije dozvoljeno ometanje govornika dobacivanjem i komentarisanjem njegovog izlaganja.

Predsednik Skupštine je dužan da obezbedi da govornik ne bude ometan u svom izlaganju.

Član 94

Pre ili posle pretresa o određenim tačkama dnevnog reda, Skupština može da odluči da se ta pitanja skinu sa dnevnog reda ili da se upute predlagaču na dalje proučavanje.

Član 95

Predsednik Skupštine zaključuje pretres kada su svi prijavljeni govornici učestvovali u pretresu.

Pretres se po zaključenju ne može ponovo otvoriti.

4. Odlučivanje

Član 96

Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih odbornika.

Izuzetno, kada se odlučuje o donošenju Statuta, budžetu Grada, urbanističkim planovima, javnom zaduživanju Grada, delokrugu sastavu i izboru članova i načinu rada Saveta za međunacionalne odnose, i u drugim slučajevima predviđenim Zakonom, Statutom, ovim poslovnikom i drugom odlukom, Skupština odlučuje većinom glasova od ukupnog broja odbornika.

Član 97

Skupština odlučuje javnim glasanjem, ukoliko ovim poslovnikom ili Statutom nije određeno da se glasa tajno.

Član 98

Javno glasanje se sprovodi upotrebom elektronskog sistema, dizanjem ruke ili prozivanjem.

Javno glasanje upotrebom elektronskog sistema vrši se na način određen ovim poslovnikom.

Dizanjem ruke glasa se na način određen ovim poslovnikom, i to samo ako sistem za elektronsko glasanje nije u funkciji, ako se sednica održava u prostoriji u kojoj nema takvog sistema ili ako Skupština prethodno o tome odluči.

Na zahtev odbornika Skupština može, bez pretresa, odlučiti da se glasa prozivkom, na način određen ovim poslovnikom.

Član 98a

Glasanje upotrebom elektronskog sistema vrši se nakon što predsednik Skupštine objavi početak glasanja, tako što odbornici pritisnu taster "za", "protiv" ili "uzdržan" u odborničkoj jedinici.

Vreme za glasanje upotrebom elektronskog sistema traje dok predsednik Skupštine ne zaključi glasanje.

Nakon zaključenja glasanja, predsednik Skupštine saopštava rezultat glasanja.

Rezultat svakog glasanja prikazuje se na monitorima.

Računarski izvod svakog glasanja dostavlja se Službi Skupštine, radi dostavljanja odborničkim grupama, na njihov zahtev, kao i stavljanja na uvid predstavnicima sredstava javnog informisanja.

Član 98b

Odbornik je dužan da koristi svoje identifikaciono dugme.

Odborniku koji koristi identifikaciono dugme drugog odbornika, odnosno na drugi način zloupotrebljava elektronski sistem, Skupština će, na predlog predsednika, izreći meru udaljavanja sa sednice.

Glasanje u kojem je izvršena zloupotreba biće poništeno i odmah će se pristupiti identifikaciji i ponovnom glasanju.

Član 98v

Ukoliko se odbornik pri izlasku iz sale Skupštine ne odjavi na način propisan članom 79. ovog poslovnika, predsednik Skupštine će ga, na osnovu monitorskog izvoda, opomenuti da to uradi.

Odbornik je dužan da se za vreme trajanja sednice Skupštine stara o identifikacionom dugmetu, koje mu je Služba Skupštine dala na korišćenje pre početka sednice.

Pri izlasku iz sale, odbornik nosi sa sobom identifikaciono dugme, a nakon završetka ili napuštanja sednice Skupštine, vraća ga Službi Skupštine.

Odborniku koji ne postupi u skladu sa opomenom iz stava 1. ovog člana, Skupština će, na predlog predsednika, izreći meru udaljavanja sa sednice.

Ako odbornik napusti salu Skupštine i ostavi identifikaciono dugme pored odborničke jedinice, Služba Skupštine će odmah to identifikaciono dugme dostaviti sekretaru Skupštine.

Identifikaciono dugme će biti vraćeno odborniku po ulasku u salu.

Član 98g

Odbornik je dužan da odmah prijavi sekretaru Skupštine ukoliko izgubi identifikaciono dugme ili zbog tehničkih razloga, isto nije moguće da upotrebi u odborničkoj jedinici, na način propisan ovim poslovnikom.

Služba Skupština će, zbog nastupanja razloga iz stava 1. ovog člana, dati odborniku na korišćenje drugo identifikaciono dugme.

Član 98d

Kada se glasa dizanjem ruku, odbornici se izjašnjavaju za predlog, protiv predloga ili ko se uzdržao od glasanja.

Nakon obavljenog glasanja, predsednik Skupštine saopštava rezultat glasanja.

Član 99

Kada Skupština odluči da se glasa prozivkom, sekretar Skupštine proziva odbornike po azbučnom redu početnog slova prezimena, a svaki prozvani odbornik izgovara reč "za", "protiv" ili "uzdržan".

Sekretar Skupštine ponavlja ime i prezime odbornika koji je glasao i njegovu izjavu, odnosno utvrđuje da je odsutan ili da ne želi da glasa.

Sekretar Skupštine zapisuje izjavu odbornika ili njegovu odsutnost, uz njegovo ime i prezime na spisku, na osnovu čega predsednik Skupštine saopštava rezultat glasanja.

Član 99a

U slučaju da se odbornik ne izjasni da li je "za", "protiv" ili "uzdržan", smatra se da nije glasao.

Član 100

Skupština može da odluči da glasanje bude tajno, na predlog jednog odbornika.

Tajnim glasanjem rukovodi predsednik Skupštine kome pomažu sekretar Skupštine i dva odbornika izabrana na sednici.

Tajno se glasa na glasačkim listićima iste boje i veličine koji su overeni pečatom Skupštine.

Glasa se tako što odbornici zaokružuju na glasačkom listiću reč "za" ili "protiv".

Glasačke listiće odbornici spuštaju u glasačku kutiju po prozivci.

Član 101

Pošto je glasanje završeno, utvrđuju se rezultati glasanja u istoj prostoriji u kojoj je glasanje i obavljeno, sledećim redom:

1. utvrđuje se broj primljenih glasačkih listića,

2. utvrđuje se broj neupotrebljenih glasačkih listića koji se pečate u poseban koverat,

3. utvrđuje se broj odbornika koji su primili glasačke listiće,

4. otvara se glasačka kutija i prebrojavanjem utvrđuje broj glasačkih listića u kutiji.

Ako se utvrdi da je broj glasačkih listića u kutiji veći od broja odbornika koji su glasali, postupak se obustavlja i sprovodi se ponovno glasanje, a upotrebljeni glasački listići se pečate u poseban koverat.

Ako se utvrdi da u glasačkoj kutiji ima jednak ili manji broj glasačkih listića od broja odbornika koji su glasali, nastavlja se postupak tako što se nevažeći glasački listići odvajaju i pečate u poseban koverat.

5. Sa svakog važećeg glasačkog listića čita se odgovor "za", "protiv", odnosno ako se glasalo o izboru ili imenovanju čita se ime kandidata koji je dobio glas, što se evidentira na posebnom obrascu, i

6. utvrđuje se broj glasova "za", "protiv", odnosno broj glasova koji je dobio svaki od predloženih kandidata.

Član 102

Nevažećim glasačkim listićem, ukoliko Zakonom nije drugačije uređeno, smatra se nepopunjeni glasački listić i glasački listić iz koga ne može sa sigurnošću da se utvrdi za koji je predlog odbornik glasao.

Kod glasanja o izboru ili imenovanju, nevažećim glasačkim listićem smatra se glasački listić na kome je zaokružen veći broj kandidata od broja koji se bira.

Član 103

Posle utvrđivanja rezultata glasanja, predsednik Skupštine objavljuje rezultate koji sadrže podatke o broju:

- primljenih glasačkih listića

- neupotrebljenih glasačkih listića

- odbornika koji su primili glasačke listiće

- upotrebljenih glasačkih listića

- nevažećih glasačkih listića

- važećih glasačkih listića

- glasova "za", i glasova "protiv", odnosno, ako se prilikom izbora ili imenovanja glasa o više kandidata za istu funkciju, glasova koje su dobili pojedini kandidati.

Objavljivanje rezultata glasanja obuhvata i konstataciju da je predlog izglasan ili da nije izglasan.

5. Održavanje reda na sednici

Član 104

O redu na sednici Skupštine stara se predsednik Skupštine.

Za povredu reda mogu da se izreknu mere: opomena, oduzimanje reči i udaljavanje sa sednice.

Opomenu i oduzimanje reči izriče predsednik Skupštine.

Udaljavanje sa sednice izriče Skupština bez rasprave, na predlog predsednika ili pet odbornika.

Član 105

Opomena se izriče odborniku:

- koji je prišao govornici bez dozvole predsednika Skupštine,

- koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč,

- koji i pored upozorenja predsednika Skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu,

- ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornika ili na drugi način ometa slobodu govora,

- ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica,

- ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze, i

- ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog poslovnika.

Član 106

Mera oduzimanja reči izriče se odborniku koji svojim govorom narušava red na sednici ili se ne pridržava odredbi ovog poslovnika, a već je na toj sednici opomenut za nepridržavanje reda i odredbi ovog poslovnika.

Izrečena mera oduzimanja reči unosi se u zapisnik.

Član 107

Mera udaljavanja sa sednice izriče se odborniku koji i posle izrečene mere opomene, odnosno mere oduzimanja reči ometa ili sprečava rad na sednici ili na sednici vređa Skupštinu, odbornike i ostala lica koja učestvuju u radu Skupštine, ili upotrebljava izraze koji nisu u skladu sa dostojanstvom Skupštine.

Odbornik može da bude udaljen samo sa sednice na kojoj je narušavao red.

Mera udaljavanja sa sednice unosi se u zapisnik.

Odbornik kome je izrečena mera udaljavanja sa sednice dužan je da se odmah udalji iz sale u kojoj se održava sednica.

Ako odbornik odbije da se udalji iz sale, predsednik Skupštine će naložiti službi ovlašćenoj za održavanje reda u zgradi Skupštine, da tog odbornika udalji iz sale u kojoj se održava sednica.

Ako predsednik Skupštine redovnim merama ne može da održi red na sednici, odrediće pauzu u trajanju potrebnom da se uspostavi red.

Član 108

Mera koju je izrekao predsednik Skupštine primenjuje se dok traje pretres o tački dnevnog reda u toku koje je izrečena, a mera koju izrekne Skupština primenjuje se za sednicu na kojoj je izrečena.

Član 109

Predsednik Skupštine može da naredi da se svaki građanin koji narušava red na sednici udalji iz sale u kojoj se održava sednica.

Ako je red teže narušen, predsednik Skupštine može da naredi da se svi građani udalje iz sale u kojoj se održava sednica.

Ako predsednik Skupštine redovnim merama ne može da održi red, odrediće prekid sednice.

Član 110

Odredbe o održavanju reda na sednici primenjuju se i na sve druge učesnike u radu sednice Skupštine, a shodno se primenjuju i na sednicama radnih tela Skupštine.

6. Javnost rada Skupštine

Član 111

Predstavnici sredstava javnog informisanja imaju pravo da prisustvuju sednicama Skupštine i njenih radnih tela radi obaveštavanja javnosti o njihovom radu.

Član 112

Sednicama Skupštine mogu da prisustvuju građani u broju koji neće ometati rad sednice, o čemu odlučuje predsednik Skupštine na predlog sekretara Skupštine.

Građani zainteresovani za prisustvo sednici podnose pisani zahtev predsedniku Skupštine najkasnije 48 sati pre sata određenog za početak sednice.

Član 113

Skupština i njena radna tela, na obrazloženi predlog predsednika Skupštine, radnog tela, Gradskog veća ili najmanje deset odbornika, izuzetno mogu da ograniče ili isključe javnost iz svog rada, u skladu sa zakonom.

O predlogu iz stava 1. ovog člana, Skupština odlučuje bez rasprave.

Član 114

Predstavnicima sredstava javnog informisanja stavljaju se na raspolaganje predlozi odluka, drugih propisa i opštih akata, kao i informativni i dokumentacioni materijali o pitanjima iz rada Skupštine i njenih radnih tela.

Radi stvaranja uslova za rad, predstavnicima sredstava javnog informisanja obezbeđuju se potrebni uslovi za praćenje rada na sednicama Skupštine i njenih radnih tela.

Član 115

Sredstva javnog informisanja mogu da prenose tok sednice Skupštine ukoliko Skupština drugačije ne odluči.

Član 116

Skupština može da izda službeno saopštenje za sredstva javnog informisanja. Tekst službenog saopštenja sastavlja nadležna služba Skupštine, a odobrava predsednik Skupštine ili lice koje on ovlasti.

Konferenciju za štampu, u vezi sa pitanjima koja razmatra Skupština, može da održi predsednik Skupštine, zamenik predsednika Skupštine, a predsednik radnog tela Skupštine o pitanjima iz nadležnosti radnog tela.

7. Odlaganje, prekidanje i zaključivanje sednice

Član 117

Predsednik Skupštine odlaže sednicu koju je sazvao samo u slučaju kada ne postoji kvorum potreban za rad, a u drugim slučajevima o odlaganju sednice odlučuje Skupština.

Predsednik Skupštine može da odredi pauzu u radu Skupštine i utvrđuje trajanje pauze.

Član 118

Predsednik Skupštine prekida sednicu kada utvrdi nedostatak kvoruma na sednici, dok se kvorum ne obezbedi.

Ukoliko se kvorum ne obezbedi u roku do 60 minuta, predsednik Skupštine prekida sednicu i određuje kada će se sednica nastaviti, o čemu se pismeno obaveštavaju samo odsutni odbornici.

Predsednik Skupštine prekida sednicu i u drugim slučajevima ako to Skupština odluči.

Član 119

Kada zbog obimnosti dnevnog reda ili drugih razloga ne može da se završi rad po svim tačkama dnevnog reda, Skupština može da odluči da se sednica prekine i da se zakaže nastavak za određeni dan i sat, o čemu se pismeno obaveštavaju samo odsutni odbornici.

Predsednik Skupštine zakazaće nastavak sednice u roku koji ne može biti duži od 15 dana.

Član 120

Po završetku rada po svim tačkama dnevnog reda, predsednik Skupštine zaključuje sednicu.

8. Zapisnik o radu sednice

Član 121

O radu na sednici Skupštine vodi se zapisnik.

Zapisnik obavezno sadrži: vreme i mesto održavanja sednice, imena prisutnih i imena opravdano i neopravdano odsutnih odbornika, ime predsednika, odnosno zamenika predsednika koji rukovodi sednicom, utvrđeni dnevni red, tok sednice sa naznakom učesnika u raspravi o svakoj tački dnevnog reda, bitne delove izlaganja odbornika koji je na sednici izdvojio mišljenje i zahtevao da se to unese u zapisnik, rezultat glasanja za svaku tačku dnevnog reda i naziv odluka i zaključaka koji su doneti.

Član 122

O sačinjavanju zapisnika stara se sekretar Skupštine.

Usvojeni zapisnik potpisuju predsednik Skupštine i sekretar Skupštine.

Originali zapisnika čuvaju se u dokumentaciji Skupštine, a prepis zapisnika dostavlja se odbornicima uz poziv za narednu sednicu.

Član 123

Tok sednice Skupštine beleži se tonskim zapisom.

Svaki odbornik ima pravo da pregleda prepis tonskog zapisa čim bude sačinjen, i da u tekstu svog izlaganja izvrši redakcijske izmene, ne menjajući njegov sadržaj.

Prepis tonskog zapisa koristi se, po pravilu, za rad gradskih uprava i službi, a za druge potrebe samo ako je odbornik sa tim saglasan i ukoliko je autorizovao deo prepisa tonskog zapisa koji sadrži njegovo izlaganje.

Prepis tonskog zapisa prilaže se uz original usvojenog zapisnika.

VII POSTUPCI U SKUPŠTINI

1. Akta Skupštine

Član 124

Skupština donosi odluku, program, poslovnik, rešenje, zaključak, deklaraciju, preporuku i daje autentično tumačenje akata koje donosi.

Radna tela donose rešenja i zaključke.

Član 125

Akta Skupštine izrađuju se odmah posle sednice, u skladu sa originalom zapisnika o radu na sednici na kojoj su doneta.

Akta Skupštine potpisuje predsednik Skupštine, a akta radnog tela Skupštine predsednik radnog tela.

Odluke i druga opšta akta Skupštine, kao i druga akta za koja Skupština odluči, objavljuju se u "Službenom listu Grada Novog Sada".

O čuvanju i objavljivanju akata Skupštine stara se sekretar Skupštine.

2. Postupak za donošenje opštih akata

Član 126

Pravo predlaganja odluka, drugih propisa i opštih akata imaju Gradonačelnik, Gradsko veće, radna tela Skupštine, odborničke grupe, odbornik i građani putem građanske inicijative.

Predlog opšteg akta podnosi se u obliku u kome se donosi i mora biti obrazložen.

Obrazloženje mora da sadrži pravni osnov za donošenje opšteg akta, cilj donošenja opšteg akta i procenu iznosa potrebnih sredstava za sprovođenje opšteg akta.

Član 127

Predlog opšteg akta upućuje se predsedniku Skupštine, koji ga dostavlja nadležnom radnom telu, Komisiji za propise i Gradskom veću, ako ono nije predlagač, radi davanja mišljenja.

Član 128

Nadležno radno telo u svom izveštaju može da predloži Skupštini da prihvati predlog opšteg akta u celini ili da donese opšti akt u tekstu izmenjenom, delom ili u celini, u odnosu na tekst koji je predlagač podneo, ili da predloži Skupštini da predlog opšteg akta ne prihvati.

Član 129

O predlogu opšteg akta koji je stavljen na dnevni red sednice Skupštine, vodi se pretres, osim u slučajevima u kojima je ovim poslovnikom određeno da se odlučuje bez pretresa.

Član 130

Predlagač opšteg akta, odnosno njegov predstavnik, može na početku pretresa da izloži dopunsko obrazloženje predloga i da učestvuje u pretresu sve do njegovog zaključenja, da daje objašnjenja i iznosi svoje mišljenje.

Član 131

Predlagač opšteg akta ima pravo da bez obrazloženja povuče predlog akta sve do zaključenja pretresa na sednici Skupštine.

Član 132

Posle zaključenja pretresa prelazi se na glasanje o predlogu opšteg akta u celini. Ako je podnet amandman, prvo se odlučuje o amandmanu, a zatim o predlogu opšteg akta u celini.

3. Amandman

Član 133

Predlog za izmenu i dopunu predloga opšteg akta podnosi se u obliku amandmana.

Amandman može da podnese ovlašćeni predlagač opšteg akta.

Član 134

Amandman se podnosi u pisanom obliku i mora biti obrazložen.

Amandman sadrži: naziv predloga opšteg akta na koji se podnosi, tekst izmena, odnosno dopuna koje se predlažu, obrazloženje i naziv podnosioca amandmana.

Član 135

Amandman se podnosi najkasnije 24 sata pre zakazanog početka sednice Skupštine na kojoj se razmatra opšti akt na koji se amandman podnosi.

Na predlog Statuta, programa razvoja Grada, generalnog plana i budžeta, amandmani se podnose najkasnije 72 sata pre zakazanog početka sednice Skupštine.

Izuzetno, amandman može da se podnese na samoj sednici, ukoliko se podnosi na opšti akt koji se donosi po hitnom postupku.

Predlagač opšteg akta može da podnese amandman i usmeno na sednici sve do zaključenja pretresa o tom aktu.

Član 136

Amandman se podnosi predsedniku Skupštine, koji ga dostavlja predlagaču, Komisiji za propise i nadležnom radnom telu Skupštine, radi davanja mišljenja.

Podnosilac amandmana može da povuče amandman do zaključenja pretresa o predlogu opšteg akta na koji je amandman podnet.

Član 137

Pre glasanja o amandmanu, o njemu se izjašnjava predlagač, Komisija za propise i nadležno radno telo Skupštine.

Amandman koji je podneo predlagač opšteg akta, kao i amandman koji je predlagač prihvatio, postaje sastavni deo predloga opšteg akta i o njemu se Skupština posebno ne izjašnjava.

Ako se predlagač opšteg akta ne složi sa formulacijom podnetog amandmana, predložiće novu formulaciju.

Ako podnosilac amandmana prihvati novu formulaciju, amandman postaje sastavni deo predloga opšteg akta.

Član 138

Skupština prvo odlučuje o podnetim amandmanima po redosledu članova opšteg akta na koje se odnose. Ako je podneto više amandmana na isti član predloga opšteg akta, Skupština prvo odlučuje o amandmanima odbornika, a zatim o amandmanima Gradskog veća i amandmanima nadležnih radnih tela.

Ako je podneto više amandmana na isti član opšteg akta, prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje tog člana.

4. Hitan postupak

Član 139

Po hitnom postupku može da se donese samo akt kojim se regulišu pitanja i odnosi za čije uređivanje postoji neodložna potreba, ili ako bi nedonošenje takvog akta u određenom roku imalo, ili moglo da ima, štetne posledice po interese građana, preduzeća ili drugih organa ili organizacija.

Član 140

Pisani predlog za dopunu po hitnom postupku predloženog dnevnog reda, sa obrazloženjem hitnosti, ovlašćeni predlagač dostavlja zajedno sa aktom koji se predlaže, sačinjenim u skladu sa ovim poslovnikom.

U obrazloženju akta moraju se navesti razlozi zbog kojih se traži hitan postupak.

O predlogu da se akt donese po hitnom postupku odlučuje se bez pretresa.

Pre glasanja o tom pitanju, Skupština će saslušati obrazloženje predlagača.

Član 141

Ako Skupština usvoji predlog da se akt donese po hitnom postupku, predlog akta se unosi u dnevni red sednice.

Skupština može u toku sednice da zatraži hitno mišljenje odgovarajućeg radnog tela i Gradskog veća, o predlogu akta iz stava 1. ovog člana.

Predlog akta koji se donosi po hitnom postupku, mora da se dostavi odbornicima najkasnije do početka sednice Skupštine.

5. Postupak za donošenje pojedinačnih akata

Član 142

Postupak za donošenje pojedinačnog akta pokreće se podnošenjem predloga pojedinačnog akta.

O predlozima pojedinačnih akata vodi se pretres.

Na postupak donošenja pojedinačnog akta primenjuju se odredbe ovog poslovnika, koje se odnose na postupak za donošenje opštih akata.

6. Postupak za donošenje pojedinačnih akata po skraćenom postupku

Član 143

U skraćenom postupku Skupština odlučuje bez prethodne rasprave.

Član 144

U skraćenom postupku Skupština može da odlučuje o pojedinačnim aktima.

Odlučivanje po skraćenom postupku može da se sprovede samo ako su predlozi iz stava jedan ovog člana, u predlogu dnevnog reda posebno grupisani i označeni kao "predlozi o kojima se odlučuje po skraćenom postupku".

Član 145

U materijalu koji se odbornicima dostavlja uz saziv za sednicu, mora se u propisanoj formi dostaviti akt o kome se odlučuje po skraćenom postupku, i obrazloženje predloga.

7. Postupak za donošenje akata koja se iznose na zborove građana

Član 146

Skupština može da odluči da pojedine odluke i druga opšta akta iznese na raspravu na zborove građana, radi pribavljanja mišljenja.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, Skupština predlog odluke ili drugog opšteg akta utvrđuje kao nacrt i određuje svoje predstavnike koji su dužni da prisustvuju zborovima građana.

Rok za razmatranje opštih akata na zborovima građana ne može da bude kraći od 15 dana od dana dostavljanja.

Član 147

Nakon razmatranja opšteg akta na zborovima građana, Gradsko veće, odnosno drugi predlagač, priprema izveštaj o rezultatima razmatranja nacrta opšteg akta i zauzima stavove o iznetim primedbama i predlozima, Na osnovu rezultata razmatranja na zborovima građana i zauzetih stavova, Gradsko veće, odnosno drugi predlagač, dostavlja Skupštini izveštaj i predlog akta na razmatranje i donošenje.

8. Postupak za donošenje akata o kojima se organizuje javna rasprava

Član 148

Skupština može da odluči da se o pojedinim pitanjima iz njene nadležnosti organizuje javna rasprava.

Kada Skupština odluči da se javna rasprava organizuje o predlozima odluka ili drugih opštih akata pre njihovog usvajanja, takav akt se utvrđuje kao nacrt, i donosi poseban akt kojim se uređuje: način organizovanja javne rasprave, određuje organ Grada ili radno telo zaduženo za sprovođenje javne rasprave i predstavnike predlagača i Skupštine koji su dužni da učestvuju u javnoj raspravi, rok za održavanje javne rasprave koji ne može biti kraći od 15 dana, učesnike u javnoj raspravi i način njihovog pozivanja, izveštavanje javnosti i utvrđivanje rezultata javne rasprave.

Član 149

Organ Grada ili radno telo iz člana 148. stav 2. ovog poslovnika, sačinjava izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi i dostavlja ga predsedniku Skupštine i predlagaču akta o kome je organizovana javna rasprava.

Na osnovu izveštaja iz stava 1. ovog člana, i zauzetih stavova povodom rezultata javne rasprave, predlagač dostavlja Skupštini predlog akta na razmatranje i donošenje.

Kada je javnu raspravu organizovao predlagač, izveštaj iz stava 1. ovog člana sastavni je deo obrazloženja predloga akta.

9. Postupak davanja autentičnog tumačenja opšteg akta

Član 150

Zahtev za davanje autentičnog tumačenja opšteg akta može da podnese svako zainteresovano lice.

Ako Komisija za propise oceni da je zahtev za davanje autentičkog tumačenja opravdan, zadužuje nadležnu gradsku upravu, odnosno službu, da sačini predlog tumačenja i dostavlja ga Skupštini, a ako oceni da zahtev nije opravdan izveštava Skupštinu koja o tome odlučuje.

Član 151

U pogledu postupka za davanje autentičkog tumačenja shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika, koje se odnose na postupak donošenja opštih akata.

VIII RAD SKUPŠTINE U SLUČAJU NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI, RATNOG STANJA I VANREDNOG STANJA

Član 152

Odredbe ovog poslovnika primenjuju se u radu Skupštine u slučaju neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja ili vanrednog stanja, ukoliko ovim poslovnikom i drugim opštim aktima Skupštine nije drukčije određeno.

Član 153

Predsednik Skupštine, u slučaju neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja ili vanrednog stanja:

- određuje vreme i mesto održavanja sednice Skupštine,

- odlučuje o načinu pozivanja odbornika na sednice i načinu i rokovima dostavljanja materijala za sednice,

- može, po potrebi, da odredi poseban način vođenja i čuvanja zapisnika sa sednice Skupštine i njenih radnih tela,

- može da odredi da se predlozi opštih akata i drugih materijala ne stavljaju na raspolaganje sredstvima javnog informisanja, dok Skupština drukčije ne odluči,

- obaveštava Gradsko veće da Skupština nema uslova da se sastane, kako bi Gradsko veće preuzelo prava i dužnosti Skupštine, utvrđene Ustavom, zakonom i Statutom Grada.

Član 154

U slučaju neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja ili vanrednog stanja, Skupština može da odluči da se o predlozima opštih akata odlučuje bez prethodnog razmatranja u nadležnim radnim telima Skupštine.

O ovim aktima Gradsko veće daje svoje mišljenje na samoj sednici Skupštine.

Član 155

Odbornik je dužan da u slučaju neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja ili vanrednog stanja, izveštava sekretara Skupštine o svakoj promeni adrese svog prebivališta ili boravišta.

IX PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 156

Danom stupanja na snagu ovog poslovnika prestaje da važi Poslovnik Skupštine Grada Novog Sada ("Službeni list Grada Novog Sada", br. 3/2005 i 4/2005).

Član 157

Ovaj poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Grada Novog Sada".