PRAVILNIK
O PRIMENI TROŠKOVNOG PRINCIPA, ODVOJENIH RAČUNA I IZVEŠTAVANJU OD STRANE OPERATORA SA ZNAČAJNOM TRŽIŠNOM SNAGOM U OBLASTI ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA

("Sl. glasnik RS", br. 52/2011)

 

1. OPŠTE ODREDBE

1.1. Predmet

Član 1

Ovim pravilnikom uređuju se:

- načela, modeli i osnovna metodologija obračuna troškova i učinaka sa kalkulacijom cena koštanja svih vrsta konačnih učinaka (tržišnih usluga) operatora sa značajnom tržišnom snagom u oblasti elektronskih komunikacija (u daljem tekstu: operator sa ZTS) primenom modela istorijskih troškova i modela tekućih troškova;

- načela i pravila za primenu odvojenih računa prihoda, rashoda, dobitka ili gubitka, imovine i obaveza po vrstama tržišnih usluga, u delu koji uslugama neposredno pripadaju ili se na njih mogu alocirati (računovodstvo po segmentima);

- načela i pravila za obračun troškova kapitala po vrstama tržišnih usluga (konačnih učinaka) i formiranje predloga prodajnih cena operatora;

- materijalna i formalna sadržina, način i rokovi dostavljanja zvaničnih i internih regulatornih finansijskih izveštaja Republičkoj agenciji za elektronske komunikacije (u daljem tekstu: Agencija).

1.2. Ciljevi

Član 2

Ciljevi ovog pravilnika su da se njegovom primenom, za potrebe Agencije i operatora obezbedi:

- odgovarajuća poslovno-finansijska informaciona podloga za planiranje i kontrolu aktivnosti usmerenih na stvaranje i očuvanje odnosa na tržištu usluga elektronskih komunikacija u skladu sa odgovarajućim propisima;

- pouzdane informacije o troškovima, prihodima, dobicima (ili gubicima) i imovini (angažovanom kapitalu) po svim vrstama tržišnih usluga operatora sa ZTS na način kao da te usluge proizvode i prodaju posebna pravna lica, a u svrhu utvrđivanja posebnog tarifnog režima za usluge pod isključivom poslovnom nadležnošću navedenog operatora po metodu "troškovi plus", odnosno jedinični troškovi takvih usluga uvećani za odgovarajući prinos na kapital angažovan u proizvodnji i prodaji usluga, uz uvažavanje opravdanih poslovnih interesa operatora, zaštitu interesa korisnika usluga i sprečavanje troškovnog ili cenovnog subvencionisanja između usluga sa značajnom tržišnom snagom i usluga za slobodno konkurentsko tržište;

- potpuni sistem pouzdanih, proverljivih i transparentnih kalkulacija delimičnih učinaka (internih usluga) centara troškova, odnosno vrsta ili grupa aktivnosti čiji se troškovi interno realociraju, i konačnih učinaka (tržišnih usluga) operatora;

- obaveza formiranja odgovarajućeg internog obračunskog sistema, pre svega Obračuna troškova i učinaka (klasa 9 Kontnog okvira), ali i odgovarajućih analitičkih aspekata (odvajanja računa imovine i obaveza, odnosno angažovanog kapitala) u Finansijskom računovodstvu, kao i obaveza usaglašavanja tog sistema sa Agencijom i njegove dostupnosti Agenciji.

1.3. Načela i modeli obračuna troškova i učinaka sa kalkulacijom

Član 3

Obračun troškova i učinaka s kalkulacijom, odnosno primena troškovnog principa i odvojenih računa po vrstama usluga elektronskih komunikacija kod operatora sa ZTS koji pruža više vrsta usluga zasniva se na sledećim načelima:

- načelo potpunosti, koje se odnosi na obračun i izveštajno iskazivanje svih primarnih i sekundarnih troškova i priznatih učinaka po svim centrima (mestima) troškova, odnosno po svim aktivnostima ili grupama aktivnosti, i po svim nosiocima troškova (tržišnim uslugama), u smislu obuhvatanja i izveštajnog iskazivanja prihoda, rashoda i rezultata po svim tržišnim uslugama ili/i po geografskim područjima ako operator i Agencija tako odluče i u smislu obuhvatanja i izveštajnog iskazivanja angažovanog kapitala, merenog vrednošću angažovane imovine, po svim vrstama tržišnih usluga, iskazujući pri svemu tome uvek i nealocirane iznose i ukupne iznose za operatora;

- načelo korelacije, koje se odnosi na stavljanje u odnos prihoda perioda ostvarenih prodajom tržišnih usluga (fakturisane realizacije) s pripadajućim rashodima u istom periodu;

- načelo uzročnosti, koje se odnosi na što tačnije zaračunavanje troškova nosiocima troškova, odnosno tržišnim uslugama operatora koje su ih izazvale, bilo neposredno (direktni troškovi konačnih učinaka), bilo posredno preko mesta troškova, odnosno aktivnosti ili grupa aktivnosti (opšti troškovi sa stanovišta nosilaca troškova, odnosno tržišnih usluga operatora), što podrazumeva uzročnu alokaciju primarnih troškova ove vrste po mestima troškova, odnosno aktivnostima ili grupama aktivnosti, neposredno kada je pripadnost troškova tim obračunskim jedinicama poznata ili posredno pomoću odgovarajućih ključeva, kao i uzročnu realokaciju sekundarnih troškova (vrednosti internih učinaka, odnosno usluga) između mesta troškova, odnosno aktivnosti ili grupa aktivnosti;

- načelo konzistentnosti, koje se odnosi na vremenski doslednu primenu odabranih procedura obračuna troškova i učinaka, kako bi bila obezbeđena međuperiodična uporedivost podataka i pouzdano zaključivanje na osnovu njih, što ne isključuje otvorenost sistema za izvodljive i između Agencije i operatora usaglašene obračunske inovacije;

- načelo transparentnosti, koje se odnosi na periodično izveštavanje Agencije od strane operatora sa ZTS o angažovanom kapitalu, prihodima, rashodima i rezultatima po vrstama tržišnih usluga pružajući Agenciji mogućnost pravovremenog sprečavanja eventualnih pojava monopolskog ponašanja u formiranju cena, kao i mogućnost odgovarajućeg poznavanja poslovanja operatora u cilju preduzimanja aktivnosti pospešivanja razvoja operatora;

- načelo proverljivosti podataka, koje se odnosi na zasnovanost svih izveštaja operatora za potrebe Agencije na primenjenom računovodstvenom sistemu operatora, uključujući verodostojne dokumentacione podloge i zaštićena softverska rešenja, uz mogućnost pristupa stručnih službi Agencije tom sistemu u kontrolne svrhe;

- načelo izvodljivosti, koje se odnosi na postupno uvođenje mogućih modela i procedura obračuna troškova i učinaka u računovodstveni informacioni sistem operatora, s obzirom na obimnost i složenost takvog poduhvata;

- načelo multiciljnosti, koje se odnosi na postavljanje modela i procedura primene troškovnog principa i izveštavanja po segmentima (vrstama usluga) kao rešenja usmerenog istovremeno na informacione potrebe Agencije i menadžmenta multiservisnog operatora;

- načelo poverljivosti informacija, koje se odnosi na obavezu Agencije da pribavljene podatke putem izveštaja o troškovima, kalkulacije cena usluga i izveštaje o angažovanom kapitalu, prihodima, rashodima i rezultatima po vrstama usluga može koristiti samo u cilju sprečavanja antikonkurentskog ponašanja;

- načelo kooperativnosti, koje se odnosi na potpuno poverenje, otvorenost i saradnju operatora i Agencije u primeni troškovnog principa i odvojenih računa stanja i uspeha operatora po vrstama prodajnih usluga.

1.4. Definicije

Član 4

Definicije sadržane u ovom pravilniku imaju sledeća značenja:

Obračun troškova i učinaka je deo računovodstvenog informacionog sistema posvećen analitičkom praćenju troškova, prihoda i uspeha u cilju obezbeđenja pouzdanih podloga za kalkulacije cena koštanja učinaka, kontrolu troškova i odvajanje računa uspeha po vrstama usluga i, po potrebi, geografskim područjima.

Učinci su rezultati poslovnih aktivnosti operatora i njegovih delova;

Konačni učinci su proizvodi i usluge operatora namenjeni eksternom tržištu ili aktiviranju (uključivanju u imovinu) i potrošnji u samom privrednom društvu za potrebe stvaranja budućih učinaka.

Delimični učinci su rezultati poslovnih aktivnosti organizacionih delova privrednog društva namenjeni neposredno konačnim učincima ili drugim organizacionim delovima za potrošnju u periodu njihovog stvaranja (interni učinci).

Nosioci troškova (NT) ili objekti troškova su konačni učinci operatora.

Kalkulacija je jedinični obračun troškova konačnih i delimičnih učinaka.

Mesto troškova (MT) ili centar troškova je skup srodnih, odnosno homogenih poslova objedinjenih kao uži organizacioni deo operatora, sektora, funkcije, geografskog područja i sl. za koji se obračunavaju troškovi i delimični učinci u cilju pouzdanosti kalkulacija konačnih učinaka operatora (nosilaca troškova), kontrole troškova i odvajanja računa uspeha po vrstama usluga.

Prethodna mesta troškova su ona mesta troškova koja u celini ili prevashodno daju svoje učinke (interne usluge) drugim mestima troškova koja ih troše u istom periodu, s tim što mogu imati nosioce troškova ako proizvode učinke koji se aktiviraju za sopstvene potrebe operatora (na primer investicioni radovi u sopstvenoj režiji).

Konačna mesta troškova su ona mesta troškova koja u celini ili prevashodno daju svoje učinke (usluge) konačnim učincima operatora (nosiocima troškova), s tim što mogu deo svojih učinaka davati drugim mestima troškova kao interne učinke (usluge).

Aktivnosti su analitičke deskripcije (obračunski proizvodi raščlanjavanja) poslova operatora koje se koriste za potrebe ustrojstva obračuna troškova po aktivnostima (ABC - Activity Based Costing).

Grupa aktivnosti (GA) je skup srodnih aktivnosti formiran po kriterijumu homogenosti opštih troškova u smislu mogućnosti pronalaženja zajedničkog ključa (cost driver-a) za daljnju alokaciju troškova.

Konvencionalni (funkcionalni) pristup obračunu troškova je dvostepeni obračun po kome se u prvom stepenu vrši izbor mesta troškova, direktni troškovi dodeljuju nosiocima troškova, opšti troškovi dodeljuju mestima troškova, vrši interna realokacija troškova prethodnih mesta troškova i utvrđivanje kvota (stopa) troškova konačnih mesta po njihovim jedinicama učinaka (ključevima, cost driver-ima), a u drugom stepenu troškovi ovih poslednjih mesta troškova dodeljuju konačnim učincima (proizvodima i uslugama) operatora primenom kvota (stopa) troškova konačnih mesta troškova na količinu utrošenih njihovih učinaka (ključeva) od strane pojedinih nosilaca troškova (proizvoda i usluga).

Obračun troškova po aktivnostima (ABC - Activity Based Costing) je dvostepeni obračun troškova po kome se u prvom stepenu identifikuju aktivnosti, direktni troškovi dodeljuju nosiocima troškova, opšti troškovi dodeljuju aktivnostima, srodne aktivnosti povezuju u grupe aktivnosti, formiraju homogeni pulovi opštih troškova i obračunavaju kvote (stope) pulova opštih troškova po jedinici učinka (ključu, cost driver-u), a u drugom stepenu zaračunavaju opšti troškovi nosiocima troškova (proizvodima i uslugama operatora) primenom kvota (stopa) troškova pojedinih pulova na količinu utrošenih resursa (učinaka, ključeva) od strane pojedinih proizvoda i usluga, i sve to u cilju tačnijih kalkulacija proizvoda i usluga operatora, s obzirom na veći broj aktivnosti od broja mesta troškova i upotrebu većeg broja ključeva (cost driver-a) u odnosu na konvencionalni obračun troškova.

Primarni troškovi su novčani izraz trošenja svih materijalnih i nematerijalnih činilaca poslovnog procesa operatora, kao i obavezni porezi i doprinosi nezavisni od njegovog rezultata, koji se obuhvataju i iskazuju po vrstama utrošenih resursa za privredno društvo u celini u cilju obezbeđenja podataka za izradu bilansa uspeha, za analitički obračun troškova i učinaka sa kalkulacijom i za odvajanje računa uspeha po vrstama proizvedenih i prodatih usluga.

Sekundarni troškovi su novčani izraz trošenja internih učinaka (usluga) prethodnih mesta troškova ili aktivnosti, odnosno grupa aktivnosti, od strane drugih mesta troškova ili aktivnosti, odnosno grupa aktivnosti.

Direktni troškovi (DT) su oni primarni troškovi za koje se pouzdano zna kojim nosiocima troškova (proizvodima i uslugama) pripadaju i za njih se na osnovu dokumenta o nastanku troška neposredno vezuju.

Opšti troškovi (OT) su oni primarni troškovi koji su zajednički za dva ili više nosilaca troškova te se u cilju njihove konačne alokacije na nosioce troškova moraju prethodno obračunavati po mestima troškova ili aktivnostima, odnosno grupama aktivnosti, s tim što se za njih mogu vezivati neposredno (direktno) ili posredno (indirektno) pomoću ključeva.

Obračun istorijskih troškova (Historical Cost Accounting - HCA) je sistem obračuna koji u svim fazama obračuna koristi stvarno nastale troškove u toku obračunskog perioda, što je vidljivo uvidom u sistem i na njemu zasnovane izveštaje.

Potpuno alocirani troškovi (Fully Allocated Costs - FAC) je vrednosni koncept koji zahteva da svi troškovi operatora za obračunski period budu raspoređeni (ukalkulisani u cenu koštanja) po svim nosiocima troškova (proizvodima i uslugama), kako onim koji idu na eksterno tržište prodaje, tako i onim koji podležu obavezi aktiviranja za sopstvene potrebe.

Kapital predstavlja zbir sopstvenog kapitala i pozajmljenog kapitala.

Sopstveni kapital predstavlja zbir osnovnog kapitala, rezervi, revalorizacionih rezervi, emisione premije i neraspoređenog dobitka, umanjen za neuplaćeni upisani kapital, otkupljene sopstvene akcije i eventualni gubitak.

Pozajmljeni kapital predstavlja dugove, odnosno ukupne obaveze operatora sa kamatama.

Imovinu predstavlja poslovna (operativna) imovina po osnovu koje nastaju poslovni (operativni) troškovi i operator ostvaruje poslovne (operativne) prihode.

Direktna imovina (DI) je ona poslovna imovina za koju se pouzdano zna za koju vrstu nosilaca troškova (proizvoda i usluga) je angažovana te se, u razdvajanju računa stanja po uslugama kao da ih obavljaju posebna pravna lica, za njih neposredno vezuje.

Indirektna imovina (II) je ona poslovna imovina koja je zajednička za dva ili više nosilaca troškova (proizvoda i usluga) te se, prilikom odvajanja računa imovine po vrstama usluga, na njih raspoređuje pomoću odabranih ključeva.

Računovodstvo tekućih troškova (Current Cost Accounting - CCA) predstavlja računovodstveni sistem vrednovanja imovine i kapitala i obračuna troškova i dobitaka baziran na tekućim troškovima.

Nekretnine, postrojenja i oprema (NPO) su sva materijalna sredstva koja se koriste za proizvodnju proizvoda ili pružanje usluga, zatim za iznajmljivanje drugima ili u administrativne svrhe i koja se koriste više od jedne godine.

Koncept očuvanja operativnog kapitala (Operating Capital Maintenance - OCM) predstavlja održanje operativne sposobnosti imovine. Prema ovom konceptu privredno društvo će biti u mogućnosti da ostvari profit samo u slučaju ako je njegova operativna sposobnost veća na kraju perioda u odnosu na početak posmatranog perioda.

Koncept očuvanja finansijskog kapitala (Financial Capital Maintenance - FCM) predstavlja održanje realne vrednosti (opšte kupovne moći) vlasničkog kapitala privrednog društva sa ciljem nesmetanog nastavka finansiranja poslovanja. Smatra se da je kapital očuvan ako su vrednosti kapitala vlasnika akcija ili udela na kraju posmatranog perioda ostale iste u realnom iznosu kao i na početku posmatranog perioda. Na ovaj način profit se ostvaruje samo ako je realna vrednost (opšta kupovna moć) uporedive neto imovine na kraju perioda veća od njene realne vrednosti (opšte kupovne moći) na početku perioda.

Rezervna ("backlog") amortizacija je propuštena kumulativna amortizacija zasnovana na njenoj prethodnoj revalorizaciji, odnosno vrednovanju po tekućim troškovima, u odnosu na potrebnu kumulativnu amortizaciju po tekućim troškovima na dan nove procene.

Troškovi kapitala predstavljaju zbir razumnog ciljnog prinosa (dobitka) na sopstveni kapital i neto finansijskih rashoda (finansijski rashodi umanjeni za finansijske prihode, po isključenju učešća u dobitku i gubitku povezanih pravnih lica i zajedničkih ulaganja, kao i pripadajućih rashoda finansiranja učešća u kapitalu tih entiteta).

Ponderisani prosečni troškovi kapitala (Weighted Average Cost of Capital - WACC) su prosečni troškovi sopstvenog kapitala i dugova ponderisani učešćem sopstvenog kapitala i dugova u ukupnom kapitalu.

Stopa prinosa na nerizična ulaganja je kamatna stopa za koju se pretpostavlja da može biti ostvarena investiranjem u finansijske instrumente bez rizika, uobičajeno državne dugovne hartije od vrednosti.

Operator sa ZTS je operator koji obavlja delatnost elektronskih komunikacija koga je Agencija svojom odlukom odredila kao operatora sa značajnom tržišnom snagom i kome su određene obaveze računovodstvenog razdvajanja i kontrole cena i računovodstva troškova, u skladu sa odgovarajućim odredbama Zakona o elektronskim komunikacijama ("Službeni glasnik RS", broj 44/10, u daljem tekstu: Zakon).

1.5. Modeli obračuna troškova i učinka

Član 5

Polazeći od međunarodne prakse i obračunske sposobnosti operatora, Agencija će u zavisnosti od ispunjenosti odgovarajućih uslova, kontrolisati primenu tri modela obračuna troškova i učinaka, odnosno troškovnog principa, i to:

- modela istorijskih (stvarnih) troškova,

- modela tekućih troškova i

- modela dugoročnih inkrementalnih troškova.

U smislu ovog pravilnika, modeli obračuna troškova i učinaka, odnosno primene troškovnog principa, u skladu sa načelom izvodljivosti, predstavljaju razvojne faze u tom domenu.

2. MODEL ISTORIJSKIH (STVARNIH) TROŠKOVA

2.1. Osnove modela

Član 6

Osnovu za obračun po modelu istorijskih troškova predstavljaju stvarno nastali primarni troškovi operatora u toku obračunskog perioda, izmereni i obuhvaćeni u Finansijskom računovodstvu na računima Klase 5 - Rashodi, prema zvaničnom Kontnom okviru i na njemu zasnovanom Kontnom planu privrednog društva ("top-down" metod).

Za potrebe preuzimanja stvarno nastalih primarnih troškova i rashoda iz Finansijskog računovodstva u Obračun troškova i učinaka i njihov dalji obračunski tretman razlikuju se njihove četiri grupe, i to:

- nabavna vrednost prodate robe (grupa računa 50);

- troškovi poslovanja (operativni troškovi), koji sadrže: troškove materijala, troškove zarada sa naknadama zarada i drugim ličnim troškovima, troškove proizvodnih usluga, troškove amortizacije, troškove rezervisanja i nematerijalne troškove (grupe računa 51 - 55);

- finansijski rashodi (grupa računa 56);

- drugi rashodi, koji uključuju: ostale rashode, rashode po osnovu obezvređenja imovine i gubitak poslovanja koje se obustavlja (grupe računa 57 - 59).

Član 7

Razlikovanje grupa troškova i rashoda iz člana 6. uslovljeno je informacionim potrebama kalkulacije prodajnih cena usluga i analize i internog regulatornog izveštavanja Agencije i menadžmenta operatora o dobitnosti prodatih usluga i privrednog društva u celini, odnosno razdvajanja računa po vrstama usluga kao da ih pružaju posebna pravna lica.

Član 8

Kalkulacija prodajnih cena usluga operatora, iz člana 6. uključuje operativne troškove usluga i pripadajuće prosečne ponderisane troškove kapitala, koji se sastoje od troškova sopstvenog kapitala i troškova pozajmljenog kapitala obračunatih na način koji je utvrđen ovim pravilnikom.

Nabavna vrednost prodate trgovačke robe ima svoje posebne prihode od prodaje robe i ne uključuje se u operativne troškove mesta troškova, odnosno aktivnosti ili grupa aktivnosti, niti u kalkulaciju prodajnih cena usluga elektronskih komunikacija.

Finansijski rashodi se uključuju u kalkulaciju cena usluga elektronskih komunikacija putem troškova pozajmljenog kapitala te u svrhu formiranja prodajnih cena usluga ne mogu biti uključeni u operativne troškove.

Drugi rashodi, odnosno ostali rashodi, rashodi po osnovu obezvređenja imovine i gubitak poslovanja koje se obustavlja ne pripadaju operativnim troškovima te ih operator može, delimično ili u celini, uključiti u kalkulaciju prodajnih cena usluga kao posebne rashodne stavke ako oni nisu, kao poslovno-finansijski rizici, uključeni u kalkulativne troškove sopstvenog (vlasničkog) kapitala i ako je za takav postupak prethodno dobijena saglasnost Agencije.

Član 9

U internom regulatornom finansijskom izveštaju o dobitnosti (ostvarenom uspehu) usluga i privrednog društva u celini, odnosno internom bilansu uspeha, iz člana 8. ovog pravilnika, obezbeđuju se odvojeni podaci o:

- bruto dobitku ili gubitku operatora po osnovu prometa trgovačke robe, odnosno ostvarenoj trgovačkoj marži u trgovinskoj delatnosti operatora;

- poslovnom dobitku ili gubitku trgovinske delatnosti, pojedinih usluga elektronskih komunikacija i privrednog društva u celini, po pokriću pripadajućih operativnih troškova iz prihoda od prodaje robe i usluga;

- redovnom dobitku ili gubitku trgovinske delatnosti, pojedinih usluga elektronskih komunikacija i privrednog društva u celini po pokriću stvarnih neto finansijskih rashoda, odnosno po uključivanju finansijskih rashoda i finansijskih prihoda u obračun periodičnog rezultata (uspeha);

- neto dobitku ili gubitku privrednog društva po pokriću drugih rashoda (ostalih rashoda, rashoda po osnovu obezvređenja imovine i gubitka poslovanja koje se obustavlja) ili/i po pojedinim uslugama ukoliko se ti rashodi, delimično ili u celini, alociraju na prodate usluge.

Član 10

U skladu sa ciljevima obezbeđenja informacionih podloga za:

- kalkulacije prodajnih cena i kontrolu ostvarenja utvrđene politike prodajnih cena i

- razdvajanja računa po vrstama usluga, odnosno analize i izveštavanja Agencije i rukovodstva operatora,

integralna primena troškovnog principa podrazumeva:

- odgovarajuće raščlanjavanje prihoda po vrstama usluga;

- neposredno vezivanje direktnih troškova, odnosno rashoda za trgovinske aktivnosti, pojedine vrste usluga i ostale aktivnosti operatora;

- odgovarajuću alokaciju opštih primarnih troškova, odnosno rashoda privrednog društva;

- internu realokaciju troškova između mesta troškova, odnosno aktivnosti ili grupa aktivnosti (obračun sekundarnih troškova, tj. obračun učinaka prethodnih mesta troškova, odnosno aktivnosti ili grupa aktivnosti realokacijom njihovih troškova na konačna mesta troškova, odnosno aktivnosti ili grupe aktivnosti);

- alokaciju troškova konačnih mesta troškova, odnosno aktivnosti ili grupa aktivnosti po vrstama tržišnih usluga, odnosno konačni obračun nosilaca (objekata) troškova;

- izradu kalkulacija jediničnih troškova (cena koštanja po jedinici) tržišnih usluga;

- obračun ponderisanih prosečnih troškova kapitala i njihovu alokaciju (zaračunavanje) po vrstama tržišnih usluga, sa formiranjem ciljnih prodajnih cena tih usluga.

2.2. Alokacija prihoda

Član 11

Prihodi operatora se raščlanjavaju po grupama i vrstama prihoda onako kako je to predviđeno propisanim Kontnim okvirom za privredna društva i Kontnim planom privrednog društva, razvijenim na način da se obezbedi odvajanje računa po vrstama usluga kao da ih pružaju posebna pravna lica.

U okviru poslovnih prihoda:

- prihodi od prodaje robe predstavljaju direktne prihode trgovinskih aktivnosti privrednog društva i za njih se neposredno vezuju;

- prihodi od prodaje proizvoda i usluga predstavljaju direktne prihode pojedinih tržišnih usluga operatora i za njih se neposredno vezuju;

- prihodi od aktiviranja robe i učinaka predstavljaju direktne prihode trgovinskih aktivnosti privrednog društva i pojedinih usluga operatora i za njih se neposredno vezuju;

- prihodi od premija, subvencija, dotacija, donacija i drugi poslovni prihodi se:

1. neposredno vezuju za trgovinske aktivnosti operatora i pojedine usluge elektronskih komunikacija ako predstavljaju njihove direktne prihode;

2. alociraju na trgovinske aktivnosti operatora i pojedine usluge elektronskih komunikacija pomoću odgovarajućih ključeva, ako su njima zajednički uslovljeni;

3. ostaju nealocirani prihodi operatora, ako su uslovljeni drugim aktivnostima privrednog društva.

Finansijski prihodi predstavljaju prihode privrednog društva kao celine i ostaju među nealociranim prihodima, osim u slučaju pojave posebnih finansijskih prihoda trgovinskih aktivnosti i pojedinih usluga elektronskih komunikacija koji bi bili na njih alocirani.

Drugi prihodi, odnosno ostali prihodi, prihodi od usklađivanja vrednosti imovine i dobitak poslovanja koje se obustavlja, predstavljaju prihode operatora kao celine i ostaju nealocirani, osim ako se među njima pojave posebni prihodi trgovinskih aktivnosti i pojedinih usluga elektronskih komunikacija koji bi bili na njih alocirani.

2.3. Alokacija primarnih troškova, odnosno rashoda

Član 12

Alokacija primarnih troškova, odnosno rashoda operatora izmerenih i obuhvaćenih prethodno u Finansijskom računovodstvu vrši se preuzimanjem troškova, odnosno rashoda u Obračun troškova i učinaka, poštujući pri tom načelo potpunosti i načelo uzročnosti.

Nabavna vrednost prodate robe predstavlja direktni rashod trgovinskih aktivnosti operatora, odnosno prodate trgovačke robe i za nju se neposredno vezuje.

Operativni troškovi se:

- vezuju neposredno za nosioce troškova, odnosno trgovinske aktivnosti, pojedine usluge elektronskih komunikacija operatora i druge aktivnosti, u delovima u kojima predstavljaju njihove direktne troškove;

- prethodno vezuju za mesta troškova (u uslovima funkcionalnog pristupa obračunu troškova), odnosno aktivnosti ili grupe aktivnosti (u uslovima primene obračuna troškova po aktivnostima, odnosno ABC - Activity Based Costing), u delovima u kojima predstavljaju opšte troškove sa stanovišta nosilaca troškova, odnosno trgovinskih aktivnosti i pojedinih usluga elektronskih komunikacija, kojima će, pomoću odabranih i sa Agencijom prethodno usaglašenih ključeva, biti zaračunati u fazi konačnog obračuna nosilaca troškova;

- ostaju i iskazuju se kao nealocirani operativni troškovi operatora sa ZTS, u delovima u kojima se neposredno ili po odgovarajućim ključevima odnose na druge opšte aktivnosti operatora (na primer, aktivnosti vezane za upravno-administrativne i druge aktivnosti iz odnosa sa zavisnim društvima).

Finansijski rashodi, kao posebna grupa rashoda, odnosno troškova:

- vezuju se neposredno za trgovinske aktivnosti i pojedine usluge elektronskih komunikacija operatora sa ZTS u delovima u kojima predstavljaju njihove direktne rashode (troškove) finansiranja;

- alociraju se na trgovinske aktivnosti i pojedine usluge elektronskih komunikacija operatora sa ZTS po ključu angažovane imovine (sredstava, odnosno kapitala) koji se koristi pri obračunu prosečnih ponderisanih troškova kapitala za potrebe formiranja prodajnih cena usluga operatora;

- ostaju i iskazuju kao nealocirani finansijski rashodi (troškovi) u delu u kome se odnose na finansiranje drugih aktivnosti operatora sa ZTS (aktivnosti nepovezane sa nabavkom i prodajom trgovinske robe i proizvodnjom i prodajom usluga elektronskih komunikacija) iz pozajmljenih izvora finansiranja.

Drugi rashodi, odnosno ostali rashodi, rashodi po osnovu obezvređenja imovine i gubitak poslovanja koje se obustavlja, se:

- vezuju neposredno za trgovinske aktivnosti i pojedine usluge elektronskih komunikacija u delovima u kojima predstavljaju njihove direktne rashode;

- alociraju po unapred utvrđenim ključevima na trgovinske aktivnosti i pojedine usluge elektronskih komunikacija ukoliko su zajednički njima uslovljeni;

- ostaju i iskazuju kao nealocirani rashodi u preostalim njihovim delovima.

2.4. Interna realokacija operativnih troškova

Član 13

Konačni izazivači operativnih troškova su konačni učinci operatora sa ZTS (nosioci troškova), odnosno trgovinske aktivnosti, usluga elektronskih komunikacija i druge aktivnosti operatora sa ZTS kao celine.

Direktni operativni troškovi nosilaca troškova se neposredno vezuju za trgovinske aktivnosti, pojedine usluge elektronskih komunikacija i druge aktivnosti operatora.

Indirektni (opšti) operativni troškovi sa stanovišta nosilaca prethodno se vezuju za mesta troškova, odnosno aktivnosti ili grupe aktivnosti, i to:

- kao njihovi direktni troškovi neposrednim vezivanjem ili

- kao njihovi indirektni (opšti) troškovi pomoću prethodno odabranih i sa Agencijom usaglašenih ključeva.

Član 14

Mesta troškova, odnosno aktivnosti ili grupe aktivnosti operatora sa ZTS, sa stanovišta odnosa prema nosiocima troškova, dele se na:

- pomoćna (prethodna) mesta troškova, odnosno aktivnosti ili grupe aktivnosti;

- konačna mesta troškova, odnosno aktivnosti ili grupe aktivnosti čiji se učinci prevashodno odnose na nosioce troškova (povezane aktivnosti sa nosiocima troškova), ali i na druga konačna mesta troškova, odnosno aktivnosti ili grupe aktivnosti (na primer na mesta troškova, odnosno aktivnosti elemenata mreže);

- konačna mesta troškova, odnosno aktivnosti ili grupe aktivnosti čiji se učinci odnose isključivo na nosioce troškova kao konačne učinke Operatora (na primer mesta troškova, odnosno aktivnosti elemenata mreže).

Član 15

Interna realokacija operativnih troškova mesta troškova, odnosno aktivnosti ili grupa aktivnosti vrši se:

- prenosom ostvarenih učinaka pomoćnih (prethodnih) mesta troškova, odnosno aktivnosti ili grupa aktivnosti po ceni koštanja (jediničnim operativnim troškovima) tih učinaka na druga pomoćna mesta troškova ili aktivnosti, ukoliko za tim obračunska potreba postoji, i na konačna mesta troškova, odnosno aktivnosti, ili samo na ova poslednja ako to ne protivureči načelu uzročnosti, a u skladu je s načelom izvodljivosti (racionalnosti) obračuna troškova;

- prenosom dela učinaka konačnih mesta troškova, odnosno aktivnosti ili grupa aktivnosti na druga konačna mesta troškova po ceni koštanja (jediničnim operativnim troškovima) tih učinaka, ukoliko ima interne razmene učinaka između konačnih mesta troškova, odnosno aktivnosti ili grupa aktivnosti.

Za jedinicu mere učinka mesta troškova, odnosno aktivnosti ili grupe aktivnosti u smislu ovog člana pravilnika može biti odabrana bilo koja podobna fizička jedinica mere ili jedinica odabranog ključa za internu realokaciju opštih operativnih troškova, što je predmet prethodnog utvrđivanja i usaglašavanja sa Agencijom i kasnije dosledne primene, ali i moguće usaglašene promene u cilju unapređenja interne realokacije operativnih troškova.

2.5. Alokacija opštih operativnih troškova na nosioce troškova

Član 16

Nosioci troškova, odnosno konačni učinci operatora su:

- trgovinske aktivnosti ukoliko postoje;

- usluge elektronskih komunikacija namenjene tržištu slobodne konkurencije;

- usluge elektronskih komunikacija sa ekskluzivnim ili značajnom tržišnom snagom (usluge pod kontrolom Agencije, odnosno regulisane usluge);

- druge aktivnosti operatora sa ZTS (na primer, aktivnosti iz odnosa sa zavisnim društvima, razne druge aktivnosti koje nisu uslovljene pomenutim identifikovanim nosiocima troškova i sl., čiji se prihodi, operativni troškovi i rashodi tretiraju nealociranim na trgovinske aktivnosti i pojedine usluge elektronskih komunikacija).

Član 17

U fazi alokacije primarnih operativnih troškova direktni operativni troškovi su neposredno vezani za nosioce troškova kojima pripadaju, a njihovi zajednički troškovi su alocirani na mesta troškova, odnosno aktivnosti ili grupe aktivnosti u cilju njihovog što tačnijeg konačnog vezivanja za odgovarajuće nosioce troškova (konačne učinke operatora sa ZTS).

Član 18

U fazi interne realokacije operativnih troškova ukupni iznos opštih operativnih troškova nalazi se na konačnim mestima troškova, odnosno aktivnostima ili grupama aktivnosti, odakle treba da se alociraju na nosioce troškova, odnosno na trgovinske aktivnosti operatora sa ZTS, pojedine usluge elektronskih komunikacija i druge aktivnosti operatora, što je konačni obračun nosilaca troškova po operativnim troškovima.

Član 19

Alokacija opštih operativnih troškova sa konačnih mesta troškova, odnosno aktivnosti ili grupa aktivnosti na nosioce troškova vrši se:

- neposrednim vezivanjem za pojedine nosioce troškova ukoliko se učinci (dakle i operativni troškovi) konačnog mesta troškova, odnosno aktivnosti ili grupe aktivnosti, odnose samo na jedan konačni učinak operatora sa ZTS (tržišnu uslugu);

- posrednim vezivanjem pomoću unapred odabranih i sa Agencijom usaglašenih ključeva ukoliko su učinci (dakle i operativni troškovi) konačnog (s tržišnim uslugama povezanog) mesta troškova, odnosno aktivnosti ili grupe aktivnosti zajednički (opšti) troškovi za više nosilaca troškova (konačnih tržišnih učinaka, odnosno usluga operatora sa ZTS).

Član 20

Konačni obračun nosilaca troškova po operativnim troškovima rezultuje ukupnom cenom koštanja po vrstama konačnih učinaka (tržišnih usluga) operatora, sa dve najvažnije informacione namene, i to:

- da se u okviru Obračuna troškova i učinaka, prenosom punih (i direktnih i opštih) operativnih troškova nosilaca troškova na odgovarajuće račune rashoda prodatih usluga, predviđene propisanim Kontnim okvirom za privredna društva i Kontnim planom privrednog društva, obezbede odgovarajuće informacione podloge za razdvajanje računa uspeha (prihoda, rashoda i dobitka ili gubitka) po vrstama usluga kao da ih proizvode posebna pravna lica, kako je to određeno ovim pravilnikom na osnovu odgovarajućeg međunarodnog i domaćeg pravnog okvira;

- da se u okviru Obračuna troškova i učinaka obezbede informacione podloge za kalkulacije jediničnih cena koštanja za svaku vrstu tržišnih usluga operatora sa ZTS.

2.6. Kalkulacija jediničnih troškova usluga elektronskih komunikacija

Član 21

Kalkulacije jediničnih troškova usluga elektronskih komunikacija operatora sa ZTS od posebnog su informacionog značaja za rukovodstvo operatora i Agenciju, s obzirom da one obezbeđuju glavne informacione podloge za formulisanje politike prodajnih cena i njihovo operativno formiranje, te otuda zahtev da one budu zasnovane na dovoljno razuđenom (analitičkom) i sa Agencijom usaglašenom obračunu troškova i učinaka, odnosno u najvećoj racionalnoj meri saglasne sa načelom uzročnosti u povezivanju troškova sa konačnim učincima (tržišnim uslugama).

Član 22

Operator sa ZTS priprema i Agenciji u rokovima određenim ovim pravilnikom dostavlja kalkulacije jediničnih troškova za sve tržišne usluge, s ciljem obezbeđenja potpunih i pouzdanih informacionih podloga, odnosno neophodnih dokaza da operator ne vrši troškovno subvencionisanje jednih na račun drugih usluga elektronskih komunikacija.

Član 23

Predmet kalkulacija jediničnih troškova usluga elektronskih komunikacija su operativni troškovi iskazani:

- po vrstama primarnih troškova operatora predviđenim zvaničnim Kontnim okvirom za privredna društva ili detaljnije prema Kontnom planu privrednog društva u delu za obuhvatanje primarnih troškova (Klasa 5);

- ili po drukčije grupisanim operativnim troškovima u saglasnosti sa Agencijom;

- uvek u ukupnom iznosu i po jedinici konačnog učinka (usluge elektronskih komunikacija), pri čemu zbir ukupnih operativnih troškova iz svih kalkulacija konačnih učinaka (tržišnih usluga) operatora mora odgovarati ukupnim operativnim troškovima zaračunatim svim uslugama elektronskih komunikacija kao nosiocima troškova;

- i uvek označeni, odnosno raščlanjeni kao direktni i opšti troškovi.

Izuzetno od stava 1. ovog člana u kalkulacije jediničnih troškova usluga elektronskih komunikacija mogu biti uključeni delovi drugih rashoda koji se odnose na pojedine usluge, pod uslovom da nisu putem stope na ime poslovno-finansijskih rizika uključeni u ponderisane prosečne troškove kapitala i da je takav kalkulacioni postupak usaglašen sa Agencijom.

3. MODEL TEKUĆIH TROŠKOVA

3.1. Osnove modela

Član 24

Model tekućih troškova predstavlja računovodstveni metod vrednovanja imovine i kapitala i obračuna troškova i dobitka privrednog društva baziran na tekućim troškovima.

3.2. Vrednovanje imovine po tekućim troškovima

Član 25

Vrednovanje imovine po tekućim troškovima odnosi se na nekretnine, postrojenja i opremu (u daljem tekstu: NPO) i nematerijalna ulaganja, ukoliko postoje.

Ostale grupe imovine, kao što su dugoročni i kratkoročni finansijski plasmani, potraživanja, gotovina i slično, su već izraženi u finansijskim izveštajima po tekućim troškovima i nisu potrebne dodatne korekcije.

Zalihe se vrednuju po istorijskim troškovima s obzirom da one u većini slučajeva nemaju materijalni uticaj na visinu aktive u bilansu stanja kod operatora koji obavljaju delatnost elektronskih komunikacija.

Vrednovanje NPO po modelu tekućih troškova obavezno je praćeno istim takvim vrednovanjem troškova amortizacije.

Član 26

Tekući trošak predstavlja niži iznos između neto troška zamene sredstva i njegovog nadoknadivog iznosa.

Neto trošak zamene predstavlja iznos koji bi trebalo platiti za nabavku novog sredstva iste funkcionalnosti i kapaciteta kao kod postojeće imovine.

Nadoknadivi iznos predstavlja veću vrednost između neto prodajne vrednosti i ekonomske vrednosti.

Neto prodajna vrednost je iznos koji se dobija u postupku prodaje umanjen za troškove prodaje.

Ekonomska vrednost predstavlja neto sadašnju vrednost budućih tokova gotovine koje bi NPO generisali tokom svog ekonomskog veka trajanja.

NPO i nematerijalna ulaganja, kao stalna imovina, koja je predmet vrednovanja po tekućim troškovima, služi za obavljanje osnovne delatnosti operatora, te se isključuje mogućnost njenog vrednovanja po neto prodajnoj vrednosti. Izuzetak predstavljaju sredstva namenjena prodaji umesto daljeg korišćenja, sredstva koja pripadaju poslovanju koje se obustavlja, i koja se u finansijskom knjigovodstvu, za potrebe finansijskih izveštaja opšte namene, prenose na posebne pozicije.

Prilikom vrednovanja NPO ne primenjuje se ekonomska vrednost, već se tekući trošak izračunava samo na bazi neto troška zamene.

Član 27

Metod troškova zamene je baziran na tekućim tržišnim cenama i tekućoj tehnologiji. Određene grupe sredstava podležu brzim tehnološkim promenama, što znači da postojeću imovinu u nekim slučajevima nije moguće zameniti identičnom imovinom. U ovakvim situacijama trošak zamene odgovara trošku zamene modernog ekvivalentna imovine koja je predmet procene vrednosti. U ovom slučaju su neophodna određena usklađivanja vrednosti imovine kako bi moderni ekvivalent imovine prema kapacitetu i funkcionalnosti odgovarao postojećoj imovini. Naročito su važna usklađivanja koja su vezana za dodatni kapacitet nove opreme, dodatnu funkcionalnost nove opreme, uštede u operativnim troškovima u odnosu na postojeću opremu itd.

Za izračunavanje neto troška zamene, bruto trošak zamene se koriguje za kumulativnu amortizaciju po tekućim troškovima do dana procene.

3.3. Metodologija procene vrednosti stalne imovine

Član 28

Procena vrednosti stalne imovine može biti po metodu: istorijskog troška, indeksiranja i sveobuhvatne procene vrednosti.

Operator sa ZTS primenjuje sve tri metode procene vrednosti u zavisnosti od vrste i karakteristike sredstava koja su predmet procene.

Vrednovanje NPO prema istorijskom trošku iz bilansa stanja se primenjuje na one grupe NPO čija vrednost nije značajnije promenjena od dana nabavke i koja imaju kratak vek trajanja. Istorijski trošak se koristi i za vrednovanje novo-nabavljenih NPO u toku godine s obzirom da njihova nabavna vrednost ne može značajno da odstupa od vrednosti po tekućim troškovima. Nematerijalna ulaganja, ukoliko postoje, vrednuju se po istorijskom trošku.

Indeksiranje predstavlja vrednovanje NPO primenom godišnjeg indeksa rasta cena. Ovaj metod se koristi za NPO koja nisu podložna brzim tehnološkim promenama, ali su zato promene cena značajne. U ovu grupu najčešće spadaju nekretnine i zemljište. Za primenu metoda indeksiranja koristi se indeks potrošačkih cena u Republici Srbiji.

Sveobuhvatna procena vrednosti podrazumeva da se za svaku pojedinačnu stavku NPO iz registra sredstava određuje tekući trošak zamene ili moderni ekvivalent imovine za ona sredstva koja nije moguće zameniti identičnim sredstvima. Koristi se za procenu opreme za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija koja je podložna tehnološkim promenama i nije homogena u pogledu cena, kao što su: kablovska kanalizacija, centrale, oprema za prenos, oprema za napajanje itd.

Član 29

U cilju racionalizacije vremena potrebnog za izradu procene vrednosti, kao i troškova koje ona uslovljava, Agencija i operator sa ZTS dogovorom utvrđuju granicu materijalnosti (imovinskog značaja) sredstava koja su predmet procene. U ovom slučaju ne vrši se procena vrednosti svih NPO iz registra sredstava operatora sa ZTS, već samo sredstava koja po vrednosti prelaze utvrđenu granicu.

Član 30

Za obračun amortizacije prihvata se metod računovodstvene amortizacije koji se koristi pri obračunu amortizacije za svrhe finansijskog izveštavanja opšte namene. U ovom slučaju koristi se isti vek trajanja NPO kao u finansijskom računovodstvu. Razlika je u tome što se amortizacija obračunava na bruto vrednost NPO po tekućim troškovima umesto po istorijskim troškovima.

3.4. Koncept očuvanja kapitala

Član 31

Koncept očuvanja kapitala ima svrhu da pokaže da li je vrednost imovine ili vlasničkog kapitala na kraju posmatranog perioda održana u odnosu na vrednost sa početka perioda zbog dejstva različitih faktora kao što su: inflacija, tehnološke promene itd.

Za potrebe modela tekućih troškova se koristi koncept očuvanja finansijskog kapitala.

Koncept očuvanja finansijskog kapitala podrazumeva održanje opšte kupovne moći vlasničkog kapitala privrednog društva sa ciljem nesmetanog nastavka finansiranja poslovanja.

Primenom koncepta očuvanja finansijskog kapitala, u smislu ovog ovog pravilnika, nastaju kapitalni dobici ili gubici zbog promena u cenama sredstava, odnosno u neto troškovima zamene sredstava koja su predmet procene, na jednoj strani, i usklađivanja vrednosti vlasničkog kapitala, na drugoj strani.

3.5. Obračun troškova kapitala i formiranje predloga prodajnih cena elektronskih komunikacionih usluga

Član 32

Cene regulisanih usluga formiraju se: doslednom primenom troškovnog principa,

- dopunjenog rezultatima analiza cena u zemlji i okruženju sa ciljem postepenog otklanjanja dispariteta cena na domaćem tržištu u odnosu na zemlje u okruženju, za uporedive usluge,

- polazeći od usaglašene politike cena između Agencije i operatora zasnovane na zahtevima zaštite interesa korisnika usluga i obezbeđenja materijalne podloge razvoja operatora sa ZTS.

U određenim slučajevima Agencija može primeniti i druge metode kontrole cena ukoliko se utvrdi da cena zasnovana na troškovnom modelu značajno prelazi cene uporedivih usluga kod ostalih operatora u zemlji i okruženju.

Član 33

Primena troškovnog principa u formiranju cena usluga elektronskih komunikacija pod posebnim tarifnim režimom, odnosno regulisanih cena u delatnosti elektronskih komunikacija od strane Agencije (u daljem tekstu: cene regulisanih usluga) po modelu tekućih troškova:

- polazi od kalkulacija jediničnih troškova (bez amortizacije) za protekli izveštajni period, proisteklih iz integralnog sistema kalkulacija svih tržišnih usluga operatora kako je to određeno ovim pravilnikom;

- na šta se zatim dodaju:

- troškovi amortizacije zasnovani na tekućim troškovima

- rezervna amortizacija (backlog depreciation)

- pripadajući prosečni ponderisani troškovi kapitala, obračunati u razumnoj meri

- i na kraju se oduzima kapitalni dobitak odnosno dodaje se kapitalni gubitak kao rezultat promene bruto vrednosti sredstava koja su predmet procene.

Formiranje cena regulisanih usluga prema modelu tekućih troškova iz stava 1. ovog člana vrši se prema sledećem obrascu:

R = O + Dcca + BD + (V - D) r HG/L

u kome simboli imaju sledeće značenje:

R = ciljni prihod,

O = operativni troškovi (ne uključujući amortizaciju),

Dcca = amortizacija zasnovana na tekućim troškovima

BD = rezervna amortizacija (backlog depreciation)

V = bruto vrednost ukupne angažovane imovine (sredstava),

D = akumulirana amortizacija stalne imovine zasnovana na tekućim troškovima,

V-D = angažovana ukupna imovina umanjena za dotadašnju amortizaciju (investiciona osnova za primenu stope prinosa, odnosno stope troškova kapitala)

r = stopa prinosa na angažovanu imovinu (stopa troškova kapitala)

HG/L = kapitalni dobici/gubici

Član 34

Amortizacija zasnovana na tekućim troškovima se izračunava primenom izabrane stope amortizacije za grupe NPO na bruto procenjene vrednosti sredstava, zasnovane na tekućem trošku.

Član 35

Rezervna (backlog) amortizacija predstavlja korekciju akumulirane amortizacije iz prethodnog perioda s ciljem njenog izjednačavanja sa tekućom bruto vrednošću sredstava koja su predmet procene na bilansni dan (dan nove procene).

U slučaju kada je bruto vrednost sredstava povećana u poređenju sa prethodnom poslovnom godinom, nastaje kapitalni dobitak koji treba da bude delom amortizovan i rezervna amortizacija treba da bude zaračunata.

U slučaju kapitalnog gubitka, bruto vrednost sredstava je smanjena, što znači da je prethodno obračunata amortizacija prevelika i treba da se smanji kroz negativnu rezervnu amortizaciju.

Član 36

Kapitalni dobici odnosno gubici nastaju kao rezultat procene vrednosti NPO na bazi tekućih troškova.

Kada se bruto vrednost NPO s početka perioda kao rezultat procene vrednosti po tekućim troškovima poveća, nastaje kapitalni dobitak kao odbitna korektivna stavka u formuli po tekućim troškovima.

Ukoliko se vrednost NPO smanji, nastaje kapitalni gubitak kao dodatna korektivna stavka u obrascu iz člana 33. stav 2. ovog pravilnika.

Član 37

Rezervna amortizacija i kapitalni dobici/gubici se uključuju u bilans uspeha za potrebe regulatornog izveštavanja kao korekcije rezultata iz poslovanja.

Član 38

Dodatne korekcije za inflaciju se ne uključuju u kapital, odnosno u obračun angažovanog kapitala, za potrebe primene prosečne ponderisane stope troškova kapitala (WACC), s obzirom da je korigovana vrednost sopstvenog kapitala na bazi tekućih troškova već uključena u prosečnu ponderisanu cenu kapitala preko stope troškova sopstvenog kapitala.

Član 39

Formiranje cena regulisanih usluga prema modelu istorijskih troškova vrši se prema sledećem obrascu:

R = O + (V - D) r

u kome simboli imaju sledeće značenje:

R = ciljni prihod,

O = operativni troškovi,

V = bruto vrednost ukupne angažovane imovine (sredstava),

D = kumulativna amortizacija stalne imovine,

V-D = angažovana ukupna imovina umanjena za dotadašnju amortizaciju (investiciona osnova za primenu stope prinosa, odnosno stope troškova kapitala)

r = stopa prinosa na angažovanu imovinu (stopa troškova kapitala).

Član 40

Stopa prinosa na angažovanu imovinu (kapital) predstavlja prosečnu ponderisanu cenu kapitala operatora obračunatu primenom obrasca:

WACC =

Re

*

E

+ Rd *

D

 

1 - T

D + E

D + E

 

u kome simboli imaju sledeće značenje:

Re = Stopa troškova sopstvenog kapitala

Rd = Stopa troškova pozajmljenog kapitala

D = Ukupni iznos obaveza sa kamatama

E = Sopstveni kapital (Equity)

T = Stopa poreza na dobit.

Stopa troškova sopstvenog kapitala obuhvata ciljnu stopu prinosa na nerizična ulaganja i adekvatnu stopu na ime poslovno-finansijskih rizika privrednog društva.

Stopa troškova pozajmljenog kapitala obračunava se stavljanjem u odnos efektivnih neto finansijskih rashoda, odnosno finansijskih rashoda privrednog društva umanjenih za finansijske prihode, sa ukupnim obavezama privrednog društva.

Tretman poslovno-finansijskih rizika u smislu stava 2. ovog člana imaju i drugi rashodi privrednog društva, odnosno ostali rashodi, rashodi po osnovu obezvređenja imovine i gubici poslovanja koje se obustavlja, kompenzovani istorodnim prihodima, koji nisu posebno identifikovani i alocirani na pojedine usluge kao dodatak operativnim troškovima usluga po usaglašenoj proceduri sa Agencijom, u skladu sa ovim pravilnikom.

Agencija može nezavisno da izvrši proračun stope prinosa na angažovanu imovinu, u skladu sa međunarodno priznatom metodologijom, i operator je dužan da primenjuje stopu prinosa na angažovanu imovinu koja odgovara jedinstvenoj stopi ili rasponu koji je Agencija odredila.

Član 41

Pripadajući troškovi kapitala svakoj regulisanoj usluzi operatora sa ZTS obračunavaju se primenom prosečne ponderisane cene (stope troškova) kapitala iz člana 40. ovog pravilnika na angažovanu ukupnu trajnu imovinu (kapital) u proizvodnji i prodaji tih usluga.

Imovinu u smislu stava 1. ovog člana čine:

- stalna imovina bez dugoročnih finansijskih plasmana, odnosno pripadajuća nematerijalna ulaganja i NPO po neto vrednosti zasnovanoj na tekućem trošku (bruto vrednost umanjena za kumulativnu amortizaciju, odnosno ispravke vrednosti) do kraja izveštajnog perioda;

- obrtna imovina bez kratkoročnih finansijskih plasmana, umanjena za kratkoročne obaveze.

U skladu sa zahtevom podvajanja računa po svim vrstama elektronskih komunikacionih usluga kao da ih pružaju posebna pravna lica, angažovana imovina iz stava 2. ovog člana obračunava se i u izveštajima iskazuje po svim vrstama aktivnosti operatora (trgovinske aktivnosti, pojedine vrste usluga elektronskih komunikacija i druge aktivnosti operatora odnosno nealocirana imovina s nivoa privrednog društva):

- kao direktna imovina angažovana u obavljanju navedenih aktivnosti,

- kao indirektna imovina alocirana na navedene aktivnosti pomoću ključeva alokacije.

4. FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE AGENCIJE OD STRANE OPERATORA SA ZTS

Član 42

Operator sa ZTS izveštava Agenciju o primeni troškovnog principa i razdvajanju (divizionalizaciji) računa uspeha i angažovane imovine (kapitala) na sledeći način:

- putem službenih finansijskih izveštaja; i

- putem internih regulatornih izveštaja.

Član 43

Službene finansijske izveštaje, odnosno Bilans stanja, Bilans uspeha, Izveštaj o tokovima gotovine, Izveštaj o promenama na kapitalu i Napomene uz finansijske izveštaje operator podnosi Agenciji, kao pojedinačne finansijske izveštaje, na propisanim obrascima, za propisane izveštajne periode i u propisanim rokovima za podnošenje finansijskih izveštaja Agenciji za privredne registre Republike Srbije, što se odnosi i na revidovane finansijske izveštaje.

Rok za dostavljanje pojedinačnih službenih finansijskih izveštaja iz stava 1. ovog člana Agenciji je 31. mart, za prethodnu poslovnu godinu.

Član 44

Interno regulatorno finansijsko izveštavanje Agencije od strane operatora sa ZTS po modelu tekućih troškova vrši se najmanje jednom godišnje putem internih regulatornih izveštaja utvrđenih ovim pravilnikom i njegovim Prilozima, odnosno datim tabelama u osnovnom formatu i napomenama o mogućim usaglašenim prilagođavanjima, koji su odštampani uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.

Uz popunjene Priloge, operator sa ZTS je u obavezi da Agenciji dostavi i izveštaj o proceni vrednosti sredstava (NPO i nematerijalnih ulaganja ukoliko postoje), sa detaljnim obrazloženjima metoda korišćenih u proceni vrednosti, kao i izveštaj u kome će biti detaljno opisana metodologija alokacije i ključevi za alokaciju prihoda, operativnih troškova, imovine i obaveza na sve usluge koje operator sa ZTS pruža i cenovnike svih usluga operatora sa ZTS, uključujući i transferne cene, odnosno interne naknade za usluge između različitih segmenata poslovanja, odnosno ogranaka u okviru operatora sa ZTS.

Na zahtev Agencije operator sa ZTS dužan je da dostavi i analitičku evidenciju (bruto bilans odnosno zaključni list) kao sastavni deo internih regulatornih finansijskih izveštaja.

Zavisno od informacionih potreba, u slučaju hitnog preduzimanja mera na sprečavanju neregularnog ponašanja operatora sa ZTS, Agencija može zahtevati i kratkoročnije interno regulatorno finansijsko izveštavanje.

Član 45

Operator sa ZTS može da angažuje nezavisnog revizora da izvrši reviziju internih regulatornih izveštaja i oceni ispravnost celokupnog obračuna po modelu tekućih troškova i primenjenih ključeva alokacije. U tom slučaju mišljenje ovlašćenog revizora se dostavlja Agenciji uz interni regulatorni izveštaj u rokovima predviđenim ovim pravilnikom.

5. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 46

Operator sa ZTS je u obavezi da Agenciji dostavi, najkasnije do 30. juna za prethodnu poslovnu godinu, izveštaje iz člana 44. ovog pravilnika i popunjene Priloge, u pisanom i elektronskom obliku.

Rok za prvo interno regulatorno izveštavanje po modelu tekućih troškova iz stava 1. ovog člana je 30. septembar 2013. godine, na osnovu finansijskih izveštaja za poslovnu 2012. godinu koji su bili predmet nezavisne revizije.

Član 47

Do početka izveštavanja Agencije po modelu tekućih troškova u rokovima utvrđenim u članu 46. ovog pravilnika, operator sa ZTS je dužan da polugodišnje i godišnje izveštava Agenciju po modelu istorijskih troškova prema utvrđenim rokovima i to za:

- dostavljanje liste ključeva za alokaciju do 31. januara;

- davanje saglasnosti Agencije na ključeve za alokaciju, kao i na uključivanje drugih rashoda operatora sa ZTS u kalkulaciju cene koštanja usluga elektronskih komunikacija ako oni nisu već uključeni u troškove sopstvenog kapitala do 1. marta;

- dostavljanje internog regulatornog izveštaja i popunjenih tabela koje su sastavni deo ovog pravilnika do 30. aprila (za prvi izveštajni period) i 31. oktobra (za drugi izveštajni period).

Član 48

Kada Agencija odredi operatora sa ZTS isti je u obavezi da Agenciji dostavi prvi interni regulatorni izveštaj do 30. juna naredne godine od godine u kojoj je određen za operatora sa ZTS.

Član 49

Agencija angažuje nezavisnog revizora, koji će u skladu sa važećim propisima i standardima izvršiti verifikaciju internih regulatornih izveštaja i računovodstvenih razdvajanja kod operatora sa ZTS, a operator je dužan da omogući pristup i uvid u svu raspoloživu dokumentaciju.

Član 50

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o primeni troškovnog principa, odvojenih računa i izveštavanju od strane telekomunikacionih operatora sa značajnim tržišnim udelom ("Službeni glasnik RS", broj 103/08).

Član 51

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Tabela 1.

 

Interni bilans uspeha

za period od _ do __

u dinarima

Grupa

Naziv pozicije

Trgovinske aktivnosti

Vrste TK usluga

Druge aktivnosti

Nealocirano

Svega

         
 

I Poslovni prihodi (60 do 65)

                 

60

  Prihod od prodaje robe

                 

61

  Prihod od prodaje proizvoda i usluga

                 

62

  Prihod od aktiviranja učinaka i robe

                 

64

  Prihod od premija, subvencija, dotacija, donacija i sl.

                 

65

  Ostali poslovni prihodi

                 
 

II Poslovni rashodi (50 do 55)

                 

50

  Nabavna vrednost prodate robe

                 

51

  Troškovi materijala

                 

52

  Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični troškovi

                 

53

  Troškovi proizvodnih usluga

                 

540

  Troškovi amortizacije

                 

541 do 549

  Troškovi rezervisanja

                 

55

  Nematerijalni troškovi

                 
 

III Poslovni dobitak (gubitak) I-II

                 
 

IV Neto finansijski prihodi (rashodi)

                 

66

  Finansijski prihodi

                 

55

  Finansijski rashodi

                 
 

V Neto drugi prihodi (rashodi)

                 

67, 68

  Drugi prihodi

                 

57, 58

  Drugi rashodi

                 
 

VI Redovni dobitak (gubitak) III + IV + V

                 

69, 59

VII Neto dobitak (gubitak) poslovanja koje se obustavlja

                 
 

VIII Dobitak (gubitak) pre oporezivanja

                 
 

IX Porez na dobitak

                 
 

X Neto dobitak (gubitak)

                 

 

Tabela 2.

 

Alokacija prihoda

za period od __ do __

u dinarima

Grupa i Konto

Naziv pozicije

Oznaka D-direktni
O-opšti

Trgovinske aktivnosti

Vrste TK usluga

Druge aktivnosti

Nealocirano

Svega

       
 

I Poslovni prihodi (zbirno: svi, D i O)

                 

60

  Prihodi od prodaje robe

D

               

61

  Prihodi od prodaje proizvoda i usluga (raščlanjeni po zvaničnim sintetičkim kontima)

D

               
                 

62

  Prihodi od aktiviranja učinaka i robe (raščlanjeni po zvaničnim sintetičkim kontima)

D

               
                 

64

  Prihodi od premija, subvencija, dotacija, donacija i sl. (raščlanjeni po zvaničnim sintetičkim kontima i na direktne i opšte u okviru svakog konta)

                 
                 

65

  Ostali poslovni prihodi (raščlanjeni po zvaničnim sintetičkim kontima i na direktne i opšte u okviru svakog konta)

                 
                 
 

II Finansijski prihodi (zbirno: svi, D i O) (raščlanjeni po zvaničnim sintetičkim kontima i na direktne i opšte u okviru svakog konta)

                 
                 
 

III Ostali prihodi (zbirno: svi, D i O) (raščlanjeni po zvaničnim sintetičkim kontima i na direktne i opšte u okviru svakog konta)

                 
                 
 

IV Prihodi od usklađivanja vrednosti imovine (zbirno: svi, D i O) (raščlanjeni po zvaničnim sintetičkim kontima i na direktne i opšte u okviru svakog konta)

                 
                 
 

V Dobitak poslovanja koje se obustavlja (zbirno: sav, D i O) (raščlanjeni po zvaničnim sintetičkim kontima i na direktne i opšte u okviru svakog konta)

                 
                 
 

Svega

                 

 

Tabela 3.

 

Raspored opšteg prihoda

_____________________________________

za period od __ do __
po ključu __________________

u dinarima

Vrste aktivnosti

Prihod po jedinici ključa

Vrednost ključa

Iznos prihoda
(2x3)

1

2

3

4

I  Trgovinske aktivnosti

     

II Usluge elektronskih komunikacija

     

    1.

     

    2.

     

    3.

     

    4.

     

    5.

     

        Itd

     

III Druge aktivnosti

     

    Svega alocirano (I + II + III)

     

IV Nealocirano

     

Svega

     

Napomena:

Obrazac Raspored opšteg prihoda sastavlja se za svaki zajednički (opšti, indirektni) prihod koji po načelu uzročnosti treba i može po adekvatnom ključu biti alociran na navedene aktivnosti i usluge elektronskih komunikacija i koji je označen kao opšti prihod u zbirnom izveštaju Alokacija prihoda za period.

Tabela 4.

 

Alokacija primarnih operativnih (poslovnih) troškova

za period od __ do __20__. godine

u dinarima

Grupa i Konto

Naziv pozicije

Oznaka:
D-direktni
O-opšti

Trgovinske aktivnosti

Vrste TK usluga

Mesta troškova -
Grupe aktivnosti

Druge aktivnosti

Nealocirano

Svega

       

50

Nabavna vrednost prodate robe (501+502)

                   

501

Nabavna vrednost prodate robe

                   

502

Nabavna vrednost prodatih nekretnina pribavljenih radi prodaje

                   

51

Troškovi materijala (zbirno: svi, D i O)
(raščlanjeni po zvaničnim sintetičkim kontima i na direktne i opšte u okviru svakog konta)

                   
                   

52

Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični troškovi (zbirno: svi, D i O)
(raščlanjeni po zvaničnim sintetičkim kontima i na direktne i opšte u okviru svakog konta)

                   
                   

53

Troškovi proizvodnih usluga (zbirno: svi, D i O)
(raščlanjeni po zvaničnim sintetičkim kontima i na direktne i opšte u okviru svakog konta)

                   
                   

540

Troškovi amortizacije (zbirno: svi, D i O)

                   
 

Amortizacija nematerijalnih ulaganja

                   
 

Amortizacija nekretnina

                   
 

Amortizacija postrojenja i oprema

                   
 

Ostala amortizacija

                   
 

(Svaka grupa amortizacije raščlanjena na direktne i opšte troškove)

                   

541 do 549

Troškovi rezervisanja (zbirno: svi, D i O)
(raščlanjeni po zvaničnim sintetičkim kontima i na direktne i opšte u okviru svakog konta)

                   
                   

55

Nematerijalni troškovi (zbirno: svi, D i O)
(raščlanjeni po zvaničnim sintetičkim kontima i na direktne i opšte u okviru svakog konta)

                   
                   

Svega operativni (poslovni) troškovi

                   

Napomene:

1.

Karakter direktnih troškova za potrebe ovog izveštaja imaju samo oni troškovi, odnosno analitički delovi troškova koji se neposredno odnose na trgovinske aktivnosti, pojedine usluge elektronskih komunikacija i druge aktivnosti privrednog društva, odnosno nosioce troškova.

2.

Karakter opštih troškova imaju oni troškovi ili analitički delovi troškova koji se ne mogu neposredno vezati za nosioce troškova, odnosno za trgovinske aktivnosti, pojedine usluge elektronskih komunikacija i druge aktivnosti operatora, već se prethodno vezuju za mesta troškova (funkcionalni pristup Obračuna troškova i učinaka) odnosno aktivnosti ili grupe aktivnosti (Obračun troškova i učinaka po aktivnostima = ABC - Activity Based Costing). Opšti troškovi se u ovom obrascu iskazuju zbirno u koloni "Mesta troškova - Grupe aktivnosti".

3.

U obrascu je kod svake vrste troškova predviđena mogućnost podele na direktne i opšte, a primenjivaće se samo na one vrste troškova kod kojih je takva podela materijalno značajna.

4.

U koloni "Nealocirano" iskazuju se opšti operativni troškovi privrednog društva koji se ni na koji način ne odnose na pomenute nosioce troškova, niti na mesta troškova odnosno grupe aktivnosti, ili je, pak, njihova alokacija na ove objekte troškova neracionalna.

 

Tabela 5.

 

Pregled primarnih opštih (poslovnih) troškova vezanih za mesta troškova (MT) ili grupe aktivnosti (GA)

u dinarima

Grupa i Konto

Troškovi po vrstama i načinu vezivanja

Prethodna MT ili GA

Konačna MT ili GA

Svega

       

Svega

       

Svega

51

Troškovi materijala

                     
 

- Direktno vezani

                     
 

- Indirektno vezani

                     

511

Troškovi materijala izrade

                     
 

- Direktno vezani

                     
 

- Indirektno vezani

                     

512

Troškovi ostalog materijala

                     
 

- Direktno vezani

                     
 

- Indirektno vezani

                     

513

Troškovi goriva i energije

                     
 

- Direktno vezani

                     
 

- Indirektno vezani

                     
 

Itd po vrstama opštih troškova zbirno alociranih na MT ili GA iz izveštaja Alokacija primarnih operativnih (poslovnih) troškova, raščlanjeno po karakteru vezivanja za MT ili GA

                     

Svega opšti operativni (poslovni) troškovi

                     

- Direktno vezani

                     

- Indirektno vezani

                     

Napomene:

1.

Direktno vezani troškovi su oni opšti troškovi sa stanovišta nosilaca troškova za koje se, na osnovu dokumenata o njima, pouzdano zna kojim mestima troškova ili grupama aktivnosti pripadaju.

2.

Indirektno vezani troškovi su oni opšti troškovi sa stanovišta nosilaca troškova koji su istovremeno opšti (zajednički) i sa stanovišta mesta troškova ili grupa aktivnosti te se na njih alociraju pomoću unapred utvrđenih i sa Agencijom usaglašenih ključeva.

3.

Agencija može zahtevati dopunske izveštaje o rasporedu indirektno vezanih troškova, odnosno primeni ključeva.

 

Tabela 6.

 

Interna realokacija operativnih (poslovnih) troškova (učinaka) prethodnog (pomoćnog) MT ili GA

_____________________________

za period od __ do __ po ključu ______________

u dinarima

Grupe i Konto

Vrste troškova

Troškovi po jedinici učinka (ključa)

MT ili GA - primaoci internih učinaka

 

Svega

vrednost ključa

iznos troška

vrednost ključa

iznos troška

vrednost ključa

iznos troška

vrednost ključa

iznos troška

1

2

3

4

5
(4x3)

6

7
(6x3)

8

9
(8x3)

10

11
(10x3)

51

Troškovi materijala (raščlanjeni po zvaničnim sintetičkim kontima)

                 
                 

52

Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični troškovi (raščlanjeni po zvaničnim sintetičkim kontima)

                 
                 
 

Itd po grupama troškova do grupe 55 - Nematerijalni troškovi, i po zvaničnim sintetičkim kontima u okviru svake grupe iz izveštaja Pregled primarnih opštih operativnih troškova vezanih za MT ili GA.

                 

Svega

                 

Napomene:

1.

Ovaj izveštaj se sastavlja za svako prethodno (pomoćno) MT ili GA.

2.

Ako se koristi jedan ključ (cost driver) za realokaciju svih vrsta troškova odnosnog pomoćnog (prethodnog) MT ili GA, onda se njegov naziv upisuje u alineju "po ključu" u okviru naslova, a u prilogu ovog izveštaja daje pregled vrednosti ključa po MT ili GA primalaca internih učinaka, kada se ukidaju kolone "vrednost ključa".
Ako se koriste različiti ključevi (cost drivers) za pojedine vrste troškova onda se koriste kolone "vrednost ključa", a u prilogu uz izveštaj daje popis korišćenih ključeva.

 

Tabela 7.

 

Alokacija operativnih (poslovnih) troškova (učinaka) konačnog MT ili GA ____________ na druga konačna MT ili GA

za period od __ do __ po ključu ___________

u dinarima

Grupa i Konto

Vrste troškova

Troškovi po jedinici ključa

Konačna MT ili GA - primaoci učinaka

Nosioci troškova

Svega troškovi

vrednost ključa

iznos troška

vrednost ključa

iznos troška

vrednost ključa

iznos troška

vrednost ključa

iznos troška

vrednost ključa

iznos troška

1

2

3

4

5
(4x3)

6

7
(6x3)

8

9
(8x3)

10

11
(10x3)

12

13
(12x3)

51

Troškovi materijala (raščlanjeni po zvaničnim sintetičkim kontima)

                     
                     

52

Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi (raščlanjeni po zvaničnim sintetičkim kontima)

                     
                     
 

Itd po grupama poslovnih troškova i po zvaničnim sintetičkim kontima iz Izveštaja Pregled primarnih opštih operativnih troškova vezanih za MT ili GA.

                     

Svega

                     

Napomene:

1.

Ovaj izveštaj se sastavlja samo za konačna MT ili GA koje svoje učinke daju ne samo nosiocima troškova (trgovinskim aktivnostima, tržišnim TK uslugama i drugim aktivnostima) privrednog društva, već i drugim konačnim MT ili GA.

2.

Iznosi za nosioce troškova iskazuju se samo zbirno zato što će u izveštaju Alokacija operativnih troškova konačnih MT ili GA na nosioce troškova biti dat raspored troškova analitički po nosiocima troškova.

3.

Ako se koristi jedan ključ (cost driver) za realokaciju svih vrsta troškova odnosno konačnog MT ili GA, onda se njegov naziv upisuje u alineju "po ključu" u okviru naslova, a u prilogu ovog izveštaja daje pregled vrednosti ključa po MT ili GA primalaca internih učinaka, kada se ukidaju kolone "vrednost ključa".
Ako se koriste različiti ključevi (cost drivers) za pojedine vrste troškova onda se koriste kolone "vrednost ključa", a u prilogu uz izveštaj daje popis korišćenih ključeva.

 

Tabela 8.

 

Alokacija operativnih (poslovnih) troškova (učinaka) konačnog MT ili GA _________________ na nosioce troškova

za period od __ do __ po ključu _________________

u dinarima

Grupa i Konto

Vrste troškova

Troškovi po jedinici ključa

Trgovinska aktivnost

Vrste usluga elektronskih komunikacija

Druge aktivnosti

Svega

vrednost ključa

iznos troška

vrednost ključa

iznos troška

vrednost ključa

iznos troška

vrednost ključa

iznos troška

vrednost ključa

iznos troška

vrednost ključa

iznos troška

1

2

3

4

5
(4x3)

6

7
(6x3)

8

9
(8x3)

10

11
(10x3)

12

13
(12x3)

14

15
(14x3)

51

Troškovi materijala (raščlanjeni po zvaničnim sintetičkim kontima)

                         
                         

52

Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi (raščlanjeni po zvaničnim sintetičkim kontima)

                         
                         
 

Itd po grupama poslovnih troškova i po zvaničnim sintetičkim kontima zaključno sa grupom 55 - Nematerijalni troškovi, u iznosima sakupljenim na MT ili GA.

                         

Svega

                         

Napomene:

1.

Ovaj izveštaj se sastavlja za svako konačno MT ili GA i uključuje: (a) deo operativnih troškova MT ili GA koji se odnosi na nosioce troškova kod MT ili GA koje, pored učinaka za nosioce troškova, daje svoje učinke i drugim konačnim MT ili GA, odnosno (b) sve operativne troškove konačnog MT ili GA ako svoje učinke daje isključivo nosiocima troškova (tržišnim učincima privrednog društva).

2.

Ako se koristi jedan ključ (cost driver) za realokaciju svih vrsta troškova odnosnog pomoćnog (prethodnog) MT ili GA, onda se njegov naziv upisuje u alineju "po ključu" u okviru naslova, a u prilogu ovog izveštaja daje pregled vrednosti ključa po MT ili GA primalaca internih učinaka, kada se ukidaju kolone "vrednost ključa". Ako se koriste različiti ključevi (cost drivers) za pojedine vrste troškova onda se koriste kolone "vrednost ključa", a u prilogu uz izveštaj daje popis korišćenih ključeva.

 

Tabela 9.

 

Kalkulacija jediničnih troškova (cene koštanja) tržišne usluge

__________________________________

za period od __ do__

Jedinica mere ____________ Količina ______________

u dinarima

Grupa
konta

Elementi cene koštanja

Ukupni troškovi

Troškovi po jedinici

51

Troškovi materijala

   
 

a. Direktno dodeljeni troškovi

   
 

b. Alocirani troškovi konačnih MT ili GA

   

52

Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi

   
 

a. Direktno dodeljeni troškovi

   
 

b. Alocirani troškovi konačnih MT ili GA

   

53

Troškovi proizvodnih usluga

   
 

a. Direktno dodeljeni troškovi

   
 

b. Alocirani troškovi konačnih MT ili GA

   

deo 54

Troškovi amortizacije

   
 

a. Direktno dodeljeni troškovi

   
 

b. Alocirani troškovi konačnih MT ili GA

   

deo 54

Troškovi rezervisanja

   
 

a. Direktno dodeljeni troškovi

   
 

b. Alocirani troškovi konačnih MT ili GA

   

55

Nematerijalni troškovi

   
 

a. Direktno dodeljeni troškovi

   
 

b. Alocirani troškovi konačnih MT ili GA

   

Svega poslovni (operativni) troškovi

   

Napomene:

1.

Direktno dodeljeni troškovi preuzimaju se iz izveštaja Alokacija primarnih operativnih (poslovnih) troškova.

2.

Alocirani troškovi konačnih MT ili GA preuzimaju se iz odgovarajućih izveštaja Alokacija operativnih (poslovnih) troškova (učinaka) konačnog MT ili GA na nosioce troškova i iskazuju se: (a) samo kao zbir alociranih troškova svih konačnih MT ili GA angažovanih na proizvodnji i prodaji konkretne TK usluge ili (b) još i analitički u okviru toga po pojedinim tangiranim konačnim MT ili GA konkretnom TK uslugom.

3.

Kalkulacija se može proširiti za druge rashode, odnosno ostale rashode, rashode po osnovu obezvređenja imovine i gubitak poslovanja koje se obustavlja (grupe konta 57, 58 i 59) za koje je sa Agencijom usaglašeno da se posebno zaračunavaju tržišnim TK uslugama (a ne u okviru poslovno-finansijskih rizika kao dela troškova sopstvenog kapitala), i to u njihovim neto iznosima po kompenzovanju sa istorodnim drugim prihodima (sa grupa konta 67, 68 i 69) i po izuzimanju delova koji se odnose na trgovinsku aktivnost i druge aktivnosti privrednog društva. U ovu svrhu sastavljao bi se posebni izveštaj pod nazivom Alokacija drugih rashoda na nosioce troškova.

4.

Za potrebe formiranja prodajnih cena regulisanih TK usluga kalkulacija se dopunjuje troškovima kapitala obračunatim na način utvrđen ovim pravilnikom.

 

Tabela 10.

 

Obračun stope troškova pozajmljenog kapitala

za period od __ do __

u dinarima

Grupa i Konta

Elementi

Iznos

 

I Neto finansijski rashodi (1 do 7)

 
 

  1. Neto finansijski rashodi (prihodi) iz odnosa sa matičnim i zavisnim pravnim licima (10-11)

 

560

     10. Finansijski rashodi iz odnosa sa matičnim i zavisnim pravnim licima

 

660

     11. Finansijski prihodi iz odnosa sa matičnim i zavisnim pravnim licima

 
 

  2. Neto finansijski rashodi (prihodi) iz odnosa sa ostalim povezanim pravnim licima (20-21)

 

561

     20. Finansijski rashodi iz odnosa sa ostalim povezanim pravnim licima

 

661

     21. Finansijski prihodi iz odnosa sa ostalim povezanim pravnim licima

 
 

  3. Neto rashodi (prihodi) kamata (30-31)

 

562

     30. Rashodi kamata

 

662

     31. Prihodi kamata

 
 

  4. Neto negativne (pozitivne) kursne razlike (40-41)

 

563

     40. Negativne kursne razlike

 

663

     41. Pozitivne kursne razlike

 
 

  5. Neto rashodi (prihodi) po osnovu valutne klauzule (50-51)

 

564

     50. Rashodi po osnovu efekata valutne klauzule

 

664

     51. Prihodi po osnovu efekata valutne klauzule

 
 

  6. Neto rashodi (prihodi) po osnovu učešća u gubitku (dobitku) zavisnih pravnih lica i zajedničkih ulaganja (60-61)

 

565

     60. Rashodi od učešća u gubitku zavisnih pravnih lica i zajedničkih ulaganja

 

665

     61. Prihodi od učešća u dobitku zavisnih pravnih lica i zajedničkih ulaganja

 
 

  7. Neto ostali finansijski rashodi (prihodi) (70-71)

 

569

     70. Ostali finansijski rashodi

 

669

     71. Ostali finansijski prihodi

 
 

II Obaveze

 

40

  Dugoročna rezervisanja

 

41

  Dugoročne obaveze

 

42 do 48

  Kratkoročne obaveze

 
 

III Stopa troškova pozajmljenog kapitala (I : II)

%

 

Tabela 11.

 

Obračun angažovanog kapitala (investicione osnove) za primenu prosečnih ponderisanih troškova kapitala (WACC) po modelu istorijskih troškova na dan 31.12.

u dinarima

Grupa i Konto

Naziv pozicije

Trgovinske aktivnosti

Vrste TK usluga

Druge aktivnosti

Nealocirano

Svega

       
 

I Stalna imovina (1+2)

               
 

  a. Direktno dodeljena SI

               
 

  b. Alocirane vrednosti SI

               

01

  1. Nematerijalna ulaganja

               
 

     a. Direktno dodeljena NU

               
 

     b. Alocirane vrednosti NU

               

02

  2. Nekretnine, postrojenja, oprema i biološka sredstva

               
 

     a. Direktno dodeljene NPOBS

               
 

     b. Alocirane vrednosti NPOBS

               

020

     20. Zemljišta

               
 

       a. Direktno dodeljena zemljišta

               
 

       b. Alocirane vrednosti zemljišta

               

021

     21. Šume i višegodišnji zasadi

               
 

       a. Direktno dodeljene ŠVZ

               
 

       b. Alocirane vrednosti ŠVZ

               

022

     22. Građevinski objekti

               
 

       a. Direktno dodeljeni GO

               
 

       b. Alocirane vrednosti GO

               

023

     23. Postrojenja i oprema

               
 

       a. Direktno dodeljena PO

               
 

       b. Alocirane vrednosti PO

               

024

     24. Investicione nekretnine

               
 

       a. Direktno dodeljene IN

               
 

       b. Alocirane vrednosti IN

               
 

Itd do konta 029

               

 

Tabela 11.

Prvi nastavak

u dinarima

Grupa i Konto

Naziv pozicije

Trgovinske aktivnosti

Vrste TK usluga

Druge aktivnosti

Nealocirano

Svega

       
 

II Neto obrtna sredstva - kapital (1+2-3)

               
 

  a. Direktno dodeljeni obrtni kapital

               
 

  b. Alocirani obrtni kapital

               
 

  1. Zalihe

               
 

     a. Direktno dodeljene zalihe

               
 

     b. Alocirane vrednosti zaliha

               

10

    10. Zalihe materijala

               
 

      a. Direktno dodeljene ZM

               
 

      b. Alocirane ZM

               

11

     11. Nedovršena proizvodnja

               
 

       a. Direktno dodeljena NP

               
 

       b. Alocirane vrednosti NP

               

12

      12. Gotovi proizvodi

               
 

       a. Direktno dodeljeni GP

               
 

       b. Alocirane vrednosti GP

               

13

     13. Roba

               
 

       a. Direktno dodeljena roba

               
 

       b. Alocirane vrednosti robe

               

14

     14. Stalna sredstva namenjena prodaji

               
 

       a. Direktno dodeljena SSNP

               
 

       b. Alocirane vrednosti SSNP

               

15

     15. Dati avansi

               
 

       a. Direktno dodeljeni DA

               
 

       b. Alocirane vrednosti DA

               
 

  2. Kratkoročna potraživanja i gotovina

               
 

      a. Direktno dodeljena KPG

               
 

      b. Alocirane vrednosti KPG

               

20

     20. Potraživanja po osnovu prodaje

               
 

       a. Direktno dodeljena PPOP

               
 

       b. Alocirane vrednosti PPOP

               

21

     21. Potraživanja iz specifičnih poslova

               
 

       a. Direktno dodeljena PSP

               
 

       b. Alocirane vrednosti PSP

               

22

     22. Druga potraživanja

               
 

       a. Direktno dodeljena druga potr.

               
 

       b. Alocirane vrednosti drugih potr.

               

24

     24. Gotovinski ekvivalenti i gotovina

               
 

       a. Direktno dodeljeni GEIG

               
 

       b. Alocirane vrednosti GEIG

               

Tabela 11.

Poslednji nastavak

u dinarima

Grupa i Konto

Naziv pozicije

Trgovinske aktivnosti

Vrste TK usluga

Druge aktivnosti

Nealocirano

Svega

       
 

  3. Kratkoročne obaveze

               
 

     a. Direktno dodeljene KO

               
 

     b. Alocirane KO

               

43

    30. Obaveze iz poslovanja

               
 

      a. Direktno dodeljene OP

               
 

      b. Alocirane vrednosti OP

               

44

    31. Obaveze iz specifičnih poslova

               
 

      a. Direktno dodeljene OSP

               
 

      b. Alocirane vrednosti OSP

               

45

    32. Obaveze po osnovu zarada i naknada zarada

               
 

      a. Direktno dodeljene obaveze po ZNZ

               
 

      b. Alocirane obaveze po ZNZ

               

46

    33. Druge obaveze

               
 

      a. Direktno dodeljene druge obaveze

               
 

      b. Alocirane druge obaveze

               

47

    34. Obaveze za porez na dodatu vrednost

               
 

      a. Direktno dodeljene obaveze za PDV

               
 

      b. Alocirane obaveze za PDV

               

48

    35. Obaveze za ostale poreze, doprinose i druge dažbine

               
 

      a. Direktno dodeljene obaveze za OPDD

               
 

      b. Alocirane obaveze za OPDD

               

49

    36. Pasivna vremenska razgraničenja

               
 

      a. Direktno dodeljena PVR

               
 

      b. Alocirana PVR

               
 

III Svega angažovana sredstva - kapital (I + II)

               

Napomene:

1.

Navedene pozicije se unose u ovaj Izveštaj po njihovim neto vrednostima, tj. po umanjenju za njihovu kumulativnu amortizaciju i druge otpise, odnosno ispravke vrednosti do dana Izveštaja.

2.

Stepen analitičnosti, odnosno sintetizovanja pozicija u ovom Izveštaju, određuje se dogovorno između operatora i Agencije, vodeći računa o realnoj strukturi sredstava i obaveza operatora i informacionih potreba Agencije.

3.

Operator je obavezan na doslednost primene kriterijuma razvrstavanja pozicija na direktno dodeljene i alocirane sa ključevima alokacije za ove poslednje, o čemu Agenciji podnosi odgovarajuće obrazloženje u vidu dodatnih analitičkih izveštaja za materijalno značajne stavke i pruža mogućnost nesmetanog uvida u poslovne knjige.

 

Tabela 12.

 

Obračun angažovanog kapitala (investicione osnove) za primenu prosečnih ponderisanih troškova kapitala (WACC) po modelu tekućih troškova na dan 31.12.

u dinarima

Grupa i Konto

Naziv pozicije

Trgovinske aktivnosti

Vrste TK usluga

Druge aktivnosti

Nealocirano

Svega

       
 

I Stalna imovina (1+2)

               
 

  a. Direktno dodeljena SI

               
 

  b. Alocirane vrednosti SI

               

01

  1. Nematerijalna ulaganja

               
 

     a. Direktno dodeljena NU

               
 

     b. Alocirane vrednosti NU

               

02

  2. Nekretnine, postrojenja, oprema i biološka sredstva

               
 

     a. Direktno dodeljene NPOBS

               
 

     b. Alocirane vrednosti NPOBS

               

020

     20. Zemljišta

               
 

       a. Direktno dodeljena zemljišta

               
 

       b. Alocirane vrednosti zemljišta

               

021

     21. Šume i višegodišnji zasadi

               
 

       a. Direktno dodeljene ŠVZ

               
 

       b. Alocirane vrednosti ŠVZ

               

022

     22. Građevinski objekti

               
 

       a. Direktno dodeljeni GO

               
 

       b. Alocirane vrednosti GO

               

023

     23. Postrojenja i oprema

               
 

       a. Direktno dodeljena PO

               
 

       b. Alocirane vrednosti PO

               

024

     24. Investicione nekretnine

               
 

       a. Direktno dodeljene IN

               
 

       b. Alocirane vrednosti IN

               
 

Itd do konta 029

               

 

Tabela 12.

Prvi nastavak

u dinarima

Grupa i Konto

Naziv pozicije

Trgovinske aktivnosti

Vrste TK usluga

Druge aktivnosti

Nealocirano

Svega

       
 

II Neto obrtna sredstva - kapital (1+2-3)

               
 

  a. Direktno dodeljeni obrtni kapital

               
 

  b. Alocirani obrtni kapital

               
 

  1. Zalihe

               
 

     a. Direktno dodeljene zalihe

               
 

     b. Alocirane vrednosti zaliha

               

10

    10. Zalihe materijala

               
 

      a. Direktno dodeljene ZM

               
 

      b. Alocirane ZM

               

11

     11. Nedovršena proizvodnja

               
 

       a. Direktno dodeljena NP

               
 

       b. Alocirane vrednosti NP

               

12

      12. Gotovi proizvodi

               
 

       a. Direktno dodeljeni GP

               
 

       b. Alocirane vrednosti GP

               

13

     13. Roba

               
 

       a. Direktno dodeljena roba

               
 

       b. Alocirane vrednosti robe

               

14

     14. Stalna sredstva namenjena prodaji

               
 

       a. Direktno dodeljena SSNP

               
 

       b. Alocirane vrednosti SSNP

               

15

     15. Dati avansi

               
 

       a. Direktno dodeljeni DA

               
 

       b. Alocirane vrednosti DA

               
 

  2. Kratkoročna potraživanja i gotovina

               
 

      a. Direktno dodeljena KPG

               
 

      b. Alocirane vrednosti KPG

               

20

     20. Potraživanja po osnovu prodaje

               
 

       a. Direktno dodeljena PPOP

               
 

       b. Alocirane vrednosti PPOP

               

21

     21. Potraživanja iz specifičnih poslova

               
 

       a. Direktno dodeljena PSP

               
 

       b. Alocirane vrednosti PSP

               

22

     22. Druga potraživanja

               
 

       a. Direktno dodeljena druga potr.

               
 

       b. Alocirane vrednosti drugih potr.

               

24

     24. Gotovinski ekvivalenti i gotovina

               
 

       a. Direktno dodeljeni GEIG

               
 

       b. Alocirane vrednosti GEIG

               

Tabela 12.

Poslednji nastavak

u dinarima

Grupa i Konto

Naziv pozicije

Trgovinske aktivnosti

Vrste TK usluga

Druge aktivnosti privrednog društva

Nealocirano

Svega

       
 

  3. Kratkoročne obaveze

               
 

    a. Direktno dodeljene KO

               
 

    b. Alocirane KO

               

43

    30. Obaveze iz poslovanja

               
 

      a. Direktno dodeljene OP

               
 

      b. Alocirane vrednosti OP

               

44

    31. Obaveze iz specifičnih poslova

               
 

      a. Direktno dodeljene OSP

               
 

      b. Alocirane vrednosti OSP

               

45

    32. Obaveze po osnovu zarada i naknada zarada

               
 

      a. Direktno dodeljene obaveze po ZNZ

               
 

      b. Alocirane obaveze po ZNZ

               

46

    33. Druge obaveze

               
 

      a. Direktno dodeljene druge obaveze

               
 

      b. Alocirane druge obaveze

               

47

    34. Obaveze za porez na dodatu vrednost

               
 

      a. Direktno dodeljene obaveze za PDV

               
 

      b. Alocirane obaveze za PDV

               

48

    35. Obaveze za ostale poreze, doprinose i druge dažbine

               
 

      a. Direktno dodeljene obaveze za OPDD

               
 

      b. Alocirane obaveze za OPDD

               

49

    36. Pasivna vremenska razgraničenja

               
 

      a. Direktno dodeljena PVR

               
 

      b. Alocirana PVR

               
 

III Svega angažovana sredstva - kapital (I + II)

               
 

Napomene:

1.

Navedene pozicije se unose u ovaj Izveštaj po njihovim neto vrednostima, tj. po umanjenju za njihovu kumulativnu amortizaciju i druge otpise, odnosno ispravke vrednosti do dana Izveštaja.

2.

Stepen analitičnosti, odnosno sintetizovanja pozicija u ovom Izveštaju, određuje se dogovorno između operatora i Agencije, vodeći računa o realnoj strukturi sredstava i obaveza operatora i informacionih potreba Agencije.

3.

Operator je obavezan na doslednost primene kriterijuma razvrstavanja pozicija na direktno dodeljene i alocirane sa ključevima alokacije za ove poslednje, o čemu Agenciji podnosi odgovarajuće obrazloženje u vidu dodatnih analitičkih izveštaja za materijalno značajne stavke i pruža mogućnost nesmetanog uvida u poslovne knjige.

 

Tabela 13.

 

Zbirna tabela obračuna angažovanog kapitala (investicione osnove) za primenu prosečnih ponderisanih troškova kapitala (WACC) po modelu istorijskih troškova i tekućih troškova na dan 31.12.

u dinarima

Pozicija

NSA
vrednost

SSA
vrednost

Razlika

I STALNA IMOVINA

 

 

 

   I NEMATERIJALNA ULAGANJA

 

 

 

  II NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA I BIOLOŠKA SREDSTVA

 

 

 

  1. Nekretnine, postrojenja i oprema

 

 

 

  2. Investicione nekretnine

 

 

 

  3. Biološka sredstva

 

 

 

II NETO OBRTNA IMOVINA-KAPITAL (I+II-III)

 

 

 

   I ZALIHE

 

 

 

  II KRATKOROČNA POTRAŽIVANJA, I GOTOVINA

 

 

 

     1. Potraživanja

 

 

 

     2. Potraživanja za više plaćen porez na dobitak

 

 

 

     3. Gotovinski ekvivalenti i gotovina

 

 

 

 III KRATKOROČNE OBAVEZE

 

 

 

     1. Obaveze iz poslovanja

 

 

 

     2. Ostale kratkoročne obaveze

 

 

 

     3. Obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost i ostalih javnih prihoda i
         pasivna vremenska razgraničenja

 

 

 

     4. Obaveze po osnovu poreza na dobitak

 

 

 

III UKUPNO ANGAŽOVANA IMOVINA-KAPITAL (I+II)

 

 

 

Napomena: ova tabela se popunjava zbirno na nivou operatora.

Tabela 14.

 

Vrednost nekretnina, postrojenja i opreme po modelu tekućih troškova na dan 31.12.

u dinarima

R. b.

Pozicija

NSA vrednost

SSA vrednost

Razlika

 

Naziv NPO

 

 

 

1

  Bruto vrednost

 

 

 

2

  Akumulirana amortizacija

 

 

 

3

  Neto vrednost na početku godine
  (1-2)

 

 

 

4

  Nove nabavke

 

 

 

5

  Otuđenja

 

 

 

6

  Rashodovanja

 

 

 

7

  Revalorizacija

 

 

 

8

  Amortizacija

 

 

 

9

  Rezervna amortizacija

 

 

 

10

  Neto vrednost na kraju perioda

   (3+4-5-67-89)

 

 

 

Napomena: ova tabela se popunjava za grupe nekretnina, postrojenja i opreme.

Tabela 15.

 

Korigovani bilans uspeha za period od 01.01. do 31.12.

u dinarima

Pozicija

NSA vrednost

SSA vrednost

Razlika

I POSLOVNI PRIHOD

 

 

 

  1. Prihodi od prodaje

 

 

 

  2. Ostali poslovni prihodi

 

 

 

 

 

 

 

II TROŠKOVI POSLOVANJA

 

 

 

   1. Nabavna vrednost prodate robe

 

 

 

   2. Troškovi materijala

 

 

 

   3. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi

 

 

 

   4. Troškovi amortizacije i rezervisanja

 

 

 

   5. Ostali poslovni rashodi

 

 

 

 

 

 

 

III KOREKCIJE NA BAZI TEKUĆIH TROŠKOVA

 

 

 

Kapitalni dobitak/(gubitak)

 

 

 

Rezervna amortizacija

 

 

 

 

 

 

 

IV POSLOVNI DOBITAK/GUBITAK (I-II-III)

 

 

 

 

 

 

 

V FINANSIJSKI PRIHODI

 

 

 

VI FINANSIJSKI RASHODI

 

 

 

VII OSTALI PRIHODI

 

 

 

VIII OSTALI RASHODI

 

 

 

 

 

 

 

IX DOBITAK/GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA PRE OPOREZIVANJA (IV+V-VI+VII-VIII)

 

 

 

 

 

 

 

X PORESKI RASHODI PERIODA

 

 

 

 

 

 

 

XI NETO DOBITAK/GUBITAK (IX-X)

 

 

 

Napomena: ova tabela se popunjava zbirno na nivou operatora i za svaku uslugu pojedinačno.

Tabela 16.

 

Bilans stanja na dan 31.12.

u dinarima

Pozicija

NSA vrednost

SSA vrednost

Razlika

AKTIVA

 

 

 

A. STALNA IMOVINA

 

 

 

    I NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL

 

 

 

   II GOODWILL

 

 

 

  III NEMATERIJALNA ULAGANJA

 

 

 

 IV NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA I BIOLOŠKA SREDSTVA

 

 

 

  4. Nekretnine, postrojenja i oprema

 

 

 

  5. Investicione nekretnine

 

 

 

  6. Biološka sredstva

 

 

 

  V DUGOROČNI FINANSIJSKI PLASMANI

 

 

 

  1. Učešća u kapitalu

 

 

 

  2. Biološka sredstva

 

 

 

B. OBRTNA IMOVINA

 

 

 

  I ZALIHE

 

 

 

 II STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI I SREDSTVA POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA

 

 

 

III KRATKOROČNA POTRAŽIVANJA, PLASMANI I GOTOVINA

 

 

 

    4. Potraživanja

 

 

 

    5. Potraživanja za više plaćen porez na dobitak

 

 

 

    6. Kratkoročni finansijski plasmani

 

 

 

    7. Gotovinski ekvivalenti i gotovina

 

 

 

    8. Porez na dodatu vrednost i aktivna vremenska razgraničenja

 

 

 

V. ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA

 

 

 

G. POSLOVNA IMOVINA

 

 

 

D. GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA

 

 

 

Đ. UKUPNA AKTIVA

 

 

 

E. VANBILANSNA AKTIVA

 

 

 

 

Tabela 16.

 

Bilans stanja na dan 31.12. (nastavak)

u dinarima

Pozicija

NSA vrednost

SSA vrednost

Razlika

PASIVA

 

 

 

     A. KAPITAL

 

 

 

      I OSNOVNI KAPITAL

 

 

 

     II NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL

 

 

 

    III REZERVE

 

 

 

   IV REVALORIZACIONE REZERVE

 

 

 

   V NEREALIZOVANI DOBICI/GUBICI PO OSNOVU HARTIJA OD VREDNOSTI

 

 

 

  VI NERASPOREĐENI DOBITAK

 

 

 

 VII GUBITAK

 

 

 

VIII OTKUPLJENE SOPSTVENE AKCIJE

 

 

 

     B. DUGOROČNA REZERVISANJA I OBAVEZE

 

 

 

     I DUGOROČNA REZERVISANJA

 

 

 

    II DUGOROČNE OBAVEZE

 

 

 

       1. Dugoročni krediti

 

 

 

       2. Ostale dugoročne obaveze

 

 

 

   III KRATKOROČNE OBAVEZE

 

 

 

       5. Kratkoročne finansijske obaveze

 

 

 

       6. Obaveze po osnovu sredstva namenjenih prodaji i sredstava
           poslovanja koje se obustavlja

 

 

 

       7. Obaveze iz poslovanja

 

 

 

       8. Ostale kratkoročne obaveze

 

 

 

       9. Obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost i ostalih javnih
           prihoda i pasivna vremenska razgraničenja

 

 

 

       10. Obaveze po osnovu poreza na dobitak

 

 

 

     V. ODLOŽENE PORESKE OBAVEZE

 

 

 

     G. UKUPNA PASIVA

 

 

 

     D. VANBILANSNA PASIVA

 

 

 

Napomena: ova tabela se popunjava zbirno na nivou operatora i za svaku uslugu pojedinačno.