PROGRAMPOSTAVLJANJA PLUTAJUĆIH I DRUGIH OBJEKATA NA DELOVIMA OBALE I VODENOG PROSTORA NA TERITORIJI GRADA SREMSKA MITROVICA ZA 2011. GODINU("Sl. list grada Sremska Mitrovica", br. 5/2011) |
Grad Sremska Mitrovica se nalazi na obali reke Save - međunarodnog plovnog puta, koja pored ovog saobraćajnog ima i veliki turistički značaj. Postoji velika zainteresovanost za aktivnosti poslovanja i rekreacije na prostoru priobalja reke Save, te je svrha ovog Programa da se opštim i posebnim pravilima reguliše postavljanje plutajućih i drugih objekata na delovima obale i vodenog prostora na teritoriji Grada Sremska Mitrovica.
Prema Odluci o određivanju delova obale i vodenog prostora na reci Savi na kojima se mogu graditi hidrograđevinski objekti i postavljati plovila (u daljem tekstu: Odluka), cilj ovog Programa je određivanje mesta unutar zona definisanih Odlukom na kojima se može postaviti plutajući i drugi objekat, njegovu namenu, vrstu, veličinu, izgled i pravila postavljanja u skladu sa propisima i uslovima nadležnih institucija.
2. Definicije plutajućeg i drugog objekta
Plutajući objekat je plovilo bez sopstvenog pogona, koje po nameni nije predviđeno za često premeštanje sa jednog mesta na drugo, niti za vršenje posebnih radova na unutrašnjim vodama, kao što su: kupatilo, hangar, vodenica, ribarska tikvara, kuća za odmor, ponton, pontonski most, stambena lađa, ugostiteljski objekat, splav kućica, plutajuća radionica i sl.
Pod drugim objektima, u smislu Odluke, podrazumevaju se objekti sojeničkog tipa namenjeni za ugostiteljsku delatnost, sport, rekreaciju i sl. (sojenice), manji montažni objekti privremenog karaktera, specifični montažni objekti, montažni kamp, objekti sportske namene i sl.
3. Pravila za postavljanje plutajućih i drugih objekata
U skladu sa Odlukom, delovi obale i vodenog prostora na obali reke Save, dele se na zone, prema njihovoj nameni, i to:
Leva obala Save:
1) Zona sojeničkog naselja "Generalni kanal" i splav kućica za odmor između stacionaža km 145+300 - km 144+600 (Laćarak);
2) Zona zabrane gradnje između Generalnog kanala i kanala Manđelos km 144+600 - km 144+400;
3) Zona plaže "Laćarak" između stacionaža km 144+400 - km 144+100;
4) Zona deponija šljunka, pristaništa Varda, depo starih brodova, šlepova i splavova km 142+600 - km 144+100;
5) Zona ribarskog naselja "Varda" između stacionaža km 142+100 - km 142+600;
6) Zona postavljanja splavova km 142+100 - km 142+000;
7) Zona pristaništa za sopstvene potrebe "Mitrošper" stacionaža km 142+000 - km 141+800;
8) Zona operativne obale pored kamene obloge, zabrana gradnje km 141+800 - km 141+300;
9) Zona ekokampa "Mitrošper" između stacionaža km 141+300 - km 141+100;
10) Zona sojeničkog naselja "Bosutski put" km 141+100 - km 140+300;
11) Zona gradske plaže "Stari most", između stacionaža km 140+300 - 140+150;
12) Zona gradske marine "Sremska Mitrovica" između stacionaža km 140+150 - 140+000;
13) Zona splav restorana i sojenica restorana "Stari most" između stacionaža km 140+000 - km 139+600;
14) Zona Visoke obale i keja, zabrana postavljanja bilo kakvih objekata stacionaža km 139+600 - km 139+350;
15) Zona pešačkog mosta, stacionaža km 139+350- 139+150;
16) Zona operativne obale (za javno putničko pristanište i za stajanje brodova koji se snabdevaju ili čekaju nastavak plovidbe) stacionaža km 139+150 - km 139+050;
17) Zona pristaništa Kapetanija, Carine i Policije i drugih uslužnih institucija vezanih za delatnosti uz reku, stacionaža km 139+050 - km 138+700;
18) Zona kampa "Sremovo" između stacionaža km 138+700 - km 138+400;
19) Zona KK "Val" pristan za sopstvene potrebe za sportske čamce, stacionaža km 138+400 - km 138+300;
20) Zona "Gradske plaže" između stacionaža km 138+300 - km 138+000;
21) Zona "Kamp ribolovac" stacionaža km 138+000 - 137+800;
22) Zona "Ribarsko naselje" sa splav kućicama za odmor, plovnih restorana i klubova, stacionaža km 137+800 - km 136+800;
23) Zona kolski most između stacionaža m 136+800 - km 136+600;
24) Zona pristana za sopstvene potrebe "Industrijska zona" između stacionaža km 136+600 - km 134+500.
Desna obala Save:
1) Zona potrebe brodogradilišta "Zasavica" između stacionaža km 143+700 - km 143+100;
2) Zona splav kućica za odmor između stacionaža km 143+100 - km 142+100;
3) Zona sojenica i splav kućica na privatnim parcelama km 142+100 - km 141+100;
4) Zona zabrane postavljanja plovnih objekata i instalacija, sidrenja i s. između stacionaža km 141+100 - 140+400;
5) Zona privremenog priveza za potrebe privrede km 140+400 - km 140+150;
6) Zona mini marine između stacionaža km 140+150 - km 139+900;
7) Zona splav kućica za odmor između stacionaža km 139+900 - km 139+600;
8) Zona plaže "Vejkina" između stacionaža km 139+600 - km 139+500;
9) Zona splav kućica za odmor i zona splav restorana između stacionaža km 139+500 - km 139+350;
10) Zona pešačkog mosta km 139+350 - km 139+150;
11) Zona splav kućica za odmor km 139+150 - km 138+850;
12) Zona plaže "Tošina" između stacionaža km 138+950 - km 138+800;
13) Zona ustave "Modran" km 138+800 - km 138+600;
14) Zona kućica za odmor i splav kućica km 138+600 - km 137+300;
15) Zona sojenica i splav kućica na privatnim parcelama km 137+300 - km 136+800;
16) Zona kolskog mosta km 136+800 - km 136+600;
17) Zona kućica za odmor i splav kućica za odmor km 136+600 - km 136+000;
18) Zona sidrišta km 136+000 - km 134+000.
3.2. Tipologija plutajućih objekata
Za korišćenje delova obale i vodenog prostora planirani su sledeći tipovi objekata:
- marine,
- pristani,
- restorani na vodi,
- sportski klubovi na vodi,
- rekreativni splavovi kućice,
- ostali objekti (dokovi, hangari za čamce, kupatila i slično).
Marina je osnovni objekat nautičkog turizma i specijalizovana turistička luka na obali sa sadržajima namenjenim plovnim objektima za rekreaciju i potrebe nautičkih turista, sa skupom objekata, uređaja i opreme na vodenoj i kopnenoj površini.
Postoje dva tipa marina:
- bazenska marina (nije predmet ovog Programa),
- marina u toku površine duž rečnog toka namenjene vezivanju manjih plovnih objekata i njihova realizacija reguliše se Zakonom o planiranju i izgradnji.
Osnovni element marine je usidreni plovni objekat sa grupom osnovnih sadržaja (uprava, čuvanje, održavanje čamaca i motora, sanitarni čvor) oko kojih se formiraju zone za organizovano sidrenje sa odgovarajućim vodenim prilazima i prolazima, a u neposrednoj vezi su i ostali objekti i delatnosti proširenih funkcija marine. U okviru usidrenog plovnog objekta marine, pored navedenih sadržaja kao dopunske delatnosti manjeg obima mogu se obavljati i delatnosti iz oblasti ugostiteljstva, kulture i turizma.
Rang marine propisuje nadležni državni organ (nacionalna kategorizacija) i u zavisnosti od kategorije potrebni su različiti sadržaji. Prema elementima osnovnih sadržaja koje marina ispunjava, može se ustanoviti više kategorija po uslugama i veličini.
Pristan je plutajući objekat koji služi za pristajanje i ograničeno zadržavanje brodova.
Restoran na vodi je plutajući objekat koji ima prvenstveno ugostiteljsku (turističku) namenu u okviru koje se mogu odvijati i različite kulturne manifestacije.
Sportski klubovi na vodi su objekti koji imaju namenu okupljanja sportista koji se bave sportovima na vodi. U okviru ovih objekata mogu se obavljati ugostiteljske, turističke i dopunske delatnosti manjeg obima.
Splav kućice na vodi su plutajući objekti sa malim gazom, koji nisu predviđeni za često premeštanje i sadrže pre svega platformu za sunčanje i kabinu za smeštaj opreme i rekreaciju ljudi.
Ostali objekti na vodi su dokovi, hangari, kupatila i slični objekti sa delatnostima koje su komparativne okruženju, odnosno vodenom prostoru i priobalju i direktno imaju veze sa delatnostima i aktivnostima vezanim za vodeni prostor.
3.3. Veličina i položaj plutajućih i drugih objekata
Objekti koji se postavljaju ili grade u koritu reke mogu izlaziti na vodu najviše 30 m računajući od ureza vode koji odgovara niskom plovidbenom nivou.
Na delu obale i vodenog prostora km 140+000 - km 138+500 ne može se primeniti sidreni vez plovila i taj deo mora biti obeležen u skladu sa propisima koji uređuju plovidbu na unutrašnjim plovnim putevima.
Veličina se definiše kao maksimalna površina koju plutajući objekat zauzima na vodi i maksimalna površina zatvorenog dela plutajućeg objekta, kao i maksimalna visina iznad površine akvatorije, odnosno maksimalan broj zatvorenih etaža iznad platoa pontona.
Položaj se definiše osovinskim rastojanjem između dva susedna objekta.
Položaj i veličina su definisani za svaki tip objekta posebno.
Marine
Usidreni plutajući objekat sa grupom osnovnih sadržaja marine može biti:
- Maksimalna površina koju usidreni plutajući objekat zauzima na vodi je 450 m2.
- Maksimalna površina zatvorenog dela plutajućeg objekta je 250 m2.
- Objekat može biti visine maksimalno 6 m iznad površine akvatorije, odnosno u cilju očuvanja vizuelnog sagledavanja priobalja može imati maksimalno jednu zatvorenu etažu iznad platoa. Moguće je ispod platoa pontona (u okviru korita plovnog objekta) ostvariti jednu etažu namenjenu pomoćnim prostorijama.
Pristani
Maksimalna površina koju pristan zauzima na vodi je 50 m2.
Minimalna udaljenost između pristana i susednih nizvodnih i uzvodnih objekata je 20 m.
Restorani na vodi
Objekat restorana na vodi sa grupom osnovnih i pratećih sadržaja može biti:
- Maksimalna površina koju objekat na vodi zauzima je 450 m2.
- Maksimalna površina zatvorenog dela objekta je 250 m2.
- Objekat može biti visine maksimalno 6 m iznad površine akvatorije, odnosno u cilju očuvanja vizuelnog sagledavanja priobalja može imati maksimalno jednu zatvorenu etažu iznad platoa. Moguće je ispod platoa pontona (u okviru korita plovnog objekta) ostvariti jednu etažu namenjenu pomoćnim prostorijama.
- Minimalno rastojanje objekta restorana na vodi od drugih objekata je 15 m, a međusobni osovinski razmak je 30 m. Maksimalna dužina objekta je 30 m (paralelno sa obalom).
- Objekat se ne može postaviti ukoliko lokacija nije prethodno opremljena.
Sportski klubovi na vodi
Objekat sportskog kluba na vodi sa grupom osnovnih i pratećih sadržaja može biti:
- Maksimalna površina koju objekat na vodi zauzima je 450 m2.
- Maksimalna površina zatvorenog dela objekta je 250 m2.
- Objekat može biti visine maksimalno 6 m iznad površine akvatorije, odnosno u cilju očuvanja vizuelnog sagledavanja priobalja može imati maksimalno jednu zatvorenu etažu iznad platoa. Moguće je ispod platoa pontona (u okviru korita plovnog objekta) ostvariti jednu etažu namenjenu pomoćnim prostorijama.
- Minimalno rastojanje objekta sportskog kluba od drugih objekata je 30 m, a međusobni osovinski razmak je 45 m. Maksimalna dužina objekta je 30 m (paralelno sa obalom).
Rekreativni splavovi kućice
Objekat rekreativne splav kućice može biti:
- Maksimalna površina koju objekat na vodi zauzima je 80 m2.
- Maksimalna površina zatvorenog dela objekta je 40 m2.
- Objekat može biti visine maksimalno 4,5 m iznad površine akvatorije, odnosno u cilju očuvanja vizuelnog sagledavanja priobalja može imati maksimalno jednu zatvorenu etažu iznad platoa. Moguće je ispod platoa pontona (u okviru korita plutajućeg objekta) ostvariti jednu etažu namenjenu pomoćnim prostorijama i tanku za otpadne vode.
- Minimalno rastojanje objekta rekreativne splav kućice od drugih objekata je 15 m. Maksimalna dužina objekta je 15 m (paralelno sa obalom).
Sojenice
Kuće za odmor savskog porečja su na stubovima (tip sojenica) na niskim plavnim delovima obale, tako da platforma bude iznad nivoa stogodišnjih voda. Kuće za odmor savskog porečja na visokim obalama ne moraju biti na stubovima.
Maksimalna površina platforme je 70 m2, spratnost na platformi P, krovni nagib do 20°, sa prepuštenom strehom l=1,0 m.
3.3. Arhitektonsko i estetsko oblikovanje plutajućih i drugih objekata
Svi objekti treba da budu jednostavnih linija, sa elementima tradicionalne arhitekture, bez primene materijala kao što su crep, opeka, klasična stolarija i sl. Arhitektura i estetika plovnih objekata uslovljena je uređenjem priobalne zone.
Objekti arhitektonski treba da budu oblikovani da omoguće vizuelnu komunikaciju sa reke i na reku. U tom smislu objekti treba da su dominantno transparentni fasadama paralelnim sa obalom. Pomoćni prostori (sanitarni čvor, kuhinja i magacini) treba da budu od neprovidnog materijala.
Pristup objektu i način vezivanja za obalu zavisi od tipa obale. Na teritoriji Grada su uglavnom uređene obale u užem delu naselja sa obaloutvrdama, kejskim zidovima i nasipima, a u prigradskim delovima neuređene obale, tako da projektovanje, izgradnju pristupne staze i infrastrukturnih priključaka do objekta, kao i način vezivanja za obalu i za plutajući objekat uraditi u zavisnosti od tipa obale i u skladu sa uslovima nadležne institucije (kapetanija, JVP "Vode Vojvodine"). Neophodno je obezbediti i njihovu saglasnost na projektnu dokumentaciju i nadzor nad izvođenjem radova.
Plutajući objekat treba da bude privezan sa obalom pokretnim mostom, odnosno pristupnom stazom, tako da ne ometa korišćenje obaloutvrde. Širina pristupne staze koja povezuje plovni objekat sa obalom je minimalno 1,5 m.
Alati (sajle i šorpanji) i pristupne staze u objekat ne smeju da ometaju pešački i biciklistički saobraćaj na keju, i ne smeju da ugroze ili izazovu oštećenje obale.
Pristupna staza mora imati podlogu od materijala koje ne dozvoljava proklizavanje, a ograda pristupnog mosta mora biti stabilna i bezbedna, od čvrstog materijala i transparentna.
Ukoliko na prostoru obale postoji uređeno zelenilo obezbeđivanjem pristupa plovnom objektu neophodno je sačuvati ga. Ukoliko ne postoji zelenilo, obalu urediti i oplemeniti zelenim površinama u skladu sa uslovima nadležnog preduzeća (JP Direkcija za izgradnju Grada Sremska Mitrovica).
3.5. Uslovi za zaštitu kulturnih dobara
Sa aspekta zaštite kulturnog nasleđa, Zavod za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica je propisao mere zaštite u odnosu na značaj pojedinih lokacija.
Zona priobalja se direktno naslanja na dve kulturno istorijske celine u Gradu:
- PKIC Staro gradsko jezgro - duž ulice Promenada, od ugla sa ulicom Ribarske obale do ugla sa ulicom 28. marta;
- PKIC Vojarna - raskrsnica ulica Ribarska obala, Stari šor i Bulevar Konstantina Velikog.
- Kao i na celinu i pojedinačne objekte u Mačvanskoj Mitrovici (PKIC Centra naselja i pojedinačni objekti, SPC Svetog oca Nikolaja i upravnu zgradu brodogradilišta "Sava").
Analiza vizura sa obala reke Save ka navedenim kulturnim dobrima i celinama ukazuje da postoji potreba za očuvanjem sledećih vizura:
- sa desne obale reke Save i sa Pešačkog mosta očuvanje vizuelnog sagledavanja zone priobalja Sremske Mitrovice u potezu od raskrsnica ulica Ribarska obala, Stari šor i Bulevar Konstantina Velikog do ulice Parobrodska;
- sa leve obale reke Save i sa Pešačkog mosta očuvanje vizuelnog sagledavanja zone priobalja Mačvanske Mitrovice u potezu od oko 1300 m uzvodno i oko 300 m nizvodno od Pešačkog mosta.
U navedenim zonama priobalja, sa aspekta zaštite kulturnog nasleđa:
- nije dozvoljeno podizati bilo kakve objekte čija visina prelazi iznad visine najviše tačke kote obaloutvrde;
- dozvoljeno je podizanje privremenih i plovnih objekata koji neće devastirati okolinu i ne zahtevaju deponovanje štetnih, hemijskih i zapaljivih materijala;
- dozvoljeno je podizanje privremenih i plovnih objekata u jednom nivou, bez spratne konstrukcije;
- pristupne mostove ovih objekata rešiti jednostavno, bez arhitektonskih detalja i akcenata, odnosno tako da se sastoje samo od pristupne platforme mosta u odgovarajućoj konstrukciji i obostrane ograde.
U navedenim zonama priobalja, sa aspekta zaštite arheološkog nasleđa:
- U Mačvanskoj Mitrovici, desna obala reke Save, od priveza starog pontonskog mosta do kuće br. 185 zabranjuje se postavljanje plovnih objekata i instalacija;
- obavezno je praćenje zemljanih radova pod nadzorom stručne službe Zavoda za zaštitu spomenika kulture;
- ukoliko se naiđe na arhitektonske ostatke, izvođenje zemljanih radova mora se nastaviti ručno;
- investitor je u obavezi da obustavi radove ukoliko naiđe na arheološka nalazišta ili arheološke predmete od izuzetnog značaja, radi istraživanja lokacije.
3.6. Uslovi za kopneni saobraćaj
Kolski pristup lokacijama za postavljanje plovnih objekata dozvoljen je samo sa javnih saobraćajnica, prema uslovima i uz saglasnost upravljača javnog puta.
Pristupna saobraćajnica mora biti odgovarajućih dimenzija (minimalni kolski prilaz 4,5 m), kako bi mogla da omogući prolaz komunalnih vozila i protiv požarnih vozila.
Snabdevanje robom i materijalom kao i odvoženje ambalaže i ostalih čvrstih otpadaka, vrši se sa javnih saobraćajnica i kolsko-pešačkih staza, kao i vodenim putem.
Parkiranje vozila za zaposlene i posetioce moguće je na postojećim javnim parking površinama, u neposrednoj blizini plovnog objekta. Do same lokacije treba obezbediti pešačku stazu, koja zajedno sa pristupom objektu mora biti adekvatno osvetljena i obezbeđena. Omogućiti nesmetano kretanje hendikepiranim osobama.
3.6. Uslovi priključenje objekata na infrastrukturnu mrežu
Vodovod
Priključak plovnog objekta na vodovodnu mrežu izvesti u skladu sa uslovima JKP "Vodovod" sa kojim vlasnik zaključuje ugovor o korišćenju vode.
Kanalizacija
Plutajući objekti se ne smeju povezivati na objekte gradske kanalizacije. Nije dozvoljeno direktno upuštanje otpadnih voda u vodotok. Otpadne vode iz objekata potrebno je evakuisati preko vodonepropusnih tankera iz kojih je neophodno obezbediti redovno pražnjenje uz pristup istim. Tankove treba da prazni za to ovlašćeno JKP (sa kojim vlasnik zaključuje ugovor) i da odnosi na mesto koje odredi nadležni sanitarni organ.
Rekreativni splavovi kućice za sanitarno upotrebljene vode koriste montažne sanitarne čvorove sa samorazgradnjom.
Elektroenergetska mreža
Priključak objekata na elektro mrežu izvesti u skladu sa uslovima Elektrodistribucije Sremska Mitrovica ili Elektrodistribucije Šabac, u zavisnosti od konkretne lokacije, odnosno nadležnosti ova dva preduzeća.
Manipulativni prostor plovnih objekata u priobalnom pojasu opremiti instalacijama javnog osvetljenja. Napajanje javnog osvetljenja će se vršiti iz postojeće električne mreže javnog osvetljenja. Mrežu 1 kV javnog osvetljenja izvesti podzemno, u rovu potrebnih dimenzija.
Na mestima gde se očekuju veća mehanička naprezanja tla i tamo gde može doći do oštećenja podzemnih vodova, iste postaviti u kablovsku kanalizaciju ili kroz zaštitne cevi.
Evakuacija otpada
Za odlaganje smeća potrebno je obezbediti potreban broj kontejnera i postaviti ih uz završni segment pristupne saobraćajnice ispred obaloutvrde.
Vlasnik je dužan da zaključi ugovor sa JKP "Komunalije" nadležnim komunalnim preduzećem za odnošenje smeća.
Reka Sava je ekološki koridor međunarodnog značaja koji omogućuje odvijanje sezonskih migracija i razmenu genetskog materijala između prostorno udaljenih staništa. Očuvanje prohodnosti ovog koridora je od prioritetnog značaja za dugoročni opstanak biodiverziteta šireg regiona.
U skladu sa Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti (Sl. gl. RS, br. 50/93) na njihovim staništima se uvažava I stepen režima zaštite.
Očuvanje biodiverziteta prirodnih i kulturnih predela uslovljeno je zadovoljavajućim kvalitetom sredine (kvalitet vode) i očuvanost priobalnog pojasa.
Na prostoru obuhvata nalazi se ušće kanala Modran koji predstavlja ekološki koridor i koji je deo SRP "ZASAVICA" (Sl. gl. RS, br. 19/97) se nalazi u režimu drugog stepena zaštite.
Prilikom postavljanja plutajućih i drugih objekata na svim planiranim lokacijama u obalnom delu neophodno je ispoštovati sledeće uslove zaštite prirode:
- Neophodno je očuvati blisko - prirodnu fizionomiju obale u što većoj meri. Popločavanje ili betoniranje obale svesti na najneophodniji minimum (što kraće deonice) i prilagoditi zahtevima ekoloških koridora;
- Tokom planiranja osvetljenja objekata, same obale reke i nasipa primeniti odgovarajuća tehnička rešenja u skladu sa ekološkom funkcijom lokacije (tip i usmerenost svetlosnih izvora, minimalno osvetljenje u skladu sa potrebama javnih površina). Obezbediti mogućnost smanjenja intenziteta svetlosti izvan radnog vremena objekta odnosno tokom druge polovine noći. Visoko zelenilo oko osvetljenih delova prostora takođe može da ublaži negativne uticaje osvetljenja;
- Zbog ekološkog značaja, plan ozelenjavanja treba da bude sastavni deo projekata i treba da se ostvaruje paralelno sa izgradnjom objekata. Neophodno je obezbediti kontinuirani zeleni koridor širine 20 m unutar plavnog područja;
- Učešće autohtonih vrsta u zelenilu treba da bude najmanje 50%. Obezbediti opstanak postojećih stabala u što većem broju. Objekte i prostor za parkiranje odvojiti zelenilom od obale i od nasipa. Parking prostore ravnomerno pokriti visokim lišćarima;
- Treba obezbediti očuvanje i redovno održavanje travnate vegetacije;
- Prilazne saobraćajnice planirati na način kojim se obezbeđuje prohodnost priobalnog dela ekološkog koridora u zadovoljavajućoj meri;
- Na prostoru ekološkog koridora i u zoni uticaja na osetljive ekosisteme nije dozvoljeno skladištenje opasnih materija i neregularno odlaganje otpada;
- Zabranjeno je upuštanje neprečišćenih otpadnih voda u Savu i u kanal Modran koji imaju ulogu staništa prirodnih retkosti i ekološkog koridora.
Objekat se ne može postaviti ukoliko lokacija prethodno nije opremljena instalacijama vodovoda, električne energije i instalacijama javnog osvetljenja, odnosno bez izgrađene saobraćajne infrastrukture (pristupne saobraćajnice i parking prostora), pejzažnog uređenja zone priobalja i drugo.
Planirati izgradnju vodonepropusnog platoa za manipulaciju sa otpadnim materijama i materijalima poreklom iz uklonjenih plovnih objekata, sa sabirnim šahtom za prikupljanje procednih voda, bez mogućnosti oceđivanja u reku.
Radi zaštite od požara objekti moraju biti realizovani prema tehničkim protivpožarnim propisima, standardima i normativima:
- Planiranim objektima mora biti obezbeđen pristupni put za vatrogasna vozila, najdalje 25 m od objekta, širine 6 m za dvosmerno ili 3.5 m za jednosmerno kretanje, sa kružnom ili "T" okretnicom u skladu sa Pravilnikom o tehničkim normativima za pristupne puteve... ("Službeni list SRJ", broj 8/95).
- Predvideti hidrantsku mrežu u blizini plovnih objekata, sa udaljenjem spoljnih hidranata maksimum 80.0 m od objekata, shodno Pravilniku o tehničkim normativima za spoljnu i unutrašnju hidrantsku mrežu za gašenje požara ("Službeni list SFRJ", broj 30/91).
- Predvideti pristupne puteve za vatrogasni brod, odnosno obezbediti prostor od min. 15 m između plovnih objekata i 20 m levo i desno od pristana za vatrogasni brod.
3.10. Zone za odlaganje uklonjenih plutajućih objekata
Zone koje se mogu koristiti za odlaganje neregistrovanih, neispravnih i bespravno postavljenih plutajućih objekata su:
Leva obala: stacionaža nizvodno od pristana za sopstvene potrebe "Varda" - km 142+500 - km 143+500.
Procedura uklanjanja plutajućih objekata definisana je Odlukom.
Datom stacionažom definisana je raspoloživa dužina obale za odlaganje ovih objekata, ali tačan broj mesta nije moguće definisati zbog izraženo različite veličine postojećih plovnih objekata.
Procedura za postavljanje plutajućeg objekta definisana je Odlukom. U skladu sa tim vlasnik objekta dužan je da za postavljanje objekta pribavi uslove i saglasnosti od svih nadležnih institucija.
Sve akvatorije koje se koriste za sidrenje i pristajanje plutajućih objekata moraju biti obeležene od strane ovlašćene ustanove.
Svi građevinski radovi na obali, neophodni za postavljanje i funkcionisanje plovnih objekata, projektuju se i izvode u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, na osnovu urbanističkih planova.
Elaborat Programa sadrži tekstualni i grafički deo.
Tekstualni deo:
1. Uvod
2. Definicije plutajućeg i drugog objekta
3. Pravila za postavljanje plutajućih i drugih objekata
Grafički deo:
- Grafički prikazi pojedinačnih zona za postavljanje plutajućih i drugih objekata
Ovaj Program će se objaviti u "Sl. listu grada Sremska Mitrovica", a primenjivaće se od dana stupanja na snagu Odluke o određivanju delova obale i vodenog prostora na reci Savi na kojima se mogu graditi hidrograđevinski objekti i postavljati plovila.
Grafički prikazi pojedinačnih zona za postavljanje plutajućih i drugih objekata koji su sastavni deo ovog programa, objavljeni su u "Sl. listu grada Sremska Mitrovica", br. 5/2011, str. 34-78.
Redakcija je zadržala numeraciju podtačaka tačke 3. kako su one objavljene u "Sl. listu grada Sremska Mitrovica", br. 5/2011.