Obrazovni profil: POLJOPRIVREDNI PROIZVOĐAČ
CILJ I ZADACI
Cilj nastave biljne proizvodnje jeste da osposobi učenike za usvajanje osnovnih znanja iz biljne proizvodnje i primenu znanja stečenih u praksi.
Zadaci nastave su da učenici:
- sticanje znanja o sastavnim delovima zemljišta i njegovim fizičko-hemijskim svojstvima;
- shvatanje funkcionalne povezanosti i međusobne uslovljenosti procesa i promena u zemljištu;
- sticanje osnovnih znanja i zakonitosti pri ishrani bilja;
- upoznavanje specifičnosti i prirodne zakonitosti biljne proizvodnje;
- upoznavanje uslova uspevanja ratarsko-povrtarskih, voćarsko-vinogradarskih i cvećarskih kultura;
- osposobljavanje za neposredno izvođenje radova u biljnoj proizvodnji;
- osposobljavanje za samostalan rad u biljnoj proizvodnji.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
UVOD (1)
Osnovne grane poljoprivrede i njihova međusobna veza.
SASTAV BILJNE SUPSTANCE (6)
Elementi sastava - podela elemenata po zastupljenosti, podela po fiziološkoj ulozi.
Hemijski sastav biljaka. Voda - sadržaj, oblici, uloga. Mineralne materije - elementi po fiziološkom značaju, najvažnije soli, oblici u kojima ih biljke koriste.
Organske materije: ugljeni hidrati, belančevine, amino-kiseline, masti (podela, sastav biološka uloga).
Enzimi, vitamini, fitohormoni (fiziološki značaj).
ISHRANA BILJAKA (15)
Heterotrofna ishrana - pojam, građa i hemijski sastav semena. Uslovi klijanja. Promene organskih materija u semenu.
Autotrofna ishrana - pojam, uslovi obrazovanja hlorofila. Činioci fotosinteza: ugljendioksid, svetlost, toplota, voda (mehanizam primanja i kretanja vode kroz biljku, transpiracija) i mineralne materije.
Asimilacija hranljivih elemenata: azota, fosfora, kalijuma, kalcijuma, magnezijuma, sumpora, gvožđa, mikroelemenata i korisnih elemenata.
ĐUBRIVA I ĐUBRENJE (15)
Organska đubriva - pojam, podela. Stajnjak, kompost, zelenišno đubrivo: pojam, sastav, promene u toku ležanja, promene u zemljištu, đubrivno dejstvo.
Mineralna đubriva - azotno: amonijum-nitrat, KAN, ureja, (dobijanje, fizičke i hemijske osobine, promene u zemljištu, upotreba). Fosforna đubriva - superfosfati, tomasovo brašno (dobijanje, fizičke i hemijske osobine, promena u zemljištu, upotreba). Kalijumova đubriva - sirove kalijumove soli, kalijum-hlorid, kalijum-sulfat (dobijanje, fizičke i hemijske osobine, promene u zemljištu, upotreba).
Složena đubriva - pojam, podela, sastav, odnosi hranljivih elemenata, promene u zemljištu, upotreba. Dobre i loše strane primene složenih i jediničkih đubriva. Tečna đubriva. Utvrđivanje potreba za đubrenjem. Načini primene đubriva.
SASTAV ZEMLJIŠTA (11)
Mineralne materije zemljišta - primarni minerali, sekundarni minerali (postanak, sastav, fizičke osobine, način raspadanja, uloga u zemljištu).
Organske materije zemljišta - pojam, podela. Više biljke, životinjice, mikroorganizmi. Humus (obrazovanje, sastav, oblici, svojstva i uticaj na zemljište).
Mehanički sastav zemljišta - pojam, osobine frakcija (kamenja, šljunka, peska, praha, koloida), klasifikacije zemljišta po mehaničkom sastavu.
OSOBINE ZEMLJIŠTA (9)
Fizičke osobine zemljišta - struktura, poroznost, vodne, vazdušne i toplotne osobine zemljišta.
Hemijske osobine zemljišta - soptivna sposobnost, fizička asorpcija, fizičko-hemijska asorpcija. Fizičko-hemijsko i biološko zadržavanje materija.
Osobine zemljišnog rastvora - sastav, koncentracije, reakcija, puferna sposobnost.
OBRAZOVANJE ZEMLJIŠTA (7)
Pedogenetski uslovi obrazovanja - geološka stena (vrste, način raspadanja, prenošenje produkata), klima, reljef, čovek. Opšti pedogenetski procesi - transformacija organskih materija, raspadanje primarnih i sinteza sekundarnih minerala, migracija, diferenciranje profila, označavanje horizonta i podhorizonta.
KLASIFIKACIJA ZEMLJIŠTA JUGOSLAVIJE (6)
Red automorfnih zemljišta - klasa: nerazvijena zemljišta (A) - C profila. Sirozemi.
Klasa: A - C profila. Černozem. Smonica.
Klasa: A - (B) C profila. Gajnjača.
Red hidromorfnih zemljišta - klasa: A-C-G profila livadska i fitska crnica.
Red halomorfnih zemljišta - solončak i solonec.
(4 časa nedeljno, 140 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
ORGANOGRAFIJA RATARSKIH I POVRTARSKIH BILJAKA (4)
Organi biljke. Koren kao vegetativni organ, uloga korena i osnovni tipovi korena.
Izdanak: nadzemni izdanci, preobraženi nadzemni izdanci i podzemni izdanci - njihova uloga.
List - uloga i delovi lista, oblici, unutrašnja građa lista.
Cvet - delovi i građa cveta, uloga pojedinih organa: čašica, krunica, prašnici, tučak.
Biljke sa razlučenim polovima: jednodome i dvodome biljke.
Cvast - vrste, značaj i uloga.
Plod - značaj i vrste plodova.
Seme - uloga i delovi semena.
PRIRODNI USLOVI USPEVANJA BILJAKA (3)
Vegetacioni činioci. Pojam vegetacionih činilaca, njihov značaj, međusobna povezanost.
Svetlost kao vegetacioni činilac.
Toplota kao vegetacioni činilac.
Vazduh kao vegetacioni činilac.
Voda kao vegetacioni činilac.
Zemljišta kao vegetaciona sredina za biljku.
Elementi analize i dokazivanje prisustva bojnih otrova na zemljištu i način dekontaminacije. Kontrola uspešnosti dekontaminacije.
OBRADA ZEMLJIŠTA (5)
Potreba kulturnih biljaka za obradom zemljišta. Način obrade sa gledišta mešanja slojeva zemljišta i dubine oranja.
Metode zasnivanja oranice pri različitim uslovima zemljišta.
Redovna obrada zemljišta. Pojam i podela redovne obrade. Osnova obrada za ozime i jare useve. Vreme, način i dubina obrade. Zaoravanje žetvenih ostataka, obrada zemljišta za postrne useve.
Fizička zrelost i biološko sazrevanje zemljišta.
ĐUBRENJE (3)
Način osiromašavanja zemljišta. Osnovno i dopunsko đubrenje i njihove karakteristike.
Osnovno đubrenje i njegov uticaj na zemljište. Vreme, količina i način đubrenja: stajnjakom, kompostom, osokom.
Zelenišno đubrenje - značaj, pogodnost i primena. Vrste biljaka za zelenišno đubrenje. Način gajenja. Vreme i dubina zaoravanja.
Dopunsko đubrenje - vrste dopunskih đubriva, vreme i način primene.
SEME I SETVA (4)
Pojam semena u užem i širem smislu. Delovi semena. Elementi ocene kvaliteta semena. Čistoća, klijavost, energije klijanja, poljoprivredna vrednost semena, apsolutna i hektolitarska masa semena, krupnoća, boja i sjaj.
Priprema semena za setvu, čišćenje, sortiranje, kalibriranje, dražiranje, inokulacija, skarifikacija, kvašenje i dezinfekcija.
Pojam setve i sadnje. Uskoreda i širokoreda setva, njihove karakteristike.
Vreme setve, dubina setve i proračun količine semena za setvu.
NEGA USEVA (5)
Potreba za negom useva. Vrste mera nege: drljanje, valjanje, kultiviranje, okopavanje, proređivanje, prihranjivanje i zaštita od bolesti, štetočina, suše i mraza.
Navodnjavanje: vreme i način navodnjavanja.
Specijalne mere nege useva.
UBIRANJE I ČUVANJE USEVA (2)
Utvrđivanje momenta ubiranja useva - tehnološka, fiziološka zrelost, vreme i način žetve, čuvanje i skladištenje proizvoda.
KOROVI - OSOBINE I NAČINI SUZBIJANJA (5)
Pojam i osobine korova. Uzajamni odnos korova i kulturnih biljaka. Odnos korova i spoljne sredine. Štetnost korova i razmnožavanje.
Najčešći korovi naših njiva.
Agrotehničke i hemijske mere borbe protiv korova. Hemijska jedinjenja toksičnog dejstva na biljni svet koja se upotrebljavaju u ratu kao borbena sredstva. Načini otkrivanja bojnih otrova i mere zaštite.
PLODORED (2)
Pojam i značaj plodoreda. Vrste i elementi plodoreda, sastavljanje plodoreda. Primena plodoreda u današnjim uslovima proizvodnje.
ŽITA - ZRNENE SKROBNE BILJKE (13)
Prava žita. Pšenica, ječam, ovas, raž - botanička pripadnost, privredno-ekonomski i agrotehnički značaj. Proizvodni centri u svetu i kod nas, prosečni prinosi. Poreklo i istorija širenja. Morfološke osobine (koren, stablo, list, klas i plod).
Hemijski sastav zrna. Tipovi brašna.
Stadijumi razvića. Fenološke faze. Bubrenje, klijanje, nicanje, ukorenjavanje, bokorenje, vlatanje, klasanje, cvetanje i sazrevanje.
Uslovi uspevanja. Potreba i odnos prema toploti, vodi, svetlosti, mineralnoj ishrani i zemljištu.
Podela na vrste. Strane i domaće visokorodne sorte koje se gaje kod nas.
Agrotehnika. Plodored i predusevi.
Osnovna i dopunska obrada zemljišta, dubina i vreme obrade.
Đubrenje - veličina, odnos đubriva, načini i vreme unošenja.
Setva - izbor sorti i priprema semena za setvu. Vreme, način i dubina setve. Izračunavanje količine semena za jedinicu površine.
Nega - prihranjivanje, suzbijanje korova, biljnih bolesti i štetočina. Sprečavanje poleganja i ostale mere nege.
Vreme i način žetve. Prinosi i uskladištenje.
Prosolika žita - kukuruz.
Značaj i korišćenje kukuruza, proizvodnja u svetu i kod nas (površine i prinosi). Poreklo kukuruza. Morfološke osobine kukuruza (koren, stablo, list, cvet, cvast - metlice i klip). Plod kukuruza - građa i sastav zrna.
Uslovi uspevanja kukuruza: odnos prema toploti, svetlosti, vodi i zemljištu.
Podela kukuruza na podvrste. Sorte kukuruza. Hibridi, način dobijanja čiste linije, vrste hibrida. Najvažniji hibridi koji se gaje kod nas.
Agrotehnika: plodored, mesto kukuruza u plodoredu. Način, vreme i dubina osnovne obrade zemljišta. Dopunska obrada zemljišta. Zahtev kukuruza prema hranljivim materijama, količina odnos i način đubrenja.
Setva: izbor hibrida, način, vreme i dubina setve, vegetacioni prostor i sklop biljaka prema vrstama hibrida.
Nega kukuruza: uništavanje korova herbicidima, kultiviranje, prihranjivanje, zaštita od bolesti i štetočina.
Berba kukuruza: vreme i način berbe, sušenje. Uskladištenje i čuvanje kukuruza.
Proizvodnja silažnog kukuruza i sirka (programski sadržaji su isti kao za kukuruz).
ZRNENE MAHUNARKE (4)
Vrste belančevinastih biljaka, botanička pripadnost. Značaj gajenja i društvena orijentacija u proizvodnji zrnenih mahunarki.
Soja, pasulj. Privredni značaj i iskorišćavanje u ishrani ljudi, u stočarstvu, industriji i biljnoj proizvodnji.
Morfološke osobine. Hemijski sastav zrna.
Uslovi uspevanja. Sortiment uopšte i sortiment za našu zemlju.
Agrotehnika: mesto u plodoredu. Osnovna i dopunska obrada zemljišta. Đubrenje: količina, odnos i način đubrenja.
Setva: vreme, način, dubina, vegetacioni prostor, količina semena.
Nega: uništavanje korova herbicidima, kultiviranje.
Žetva, uskladištenje i čuvanje zrna.
BILJKE ZA PROIZVODNJU ULJA (5)
Grupa biljaka za proizvodnju ulja, botanička pripadnost i značaj gajenja.
Suncokret - značaj gajenja, poreklo i istorijat. Morfološke osobine (koren, stablo, list, cvet, cvast i plod).
Uslovi uspevanja. Sorte - domaće i strane kaje su najviše zastupljene u strukturi setve.
Agrotehnika - mesto u plodoredu, osnovna i dopunska obrada zemljišta. Đubrenje (odnos, količina i način đubrenja). Setva - vreme, način i dubina setve. Vegetacioni prostor i količina semena za setvu.
Nega useva. Žetva, visina prinosa i čuvanje proizvoda.
Uljana repica, mak i ricinus.
BILJKE ZA PROIZVODNJU ŠEĆERA, SKROBA I ALKOHOLA (6)
Vrste biljaka za proizvodnju šećera, skroba i alkohola.
Šećerna repa - značaj gajenja, istorijat i poreklo kulture, botanička pripadnost. Površine i prinosi kod nas i u svetu. Perspektiva gajenja.
Morfološke osobine - građa i dinamika porasta korena, hemijski sastav i tehnološki kvalitet korena. Građa i razvoj lišća. Cvetonosno stablo, cvet i plod.
Uslovi uspevanja: potrebe šećerne repe za toplotom, svetlošću i vodom.
Tipovi i sorte šećerne repe. Poliploidija, monogermnost, cerkospora rezistent.
Agrotehnika: mesto u plodoredu, osnovna i dopunska obrada zemljišta.
Đubrenje: odnos, količina i način unošenja đubriva.
Setva: izbor sorte i načina setve. Vegetacioni prostor, sklop biljaka, dubina setve i količina semena za setvu.
Mera nege useva: kultiviranje, proređivanje, prihranjivanje, navodnjavanje, zaštita od bolesti, štetočina i korova.
Zrelost šećerne repe. Vađenje, vreme i način. Prinos korena. Proizvodnja semena.
Krompir - značaj u ishrani ljudi, stočarstvu i industriji. Površine kod nas i u svetu i perspektive gajenja. Poreklo i istorijat kulture. Botanička pripadnost.
Morfološke osobine: građa korena, nadzemnog i podzemnog stabla, hemijski sastav krtole. Građa lista i cveta. Oplodnja i plod krompira.
Uslovi uspevanja: zahtevi prema toploti, svetlosti, vodi i zemljištu. Sortiment, sorte koje se gaje kod nas.
Agrotehnika: plodored, osnovna i dopunska obrada zemljišta.
Đubrenje: količina, odnos, vreme i način unošenja đubriva.
Sadnja: priprema semena, naklijavanje krtole. Vreme i način setve, sklop biljaka, dubina setve. Količina semena (krtola) za setvu.
Nega krompira od setve do zrenja.
Vreme i način vađenja krompira - krtola, skladištenje i prinosi.
BILJKE ZA TEHNIČKU PRERADU (5)
Duvan - značaj i poreklo kulture. Botanička pripadnost. Proizvodnja duvana kod nas i u svetu i rejoni gajenja.
Morfološke osobine: koren, stablo, list (podela prema mestu na stablu), hemijski sastav lista. Veličina i broj listova na biljci. Cvet - cvast, oplodnja i plod.
Uslovi uspevanja: zahtevi duvana prema toploti, svetlosti i vodi.
Tipovi duvana, sortiment po tipovima. Najvažnije sorte u našoj zemlji i njihov opis.
Agrotehnika - plodored, osnovna i dopunska obrada zemljišta. Đubrenje.
Proizvodnja rasada duvana u toplim i hladnim lejama. Vreme iznošenja rasada i sadnja.
Nega duvana u toku vegetacije.
Vreme, način berbe duvana. Štavljenje, sušenje i pakovanje. Prinos lišća duvana.
Hmelj - značaj, poreklo i površine pod hmeljom. Morfologija, uslovi uspevanja i sortiment. Priprema zemljišta, đubrenje i podizanje hmeljarnika. Mere nege hmelja, berba, sušenje i prinosi.
BILJKE ZA PROIZVODNJU STOČNE HRANE (4)
Predstavnici biljaka za proizvodnju stočne hrane. Privredni i agrotehnički značaj biljaka ove grupe.
Lucerka - značaj, gajenje, poreklo, rasprostranjenost, rejoni gajenja kod nas. Hranljiva vrednost i način iskorišćavanja.
Morfološke osobine - koren, stablo, list, cvet, cvast. Oplodnja lucerke, plod i seme.
Biološke osobine i stadijumi razvića.
Uslovi uspevanja. Tipovi, sortiment i selekcija.
Agrotehnika - osnovna i dopunska obrada zemljišta, setva i nega useva. Kosidba i sređivanje sena. Proizvodnja semena.
Crvena detelina i žuti zvezdan (programski sadržaji su isti kao i za lucerku).
Konvejtor kao oblik proizvodnje stočne hrane.
PROIZVODNJA RASADA POVRĆA (6)
Objekti i oprema za proizvodnju rasada, tople leje, staklenici, plastenici. Tople leje - izbor mesta za podizanje toplih leja. Vrste i tipovi toplih leja. Elementi tople leje. Zagrevanje toplih leja. Način pripremanja tople leje za setvu. Setva u toplu leju.
Mere nege rasada - zalivanje, provetravanje, zaštita, plevljenje, prihranjivanje pikiranje, kaljenje rasada.
Proračun površine pod toplim lejama, u odnosu na postavljani plan proizvodnje povrća koje se razmnožava rasadom.
Staklenici - izbor mesta za podizanje staklenika. Tipovi staklenika, sastavni delovi, navodnjavanje, provetravanje dopunsko osvetljavanje, zagrevanje, ostali pribor i uređaji.
Plastenici - tipovi plastenika, oprema, namena. Proizvodnja rasada na otvorenom polju.
KLASIFIKACIJA POVRĆA (1)
Klasifikacija povrtarskih kultura na osnovu načina korišćenja i botaničke pripadnosti: povrće iz grupe kupusa, korenasto povrće, zeljasto-lisnato povrće, lukovičasto povrće, mahunjače, povrće sa mesnatim plodovima, krtolasto povrće, višegodišnje povrće, pečurke.
POVRĆE IZ GRUPE KUPUSA (6)
Kupus, kelj, keleraba, karfiol - značaj i upotreba, poreklo, gajene površine. Botanička pripadnost i karakteristike. Morfološke osobine - koren, stablo, list, cvet, i plod. Sortiment, dužina vegetacionog perioda. Uslovi uspevanja i visina prinosa.
Tehnologija proizvodnje: plodored, osnovna i dopunska obrada zemljišta. Đubrenje, rasađivanje, priprema rasada za sadnju. Nega, podsađivanje, kultiviranje, okopavanje, prihranjivanje. Navodnjavanje, zahtevi i reagovanje na vodu, kritične faze u odnosu na potrebe za vodom, načini navodnjavanja, zalivna norma i broj zalivanja. Mere borbe protiv najvažnijih bolesti i štetočina. Žetva: načini žetve, klasiranje i sortiranje glavica.
Proizvodnja semena.
KORENASTO POVRĆE (5)
Mrkva, paštrnak, peršun - značaj, upotreba, poreklo, gajene površine. Botanička pripadnost i karakteristike. Morfološke osobine. Sortiment, dužina vegetacije. Uslovi uspevanja i visina prinosa.
Tehnologija proizvodnje: plodored, osnovna i dopunska obrada zemljišta, đubrenje. Setva, količina semena za setvu. Mere nege: kultiviranje, okopavanje, proređivanje, prihranjivanje, navodnjavanje, mere borbe protiv najvažnijih bolesti i štetočina. Žetva - berba, klasiranje i skladištenje.
Proizvodnja semena: proizvodnja za seme u prvoj godini je ista kao i za gajenje radi dobijanja zadebljalog korena sve do momenta odabiranja izvodnica za gajenje u drugoj godini. Kriterijumi za odabiranje izvodnica za gajenje u drugoj godini.
Čuvanje izvodnica preko zime. Osnovna i dopunska obrada zemljišta. Sadnja izvodnica, vegetacioni prostor. Mere nege: kultiviranje, okopavanje, prihranjivanje, mere borbe protiv najvažnijih bolesti i štetočina. Žetva semena, dorada, prinos semena.
KORENASTE BILJKE IZ PORODICE KRSTAŠICA (4)
Rotkvica, rotkva, cvekla, ren - značaj i upotreba, poreklo, gajene površine. Botanička pripadnost i karakteristike. Morfološke osobine. Sortiment, dužina vegetacionog perioda. Uslovi uspevanja i visina prinosa.
Tehnologija proizvodnje: plodored, osnovna i dopunska obrada zemljišta, đubrenje, setva. Mere nege: okopavanje, proređivanje, prihranjivanje, navodnjavanje, mere borbe protiv najvažnijih bolesti i štetočina. Žetva - berba, klasiranje, priprema za tržište.
Proizvodnja semena.
ZELJASTO - LISNATO POVRĆE (2)
Salata, spanać - značaj i upotreba, poreklo, gajene površine. Botanička pripadnost i karakteristike. Morfološke osobine. Sortiment, dužina vegetacije. Uslovi uspevanja i visina prinosa.
Tehnologija proizvodnje: plodored, osnovna i dopunska obrada zemljišta, đubrenje, setva. Mere nege: kultiviranje, okopavanje, proređivanje, prihranjivanje, navodnjavanje, mere borbe protiv najvažnijih bolesti i štetočina, primena herbicida. Žetva - berba, priprema za tržište.
Proizvodnja semena.
LUKOVIČASTO POVRĆE (4)
Crni luk - značaj i upotreba, poreklo luka, gajene površine, botanička pripadnost i karakteristike. Morfološke osobine. Sortiment, dužina vegetacije. Uslovi uspevanja, visina prinosa.
Tehnologija proizvodnje: plodored, osnovna i dopunska obrada zemljišta, đubrenje.
Proizvodnja arpadžika: setva semena, mere nege, žetva - berba.
Proizvodnja crnog luka iz arpadžika: sadnja arpadžika, mere nege, žetva - berba.
Proizvodnja crnog luka direktno iz semena.
Proizvodnja crnog luka iz rasada.
Proizvodnja semena crnog luka.
Beli luk - značaj i upotreba, poreklo belog luka, gajene površine, botanička pripadnost i karakteristike. Morfološke osobine. Sortiment, dužina vegetacije. Uslovi uspevanja i visina prinosa.
Tehnologija proizvodnje: plodored, osnovna i dopunska obrada zemljišta, đubrenje, setva - sadnja. Mere nege su iste kao i kod crnog luka. Žetva - berba, prinosi.
Praziluk - dati samo osnovne podatke o morfologiji, agrotehnici i korišćenju.
MAHUNJAČE (2)
Grašak, boranija - značaj, upotreba, poreklo, gajene površine, botanička pripadnost i karakteristike. Morfološke osobine. Sortiment, dužina vegetacije. Uslovi uspevanja, visina prinosa.
Tehnologija proizvodnje: plodored, osnovna i dopunska obrada zemljišta, đubrenja, setva, mere nege (kultiviranje, navodnjavanje, mere borbe protiv bolesti i štetočina, primena herbicida). Žetva - berba. Proizvodnja semena.
POVRĆE SA MESNATIM PLODOVIMA (4)
Crveni patlidžan, plavi patlidžan, paprika, krastavci, tikvice, lubenice, dinje - značaj, upotreba, poreklo, gajene površine, botanička pripadnost i karakteristike. Morfološke osobine. Sortiment, dužina vegetacije. Uslovi uspevanja i visina prinosa.
Tehnologija proizvodnje: plodored, osnovna i dopunska obrada zemljišta, đubrenje, setva - sadnja, mere nege (redovne i posebne). Žetva - berba. Proizvodnja semena.
CVEĆARSTVO (15)
NAČIN RAZMNOŽAVANJA CVEĆA
Generativno i vegetativno.
PODELA I VRSTE CVETNIH BILJAKA
Klasifikacija prema botaničko-biološkim osobinama i klimatskim uslovima.
ZEMLJIŠNI SUPSTRATI
Vrste vrtnog zemljišta i zemljišnih smeša za odgovarajuću cvećarsku proizvodnju.
JEDNOGODIŠNJE CVEĆE
Pojam, značaj i primena jednogodišnjeg letnjeg cveća.
Vrste: Ageratur, Alyssur, Antirrhinun, Beogonia, Sempertlorens, Calendula, Celisia, Colens, Ipomea, Zinnia, Tagetes, Tropeolum, Petunia, Phlox, Lobelia, Solvia, Gipsofhil, Verbena (one koje se najčešće koriste u vrtlarstvu i kao rezano cveće).
DVOGODIŠNJE CVEĆE
Pojam i značaj u parkarstvu.
Vrste: Bellis, Mathiola, Digitalis, Dianthus barbatus, Myosotus, Silene, Viola.
PERENE - VIŠEGODIŠNJE CVEĆE I RUŽE
Pojam i značaj u parkarstvu:
Vrste: Achilea, Alussum, Aguilegia, Aster, Dejinium, Campanula, Centaurea itd. - samo češće gajene višegodišnje cvetnice.
Ruže - podela i način proizvodnje ruža.
LUKOVIČASTO I GOMOLJASTO CVEĆE
Pojam, značaj i primena.
Vrste: Amarylis, Canna, Colchicum, Convallaria, Clivia, Crocus, Dalia, Frittillaria, Balanthus, Gladiolus, Hyacinthus, Iris, Lillium, Narcissus, Tulipa, Begonia (Knol) Freesia.
SOBNO CVEĆE - LONČANICE
Vrste a) cvetne dekorativne,
b) lisno-dekorativne, koje su najčešće zastupljene u našoj praksi.
CVEĆE ZA REZANJE U STAKLARAMA
Vrste: Dianthus, Gerbera, Ruža, Chrysanthemum, Tulipan - njihove morfološke osobine, uslovi uspevanja i način uzgajanja.
ZAŠTITA BILJA (21)
Značaj fitopatlogije u poljoprivrednoj proizvodnji. Opšti pojmovi o biljnim bolestima. Vrste biljnih bolesti - parazitne i neparazitne. Parazitne bolesti - mikoze, bakterioze, viroze i parazitne cvetnice. Nastajanje biljnih bolesti - patogeneza. Znaci bolesti. Uticaj činilaca sredine na razvoj bolesti. Uslovi širenja biljnih bolesti. Podela bolesti prema intenzitetu - epifitacija. Otpornost biljaka prema bolestima.
Suzbijanje biljnih bolesti.
Mere borbe: indirektne - biljni karantin i agrotehničke direktne - mehaničke, fizičke, biološke i hemijske.
Pesticidi - klasifikacija. Oblici proizvodnje i način upotrebe pesticida. Sastav pesticida i osobine. Fitoksičnost. Mere predostrožnosti pri radu sa hemijskim sredstvima i opružanje prve pomoći. Radiološko-biološka hemijska zaštita (RBH). Zaštita biljnih proizvoda u ratnim uslovima. Kontrola biljnih proizvoda. Sprovođenje kontrole kontaminacije biljnih proizvoda. Način otkrivanja RBH sredstva i dozvoljene granice radiološke kontaminacije.
Fungicidi - podela, delovanje i upotreba. Neorganski fungicidi na bazi bakra, sumpora i žive. Organski fungicidi. Kombinovani fungicidi.
Značaj entomologije u poljoprivrednoj proizvodnji. Najvažnije grupe biljnih štetočina. Insekti, grinje, hematode, glodari i dr. Sistematizacija i klasifikacija insekata. Spoljašnja građa insekata. Anatomska građa i fiziološke funkcije važnijih organa insekata. Razmnožavanje i razvoj insekata. Uticaj činilaca sredine na razvoj insekata.
Suzbijanje biljnih štetočina - direktne mere borbe.
Insekticidi. Osnovne karakteristike i podele. Insekticidi biljnog porekla. Sredstva na bazi DNOS. Hlorovodni ugljovodonici. Organska fosforna jedinjenja (nesistemična i sistemična); karbomati. Sintetizovani piretroidi. Bioinsekticidi.
Akaricidi. Rodenticidi. Nematocidi. Fumigenti. Herbicidi (totalni, selektivni, kontaktni i translokacioni).
Najvažnije bolesti i štetočine ratarskih, voćarskih, vinogradskih, povrtarskih i cvećarskih kultura.
(3 časa nedeljno, 96 časova godišnje)
SADRŽAJ PROGRAMA
UVOD (1)
Značaj, stanje i perspektiva voćarstva kod nas.
MORFOLOGIJA I FIZIOLOGIJA VOĆAKA (3)
Organi grmolikih, žbunastih i sa rozetom voćki i njihove funkcije; koren, deblo, kruna (rodne i nerodne grančice), pupoljci, list, cvet, cvast i plod.
Cvetanje, oprašivanje i odnos oplodnje. Stadijumi razvoja voćaka i uslovi za obrazovanje rodnih pupoljaka.
RAZMNOŽAVANJE VOĆAKA I VOĆNI RASADNIK (7)
Izbor mesta, organizacija, delovi, odnosno proizvodni objekti.
Generativno i vegetativno razmnožavanje.
Proizvodnja sejanaca. Izbor i prikupljanje semena, stratifikovanje, setva i nega sejanaca.
Proizvodnja vegetativnih podloga nagrtanjem. Podizanje i nega matičnjaka vegetativnih podloga. Razmnožavanje voćaka reznica, izdancima, položenicima i stolonima - proizvodnja živica.
Zasnivanje rastila. Priprema zemljišta, podloga, sadnja i nega podloga u rastilu.
Kalemljenje. Sa posebnim osvrtom na spavajući pupoljak.
Radovi u rastilu tokom II godine. Nega kalemova: skraćivanje podloga, čišćenje izbojaka iz podloge, prašenje, prihranjivanje, zaštita od biljnih bolesti i štetočina, vađenje, pakovanje, transport i trapljenje.
PODIZANJE VOĆNJAKA (3)
Izbor mesta - lokacija, položaj, podloga, sorte, odnosno vrste u odnosu na ekološke činioce. Priprema zemljišta za sadnju: regulacioni radovi, fertilizacija i rigolovanje. Razmak sadnje za pojedine voćne vrste, raspored, obeležavanje mesta i sadnja. Nega mladog zasada od sadnje do plodonošenja sa međukulturama i bez njih. Formiranje krune - oblici krune, sa posebnim osvrtom na kotlastu (vazu), poboljšanu piramidalnu, kombinovanu ili američku palmetu sa kosim granama i Pilarovu krunu.
OREZIVANJE VOĆAKA KOJE RAĐAJU (4)
Orezivanje jabuke i kruške u slobodnom porastu. Orezivanje breskve u periodu plodonošenja. Orezivanje šljive, kajsije, trešnje i višnje. Orezivanje palmete sa kosim granama u periodu plodonošenja. Orezivanje jagodastog voća: maline, kupine i ribizle.
ODRŽAVANJE ZEMLJIŠTA U VOĆNJACIMA (2)
Održavanje zemljišta u voćnjacima u stanju ledine, zastiranje (mulčiranje) zemljišta u voćnjacima. Održavanje zemljišta u voćnjacima u vidu jalovog ugara, zelenišno đubrenje (pokrovne biljke) u voćnjacima. Gajenje uzrodica u voćnjacima.
Vreme đubrenja i količina đubriva (norme). Tehnika đubrenja - načini unošenja pojedinih đubriva u zemljište.
NAVODNJAVANJE VOĆAKA (2)
Potreba voćaka za vodom. Zemljište i navodnjavanje. Voda za navodnjavanje. Vreme navodnjavanja. Načini navodnjavanja: površinsko, podzemno i veštačkom kišom.
JABUKA (3)
Rasprostranjenost i proizvodnja jabuke u svetu i kod nas. Glavni rejoni jabuke u Jugoslaviji i Srbiji. Morfološko-biološke i fiziološke osobine jabuke: koren, kruna i grančice. Oplodnja i period razvoja ploda jabuke. Pomološke oznake za determinaciju sorte.
Klima, zemljište i položaj. Podizanje zasada jabuke: priprema zemljišta, razmak sadnje i sistem gajenja.
Sorte jabuke. Važnije letnje sorte. Jesenje i zimske sorte koje ulaze u uži izbor za plantažne zasade. Radovi u jabučnjaku od sadnje do plodonošenja. Rezidba za oblik: palmeta sa kosim granama, vaza i Pilarova kruna.
Đubrenje. Održavanje zemljišta.
Radovi u jabučnjaku u redovnoj proizvodnji. Rezidba, đubrenje, obrada zemljišta i navodnjavanje. Berba, klasiranje, pakovanje, čuvanje i transportovanje plodova.
KRUŠKA (3)
Zastupljenost kruške kod nas i glavni rejoni. Morfološko-biološke i fiziološke osobine kruške: koren, kruna, grančice, list, cvet i plod. Odnosi oplođenja. Pomološke oznake za determinaciju sorte. Ekološki uslovi za gajenje kruške: klima, zemljište i položaj. Podizanje zasada kruške: izbor zemljišta, razmak sadnje, sistem gajenja s obzirom na podlogu. Važnije letnje sorte - karakteristike i kratak opis. Jesenje i zimske sorte koje ulaze u uži izbor - karakteristike i kratak opis. Radovi u zasadu kruške od sadnje do plodonošenja. Sistemi gajenja kruške - najčešći oblici krune: vaza i palmeta sa kosim granama. Đubrenje. Održavanje zemljišta i navodnjavanje.
DUNJA (1)
Značaj i brojno stanje dunje. Morfološko-biološke osobine dunje. Uslovi uspevanja: klima, zemljište i položaj. Podizanje i redovna nega zasada dunje. Upotrebna vrednost, klasifikacija sorti i sorte.
ŠLJIVA (3)
Stanje šljivarstva u svetu i kod nas. Značaj šljive za našu zemlju i upotrebna vrednost. Problematika šljivarske proizvodnje kod nas. Morfološko-biološke i fiziološka osobine šljive. Odnosi oplođenja. Pomološke oznake za determinaciju sorte. Vrste šljive i klasifikacija sorti po potrebnoj vrednosti. Stone sorte i sorte za preradu - karakteristike i kratak opis. Uslovi za gajenje šljive: klima, zemljišta i položaj. Podizanje šljivika, trasiranje, meliorativno đubrenje i rigolovanje. Sadnja šljiva, izbor sadnog materijala i razmak. Radovi u mladom šljiviku - agrotehnika u periodu rodnosti šljive: rezidba, đubrenje, održavanje zemljišta i zaštita debla od mrazeva.
BRESKVA (3)
Zastupljenost breskve kod nas, glavni rejoni i privredni značaj. Morfološko-biološke osobine breskve. Pomološke oznake za determinaciju sorte. Podela sorti po vremenu, sazrevanju i glavne sorte - karakteristike, kratak opis. Uslovi za gajenje breskve: klima, zemljište i položaj. Podizanje zasada breskve: priprema, izbor podloge i sadnog materijala. Najčešći oblici krune breskve i orezivanje na oblik. Nega breskve do plodonošenja, rezidba, đubrenje i održavanje zemljišta. Nega breskve u periodu plodonošenja: rezidba za rod, održavanje zemljišta, đubrenje i proređivanje plodova.
KAJSIJA (2)
Stanje i privredni značaj kajsije. Morfološko-biološke i fiziološke odlike kajsija. Uslovi za gajenje kajsija: klima, zemljišta i položaj. Podizanje zasada - izbor sadnog materijala i razmak sadnje. Važnije sorte kajsije. Agrotehnika u periodu rodnosti kajsija.
TREŠNJE I VIŠNJE (2)
Privredni značaj, morfološko-biološke i fiziološke osobine trešnje i višnje. Uslovi za gajenje: klima, zemljište i položaj. Osobenosti gajenja trešnje i višnje: sadni materijal, sistem gajenja, razmak sadnje i oblik krune. Osobine ploda koje se uzimaju u obzir pri određivanju - raspoznavanju sorti. Klasifikacija sorti i sorte trešnje i višnje. Agrotehnika u uzgojnom periodu i u redovnoj proizvodnji.
ORAH (1)
Privredni značaj, morfološko-biološke i fiziološke osobine oraha. Uslovi za gajenje: klima, zemljište i položaj. Razmnožavanje i podizanje zasada oraha. Nega oraha - agrotehnika. Sorte oraha. Berba, pranje, sušenje, beljenje, kvalitetne kategorije ploda i čuvanje.
LESKA (LEŠNIK) (1)
Značaj, morfološko-biološke i fiziološke osobine leske. Prirodni uslovi za gajenje leske. Podizanje i nega zasada leske. Sorte leske.
JAGODASTO VOĆE - JAGODA (2)
Privredni značaj, morfološko-biološke i fiziološke osobine jagode. Prirodni uslovi uspevanja jagode: klima, zemljište i položaj. Osobenost gajenja jagode: razmnožavanje i razvoj živića. Podizanje i nega jagodnjaka: priprema zemljišta, vreme sađenja, izbor sadnog materijala i tehnika sađenja. Sortiment jagoda - karakteristike sorti i kratak opis. Nega zasada jagode u rodu.
MALINA I KUPINA (2)
Zastupljenost i privredni značaj. Morfološko-biološke i fiziološke osobine. Prirodni uslovi uspevanja: klima, zemljište i položaj. Osobenosti gajenja: priprema zemljišta, sadnice, način gajenja i rastojanja. Nega mladog zasada i zasada u periodu plodonošenja. Sorte maline i kupine: klasifikacija i kratak opis.
RIBIZLA (1)
Privredni značaj ribizle. Morfološko-biološke i fiziološke osobine ribizle, uslovi uspevanja: klima, zemljište i položaj. Sorte ribizle: rane, srednje rane, srednje pozne i pozne. Podizanje zasada: priprema zemljišta, sadni materijal i rastojanje. Nega zasada ribizle: orezivanje, đubrenje i održavanje zemljišta. Berba, klasiranje i pakovanje ribizle.
BIOLOGIJA VINOVE LOZE (2)
Opšte karakteristike familije ampelidene (Vitacone), karakteristike evropsko-azijske loze i severno-američkih vrsta. Organi vinove loze: vegetativni i generativni. Funkcija pojedinih organa vinove loze. Godišnji ciklus razvitka vinove loze.
RAZMNOŽAVANJE VINOVE LOZE (5)
Razmnožavanje vinove loze semenom i vegetativno. Zakonski propisi u proizvodnji loznog sadnog materijala. Lozni rasadnik i njegovi objekti, zasnivanje istih. Proizvodnja podloga i vioka. Kalemljenje vinove loze. Priprema podloge i vioka, stratifikovanje, prporenje, nega kalemova u prporištu. Vađenje, klasiranje, trapljenje, pakovanje i ekspedicija kalemova.
PODIZANJE VINOGRADA (4)
Izbor podloga i sorti za podizanje vinograda. Projekat podizanja vinograda. Izbor položaja i zemljišta. Priprema zemljišta, organizacija zemljišne teritorije. Sadnja vinove loze. Nega mladog vinograda. Izbor i postavljanje potpornih predmeta u vinogradu. Karakteristike podizanja vinograda na živom pesku.
REZIDBA I VEZIVANJE VINOVE LOZE (5)
Vrste loze na čokotu, opšta pravila rezidbe, važnost, dužina, vreme i način rezidbe, pribor za rezidbu, utvrđivanje braja rodnih okaca na čokotu pri rezidbi. Sistemi rezidbe i oblici čokota vinove loze. Župski način rezidbe. Krajinski način rezidbe. Gijo-pusarev način rezidbe. Splitska rezidba. Gijov dvogubi način rezidbe. Rojatska kordunica. Skljarova kordunica. Kazanovljeva kordunica. Mozerova kordunica. Silvoz-kordunica. Kordunica tipa amrela. Nifinova kordunica. Pergolasti oblici čokota: kosa pergola i pergola tendona. Kombinacija oblika čokota za kratku, mešovitu i dugu rezidbu. Oblici čokota za okućnice: ulazni špalir, tunelska pergola, venjak uz zgradu i čardaklije. Rekonstrukcija kraka, odnosno rodnog čvora, oblika čokota i vinograda. Zelena rezidba: lečenje, prekraćivanje lastara, zakidanje i uklanjanje zaperaka. Vezivanje loze: vezivanje stabla, vezivanje lukova i zelenih listara, proređivanje cvetova, bobice i grozdova, dopunsko oprašivanje.
ĐUBRENJE VINOGRADA (1)
Uticaj makro i mikro-elemenata na vinovu lozu. Izbor organskih i mineralnih đubriva za đubrenje vinograda. Vreme đubrenja, način đubrenja i određivanje potrebne količine đubriva za đubrenje matičnjaka, prporišta i vinograda.
OBRADA ZEMLJIŠTA I NAVODNJAVANJE (3)
Duboka obrada, plitka obrada zemljišta u vinogradu. Primena herbicida u vinogradarstvu. Posebni oblici održavanja zemljišta u vinogradu. Navodnjavanje vinove loze. Potreba vinove loze za navodnjavanjem, vreme navodnjavanja i način navodnjavanja.
POVREDE VINOVE LOZE (1)
Povrede vinove loze prouzrokovane dejstvom niskih temperatura, povrede od grada, povrede izazvane obradom. Nega povređene loze.
BERBA I ČUVANJE GROŽĐA (3)
Utvrđivanje zrelosti grožđa, berba vinskih sorti, berba stonog grožđa, ambalaža za pakovanje, klasiranje stonog grožđa.
VINARSTVO (16)
Vinski podrumi: podrumi prema tipu, prema nameni, zajednički elementi za sve tipove i vrste podruma, proizvodni podrumi, doradni podrumi, proizvodno-doradni podrumi, specijalizovani podrumi.
Vinski sudovi: drveni sudovi (vrste drveta za izradu drvenih sudova, oblici drvenih sudova, ovinjavanje drvenih sudova, čišćenje zdravih sudova, čišćenje kvarnih sudova, uklanjanje crvene boje iz buradi od crnih vina, spoljašnje održavanje drvenih vinskih sudova, određivanje zapremine kod drvenih vinskih sudova), betonski sudovi, metalni sudovi, stakleni sudovi.
Alkoholna fermentacija: istorijat i uzroci alkoholne fermentacije, poreklo vinskog kvasca i njegov razvoj, uslovi za život i rad vinskog kvasca, životni stadijumi vinskog kvasca, bilans alkoholne fermentacije, promene u širi u toku fermentacije, dijagram alkoholne fermentacije.
Sumpor-dioksid: oblici u kojima se sumpor-dioksid upotrebljava za sumporisanje šire, kljuka i vina, priprema za vinifikaciju grožđa, zajedničke operacije sumporisanja kod raznih načina vinifikacije, sumporisanje, upotreba selekcionog kvasca, popravka šire i kljuka, regulisanje temperature šire i kljuka u toku alkoholne fermentacije, kontrola u toku alkoholne fermentacije, tipizacija mladih vina po završenoj burnoj i tihoj fermentaciji.
Tehnološki proces vinifikacije; proizvodnja crnih vina, osnovne karakteristike crnog vina, muljanje grožđa uz odvajanje peteljki, fermentacija kljuka, otakanje crnog vina i tiha fermentacija vina, presovanje komine, spremanje i upotreba komine, savremeni način proizvodnje crnih vina.
Proizvodnja belih vina: muljanje grožđa i dobijanje kljuka, presovanje čvrste frakcije kljuka, taloženje šire, fermentacija šire i načini fermentacije (topla, hladna i dirigovana fermentacija), pretakanje vina, popravka vina, spremanje čvrste frakcije kljuka i dobijanje komine.
Proizvodnja belih vina od crnih sorti grožđa.
Proizvodnja ružičastih vina.
Stabilizacija poluslatkih dezertnih vina: indirektni način, direktni način, antiseptička sredstva, antibiotici, vitamini, razni načini tretiranja.
Stadijumi razvitka vina: stadijum obrazovanja, stadijum formiranja, stadijum sazrevanja, stadijum starenja, stadijum izumiranja.
Čuvanje i obrada vina: dolivanje, pretakanje, korišćenje ekoloških sredstava, prva grupa sredstava za dezinfekciju i pranje, druga grupa sredstava za popravku šire i vina, bistrenje i filtriranje i proizvodnja specijalnih vina, bistrenje, spontano bistrenje, veštačko bistrenje, filtriranje, otvoreni način filtriranja, zatvoreni način filtriranja, termička tretiranja vina, hlađenje, stabilizacija, zagrevanje, pasterizacija, hlađenje i zagrevanje, razni načini tretiranja vina u cilju stabilizacije, obrada ultrazvukom, obrada violetnim i infracrvenim zracima, obrada biološkim preparatima i EK filtracija.
Hemijski sastav vina: određivanje specifične težine vina pinkometrom, određivanje etil-alkohola, metil-alkohola, viši jednovalentni alkoholi, ekstrat, šećer, titriljive kiseline, isparljive kiseline, neisparljive kiseline, vinska kiselina, jabučna kiselina, mlečna kiselina, ćilibarna kiselina, glicerin, aldehidi, estri, buketne bakterije, bojene materije, azotne materije, tanin, pepeo, mineralne materije, koloidne materije, vitaminske materije.
Kvarenje i mane vina: kvarenje vina, kvarenje aerobne prirode, vinski cvet - mikoderma vina, ciknulost, mikoderma aceti, kvarenje anaerobne prirode, mlečno kiselo vrenje, manitno vrenje, sluzavost, gorkost vina.
Mane vina: mrki prelom - posmeđivanje, crni prelom, sivi prelom, beli prelom.
Mane strane prirode: miris na sumpor-vodonik, ukus na drvo, ukus i miris na čep, ukus i miris na bure, ukus i miris na petroleum, ukus i miris na plesan.
Kalo i gubitak vina u toku nege i čuvanja, obrade i stabilizacije vina.
Ocenjivanje vina. Mikroskopsko ispitivanje vina, fizičko-hemijska ispitivanja vina, organoleptičko ispitivanje vina.
Uzgredni proizvodi od grožđa i vina: iskorišćavanje vina, spravljanje vinskog destilata, iskorišćavanje komine. Dobijanje kominjaka, rakije komovače, vinskog kamena, komina kao stočna hrana, komina za proizvodnju kompota, dobijanje boje. Iskorišćavanje taloga - presovanje taloga, vinske kiseline. Iskorišćavanje semenki - dobijanje ulja, dobijanje tanina.
Zakonski propisi o proizvodnji i prometu vina.
PRERADA VOĆA I POVRĆA (10)
Tehnološki postupak pasterizacije i sterilizacije. Aparati za pasterizaciju i sterilizaciju. Tehnološki postupak hlađenja i smrzavanja. Rashladna sredstva, sistemi stvaranja niskih temperatura, metode hlađenja i smrzavanja. Aparati za smrzavanje. Tehnološki postupak sušenja. Metode sušenja. Tipovi sušnica za voće i povrće. Tehnološki postupak koncentrisanja. Jednostepeno i višestepeno uparavanje. Uparne stanice. Mikrobiološka filtracija (EK).
Skladištenje tečnih prehrambenih proizvoda u atmosferi zaštitnih gasova. Tehnološki postupak mariniranja i biološkog konzervisanja. Tehnološki postupak proizvodnje kompota, želiranih proizvoda, kandiranog voća, sirupa, sokova, koncentrata i instanta. Prerada na poluindustrijski i domaći način.
Hemijski konzervisani sirovi sok voća i povrća, kaše i pulpa. Pasterizovana kaša i pulpa. Smrznuta kaša voća. Smrznuto voće i povrće (višnja, kajsija, grašak, boranija, mrkva itd.). Sušeno voće i povrće (šljiva, kajsija, grožđe, smokva, jabuka, grašak, boranija, paprika itd.). Voćni sokovi (bistri, mutni, kašasti), gazirani voćni sokovi. Koncentrisani voćni sakovi (bistri i kašasti). Sokovi povrća. Koncentrisani sok od povrća. Koncentrat paradajza. Voćni sirupi. Kompoti. Voćna salata. Želirani proizvodi: džem, marmelada, slatko, žele, kandirano voće, voćni sir, pekmez, instanti. Ostali proizvodi od voća. Pasterizovano povrće krastavac, paprika, cvekla, feferoni, ajvar, mešane slate itd.). Sterilisano povrće (grašak, boranija, mrkva, đuveč, špargla). Marinirano povrće (sveže ili biološki konzervisano). Biološki konzervisano povrće (kupus, paprika, krastavac, zeleni paradajz i sl.). Pektinski preparati (proizvodnja pektina). Iskorišćenje otpadaka u industriji za preradu voća i povrća.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Program predmeta biljna proizvodnja služi kao teorijska osnova za tehnološke operacije pri primeni agromera u procesu poljoprivredne proizvodnje i pruža potrebna znanja za nastavak obrazovanja u struci.
Sadržaj programa iz biljne proizvodnje realizovaće se u I, II i III razredu sa po 2, 4 i 3 časa nedeljno, odnosno 70, 140 i 96 časova godišnje (ukupno 306).
Sadržaji programa treba da se realizuju u okviru 8 nastavnih oblasti koje obuhvataju 60 nastavnih celina (tema).
Prva i druga nastavna oblast (agrohemija i pedologija) treba da se realizuje u okviru 70 časova teorijske nastave i 42 časa vežbi u okviru praktične nastave u I godini.
Treća, četvrta i peta nastavna oblast (Ratarstvo, Povrtarstvo i Cvećarstvo) treba da se realizuju u okviru 140 časova teorijske nastave i 78 časa vežbi u okviru praktične nastave u II godini.
Šesta, sedma i osma nastavna oblast (Voćarstvo, Vinogradarstvo i Navodnjavanje) treba da se realizuju u okviru 96 časova teorijske nastave i 78 časa vežbi u okviru praktične nastave u III godini.
U prvom razredu u okviru agrohemije i pedologije učenici treba da shvate da je zemljište jedina sredina u kojoj se odvija život poljoprivrednih kultura. Takođe treba da saznaju da poljoprivredne kulture uzimaju vodu i hranljive materije iz zemljišta a od osobina zemljišta zavisi i uspeh podignutih zasada.
Učenik treba da raspoznaje pojedine tipove zemljišta, da izvrši pravilan izbor đubriva jer od toga u velikom delu zavisiće i osobine zemljišta i uspeh proizvodnje.
U drugom razredu učenici treba da steknu saznanja o veštini gajenja ratarskih, povrtarskih i cvećarskih kultura. Ovde treba izučavati one kulture koje su dominantne u datom rejonu.
U trećem razredu učenici treba da se upoznaju sa karakteristikama pojedinih vrsta kultura iz voćarstva i vinogradarstva, kako bi stečeno znanje primenjivali u praksi. Posebna oblast u ovoj godini je navodnjavanje gde učenici treba da upoznaju principe i savremenu tehniku ne samo navodnjavanja i odvodnjavanja već i tehniku popravljanja zemljišta na terenima ugroženim erozijom, podložnim zaslanjivanju i zabarivanju.
Od ukupnog broja časova po nastavnim oblastima približno dve trećine odnosi se na izlaganje planiranog gradiva, a jedna trećina na ponavljanje i utvrđivanje gradiva. Na osnovu ovakvog stava određena je dinamika prelaženja gradiva, a nastavniku je ostavljena sloboda u izboru tipa časa, koji treba da je prilagođen i nastavnoj jedinici, kako bi se pomoću stečenih teorijskih znanja lakše savlađivale agro mere u praksi.
Pri realizovanju nastavnog gradiva nastavnik će se služiti potrebnim savremenim sredstvima za očiglednu nastavu, povezujući teorijske postavke sa ostvarenim rezultatima u praksi.
Stalno treba koristiti nove nastavne metode rada, koje se razlikuju od ustaljenih, klasičnih, što će više zainteresovati učenike i koncentrisati njihovu pažnju.
Svi programski sadržaji predviđeni za realizaciju koncipirani su tako da omogućavaju dalje, šire i dublje ulaženje u probleme poljoprivredne proizvodnje.
Odvijanje nastave mora biti prilagođeno određenoj oblasti biljne proizvodnje, gde prilikom realizovanja programa treba vršiti određena povezivanja, na primer: ratarstvo, povrtarstvo i cvećarstvo, vinogradarstvo i voćarstvo kao i ostale oblasti, kako bi se lakše moglo ovladati zajedničkim problemima, a naročito izdvojiti specifičnosti, jer će učenici lakše ovladati potrebnim znanjima.
Pri planiranju realizacije programa treba se pridržavati redosleda tema kako je dato u programu, mada je moguće redosled i menjati, uz potrebna obrazloženja na stručnom aktivu nastavnika.
Nakon završetka određenih oblasti, tema, odnosno nastavnih jedinica, neophodno je, gde je to moguće dati i zadatke za vežbanje na času i domaće zadatke.
CILJ I ZADACI
Cilj nastave stočarske proizvodnje je da se učenici osposobe za primenu savremene tehnologije u stočarskoj proizvodnji.
Zadaci nastave su:
- uočavanje i povezivanje pojava i procesa u stočarskoj proizvodnji;
- osposobljavaju za izvođenje tehnoloških procesa i postupaka u stočarskoj proizvodnji;
- razvijanje interesovanja i zauzimanje stručnog stava u primeni propisane i nove tehnologije;
- osposobljavanje za samoobrazovanje tokom rada.
(3 časa nedeljno, 96 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
UVOD (1)
Stočarstvo ili zootehnika - cilj i zadaci nauke o domaćim životinjama. Privredni značaj. Pojam domaće životinje. Značaj stočnog fonda u ishrani stanovništva i oružanih snaga u ONO. Povećanje stočnog fonda.
ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA DOMAĆIH ŽIVOTINJA (14)
Uvod. Anatomija i fiziologija domaćih životinja kao nauka i njena podela.
Ćelija. Građa i fiziološka uloga.
Tkivo. Epitelno, vezivno, mišićno i nervno tkivo.
Organi. Telesni organi, sistemi i organizam kao celina.
Kostur. Anatomska terminologija, postanak, građa, oblik i podela kostiju. Veze kostiju - nepokretne, pokretne, zglobovi.
Kosti glave - lobanje i lica. Zubi - postanak, građa, nomenklatura i formule. Kosti kičmenog stuba - pršljenovi. Rebra i grudna kost. Kosti prednjih i zadnjih udova.
Mišići. Građa mišića, veličina, oblik, položaj i pomoćni delovi. Najvažniji mišići glave, trupa i udova, funkcija mišića.
Krvni i limfni sistem. Organi za krvotok - srce, građa i funkcija. Krvni i limfni sudovi.
Organi za disanje. Anatomska građa i položaj organa za disanje. Fiziologija disanja.
Organi za varenje. Sistem organa za varenje - građa. Fiziologija varenja hrane u pojedinim organima. Sistem organa za varenje kod preživara i nepreživara.
Organi za izlučivanje. Građa i funkcija organa za izlučivanje mokraće.
Organi za razmnožavanje. Građa i funkcija muških i ženskih polnih organa.
Mlečna žlezda. Građa i funkcija mlečne žlezde.
Nervni sistem. Podela i uloga nervnog sistema. Mozak, kičmena moždina, nervni - periferni i vegetativni nervni sistem. Fiziologija centralnog i vegetativnog nervnog sistema.
Čula. Čulo vida, sluha, mirisa, ukusa i senzibilna čula.
Žlezde sa unutrašnjim lučenjem. Građa i funkcija.
Koža. Građa i funkcija - tvorevine kože.
POSTANAK I POREKLO DOMAĆIH ŽIVOTINJA (3)
Domestikacija - način, vreme i mesto. Poreklo domaćih životinja. Morfološke i fiziološke promene nastale pod uticajem domestikacije. Faktori evolucije: promenljivost i sposobnost preživljavanja.
VRSTE I RASE DOMAĆIH ŽIVOTINJA (2)
Pojam vrste i rase. Podela rasa. Niže sistematske jedinice od rase.
FIZIOLOŠKE OSOBINE (3)
Konstitucija i kondicija - definicija i tipovi konstitucije. Zdravlje i otpornost domaćih životinja. Temperament, ćud i instinkt. Eksterijer - ocenjivanje.
ISHRANA DOMAĆIH ŽIVOTINJA (10)
Značaj pravilne ishrane domaćih životinja.
Hemijski sastav biljnog i životinjskog organizma.
Hranljive materije. Pojam i podela. Neorganske hranljive materije - proteini, ugljeni hidrati, sirove masti, vitamini, fermenti, hormoni, antibiotici i druge stimulativne materije u ishrani domaćih životinja.
Varenje pojedinih hranljivih sastojaka i njihovo apsorbovanje. Svarljivost i koeficijent svarljivosti.
Produktivno dejstvo hrane. Bilansi u ishrani (bilans N, C i energije).
Stočna hraniva. Pojam i klasifikacija. Zelena hraniva, zeleni konvejer. Suva kabasta hraniva. Korenasto-krtolasta hraniva. Silaža - značaj i prednosti siliranja. Procesi siliranja, objekti, kulture, tehnika siliranja pojedinih kultura. Ocena kvaliteta i način korišćenja silaže. Koncentrovana hraniva - zrnasta hraniva. Sporedni proizvodi mlinske industrije, industrije šećera alkohola, skroba, ulja. Hraniva životinjskog porekla. Mineralna hraniva. Industrijske krmne smeše. Priprema stočne hrane.
Osnovi normiranja ishrane. Dnevni obrok i njegova podela. Pravilna i nepravilna, dovoljna i nedovoljna ishrana. Opšta pravila u ishrani - sadržaj i obim obroka, raznovrsnost hraniva u obroku, ravnomernost hranjenja, higijena i raspored hranjenja. Korišćenje krmnih tablica.
ZOOHIGIJENA (5)
Higijena ishrane, hrana kao nosilac štetnih faktora - fiziološki, fizički, hemijski i biološki; mineralne materije, otrovne biljke, zagađena i pokvarena hrana, infekcija i invazija putem hrane, režim ishrane i higijena pribora za hranjenje.
Higijena pašnjaka i paše.
Uloga staja i stajskog držanja goveda, mesto za podizanje staja, higijenski principi pri izgradnji pojedinih delova, osvetljenje, ventilacija, kanalizacija, prostirka, čišćenje i pakovanje stajnjaka.
Neškodljivo uklanjanje leševa uginulih životinja.
Dezinfekcija, dezinsekcija, deratizacija, kontaminacija i dekontaminacija.
GOVEDARSTVO
UVOD (1)
Privredni značaj govedarstva. Stanje govedarstva u našoj zemlji. Poreklo goveda.
PROIZVODNI TIPOVI GOVEDA (2)
Respiratorni mlečni tip. Digestivni - tovni tip. Kombinovani tip. Radni tip (konstitucija, eksterijer i fiziološka svojstva proizvodnih tipova).
RASE GOVEDA (3)
Klasifikacija rasa goveda. Domaće rase goveda: "buša" i njeni sojevi, domaće šareno goveče - tipovi. Siva stepska goveda (informativno). Strane rase goveda: "simentalac", sivo-smeđa alpska goveda, crno-bela goveda, crvena goveda. Tovne rase goveda: "šort-horn", hereford", "aberdinanus", "šarole" - (francuska). Poreklo rase, morfološka i fiziološka svojstva (rasprostranjenost i značaj).
SELEKCIJA GOVEDA (2)
Odabiranje krava i bikova za priplod. Faktori selekcije i načini sprovođenja. Progeno testiranje bikova. Heritabilitet u nasleđivanju mlečnosti i tovnosti.
ODGAJIVANJE GOVEDA (2)
Gajenje goveda u čistoj rasi. Gajenje u krvnom srodstvu. Industrijsko ukrštanje. Oplemenjivanje "buše" i domaćeg šarenog govečeta. Pretapanje primitivnih rasa goveda i prelaznih u plemenite rase. Proizvodnja novih rasa goveda kombinacijskim ukrštanjem.
ISHRANA GOVEDA (5)
Specifičnosti u ishrani goveda. Potrebe krava muzara u hranljivim materijama. Način ishrane krava muzara - grupna i individualna ishrana. Avansiranje obroka. Sastavljanje osnovnog obroka za krave muzare. Sastavljanje smeše koncentrata kao dodatak za mlečnost. Letnja ishrana krava. Zimska ishrana krava. Ishrana bremenitih krava i junica. Ishrana i nega teladi. Potrebe u hranljivim materijama. Napajanje teladi i prihranjivanje. Ishrana podmlatka, od odbijanja do upotrebe za priplod. Ishrana priplodnih bikova. Tov goveda - vrste. Tov teladi. Tov junadi. Tov odraslih grla. Ocenjivanje randmana i kvaliteta mesa. Prilagođavanje smeštaja i proizvodnje goveda u ratnim uslovima.
SVINJARSTVO
UVOD (1)
Privredni značaj svinja u našoj zemlji. Prednosti svinja nad ostalim domaćim životinjama. Industrijski karakter proizvodnje u svinjarstvu.
PROIZVODNI TIPOVI SVINJA (2)
Masni tip. Mesnati tip. Bekon tip. Kombinovani tip za meso i mast (konstitucija, eksterijer i fiziološka svojstva proizvodnih tipova).
RASE SVINJA (3)
Klasifikacija rasa svinja. Domaće rase. Rase svinja za mast i meso. Moravka, resavka, crna slavonska, jugoslovenska bela svinja. Strane rase svinja: jorkšir, rasa, nemačka plemenita i oplemenjena, landras, pietren (poreklo rase, morfološka i fiziološka svojstva, rasprostranjenost i značaj).
SELEKCIJA SVINJA (2)
Individualni izbor krmača i nerasta za priplod. Faktori selekcije i način sprovođenja. Progeni i performans test u svinjarstvu.
ISHRANA SVINJA (5)
Specifičnost u ishrani svinja. Ishrana bremenitih krmača. Ishrana krmača u laktaciji. Ishrana prasadi do odlučivanja. Potrebe u hranljivim materijama. Prihranjivanje prasadi - predstarter i starter. Ishrana priplodne nazimadi. Ishrana priplodnih nerastova. Tov svinja. Prilagođavanje ishrane svinja ratnim uslovima.
ŽIVINARSTVO
UVOD (1)
Privredni značaj živinarstva kod nas. Vrste živine. Industrijski karakter proizvodnje u živinarstvu.
PROIZVODNI TIPOVI I RASE KOKOŠAKA (1)
Klasifikacija rasa kokošaka: nosilje, mesnate rase i rase kombinovanih sposobnosti. Ukrasna živina.
OBJEKTI I OPREMA ZA INDUSTRIJSKU PROIZVODNJU U ŽIVINARSTVU (2)
Sistemi odgajivanja: podni i baterijski. Objekti sa prozorima i bez njih. Pokretni i nepokretni živinarnici. Objekti za odgajivanje podmlatka. Objekti za gajenje i iskorišćavanje priplodne živine. Objekti za tov živine (brojleri). Inkubatorske stanice.
SELEKCIJA ŽIVINE (1)
Individualni izbor mužjaka i ženki za priplod. Kontrola nosivosti. Obeležavanje živine.
METODA GAJENJA ŽIVINE (2)
Odgajivanja u čistoj rasi. Odgajivanje u srodstvu. Ukrštanje - proizvodnja hibrida.
PROIZVODNJA PODMLATKA (2)
Formiranje i sastav jajeta. Izbor jaja za nasad. Inkubacija pilića - uslovi. Odabiranje jednodnevnih pilića. Određivanje pola.
Način odgajivanja. Odgajivanje grla za priplod. Ishrana i nega podmlatka.
PROIZVODNJA JAJA I MESA (3)
Ishrana i nega nosilja. Klasiranje i čuvanje jaja. Tov pilića - brojlera. Uslovi smeštaja i nega brojlera. Kontrola prirasta i utrošak hrane.
OVČARSTVO (4)
Stanje ovčarstva kod nas. Uslovi za gajenje ovaca. Runo, pramenovi, vunsko vlakno - građa, vrste i svojstva. Domaće rase ovaca: pramenka, cigaja, jezersko-solčavska ovca. Strane rase ovaca: merino, polumerino, rase za meso, mleko i krzno. Selekcija ovaca. Merinizacija. Mrkanje i jagnjenje ovaca. Odgajivanje podmlatka. Ishrana i nega priplodnih grla.
KONJARSTVO (2)
Značaj i uloga konja u privredi i u stočarstvu. Rase konja: arapski konj, engleski punokrvni, domaće rase konja. Hladnokrvne rase konja. Ishrana priplodnih grla. Korišćenje konja u ratnim uslovima.
RIBARSTVO (2)
Privredni značaj ribarstva. Fiziologija riba. Najvažnije vrste slatkovodnih riba. Gajenje riba u ribnjacima i jezerima. Veštačko mrešćenje riba. Uzgoj mlađi.
PČELARSTVO (2)
Privredni značaj pčelarstva. Poreklo medonosne pčele. Rase i sojevi pčela: crne i žute. Biološke osobine pčelinjeg društva. Razmnožavanje pčela. Gajenje pčela. Pčelarnik. Pčelinji proizvodi.
MLEKARSTVO (8)
Dobijanje mleka. Anatomska građa mlečne žlezde. Fiziologija stvaranja i lučenja mleka. Teorija o stvaranju mleka.
Svojstva mleka. Organoleptička svojstva mleka (boja, miris, ukus). Fizička svojstva mleka (specifična težina). Toplotna svojstva mleka (uticaj visoke i niske temperature). Reakcija mleka.
Hemijski sastav mleka. Voda i suve materije mleka (mlečna mast, šećer, belančevine, mineralne materije, fermenti, vitamini).
Mikroorganizmi u mleku. Poreklo mikroorganizama u mleku. Bakterije, kvasci, plesni. Patogeni mikroorganizmi u mleku. Faze razvitka mikroorganizama u mleku.
Mane mleka. Ukus, miris, boja, konzinstencija.
Dobijanje mleka. Ručna i mašinska muža - informativno.
Postupak sa mlekom posle muže. Ceđenje, filtriranje i centrifugiranje. Hlađenje mleka. Sudovi za sakupljanje mleka.
Proizvodnja konzumnog i trajnog mleka. Pasterizacija: niska, kratkotrajna, trenutna. Pasterizatori.
Proizvodnja maslaca. Dobijanje pavlake, pasterizacija, hlađenje, zrenje. Proizvodnja maslaca.
Proizvodnja sireva. Priprema mleka za proizvodnju sireva, sirilo i jačina sirila, kiselost i masnoća mleka. Dobijanje i dorada gruša. Klasifikacija sireva.
Mlečno-kiseli proizvodi. Jogurt i kiselo mleko - tehnološki postupak.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Realizacijom programa stočarske proizvodnje poljoprivredni proizvođači treba da se osposobe za uspešan rad u savremenoj stočarskoj proizvodnji na svom imanju, odnosno farmi. Kod realizacije ovog programa treba imati u vidu cilj i zadatke koji su dati uz program, kako bi učenici posle završetka školovanja stekli dovoljna znanja i zootehničkih veština za uspešan i rentabilan posao u gajenju domaćih životinja na svom posedu.
Kod sastavljanja programa vodilo se računa da u program budu uneseni samo oni sadržaji iz oblasti stočarske proizvodnje koji će poljoprivrednim proizvođačima posle završetka škole omogućiti uspešan rad.
Da bi se učenici što bolje osposobili za uspešan rad u direktnoj proizvodnji, dat je predlog i u pogledu broja časova za praktičan deo nastave u odnosu na teorijski deo.
U toku nastave nastavnu materiju treba logički povezivati tako da učenici dobiju predstavu o celini programa, odnosno predmeta.
Oblici i metode rada na času treba da podstiču i uključuju učenika u proces sticanja znanja. Izlaganje sadržaja trebalo bi da bude praćeno odabranim primerima, šemama, tabelama, skicama, crtežima, fotografijama, dijapozitivima itd.
Sadržaji programa stočarske proizvodnje dati su u vidu nastavnih celina, odnosno tema. Za nastavne celine dat je okvirni plan broja časova koji nastavniku sugeriše obim, dubinu i način interpretacije svake pojedine celine, odnosno teme. Taj fond časova ima samo orijentacioni karakter. Odstupanja bi mogla biti oko 10% od predviđenog fonda časova za pojedine celine.
U realizaciji programa treba se pridržavati redosleda tema kako je dato u programu, mada je moguće redosled menjati uz potrebna obrazloženja i mišljenja stručnog kolegijuma.
Za svaku nastavnu celinu dat je fond časova koji se odnosi ne samo na obradu sadržaja već i na ponavljanje i utvrđivanje pređenog dela programa. Nastavnici će u godišnjem planu rada za svaku nastavnu celinu predvideti fond časova za obradu i ponavljanje. Za utvrđivanje i ponavljanje gradiva treba predvideti od 30 do 40% ukupnog broja časova predviđenog za ovaj predmet u toku godine.
U operativnom (mesečnom) planu rada nastavnik treba da utvrdi nastavne jedinice, odnosno sadržaj svakog časa.
Didaktičko-metodički zahtevi u realizaciji programa odnose se na primenu didaktičkih principa, izbor nastavnih metoda, nastavnih sredstava i oblika rada na času. Posebnu pažnju nastavnici treba da posvete sistematizaciji gradiva.
Pri realizaciji programa stočarske proizvodnje treba stalno imati u vidu osnovne karakteristike sadržaja programa.
Nastavni predmet stočarska proizvodnja zastupljen je u IV razredu. Sadržaji ovog predmeta obuhvataju anatomiju i fiziologiju domaćih životinja, deo opšteg stočarstva, ishranu domaćih životinja zoohigijenu, posebno stočarstvo, ribarstvo, pčelarstvo i mlekarstvo. Kao što se vidi, program ovog predmeta je pokušaj uspešne kompilacije gotovo svih stočarskih predmeta, kako bi se učenicima u toku školovanja omogućilo da steknu osnovna znanja iz stočarske proizvodnje, koja će im kasnije, u praktičnom radu, omogućiti da što uspešnije rade u ovoj proizvodnji. Treba samo da znaju kako se šta radi u stočarskoj proizvodnji, a ne da znaju i zašto se to radi.
U uvodu je izložen značaj i važnost stočarstva za privredu naše zemlje.
U delu anatomija i fiziologija domaćih životinja učenici treba da dobiju osnovne i to najvažnije informacije o građi i funkciji organizma domaćih životinja. Zatim, da dobiju informacije o ćeliji, tkivima, kosturu, organima itd. Nešto detaljnije treba da nauče o organima za varenje, za reprodukciju, o mlečnoj žlezdi, o najvažnijim čulima, o koži i o žlezdama sa unutrašnjim lučenjem.
U delu koji se odnosi na opšte stočarstvo učenici treba da se upoznaju sa postankom i poreklom domaćih životinja. Zatim da im se ukratko objasne vrste i rase domaćih životinja, kao i njihove fiziološke osobine (konstitucija, zdravlje, otpornost, temperament, ćud itd.).
U poglavlju ishrana domaćih životinja učenike treba upoznati, najpre, sa značajem pravilne ishrane domaćih životinja. Zatim, treba ih upoznati sa hranljivim materijama, njihovim varenjem i apsorbovanjem u organizmu životinja; svarljivost i koeficijent svarljivosti treba samo informativno izložiti. Posebnu pažnju treba posvetiti stočnoj hrani, jer je ona veoma značajna u stočarskoj proizvodnji. Treba učenici dobro da nauče zelena hraniva, kabasta hraniva, korenasto-krtolasta hraniva, silažu i proces siliranja. Zatim, treba da znaju osnovna koncentrovana hraniva, hraniva životinjskog porekla, mineralna hraniva, kao i industrijske otpatke. Potom, treba im detaljnije izložiti osnove normiranja obroka, uzdržni i proizvodni obrok, šta je pravilna a šta nepravilna ishrana, a učenici treba da znaju da koriste krmne tablice kod sastavljanja obroka.
Izučavanjem zoohigijene učenici, najpre, treba da se upoznaju sa higijenom ishrane, sa najvažnijim otrovnim biljkama, sa zagađenom i pokvarenom hranom, sa higijenom pašnjaka itd. Zatim, da dobiju izvesna obaveštenja o stajama i uređajima za hranjenje i pojenje stoke, o osvetljenju staja, ventilaciji, čišćenju, dezinfekciji itd. I, na kraju, treba im objasniti šta je to dezinfekcija, dezinsekcija, deratizacija, kontaminacija, dekontaminacija i donekle ih osposobiti da i sami mogu da obavljaju te poslove.
U delu programa koji se odnosi na posebno stočarstvo najpre treba učenicima objasniti stanje i značaj govedarstva. Zatim treba ih, u najkraćim crtama, upoznati sa proizvodnim tipovima goveda, domaćim rasama goveda i samo najvažnijim inostranim koje se gaje kod nas. Učenici treba da dobiju i osnovne pojmove o selekciji goveda a posebno o progenom testiranju bikova i krava.
U temi odgajivanja goveda učenici treba da čuju samo najvažnije načine odgajivanja goveda, sa posebnim osvrtom na oplemenjivanje domaćih goveda.
Kod tematske celine Ishrana goveda učenici treba da se obaveste o specifičnostima u ishrani goveda, o načinima ishrane pojedinih kategorija goveda, o avansiranju obroka, o letnjoj i zimskoj ishrani krava muzara, o ishrani podmlatka i priplodnih grla itd.
U delu svinjarstvo najpre učenike treba upoznati sa privrednim značajem svinja i o svinji kao proizvođaču mesa. Zatim ih ukratko treba upoznati sa tipovima i rasama svinja. Posebnu pažnju treba pokloniti belim mesnatim svinjama. Takođe, učenike treba informisati o masovnoj i individualnoj selekciji svinja, o progenom i performans testu.
U tematskoj celini Ishrana svinja učenicima treba objasniti specifičnost u ishrani svinja. Zatim ih detaljnije upoznati sa ishranom različitih kategorija svinja, a posebno ishranom priplodnih grla.
U delu programa koji se odnosi na živinarstvo učenicima više, u vidu malo širih informacija, treba objasniti značaj živinarstva, industrijski karakter proizvodnje mesa i jaja. Zatim ih upoznati sa tipovima, rasama i hibridima živine.
U tematskoj celini objekti i oprema za industrijsku proizvodnju u živinarstvu učenici treba da saznaju o savremenim objektima i opremi koja se koristi u njima. Isto tako, treba da dobiju informacije o selekciji živine.
U poglavlju metode gajenja živine učenike treba upoznati sa stvaranjem hibrida u živinarstvu, sa formiranjem i oplodnjom jaja, sa leženjem pilića i veštačkim odgajivanjem pilića.
I, najzad, u temi Proizvodnja jaja i mesa učenike u najkraćim crtama treba upoznati sa tehnološkom proizvodnje jaja i mesa tovom pilića brojlera.
U delu predmeta ovčarstvo treba učenicima nešto reći o značaju ovčarstva. Zatim ih upoznati sa tipovima i rasama ovaca, sa osobinama runa, odgajivanjem podmlatka i ishranom priplodnih grla.
Što se tiče konjarstva, koje je predviđeno samo sa dva časa, učenike treba informativno upoznati i sa ovom granom stočarstva (najvažnije domaće i inostrane rase konja, kao i ishrana priplodnih grla).
U delu ribarstvo učenike, takođe, treba informisati o značaju ribarstva, fiziologiji riba, vrstama slatkovodnih riba, gajenju riba u ribnjacima kao i o mrešćenju riba.
U poglavlju Pčelarstvo slično treba postupiti kao i kod ribarstva. Samo u vidu informacija objasniti učenicima privredni značaj pčelarstva, rase i sojeve pčela, biološke osobine pčelinjeg društva, razmnožavanje pčela i gajenje pčela.
I, najzad, u delu programa koji se odnosi na mlekarstvo učenike malo detaljnije treba upoznati sa dobijanjem mleka, sa anatomskom građom mlečne žlezde, sa fiziologijom stvaranja i lučenja mleka. Zatim ih treba upoznati sa fizičkim i hemijskim osobinama mleka (mikroorganizmi u mleku, bakterije, kvasci, plesni). Posebno učenike treba upoznati i sa manama mleka kao što su: ukus, miris, boja, konzistencija itd. Dobijanje mleka (ručna i mašinska muža). Učenici treba dobro da nauče kako da postupaju sa mlekom posle muže, zatim da se upoznaju sa proizvodnjom konzumnog i trajnog mleka, kao i sa pasterizacijom mleka.
Takođe, učenici treba da znaju proizvodnju maslaca, proizvodnju sireva i spravljanje mlečno-kiselih proizvoda.
U toku godine nastavnik mora posebnu pažnju da posveti tome koliko su učenici usvojili znanja. Prema tome, treba da proceni koliko će vremena i truda da uloži za ponavljanje i utvrđivanje pređenog gradiva. Sadržaje svake teme trebalo bi razraditi na nastavne jedinice, koje se mogu obraditi za vreme jednog nastavnog časa, tako da što češće budu zastupljeni kombinovani časovi (utvrđivanje starog gradiva - obrada novog gradiva - ponavljanje novog gradiva).
CILJ I ZADACI:
Cilj nastave predmeta poljoprivredna tehnika jeste da kod učenika razvija i neguje interesovanja prema poljoprivrednoj tehnici i upoznaje ih sa metodama racionalnog korišćenja i održavanja poljoprivredne tehnike.
Zadaci nastave su:
- sticanje teorijskih znanja iz osnova mašinstva i osposobe se za rukovanje pogonskim mašinama;
- upoznavanje osobina materijala od kojih izrađuju poljoprivredne mašine;
- upoznavanje osobina goriva i maziva i njihovo korišćenje u poljoprivrednoj tehnici;
- motivisanje učenika za unapređivanje rada primenom pogonskih i priključnih mašina;
- razvijanje radnih navika i odgovornosti pri radu poljoprivrednih mašina;
- upoznavanje metoda racionalnog korišćenja i održavanja poljoprivredne tehnike;
- sticanje znanja o osnovnim karakteristikama traktora i poljoprivrednih mašina radi pravilnog rukovanja i održavanja.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
UVOD (1)
Značaj poljoprivredne mehanizacije u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji.
TEHNOLOGIJA MATERIJALA (14)
Pojam i podela tehnologije materijala. Osobine materijala za izradu poljoprivrednih mašina (fizičke, hemijske, mehaničke i tehnološke).
Značaj metala i njihova podela. Gvožđe (osobine i vrste). Čelik (osobine, vrste i upotreba). Označavanje čelika po JUS-standardima. Liveno gvožđe (vrste i primena u poljoprivrednoj mehanizaciji). Obojeni metali (osobine i upotreba). Bakar, cink, aluminijum, kalaj i olovo (osobine i upotreba u poljoprivrednoj mehanizaciji).
Legure (značaj, podela i upotreba). Korozija (štetnost i zaštita), termička obrada (značaj i vrste).
Goriva (značaj, vrste i primena u poljoprivrednoj mehanizaciji).
Maziva (značaj, vrste i primena u poljoprivrednoj mehanizaciji).
MAŠINSKI ELEMENTI (12)
Pojam i podela mašinskih elemenata. Elementi veze. Elementi za prenošenje snage i kretanje. Elementi za sprovođenje tečnosti, pare i gasova.
MOTORI (23)
Elektromotori, sinhroni i asinhroni.
Motori sa unutrašnjim sagorevanjem - vrste i podela. Sastavni delovi motora. Nepokretni i pokretni delovi motora i razvodni mehanizam. Princip rada četvorotaktnog i dvotaktnog OTO i dizel-motora.
Uređaji na motoru (uređaj za dovod vazduha i izbacivanje izduvnih gasova, uređaj za dovod i ubrizgavanje goriva, uređaj za podmazivanje, uređaj za hlađenje i elektrouređaji OTO i dizel-motora).
TRAKTORI (20)
Podela traktora prema konstrukciji i nameni. Delovi traktora, prenosni mehanizam (spojnica, menjač, reduktor, diferencijal, zadnji i prednji prenos, hodni mehanizam, uređaj za upravljanje i kočenje i elektro i signalni uređaji).
Dodatni uređaji na traktoru (poteznice, priključno vratilo, remenice i hidraulični uređaj).
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
UVOD (2)
Značaj poljoprivredne mehanizacije, stanje u našoj zemlji. Podela i industrijski razvoj poljoprivrednih mašina.
MAŠINE I ORUĐA ZA OSNOVNU OBRADU ZEMLJIŠTA (15)
Plugovi (podela, namena i agrotehnički zahtevi). Raoni plugovi i plugovi specijalne namene. Diskosni plugovi. Tehnički opis, namena, održavanje, podešavanje, način rada i učinak.
MAŠINE ZA DOPUNSKU OBRADU ZEMLJIŠTA (9)
Rotofreza, kultivatori, tanjirače, drljače, valjci, ravnjači i kombinovane mašine. Tehnički opis, namena, podešavanje, održavanje, način rada i učinak.
MAŠINE ZA PRIPREMU ZEMLJIŠTA (2)
Kopači, kanala, mašine za krčenje i mašine za izvođenje drenaže.
MAŠINE ZA ĐUBRENJE (5)
Rasipači mineralnih đubriva. Utovarivači stajnjaka, rasturači stajnjaka. Mašine i cisterne za razlivanje tečnih đubriva, injektori. Namena, tehnički opis, princip rada, podešavanje, prikopčavanje, održavanje i iskorišćavanje.
MAŠINE ZA SETVU I SADNJU (10)
Sejalice (podela, tehnički opis, podešavanje za rad, prikopčavanje i rukovanje). Konstrukcione karakteristike sejalice za strna žita, kukuruz, šećernu repu i druge useve.
Sadilice (sadilice krompira, sadilice rasada).
Namena, podela, tehnički opis, podešavanje, prikopčavanje, rukovanje, održavanje i učinak.
MAŠINE ZA NEGU USEVA I ZAŠTITU BILJAKA (10)
Mašine za negu useva (kultivatori za međurednu obradu).
Mašine za zaštitu bilja (namena, podela mašina i aparata, prikolice, orošivači, atomizeri, zamagljivači, zaprašivači). Upotreba aviona i helikoptera za zaštitu bilja.
MAŠINE I UREĐAJI ZA NAVODNJAVANJE (5)
Agregati za veštačku kišu (sastavni delovi, opis, postavljanje kišnih krila i rasprskivača, rukovanje, održavanje i učinak.
Fertilizatori (upotreba, tehnički opis i rukovanje).
MAŠINE ZA ŽETVU I VRŠIDBU (12)
Žetalice: snopovezačice, odlagačice.
Vršalice: žitni kombajn (tipovi, podela, tehnički opis, podešavanje za rad, rukovanje i održavanje, iskorišćavanje i učinak).
(2 časa nedeljno, 64 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
MAŠINE ZA BERBU KUKURUZA (10)
Berači kukuruza (komušači, krunjači, adapteri za kukuruz). Tehnički opis, priprema za rad, rukovanje, održavanje i učinak. Sušenje i skladištenje zrna.
MAŠINE ZA VAĐENJE KROMPIRA I REPE (6)
Vadilice krompira. Kombajni za vađenje krompira. Opis, princip, rada, održavanje i učinak.
Mašine za vađenje repe (sekač glava i lišća). Vadilice korena, mašina za čišćenje i utovar korena, kombajni za repu. Tehnički opis, princip rada, održavanje i učinak.
MAŠINE ZA BERBU POVRĆA (5)
Kombajni za berbu graška, boranije, paradajza. Mašine za vađenje mrkve i luka. Mašine za berbu kupusa i spanaća.
MAŠINE I UREĐAJI ZA PRIPREMU SEMENA (2)
Mašine za prečišćavanje, sortiranje, dezinfekciju i dezinsekciju semena.
MAŠINE ZA BERBU I KLASIRANJE PLODOVA U VOĆARSTVU I VINOGRADARSTVU (8)
Mašine i oprema za berbu voća i povrća: berači, tresači. Mašine za berbu malina, kupina i ribizli. Kombajni za berbu grožđa. Mašine za klasiranje, kalibriranje, lakovanje, čišćenje i poliranje plodova.
MAŠINE ZA SREĐIVANJE KABASTE STOČNE HRANE (6)
Traktorske kosačice, samoutovarne kosačice, mašine za rastresanje otkosa i sakupljanje sena. Mašine za kupljenje i presovanje sena i slame. Podela, tehnički opis, principi rada, priprema za rad, rukovanje, održavanje i učinak.
Sušara za seno (sa hladnim i toplim vazduhom).
MAŠINE ZA SREĐIVANJE KRMNOG BILJA (6)
Silo kombajni (sa sečkom i sa rotorom). Tehnički opis, priprema za rad, rukovanje, održavanje i učinak.
TRANSPORTNA SREDSTVA (3)
Transporteri sa beskrajnom trakom, transporteri sa beskrajnim završetkom, poluautomatski transporteri. Utovarivači prednji, zadnji i kranski, traktorski utovarivači. Prikolice (jednoosovinske, dvoosovinske, silažne i prikolice za koncentrate). Samohodna transportna sredstva.
MEHANIZACIJA MALIH POSEDA (10)
Jednoosovinski i dvoosovinski mali traktori.
Priključci malih traktora: za obradu, setvu, sadnju, prskanje, navodnjavanje, kosidbu, vađenje povrća, prevoz i dr.
ODRŽAVANJE SMEŠTAJ I ČUVANJE POLJOPRIVREDNIH MAŠINA (3)
Tehničko staranje i održavanje. Konzerviranje i dekonzerviranje. Smeštaj i objekti za smeštaj mašina.
PLANIRANJE RADA MAŠINA I EVIDENCIJA (5)
Struktura mašinskog parka i planiranje potreba u mašinama. Putni i radni nalozi. Evidencija opravki, mesečna evidencija. Predračun troškova mašinskog parka.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Program predmeta poljoprivredna tehnika namenjen je učenicima I, II i III razreda sa 2 časa nedeljno.
U I razredu predmet predstavlja sintezu stručnih predmeta mašinske struke. Sačinjen je sa ciljem da se učenici upoznaju sa osnovnim karakteristikama iz: mašinskih elemenata, mehaničke tehnologije, motora i traktora, kako bi im stečena znanja omogućila normalno uključivanje u poljoprivrednu proizvodnju.
Program nastave za II razred sadrži osnove priključnih mašina i oruđa. U III razredu obrađuju se, uglavnom, mašine za ubiranje i sređivanje poljoprivrednih proizvoda, kao i mašine i oprema u stočarstvu i mehanizacija malih poseda.
Programski sadržaji zasnovani su na principu logičkog povezivanja materije. Zbog toga se učenici prvo upoznaju sa tehnologijom materijala, a potom sa mašinskim elementima, motorima, traktorima i poljoprivrednim mašinama. Zbog ovakve koncepcije svaki nastavnik treba u radu da se drži ovakvog redosleda.
Realizacija programa zavisi od angažovanja nastavnika, pri čemu je bitno da se uvek vodi računa o principu svesne čovekove aktivnosti i da metode i oblici rada na času budu takvi da podstiču i uključuju učenika u proces sticanja znanja sopstvenim angažovanjem i aktivnošću. Nastavnik, najčešće, treba da bude organizator nastavnog procesa, lice koje podstiče i usmerava učenika na aktivan i angažovan odnos prema radu na času.
U I razredu nastavni sadržaji raspoređeni su u nastavne celine (teme): tehnologija materijala, mašinski elementi, motori i traktori. Iz okvira tehnologije materijala učenika treba upoznati sa materijalima koji se koriste za izradu poljoprivrednih mašina kao i gorivima i mazivima (vrste, značaj i primena). U drugoj nastavnoj temi učenik treba da stekne znanja u smislu prepoznavanja elemenata mašina na motorima, traktorima i priključnim mašinama.
Nastavne teme motori i traktori su najvažniji i potrebno ih je posebno obraditi da učenici steknu znanja, umenja i praktične veštine u rukovanju i održavanju.
U II i III razredu izabrane su najvažnije mašine i oprema koje daju dovoljno znanja i informacija tako da se na osnovu toga lako mogu razumeti i principi rada drugih i sličnih mašina. Elementi sadržaja postavljeni su na osnovu njihove logičke, konstruktivne i procesne povezanosti.
Učenici treba da steknu znanja i veštinu rukovanja, korišćenja i održavanja poljoprivredne tehnike.
Od ukupnog broja časova treba da se dve trećine odnosi na izlaganje planiranog gradiva, a jedna trećina na obnavljanje i utvrđivanje gradiva.
Nakon završetka obrade određenih oblasti, tema odnosno nastavnih jedinica, neophodno je, gde je to moguće, dati zadatak za vežbanje na času i domaće zadatke. Takođe neophodno je uskladiti realizaciju programa po oblastima sa grafičkom nastavom (vežbama).
Prilikom ocenjivanja učenika treba težiti da nastavni proces bude više kreativni nego reproduktivan.
EKONOMIKA I ORGANIZACIJA POSEDA
CILJ I ZADACI
Cilj nastave predmeta ekonomika i organizacija rada je da učenici steknu znanja iz oblasti poljoprivredne ekonomike i ista primene na svom posedu.
Zadaci nastave su:
- upoznavanje pojma i strukture procesa organizovanja uopšte i njegove primene u poljoprivredi;
- savlađivanje materije koja se odnosi na oblike privrednih subjekata i njihovo funkcionisanje;
- objašnjavanje obeležja činilaca proizvodnje i principa njihovog racionalnog korišćenja;
- osposobljavanje za planiranje rezultata i uslova proizvodnje i usluga;
- shvatanje potrebe i postupaka evidentiranja sredstava za proizvodnju, prihoda i rashoda;
- ukazivanje osnovnih ekonomskih principa poslovanja i faktora od kojih zavise;
- razvijanje sposobnosti analize rezultata i uslova poslovanja;
- obučavanje učenika za racionalnu organizaciju važnijih radnih procesa u poljoprivredi.
(4 časa nedeljno, 140 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
UVOD (5)
Pojam i struktura procesa organizovanja.
Primena organizacije poljoprivredne proizvodnje.
ČINIOCI PROIZVODNJE (50)
Pojam, vrste, osobine.
Grupisanje sredstava rada (kriterijumi, vrste).
Organizaciono-ekonomska obeležja sredstava rada.
Grupisanje predmeta rada (kriterijumi, vrste, osobine).
Vrste rada (kriterijumi podele, obeležja).
Dejstvo rada na radnika.
Uticaj fizičkih uslova radne sredine na radnu sposobnost i zdravlje radnika.
Organizovanje radnog vremena i odmora.
Zaštita na radu.
Merenje rada.
Vrednovanje rada.
PRIVREDNI SUBJEKTI (65)
Pojam, kriterijumi podele, vrste.
Porodično poljoprivredno gazdinstvo.
Poljoprivredna zadruga.
Društveno preduzeće.
Mešovito preduzeće.
Privatno preduzeće.
Poslovne funkcije u preduzeću.
Veličina proizvodne jedinice u poljoprivredi.
Organizacija zemljišne teritorije.
Ekonomsko dvorište.
PROIZVODNI SISTEM (20)
Pojam, vrste.
Smer, tip i sistem proizvodnje.
Specijalizacija proizvodnje.
Struktura proizvodnje.
Intenzivnost proizvodnje.
(4 časa nedeljno, 128 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
TROŠKOVI PROIZVODNJE (24)
Pojam, izvori.
Elementi troškova.
Podela troškova.
Kalkulacije (pojam, vrste).
Kalkulacija upotrebe sredstava mehanizacije.
Analitičke kalkulacije u biljnoj proizvodnji.
Analitičke kalkulacije u stočarskoj proizvodnji.
Izračunavanje cena koštanja proizvoda i usluga.
PLANIRANJE (15)
Pojam, svrha, vrste planova.
Metode planiranja.
Izrada godišnjeg privrednog plana.
Izrada operativnog plana.
PRIVREDNA EVIDENCIJA (15)
Pojam, svrha, vrste.
Evidencija osnovnih sredstava.
Evidencija stoke.
Evidencija materijala i gotovih proizvoda.
Evidencija rada.
Evidencija proizvodnje.
Evidencija prihoda i rashoda.
UTVRĐIVANJE POSLOVNOG USPEHA (11)
Pojam, pokazatelji.
Načela ekonomije poslovanja (pojam, vrsta).
Ekonomičnost.
Produktivnost rada.
Rentabilnost poslovanja.
ANALIZA PRIVREDNE DELATNOSTI (6)
Pojam, vrste.
Metodi analize.
Izvori podataka i sadržaj analize.
ORGANIZACIJA RADNIH PROCESA (57)
Pojam, vrste.
Proučavanje radnih procesa.
Norme i normiranje rada.
Obeležja radnih procesa u biljnoj proizvodnji.
Organizacija osnovne obrade i predsetvene pripreme zemljišta.
Organizacija setve i sadnje.
Organizacija đubrenja i zaštite useva.
Organizacija ubiranja plodova.
Organizacija podizanja voćnjaka i vinograda.
Organizacija rezidbe zasada.
Organizacija nege, đubrenja i zaštite zasada.
Organizacija berbe voća i grožđa.
Organizacija proizvodnje sadnog materijala.
Organizacija transporta u poljoprivredi.
Obeležja radnih procesa u stočarstvu.
Organizacija ishrane stoke.
Organizacija muže.
Organizacija ižđubravanja.
Organizacija striže ovaca.
Organizacija ostalih radnih procesa u stočarstvu.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Sadržajima programa obuhvaćeno je više naučnih oblasti. Predmet proučavanja su privredni subjekti u poljoprivredi (poljoprivredna preduzeća, zadruge i porodično poljoprivredno gazdinstvo). U okviru programa se upoznaju osnovni elementi ekonomike i organizacije poljoprivredne proizvodnje uz oslanjanje na dostignuća biotehničkih nauka (ratarstvo, stočarstvo, voćarstvo, vinogradarstvo), imajući u vidu specifičnosti poljoprivredne proizvodnje.
Programom su obuhvaćeni sadržaji koji treba učenicima da omoguće samostalno organizovanje i planiranje proizvodnje, evidenciju, utvrđivanje poslovnog uspeha, kao i analizu privredne delatnosti. Posebna pažnja poklanja se organizaciji radnih procesa u pojedinim granama poljoprivredne proizvodnje, gde učenici treba da se osposobe za njihovo izvođenje putem teorijske nastave i prakse.
Obrada sadržaja mora biti praćena primerima, šemama, uz korišćenje savremenih praktičnih sredstava.
Sadržaji programa dati su u vidu nastavnih celina (tema). Za nastavne celine dat je okvirni broj časova koji nastavniku sugeriše obim, dubinu i način obrade. Taj fond časova je okvirni i treba ga usklađivati sa konkretnom situacijom (u školi i odeljenju). Fond časova odnosi se ne samo na obradu već i za utvrđivanje i obnavljanje. U godišnjem planu rada za svaku nastavnu temu treba predvideti fond časova za obradu i ponavljanje (oko 30% od ukupnog broja časova). U operativnom (mesečnom) planu bliže se utvrđuju nastavne jedinice, odnosno sadržaj svakog časa.
Nastavnici treba da prate promene u društvu i struci i nova saznanja primenjuju u izvođenju nastave.
Činioce proizvodnje treba obraditi tako da učenici shvate suštinu i karakteristike poljoprivredne proizvodnje. Činioce proizvodnje treba proučavati u odnosu na faktore čijim su dejstvom uslovljeni. Posebnu pažnju posvetiti radu, njegovom dejstvu na radnike u poljoprivredi kao i zaštiti na radu.
Privredne subjekte obraditi tako da se obuhvate svi elementi organizacije poslovanja u novim (tržišnim) uslovima privređivanja.
Posebnu pažnju posvetiti porodičnom poljoprivrednom gazdinstvu i njegovom mestu i ulozi među subjektima privređivanja u poljoprivredi. Učenici treba da razumeju perspektivu integracije privrednih subjekata. Takođe, treba da nauče načela organizacije poljoprivrednog gazdinstva kao i značaj pravilnog organizovanja zemljišne teritorije i uređenja ekonomskog dvorišta.
Učenici treba da shvate šta utiče na izbor proizvodnog sistema poljoprivrednog gazdinstva, razloge za specijalizaciju i povećanje intenzivnosti proizvodnje. Sve to treba ilustrovati primerima iz prakse.
U trećem razredu, u poglavlju troškovi proizvodnje učenici treba da nauče ulaganja, troškove i obračun troškova u poljoprivrednoj proizvodnji, imajući u vidu specifičnosti poljoprivredne proizvodnje (uticaj prirodnih uslova, biološki karakter proizvodnje i sezonost).
Treba da shvate i značaj troškova za utvrđivanje ekonomske efikasnosti kao i značaj troškova za planiranje i analizu poslovanja. Prilikom utvrđivanja troškova, učenike treba upoznati sa karakteristikama pojedinih vrsta troškova, sa mogućnošću raspodele na pojedina mesta i nosioce troškova (direktni i indirektni troškovi), kao i promene visine troškova u zavisnosti od promena obima proizvodnje (fiksni i varijabilni troškovi).
Učenici treba da shvate da je sastavljanje kalkulacija osnova za uključivanje privrednih subjekata u tržišnu proizvodnju i podelu rada. Učenici treba da se upoznaju sa utvrđivanjem troškova proizvodnje u cene koštanja u biljnoj i stočarskoj proizvodnji u svrhu utvrđivanja optimalne strukture, obima i intenziteta proizvodnje kao i utvrđivanja visine prihoda, dohotka i dobiti.
U poglavlju planiranje posebnu pažnju pokloniti izradi godišnjeg plana i funkcionalnoj povezanosti njegovih elemenata. Učenici treba da shvate i značaj operativnog planiranja za eliminisanje stihije u svakodnevnom radu. Ove nastavne jedinice ilustrovati primerima iz prakse.
U poglavlju privredna evidencija učenici treba da shvate značaj evidencije u poljoprivredi za kontrolu nad troškovima. Takođe, treba da upoznaju dokumenta na kojima se registruju poslovne promene kao i da se osposobe za evidentiranje prihoda i rashoda.
Učenici treba da nauče pojavne oblike rezultata poslovanja (ostvarena proizvodnja, prihod, dohodak i dobit), i shvate značaj dohotka i dobiti u tržišnim uslovima poslovanja. Načela poslovanja obraditi tako da se shvati značaj pojedinih principa, faktore koji utiču kao i mere u cilju njihovog poboljšanja. Ukazati na povezanost načela poslovanja sa poslovnim uspehom preduzeća.
U poglavlju analiza privredne delatnosti učenici treba da otkriju skrivena unutrašnja međudejstva i korelaciju između sastavnih elemenata predmeta analize što predstavlja osnovu za donošenje poslovnih odluka.
Učenici treba da se obuče racionalnoj organizaciji radnih procesa u ratarskoj, stočarskoj i voćarsko-vinogradarskoj proizvodnji u zavisnosti od okolnosti pod kojima se organizuje rad (zahtev poslova struktura poslova, radni postupci, vreme trajanja procesa rada, mogućnost otklanjanja negativnih uticaja rada). Ukazati na značaj produktivnosti i minimalnog, psihofizičkog naprezanja za dobru organizaciju rada.
U nastojanju da izučavanje organizacije i planiranja bude što pristupačnije učenicima, za usvajanje i praktičnu primenu naučnih sadržaja ovog predmeta, treba koristiti sve oblike i metode realizacije nastave, povezivanja sa praksom i korišćenje šire literature. Nastavu treba organizovati tako da se što više angažuju učenici.
CILJ I ZADACI
Cilj praktične nastave jeste da učenici usvoje praktična znanja iz biljne i stočarske proizvodnje, uz primenu poljoprivredne tehnike i da ta znanja primenjuju na svojim posedima za ostvarivanje racionalne i rentabilne proizvodnje.
Zadaci praktične nastave su:
- sticanje praktičnih znanja o poljoprivrednoj proizvodnji;
- uključivanje u neposredni proces poljoprivredne proizvodnje;
- razvijanje radnih navika, sposobnosti i ljubavi za poljoprivrednu proizvodnju;
- sticanje znanja o funkcionalnim i tehničkim karakteristikama mašina, aparata i uređaja koji se koriste u poljoprivrednoj proizvodnji;
- osposobljavanje za rukovanje opremom i mehanizacijom u poljoprivrednoj proizvodnji;
- osposobljavanje za proizvodnju kvalitetnog sadnog materijala;
- sticanje znanja za primenu hemijskih sredstava u poljoprivrednoj proizvodnji;
- osposobljavanje za neprekidno stručno usavršavanje i samoobrazovanje.
(240 časova godišnje)
Obuka u časovnom sistemu (6 časova nedeljno, 210 časova godišnje)
BILJNA PROIZVODNJA
VEŽBE (70 časova)
1. Upoznavanje i rad sa tehničkom i analitičkom vagom (odmeravanje uzorka) (3).
2. Dokazivanje pigmenta hlorofila, ksantofila, karotina (3).
3. Priprema materijala za analizu sadržaja (uzimanje prosečne probe uzoraka) (2).
4. Određivanje slobodne vode u biljnim delovima na normalnoj sobnoj temperaturi (4).
5. Izračunavanje procenta suve materije u raznim biljnim delovima (list, stablo, koren i plod) (4).
6. Određivanje higroskopne (vezane) vlage u biljnim delovima pomoću termostata (3).
7. Ispitivanje i proračunavanje međusobnog odnosa mineralne i organske materije žarenjem (sagorevanjem) - peć za žarenje (3).
8. Utvrđivanje reakcije pepela (kisela, neutralna i bazična) (3).
9. Praktično raspoznavanje pojedinih mineralnih đubriva i njihovih fizičkih i fizioloških osobina i to:
- azotnih, fosfornih, kalijumovih i kalcijumovih - na osnovu boje plamena, brzine sagorevanja, mirisa i izgleda ostatka. Sagorevanje (4).
10. Odnos i ponašanje pojedinih mineralnih đubriva prema vlazi, transportu i skladištu, kako prašnastih tako i granuliranih (pokazati na primerima u magacinu) (2).
11. Rukovanje mineralnim đubrivima, smeštaj, čuvanje i mere zaštite pri radu. Obraditi svedeni uticaj štetnosti pojedinih đubriva, kako na organizme tako isto na poljoprivredne proizvode, mašine i smeštajne prostorije (2).
12. Upoznati sredstva za zaštitu pri upotrebi mineralnih đubriva (odelo, rukavice, naočari, maske, ulje) i način njihovog korišćenja (2).
13. Praktično raspoznavanje stajnjaka i vrste (konjski, goveđi, svinjski, ovčiji i živinski). Istaći specifične razlike i osobenosti pojedinih vrsta (ovo ostvariti na terenu) (2).
14. Praktično raspoznavanje komposta: upoznati učenike sa osnovnim materijalom organske i neorganske prirode i objasniti postupak pri njegovoj primeni (2).
15. Upoznavanje sa načinom prikupljanja osoke i njenog konzerviranja (primena ulja, strugotine itd.) (2)
16. Povećanje vrednosti sadržaja fosforne kiseline u osoci, dodavanjem superfosfata. Izračunavanje potrebnih količina fosfora i postupak primene (2).
17. Upoznavanje biljaka koje služe za zeleno đubrenje sa osvrtom na simbiozu (praktično pokazati koren lucerke, deteline, itd.) - Učenicima pružiti osnovna objašnjenja o praktičnoj primeni zelenišnog đubriva u periodu zaoravanja (2).
18. Upoznati osnovne karakteristike i osobine bakterijalnih đubriva (2).
19. Uzimanje zemljišnih uzoraka na terenu i njihova priprema za analizu (4).
20. Određivanje reakcije zemljišta kod postojećih zemljišnih tipova u okolini škole (kiselo, neutralno i bazično) (3).
21. Određivanje količine kreča u zemljištu pomoću kalcimetra, kako bi se utvrdila potrebna količina kreča za kalcifikaciju (2).
22. Utvrđivanje međusobnog odnosa između silikatnog i karbonatnog kreča na preovlađujućem zemljišnom tipu na školskoj ekonomiji i hemijskoj laboratoriji (2).
23. Utvrđivanje pojedinih zemljišnih tipova na školskoj ekonomiji - okularno - na bazi morfoloških osobina, mehaničko-fizičkog sastava, njihovih horizonata (4).
24. Vađenje zemljinih monolita karakterističnih tipova u okolini škole (5).
25. Ispitati plodnost zemljišta kroz sadržaj osnovnih biljnih asimilativa (N, P, K,) u laboratoriji škole ili nekoj drugoj ustanovi (3).
POLJOPRIVREDNA TEHNIKA (35 časova)
1. Nepokretni delovi motora (2).
2. Pokretni delovi motora (2).
3. Razvodni mehanizam motora (2).
4. Akumulator - održavanje, povezivanje, čišćenje klema, kontrola nivoa elektrolita, dolivanje vode u punjenje na ispravljaču (2).
5. Održavanje guma traktora, montaža i demontaža, krpljenje, kontrola pritiska (4).
6. Priključno vratilo. Dobijanje pogona, smer, brzina, način uključivanja poteznica traktora. Vrste i podešavanje kod Fe-35 (2).
7. Hidraulik. Građa, princip podešavanja i održavanja (2).
8. Remenica. Postavljanje i uključivanje (2).
9. Automatska kuka. Upotreba, postavljanje i skidanje. Rukovanje kukom (1).
10. Primena kandži i rešetkastih točkova, postavljanje visokog klirensa polugusenica (4).
11. Tehničko staranje o traktoru (6).
12. Dvotaktni motori. Upoznavanje sa konstrukcijom. Pripremanje startovanja, zaustavljanje i održavanje (4).
13. Elektromotori. Konstrukcija, priključivanje, puštanje u rad i održavanje (2).
PRAKTIČAN RAD (105)
BILJNA PROIZVODNJA (35)
Zaštita na radu.
Stajsko đubrivo - planiranje, negovanje, utovar, prevoz, rasturanje i zaoravanje.
Načini upotrebe stajskog đubriva.
Kompost - priprema, negovanje, utovar, prevoz, rasturanje i zaoravanje.
Zelenišno đubrivo - zasnivanje i zaoravanje.
Osoka - negovanje, načini đubrenja osokom.
Mineralna đubriva - skladištenje, utovar, istovar i rasturanje. Mešanje mineralnih đubriva. Primena mera zaštite na radu pri radu sa mineralnim đubrivima.
Izračunavanje količine đubriva za đubrenje na osnovu hemijske analize zemljišta, vizuelne dijagnostike i zahteva biljaka.
Osnovni radovi u poljoprivredi - oranje, priprema zemljišta za setvu i sadnju, setva i sadnja, negovanje useva, uz primenu agrotehničkih mera, ubiranje i skladištenje useva.
Radovi u poljoprivredi ručnim alatkama: riljanje, riljanje duplim ašovom, ravnanje zemljišta, pravljenje leja, kopanje, prašenje, košenje, valjanje i drljanje useva. Kopanje useva.
Sređivanje ekonomskog dvorišta - održavanje travnjaka, cvetnih predela, ukrasnog šiblja i drveća, uređenje staza, jarkova i ograda. Održavanje objekata u ekonomskog dvorištu.
Dežurstvo u staji - održavanje higijene staje i grla, ishrana i napajanje grla, iznošenje i planiranje stajnjaka.
POLJOPRIVREDNA TEHNIKA (70)
Svakodnevno tehničko staranje i prvo, drugo, treće i četvrto staranje o traktoru točkašu. Svakodnevno održavanje, održavanje pre odlaska na rad i posle dolaska sa rada, održavanje traktora na 60, 120, 240 i 480 časova. Održavanje po fabričkom uputstvu.
Tehničko staranje 1, 2, 3 i 4 traktora guseničara. Održavanje po fabričkom uputstvu; održavanje svakodnevno na 24, 60, 120, 240 časova.
Pomaganje pri opravci. Opravka hodnog mehanizma točkaša i mehanizma za upravljanje. Opravka hodnog mehanizma i mehanizma upravljanja kod guseničara. Skidanje i postavljanje naplatka sa glavčine, skidanje i postavljanje spoljne i unutrašnje gume, opravka, krpljenje spoljne i unutrašnje gume, opravka, skidanje i zamenjivanje članaka gusenice, pravilno podešavanje nagiba gusenice. Opravka i smanjenje zazora po sistemu poluge upravljača, smanjenje zazora u kućištu upravljača, opravka bočnih kvačila i kočnica na guseničaru, pravilno podešavanje kvačila i kočnice; odmašćivanje - pranje bočnih kvačila i kočnice.
Pomaganje pri opravci. Opravka i reglaža kočnica i kvačila. Dizanje vozila, skidanje točkova i postavljanje, skidanje i postavljanje glavčine točkova, skidanje obloga sa lamela i papuča, bušenje i zakivanje novih obloga, pravilno podešavanje, zamena ulja u hidrauličnoj instalaciji, ispuštanje vazduha iz hidraulične instalacije kočnice, zamena dotrajalih delova na vazdušnim kočnicama, pravilno podešavanje vazdušnih kočnica.
Pomaganje pri opravci. Opravka hidrauličnih uređaja na traktoru. Ispiranje hidrauličnih uređaja na traktoru, opravka i ispitivanje pumpe, hidraulična opravka razvodnog ventila, opravka cilindra, pravilno podešavanje hidraulika, pravilno podešavanje poluga za rukovanje.
NASTAVA U BLOKU (60 časova)
Upoznavanje komandnih uređaja na defektaži, opravci i montaži mašina. Tehničko staranje i održavanje motora i traktora.
Nega ratarskih useva. Nega povrtarskih useva u toplim lejama, plastenicima i staklenicima. Nega višegodišnjih zasada.
Žetva i berba useva.
(480 časova)
Obuka u časovnom sistemu (12 časova nedeljno, 420 časova godišnje).
SADRŽAJI PROGRAMA
BILJNA PROIZVODNJA
VEŽBE (70 časova)
1. Izvođenje duboke i plitke obrade zemljišta, uz isticanje prednosti duboke obrade (4).
2. Razoravanje ledine u jednom i dva poteza (4).
3. Izračunavanje količine stajnjaka primenom sledećih metoda: Volfa, Žirandena, Lamermana ili na osnovu zapremine (3).
4. Proračunavanje hranljivih vrednosti stajnjaka na osnovu hemijskog sastava osnovnih elemenata N, P, Ca i K svodeći na količine odgovarajućih mineralnih đubriva (3).
5. Spravljanje stajnjaka (topli i hladni način) (12).
6. Na osnovu hidrolitičke kiselosti zemljišta utvrditi potrebne količine kreča u cilju oblagorođavanja zemljišta, uz proračun potrebnih količina organskih materija (7).
7. Upoznavanje važnijih ratarskih kultura, njihova determinacija na osnovu specifičnih osobina (2).
8. Upoznavanje osobina semena (oblik, veličina, boja, miris, sjaj, izrođeno i normalno seme). Mehanička i biološka oštećenost semena (2).
9. Određivanje apsolutne težine semena važnijih kultura (3).
10. Određivanje hektolitarske težine semena važnijih kultura, uz potpuno upoznavanje delova Šoperove vage i njene primene (3).
11. Postupak pri uzimanju uzoraka pojedinih kultura u vrećama i rifuzi pomoću šila i žitne sonde (2).
12. Način dobijanja prosečne probe za ispitivanje i analizu vrednosti semena, određivanje količine u odnosu na pojedine kulture (4).
13. Ispitivanje procenta klijavosti semena važnijih kultura na pesku i papiru ili u klijalištu (4).
14. Utvrđivanje mehaničke i biološke nečistoće semena (izraziti u procentualnom odnosu) (4).
15. Ispitivanje energije klijanja određene kulture (3).
16. Izračunavanje poljoprivredne vrednosti semena i preračunavanje potrebne količine semena za najvažnije kulture (2).
17. Demonstrirati postupak inokulacije semena primenom korena biljke (soja, lupina) (2).
18. Jarovizacija semenskog krompira (2).
19. Sastavljanje različitih plodoreda, u zavisnosti od vrste i namene plodoreda (2).
20. Tehnika proizvodnje semena hibridnog kukuruza (setva, zakidanje, metlica, dopunsko oprašivanje (2).
POLJOPRIVREDNA TEHNIKA
VEŽBE (70 časova)
1. Priprema pluga za rad. Principi rada, izbor plugova. Oštrenje radnih delova i samooštreći radni delovi (6).
2. Podešavanje plugova. Pravilno međusobno podešavanje radnih delova pluga. Nasađenost i nabodenost pluga i sigurnosni uređaj (6).
3. Specijalna oprema pluga. Dodatni delovi pluga, način njihovog rada i uslovi njihovog postavljanja. Održavanje i pravilno podešavanje njihovog rada (6).
4. Održavanje plugova. Važnost održavanja sredstava za konzerviranje i način njihove upotrebe (6).
5. Rotofreza. Princip rada, njena primena i konstrukcija. Loše i pozitivne osobine i održavanje (6).
6. Kultivatori. Vrste i podela. Vrste motičica i držača i njihovo podešavanje pri radu. Univerzalni kultivatori: izbor kultivatora za međurednu kultivaciju. Održavanje kultivatora (6).
7. Tanjirača. Tipovi i konstrukcija, radni delovi i princip rada. Njihova primena, podešavanje pri radu i održavanje (3).
8. Ravnači. Vrste konstrukcija: primena, podešavanje i održavanje (3).
9. Drljače i brane. Vrste i podela drljača, građa drljača, građa drljača i vrste zubaca, njihova primena. Konstrukcija brana i njihova primena u agrotehnici (3).
10. Valjci. Primena valjaka. Uslovi delovanja pri radu i njihovo održavanje (3).
11. Utovarač stajnjaka. Vrste i podela, princip, rada, ekonomska opravdanost i podešavanje za rad (10).
12. Rasturač stajnjaka. Princip rada i opravdanost njegove primene. Način regulisanja pri izbacivanju određene količine stajnjaka. Rukovanje i održavanje (6).
13. Sejalica. Vrste i podela, njihova konstrukcija sa posebnim osvrtom na vrste ulagača i sistema sejaćih aparata. Razdelna daska i održavanje sejalica (6).
PRAKTIČAN RAD (210 časova)
BILJNA PROIZVODNJA I POLJOPRIVREDNA TEHNIKA
Strna žita: osnovna i dopunska obrada zemljišta, đubrenje useva, nega useva, žetva strnih žita, rad na kombajnu - vezivanje džakova, snabdevanje kombajna džakovima, utovar i istovar, uskladištenje pšenice.
Kukuruz: rad na poslovima obrade zemljišta, đubrenja, setve, nega kukuruza. Okopavanje, plevljenje, uklanjanje metlica kod proizvodnje hibrida, berba kukuruza i njegovo skladištenje.
Biljke za proizvodnju šećera, skroba i alkohola; obrada zemljišta, đubrenje, priprema sejalica i setva, nega šećerne repe, zaštita od korova, bolesti i štetočine, proređivanje, okopavanje, prihranjivanje i dr. Vađenje šećerne repe: organizacija vađenja kombajnima i linijama mašina za vađenje repe. Transport korena i oblikovanje prizmi.
Naklijavanje krompira, sadnja, negovanje krompira, sortiranje i uskladištenje krompira.
Zrnaste mahunjače: obrada zemljišta, đubrenje, setva, inokulacija semena, nega mahunarki, zaštita, žetva mahunarki.
Biljke za proizvodnju ulja: obrada zemljišta, đubrenje, setva, nega (okopavanje, plevljenje, zaštita od korova, bolesti i štetočina), žetva uljarica.
Iskorišćavanje lucerke i detelini, kosidba, spremanje i nega sena.
Iskorišćavanje livada i pašnjaka: nega, kosidba, prevrtanje sena, sakupljanje sena, transport sena, uskladištenje sena.
Proizvodnja povrća: priprema toplih leja (punjenje toplih leja stajnjakom, postavljanje ramova, spravljanje zemljišne smeše, dezinfekcija zemljišta).
Priprema materijala za setvu setva povrća i cveća u stakleniku i tople leje, mere nege rasada, podizanje plastenika.
Rasađivanje povrća na otvorenim površinama, mere nege povrća na otvorenim površinama, priprema skladišta za čuvanje povrća, berba, klasiranje i pakovanje plodova.
Proizvodnja zemljišnih smeša za odgovarajuću cvećarsku proizvodnju.
Proizvodnja jednogodišnjeg cveća: setva, nega rasada, pikiranje, rasađivanje, nega jednogodišnjeg cveća, rezanje i pakovanje.
Proizvodnja višegodišnjeg cveća: rasađivanje, nega, rezidba i pakovanje.
Proizvodnja ruža: proizvodnja podloga, kalemljenje, nega okulanata, vađenje, pakovanje i trapljenje. Proizvodnja ruža za rezano cveće.
Spravljanje rastvora, pesticida različitih koncentracija, prskanje, zaprašivanje i zamaglivanje.
PROPISI O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA (35)
PRAVILA SAOBRAĆAJA
Opšte odredbe o ponašanju učesnika u saobraćaju na putevima. Radnje sa vozilom u saobraćaju. Kretanje vozila po putu. Brzina kretanja. Skretanje. Prvenstvo prolaza. Saobraćaj na raskrsnici. Mimoilaženje. Preticanje i obilaženje. Kretanje pešaka i odnos vozača prema pešacima. Upotreba svetla u saobraćaju. Odstojanje između vozila. Prevoz lica traktorima i priključnim vozilima koje vuku traktori. Saobraćaj traktora koji vuku zaprežno vozilo. Saobraćaj radnih mašina i motokultivatora. Saobraćaj bicikala, bicikala sa motorom i motocikala. Saobraćaj zaprežnih vozila i kretanje stoke. Saobraćaj, na prelazu puta preko železničke pruge. Vozila pod pratnjom. Vozila sa pravom prvenstva prolaza. Vožnja noću i vožnja pod nepovoljnim vremenskim uslovima. Propisi o bezbednosti saobraćaja na putevima. Značenje pojedinih izraza u propisima o bezbednosti saobraćaja na putevima. Naizmenično propuštanje vozila. Upotreba zvučnih i svetlosnih znakova upozorenja. Zaustavljanje i parkiranje. Vučenje vozila. Saobraćaj tramvaja i drugih vozila na šinama. Saobraćaj na autoputu i na putu rezervisanom za saobraćaj motornih vozila. Saobraćaj u tunelu. Teret na vozilu. Prevoz lica motornim i priključnim vozilima. Potrebne vožnje, sportske i druge priredbe na putu. Trajanje upravljanja motornim vozilom. Prevoz opasnih materija motornim i priključnim vozilima. Dimenzije, ukupna masa i osovinski pritisak motornih i priključnih vozila.
SAOBRAĆAJNI ZNAKOVI I ZNACI KOJE DAJU OVLAŠĆENA LICA
Znakovi opasnosti. Znakovi izričitih naredbi (znakovi zabrane odnosno ograničenja). Znakovi obaveza. Znakovi obaveštenja.
Dopunske table uz saobraćajne znakove. Svetlosni saobraćajni znakovi i svetlosne oznake. Oznake na kolovozu. Znaci koje daju ovlašćena lica.
OPASNOSTI KOJE NASTAJU ZBOG NEPROPISANOG PREUZIMANJA RADNJI U SAOBRAĆAJU
Ometanje i ugrožavanje saobraćaja neprilagođenom brzinom kretanja. Kontrola brzine kretanja i mogućnost realne procene u različitim uslovima saobraćaja. Prilagođavanje brzine u vožnji noću i u uslovima smanjene vidljivosti. Opasnosti od neprilagođene brzine. Bezbedno izvođenje preticanja. Korišćenje pojedinih saobraćajnih traka, u određenim uslovima, za brže kretanje, skretanje ili parkiranje i prolaženje pored drugog vozila sa desne strane. Korišćenje prava prvenstva prolaza. Ustupanje prvenstva prolaza vozilima sa pravom prvenstva i vozilima pod pratnjom. Opasnosti od nepravilne upotrebe svetla u saobraćaju.
OSNOVE FUNKCIONISANJA UREĐAJA NA MOTORNOM VOZILU OD ZNAČAJA ZA BEZBEDNOST SAOBRAĆAJA NA PUTU UKLJUČUJUĆI EKONOMIČNOST POTROŠNJE GORIVA
Značaj tehničke ispravnosti vozila sa aspekta bezbednosti saobraćaja na putevima. Obaveza tehničkog pregleda i registracije motornih i priključnih vozila. Prekršajna odgovornost vozača koji u saobraćaju na putu upravlja motornim ili priključnim vozilom posle isteka vremena važenja saobraćajne dozvole. Uređaji za davanje svetlosnih znakova i za osvetljavanje puta i vozila (vrste, uloga i funkcionisanje). Pneumatici (značaj) ispravnosti pneumatika). Sigurnosni pojasevi (uloga i upotreba).
Uticaj na bezbednost vožnje nedovoljnog znanja i veštine vozača u izvođenju pojedinih radnji sa vozilom..
OBUKA VOŽNJE TRAKTORA (35 časova)
Priprema vozila za vožnju (kontrola ispravnosti i funkcionisanja uređaja i opreme i uključivanje u rad uređaja na vozilu).
Pravilan položaj za upravljačem.
Izvođenje radnji vozilom na poligonu ili na drugom prostoru (stavljanje motora u rad, promena stepena prenosa na prazno i dr.).
Polazak vozilom sa mesta (na ravnom putu i na putu sa uzdužnim nagibom).
Držanje pravca pri kretanju vozila, ubrzavanje i usporavanje kretanja, promena stepena prenosa u kretanju i dr.
Zaustavljanje vozila.
Parkiranje vozila (uz desnu i uz levu stranu kolovoza sa ivičnjakom i bez ivičnjaka na uzbrdici i nizbrdici na mestu za parkiranje i između dva vozila).
Polukružno kretanje.
Uključivanje u saobraćaj, pomeranje vozila ulevo ili udesno i prelaz sa jedne saobraćajne trake na drugu.
Kretanje vozilom na putu, strana kretanja na putevima sa jednosmernim i dvosmernim saobraćajem, prilagođavanje brzine kretanja i skretanja.
Prolaz kroz raskrsnice, korišćenje i ustupanje prvenstva prelaza na putevima: vrste važnosti, različite važnosti i na kojima je saobraćaj regulisan svetlosnim znakovima i na kojima saobraćaj reguliše ovlašćeno lice.
Preticanje, obilaženje, mimoilaženje, upotreba zvučnim i svetlosnih znakova upozorenja.
Upotreba svetala za osvetljavanje puta i označavanje vozila.
Držanje odstojanja između vozila.
Odnos prema pešacima.
Vožnja na putu rezervisanom za saobraćaj motornih vozila, prelazak preko železničke pruge sa branicima i bez branika.
Vožnja unazad, održavanje pravca na određenoj dužini puta i skretanje vozilom unazad.
Parkiranje vozila vožnjom napred i vožnjom unazad.
Napomena: Radnje iz ovog predmeta izvode se po mogućnosti pod što nepovoljnijim uslovima, zavisno od mesnih, vremenskih, klimatskih i drugih uslova.
NASTAVA U BLOKU (60 časova)
Zaštita mašina i traktora od korozije i čuvanje u vreme kada ne rade.
Ovladavanje tehnikom podešavanja i rukovanja plugovima, ravnačima i oruđima za dopunsku obradu zemljišta. Podešavanje, rukovanje i rad mašinama za đubrenje.
Vožnja traktora na poligonu (obuka u spretnosti rukovanja traktorom).
Rad uređajima za navodnjavanje.
Podešavanje, rukovanje i rad mašinama za zaštitu bilja.
Ovladavanje tehnikom podmazivanja mašina i traktora.
Agrotehnika ratarskih kultura.
Agrotehnika povrtarskih i cvećarskih kultura.
Proizvodnja okulanata ruža.
(444 časa)
Obuka u časovnom sistemu (12 časova nedeljno, 384 časova godišnje)
BILJNA PROIZVODNJA
VEŽBE (64)
1. Raspoznavanje radnih grančica po vrstama voća. (4)
2. Rukovanje makazama, kalemarskim nožem, testerom, oštrenje makaza i kalemarskog noža. (6)
3. Kalemljenje očenjem. (12)
4. Kalemljenje prostim i engleskim spajanjem. (6)
5. Kalemljenje pod koru i na isečak (6).
6. Kalemljenje u procep (6).
7. Kalemljenje na prsten (6).
8. Priprema sadnica za sadnju i tehnika sadnje (6).
9. Formiranje palmeta (6).
10. Formiranje ostalih oblika krune (6).
STOČARSKA PROIZVODNJA
VEŽBE (64)
1. Mikroskopiranje tkiva: koristiti gotove preparate ili dijafilm o tkivima (3).
2. Upoznavanje kostura govečeta, svinje i ovce. Za uvežbavanje koristiti kompletne kosture i pojedinačne kosti domaćih životinja (16).
3. Izgled i položaj najvažnijih organa u organizmu domaćih životinja. Koristiti žive i zaklane životinje u najbližoj klanici (6).
4. Ocenjivanje eksterijera - od oka, merenjem i fotografisanjem. Koristiti žive životinje na ekonomiji škole (3).
5. Obeležavanje domaćih životinja (3).
6. Upoznavanje matične knjige i druge prateće evidencije (3).
7. Upoznavanje pojedinih vrsta, rasa i kategorija životinja (5).
8. Veštačko osemenjavanje - koristiti najbliži centar za VO ili veterinarsku stanicu (3).
9. Određivanje starosti domaćih životinja pomoću zuba (3).
10. Upoznavanje pojedinih hraniva, organoleptičko ocenjivanje kvaliteta (3).
11. Određivanje hranljive vrednosti hrane na bazi skrobne vrednosti ovsene jedinice (6).
12. Normiranje ishrane. Korišćenje krmnih tablica i normiranje potreba za održavanje, reprodukciju i proizvodne potrebe (10).
POLJOPRIVREDNA TEHNIKA
VEŽBE (64 časova)
1. Mašine za berbu kukuruza - priprema za rad, rukovanje i održavanje (14).
2. Mašine za vađenje krompira i šećerne repe - priprema za rad, rukovanje i održavanje (12).
3. Mašine za sređivanje kabaste hrane - priprema za rad, rukovanje i održavanje (14).
4. Mašine i uređaji za sređivanje krmnog bilja - priprema za rad, rukovanje i održavanje (12).
5. Transportna sredstva - priprema za rad, rukovanje i održavanje (12).
PRAKTIČAN RAD (192 časa)
BILJNA PROIZVODNJA (64)
VOĆARSTVO
Priprema zemljišta za podizanje zasada. Razmeravanje i obeležavanje mesta za sadnju. Izbor i priprema sadnica za sadnju. Kopanje jamica i sađenje voćaka na stalno mesto. Nega zasada: đubrenje i obrada zemljišta. Orezivanje na oblik i u periodu plodonošenja. Priprema za berbu - ambalaže i terana. Berba, klasiranje i pakovanje voća. Raspoznavanje sorti pojedinih voćnih vrsta. Raspoznavanje rodnih grančica sa pojedinih voćnih vrsta. Normiranje radnih operacija nege voćaka. Normiranje đubriva. Raspoznavanje đubriva. Ambalaža i pakovanje. Rad sa refraktometrom. Određivanje kiselina n/4 NaOH. Tehnološke operacije u proizvodnji voća, pojedinačno za svaku voćnu vrstu. Rasadnička proizvodnja, radovi u rasadniku, proizvodnja podloga, sadnja podloga, kalemljenje, radovi u semeništu, rastinju. Nega kalemova.
VINOGRADARSTVO
Priprema podloge i visoke za kalemljenje. Tehnika ručnog i mašinskog kalemljenja. Stratifikovanje kalemova. Nega kalemova i stratifikati. Prporenje kalemova. Uklanjanje površinskih žila u prporištu. Vađenje, klasiranje i pakovanje kalemova i prporaka. Trapljenje kalemova i prporaka. Terasiranje i značaj terasnih zidova. Obeležavanje redova i mesta za sadnju. Priprema kalemova i prporaka za sadnju. Sadnja kalemova i prporaka. Vrste loze na čokotu. Župski način rezidbe. Krajinski način rezidbe. Gijov jednogubi, dvogubi i Gijo-pusarev način rezidbe. Rojatska kordunica. Skljarova kordunica. Kazanovljeva kordunica. Mozerova kordunica. Silvoz-kordunica. Kordunica tipa amrela. Rekonstrukcija kraka, ranog čvora i oblika čokota. Lečenje matičnjaka i vinograda. Prekraćivanje lastara. Uklanjanje i zakidanje zaperaka. Vezivanje stabla i kordunica. Vezivanje lukova. Vezivanje zelenih lastara. Prstenovanje lastara. Proređivanje bobica i grozdova. Određivanje količine đubriva po jedinici površine. Đubrenje stajnjakom. Đubrenje mineralnim đubrivima. Duboka obrada zemljišta u vinogradu. Plitka obrada zemljišta u vinogradu. Utvrđivanje zrelosti grožđa. Berba vinskih sorti grožđa. Berba, klasiranje i pakovanje stonog grožđa. Postavljanje i izvođenje ogleda - svaki učenik ima svoj ogled. Eksploatacija matičnjaka, rasadnika i vinograda. Priprema sintetičkih i fitohormona i herbicida i upotreba. Radovi u rasadniku.
STOČARSKA PROIZVODNJA (64)
GOVEDARSTVO
Održavanje higijene staja i ispusta za krave. Čišćenje stajališta. Održavanje higijene krava upotrebom pribora za čišćenje. Merenje i davanje kabaste i koncentrovane hrane kravama. Održavanje higijene valova. Pojenje krava i higijena pojilica. Zasušivanje krava i rad kod zasušenih krava. Priprema staje za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju. Tekuće održavanje higijene u porodilištu i dezinfekcije porodilišta. Pranje krave i dezinfekcija papaka pre ulaska u porodilište. Priprema krave za teljenje. Prisustvo i pružanje prve pomoći pri teljenju. Postupak sa kravom posle teljenja. Praćenje polnog ciklusa kod krava. Priprema i privođenje krave za prirodno ili veštačko osemenjavanje. Praćenje pojave estrusa kod priplodnih junica. Ishrana, napajanje i nega junica. Ishrana i nega tovnih junadi. Merenje mase junadi. Nega pašnjaka. Čuvanje goveda na paši. Fiksiranje životinja i obaranje. Čišćenje i orezivanje papaka. Pomoć pri utovaru i transportu goveda. Pružanje prve pomoći obolelim kravama.
OVČARSTVO
Pripremanje ovnova i ovaca za mrkanje. Izdvajanje ovaca za jagnjenje. Pomoć pri jagnjenju. Postupak sa jagnjetom posle jagnjenja. Merenje jagnjadi. Kupiranje repova. Hranjenje i pojenje. Torenje i napasivanje ovaca. Priprema za strižu ovaca. Striža ovaca. Nega ovaca posle striže. Merenje, pakovanje, transport i uskladištenje vune do isporuke. Kupanje ovaca, čišćenje, orezivanje papaka kod ovaca, obeležavanje ovaca. Čišćenje, izđubravanje i dezinfekcija ovčarnika i ispusta. Higijena pomoćnih prostorija i ekonomskog dvorišta.
SVINJARSTVO
Priprema obroka i ishrana nerastova. Nega nerastova. Praćenje polnog ciklusa kod krmača. Pripuštanje krmača. Prašenje krmača i prihvatanje prasadi. Priprema prasilišta i pribora za prašenje krmača. Ukazivanje prve pomoći pri prašenju. Postupak sa krmačom posle prašenja. Pripremanje obroka i ishrana krmača. Nega krmača. Priprema krmača za odlučivanje. Priprema hrane, hranjenje i pojenje tovljenika. Merenje mase tovljenika. Odvajanje bolesnih grla i pregrupisavanje. Učestvovanje pri cepljenju i lečenju svinja. Pružanje prve pomoći obolelim životinjama. Pomoć pri utovaru, istovaru i transportu svinja. Čuvanje priplodnih svinja na paši. Rad na pripremanju i magacioniranju koncentrovane hrane za vreme kategorizacije svinja. Čišćenje, pranje, krečenje i dezinfekcija objekta za svinje. Održavanje higijene pomoćnih prostorija i ekonomskog dvorišta. Održavanje kanalizacije u ispravnom stanju.
ŽIVINARSTVO
Tekući poslovi na održavanju higijene u živinarniku, pomoćnim prostorijama i ekonomskom dvorištu. Priprema i izvođenje dezinfekcije objekta. Održavanje higijene pribora za hranjenje živine. Hranjenje i pojenje raznih kategorija živine. Priprema i uskladištenje koncentrovanih hraniva. Obeležavanje nosilja. Kontrola nosivosti, sakupljanje, sortiranje, pakovanje i isporuka jaja. Odabiranje pilića za tov. Naseljavanje u tovilište. Ishrana i nega brojlera. Kontrola prirasta i utroška hrane. Pomoć pri utovaru, istovaru i transportu živine. Pomoć kod preventive i lečenja živine.
KONJARSTVO
Tekući poslovi na održavanju higijene u konjušnicama, pomoćnim prostorijama i ekonomskom dvorištu. Priprema hrane. Hranjenje i pojenje. Nega kože i kopita. Pružanje prve pomoći obolelim životinjama. Fiksiranje životinja i pomaganje pri lečenju. Opasivanje kobila. Nega bremenitih kobila. Pomoć pri ždrebljenju kobila.
ZOOHIGIJENA
Rad u karantinu na zbrinjavanju novonabavljenih ili bolesnih životinja. Sprečavanje širenja zaraznih bolesti. Pomoć pri sprovođenju profilakse, dijagnostičkih ispitivanja i lečenja životinja. Sprovođenje tekuće i završne dezinfekcije. Postavljanje i održavanje dezinfekcionih barijera. Neškodljivo odvajanje i uklanjanje uginulih životinja.
POLJOPRIVREDNA TEHNIKA (64)
Mašine za berbu kukuruza, priprema za rad, rukovanje i održavanje.
Mašine za vađenje krompira i repe, priprema za rad, regulisanje i održavanje.
Mašine za berbu povrća, priprema za rad, rukovanje i održavanje. Mašine za berbu u voćarstvu i vinogradarstvu, priprema za rad, rukovanje i održavanje.
Mašine za sređivanje stočne hrane, priprema za rad, rukovanje i održavanje.
Mašine za mali posed, priprema za rad, rukovanje i održavanje.
BLOK NASTAVA (60)
Agrotehničke mere u zasadima voća i vinove loze.
Održavanje higijene objekata za smeštaj grla.
Merenje grla po kategorijama.
Mašinska muža.
Ubiranje plodova.
Proizvodnja sadnog materijala.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Organizacija i način ostvarivanja programa praktične nastave uopšteno je dat kod obrazovnog profila uzgajivača stoke.
Program predmeta praktična nastava pripremljen je tako da se sadržaji programa realizuju vežbama praktičnim radom i nastavom u bloku.
Vežbe prate teorijsku nastavu stručnih predmeta i na njima učenici stiču početna praktična znanja. Na praktičnom radu učenici stiču nova i uvežbavaju stečena znanja i umenja teoretske i praktične nastave, a na časovima nastave u bloku proširuju i produbljuju stečena teoretska i praktična znanja u proizvodnim uslovima rada.
Realizacija programa praktične nastave započinje obilaskom objekta gde će se realizovati časovi praktične nastave, zatim sledi obuka zaštite na radu kako ne bi došlo do povrede učenika.
Nastavnik i učenici su obavezni da na časovima praktične nastave imaju radnu odeću i pridržavaju se pravilnika zaštite na radu.
Vežbama iz mašinskih elemenata i tehničkog crtanja učenici treba da steknu sposobnost za prikazivanje predmeta, odnosno mašinskih elemenata na crtežu i da se osposobe da čitaju tehničke crteže. Izučavanjem mašinskih elemenata učenici treba da se upoznaju sa osnovnim mašinskim elementima koji su karakteristični za poljoprivredne mašine i uređaje.
U okviru programa predmeta praktične nastave biljna proizvodnja je zastupljena u I, II i III razredu, a realizuje se u okviru vežbi, praktičnog rada i nastave u bloku.
U prvom razredu uz pomoć laboratorijskih vežbi, slika i drugih učila učenici treba da shvate zakonitosti ishrane biljaka, sastava zemljišta, osobine zemljišta i klasifikaciju zemljišta. Na terenu je potrebno da učenici isprave nekoliko pedoloških profila kako bi uočili pedološke horizonte i podhorizonte. Osobito je potrebno da se učenici osposobe za pravilno pripremanje stajnjaka.
U prvom razredu učenici se osposobljavaju za manje složene poslove iz poljoprivredne proizvodnje.
Programski sadržaji biljne proizvodnje u drugom razredu obuhvataju voćarstvo i vinogradarsku proizvodnju.
Realizacijom programa drugog razreda treba nastojati da se učenici obuče za proizvodnju sadnog materijala, podizanja zasada i negovanja zasada voća i vinove loze. Osobito treba posvetiti pažnju da učenici savladaju rezidbu voća i vinove loze.
Biljna proizvodnja u trećem razredu programom obuhvata ratarstvo, povrtarstvo i cvećarstvo.
Iz ratarstva učenici treba da savladaju pripremu zemljišta za setvu ozimih jarih i postrnih kultura. U prvom razredu učenici su savladali đubriva, pa je potrebno da u drugom razredu savladaju način, vreme i količinu đubrenja po vrstama ratarskih kultura. Zatim sledi obuka učenika iz oblasti setve pa treba ukazati i obučiti učenike za određivanje kvaliteta semena za setvu, vreme, način i količine semena za setvu. Osobito je važno da se učenici obuče za pravilno negovanje useva, kao i ubiranje proizvoda.
Realizacijom programskih sadržaja iz povrtarstva naročito treba posvetiti pažnju proizvodnji rasada na otvorenom i zatvorenom prostoru, zatim proizvodnji povrća na otvorenom prostoru, takođe učenici treba da steknu navike za pravilno branje, klasiranje i pakovanje povrća.
Cvećarstvo ima dosta zajedničkog sa povrtarstvom ali pri realizaciji programskih sadržaja iz povrtarstva treba ukazati učenicima na specifičnosti cvećarske proizvodnje.
U drugom i trećem razredu u okviru predmeta praktične nastave realizuju se programski sadržaji iz motora i traktora, a realizuju se na časovima vežbi, praktičnog rada i nastave u bloku.
Učenici treba da se osposobe za pravilno rukovanje motorom i traktorom, kao i otkrivanja ispravnosti u radu. Naročito pri realizaciji programa treba se zadržati pod oblasti uređaja za upravljanje, hidraulika, priključnog vratila. Posebno je potrebno da učenici steknu naviku i odgovornost za održavanje motora i traktora. Takođe je potrebno da učenici sa mehaničarom rade na opravkama, remontu i održavanju motora i traktora.
Poljoprivredne mašine u programu praktične nastave zastupljene su u drugom i trećem razredu.
Pri realizaciji programskih sadržaja iz poljoprivrednih mašina učenici treba da se osposobe za pravilno rukovanje priključnim i samohodnim mašinama, transportnim sredstvima i uređajima u biljnoj proizvodnji. Neophodno je da se učenici osposobe za pravilno podešavanje poljoprivrednih mašina, agregatiranje i manje opravke poljoprivredne mehanizacije i opreme u toku rada. Takođe je važno da učenici radom sa poljoprivrednim mašinama steknu naviku i odgovornost za pravilno održavanje poljoprivredne mehanizacije i uređaja.
U okviru praktičnog rada predviđena je obuka u vožnji traktora. Obuku u početku treba organizovati na školskom poligonu, a kasnije u javnom saobraćaju.
Eksploatacija poljoprivrednih mašina u sklopu predmeta praktične nastave realizuje se u trećem razredu.
Realizacijom programskog sadržaja eksploatacije poljoprivrednih mašina treba osposobiti učenike za pravilno korišćenje, pogonskih, priključnih i samohodnih mašina. Takođe učenici treba da steknu novinu za racionalno korišćenje poljoprivredne tehnike, pravilno održavanje i čuvanje poljoprivredne tehnike.
Najracionalnije je ukoliko se praktična nastava, odnosno časovi praktičnog rada i nastave u bloku organizuju kombinovano realizacijom programa biljne proizvodnje, motora i traktora i poljoprivrednih mašina.
U I razredu svaki učenik dežura po tri dana, a u II i III razredu po sedam dana u mašinskom parku i radionici mašinskog parka godišnje.
Ocena iz predmeta praktične nastave formira se iz ocena: vežbi, praktičnog rada i nastave u bloku.
Na završnom ispitu učenici polažu:
Ispit za proveru profesionalne osposobljenosti za rad koji je obavezan za sve učenike. Sadržaji ovog ispita su utvrđeni programom obrazovnog profila poljoprivrednog proizvođača.
Ovim ispitom proverava se osposobljenost kandidata za početno uključivanje u rad i obavljanje profesionalnih zadataka. Ispit se sastoji iz:
1. praktičnog rada,
2. usmene provere znanja.
PRAKTIČNI RAD
Na završnom ispitu proverava se osposobljenost kandidata za praktično izvođenje poslova i radnih zadataka u poljoprivrednoj proizvodnji.
Sadržaji praktičnog rada:
Agrotehnika ratarskih kultura;
Agrotehnika povrtarskih kultura;
Agrotehnika voćarskih i vinogradarskih kultura;
Setva i sadnja;
Suzbijanje bolesti i štetočina;
Agregatiranje mašina;
Podešavanje poljoprivrednih mašina;
Održavanje poljoprivrednih mašina i uređaja;
Zootehničke mere u stočarstvu;
Muža krava.
USMENA PROVERA ZNANJA
Na završnom ispitu proverava se nivo stečenih znanja i sposobnosti kandidata da ta znanja primenjuju u svakodnevnom izvršavanju konkretnih radnih zadataka iz područja rada poljoprivredne proizvodnje.
Ispitna pitanja za usmenu proveru znanja konstituišu se iz sledećih oblasti: biljne proizvodnje, stočarske proizvodnje i poljoprivredne tehnike.
__________
NAPOMENA:
Postupak i organizaciju završnog ispita treba razraditi posebnim pravilnikom u školi, a u skladu sa Sadržajem i načinom polaganja završnog ispita("Službeni glasnik RS - Prosvetni glasnik", broj 4/91).
FAKULTATIVNI NASTAVNI PREDMETI
Fakultativni nastavni predmeti utvrđuju se na početku svake školske godine na osnovu iskazanih interesovanja učenika i u skladu sa materijalnim i kadrovskim mogućnostima škole.
Fakultativni predmeti se izučavaju sa po dva časa nastave sedmično.
U toku jedne školske godine, učenik može da odabere jedan ili dva predmeta koje će izučavati fakultativno, s tim da ukupno sedmično opterećenje iznosi najviše četiri časa.
Za obrazovne profile u trogodišnjem i četvorogodišnjem obrazovanju predviđeni su sledeći fakultativni predmeti:
1. JEZIK DRUGOG NARODA ILI NARODNOSTI SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
Ostvaruje se prema zajedničkim programima za obrazovne profile u trogodišnjem ili četvorogodišnjem obrazovanju koji su objavljeni u "Službenom glasniku RS - Prosvetnom glasniku", br. 6/90 i 4/91.
3. FIZIKA, HEMIJA, BIOLOGIJA I MATEMATIKA
Primenjuju se programi po izboru škole koji se nalaze u "Službenim glasnicima RS - Prosvetnim glasnicima", br. 5/90, 6/90, 3/91 i 4/91.
U školi može da se organizuje i fakultativna nastava iz drugih predmeta predviđenih u nastavnom planu i programu za obrazovane profile ovog ili drugog područja rada i gimnazije.
Obrazovni profil: CVEĆAR - VRTLAR
CILJ I ZADACI
Cilj nastave ovog predmeta je da učenici steknu osnovna znanja iz ove discipline, da se osposobe za njihovu primenu i da im stečena znanja budu osnova za dalje stručno obrazovanje.
Zadaci nastave su:
- sticanje osnovnih znanja o sastavu zemljišta, njihovim osobinama, pedogenetskim procesima i plodnost;
- ovladavanje osnovnim znanjima neophodnim za razumevanje ishrane biljaka;
- upoznavanje osnovnih cvetnih vrsta koje se gaje u našim klimatskim uslovima i savlađivanje važnijih faza proizvodnje;
- osposobljavanje za izradu aranžmana od rezanog, suvog i saksijskog cveća za različite prilike.
SADRŽAJI PROGRAMA
(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)
UVOD (1)
Pedologija i ishrana bilja kao prirodne i poljoprivredne nauke. Nauke na koje se oslanjaju pedologija i ishrana bilja. Značaj pedologije i ishrane bilja u cvećarsko-povrtarskoj proizvodnji. Podela programa na nastavne celine.
SASTAV ZEMLJIŠTA (9)
Mineralne materije zemljišta - primarni minerali, sekundarni minerali (postanak, sastav, fizičke osobine, način raspadanja, uloga u zemljištu).
Organske materije zemljišta - primarni minerali, sekundarni minerali (postanak, sastav, fizičke osobine, način raspadanja, uloga u zemljištu).
Mehanički sastav zemljišta - pojam, osobine frakcija (kamenja, šljunka, peska, praha, koloida), klasifikacija zemljišta po mehaničkom sastavu.
OSOBINE ZEMLJIŠTA (7)
Fizičke osobine zemljišta - struktura, poroznost, vodne, vazdušne i toplotne osobine zemljišta.
Hemijske osobine zemljišta - apsorptivna sposobnost, fizička adsorpcija, fizičko-hemijska adsorpcija, fizičko-hemijsko i biološko zadržavanje materija.
Osobine zemljišnog rastvora - sastav, koncentracija, reakcija.
OBRAZOVANJE ZEMLJIŠTA (3)
Pedogenetski uslovi obrazovanja - geološka stena (vrste, način raspadanja, prenošenje produkata), klima, reljef, čovek. Opšti pedogenetski procesi - transformacija organskih materija, raspadanje primarnih i sinteza sekundarnih minerala, migracija, diferenciranje profila, označavanje horizonta i pothorizonta.
KLASIFIKACIJA ZEMLJIŠTA JUGOSLAVIJE (6)
Red automorfnih zemljišta - klasa: nerazvijena zemljišta (A) - S profila. Sirozemi.
Klasa: A - C profila. Černozem. Smonica.
Klasa: A - (B) C profila. Gajnjača.
Red hidromorfnih zemljišta - klasa: A-C-G profila livadska i ritska oranica.
Red halomorfnih zemljišta - solonček i solonec.
SASTAV BILJNE SUPSTANCE (6)
Elementarni sastav - podela elemenata po zastupljenosti, podela po fiziološkoj ulozi.
Hemijski sastav biljaka. Voda - sadržaj, oblici, uloga. Mineralne materije - elementi po fiziološkom značaju, najvažnije soli.
Organske materije: ugljeni hidrati, belančevine, aminokiseline, masti (podela, sastav, biološka uloga).
Enzimi, vitamini, fitohormoni (fiziološki značaj).
ISHRANA BILJAKA (10)
Heterotrofna ishrana - pojam, građa i hemijski sastav semena. Uslovi klijanja. Promene organskih materija u semenu.
Autotrofna ishrana - pojam, uslovi obrazovanja hlorofila. Činioci fotosinteze: ugljendioksid, svetlost, toplota, voda (mehanizam primanja i kretanja vode kroz biljku, transpiracija) i mineralne materije.
Asimilacija hranljivih elemenata: azota, fosfora, kalijuma, kalcijuma, magnezijuma, sumpora, gvožđa, mikroelemenata i korisnih elemenata.
ĐUBRIVA I ĐUBRENJE (10)
Organska đubriva - pojam, podela. Stajnjak, kompost, zelenišno đubrivo: pojam, sastav, promene u toku ležanja, promene u zemljištu, đubrivno dejstvo.
Bakterijalna đubriva.
Mineralna đubriva - azotna: amonijum-nitrat, kan, ureja, (dobijanje, fizičke i hemijske osobine, promene u zemljištu, upotreba). Kalijumova đubriva - sirove kalijumove soli, kalijum-hlorid, kalijum-sulfat (dobijanje, fizičke i hemijske osobine, promene u zemljištu, upotreba).
Složena đubriva - pojam, podela, sastav, odnosi hranljivih elemenata, promene u zemljištu, upotreba. Dobre i loše strane primene složenih jedinačnih đubriva. Tečna đubriva. Utvrđivanje potreba za đubrenjem. Načini primene đubriva.
SADRŽAJ I ZADACI CVEĆARSTVA (3)
Poreklo cvetnih kultura. Imena biljaka. Odnos kultura prema uslovima sredine.
OBJEKTI I OPREMA ZA PROIZVODNJU (15)
Tople i hladne leje. Sastavni delovi toplih leja: trap, ram, prozor. Pomoćni delovi toplih leja i oprema za zalivanje, zasenjivanje. Izvori lucerije. Priprema i formiranje toplih leja. Podela toplih leja. Leje na otvorenim površinama i ostale površine za njihovu proizvodnju. Plastenici, sastavni delovi, priprema i formiranje. Klimatski uslovi u plasteniku bez klijanja. Podela plastenika. Staklenici, sastavni delovi, temelj, konstrukcija i građa, mehanizmi u stakleniku: za zalivanje, za provetravanje, senčenje, grejanje. Ostala oprema: parapeti, police, hol. Automatika u stakleniku. Podela staklenika.
KONTEJNERI ZA GAJENJE CVETNIH KULTURA (2)
Gajenje sa zemljom. Gajenje bez zemlje u hidrokulturi.
USLOVI ZA ZASNIVANJE CVETNIH PROIZVODA (2)
Tržište, klima, voda za zalivanje, zemljište, radna snaga, oprema.
PRIPREMA I OBRADA ZEMLJIŠTA I CVETNIH PROIZVODA (2)
Priprema i obrada zemljišta otvorenog i zatvorenog prostora. Fizičke, hemijske i biološke osobine zemljišta.
ZEMLJIŠNI SUPSTRATI (6)
Vrtna zemljišta: baštenske, tople lejske, stajnjak, kompost, listavke, čamovka, tresetno zemljište, busenjača, pesak, perkit, stiropor, zemljišna smeša. Univerzalne fabričke smeše.
RAZMNOŽAVANJE CVEĆA (23)
Generativno: pojam semena, delovi semena, prednosti i negativnosti genet. razmnožavanja. Ispitivanje semena. Upotrebna vrednost. Setvena norma. Priprema semena za setvu. Mesto i način setve: setva u sandučićima, leji, na otvorenom prostoru (ručna i mašinska setva). Nega ponika i rasada, zalivanje i orošavanje, zasenjivanje, provetravanje, pikiranje, ulončavanje, prelončavanje, rasađivanje, proređivanje, plevljenje, prihranjivanje, zaštita rasada.
Potreban alat i pribor za proizvodnju rasada: saksije, kontejneri, hranljive koceke.
Vegetativno: pojam i način razmnožavanja - prednosti i negativnosti. Načini vegetativnog razmnožavanja. Deljenje bokora, položenicima, kalemljenje - okuliranje, podzemnim stablima, reznicama (vrste reznica, uslovi za oživljavanje), margotiranje, meristemsko razmnožavanje, nega materijala kao kod generalnog...
(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)
BIOLOŠKO - MORFOLOŠKE OSOBINE CVETNIH KULTURA (1)
Koren, list, cvet, seme.
PODELA CVETNIH KULTURA (1)
Jednogodišnje, dvogodišnje, višegodišnje, lukovičaste, gomoljaste, saksijsko i drugo cveće zatvorenog prostora.
JEDNOGODIŠNJE CVEĆE (25)
Proizvodnja jednogodišnjeg cveća. Upotreba i značaj jednogodišnjeg cveća. Vrste: Ageratum, Antirrhimum, Calendela, Caleus, Hilichrysum, Verbena, Tagetes, Alussum, Begonis, Semperflores, Celosia, Shrysanthemum, Carinatum, Dianthus, Ipomea, Petunia, Salvia, Zinnia, Giposfilla, Phlox, itd.
DVOGODIŠNJE CVEĆE (6)
Pojam, proizvodnja, upotreba i značaj. Vrste: Bellis, Vioa, Tricolor, Muosatis, Silene, Diantus, Barbatus, Althea, Digitalia, Cheiranthus.
PERENE (18)
Pojam, razmnožavanje - proizvodnja. Upotreba i značaj. Podela prema zahtevima sredine. Nega perena. Vrste: Achilea, Alyusum, Aguilegia, Aster, Corespsis, Helianthemu, Delfinium, Liatris, Dianfhus, Dicentra, Gaillardia, Aubrietia, Bergenia, Campanula, Centaurla, Cerastium, Gailardia, Hosty Ileris, Lupinus, Lichnis, Palonia, Papaver, Primula, Rudbeckia, Sedum, Stachus, Staticac, Vinca.
LUKOVIČASTO CVEĆE (25)
Pojam, značaj, odnos prema uslovima sredine i nega. Proizvodnja lukovica, sadnja i vađenje, čuvanje. Upotreba vrste: Tulipa, Hyacinthus, Narcissus, Gladiolus, Begonia, Dahilia, Canna, Lilium i dr.
GAJENJE CVETNIH KULTURA ZA RANO CVETANJE (20)
Teoretske osnove pospešivanja. Metode pospešivanja pojedinih kultura, Tulipa, Huacintus, Narcissus, Gladiolus, Lilium, Convaolaria, pospešivanje šiblja. Pospešivanje Asparaagus-a, pospešivanje Iris-a i Friesi-e.
OSNOVI ARANŽIRANJA (9)
Pravila o bojama, simboli u japanskom cvetnom aranžmanu.
Osnovna tehnika aranžiranja - posude, sredstva za pričvršćivanje, alat i pomoćni materijal.
Konzerviranje biljnog materijala (rezanje pod vodom, povećanje površina upijanja, tretiranje vrućom vodom, sagorevanje stajnjaka, potapanje, hemijska sredstva).
Osnovni principi aranžiranja: glavne grane (shin, soe, hikae) dužina glavnih grana.
Aranžiranje suvih cvetnih aranžmana, buketa, korpi, cveća za smrtne slučajeve "suze", venci itd.
(3 časa nedeljno, 96 časova godišnje)
SAKSIJSKO CVEĆE (36)
Pojam, značaj i podela, primena saksijskog cveća u interijeru i enterijeru.
Vrste:
A. Cvetno-dekorativno:
Begonia thubarybrida, Amaryllis, Clivia, Azalea indica, Calla aethopicda, Cyclamen persicus, Primulaceae, Gloxinia hybrida, Hydrangea hacrophyla, Primula obconica, Anthurium serserianum, Calceolaria hybrida, Cineraria hybrida, Euphorbia pulcherima, Hoja carnosa, Calanchoe blosfeldiana, Saintpulia ionantha, dechmea.
B. Lisno-dekorativne:
Asparagus, Begonia rex, Croton variegetum, Diffenbahia maculata, Tatsia japonica, Ficus, Monstera dilicipsa, Sansivieris, Jucca aloifolia, Aspidistra elatior, Cyperis alternifolus, Dracena draco, Maranta leuconera, Philodendron scandens, Tradescantia, paprati, palme, kaktusi.
PROIZVODNJA REZANOG CVEĆA (20)
A. U njivskim uslovima - ruža Hrisantema.
B. Pod plastikom - ruža, hrizantema.
V. U staklenicima: ruža, hrizantema, gerbera, karanfila.
Priprema rezanog cveća za prodaju, čuvanje i klasiranje, primena rezanog cveća.
ARANŽIRANJE CVEĆA (15)
Aranžiranje žardinjera i saksijskog cveća.
Vrste aranžiranja prema mestu postavljanja.
Slobodni aranžmani.
Ikebana danas.
PROIZVODNJA SADNICA RUŽA (8)
Podela ruža, razmnožavanje, proizvodnja sejanaca i rasađivanje sejanaca, nega sejanaca, okuliranje, zimsko zagrtanje, prolećno zalivanje i ostale mere nege. Vađenje sadnica, klasiranje i trapljenje. Norme kvaliteta (standardi).
CVETNO SEMENARSTVO (17)
Osobine kvalitetnog semena. Klimatski uslovi za zasnivanje semenske proizvodnje - regioni, zasnivanje semenske proizvodnje, nega, selekcija i odabiranje atipičnih biljaka, izolacija, berba, sakupljanje semena, dorada i sušenje, čuvanje i pakovanje. Zdravstvena i sortna kontrola zasada i objekata za proizvodnju.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Sadržaj programa cvećarstva I, II i III razreda namenjeni su obrazovnom profilu CVEĆAR-VRTLAR u trogodišnjem trajanju. U prvom razredu ovaj predmet obuhvata i opšte cvećarstvo nastavne teme iz pedologije i ishrana bilja. Sadržaji ovih tema nadovezuju se na program hemije i botanike, te se sa njima moraju uskladiti. Posebno se mora istaći da se racionalnim korišćenjem zemljišta, uz pravilno gajenje i primenu ostalih agrotehničkih mera stvaraju povoljni uslovi za proizvodnju svih biljnih kultura uz povećan kvalitet i kvantitet prinosa.
U drugom razredu program iz cvećarstva obuhvata podelu cvetnih kultura i upoznavanje sa morfološkim i proizvodnim osobinama jednogodišnjeg, dvogodišnjeg i višegodišnjeg i lukovičastog cveća, kao i osnovna aranžiranja.
U trećem razredu program obuhvata saksijsko cveće, proizvodnju rezanog cveća i njihovu primenu u cvetnim aranžmanima, kao i proizvodnju sadnica ruža koja je od značaja za ovo podneblje.
U posebnom poglavlju se obrađuju nastavne jedinice iz cvetnog semenarstva kao značajnog dela hortikulturne proizvodnje za naše podneblje, a neophodno zapostavljenog u proizvodnji.
Za ostvarivanje ovog programa pored svestrane pripreme nastavnika, neophodna je stručna literatura sa fotografijama cvetnih kultura i aranžmana, slajdovi, sveži i herbarizovani primerci cvetnih vrsta.
U toku godine treba organizovati izložbe cveća, u staklenicima i drugim proizvodnim prostorima, sajmovima, cvećarama, stručnim institucijama i drugim stručnim školama i fakultetima. Posebno nastavnik mora upućivati učenika na stručnu literaturu kako našu tako i stranu.
Praćenje i vrednovanje uspeha učenika ostvaruje se u skladu sa Opštim pedagoško-didaktičkim uputstvom za ostvarivanje sadržaja programa u srednjim školama (objavljeno u "Službenom glasniku RS - Prosvetni glasnik", broj 4/91) i Uputstvom o načinu praćenja rada i ocenjivanje učenika (objavljeno u "Službenom glasniku RS - Prosvetni glasnik", broj 4/91).
DENDROLOGIJA SA RASADNIČARSTVOM
CILJ I ZADACI
Cilj nastave ovog predmeta je da učenici steknu osnovna znanja iz ovih disciplina i da se osposobe za njihovu primenu i da im stečena znanja budu osnova za dalje stručno usavršavanje.
Zadaci nastave su:
- da učenici upoznaju biološke osobine drvenastih vrsta biljaka koje su zastupljene u hortikulturi,
- da se osposobe da stečena znanja primene u radu u rasadniku i drugim zelenim površinama,
- da se učenici osposobe za rad u rasadničkoj proizvodnji kako bi uspešno proizvodili visokokvalitetni rasadnički materijal.
SADRŽAJI PROGRAMA
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
OPŠTI DEO (5)
Značaj i cilj predmeta.
Dekorativna svojstva drvenastih vrsta: kruna, lišća, cveta, ploda i stabla.
Bioekološka svojstva drvenastih vrsta.
POSEBNI DEO (65)
Sistematika drvenastih vrsta.
Četinari: Abies, Cedrus, Chamaesyparis, Cipressus, Juniperus, Larix, Pinus, Picea, Pseudatsuga, Seguoia, Tahodium, Taxus, Thuja.
Lišćari: Acer, Aesculus, Ailanthus, Alnus, Betula, Carpinus, Castanea, Catalpa, Celtis, Cercis, Corylus, Fagus, Fraxsihus, Juglanski, Liprodenron, Magnolia, Malus, Morus, Pulovria, Pirus, Platanus, Populus, Prunus, Quercus, Rabinia, Salix, Sophora, Sorbus, Tilia, Ulmus, Ginxho.
Ukrasno šiblje: Brarberis, Budhlea, Carsis, Cotoneaster, Crataegus, Cidonia, Deutzia, Eleagnus, Forsythia, Gledithia, Hibiscus, Hydrangea, Illex, Cerria, Laburum, Ligustrum, Loniceru, Maclura, Machonia, Philadelphus, Piracantha, Rhododendrom, Rhus, Ribes, Rosa, Spirea, Sympooncarapus, Syringa, Tamarix, Viburnun, Veigelia, Buxus, Evonimus.
Povijuše: Ampelopsis, Heder, Vistaria, Clematis.
(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)
UVOD (2)
Definicija i značaj predmeta, Uslovi sredine i rasadničke proizvodnje - klima, zemljište.
ORGANIZACIJA RASADNIKA (5)
Odeljak za razmnožavanje (sejališta, ožilište, pikirište).
Odeljak za formiranje sadnica žbunja (I škola žbunja i II škola žbunja).
Odeljak za formiranje sadnica drveća (I škola drveća, II škola drveća i III škola drveća).
Matičnjaci. Vetrobran i pojasevi. Arboretum i ogledno polje. Neproduktivni deo rasadnika. Razmeštaj odeljaka.
RAZMNOŽAVANJE (16)
Generativno razmnožavanje - izbor matičnjaka, urod, poreklo, sazrevanje i sakupljanje semena, dorada i čišćenje, čuvanje semena, klijavost, produženo mirovanje, ispitivanje klijavosti semena.
Vegetativno razmnožavanje - razmnožavanje deljenjem, zagrtanjem, reznicama, kalemljenjem, kalem iz ruke, kopuliranje, okuliranje, ablaktiranje, fitohormoni, razmnožavanje kulturom tkiva.
PLANIRANJE PROIZVODNJE, PRIPREMA RADA I TEHNIKA RADA (16)
Planiranje proizvodnje i priprema rada.
Tehnika rad u sejalištu - priprema i obrada zemljišta, vreme i način setve, gustina i dubina setve radom do pojave ponika, radovi posle pojave ponika, vađenje, sabiranje i čuvanje izvađenih sadnica do sadnje.
Tehnika rada u ožilištu.
Formiranje biljaka u rasadniku - drveća i žbunja.
Priprema sadnog materijala za prodaju i norma kvaliteta.
PROIZVODNJA SADNICA U SUDOVIMA (5)
Osobine i prednost kontejnerske proizvodnje. Klasični kontejneri.
Savremeni kontejnerski sistem.
TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE POJEDINIH VRSTA U FORMI KOJE SU NAJVIŠE ZASTUPLJENE NA NAŠEM PODRUČJU (20)
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Predmet dendrologija sa rasadničarstvom se izučava u II i III razredu obrazovnog profila CVEĆAR-VRTLAR u trogodišnjem trajanju.
Bitno je napraviti dobre planove rada kako bi učenici tokom godine pratili tehnološke promene na biljkama kao i tehnologiju proizvodnje.
Posebno za deo dendrologije profesor mora koristiti što više očigledna sredstva jer očiglednost u nastavi, postupnost i sistematičnost u izlaganju imaju presudnu ulogu u savlađivanju gradiva i razvijanju estetskih vrednosti.
U delu rasadničarstva posebno isticati tehniku rada i tehnologiju proizvodnje. Posebno se preporučuje nastava van učionice, stručni izleti i stručne ekskurzije kako bi se što više teorijska znanja povezala sa praktičnim radom.
Ocenu učenika treba formirati na osnovu usmenog odgovora i determinacije biljnog materijala, kao i formiranog herbarijuma koji učenici treba da prave tokom druge godine.
Praćenje i vrednovanje učenika ostvaruje se u skladu sa Opštim pedagoško-didaktičkim uputstvom za ostvarivanje sadržaja programa u srednjim školama ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", broj 4/91) i Uputstvom o načinu praćenja rada i ocenjivanja učenika ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", broj 4/91).
CILJ I ZADACI
Cilj predmeta poljoprivredne tehnike je sticanje znanja iz poljoprivrednih mašina, opreme, alata i uređaja u oblasti cvećarske, vrtlarske i povrtarske proizvodnje.
Zadaci nastave su:
- osposobljavanje učenika sticanjem samostalnosti u rukovanju ručnim alatom i mehanizacijom,
- osposobljavanje učenika da stečena teoretska znanja primenjuju u proizvodnji.
SADRŽAJI PROGRAMA
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
TEHNOLOGIJA MATERIJALA (5)
Pojam i podela materijala. Osobine materijala. Značaj metala i njihova podela i svojstva. Legure (značaj, podela i primena). Ostali materijali. Korozija. Goriva. Maziva.
MAŠINSKI ELEMENTI (5)
Pojam i podela mašinskih elemenata. Elementi za prenošenje snage i kretanje. Elementi za sprovođenje tečnosti, pare i gasova.
MOTORI (5)
Motori sa unutrašnjim sagorevanjem. Sastavni delovi motora. Nepokretni i pokretni delovi motora i razvodni mehanizam. Princip rada motora. Uređaji na motoru.
TRAKTORI (4)
Podela traktora po konstrukciji i nameni. Delovi traktora. Dodatni uređaji na traktoru.
MERE ZAŠTITE NA RADU (2)
Primena propisa zaštite na radu u cvećarskoj, vrtlarskoj i povrtarskoj proizvodnji.
MAŠINE I UREĐAJI ZA OSNOVNU OBRADU ZEMLJIŠTA (3)
Plugovi - podela, konstrukcija, regulisanje, održavanje, način rada i učinak.
MAŠINE ZA DOPUNSKU OBRADU ZEMLJIŠTA (3)
Rotofreze, kultivatori, drljače, valjci - podela, konstrukcija, podešavanje, izdržavanje, način rada i učinak.
MAŠINE ZA ĐUBRENJE (3)
Rasipači mineralnih đubriva. Rasipači stajskog đubriva. Mašine i cisterne za rasipanje tečnih đubriva - podela, konstrukcija, regulisanje, održavanje, tehnika rada i učinak.
MAŠINE ZA SETVU I SADNJU (4)
Sejalice. Sadnice - podela, konstrukcija, podešavanje, održavanje, tehnika rada i učinak.
RUČNI ALAT I OPREMA (4)
Podela ručnog alata, svojstva, održavanje. Oprema za zalivanje i orošavanje.
MAŠINE ZA ZASNIVANJE I ODRŽAVANJE TRAVNJAKA (3)
Mašine za setvu semena trava - podela, princip rada sejalice, održavanje sejalica. Sekači busenova. Princip rada. Aerobna, Specijalni valjci za travnjake. Kosačice - tipovi, klasična travokosačica, diskontna travokosačica, benzinska travokosačica i električna travokosačica. Podešavanje i održavanje mašina za zasnivanje i održavanje travnjaka.
MAŠINE I OPREMA ZA NAVODNJAVANJE (3)
Stacionarni uređaji za navodnjavanje. Polupokretni uređaji za navodnjavanje. Pokretni uređaji za navodnjavanje, održavanje i regulisanje mašina i opreme za navodnjavanje.
MAŠINE I OPREMA ZA RAD U RASADNIČARSTVU I ZAŠTIĆENIM OBJEKTIMA (6)
Mašine za proizvodnju sadnica sa nezaštićenim žilnim sistemom i zaštićenim žilnim sistemom. Mašine i uređaji za automatizovanu proizvodnju sadnica. Staklenici. Plastenici. Tople leje.
MAŠINE ZA NEGU KRUNA DRVEĆA (2)
Ručna testera, ručne makaze, benzinsko-motorne testere, elektromotori, testere, autodizalice, održavanje i regulisanje.
MAŠINE I UREĐAJI ZA PRESAĐIVANJE ODRASLIH STABALA (2)
Traktorske bušilice za bušenje rupa. Vadilice stabala. Održavanje i regulisanje.
MAŠINE I OPREMA ZA ZAŠTITU (4)
Prskalice. Orošivači. Zamagljivači. Zaprašivači. Zaštitna oprema. Održavanje. Regulisanje. Mere zaštite pri korišćenju mašina.
MAŠINE ZA DEZINFEKCIJU ZEMLJIŠTA (2)
Namena, tehnički opis, princip rada.
MAŠINE I ORUĐA ZA PRIPREMU ZEMLJIŠNIH SMEŠA (2)
Ručni alati. Mašine za kompost negu. Prese za saksije, ručne, nožne, automatske.
MAŠINE ZA DORADU SEMENA I OSTALOG REPROMATERIJALA (3)
Mašine za klasiranje lukovica i gomolja, brojilica za lukovice i gomolje, uređaji za povezivanje i pakovanje sadnog materijala.
STAKLENICI, PLASTENICI (5)
Konstruktivni opis, materijal za izgradnju konstrukcije staklenika, tipovi staklenika, hlađenje, grejanje, provetravanje, unutrašnja oprema staklenika, mehanizam za senčenje i zamračivanje staklenika. Ekonomska opravdanost podizanja (izgradnja) staklenika i plastenika na cenu finalnog proizvoda.
MAŠINE ZA TRANSPORT I VUČU (3)
Izbor vrste transporta, kamioni, traktori, agregatiranje traktora sa transporternim sredstvom.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Pri realizaciji programa ovog predmeta treba stalno imati u vidu zadatke date uz program. Posebno treba voditi računa o korelaciji sadržaja ovog predmeta sa srodnim sadržajima drugih predmeta. Neophodno je i stalno povezivanje sadržaja sa iskustvima iz prakse. Posebno je značajno obraditi mere zaštite na radu u normalnim i vanrednim uslovima.
Realizacija sadržaja programa treba da bude praćena primenom didaktičkih principa, savremenih nastavnih metoda, sredstava i oblika.
Ukoliko postoje uslovi, časove poljoprivredne tehnike realizovati u mašinskom parku škole ili u mašinskom parku preduzeća koja raspolažu potrebnim mašinama kako bi se nastavni plan što potpunije realizovao.
Praćenje i vrednovanje učenika ostvaruje se u skladu sa Opštim pedagoško-didaktičkim uputstvom za ostvarivanje sadržaja programa u srednjim školama ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", broj 4/91) i Uputstvom o načinu praćenja rada i ocenjivanju učenika ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", broj 4/91).
PODIZANJE I NEGA ZELENIH POVRŠINA
CILJ I ZADACI
Cilj nastave ovog predmeta je da učenici steknu potrebna znanja o zelenim površinama, njihovim vrstama, načinu podizanja i negovanja.
Zadaci nastave su:
- shvatanje uloge i značaja koje imaju zelene površine u životu čoveka,
- praktično osposobljavanje učenika za uspešnu primenu stečenih znanja prilikom podizanja i negovanja zelenih površina.
SADRŽAJI PROGRAMA
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
ZNAČAJ ZELENIH POVRŠINA. ZELENE POVRŠINE GRADOVA I NASELJA (6)
Uvod u predmet i značaj zelenih površina. Uticaj zelenih površina na klimu okoline, vlažnost vazduha, sadržaj nečistoće u vazduhu, temperaturu okoline, kruženje vazduha i širenje buke. Dekorativno-estetski značaj zelenih površina.
Klasifikacija zelenih površina.
ZEMLJANI RADOVI (7)
Skidanje i deponovanje humusa. Planiranje terena (nivelisanje), iskop zemlje. Odvod atmosferskih taloga, priprema zemljišta za setvu i sadnju - popravka fizičkih, hemijskih i bioloških osobina novoformirane zelene površine.
Odvod atmosferskih taloga, površinsko i podzemno odvođenje suvišnih voda.
ZIDARSKI RADOVI (7)
Građevinski materijal: pesak, šljunak, kreč, drvo, kamen, sintetički materijal. Podizanje zidova od cigle, kamena, betona. Izgradnja stepenica.
IZRADA STAZA I SAOBRAĆAJNICA (6)
Trasiranje, iskop i izgradnja posteljice. Radovi popločavanjem ciglom, prirodnim i obrađenim kamenom, betonskim pločama i sl. izgradnja ivičnjaka, rigola i škarpi. Završni radovi.
TESARSKI RADOVI (4)
Obla polutesana i tesana građa. Impregnacija drveta. Izrada ograda, kapija, pergola i dr.
PODIZANJE ZELENIH POVRŠINA (30)
Priprema zemljišta za setvu i sadnju. Nabavka i doprema sadnog materijala. Vreme sadnje. Orezivanje pre sadnje, u toku vegetacije, podmlađivanje, formiranje krune drvenastih sadnica. Sadnja drvenastih sadnica i stablašica. Sadnja ukrasnog šiblja i zimzelenog šiblja. Sadnja četinara i solitera. Sadnja ruža, sadnja žive ograde. Sadnja lukovica, višegodišnjeg i drugog cveća. Sadnja u cvetne sudove, kamenjare, alpinuse i sl.
Presađivanje starijih sadnica.
Podizanje travnjaka i nega travnjaka.
NEGOVANJE ZELENIH POVRŠINA (10)
Zalivanje, okopavanje - plevljenje. Đubrenje, prihranjivanje, orezivanje, negovanje krune, zaštita od bolesti i štetočina. Čišćenje i grabljenje, metenje itd.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Nastavni predmet podizanje i nega zelenih površina za obrazovni predmet cvećar-vrtlar u trogodišnjem trajanju izučava se u II razredu i dat je okvirni broj časova. Pri realizaciji treba stalno imati u vidu zadatke i ciljeve koji su dati u programu, kao i o korelaciji srodnih predmeta - cvećarstvo i poljoprivredna tehnika.
Realizacija programskih sadržaja treba da bude praćena primenom didaktičkih principa, savremenih nastavnih metoda, sredstava i oblika rada sa učenicima. Da bi učenici uspešno savladali i shvatili cilj ovog predmeta potrebno je oko 30 odsto predmetnih časova koristiti za utvrđivanje sadržaja programa.
Nastavnik pri izlaganju nastavnog sadržaja posebno treba da ističe način postupak rada, da navodi primere iz prakse, kako bi se učenici što bolje osposobili za samostalno praktično izvođenje radova na terenu.
U toku godine treba organizovati nastavu van učionice a po mogućnosti i stručne ekskurzije koje bi podrazumevale obilazak javnih zelenih površina i prisustvovanje formiranju većih zelenih površina.
Praćenje i vrednovanje uspeha učenika ostvaruje se u skladu sa Opštim pedagoško-didaktičkim uputstvom za ostvarivanje sadržaja programa u srednjim školama (objavljeno u "Službenom glasniku RS - Prosvetnom glasniku", broj 4/91) i Uputstvom o načinu praćenja rada i ocenjivanja učenika (objavljenom u "Službenom glasniku RS - Prosvetnom glasniku, broj 4/91).
CILJ I ZADACI
Cilj nastave ovog predmeta je da učenici steknu znanja i umenja o gajenju povrtarskih kultura kako bi u neposrednoj proizvodnji ostvarili maksimalne i visokokvalitetne proizvode zdrave hrane po jedinici proizvodnje.
Zadaci nastave su:
- da se učenicima pruže teorijske osnove za sticanje praktičnih znanja iz tehnologije povrtarske proizvodnje,
- da se učenici osposobe za neposredni rad u tehnološkim procesima povrtarske proizvodnje,
- da se osposobe učenici za samostalno stručno usavršavanje i samoobrazovanje.
SADRŽAJI PROGRAMA
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
UVODNI DEO (2)
Značaj i zadatak predmeta. Privredna važnost povrća. Realizacija proizvodnje povrća u našoj zemlji.
USLOVI ZA OSNIVANJE POVRTARSKIH POVRŠINA (POVRTNJAKA) (2)
Tržište, klima, zemljište, obezbeđenost vodom, radna snaga i oprema.
SEME I SETVA POVRTARSKIH KULTURA (5)
Izbor i nabavka semena, elementi kvaliteta semena. Priprema semenskog materijala za setvu: dezinfekcija, dezinsekcija, kvašenje, jarovljenje. Stratifikacija setva povrća kultura (sadnja): vreme i način setve, dubina setve, setvene mere.
PROIZVODNJA RASADA POVRĆA (3)
Objekti i oprema, mere nege rasada. Proizvodnja rasada na otvorenom.
MERE NEGE POVRTARSKIH KULTURA NA OTVORENOM (3)
Kultiviranje, okopavanje, navodnjavanje, prihranjivanje, zaštita povrtarskih kultura, posebne mere nege, ogrtanje, sečenje, pinciranje, dekoptiranje, zaštita od mraza i tretman biljnim hormonima i dr.
BERBA - ŽETVA I SKLADIŠTENJE (1)
Vreme i način berbe - žetva povrtarskih kultura.
Načini skladištenja - čuvanje povrća.
PLODORED U POVRTARSTVU (2)
Pojam i značaj plodoreda, elementi plodoreda, tipovi plodoreda.
KLASIFIKACIJA POVRTARSKIH KULTURA (1)
Na osnovu načina korišćenja i botaničke pripadnosti.
POVRĆE IZ GRUPE KUPUSA (8)
Kupus, kelj, karfiol, keleraba - značaj i upotreba, poreklo, gajenje, površine, botanička pripadnost, sortiment, tehnologija proizvodnje i proizvodnja semena.
KORENASTO POVRĆE IZ PORODICE ŠTITONOŠA (5)
Mrkva, peršun, pastrnjak - programski sadržaji su isti kao za prethodnu temu.
Korenasto povrće iz ostalih porodica rotkvica, rotkva, cvekla i hren-programski sadržaji su isti kao za prethodnu temu.
ZELJASTO - LISNATO POVRĆE (4)
Salata i spanać - programski sadržaji su isti kao za prethodnu temu.
LUKOVIČASTO POVRĆE (6)
Crni luk, beli luk, praziluk - programski sadržaji su isti kao za prethodnu temu.
MAHUNASTO POVRĆE (4)
Grašak i boranija - programski sadržaji su isti kao za prethodnu temu.
KRTOLASTO POVRĆE (4)
Krompir - programski sadržaji su isti kao za prethodnu temu.
POVRĆE SA MESNATIM PLODOVIMA (10)
Crveni paradajz, plavi paradajz, paprika, krastavac, tikvice, lubenice, dinje - programski sadržaji su isti kao za prethodnu temu.
VIŠEGODIŠNJE POVRĆE (3)
Špargla, artičoka - značaj, karakteristike i način proizvodnje.
PEČURKE (4)
Šampinjoni. Bukovače - značaj u ishrani i način uzgoja.
DIVLJA FLORA ZA ISHRANU U EKSTREMNIM USLOVIMA (3)
Bokvica, list breze, kopriva, maslačak, troskot, loboda.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Prema nastavnom planu povrtarstvo se izučava kao užestručni predmet u II razredu, profil cvećar - vrtlar - trogodišnje školovanje. Predmet se sastoji iz teorijske nastave od 2 časa nedeljno ili 70 časova godišnje.
Nastavu treba planirati tako da 60% bude izlaganje novog gradiva, a 40% da budu ostali oblici rada.
Sadržaji ovog predmeta dati su u vidu nastavnih celina za koji je dat okvirni broj časova koji nastavniku treba da sugeriše obim i način obrade. Jasno se izdvajaju nastavne celine iz opšteg povrtarstva i specijalnog povrtarstva. Teme iz opšteg povrtarstva treba da su u sinhronizaciji sa temama iz opšteg cvećarstva i to teme objekta i opreme. Važno je da nastavnik u toku izlaganja koristi najnovija saznanja i da posveti posebnu pažnju praktičnoj primeni stručnih znanja. Nastavnik naročitu pažnju treba da posveti temama iz specijalnog povrtarstva gde poseban akcenat treba da stavi na tehnologiju proizvodnje povrtarskih kultura. Pri tome se mora služiti raznim shemama, ilustracijama, dijapozitivima kako bi se učenici osposobili da logički misle i stvaralački rasuđuju. Uspeh realizacije sadržaja predmeta zavisiće od angažovanja nastavnika i od primene odgovarajućih didaktičkih principa i metoda.
CILJ I ZADACI
Cilj nastave predmeta lekovito i začinsko bilje je da učenici steknu osnovna znanja iz ove discipline, osposobe se za njihovu primenu i da im stečena znanja budu osnova za dalje stručno obrazovanje.
Zadaci nastave su:
- upoznavanje učenika sa značajem i važnošću lekovitog bilja,
- da učenici steknu neophodna znanja vezana za proizvodnju lekovitog i začinskog bilja, kao i organizaciju rada na njihovom sakupljanju.
SADRŽAJI PROGRAMA
(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)
OPŠTI DEO (20)
Ekonomski značaj i upotreba lekovitog i začinskog bilja u farmaceutskoj, prehrambenoj i kozmetičkoj industriji. Sakupljanje lekovitog i začinskog bilja, botaničko poznavanje lekovitog bilja u prirodi i tačno razlikovanje od sličnog nelekovitog bilja, organizacija rada na sakupljanju lekovitog i začinskog bilja, opšte napomene u radu sa otrovnim biljkama, zaštita važnijeg lekovitog bilja u prirodi.
Plantažna gajenja lekovitog i začinskog bilja (uslovi, načini uzgoja, berbe).
Dorada i prerada lekovitog i začinskog bilja (sušenje, čišćenje, pakovanje i destilacija i ekstrakcija).
POSEBNI DEO (44)
Izbor lekovitog bilja za gajenje u setvi i kod nas.
Upotreba, nalazište, morfološke karakteristike i način uzgoja najvažnijih lekovitih biljaka kod nas.
APIACELE
Korijander (Coriandrum sativum),
Kim (Carum carvi),
Anis (Pinpinella anisum),
Mirođija (Anethum graveolens),
Celer (Apium graveolens).
ASTERACEA
Kamilica (Matricaria shamomillae).
LAMICEAE
Timian (Thimus vulgaris),
Žalfija (Salvia officinalis),
Matičnjak (Melissa oficinalis).
LADIATEAE
Lavanda (Lavandula vera),
Majoran (Majorana hortevsis),
Nana (Mentha piperita),
Vrnilovka (Origanum vulgare).
PAPAVERACEAE
Mak (Papaver somniferum).
BRASSICACEAE
Slačica (Sinapis alba).
MALVACEAE
Beli slez (Altmea officinalis)
VALERIANACEAE
Odoljen, valerijan (Valeriana officinalis).
SCHROPHULARIACEAE
Naprstak (Digitalis lanata i purpurea).
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Program predmeta lekovito i začinsko bilje namenjen je obrazovnom profilu CVEĆAR-VRTLAR u trogodišnjem trajanju i sastavljen je tako da se oslanja na prethodna znanja iz botanike, hemije, opšteg cvećarstva, poljoprivredne tehnike, povrtarstva itd. Sadržaji programa ovog predmeta realizuju se u III razredu sa godišnjim fondom od 64 časa.
Sadržaji programa obuhvatili su dve velike celine - opšti i posebni deo.
Opšti deo obuhvata sadržaje vezane za ekonomiku, značaj i upotrebu lekovitog i začinskog bilja, sakupljanje lekovitog bilja u prirodi, plantažno gajenje, doradu i preradu lekovitog i začinskog bilja.
Posebni deo obuhvata sadržaje vezane za morfološke osobine, način uzgoja i upotrebe najzastupljenijih lekovitih i začinskih biljaka kod nas.
Časovi teorijske nastave se realizuju uz korišćenje očiglednih sredstava: ilustracija, fotografija, slajdova, reprodukcija, herbarizovanog materijala i suvih uzoraka lekovitog i začinskog bilja ili njihovih delova.
Poželjno je organizovati i nastavu van učionice (ukoliko postoje objektivni uslovi), najbližim institutima ili uglednim proizvođačima lekovitog i začinskog bilja.
Nastavnik mora da sarađuje sa specijalizovanim organizacijama i da koristi našu i stranu literaturu. Praćenje i vrednovanje uspeha učenika ostvaruje se u skladu sa Opštim pedagoško-didaktičkim uputstvom za ostvarivanje sadržaja programa u srednjim školama (objavljeno u "Službenom glasniku RS - Prosvetni glasnik", broj 4/91) i Uputstvom o načinu praćenja rada i ocenjivanja učenika (objavljeno u "Službenom glasniku RS - Prosvetnom glasniku", broj 4/91).
CILJ I ZADACI
Cilj predmeta zaštite bilja je sticanje osnovnih znanja iz zaštite cveća, povrća, lekovitog i začinskog i zelenih površina.
Zadaci nastave su:
- upoznavanje izazivača bolesti, štetočina i mere borbe protiv njih,
- sticanje znanja o hemijskim sredstvima i njihovoj primeni,
- osposobljavanje učenika da samostalno uočavaju štetne pojave i da uputstvima primenjuju poznata sredstva i metode za njihovo suzbijanje.
SADRŽAJI PROGRAMA
(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)
UVOD (2)
Značaj zaštite u cvećarskoj, vrtlarskoj, povrtarskoj proizvodnji i zaštite zelenih površina.
ABIOTIČKI ŠTETNI UTICAJI (3)
OPŠTI POJMOVI O BILJNIM BOLESTIMA (10)
Vrste bolesti, izazivači parazitskih bolesti, gljivice, virusi i bakterije, parazitske cvetnice, patogeneza, uticaj i uslovi sredine na razvoje bolesti, uslovi za širenje biljnih bolesti i otpornost biljaka prema štetočinama.
OSNOVNI POJMOVI O ŠTETOČINAMA (5)
Spoljašnja građa insekata, klasifikacija insekata, razvoj i razmnožavanje, činioci koji utiču na razvoj insekata.
MERE BORBE (6)
Biljni karantin, agrotehničke mere, mehaničke mere borbe, sakupljanje i uništavanje insekata i biljnih ostataka, upotreba lovnih šančeva i lovnih stabala, primena lepljivih pojaseva, uništavanje biljaka prelaznog domaćina, biološke mere borbe, hemijske mere borbe, klasifikacije hemijskih sredstava i fitotoksičnih.
Mere zaštite pri upotrebi hemijskih sredstava. Upoznavanje opreme i pružanje prve pomoći u slučaju trovanja.
PESTICIDI (10)
Fungicidi i insekticidi. Podela, vrste, delovanje i njihova praktična primena. Priprema suspenzija, emulzija i rastvora za prskanje preciznim spravljanjem čorbe pomoću precizne vage, menzure i druge opreme.
Herbicidi, njihova primena, upoznavanje najvažnijih jednogodišnjih i višegodišnjih korova i njihova suzbijanja.
Rodenticidi i limacidi, praktična primena i pravljenje mamaca.
DEZINFEKCIJA (2)
Dezinfekcija zemljišta primenom visoke temperature, vodenom parom, dezinfekcija zemljišta za rasad, dezinfekcije inventara i opreme i hemijska dezinfekcija zemljišta, dezinfekcija semena.
BOLESTI I ŠTETOČINE (26)
Bolesti i štetočine: cveća, povrća, lekovitog i začinskog bilja, ukrasnog šiblja i drveća, travnih površina, skladišta i njihovo suzbijanje. Glodari, opšte odlike i klasifikacija. Zaštita kulture u polju i zaštićenim objektima.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Nastavni program zaštite bilja oslanja se na prethodno stečena znanja iz botanike, hemije, dendrologije, cvećarstva, povrtarstva, začinskog i lekovitog bilja, rasadničarstva i poljoprivredne tehnike.
Program je rađen tako da učenici steknu osnovna znanja iz ove oblasti kako bi prvenstveno naučili određene bolesti i štetočine na cvetnom, povrtarskom polju, lekovitom, začinskom bilju i zelenim površinama.
Operativnim planom treba detaljno razraditi sve metodske jedinice za odgovarajuće oblasti. Od ukupnog broja časova 30% predvideti za ponavljanje i utvrđivanje.
Pri realizaciji programskih sadržaja iz ovog predmeta časovi realizacije frontalno, a metode za obradu novog gradiva su monološke, dijaloške i demonstrativne.
Nastava ovog predmeta ostvaruje se u kabinetu, a kao nastavna sredstva se koriste - filmovi, dijapozitivi, herbarizovana zbirka insekata, i mikroskopski preparati.
Neophodno je da učenici obave sakupljanje obolelih delova biljaka i pravljenje herbarijuma.
ORGANIZACIJA PROIZVODNJE I PRODAJE
CILJ I ZADACI
Cilj nastave ovog predmeta je upoznavanje učenika sa osnovnim pojmovima organizacije proizvodnje i prodaje, nosiocima privređivanja, sredstvima poslovanja, uslovima efikasnosti poslovanja, odnosima ulaganja i rezultatima poslovanja.
Zadaci nastave su:
- upoznavanje osnovnih društvenih obeležja tehničkog i tehnološkog procesa kako bi usvojili potrebna znanja, htenja i navike zasnovane na savremenim dostignućima nauke i tehnike,
- shvatanje potrebe zaštite na radu, njenog humanitarnog i ekonomskog značaja i razvijanje svesti o važnosti kulture rada u očuvanju životne sredine,
- sticanje znanja o načinu organizovanja proizvodnje i prodaje.
SADRŽAJI PROGRAMA
(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)
UVOD U PREDMET (1)
PRIVREDA, PRIVREĐIVANJE I NOSIOCI PRIVREĐIVANJA (1)
Pojam privrede i privređivanja, struktura privrede i privređivanja, delatnosti u strukturi privrede, nosioci privređivanja.
PREDUZEĆE KAO NOSILAC PRIVREĐIVANJA I ORGANIZACIJA FUNKCIJA U PREDUZEĆIMA (4)
Pojam i ciljevi preduzeća, vrste preduzeća, pojam i podela funkcija.
SREDSTVA ZA POSLOVANJE PREDUZEĆA (4)
Pojam i oblici sredstava u preduzeću, osnovna sredstva, obrtna sredstva, sredstva rezervi i zajedničke potrošnje.
TROŠKOVI I KALKULACIJA (5)
Pojam troška, podela i sadržina troškova, pojam i vrste kalkulacija i metode izrade kalkulacija.
REZULTATI POSLOVANJA PREDUZEĆA (6)
Prihod preduzeća dohodak i dobit preduzeća, ekonomska merila efikasnosti ostvarenih rezultata: produktivnost, rentabilnost i ekonomičnost.
PLANIRANJE PROIZVODNJE I PRODAJE (3)
Nosioci planiranja, principi planiranja, vrste planova i operativna analiza.
PRIVREDNA EVIDENCIJA (4)
Izvorni dokumenti, evidencija rada, materijala i gotovih proizvoda.
INVENTARISANJE (2)
Pojam, zadaci i vrste inventarisanja, pripreme i organizacija inventarisanja.
ORGANIZACIJA PROIZVODNJE (16)
Organizacija zemljišne teritorije, organizacija plodoreda, specijalizacija proizvodnje, intenzivnost proizvodnje, organizacija izvođenja važnijih radnih procesa u cvećarskoj i vrtlarskoj proizvodnji.
ORGANIZACIJA PRODAJE (10)
Prodavnice - cvećare (lokacija, unutrašnji izgled cvećare i osnovne funkcije cvećare). Tehnike pripreme prodaje i prodaja (nabavka, raspakivanje robe, sortiranje i klasiranje robe, stavljanje oznake na robu i čuvanje robe). Skladište (radni procesi u skladištu i dokumentacija skladišta i prodavnice, manipulisanje robom u skladištu). Reklamacija (reklamacija dostavljačima, reklamacija na kvalitet i količinu, reklamacija kupaca).
HIGIJENSKO-TEHNIČKA ZAŠTITA (2)
Karakteristike zaštite na radu, uzroci povreda na radu i organizacije higijensko-tehničkih zaštitnih mera.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Osnovna koncepcija nastavnog plana predmeta, organizacija proizvodnje i prodaje za obrazovni profil cvećar - vrtlar u trogodišnjem trajanju u sticanju značaja ljudskog rada, odnosno proizvodnje kao uslova egzistencije društva i humanizacije prirode i čoveka.
Treba istaći da su glavni nosioci privređivanja preduzeća, koja se osnivaju i posluju u novonastalim tržišnim uslovima. Posebno treba učenike upoznati sa činjenicama da nema više prelivanja dohotka iz uspešnih preduzeća u druga koja posluju sa gubitkom.
Zatim je važno učenike upoznati sa znanjem naučno-tehničke revolucije, i posebno sa ekološkim problemima koji prate takve revolucije.
U toku realizacije sadržaja programa treba primenjivati raznovrsne nastavne metode. Kombinovati verbalne metode sa tekstualnim ilustrativnim i demonstrativnim metodama. Posebno u delu organizacije proizvodnje, zaštite na radu poželjno je demonstriranje važnijih radnih procesa u cvećarskoj i vrtlarskoj proizvodnji i upotrebe zaštitnih sredstava. Ako postoje objektivni uslovi poželjno je i prikazivanje odgovarajućih filmova.
Primere iz struke posebno ispitati, tražeći da se teorija što više poveže sa praksom.
Praćenje i vrednovanje učenika ostvarivati u skladu sa Opštim pedagoško-didaktičkim uputstvom ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", broj 4/91) i Uputstvom o načinu praćenja rada i ocenjivanja učenika ("Službeni glasnik RS - Prosvetni glasnik", broj 4/91).
CILJ I ZADACI
Cilj nastave predmeta praktične nastave je da učenici steknu znanja i veštine u obavljanju praktičnih zadataka primenjujući stečena teorijska znanja iz ostalih užestručnih kao i opštestručnih predmeta.
Zadaci nastave su:
- sticanje i usvajanje stručnih znanja zasnovanih na savremenim dostignućima savremene tehnike i tehnologije u cvećarskoj, rasadničarskoj, povrtarskoj proizvodnji i proizvodnji lekovitog i začinskog bilja,
- upoznavanje sa najosnovnijim radovima u podizanju i negovanju zelenih površina,
- sticanje znanja i umenja za rukovanje, racionalno korišćenje i održavanje sredstava za rad koja se koriste u hortikulturi.
SADRŽAJI PROGRAMA
(6 časova nedeljno u časovnom sistemu, 210 godišnje i 60 časova nastave u bloku)
VEŽBE (70)
VEŽBE IZ PEDOLOGIJE SA ISHRANOM BILJA (35)
Upoznavanje i rad sa tehničkom vagom, dokazivanje hlorofila u biljkama, održavanje slobodne, higroskopne vode u biljkama, održavanje suve materije biljaka, održavanje asimilacijske površine lista. Praktično raspoznavanje pojedinih mineralnih đubriva i njihovih fizičkih i hemijskih osobina, uzimanje uzoraka mineralnog đubriva i određivanje hemijskog sastava dokazivanjem jona (NH4+NO3+PO4 - 3), determinacija uzoraka. Praktično raspoznavanje stajnjaka i sticanje razlika i osobenosti pojedinih vrsta. Praktično raspoznavanje komposta. Određivanje mehaničkog sastava zemljišta, održavanje strukture zemljišta, određivanje CaCO3 i Ph vrednosti zemljišta.
VEŽBE IZ CVEĆARSTVA (35)
Gajenje sa zemljom. Gajenje bez zemlje u hidrokulturi. Izrada zemljišnih supstrata. Ispitivanje kvaliteta semena (čistoća, klijavost, energija klijanja, hektolitarska tehnika, apsolutna tehnika, zdravstveno stanje semena). Izračunavanje potrebne količine semena za setvu. Pikiranje, ulončavanje, prelončavanje, rasađivanje. Vegetativno razmnožavanje - deljenje bohora, položnicama, kalemljenje, podzemnim stablom, položnicama, reznicama.
PRAKTIČAN RAD (140)
PEDOLOGIJA SA ISHRANOM BILJA
Stajsko đubrivo - planiranje, negovanje, uslovi, prevoz, rasturanje, zaoravanje. Kompost-priprema, negovanje, korišćenje, osoka-prikupljanje, konzerviranje i korišćenje. Mineralna đubriva - rukovanje, smeštaj, čuvanje, mere zaštite pri radu, mešanje mineralnih đubriva, izračunavanje količine mineralnih đubriva za đubrenje i đubrenje mineralnim đubrivima.
CVEĆARSTVO
Zaštita na radu i mere sprovođenja zaštite na radu. Rad na formiranju toplih, hladnih leja, formiranje plastenika i rad u plastenicima i staklenicima, zasnivanje cvećarskih površina, priprema i obrada zemljišta otvorenog i zatvorenog prostora, pripremanje zemljišnih smeša za cvećarsku proizvodnju.
Razmnožavanje cveća generativnim putem, prikupljanje semena, priprema semena za setvu, setva i radovi u sejalištu, radovi u pikiralištu. Razmnožavanje cveća vegetativnim putem: deljenje bokora, položenicama kalemljenjem, podzemnim stablima, reznicama, itd.
NASTAVA U BLOKU (60)
Razmnožavanje i nega cvećarskih kultura u toplim lejama, staklenicima, plastenicima, i na otvorenim površinama. Prikupljanje i čuvanje semena.
(11 časova nedeljno u časovnom sistemu, 385 časova godišnje i 60 časova nastave u bloku)
VEŽBE (140)
VEŽBE IZ OBLASTI CVEĆARSTVA (35)
Osnove aranžiranja - pravila o bojama, simboli u japanskom cvetnom aranžiranju. Tehnika aranžiranja. Konzerviranje biljnog materijala. Osnovni principi aranžiranja. Aranžiranje suvih cvetnih aranžmana.
VEŽBE IZ PODIZANJA I NEGE ZELENIH POVRŠINA (35)
Zemljani radovi - skidanje i deponovanje humusa. Planiranje terena, odvod atmosferskog taloga. Zidarski radovi - podizanje zidova od cigle, kamena i betona, izgradnja stepenica. Izrada staza i saobraćajnica - trasiranje, iskop i izgradnja posteljice. Popločavanje ciglom i kamenom. Izgradnja ivičnjaka, rigli, škarpe i završni radovi. Tesarski radovi. Podizanje zelenih površina.
VEŽBE IZ POVRTARSTVA (35)
Kvalitet semena za setvu. Priprema semena za setvu. Proizvodnja rasada povrća. Tehnika sadnje. Negovanje povrća. Prikupljanje semena. Raspoznavanje semena po vrstama povrća.
VEŽBE IZ DENDROLOGIJE SA RASADNIČARSTVOM (35)
Determinacija biljnih vrsta iz grupe četinara, lišćara i ukrasnog šiblja. Izrada herbarija i zbirke iz oblasti dendrologije.
PRAKTIČNA OBUKA (245)
CVEĆARSTVO
Jednogodišnje cveće - priprema zemljišta za setvu. Setva, negovanje rasada, pilciranje, rasađivanje. Priprema zemljišta za sadnju na stalnom mestu, priprema rasada za sadnju, tehnika sadnje, mere nege. Sakupljanje i obrada semena. Rezanje, pakovanje i transport.
Dvogodišnje cveće - priprema zemljišta, proizvodnja sadnog materijala, sadnja, mere nege. Rezanje, pakovanje i transport.
Perenje - priprema zemljišta, razmnožavanje, proizvodnja. Rezanje, pakovanje i transport.
Lukovičasto cveće - priprema zemljišta za sadnju lukovica, nega, rezanje, pakovanje i transport lukovičastog cveća. Proizvodnja lukovica, sadnja, vađenje, klasiranje, pakovanje i čuvanje.
Pospešivanje za rano cvetanje - metode pospešivanja cvetnih kultura, metode pospešivanja cvetnog šiblja.
Aranžiranje - priprema posuda, materijala, sredstava za pričvršćivanje, alata i potrebnog materijala. Aranžiranje sveže cvetnog materijala. Aranžiranje sušenog cvetnog materijala. Izrada buketa, suza, venaca. Aranžiranje cvetnog materijala za različite prilike.
POLJOPRIVREDNA TEHNIKA
Alat i oprema - oštrenje, nasađivanje, podmazivanje i zaštita od korozije.
Poljoprivredne mašine i priključci - podešavanje, eksploatacija, agregatisanje i održavanje.
PODIZANJE I NEGA ZELENIH POVRŠINA
Zemljani radovi - kultivisanje terena, priprema zemljišta za setvu i sadnju.
Zidarski radovi - izrada potpornih zidova, ivičnjaka, staza, stepenica, terasa. Izrada aspanusa. Izrada ograda. Izrada pergala.
Podizanje i nega zelenih površina - priprema zemljišta, setva i sadnja. Tehnika setve i sadnje. Izbor travnih smeša, izbor sadnog materijala. Nega travnjaka, cveća, ukrasnog šiblja i dugogodišnjih biljaka. Presađivanje starih sadnica.
POVRTARSTVO
Osnivanje povrtnjaka, priprema semenskog materijala za setvu i setva povrtarskih kultura, proizvodnja rasada i rasađivanje povrtarskih kultura, nega povrtarskih kultura, berba i skladištenje.
NASTAVA U BLOKU (90)
Rad u proizvodnji cvećarskih i povrtarskih kultura, berba i skladištenje proizvoda (55 časova). Obuka za vožnju traktora (35 časova).
(12 časova nedeljno u časovnom sistemu, 384 časa godišnje i 60 časova u bloku)
VEŽBE (128)
VEŽBE IZ CVEĆARSTVA (32)
Saksijsko cveće - tehnika, proizvodnja saksijskog cveća, presađivanje saksijskog cveća, aranžiranje žardinjera saksijskim cvećem. Priprema materijala i alata za kalemljenje. Tehnika kalemljenja.
VEŽBE IZ LEKOVITOG I ZAČINSKOG BILJA (32)
Determinacija lekovitog bilja (koren, stablo, cvet i seme). Načini sakupljanja, sušenja, pakovanja i skladištenja lekovitog bilja. Izrada herbarijuma. Izrada kolekcije semena lekovitog bilja.
VEŽBE IZ DENDROLOGIJE SA RASADNIČARSTVOM (32)
Tehnika sakupljanja semena - vreme, čišćenje plodova, sušenje, pakovanje i skladištenje. Ispitivanje kvaliteta semena za setvu. Razmnožavanje deljenjem bokora. Pravljenje reznica, pakovanje i čuvanje. Skidanje plemenki. Odvajanje pupoljaka za kalemljenje. Sečenje i drugi načini kalemljenja.
VEŽBE IZ ZAŠTITE BILJA (32)
Izražavanje odnosa pesticida i rastvarača za tretiranje. Izračunavanje količine sredstava za zaštitu bilja po jedinici površine. Merenje pesticida u obliku praha. Merenje pesticida u obliku tečnosti. Mešanje pesticida.
PRAKTIČAN RAD (256)
CVEĆARSTVO
Proizvodnja saksijskog cveća, rezanog cveća u njivskim uslovima, proizvodnja sadnica ruža, sakupljanje semena, sušenje i čuvanje semena, aranžiranje cveća i prodaja cveća.
DENDROLOGIJA SA RASADNIČARSTVOM
Osnivanje rasadnika i proizvodnja sadnica dekorativnog bilja, vađenje, klasiranje, trebljenje i prodaja sadnica.
PODIZANJE I NEGA ZELENIH POVRŠINA
Priprema i obrada zemljišta za sadnju, sadnju drveća, žbunja, živih ograda. Podizanje ružičnjaka i cvećnjaka, podizanje i nega travnjaka.
ZAŠTITA BILJA
Mehaničke, hemijske i biološke mere borbe protiv biljnih bolesti i štetočina. Mere zaštite pri upotrebi hemijskih sredstava.
NASTAVA U BLOKU
Radovi u rasadniku dendrološkog materijala, proizvodnja cveća, lekovitog i začinskog bilja, izrada aranžmana, nega zelenih površina, zaštita cvećarskog, dendrološkog materijala, lekovitog i začinskog bilja i rukovanje mašinama u cvećarsko-vrtlarskoj praksi.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Praktična nastava realizuje se sa grupom učenika na obrazovno-vaspitnom objektu uključivanja učenika u proizvodni rad.
Program praktične nastave se utvrđuje godišnjim i operativnim planovima nastavnog rada. Uspešna realizacija zavisi od više faktora organizovanosti, pomoću saradnika, teoretskog znanja učenika i njegove zainteresovanosti.
Pre početka rada učenici se moraju upoznati sa merama zaštite na radu, ciljem i zadatkom rada, uslovima rada, tehnologijom rada, čuvanjem i unapređivanjem radne i životne okoline.
U toku godine učenike najmanje četiri puta treba ocenjivati iz praktične nastave, a ocenu formirati na osnovu ukupnog odnosa i ponašanja učenika na praktičnoj nastavi.
Deo programa praktične nastave koji se iz objektivnih razloga ne može realizovati na školskoj ekonomiji ostvaruje se u preduzećima ili uglednim gazdinstvima i cvećarama gde je tehnologija rada i organizacija prodaje na zadovoljavajućoj visini. Praktičnu nastavu - nastavu u bloku treba realizovati po grupama na školskoj ekonomiji do 31. avgusta tekuće školske godine.
Završni ispit u stručnim školama učenici polažu u skladu sa delom Pravilnika o planu i programu obrazovanja i vaspitanja za zajedničke predmete u stručnim i umetničkim školama ("Službeni glasnik SRS - Prosvetni glasnik", broj 6/90 i "Prosvetni glasnik", br. 4/91, 7/93, 17/93, 1/94, 2/94, 2/95 i 3/95) koji se odnose na sadržaj i način polaganja završnog ispita.
Završnim ispitom proverava se opšta pripremljenost učenika za samostalno obavljanje poslova i radnih zadataka utvrđenih zanimanja u okviru obrazovnog profila.
Završni ispit sastoji se iz:
1. praktičnog rada i
2. usmene provere znanja.
1. PRAKTIČAN RAD
Sadržaj praktičnog rada
Sadržaj praktičnog rada utvrđuje se iz sledećih oblasti:
1. Tehnologija cvećarske proizvodnje,
2. Tehnologija rasadničarske proizvodnje,
3. Tehnologija povrtarske proizvodnje,
4. Tehnologija proizvodnje lekovitog i začinskog bilja,
5. Zaštita hortikulturnog, lekovitog i začinskog bilja,
6. Podizanja i nege zelenih površina.
Zadaci za praktični rad sadnje, način i mesto izrade, rokove i ostala neophodna iskustva.
Pri izradi praktičnog rada učenik je obavezan da sačini plan koji sadrži teorijske pretpostavke na kojima se temelji njihova izrada.
Planom učenik navodi metode, postupke i sredstva koja je koristio.
2. USMENA PROVERA ZNANJA
Na završnom ispitu proverava se nivo stečenih znanja i sposobnosti kandidata da ta znanja primenjuju u svakodnevnom izvršavanju konkretnih radnih zadataka, odnosno zanimanja obuhvaćenih obrazovnim profilom.
Ispitna pitanja za usmenu proveru znanja konstituišu se iz sledećih oblasti:
- zaštite na radu pri uređivanju predela, ozelenjavanju naselja i rasadničarskoj proizvodnji,
- poznavanje alata i mehanizacije,
- primene agrotehničkih i melioracionih mera u rasadnicima, staklarama i na zelenim površinama,
- poznavanje cvetnih kultura, njihovog razmnožavanja i negovanja,
- aranžiranje biljnog materijala,
- poznavanje četinara i lišćara, njihovo razmnožavanje i negovanje,
- realizacije projekta,
- sadnje na zelenim površinama i nega zelenih površina,
- mera suzbijanja štetočina i bolesti,
- poznavanje povrtarskih kultura, njihovo razmnožavanje i negovanje,
- poznavanje lekovitog i začinskog bilja, njihovo razmnožavanje, negovanje, čuvanje, sušenje i pakovanje.
Obrazovni profil: UZGAJIVAČ SPORTSKIH KONJA
CILJ I ZADACI
Cilj nastave anatomije i fiziologije je da učenici usvoje osnovna znanja o građi i funkciji organa i organizma konja kao celine.
Zadaci nastave su:
- upoznavanje građe životinjskog organizma i funkcije organa;
- razumevanje zakonitosti koje vladaju u životinjskom organizmu;
- sticanje novih saznanja iz bioloških nauka.
SADRŽAJI PROGRAMA
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
UVOD (1)
Pojam, značaj i podela anatomije i fiziologije.
OSNOVNI POJMOVI O ĆELIJI I TKIVIMA (2)
Savremeno gledanje na građu i funkciju ćelije. Podela tkiva i njihova važnost u izgradnji organa i organizama.
KOSTUR (7)
Anatomski termini. Postanak, razvoj i građa kostiju, kosti glave, trupa i udova, zubi, podela, građa i funkcija.
MIŠIĆI (3)
Građa i podela mišića. Fiziologija skeletnih i glatkih mišića.
KRVNI I LIMFNI SISTEM (8)
Sastav i funkcija krvi. Srce, građa i funkcija. Veliki, mali, fetalni i portalni krvotok. Nazivi i osobine velikih krvnih sudova.
ORGANI ZA DISANJE (5)
Građa i funkcija nosne šupljine, grkljana, dušnika i pluća. Disanje (spoljašnje i unutrašnje disanje). Razmena gasova u plućima i tkivima.
ORGANI ZA VARENJE (22)
Građa i funkcija usne šupljine, pljuvačnih žlezda, ždrela i jednjaka. Građa i funkcija želuca kod nepreživara. Građa i funkcija tankog creva i gušterače. Građa i funkcija debelog creva. Građa i funkcija jetre.
Promet materija. Termoregulacija.
VITAMINI (4)
Važnost i uloga vitamina rastvorljivih i nerastvorljivih u vodi i mastima.
MOKRAĆNI ORGANI (2)
Građa i funkcija organa za izlučivanje. Bubrezi, mokraćovod, mokraćna bešika i mokraćni izvodnik. Stvaranje, izlučivanje i sastav mokraće.
POLNI ORGANI (7)
Građa i funkcija muških polnih organa. Građa i funkcija ženskih polnih organa (jajnik, jajovod, materica, vagina i stidnica). Polni ciklus, ovulacija i oplođenje. Bremenitost i porođaj.
NERVNI SISTEM I ČULA (4)
Organi nervnog sistema i podela (centralni, periferni i vegetativni nervni sistem). Fiziologija nervnog sistema. Čula (vida, sluha, ravnoteže, mirisa, ukusa i dodira).
MLEČNA ŽLEZDA (2)
Građa i osobine mlečne žlezde. Fiziologija mlečne žlezde, lučenje. Mleko i kolosterm.
ŽLEZDE SA UNUTRAŠNJIM LUČENJEM (3)
Osnovne karakteristike građe i funkcije žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Hipofiza, epifiza, štitna, grudna, nadbubrežna i polne žlezde. Hormoni, uloga u organizmu životinja.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Anatomija i fiziologija domaćih životinja, kao deo bioloških nauka, treba da obezbedi učenicima osnovu za rad sa konjima, da omogući dalje saznanje o stočarskoj proizvodnji kao i samo obrazovanje i usavršavanje. Sticanje znanja iz anatomije i fiziologije organa treba da služi i kao opštestručna osnova za praktičan rad u konjarstvu. Program je tako sastavljen, odnosno koncipiran da u pojedinim nastavnim temama daje samo informacije (citologija i histologija, miologija, itd.), dok kod ostalih tema, gde je za praktičnu primenu potrebno obimnije znanje, sadržaji se obrađuju detaljnije kao, na primer, organi za varenje hrane. Fiziologiju organa za varenje i organa za reprodukciju treba obraditi detaljnije pošto predstavljaju osnovu za druge predmete, odnosno bitne organe za stočarsku proizvodnju.
Program predmeta anatomija sa fiziologijom domaćih životinja namenjena je učenicima prvog razreda obrazovnog profila uzgajivač sportskih konja sa dva časa nedeljno, odnosno 70 časova godišnje.
Navedeni fond časova je samo orijentacioni i treba ga uskladiti sa konkretnom situacijom u dotičnoj školi, odnosno razredu i odeljenju. Odstupanja ne bi trebalo da prelaze 10% predviđenog fonda časova. Dve trećine fonda treba iskoristiti za izlaganje novog gradiva, a jednu trećinu za sistematizaciju gradiva.
Didaktičko-metodički zahtevi u realizaciji programa odnose se na primenu didaktičkih principa, izbor nastavnih metoda, nastavnih sredstava i oblika rada na času. Posebnu pažnju nastavnici treba da posvete sistematizaciji gradiva.
Pri realizaciji programa anatomije i fiziologije treba stalno imati u vidu osnovne karakteristike programskih sadržaja.
Izučavanjem histologije, osteologije i miologije učenik stiče osnovna znanja o makroskopskoj i mikroskopskoj građi organizma.
Izučavanjem srca i krvotoka, treba da shvati veoma važnu ulogu ovog sistema u povezivanju svih životnih funkcija ćelija, tkiva, organa i organizma kao celine. Konkretno kroz funkciju prenošenja kiseonika i ugljen dioksida, hranljivih materija, toplote, vode, hormona, fermenata, vitamina, treba da upozna elemente odbrane organizma od bolesti i niz drugih funkcija u organizmu.
Shvatanjem metabolizma hranljivih materija i energije, s jedne strane, i neurohormonalnog uticaja, s druge strane, ostvaruju se procesi anabolizma i katabolizma u životinjskom organizmu.
Izučavanjem organa za varenje stiče se pojam o povezanosti živih bića sa spoljašnjom sredinom i zavisnosti od nje, kao i sposobnost organizma konja da energiju hrane putem varenja, usvoji i pretvori u kinetičku energiju: porast, rad itd.
Realizacija programskih sadržaja treba da se obavi kroz savremene nastavne metode, uz primenu odgovarajućih didaktičkih principa, prema vrsti i strukturi poglavlja koje se obrađuje.
U toku nastave treba koristiti sva moguća očigledna nastavna sredstva (crteže, slike, dijapozitive, sheme, modele itd.), kao i savremena didaktička sredstva: filmove i grafofolije.
Za realizaciju nastavnih jedinica potrebno je da se nastavni proces odvija u kabinetu koji raspolaže zbirkom učila, modela i preparata predviđenih normativnim aktom. Radi što aktivnijeg uključivanja učenika u nastavni proces, neophodno je da nastavnik za svaki čas, prema svom individualnom planu, blagovremeno pripremi potrebna učila.
Potrebno je razvijati interes i ljubav učenika prema struci na taj način što će sami, ili uz pomoć nastavnika, praviti anatomske preparate, sheme i druga učila. Ukazivati učenicima, u svakoj prilici, na povezanost teorije i prakse.
Pri obradi pojedinih tema, koje imaju izuzetnu važnost za izučavanje ostalih stručnih predmeta, kao i veliku važnost za praksu, nastavnik mora posebnu pažnju posvetiti tome koliko su učenici usvojili znanje. Prema tome, treba da proceni koliko će vremena i truda da uloži za ponavljanje i utvrđivanje pređenog gradiva. Ovde se prvenstveno misli na poglavlje o organima za varenje, metabolizmu, srcu i krvotoku, polnim organima i organima za disanje. Ostala poglavlja mogu se obraditi u nešto sažetijem vidu.
CILJ I ZADACI
Cilj nastave zoohigijene sa osnovama veterinarstva je da se učenici osposobe za primenu stečenih znanja u sprovođenju mera negovanja, sprovođenju preventivnih mera, lečenju i zaštiti konja.
Zadaci nastave su:
- sticanje znanja o osnovnim faktorima spoljašnje sredine i uticaja na organizam konja,
- shvatanje značaja zoohigijene kao nerazdvojnog dela stočarske proizvodnje,
- primena stečenih znanja na održavanju higijene grla, prostorije i uređaja,
- osposobljavanje za praktičan rad na poslovima preventive, lečenja i veterinarske zaštite konja,
- razvijanje kod učenika ljubavi prema ovom pozivu i sposobnosti za stalno stručno usavršavanje i samoobrazovanje.
SADRŽAJI PROGRAMA
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
HIGIJENSKI ZNAČAJ OSNOVNIH EKOLOŠKIH FAKTORA (12)
Sunčeva svetlost - uloga sunčeve svetlosti u zoohigijeni, direktno i indirektno delovanje sunčevih zraka, posledice prekomernog zračenja, posledice nedostatka sunčeve svetlosti.
Vazduh - sastav vazduha, fizičke i hemijske osobine vazduha. Klima i mikro klima. Aklimatizacija.
Voda - izvori vode, vrste vode, higijenski zahtevi za vodu, prečišćavanje vode i uklanjanje otpadnih voda.
Zemljište - filtraciona sposobnost, propustljivost, hemijska reakcija zemljišta, uticaj na vegetaciju i uticaj zemljišta na pojavu oboljenja.
OPŠTE HIGIJENSKE I PREVENTIVNE MERE (11)
Neškodljivo uklanjanje životinjskih leševa. Dezinfekcija. Hemijska sredstva, hlorni preparati, jod, kiselina, baze omnisan, tego, cetavlon i sl. Dezodoracija. Dezinfestacija. Dezinsekcija. Deratizacija. Radioaktivna kontaminacija i dekontaminacija.
HIGIJENA I NEGA KONJA (5)
Značaj higijene konja, nega kože i repa. Nega kopita ždrebadi, nega kopita potkovanih konja, potkovice i potkivanje, ortopedski potkov (hiposandala), obrezivanje.
HIGIJENA, SMEŠTAJ I DRŽANJE KONJA (4)
Značaj objekata za smeštaj konja, higijena objekata za priplodne pastuve, higijena objekata za priplodne kobile sa ždrebadima na sisi, higijena objekata zalučenih ždrebadi, higijena i smeštaj konja u treningu i u fazi ispitivanja radnih sposobnosti. Dezinfekcija, dezinsekcija i deritizacija.
VRSTA I ODRŽAVANJE JAHAĆE I ZAPREŽNE OPREME (4)
Galopske, turnirske, kasačke, zaprežne, pribor i sredstva za održavanje.
ORGANIZACIJA TRANSPORTA KONJA (4)
Transportna sredstva, priprema transportnih sredstava - utovar i istovar konja, priprema konja za transport.
HIGIJENA UZGOJA I PROFILAKSA UZGOJNIH BOLESTI (30)
Osnovi veterinarstva. Obuzdavanje konja. Fiksiranje i obaranje konja. Upotreba lekova. Pružanje prve pomoći konjima i postupak sa obolelim i povređenim konjima.
Zarazne bolesti, štete koje zarazne bolesti nanose, leptospiroza, infektivna anemija konja, bruceloza, sakagija, tetanusi.
Parazitske bolesti, izvori širenja parazitskih bolesti i ekonomske štete, oksiuroza, plućna stronilidoza i konjska šuga.
Kolike konja. Pneumonija konja. Paralitička mioglobinemija i mioglobinurija konja.
Karakuš. Prelomi metakarpusa i metatarzusa. Zapaljenje tetiva. Iščašenje kičične kosti. Prelom kičične kosti. Zapaljenje kopitnog zgloba i ukov.
Polni ciklus, graviditet, postupak prilikom porođaja i postupak sa novorođenčetom.
Higijena uzgoja i profilaksa uzgojnih bolesti, ždrebadi. Ždrebećak.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Programom su obuhvaćeni osnovni sadržaji koji učenicima treba da omoguće da steknu osnovna znanja i umenja iz zoohigijene sa veterinarstvom radi uspešnog sprovođenja mera negovanja, preventivnih mera kao i zaštite konja.
Program predmeta zoohigijene namenjen je učenicima I razreda obrazovnog profila uzgajivač sportskih konja sa dva časa nedeljno, odnosno 70 časova godišnje.
Navedeni fond časova je samo orijentacioni i treba ga uskladiti sa konkretnom situacijom u školi, odnosno u odeljenju. Odstupanja ne bi trebalo da prelaze 10% predviđenog fonda časova. Dve trećine fonda treba iskoristiti za izlaganje novog gradiva, a jednu trećinu za sistematizaciju gradiva.
Didaktičko-metodički zahtevi pri realizaciji programa odnose se na pripremu didaktičkih principa, izbor nastavnih metoda, nastavnih sredstava i oblika rada na času. Naročito pažnju nastavnici bi trebalo da posvete sistematizaciji gradiva.
Pri realizaciji programa zoohigijene treba stalno imati u vidu osnovne karakteristike sadržaja programa.
Metode i oblici rada na času treba da budu takvi da podstiču i uključuju učenika u proces sticanja znanja. Ovaj zahtev nastavnik treba da ostvari sistematski i to postupno, a sam program pruža velike mogućnosti za to. Izlaganje programa mora biti praćeno dobro odabranim primerima iz prakse.
Voditi računa pri samoj realizaciji da se ispune osnovni cilj i zadaci zadatog programa.
Predmet zoohigijena je osnovni predmet, koji se izučava sa ciljem da se u potpunosti primene svi uslovi pravilnog odgoja, ishrane i nege konja, da se dobije najbolji podmladak, uz sprečavanje bilo kakve infekcije i zaraze.
Izučavanje ekoloških faktora obraditi sa posebnom pažnjom, zbog velikog značaja za zdravlje konja. Higijenu ishrane raditi postupno, dobra ishrana znači dobar i zdrav podmladak. Higijenu smeštaja, držanja i higijenu opreme obraditi detaljno. U preventivi sprečavanja zaraznih i drugih bolesti obraditi svako područje. Krenuti od izolatora i karantina, preko neškodljivog uklanjanja životinjskih leševa, nastaviti sa dezinfekcijom, dezinsekcijom i deratizacijom.
Pri obradi dezinfekcionih sredstava naglasiti korišćenje savremenih dezinfekcionih sredstava, njihove korisne, ali i štetne osobine, kao i zaštitu prilikom njihovog korišćenja.
Treba posvetiti posebnu pažnju, higijeni uzgoja i profilaksi uzgojnih bolesti jer je odgajivanje podmlatka najosetljiviji i najkritičniji period odgajivanja. Stoga treba nastojati da učenici ovu nastavnu materiju što uspešnije savladaju, kako bi što uspešnije odgajivali podmladak.
Izučavanjem osnove veterinarstva učenik treba da shvati osnovnu ulogu veterinarstva, s posebnim akcentom na izučavanje pružanja prve pomoći obolelim životinjama, kao i postupak sa obolelim i povređenim životinjama.
Kod tematske celine zarazne bolesti konja učenici treba dobro da nauče najglavnije zarazne bolesti, kao i njihove prouzrokovače, kako bi u praksi što uspešnije mogli da rade na preventivi pojave zaraznih bolesti, koje veoma često nanose ogromne štete stočarskoj proizvodnji.
Prilikom izučavanja parazitskih bolesti konja učenici moraju da nauče izvore i načine širenja parazitskih bolesti, koje konjarstvu mogu da nanesu štete. Posebnu pažnju pri obradi ove teme treba pokloniti profilaksi.
Napraviti poređenje smeštaja, držanja, ishrane i nege u normalnim i ratnim uslovima. Napomenuti korišćenje i drugih prirodnih uslova u posebnim prilikama.
Naglasiti značaj zaštite od bojnih otrova konja, hrane i objekata.
Dobro naučeno gradivo iz zoohigijene je osnov za dalje praćenje ostalih stručnih predmeta hipologije, ishrane.
CILJ I ZADACI
Cilj predmeta ishrane je da se učenici osposobe za pravilnu ishranu konja.
Zadaci predmeta su:
- upoznavanje važnosti - pravilne ishrane, a posebno uloge pojedinih hranljivih materija u ishrani konja,
- upoznavanje najvažnijih hraniva kao izvor hranljivih materija,
- upoznavanje potrebe konja u pojedinim hranljivim materijama i načinom formiranja obroka,
- da na osnovu stečenih znanja mogu obavljati poslove i izvršavati obaveze iz delokruga svoje osposobljenosti kao neposredni izvršioci u tehnologiji odgajivanja, razmnožavanja i iskorišćavanja konja.
SADRŽAJI PROGRAMA
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
UVOD (2)
Značaj pravilne ishrane.
Sastav biljnog i životinjskog tela.
HRANLJIVE MATERIJE (20)
Voda u ishrani konja. Mineralne materije (makroelementi). Belančevine (proteini) u ishrani konja. Sirove masti u ishrani konja. Ugljeni hidrati u ishrani konja. Vitamini u ishrani konja. Stimulativne materije (antibiotici, fermenti, hormoni). Svarivost i faktori svarljivosti. Sistemi za ocenu hranljive vrednosti hrane.
BILANSI U ISHRANI (5)
Produktivno dejstvo hrane. Bilans azota, ugljenika i bilans energije.
HRANLJIVA VREDNOST STOČNIH HRANIVA (10)
Hranljiva vrednost hrane. Pojam hranljivih jedinica. Vrste hranljivih jedinica. Ukupne svarljive materije (tdn). Skrobni ekvivalent. Ovsena i ječmena jedinica. Energija kao mera hranljive vrednosti stočnih hraniva.
STOČNA HRANIVA (33)
Zelena hrana. Suva kabasta hrana. Korenasto-krtolasto bilje i ostali stočni plodovi. Koncetrovana hrana - zrnasta hraniva. Sporedni proizvodi industrije (skroba, alkohola, šećera, ulja i mlinske industrije). Hraniva životinjskog porekla. Mineralna hraniva. Industrijske smeše stočne hrane. Pripremanje stočne hrane. Organizacija ishrane konja na prirodnim pašnjacima.
(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)
OSNOVI NORMIRANJA ISHRANE (20)
Vrste obroka. Osnove normiranja obroka. Veličina obroka. Raspored hranjenja. Režim ishrane. Korišćenje krmnih tablica.
ISHRANA KONJA (30)
Specifičnosti u ishrani konja. Ishrana priplodnih kobila i pastuva. Ishrana priplodnog podmlatka. Ishrana radnih i paradnih konja. Ishrana grla u treningu. Letnja ishrana i zimska ishrana konja.
ZNAČAJ ENERGIJE I OBEZBEĐENJE ENERGIJOM SPORTSKIH KONJA
Specifičnosti u ishrani galopera u periodu treninga, trka, specifičnosti ishrane kasača u toku treninga, trka, ishrana i specifičnost turnirskih konja u toku treninga i takmičenja, zimska i letnja ishrana.
HIGIJENA ISHRANE (14)
Nepravilan sastav obroka, higijena pribora za hranjenje, higijena hranjenja, gladovanje i prežderavanje, higijena pašnjaka i livada.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Pri realizaciji programa ishrane konja treba imati u vidu cilj i zadatke koji su dati uz program, kako bi učenici nakon završetka školovanja imali dovoljno znanja i veština u gajenju i iskorišćavanju konja.
Vodilo se računa da se programi ne dupliraju i da ranije stečena znanja iz drugih predmeta budu osnova za sticanje znanja iz ishrane konja, kao i da se kroz teorijsku i praktičnu nastavu osposobe za što samostalniji rad.
Da bi se učenici što bolje osposobili, data je prednost i u pogledu broja časova za praktičnu nastavu u odnosu na teorijsku.
Materiju treba logički povezivati tako da učenici dobiju predstavu o celini programa, odnosno predmeta.
Oblici i metode rada na času treba da podstiču i uključuju učenika u proces sticanja znanja. Izlaganje sadržaja trebalo bi da bude praćeno odabranim primerima, šemama, tabelama, skicama, fotografijama, uzorcima hrane, itd.
Sadržaji programa ishrane konja dati su u vidu nastavnih celina, odnosno tema. Za nastavne celine dat je okviran broj časova koji nastavniku sugeriše obim, dubinu i način interpretacije svake pojedine celine, odnosno teme. Taj fond časova ima samo orijentacioni karakter. Odstupanja bi mogla biti od 10% od predviđenog fonda časova za pojedine celine.
U realizaciji programa treba se pridržavati redosleda tema koji je dat u programu, mada ih je moguće rasporediti i drugačije uz potrebna obrazloženja.
Za svaku nastavnu celinu dat je fond časova koji se odnosi ne samo na obradu sadržaja već i na ponavljanje i utvrđivanje pređenog dela programa. Nastavnici će u godišnjem planu rada za svaku nastavnu celinu predvideti fond časova za obradu i obnavljanje. Za utvrđivanje i ponavljanje gradiva treba predvideti 30-40% ukupnog broja časova predviđenog za ovaj predmet u toku godine.
U operativnom mesečnom planu rada nastavnik treba bliže da utvrdi nastavne jedinice, odnosno sadržaj svakog časa.
Didaktičko-metodički zahtevi u realizaciji programa odnose se na primenu didaktičkih principa, izbor nastavnih metoda, nastavnih sredstava i oblika rada na času. Posebnu pažnju nastavnici treba da posvete sistematizaciji gradiva.
Pri realizaciji programa ishrane konja treba stalno imati u vidu osnovne karakteristike sadržaja programa.
Nastavni predmet ishrane konja zastupljen je u II i III razredu. U drugoj godini zastupljeni su sadržaji opšte ishrane sa dva časa nedeljno, odnosno 70 časova godišnje, a u trećoj godini obuhvaćeni su sadržaji posebno ishrane sa dva časa nedeljno odnosno 64 časa godišnje.
Sadržaji ovog predmeta odabrani su tako da u praksi omoguće racionalnu ishranu konja.
U II razredu učenici se upoznaju sa opštom ishranom, odnosno sa značajem ishrane konja, sa pravilnom i nepravilnom ishranom, itd. kako bi u potpunosti shvatili da je ishrana najvažniji činilac u ostvarivanju rentabilne proizvodnje u konjarstvu.
Kod tematske celine hranljive materije učenicima se moraju detaljno da objasne sve hranljive materije koje dolaze u obzir za ishranu konja, jer od dobrog poznavanja osobina svake hranljive materije zavisi kasnije komponovanje obroka za svaku vrstu, kategoriju konja, kao i za različitu proizvodnju.
Izučavanjem svarljivosti hrane učenika treba upoznati sa činiocima koji utiču na svarljivost hrane, i upoznati ih sa određivanjem svarljivosti hrane.
Kod izučavanja teme bilansi u ishrani, učenike treba upoznati, najpre, sa produktivnim dejstvom hrane, a zatim i sa bilansima u ishrani, posebno azota, ugljenika i energije.
Pri izučavanju tematske celine hranljiva vrednost stočnih hraniva posebnu pažnju treba obratiti na hranljivu vrednost hrane, na pojam hranljivih jedinica kao i na vrste hranljivih jedinica. Zatim ih treba upoznati sa ukupnim svarljivim hranljivim materijama i ovsenom i ječmenom jedinicom. I, najzad, treba im objasniti značaj energije kao meru hranljive vrednosti stočnih hraniva.
Izučavanjem stočnih hraniva učenici moraju da shvate pojam, klasifikaciju i faktore kvaliteta hraniva. Detaljno ih treba upoznati najpre sa zelenim vrstama hraniva, zatim sa suvim kabastim hranivima. Isto tako učenici moraju da znaju sve o paši, kao i o pripremanju hraniva neposredno pre davanja stoci. Povremenim ponavljanjem pređenog dela gradiva učenici moraju dobro da shvate ovaj deo programa ishrane jer je veoma važan.
I na kraju ovog dela predmeta u poglavlju osnovi normiranja ishrane učenici moraju detaljno da se upoznaju sa dnevnim obrokom i njegovom podelom, sadržajem i oblikom. Posebno moraju da se osposobe da kod sastavljanja obroka koriste krmne tablice.
U III razredu učenici treba da nauče, da bolje shvate posebno ishranu, odnosno ishranu pojedinih kategorija konja.
Kod izučavanja tematske celine ishrana konja učenici se najpre upoznaju sa specifičnostima ishrane konja, a zatim moraju da nauče kako se sastavlja obrok i hrane sve kategorije konja, sa posebnim osvrtom na ishranu priplodnih grla, podmlatka i grla u treningu.
I, najzad, u izučavanju poglavlja ishrana konja u ratnim uslovima, učenici moraju da nauče kako mogu da se hrane konji u ratnim uslovima, kao i da se upoznaju sa mogućnošću zamene jednog hraniva drugim.
Pri obradi pojedinih tema, koje imaju posebnu važnost u ishrani konja za izučavanje ostalih stručnih predmeta, a u prvom redu posebno hipologije, nastavnik mora posebnu pažnju da posveti tome koliko su učenici usvojili znanja. Prema tome, treba da proceni koliko će vremena i truda da uloži za ponavljanje i utvrđivanje pređenog gradiva. Ovde se, uglavnom, misli na ishranu pojedinih kategorija i rasa konja.
CILJ I ZADACI
Cilj predmeta hipologije je da se učenici osposobe kao neposredni izvršioci tehnološkog procesa savremene hipologije.
Zadaci predmeta su:
- upoznavanje nastanka i porekla konja,
- upoznavanje morfoloških i fizioloških osobina konja,
- upoznavanje načina razmnožavanja konja,
- upoznavanje pojedinih rasa, kategorija konja,
- osposobljavanje učenika za sprovođenje zootehničkih mera u konjarstvu,
- osposobljavanje učenika za ishranu konja.
SADRŽAJI PROGRAMA
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
POSTANAK I POREKLO KONJA (5)
Demestilacija i poreklo pojedinih vrsta konja.
VRSTA, RASA I NIŽE SISTEMSKE JEDINICE (5)
Pojam, vrste i rase. Podela rasa i niže sistematske jedinice.
MORFOLOŠKE OSOBINE KONJA (10)
Eksterijer i njegova ocena. Kondicija (tipovi i karakteristike).
Habitus i proizvodni tip.
FIZIOLOŠKE OSOBINE KONJA (20)
Osnovne fiziološke osobine. Konstrukcija (značaj, tipovi i podela). Zdravlje i otpornost. Sposobnost iskorišćavanja hrane. Sposobnost prilagođavanja (aklimatizacija). Plodnost. Stasavanje i dugovečnost. Porast i razvitak. Psihičke osobine (instinkt, ćud i inteligencija).
NASLEĐIVANJE OSOBINA (5)
Fiziološke osnove nasleđivanja. Nasleđivanje pola i drugih važnih osobina.
RAZMNOŽAVANJE KONJA (10)
Polni ciklus, načini parenja. Veštačko osemenjavanje. Tehnika pripusta (kod prirodnog parenja).
NAČIN ODGAJIVANJA (METODE) (4)
Odgajivanje u srodstvu i van srodstva.
Odgajivanje u čistoj krvi i ukrštanje.
SELEKCIJA KONJA (10)
Značaj i cilj selekcije. Prirodna i veštačka selekcija. Načini sprovođenja individualne selekcije. Obeležavanje doma konja. Matično knjigovodstvo. Kontrola proizvodnih osobina i ispitivanje radnih osobina konja.
MERE ZA UNAPREĐIVANJE KONJARSTVA (1)
Zakonski propisi. Sajmovi. Izložba. Smotre. Stočarske institucije.
(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)
ZNAČAJ KONJARSTVA (1)
U privredne, vojne i sportske svrhe.
STANJE KONJARSTVA (2)
Kod nas i u svetu.
OCENJIVANJE EKSTERIJERA KONJA (8)
Morfološke osobine konja, boje i oznake konja.
RASE KONJA (25)
Arapski punokrvni konj, engleski punokrvni konj, engleski polukrvni konj (jugoslovenski, nemački, francuski, ruski, mađarski) lipicaner, kasači (jugoslovenski, orlov, francuski, američki), bosanskobrdski konj, poni, hladnokrvnjaci.
Poreklo, namena, eksterijer, boja i obeležavanje.
PROIZVODNI TIPOVI KONJA (6)
Tip konja za jahanje, za vuču, za prepone, kasače i galopere.
RAZMNOŽAVANJE I ODGAJIVANJE KONJA (4)
Polni ciklus, opasivanje kobila.
TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE PODMLATKA KONJA (12)
Tehnika pripuštanja, ždrebnosti, postupak sa bremenitim grlima, priprema grla za ždrebljenje, ždrebljenje i nega kobila posle ždrebljenja.
ODGAJIVANJE PODMLATKA (4)
Postupak sa ždrebetom posle ždrebljenja i odgajivanje ždrebadi.
KONJARSTVO U RATNIM USLOVIMA (2)
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Programom su obuhvaćeni osnovni sadržaji koji treba učenicima da omoguće sticanje znanja iz hipologije, radi što uspešnijeg gajenja svih kategorija konja.
Prilikom sastavljanja programa strogo se vodilo računa da se sadržaji ne ponavljaju i da ranije stečena znanja iz anatomije sa fizilogijom i zoohigijena budu osnova za sticanje znanja iz oblasti hipologije.
Teorijskom nastavom, vežbama i praktičnom nastavom učenici treba da se osposobe za neposredan rad, vođenje i izvođenje tehnoloških operacija i postupaka u konjarstvu.
Da bi se učenici što bolje osposobili prednost je data praktičnoj nastavi i u pogledu fonda časova u odnosu na teorijsku nastavu.
Realizacijom programa treba da se ostvare i zadaci postavljeni u programu. Sadržaje treba izlagati redosledom kako bi učenici stekli predstavu o celini programa.
Oblici metode rada na času treba da budu takvi da podstiču i uključuju učenika u proces sticanja znanja. Obrada sadržaja mora biti praćena odabranim primerima, šemama, slikama, dijapozitivima, modelima, kao i primenom savremenih didaktičkih sredstava: filmova, grafofolija i slično.
Sadržaji programa hipologije dati su u vidu tematskih celina, za koje je dat okviran broj časova, koji nastavniku sugerišu obim, dubinu i način obrade svake nastavne celine, odnosno teme. Taj fond časova je orijentacioni i treba ga usklađivati sa konkretnom situacijom u dotičnoj školi i odeljenju. Eventualno odstupanje moglo bi biti oko 10% od predviđenog fonda časova za pojedine celine.
U realizaciji programa treba se pridržavati redosleda tema, kako je dato u programu, iako su moguće izmene, uz potrebna obrazloženja na stručnim aktivima.
Za svaku nastavnu temu dat je fond časova koji se odnosi ne samo na obradu, već i na utvrđivanje i ponavljanje sadržaja. Nastavnici će u godišnjem planu rada za svaku nastavnu temu predvideti fond časova za obradu, ali i za ponavljanje, za koje se planira oko 30% od ukupnog broja časova.
U operativnom (mesečnom) planu bliže se utvrđuju nastavne jedinice, odnosno sadržaj svakog časa.
Nastavni predmet hipologija izučava se u II i III razredu. U II razredu obuhvaćeni su sadržaji opšte hipologije sa dva časa nedeljno, odnosno 70 časova godišnje, u III razredu izučava se specijalna hipologija sa dva časa nedeljno, odnosno 64 časa godišnje.
Sadržaji nastave ovog predmeta odabrani su tako da u praksi omoguće što uspešniju konjarsku proizvodnju. Zbog toga se i zahteva da se dobro upozna organizam konja, kao i složeni biofiziološki procesi koji se u njemu odvijaju. Upoznavanjem unutrašnjih i spoljašnjih činilaca koji utiču na otpornost i reproduktivnu sposobnost konja učenici treba da steknu odgovarajuća znanja za racionalnu i rentabilnu konjarsku proizvodnju. U ovom programu naglašen je zahtev za poznavanjem građe i funkcije konja, njegovog organizma, kao što su, na primer: prirast, plodnost, selekcija, proizvodne karakteristike vrste, rase, tipa, hibrida i drugo.
U II razredu učenici treba da shvate poreklo konja. Posebno se treba zadržati kod pojmova vrste, rase, tipa, linije, zapata, hibrida i drugo.
U tematskoj celini razmnožavanje konja treba da nauče načine razmnožavanja, polni ciklus kao i tehniku osemenjavanja.
Pri izučavanju opštih bioloških osobina konja pažnju treba obratiti učenicima na fiziološke osobine nasleđivanja pojedinih proizvodnih osobina. Pored toga dobro treba obraditi i pojmove kao što su: mutacije, kombinacije, degeneracije, modifikacije i nenasledne promene. Isto tako, treba dobro obraditi i nasleđivanje proizvodnih osobina. Kod toga treba koristiti odgovarajuće genetičke metode, šeme i primere iz svakodnevne prakse.
Prilikom izučavanja selekcije konja učenik treba da shvati važnu ulogu selekcije u stočarskoj proizvodnji, bez koje je, praktično, nemoguć bilo kakav uspeh u savremenoj stočarskoj, odnosno industrijskoj proizvodnji u stočarstvu. Zbog toga nastavnik ovom poglavlju mora da posveti posebnu pažnju i da učenike zainteresuje da veoma pažljivo i detaljno prouče materiju ove tematske celine. Kod toga treba da koristi mnoge primere iz dosadašnje stočarske prakse, gde je, korišćenjem odgovarajuće selekcijske metode, stvoren veliki broj visoko proizvodnih rasa, tipova, linija i hibrida pojedinih vrsta domaćih životinja.
Kod tematske celine načini odgajivanja treba učenike upoznati sa najvažnijim metodama odgajivanja domaćih životinja, konja, jer one, faktički, predstavljaju srž selekcijskog rada u stočarstvu, konjarstvu, odnosno unapređenju stočarske proizvodnje. Posebno se treba zadržati na metodama ukrštanja i odgajivanja linija i nastojati da učenici dobro shvate suštinu ovih metoda.
I na kraju tematske celine date su mere za unapređenje stočarstva, konjarstva. Učenike treba upoznati sa najvažnijim merama, a u prvom redu sa zakonskim propisima, stočarskim institucijama i odgovarajućim zootehničkim merama.
U III razredu obuhvaćeni su sadržaji specijalne hipologije. Učenici treba da shvate značaj i stanje konjarstva kod nas i u svetu.
Učenike treba upoznati sa morfološkim osobinama konja, posebno oznakama i boji konja.
Učenike treba upoznati sa domaćim, a zatim sa inostranim rasama konja koji imaju poseban značaj za naše sportsko konjarstvo. Pri tome treba koristiti slike i dijapozitive.
U poglavlju proizvodni tipovi konja, posebno treba obraditi tip konja za jahanje, vuču, preskakanje prepona, kasače i galopere.
Izučavanjem razmnožavanja i odgajivanja konja učenike najpre treba upoznati sa fiziologijom razmnožavanja konja, koja se prilično razlikuje u odnosu na ostale domaće životinje, a zatim ih upoznati i sa tehnologijom gajenja konja i podmlatka.
Učenike treba upoznati i sa gajenjem konja u ratnim uslovima.
Ostvarivanje sadržaja programa hipologije treba da se bavi korišćenjem savremenih nastavnih metoda, uz primenu odgovarajućih didaktičkih principa, prema vrsti i strukturi poglavlja koje se obrađuje. Kao što smo to već istakli u toku nastave treba koristiti sva moguća nastavna sredstva: crteže, slike, dijapozitive, šeme, modele, kao i savremena didaktična sredstva, grafofolije i druga.
Pri izučavanju pojedinih tema koje imaju veliki značaj za stočarsku proizvodnju, konjarstvo, nastavnik mora posebnu pažnju da posveti tome koliko su učenici usvojili znanje. Prema tome, treba da proceni koliko će vremena i truda da uloži za ponavljanje i utvrđivanje pređenog gradiva.
I, na kraju, neophodno je da se stalno razvija interesovanje i ljubav učenika prema stočarstvu, konjarstvu kao jednoj od najvažnijih grana poljoprivredne proizvodnje.
CILJ I ZADACI
Cilj predmeta sportske discipline je da se učenici upoznaju sa poslovima jahanja i vožnje sulki i zaprega.
Zadaci predmeta su:
- upoznavanje jahačke opreme,
- način prilaženja konjima,
- priprema konja za jahanje,
- savlađivanje raznih tehnika jahanja,
- savlađivanje tehnike prezanja,
- upoznavanje sportskih disciplina u konjičkom sportu,
- upoznavanje s najznačajnijim domaćim i svetskim trkama i turnirskim takmičenjima.
SADRŽAJI PROGRAMA
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
JAHAČKA OPREMA (12)
Odeća jahača, jahačka oprema i pribor, sedla za sve vrste jahanja, uzde, žvale, dizgini, ham, kolan, bandaži, kamašne, mamuze, podsedlica, pomoćna sredstva (matingal, korbač).
NAČIN PRILAŽENJA KONJIMA (2)
Javljanje konju, prilaženje, stavljanje ulara i povodnika, fiksiranje na alku.
PRIPREMA ZA JAHANJE (2)
Priprema konja, sedlanje i rasedlavanje, uzdanje i razuzdavanje.
IZVOĐENJE KONJA I UZJAHIVANJE (8)
Uzjahivanje i sjahivanje, stav jahača na konju, držanje dizgina, jahanje na lonži.
JAHAČKE SILE (8)
Pojam, vrste - sedište, listovi, dizgini. Podela: terajuće (sedište i listovi), zadržavajuće (dizgini - ruke), zaprečavajuće (list sam, dizgini sami i u kombinaciji sa listom), potiskujuće (list sam, dizgini sami i oba u kombinaciji).
MANJEŽ (2)
Pojam, veličina, obeležavanje.
VOLTIŽOVANJE (2)
Oprema, vežbe na konju (skok sa i na konja, lasta, makaze, okretanje).
VRSTE KRETANJA KONJA (4)
Hod, kas, galop. Pojam, podela i dejstvo jahača.
DRESURA (24)
Pojam, okretanje (levo - desno), veliki krug, prelaz u galop, prikupljanje, obrtanje na prednjem trupu, ojačavanje i skraćivanje tempa, zaustavljanje, serpentina i mali krug, na desno i levo nazad, obrtanje na zadnjem trupu, primanja (plećke unutra, sapi unutra, primanje preko pola manježa), odstupanje.
PRESKAKANJE PREPONA (6)
Pojam, parkur, kavalete, prepone, tehnika jahača pri preskakanju prepona, dejstvo sila pri skakanju prepona.
(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)
HIPODROM - TRKALIŠTE (8)
Pojam, trkačka staza, padok, sudijska tribina, merionica, svlačionica, sedlarnica, sanitarni čvor, start mašina, foto finiš kamera.
TEHNIKA JAHANJA GALOPERA (8)
Sedište, sile, start, trka, taktika jahanja.
POSTUPAK SA KONJIMA PRE I POSLE TRKE (7)
Šetnja konja, izvođenje sa staze, pranje nogu i sponđanje, dovođenje konja u padok, izvođenje konja na stazu, tehnika i prilagođavanje ulaženja konja u start mašinu.
KASAČKI SPORT (1)
Kasačke staze. Pojam.
KASAČKA OPREMA I KORIŠĆENJE (6)
Sulke (konstrukcija), ham, pomoćni kaiševi, priprema sulki za vožnju, priprema konja za vožnju.
TEHNIKA - VOŽNJA SULKI (6)
Sile, start - vrste, pravilnosti kasa, trka, taktika vožnje.
ZAPREGE (6)
Pojam, vrste, oprema, uprezanje, tehnika vožnje, takmičenja.
TRKE (15)
Galopske (pojam, vrste), najznačajnije domaće trke, najznačajnije inostrane trke, kasačke (pojam, vrste), najznačajnije domaće i inostrane trke.
UTAKMICE U PRESKAKANJU PREPONA (3)
Vrste, kategorije, šampionati, rekordi.
ISPITI IZ DRESURE (2)
Pojam, kategorije, šampionati.
SVESTRANI ISPIT JAHANJA - MILITARI (2)
Pojam i specifičnosti ove sportske discipline.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Sadržaj i programi su dati u vidu nastavnih celina, odnosno tema. Za nastavne celine dat je okvirni broj časova. Ovaj okvirni fond časova ima za cilj da nastavniku sugeriše obim, dubinu i način interpretacije svake pojedine celine, odnosno teme.
Pri realizaciji programa ovog predmeta treba stalno imati u vidu zadatke koji su dati uz program.
Za izbor sadržaja programa bila je vrlo značajna i obrazovno-vaspitna uloga nastave ovog predmeta, tj. njen doprinos daljem osposobljavanju učenika da logički misli i stvaralački rasuđuju. Naime, solidna osposobljenost učenika ima široki transfer na mnogobrojne delatnosti u današnje vreme i omogućava kasnije efikasno učenje i samoobrazovanje.
Pri realizaciji sadržaja programa treba voditi računa o korelaciji sadržaja ovog predmeta sa srodnim sadržajima drugih predmeta. Takođe, neophodno je da se stalno povezuju programski sadržaji sa iskustvima iz prakse. Posebno je značajno obraditi mere zaštite na radu u normalnim i vanrednim uslovima.
Vodilo se računa da se programi ne dupliraju i da ranije stečena znanja iz drugih predmeta budu osnova za sticanje znanja iz sportskih disciplina kao i da se kroz teorijsku i praktičnu nastavu osposobe za što samostalniji rad.
Da bi se učenici što bolje osposobili direktno za rad, data je prednost broju časova za praktičnu nastavu u odnosu na teorijsku.
Materiju treba logički povezivati tako da učenici dobiju predstavu o celini programa, odnosno predmeta.
Oblici i metode rada na času treba da podstiču i uključuju učenika u proces sticanja znanja. Izlaganje sadržaja bi trebalo da bude praćeno odabranim primerima, shemama, tabelama, skicama, fotografijama, itd.
Sadržaji programa sportske discipline dati su u vidu nastavnih celina, odnosno tema. Za nastavne celine dat je okvirni broj časova koji nastavniku sugeriše obim, dubinu i način interpretacije svake pojedine celine, odnosno teme. Taj fond časova ima samo orijentacioni karakter. Odstupanja bi mogla biti oko 10% od predviđenog fonda časova za pojedine celine.
U realizaciji programa treba se pridržavati redosleda tema koji je dat u programu, mada ih je moguće rasporediti i drugačije uz potrebna obrazloženja.
Za svaku nastavnu celinu dat je fond časova koji se odnosi ne samo na obradu sadržaja već i na ponavljanje i utvrđivanje pređenog dela programa. Nastavnici će u godišnjem planu rada za svaku nastavnu celinu predvideti fond časova za obradu i ponavljanje. Za utvrđivanje i ponavljanje gradiva treba predvideti 30-40% ukupnog broja časova predviđenog za ovaj predmet u toku godine.
U operativnom mesečnom planu rada nastavnik treba bliže da utvrdi nastavne jedinice, odnosno sadržaj svakog časa.
Didaktičko-metodički zahtevi u realizaciji programa odnose se na primenu didaktičkih principa, izbor nastavnih metoda, nastavnih sredstava i oblika rada na času. Posebnu pažnju nastavnici treba da posvete sistematizaciji gradiva.
Pri realizaciji programa sportske discipline treba stalno imati u vidu osnovne karakteristike sadržaja programa.
Nastavni predmet sportske discipline zastupljen je u drugom i trećem razredu. U drugoj godini zastupljeni su sadržaji iz osnove jahanja, dresure i preskakanja prepona, a u trećoj godini sve što se odnosi na galopski sport i zaprege s posebnim osvrtom na najvažnije trke i propozicije u konjičkom sportu.
Kod izučavanja teme jahačke opreme učenici treba da se upoznaju sa svom potrebnom opremom kako za jahača, tako i za konja kao i sa pomoćnim sredstvima koja se koriste u konjičkom sportu.
Kod teme način prilaženja konjima učenici se upoznaju sa pravilnim pristupom životinji i načinom fiksiranja.
Priprema za jahanje - učenici treba da nauče sve pripremne radnje, kao i osnovna pravila pri zasedlavanju, rasedlavanju, zauzdavanju, razuzdavanju.
Tema izvođenja konja i uzjahivanje treba da upozna učenike sa pravilnim izvođenjem, vođenjem, uzjahivanjem, sjahivanjem kao i lonžiranjem konja i jahanjem na lonži.
Učenici u temi jahačke sile treba da nauče koje sve sile treba da koriste pri jahanju kao i kada - koju pravilno treba da primene. Isto treba da se upoznaju sa pojmom manježa - kao i obeležavanjem i upoznavanjem koje se dresurne radnje gde izvode.
Kod teme voltižovanje - učenici se upoznaju sa opremom za voltižovanje kao i sa nekom od vežbi koja se obavlja na konju.
Vrste kretanja konja - učenici treba da nauče pojmove vrste kretanja kao i kako to postići kada se nalaze na konju.
Kod teme dresura - učenici treba da nauče vrstu i podelu dresurnih radnji, kako se one pravilno izvode i kako se to može postići.
I na kraju temom preskakanja prepona - učenici moraju da nauče i shvate tehniku jahanja pri preskakanju prepona. Treba da se upoznaju s vrstama prepona, parkurima.
U trećem razredu treba da nauče što više o galopskom i kasačkom sportu i zapregama.
U nastavnoj temi hipodrom - učenici treba da nauče iz čega se sastoji hipodrom i kako treba da funkcioniše u toku trka kao i van sezone. Posebno se mora posvetiti pažnja na norme ponašanja i ulogu kako jahača, vozača sulki, tako i pratećeg osoblja na trkama.
Pri izučavanju teme postupak sa konjima pre i posle trka učenici treba da upoznaju sve postupke oko životinja koje se sprovode pre i koje se sprovode posle trka kao i pravilan ulazak u start mašinu i pružanje prve pomoći kako konjima tako i jahačima pri ozledama.
Kod teme kasački sport učenici treba da nauče kakve su kasačke staze i način njihovog održavanja.
Izučavanjem kasačke opreme i korišćenja učenici treba da nauče kako da pravilno pripreme konja a i vozača za trening i trku i da nauče svu potrebnu opremu.
Tema tehnika vožnje sulki treba da učenike uputi kako da upravljaju sulkama i kako da se ponašaju za vreme treninga i trka i da shvate značaj pravilnog kasa.
Pri izučavanju teme zaprega - učenici treba da savladaju pojam, vrstu, opremu kao i načine uprezanja, isprezanja i tehniku voženja zaprega. Treba da se upoznaju i sa najznačajnijim takmičenjima iz ove sportke discipline.
Kod teme trke - učenici treba da upoznaju najznačajnije galopske i kasačke trke kako kod nas tako i u inostranstvu.
U nastavnoj temi utakmice, preskok prepona - učenici treba da se upoznaju sa vrstama turnira kako kod nas tako i u inostranstvu kao i sa šampionatima i rekordima.
Tema ispit iz dresure - učenici treba da steknu znanje o pojmovima i kategorijama ove sportske discipline.
Tema svestrani ispit jahanja - militori - učenici se upoznaju sa specifičnostima sportske discipline. Posebna pažnja se treba posvetiti mogućim povredama kao i pružanju prve pomoći kako konju tako i jahaču.
Učenike koji pokazuju posebno interesovanje za ovaj predmet treba upućivati na odgovarajuću literaturu.
Neophodno je da se stalno razvija interesovanje i ljubav učenika prema konjima i sportskim disciplinama.
CILJ I ZADACI
Cilj predmeta je da učenici ovladaju potrebnim praktičnim znanjima, veštinama i umenjima, neophodnim za samostalno i bezbedno obavljanje poslova u konjarstvu i jahanju konja.
Zadaci predmeta su:
- upoznavanje poslova i radnih zadataka obrazovnog profila,
- upoznavanje sredstava za rad kao i mera zaštite na radu,
- osposobljavanje učenika za sprovođenje zootehničkih mera u stajama i na konju,
- osposobljavanje učenika za samostalnu ishranu, negu i držanje konja,
- osposobljavanje učenika za treniranje i jahanje konja.
SADRŽAJI PROGRAMA
(11 časova nedeljno, 385 časova godišnje u časovnom sistemu i 60 časova u bloku)
ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA - VEŽBE (35)
1. vežba - mikroskopiranje tkiva - epitelno, plućno, jetreno, bubrežno, krvne ćelije, vezivno, koštano i hrskavično (koristiti gotove preparate i po mogućstvu pripremanje uz crtanje) (6)
2. vežba - uvežbavanje na kosturu - koristiti pojedinačne, kosti, uporedno vežbati na živim životinjama, modelima i slikama (10)
3. vežba - upoznavanje normalnog izgleda polnih organa konja i kobila i ustanovljavanje polnog žara. Izvršiti istovremeno upoređenje normalnog izgleda polnih organa van polnog žara i polnih organa kod kobila u polnom žaru (4)
4. vežba - prikazivanje najznačajnijih mišića na konjima u mirovanju i pokretu kao i zaklanim životinjama (4)
5. vežba - položaj i građa najvažnijih organa i njihov međusobni odnos na živim i zaklanim konjima (6)
6. vežba - ocenjivanje zdravstvenog stanja konja na osnovu izgleda kože, sluzokože, dlake, pulsa i slušanja rada srca. Po mogućstvu vršiti upoređenje zdravih i bolesnih konja (2)
7. vežba - organi za varenje. Koristiti modele i slike (3)
ZOOHIGIJENA - VEŽBE (35)
1. vežba - održavanje higijene konja, kobila, ždrebadi (6)
2. vežba - održavanje higijene konjušnica, aparata i pribora (5)
3. vežba - dezinfekcija konjušnica (6)
4. vežba - dezinsekcija konjušnica (6)
5. vežba - čišćenje i potkivanje konja (6)
6. vežba - ukazivanje prve pomoći konjima (6)
PRAKTIČAN RAD (315)
Higijena grla. Timarenje. Održavanje kopita. Potkivanje. Kupanje. Održavanje higijene repa. Održavanje higijene u konjušnicama, pomoćnim prostorijama, manježu, ekonomskom dvorištu i trkačkim stazama. Sprovođenje dezinsekcije, dezinfekcije i deratizacije u konjušnicama. Iznošenje i pakovanje stajnjaka. Sprečavanje širenja zaraznih bolesti, pomoć pri sprovođenju profilakse, dijagnostička ispitivanja i lečenje konja. Opasivanje kobila - tehnika. Nega bremenitih kobila. Pomoć pri ždrebljenju kobila. Postupak sa ždrebadima.
Higijena jahaće i zaprežne opreme - rastavljanje, sastavljanje, čišćenje, podmazivanje, popravka opreme. Priprema za jahanje - sedlanje, uzdanje, rasedlavanje, razuzdavanje, vođenje konja. Jahanje na lonži - u hodu, kasu, bez uzengija, voltižovanje. Jahanje u manježu - upravljanje konjem, učvršćivanje sedišta, stav, lako jahanje, sedeći kas, galopiranje u sedećem i polusedećem galopu. Jahanje na terenu - na različitim terenima, spuštanje i penjanje na uzvišici, prelaženje potoka. Osnovi veterinarstva - obuzdavanje konja, pružanje prve pomoći kod ozleda. Higijena objekata za trening - održavanje manježa, staza.
NASTAVA U BLOKU (60)
Održavanje higijene grla. Održavanje konjušnice, pomoćnih prostorija, manježa, galopskih staza i ekonomskog dvorišta.
Sprovođenje dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije. Transport konja. Neškodljivo uklanjanje leševa. Određivanje mikroklimata u konjušnicama. Higijena pribora i uređaja u konjušnicama. Uzimanje uzoraka vode za hemijsko-bakteriološku analizu. Osnovi jahanja.
(13 časova nedeljno, 455 časova godišnje u časovnom sistemu i 60 časova u bloku)
HIPOLOGIJA - VEŽBE (35)
1. vežba - Ocenjivanje eksterijera konja (ocenjivanje od oka, merenjem, fotografisanjem, poentiranjem i izračunavanjem relativnih mera) (6)
2. vežba - Ocenjivanje konstitucije i konstitucionih osobina (morfološke, fiziološke i psihičke osobine) (6)
3. vežba - Ocenjivanje kondicije. Za demonstraciju koristiti živa grla (6)
4. vežba - Ocenjivanje stanja organizma konja (4)
5. vežba - Ocenjivanje starosti konja (ocenjivanje na osnovu zubala i drugih pokazatelja) (5)
6. vežba - Matično knjigovodstvo (obeležavanje konja i vođenje matične dokumentacije konja).(8)
ISHRANA - VEŽBE (70)
1. vežba - Uzimanje prosečnih uzoraka, kabastih i koncentrovanih hraniva za analize (3)
2. vežba - Organoleptičko ocenjivanje kvaliteta hraniva (3)
3. vežba - Izračunavanje koeficijenta svarljivosti (4)
4. vežba - Određivanje procenta vode u hranivima (6)
5. vežba - Određivanje procenta masti u hranivima (6)
6. vežba - Određivanje procenta proteina u hranivima (6)
7. vežba - Određivanje procenta mineralnih materija u hranivima (6)
8. vežba - Određivanje procenta celuloze u hranivima (6)
9. vežba - Izračunavanje skrobnog ekvivalenta za kabasta i koncentrovana hraniva u TDN i metaboličke energije (6)
10. vežba - Tehnika korišćenja tablica ishrane (6)
11. vežba - Određivanje potreba u hranljivim materijama (18)
SPORTSKE DISCIPLINE - VEŽBE (70)
1. vežba - Priprema konja za jahanje (timarenje, sedlanje, uzdanje i izlazak iz štale) (10)
2. vežba - Jahanje (pojahivanje, jahanje na lonži, jahanje u manježu, jahanje na otvorenom terenu i jahanje na stazi) (10)
3. vežba - Povratak sa jahanja (hlađenje konja, pranje nogu, šponđenje, odvođenje u konjušnicu i timarenje posle jahanja) (10)
4. vežba - Voltežovanje, uvežbavanje gimnastike na konju u hodu, kasu, galopu (10)
5. vežba - Uvežbavanje dresurnih radnji, veliki krug, mali krug, okretanja, prelaženje u galop, na levo nazad, na desno nazad, primanja, odstupanja (20)
6. vežba - Uvežbavanje prelaza preko motke, skakanja kavaleta i skakanje prepona (10)
PRAKTIČNI RAD (280)
Rad na pripremi stočne hrane, skladištenje i čuvanje kabaste i zrnaste stočne hrane i gotovih krmnih smeša. Rad u krupari i mešaonici stočne hrane. Ishrana kobila, pastuva i ždrebadi. Pojenje konja. Rad u staji. Priprema konja za jahanje, timarenje, sedlanje, uzdanje i izlazak iz štale. Jahanje, pojahivanje, jahanje na lonži, jahanje u manježu, jahanje na otvorenom terenu i jahanje na stazi. Povratak sa jahanja, hlađenje konja, pranje nogu, šponđenje, odvođenje u konjušnicu i timarenje posle jahanja. Dresurno i preponsko jahanje.
NASTAVA U BLOKU (60)
Pripremanje sena, silaža i ostalih hraniva za ishranu konja. Priprema silosa za siliranje, rad na siliranju zelene mase i dopremanju silaže do silosa. Priprema i nega stajnjaka. Ishrana konja. Održavanje higijene grla, konjušnice, manježa i staza. Jahanje, priprema konja za jahanje i postupci sa konjima posle jahanja. Dresurno i preponsko jahanje.
(16 časova nedeljno, 512 časova godišnje u časovnom sistemu i 60 časova u bloku)
HIPOLOGIJA - VEŽBE (32)
1. vežba - Određivanje starosti konja (5)
2. vežba - Ocenjivanje tipova konja prema smeru proizvodnje (4)
3. vežba - Izbor kobila i pastuva za priplod (5)
4. vežba - Pripuštanje kobila (5)
5. vežba - Kontrola prirasta kod podmlatka (5)
6. vežba - Vođenje matičnog knjigovodstva u konjarstvu (8)
ISHRANA - VEŽBE (32)
1. vežba - Tehnika korišćenja tablica ishrane (6)
2. vežba - Određivanje potreba u hranljivim materijama za konje (3)
3. vežba - Sastavljanje dnevnog obroka - letnji, zimski i prelazni, izračunavanje vrednosti obroka, balansiranje (8)
4. vežba - Sastavljanje smeše koncentrata po kategorijama (15)
SPORTSKE DISCIPLINE - VEŽBE (64)
1. vežba - Hipodrom - održavanje staza, higijena u objektima, higijena staza (4)
2. vežba - Uvežbavanje tehnike jahanja galopera - rad u hodu kasu, galopu (10)
3. vežba - Priprema jahača i grla za trke - čišćenje, sedlanje, izvođenje, merenje, izlazak na stazu, ulazak u start mašinu, start (10)
4. vežba - Uvežbavanje rada sa konjima, posle trke - šetnja, čišćenje, smeštaj u štali (10)
5. vežba - Uvežbavanje delova kasačke opreme - sulki, hamovi, pomoćna oprema, pripremanje i uprezanje (10)
6. vežba - Uvežbavanje voženja sulki, pravilnost kasa, starta (10)
7. vežba - Zaprežna oprema - upoznavanje i vežbanje vožnje zaprege (10)
PRAKTIČAN RAD (384)
SASTAVLJANJE OBROKA
Korišćenje tablica ishrane. Letnji, zimski, prelazni i takmičarski period ishrane konja. Izračunavanje hranljive vrednosti obroka i balansiranje. Tehnika hranjenja i pojenja konja. Lauf ishrana i individualna ishrana konja. Pripremanje hraniva za ishranu. Napasanje konja.
ZOOHIGIJENA
Sprečavanje širenja zaraznih bolesti, pomoć pri sprovođenju profilakse, dijagnostička ispitivanja i lečenje životinja. Sprovođenje dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije. Opasivanje kobila - tehnika. Nega bremenitih kobila. Pomoć pri ždrebljenju kobila. Potkivanje konja.
TEHNIKA JAHANJA
Rad u staji:
- priprema konja za jahanje (timarenje, sedlanje, uzdanje, izlazak iz štale).
Jahanje:
- pojahivanje, jahanje na lonži, jahanje u manježu, jahanje na otvorenom terenu, jahanje na stazi.
Povratak sa jahanja:
- hlađenje konja, pranje nogu, šponđenje, odvođenje u konjušnicu i timarenje posle jahanja.
NASTAVA U BLOKU (90)
Ishrana konja. Održavanje higijene grla. Održavanje konjušnice, pomoćne prostorije, manježa, staza i ekonomskog dvorišta. Jahanje, priprema konja za jahanje, jahanje i postupci sa konjem posle jahanja.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Praktična nastava realizuje se sa grupom učenika na obrazovno-vaspitnom objektu uključivanjem učenika u proizvodni rad.
Program praktične obuke utvrđen godišnjim i operativnim programom nastavnog rada, realizacije po oblastima rada. Uspeh realizacije zavisi od više faktora: organizovanosti, pomoći nastavnika (mentora), stručnog znanja učenika i teorijske nastave, zainteresovanosti učenika, itd.
Učenik na praktičnoj obuci aktivno učestvuje u realizovanju radnih procesa određene složenosti (objedinjavanje rada i znanja uz samostalno izvođenje) rada. Učenici potpuno-jednostavnijim radom i odgovarajućom tehnikom, uz aktivnu pomoć saradnika u nastavi, savladavaju sadržaje programa, da bi u završnom delu učestvovali u izvršavanju tehnoloških složenih procesa rada. Program se realizuje na konkretnoj, učeniku bliskoj proizvodnoj situaciji. Poseban značaj daje se tehnološkoj komponenti savremene poljoprivredne proizvodnje, gde se na savladavanje više tehnoloških celina, realizuju ciljevi politehnike. Učenici na praktičnoj obuci ostvaruju pojedine tehnološke operacije iz programa, prema kalendaru radova primene poljoprivredne proizvodnje. U stvari, na praktičnoj nastavi učenicima se daju radni zadaci da bi realizovali određeni program.
Pre početka rada sledi kratko upoznavanje cilja rada, radnog zadatka, uslova rada (higijensko-tehničke i lične zaštite na radu), čuvanje i unapređenje radne sredine i tehnologije rada. Kada je to moguće, radni proces treba ilustrovati: crtežom, shemom, slikovnicom, filmom, slajdom, kako bi se dotične operacije rada što bolje shvatile a kasnije lakše primenile i savladale.
U toku godine učenike, najmanje četiri puta treba oceniti iz praktične nastave. Ocenu treba formirati na osnovu poznatih znanja i umenja, kao i na osnovu ukupnog odnosa i ponašanja učenika na praktičnoj nastavi.
Stručni aktiv škole dužan je da pre početka ostvarenja programa praktične nastave sačini normativ znanja, umenja i praktične osposobljenosti učenika. Naime, ovim normativom treba da se odrede neophodna (minimalna) znanja, umenja i sposobnosti koje učenici treba da poseduju da bi dobili odgovarajuću pozitivnu ocenu.
Deo praktične nastave, koji se iz objektivnih razloga ne može realizovati u obrazovno-vaspitnom objektu praktične obuke, ostvaruje se u preduzećima ili uglednim gazdinstvima primene poljoprivredne proizvodnje, gde je tehnologija rada na zadovoljavajućem tehničko-tehnološkom nivou, za jedan dan ili u toku više dana uključivanjem učenika u rad, a delom razgledanjem i upoznavanjem procesa proizvodnje i organizacije rada.
Na ovaj način učenik povezuje sva stečena znanja, stiče širinu, upoznaje veću složenost rada.
Program predmeta praktične nastave primenjen je tako da se sadržaji programa realizuju vežbama, praktičnim radom i nastavom u bloku.
Praktičan rad učenika može da se obavlja pri ergelama koje imaju odgovarajuće uslove za obuku ovog profila (zatvoreni manjež, hipodrom).
Deo nastave u bloku da se obavi u vidu poseta sajmovima, izložbama, trkama, turnirima kao i posete drugim ergelama.
Odeljenje treba deliti na grupe za vežbe (4-5), a za praktičan deo 2-4 grupe.
Vežbe traže teorijsku nastavu stručnih predmeta i na njima učenici treba da steknu početna praktična znanja. Na praktičnom radu učenici uvežbavaju stečena znanja i umenja teorijske i praktične nastave, a na časovima nastave u bloku proširuju i produbljuju stečena teorijska i praktična znanja u proizvodnim uslovima rada.
Realizacija programa praktične nastave započinje obilaskom objekata gde će se realizovati časovi praktične nastave, zatim sledi obuka zaštite na radu kako ne bi došlo do povrede učenika.
Nastavnik i učenici su obavezni da na časovima praktične nastave imaju radnu odeću i pridržavaju se pravilnika zaštite na radu.
Najveći deo praktične nastave za ovaj obrazovni profil realizuje se u stajama sa životinjama, pa je zato potrebno na početku obučiti učenike pravilnom prilaženju i uspostavljanju kontakta sa svim vrstama domaćih životinja.
Na časovima vežbi iz anatomije i fiziologije, učenici treba na kosturu, kostima i samoj životinji da uoče osnovne osobine kostiju domaćih životinja. Na crtežima, modelima i organima zaklanih životinja takođe treba da upoznaju izgled unutrašnjih organa i njihovu povezanost. Naročito se treba zadržati kod mlečne žlezde u vreme mirovanja i vreme sekrecije i upoznati funkcije polnih organa u fazi mirovanja i fazi entrusa. Osobito je važno da učenici uoče način uzimanja hrane, žvakanje, gutanje i preživljavanje hrane.
U okviru programa praktične nastave zoohigijena je zastupljena u I razredu. Realizuje se u obliku vežbi, praktičnog rada i nastave u bloku. Realizacijom programa neophodno je da se učenici osposobe za pravilno održavanje higijene objekata, higijenu konja, opreme i pribora. Pri organizaciji transporta konja, učenike treba osposobiti za održavanje higijene transportnih sredstava, organizaciju transporta i postupak sa konjima u transportu. Kod obolelih konja učenici treba da se osposobe za efikasno fiksiranje konja, pružanje prve pomoći i postupcima sa obolelim konjem. Na vežbama učenici treba da savladaju osnovne tehnike obrezivanja, potkivanja, postupke zasedlavanja, rasedlavanja, sjahivanja i da sve to primene u praktičnoj nastavi. Učenici moraju da savladaju osnovnu tehniku jahanja u I razredu. Korišćenje svih savremenih zootehničkih mera. U okviru programa predmeta praktična nastava - hipologija je zastupljena u II i III razredu. Realizuju se u okviru vežbi, praktičnog rada, nastave u bloku. U II i III razredu na časovima vežbi naročito pažnju treba obratiti na polni ciklus konja, selekciju, obeležavanje, ocenjivanje eksterijera, ocenjivanje kondicije i konstrukcije, vođenje matičnog knjigovodstva. U praktičnom radu treba da primenjujemo sva stečena znanja iz teorije i vežbi.
U II i III razredu zastupljena je ishrana koja se realizuje u obliku vežbi, praktičnog rada i nastave u bloku. U okviru ishrane, učenici treba da savladaju tehniku ishrane konja po kategorijama. Osobito je važno da učenici upoznaju hranljivu vrednost hraniva, osnove normiranja ishrane različitih kategorija konja.
Akcenat treba baciti na ishranu konja u toku trke, treninga i za vreme odmora.
U okviru sportskih disciplina koje su zastupljene u II i III godini, praktična nastava se odvija putem vežbi, praktičnog rada i nastave u bloku.
U II razredu na časovima vežbi treba da upoznaju i savladaju jahaću opremu, primene teorijsko znanje i uvežbavaju gimnastiku koja se odvija na konju, osnove dresure i preskakanje prepona. Praktičan rad je usko povezan sa vežbama i treba da primenjuju stečeno znanje da bi što uspešnije savladali osnovno jahanje, dresuru i preskakanje prepona.
U III razredu na časovima vežbi posebna pažnja se posvećuje tehnikama jahanja galopera, vožnje sulki i zaprega. U toku vežbi treba obratiti pažnju na uvežbavanje startova.
U I razredu svaki učenik dežura po tri dana, a u II i III razredu po sedam dana u stajama.
Ocena iz predmeta praktične nastave formira se iz ocena: vežbi, praktičnog rada i nastave u bloku.
U I razredu za realizaciju vežbi iz anatomije i fiziologije i zoohigijene odeljenje se deli na tri grupe. Za realizaciju praktičnog rada iz ovih predmeta odeljenje se deli na dve grupe. Nastava u bloku - odeljenje se deli na dve grupe.
U II razredu za realizaciju vežbi iz hipologije i ishrane, razred se deli na tri grupe, a iz sportskih disciplina individualno. Za realizaciju praktičnog rada odeljenje se deli na četiri grupe. Nastava u bloku ostvaruje se podelom odeljenja na dve grupe.
U III razredu za realizaciju vežbi iz ishrane domaćih životinja i hipologije se odeljenje deli na tri grupe, a iz sportskih disciplina individualno. Za realizaciju praktičnog rada odeljenje se deli na tri grupe. Nastava u bloku ostvaruje se podelom odeljenja na dve grupe.
Završnim ispitom proverava se da li je učenik sposoban da samostalno, stručno i bezbedno obavlja poslove i radne zadatke utvrđenih zanimanja obuhvaćenih odgovarajućim obrazovnim profilom.
Završni ispit sastoji se iz:
1. praktičnog rada i
2. usmene provere znanja.
1. PRAKTIČAN RAD
Sadržaji praktičnog rada definišu se prema zahtevima obrazovnih profila iz sledećih oblasti:
- jahanje u menjažu,
- jahanje na terenu,
- jahanje na stazi,
- jahanje u parkuru,
- korkurno jahanje,
- vožnja sulki i
- lonžiranje.
Zadaci za prostorni rad treba da budu jasno formulisani, primereni zahtevima obrazovnih profila u vremenu.
Zadaci za praktični rad treba da budu jasno formulisani, primereni zahtevima obrazovnih profila i vremenu za izvršenje.
Pre izrade praktičnog rada učenik je dužan da sačini plan rada u pismenoj formi. Plan obavezno treba da sadrži: zadatak, faze i radne operacije, metode i postupke, sredstva rada, potreban materijal i literaturu.
Praktičan rad se ostvaruje u proizvodnoj organizaciji i samostalnoj zanatskoj radnji u zavisnosti od obrazovnog profila.
2. USMENA PROVERA ZNANJA
Tokom izrade praktičnog rada i usmene provere znanja učenik daje potrebno objašnjenje o načinu izvođenja radova, postupcima i radnim operacijama, materijalu i upotrebi odgovarajućih mašina, alata i drugog pribora za rad, kao i odgovore na druga pitanja članova komisije, koja se odnosi na obavljanje zadatka.
Za vrednovanje rezultata završnog ispita treba imati u vidu naročito:
- opštu pripremljenost kandidata da samostalno primenjuje stečena znanja, umenja i veštine;
- kakvu je sposobnost, spretnost, urednost i radnu disciplinu pokazao;
- u kolikoj je meri pokazao smisao za racionalnu organizaciju posla, postupke i radne operacije, upotrebu odgovarajućeg alata i drugih sredstava rada, utvrđivanje potrebne količine materijala;
- kakve je rezultate i kvalitet rada ostvario.
FAKULTATIVNI NASTAVNI PREDMETI
U svakom razredu, a prema mogućnostima škole, učenici imaju pravo da izaberu jedan ili više fakultativnih predmeta koje će izučavati u okviru četiri časa ukupno (2 časa nedeljno).
Fakultativna nastava se ostvaruje za:
- jezik drugog naroda ili narodnosti sa elementima nacionalne kulture;
- druge opšte obrazovne ili stručne predmete utvrđene za obrazovne profile u III godišnjem obrazovanju u ovom ili drugim područjima rada.
Obrazovni profil: RUKOVALAC-MEHANIČAR POLJOPRIVREDNE TEHNIKE
MAŠINSKI ELEMENTI SA TEHNIČKIM CRTANJEM
CILJ I ZADACI
Cilj nastave predmeta mašinski elementi sa tehničkim crtanjem jeste da učenici upoznaju konstrukcije i funkcije mašinskih elemenata i da koriste crtež mašinskih elemenata.
Zadaci nastave su:
- upoznavanje standarda, pravila, terminologije i simbola koji se koriste u tehničkom crtanju;
- osposobljavanje učenika da čitaju tehničke crteže radi lakšeg praćenja nastave ostalih stručnih predmeta;
- razvijanje smisla za tačnost, preciznost i urednost;
- upućivanje učenika da pravilno koriste stručnu terminologiju;
- razvijanje interesovanja kod učenika za samoobrazovanje i redovno praćenje stručne literature;
- shvatanje mašina i skupova delova sa određenim oblicima i funkcijama;
- upoznavanje osnovnih mašinskih elemenata koji su karakteristični za sve mašine;
- navikavanje učenika za redovno izvršavanje radnih obaveza.
SADRŽAJI PROGRAMA
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
UVOD U TEHNIČKO CRTANJE (4)
Zadatak tehničkog crtanja. Osnovni pribor za crtanje. Vrste tehničkih crteža. Vrste linija. Formati, merila, zaglavlja i sastavnice, pozicioni brojevi.
NAČINI PRIKAZIVANJA PREDMETA (15)
Prostorno prikazivanje - izometrična projekcija. Ortogonalno projiciranje. Pogledi, raspored projekcija, određivanje položaja predmeta pri crtanju, potreban broj projekcija. Crtanje ortogonalnih pogleda na osnovu podela. Crtanje ortogonalnih pogleda na osnovu prostorne slike. Crtanje u izometriji na osnovu ortogonalnih pogleda.
PRESECI (3)
Puni preseci, preseci sa jednom i više paralelnih ravni. Polovični i delimični preseci. Okrenuti i zaokrenuti preseci.
KOTIRANJE (2)
Osnovna pravila kotiranja, korišćenje oznaka poluprečnika, kružnog i kvadratnog preseka, kotiranje navoja i telesnih mera.
UPROŠĆENJA PRI CRTANJU ŠEMATSKO PRIKAZIVANJE (7)
Uprošćenja pri crtanju navoja, vijaka, uprošćeno i šematsko prikazivanje opruga, ležišta, zupčanika i drugih elemenata. Kinematički prikaz mehanizma.
ČITANJE CRTEŽA (4)
Vežbe u čitanju crteža iz uputstva i kataloga poljoprivrednih mašina, čitanje radioničkih crteža i sklopnih crteža uzetih iz poljoprivredno-mašinske prakse.
MAŠINSKI ELEMENTI
UVOD (2)
Zadatak i podela mašinskih elemenata. Materijali za izradu.
ELEMENTI ZA VEZU (10)
Zakivci - zadatak, vrste, materijal. Zakovični sastavci. Zavareni sastavci - osobine i vrste. Klinovi - zadatak, podela, vrsta i primena. Čivije.
Navoji - pojam i vrste. Desni i levi navoj. Metrički navoj sa krupnim i sitnim korakom. Trapezni navoj, karakteristike i primena. Označavanje navoja.
Vijci - konstruktivni oblici i primena. Normalni vijak, vijak za tačno naleganje, elastični vijak, vijci bez navrtke, svorni vijci. Sprežnjaci i zatege. Ostali oblici vijaka.
Navrtke - zadatak i vrste. Podmetači i osigurači. Opruge - zadatak, podela, materijal. Felsione proste i složene opruge. Torzione opruge, vrste i primena. Osovinice - zadatak, vrste i primena. Osiguranje osovinica protiv uzdužnih pomeranja i okretanja. Prstenasti uskočnici.
ELEMENTI KRUŽNOG KRETANJA I PRENOSA OBRTNOG MOMENTA (12)
Osovine i vratila. Zadatak, karakteristike, razlike, vrste i primena. Sastavni delovi osovina i vratila, materijal. Trup, rukavci, vezivanje točka za glavčine vratila.
Spojnice. Zadatak i podela. Neelastične spojnice: oklopna spojnica sa obodima. Dilatacione spojnice za manje i veće snage. Zglavkaste spojnice. Elastične spojnice. Isključne i uključne-isključne spojnice. Specijalne spojnice.
Ležište. Zadatak i podela. Klizna ležišta, karakteristike, materijal, konstrukcija jednodelnih kliznih ležišta. Dvodelna klizna ležišta. Aksijalna klizna ležišta. Kotrljajuća ležišta. Karakteristike, konstrukcija, tipovi radijalnih i aksijalnih ležišta. Načini ugradnje i podmazivanje ležišta.
ELEMENTI ZA DIREKTAN PRENOS SNAGE I OBRTNOG MOMENTA (6)
Frikcioni prenosi. Osobine i primena, prenos cilindričnim i koničnim kolima. Prenosni odnos. Frikcioni varijatori. Zupčani prenos. Osnovni pojmovi i podela. Cilindrični zupčanici sa pravim zubima. Karakteristike, primena, prenosni odnos. Konstruktivni oblici cilindričnih zupčanika. Cilindrični zupčanici sa kosim i strelastim zubima, karakteristike i primena. Konačni zupčanici, zupčanici sa zavojnim zubima, pužni prenos.
ELEMENTI ZA INDIREKTAN PRENOS SNAGE I OBRTNOG MOMENTA (3)
Kaišni prenos. Princip prenošenja snage kaišem. Prenos pljosnatim kaišem, vrste, prenosni odnos. Prenos trapeznim kaišem. Prenos lancima. Karakteristike, vrste i primena lanaca.
ELEMENTI ZA SPROVOĐENJE FLUIDA (2)
Cevi. Zadatak, vrste i spajanje cevi. Cevni zatvarači (ventili, zasuni, slavine i priklopci).
NAPOMENA:
U toku godine obavezno je pet grafičkih radova koje učenici crtaju kod kuće na formatima A3 olovkom: 1) crtanje ortogonalnih projekcija na osnovu prostorne slike; 2) crtanje prostornih projekcija na osnovu ortogonalnih projekcija; 3) uprošćeno i shematsko prikazivanje elemenata; 4) elementi za vezu; 5) radionički crtež vratila.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Sadržaj programa je sastavljen iz dva, po karakteru različita dela: tehničkog crtanja i mašinskih elemenata. Za realizaciju prvog dela - tehničkog crtanja, predviđeno je 35 časova, odnosno celo prvo polugodište. Pri realizaciji sadržaja programa treba imati u vidu najvažniji zadatak ovog dela gradiva, da se učenici osposobe za čitanje tehničkih crteža, kako bi lakše pratili nastavu iz drugih stručnih predmeta i da bi se uspešnije služili uputstvima za rukovanje mašinama. U skladu sa ovim zadatkom, pri realizaciji nastavnog sadržaja osnovni akcenat treba staviti na nastavne celine: način prikazivanja predmeta, za koju je predviđeno 15 časova, uprošćeno i shematsko prikazivanje (7 časova) i čitanje crteža (4 časa).
Pri realizaciji načina prikazivanja predmeta, pored osnovnih pravila ortogonalnog projiciranja, kao osnovnog načina prikazivanja predmeta na crtežima, posebnu pažnju treba posvetiti crtanju ortogonalnih pogleda na osnovu prostorne slike i obratno, crtanju u izometriji na osnovu ortogonalnih projekcija. Pored većeg broja zadataka iz ove oblasti, koje treba rešavati na časovima vežbanja, neophodno je davati i zadatke za domaći rad učenika.
Za realizaciju poglavlja: uprošćena pri crtanju, shematsko prikazivanje i čitanje crteža, neophodno je koristiti uputstva za rukovanje i kataloge poljoprivrednih mašina i traktora, kako bi se učenici kroz savladavanje ovog predmeta navikavali na pravilno korišćenje uputstva o rukovanju, a ujedno, na konkretnim primerima, savladali gradivo. U drugom delu sadržaja programa obuhvaćeni su mašinski elementi. Pri realizaciji ovog dela programa, pored osnovnih pojmova o pojedinim elementima, neophodno je ukazati na njihovu konkretnu primenu na poljoprivrednim mašinama, kao i na standardne oznake mašinskih elemenata i tehničku dokumentaciju.
S obzirom na fond časova (35) za upoznavanje predviđenih mašinskih elemenata, u radu treba primenjivati kombinovani tip časa uz maksimalno korišćenje nastavnih sredstava - shema, modela i zbirke elemenata. Za uspešno savladavanje predmeta, razvijanje urednosti i preciznosti u radu i navikavanje na redovno izvršavanje radnih obaveza, učenici će u toku godine izraditi pet obaveznih grafičkih radova koji su navedeni u napomeni uz sadržaj programa. Planiranje grafičkih radova treba da bude u skladu sa realizacijom programa, tako da prva dva rada: crtanje ortogonalnih projekcija na osnovu prostorne slike i crtanje prostorne slike i crtanje prostorne slike na osnovu ortogonalnih projekcija, budu u prvom, a ostali, nakon upoznavanja pojedinih elemenata, u drugom polugodištu. Radovi se crtaju olovkom i insistira se na tehničkoj ispravnosti, dok kvalitet crtanja treba da je u drugom planu.
CILJ I ZADACI
Cilj nastave predmeta mehanička tehnologija jeste da učenici usvoje znanje o materijalima koji se koriste u poljoprivrednoj tehnici i da se zainteresuju za tehnološke inovacije pri korišćenju materijala.
Zadaci nastave su:
- upoznavanje vrsta, svojstava i upotreba metala, legura i tehničkog materijala;
- upoznavanje tehnike termičke obrade;
- sticanje znanja o štetnosti korozije i o merama zaštite;
- upoznavanje metoda ispitivanja mašinskih materijala;
- osposobljavanje učenika za korišćenje raznih postupaka obrade metala;
- upoznavanje osobina goriva i maziva kako bi učenici mogli pravilno da ih koriste u praksi.
SADRŽAJI PROGRAMA
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
TEHNOLOGIJA MATERIJALA (2)
Uvod. Oblici materijalnih dobara. Osobine materijala: mehaničke, fizičke, hemijske i tehnološke.
METALI (14)
Značaj i podela metala. Gvožđe: dobijanje gvožđa, primese gvožđa i sirovina za dobijanje gvožđa. Visoka peć: konstrukcija, proces i pomoćni uređaji. Proizvodi visoke peći. Sirovo gvožđe: belo, sivo i melirano. Liveno gvožđe: dobijanje i vrsta. Kupolna peć (konstrukcija i proces). Obeležavanje livenog gvožđa po JUS-u. Čelik (značaj i podela). Dobijanje čelika (podloani, Besemerov, Tomasov, Marten-Simensov i elektro-čelik). Konstruktivni čelik (uglenički i lagirani). Alatni čelik (nelegirani, niskolegirani i visokolegirani). Obeležavanje čelika po JUS-u. Obojeni metali (značaj i podela). Bakar (osobine, dobijanje i upotreba). Aluminijum (osobine, dobijanje i upotreba). Cink (osobine, dobijanje i upotreba). Olovo (osobine, dobijanje i upotreba). Kalaj (osobine, dobijanje i upotreba). Ostali obojeni metali ("Mo, B, Co i M - informativno). Legure (značaj i podela). Legure teških metala (mesing i bronza). Legure lakih metala (legure aluminijuma i magnezijuma. Legure za specijalnu namenu (legure za ležišta, legure za lemljenja i sinterovane tvrde legure). Unutrašnja građa metala i legura. Kristalizacija metala i legura.
TERMIČKA OBRADA ČELIKA (5)
Značaj i podela termičke obrade. Čisto termička obrada: kaljenje, žarenje, otpuštanje i normalizovanje. Termohemijska obrada: cementovanje, nitrovanje, cijanizovanje, tvrdo hromiranje i siciliranje.
KOROZIJA (4)
Nastanak i vrsta korozije. Priprema predmeta radi zaštite. Zaštita metala od korozije: organske, oksidne, nemetalne i metalne prevlake.
TEHNOLOGIJA OBRADE METALA SPAJANJEM (5)
Značaj i podela. Lemljenje metala: meko i tvrdo lemljenje. Zavarivanje (značaj i podela). Termičko zavarivanje. Gasno zavarivanje. Električno zavarivanje (elektro-otporno i elektrolučno - postupci).
TEHNOLOGIJA OBRADE METALA BEZ SKIDANJA STRUGOTINE (5)
Livenje (značaj). Materijal za izradu kalupa. Ručno kalupovanje (primeri). Mašinsko kalupovanje (primeri). Greške nakon livenja. Čišćenje odlivaka.
OBRADA METALA REZANJEM (17)
Pojam i podela mašina alatki. Pogon mašina alatki. Vrste kretanja mašina alatki. Alat za obradu rezanjem. Strugovi (paralelni, čeoni, vertikalni, revolver, poluautomatski i automatski strugovi). Obrada glodanjem (značaj obrade i primena). Alat za glodanje. Glodalice (horizontalne, vertikalne, univerzalne i specijalne). Obrada bušenjem (značaj i primena). Alat za bušenje. Bušilice (ručne i mašinske). Obrada rendisanjem (značaj i primena). Alat za rendisanje. Rendisaljke (kratkohodne, dugohodne i specijalne). Obrada brušenjem (značaj i primena). Alat za brušenje. Brusilice (brusilice za fino brušenje - honovanje, lepovanje i superfiniš. Obrada sečenjem (značaj i primena). Ručne testere. Mašinske testere (kružne, okvirne, trakaste i testere sa trenjem).
ISPITIVANJE MATERIJALA (4)
Značaj ispitivanja materijala i podele. Ispitivanje razaranjem (hemijska, fizička, tehnološka i mehanička). Ispitivanje bez razaranja (ultrazvukom, rendgenskim zracima, gama zracima), magnetna i fluoroscentna ispitivanja.
OSTALI MATERIJALI (5)
Drvo. Guma. Staklo. Materijal za zaptivanje. Materijal za izolaciju. Materijal za brušenje.
GORIVA (6)
Značaj i vrste goriva. Čvrsta goriva (prirodna i veštačka). Tečna goriva. Sirova nafta i njeni derivati. Benzin (dobijanje, vrste i upotreba). Dizel gorivo (dobijanje, vrste i upotreba). Oktanska vrednost goriva. Cetanska vrednost goriva. Sagorevanje goriva u cilindru motora. Gasovita goriva (značaj i vrste). Tečni gasovi. Stalni gasovi.
MAZIVA (3)
Maziva i njihova podela.
Mineralna ulja. Biljna i životinjska ulja i masti.
Osobine ulja i masti. Viskozitet ulja. Oznake motornih ulja domaćih proizvođača. Ulja za hidraulične kočnice.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Sadržaji programa mehaničke tehnologije dati su u vidu nastavnih tema. Za nastavne teme dat je okvirni broj časova. Ovaj okvirni fond časova ima za cilj da nastavniku sugeriše obim, dužinu i način interpretacije svake celine. Pri realizaciji nastavnih tema može doći do manjih odstupanja od okvirnog broja časova. Kolika će odstupanja biti, svakako, zavisi od opremljenosti kabineta, radionice i sastava odeljenja.
U realizaciji programa treba se pridržavati redosleda tema koji je dat u programu.
Pri realizaciji programa trebalo bi imati u vidu zadatke koji su dati uz program. Pored toga, a trebalo bi poći i od zahteva da učenik usvoji ona znanja koja će mu pomoći da se što uspešnije uklopi u tokove proizvodnog rada.
Realizacija programa zavisi od angažovanja nastavnika. Svaki nastavnik treba da primeni odgovarajuće didaktičke principe i metode rada. Pri tome je bitno da se uvek vodi računa o principu svesne učenikove aktivnosti, da metode i oblici rada na času budu takvi da podstiču i uključuju učenika u proces sticanja znanja sopstvenim angažovanjem i aktivnošću. Nastavnik, najčešće, treba da bude organizator nastavnog procesa i lice koje podstiče i usmerava učenika na aktivan i angažovan odnos prema radu na času. Stepen angažovanosti i uključivanje učenika zavisiće od prirode nastavne jedinice, od pripremljenosti učenika za savremeni rad na času, od upornosti nastavnika da neguje polusamostalan i samostalan rad učenika, od navikavanja učenika da koriste udžbenike, priručnike i očigledna sredstva u nastavi. Trebalo bi izbegavati rad samo sa jednim učenikom ili samo sa njih nekoliko, pri čemu ostali učenici pasivno prate nastavni proces.
Pored ovih opštih objašnjenja o programu pri realizaciji pojedinih tema trebalo bi imati u vidu i posebne napomene za svaku od njih.
Tehnologija materijala. Ovu temu trebalo bi shvatiti kao uvod u predmet. Njenim tumačenjem treba naglasiti značaj i ulogu tehnologije u razvitku ljudskog društva, nauke i tehnologije.
Metali. Sadržaj ove teme je od velikog značaja za svakog učenika. Zato ovu temu treba detaljno obraditi. Učenike bi trebalo upoznati sa osobinama, rudama, dobijanjem i primenom metala. Na osnovu ovih saznanja učenici će sa lakoćom moći da prate mašinske elemente, motore i druge stručne predmete.
Termička obrada čelika. Pošto su učenici ovladali znanjem iz oblasti metala i uočili njihove dobre i loše osobine, neophodno ih je upoznati i sa mogućnošću poboljšanja tih osobina. Ta mogućnost poboljšanja osobina metala obrađuje se u ovoj temi. Nakon teorijskog izlaganja potrebno je izvršiti praktičnu proveru cementovanih, nitrovanih i kaljenih mašinskih elemenata.
Korozija. Ova tema ima za cilj kratku informaciju o štetnosti korozije i njenom suzbijanju.
Tehnologija obrade metala spajanjem. Sadržaj ove teme je, po svojoj prirodi, opširan, a pored toga zahteva i praktično demonstriranje. Zbog toga svaki nastavnik, prema svojim mogućnostima, treba da obradi detaljnije elektrozavarivanje.
Tehnologija obrade metala bez skidanja strugotine. Pristup ovoj temi treba da bude informativnog karaktera. Sadržaj ove teme najbolje je objasniti nastavnim filmom "Livenje" koji u potpunosti objašnjava sve faze rada, od pripreme, modela kalupa do konačnog odlivka.
Obrada metala rezanjem. U ovoj temi treba objasniti značaj i ulogu mašina alatki u savremenoj industriji. Akcenat treba staviti na mašine koje se sreću u većim radionicama. Nakon teorijskog upoznavanja sa mašinama alatkama, preporučuje se poseta školskoj radionici ili industrijskom pogonu.
Ostali materijali. Ova tema treba informativno da upozna učenika sa pomoćnim mašinskim materijalima. Realizacija teme može da se izvede u obliku referata učenika (samostalnog rada).
Goriva i maziva. Za poziv tehničara za poljoprivrednu mehanizaciju ova tema je od velike važnosti. Stoga je treba s posebnom pažnjom obraditi. Koristeći se dosadašnjim znanjima učenika, treba ući u njenu suštinu. Posebni akcenat daje se tečnim gorivima i mazivima za motorske mehanizme.
CILJ I ZADACI
Cilj nastave predmeta motori i traktori je da razvije radne navike, odgovornost i disciplinu kod učenika, interesovanje učenika za stručno usavršavanje i navike za savestan odnos i racionalno korišćenje sredstava.
Zadaci nastave su:
- da učenici upoznaju konstrukciju i funkcionisanje pojedinih delova i skupova motora i traktora;
- da učenici ovladaju osnovnim zakonitostima i principima rada motora i traktora;
- da učenike osposobi za preventivno održavanje motora i traktora i njihovo duže korišćenje;
- da ih osposobi za brzo i lako otkrivanje i otklanjanje kvarova i nedostataka i da ovladaju opremom i tehnološkim postupcima pri otklanjanju zastoja u radu;
- da učenike osposobi za stručno pravilno rukovanje motorima i traktorima u procesu njihove eksploatacije;
- da kod učenika razvija interesovanje za pogonske mašine i sposobnost za samostalno stručno usavršavanje.
SADRŽAJI PROGRAMA
(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)
UVOD (1)
Predmet izučavanja, značaj motora i traktora u poljoprivrednoj proizvodnji. Klasifikacija traktora i njegovi delovi.
OSNOVNI POJMOVI O MOTORU (8)
Podela motora. Osnovni delovi motora SUS i uloga. Osnovne veličine motora: kompresiona, radna i ukupna zapremina. Stepen kompresije. Princip rada četvorotaktnog i dvotaktnog OTO i dizel motora.
NEPOKRETNI DELOVI MOTORA (9)
Blok, glava i karter vodeno i vazdušno hlađenje motora. Izrada nepokretnih delova motora. Opravka i remont nepokretnih delova motora.
MOTORSKI MEHANIZAM (12)
Kit, kitnjača, radilica i zamajac. Konstruktivne karakteristike. Opravka motorskog mehanizma.
RAZVODNI MEHANIZAM (12)
Bregasto vratilo, podizači, klackalice, ventili, pogon razvoda i dijagram razvoda. Održavanje i opravka razvodnog mehanizma.
UREĐAJI ZA PODMAZIVANJE (9)
Zadatak i način podmazivanja. Podmazivanje pod pritiskom: pumpe i prečistači. Izbor ulja, zamena i vreme zamene. Održavanje i opravka uređaja za podmazivanje.
UREĐAJ ZA HLAĐENJE (11)
Zadatak i način hlađenja. Vodeno i vazdušno hlađenje. Radna temperatura motora. Održavanje i opravka uređaja za hlađenje.
DOVOD I PREČIŠĆAVANJE VAZDUHA I IZDUVNI SISTEM MOTORA (8)
Prečistači vazduha. Turbo-kompresor. Održavanje i opravka uređaja za čišćenje vazduha.
Izduvna grana, prigušivači i katalizator. Održavanje SO. Održavanje i opravka izduvnog sistema.
UREĐAJ ZA NAPAJANJE GORIVOM (20)
Napajanje dizel-motora gorivom. Rezervoar, pumpa niskog pritiska, prečistači goriva, pumpa visokog pritiska, regulator i brizgaljke. Načini ubrizgavanja. Održavanje sistema za napajanje gorivom. Opravka, ispitivanje i podešavanje pumpi, regulatora i brizgovki.
Napajanje OTO motora gorivom. Karburator i uređaji karburatora.
ODRŽAVANJE MOTORA (7)
Principi preventivnog održavanja, kriterijumi za formiranje ritma održavanja, metode održavanja, oprema za servisiranje i preventivna održavanja.
REMONT (8)
Kriterijumi za izvođenje tekućeg i generalnog remonta, pouzdanost i trajnost motora, metode remontnih tehnologija, struktura remonta (pranje, demontaža, defektaža, opravka, montaža, ispitivanje i razrada).
(4 časa nedeljno, 128 časova godišnje)
KLASIFIKACIJA TRAKTORA (5)
Traktor, delovi, podela, kategorizacija i izbor.
IZBOR MOTORA (4)
Izbor tipa motora, snage, momenta, broja obrtaja prema željenoj vučnoj sili traktora na poteznici.
ELEKTRIČNI UREĐAJI (20)
Električni uređaji OTO i dizel motora. Akumulator, održavanje, generator (dinamo, alternator) i provera ispravnosti. Elektropokretač, načini uzubljivanja. Regulator struje. Baterijsko i magnetno paljenje. Osvetljenje, signalizacija, kontrolno-merni instrumenti, grejači i ostali električni uređaji.
TRANSMISIJA TRAKTORA (20)
Uloga i delovi transmisije. Spojnice, menjač, reduktor, glavni prenosnik, diferencijal, poluvratni i bočni reduktori. Prednji pogon traktora. Održavanje i opravka transmisije traktora. Obrtni moment i sturnost spojnice. Prednji odnos transmisije i stepen iskorišćenosti.
UREĐAJ ZA KRETANJE TRAKTORA (10)
Uređaj za kretanje traktora točkaša i održavanje. Uređaj za kretanje traktora guseničara, održavanje i opravka. Specifični pritisak i klizanje traktora. Brzina i obrtni momenat na točku.
UREĐAJ ZA UPRAVLJANJE (10)
Načini upravljanja traktorima. Mehaničko upravljanje, hidraulično upravljanje, hidromehaničko upravljanje. Upravljanje traktorom guseničarom. Geometrija upravljanja. Održavanje i opravka uređaja za upravljanje.
UREĐAJ ZA KOČENJE (12)
Zadatak i vrsta uređaja za kočenje. Mehaničke, hidraulične i pneumatske kočnice. Karakteristike procesa kočenja. Put, usporenje, snaga i sila kočenja. Ispitivanje kočnica. Održavanje i opravka uređaja za kočenje.
HIDRAULIČNI UREĐAJ (13)
Uloga, vrste i delovi hidrauličnog uređaja. Princip rada uređaja. Pumpa, prečistač, razvodnik ulja, radni cilindar i poluge uređaja. Jednosmerni i dvosmerni hidraulični uređaj. Moć dizanja hidraulika i stabilnost traktora. Održavanje i opravka hidrauličnog uređaja.
DODATNI UREĐAJI (8)
Poteznica, priključno vratilo, remenica. Kabina i sedište. Uslovi rada rukovaoca traktora.
TENDENCIJE U RAZVOJU TRAKTORA (7)
Energetsko-vučno-pogonska jedinica (EVP), nosači oruđa, (samohodne šasije), automatska regulacija i upravljanje na traktoru, ergonomija.
ODRŽAVANJE I OPRAVKA MOTORA I TRAKTORA (19)
Razrađivanje novog motora i traktora. Garantni rok i servisni pregledi novog traktora. Tehničko održavanje traktora. Konzerviranje i čuvanje traktora. Generalni remont traktora.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Sadržaj i programi su dati u vidu nastavnih celina, odnosno tema. Za nastavne celine dat je okvirni broj časova. Ovaj okvirni fond ima za cilj da nastavniku sugeriše obim, dubinu i način interpretacije svake pojedine celine, odnosno teme.
Pri realizaciji programa ovog predmeta treba stalno imati u vidu zadatke koji su dati uz program.
Za izbor sadržaja programa bila je vrlo značajna i obrazovno-vaspitna uloga nastave ovog predmeta, tj. njen doprinos daljem osposobljavanju učenika da logički misle i stvaralački rasuđuju. Naime, solidna osposobljenost učenika ima široki transfer na mnogobrojne delatnosti u današnje vreme i omogućava kasnije efikasno učenje i samoobrazovanje.
Pri realizaciji sadržaja programa treba voditi računa o korelaciji sadržaja ovog predmeta sa srodnim sadržajima drugih predmeta. Takođe, neophodno je da se stalno povezuju programski sadržaji sa iskustvima iz prakse. Posebno je značajno obraditi mere zaštite na radu u normalnim i vanrednim uslovima.
Fond časova svake teme ima orijentacioni karakter i njega treba usklađivati sa konkretnom situacijom u razredu, odnosno odeljenju. Eventualno odstupanje moglo bi biti oko 10% od predviđenog fonda časova za pojedine celine. Za svaku nastavnu celinu, odnosno temu, predviđeni fond časova ne odnosi se samo na obradu novog gradiva već i na vežbanje i tematsko ponavljanje gradiva. Nastavnici će u godišnjem globalnom planu rada za svaku nastavnu celinu predvideti fond časova za obradu novog gradiva, utvrđivanje gradiva, tematsko ponavljanje i sistematizaciju gradiva. Za utvrđivanje, sistematsko ponavljanje i sistematizaciju gradiva treba predvideti od 40 do 50% od predviđenog fonda časova.
U operativnom (tematskom) planu rada sadržaje programa svake teme treba razraditi na nastavne jedinice, po pravilu u trajanju od jednog školskog časa.
U planiranju obrazovno-vaspitnih zadataka za pojedinu temu, pa i nastavnu jedinicu, treba polaziti od zadataka nastave koji su dati uz programske sadržaje. Pri planiranju realizacije programa treba se pridržavati redosleda tema koji je dat u programu, mada je moguće redosled tema planirati drugačije, uz potrebna obrazloženja na stručnom aktivu nastavnika.
Realizacija sadržaja programa treba da bude praćena primenom didaktičkih principa, savremenih nastavnih metoda, sredstava i oblika rada. Treba uvek dati prednost onim metodama i oblicima rada koji u većoj meri doprinose aktivnom uključivanju učenika u nastavni proces i stvaralački rad radi sticanja znanja. Nastava ovog predmeta treba da bude tako organizovana i izvođena da se u što većoj meri ostvari njena efikasnost i produktivnost, uz puno angažovanje učenika u nastavnom procesu.
Pri objašnjavanju pojedinih delova sadržaja programa potrebno je pripremiti nastavna sredstva (grafičke prikaze, modele, učila, itd.) i na njima dati potrebna tumačenja.
Nakon završetka određenih tema, odnosno nastavnih jedinica, neophodno je, gde god je to moguće, dati i zadatke za vežbanje na času i domaće zadatke.
Učenike koji pokazuju posebno interesovanje za ovaj predmet treba upućivati na odgovarajuću literaturu.
CILJ I ZADACI
Cilj nastave ovog predmeta je da učenici steknu teorijska znanja koja čine osnovu za shvatanje i savlađivanje savremene mehanizacije u poljoprivredi.
Zadaci nastave su:
- sticanje određenih navika o održavanju i iskorišćavanju poljoprivrednih mašina, neposrednim povezivanjem teorijske i praktične nastave;
- osposobljavanje učenika za opravke, održavanje i podešavanja poljoprivredne mehanizacije;
- upoznavanje primene mašina u proizvodnji i njihovo najefikasnije iskorišćavanje.
SADRŽAJI PROGRAMA
(4 časa nedeljno, 140 časova godišnje)
UVOD (2)
Značaj predmeta za poljoprivredu i podela poljoprivrednih mašina.
MAŠINE ZA OSNOVNU OBRADU ZEMLJIŠTA (16)
Zadatak osnovne obrade zemljišta. Podela plugova. Opis raonih plugova (raonik, daska, pero, plaz, kozlac, crtalo, predplužnik, ram, podrivač i ostali podaci), međusobni položaj plužnih tela. Horizontalno i vertikalno prikopčavanje i ostala podešavanja. Vučni, polunošeni i nošeni plugovi, plugovi rigoleri, obrtači, balansni plugovi, vinogradarski plugovi i plugovi strnjikaši.
Održavanje i opravka mašina za osnovnu obradu zemljišta.
MAŠINE ZA DOPUNSKU OBRADU ZEMLJIŠTA (14)
Značaj dopunske obrade zemljišta i podela mašina.
Za ravnjače, rotovatore, kultivatore, tanjirače, valjke, drljače i brane opisati delove, podela, rad, podešavanje, održavanje i opravke.
Kombinovana oruđa i agregati, vrste kombinacija, zahtevi i primena.
MAŠINE ZA UTOVAR I RASTURANJE STAJNJAKA (10)
Tehnika utovara i rasturanja. Utovarivači stajnjaka prednji, zadnji i kranski. Prikopčavanje, rukovanje i održavanje.
Rasturači stajnjaka. Osnovni delovi rasturača prikolica, transporter, zaporni mehanizam, razbacivači i pogon.
Održavanje i opravke mašina za utovar i rasturanje stajnjaka.
RASTURAČI TEČNIH ĐUBRIVA (4)
Cisterne za osoku i tečni stajnjak. Osnovni delovi i tehničke karakteristike. Održavanje i opravka rasipača tečnih đubriva.
RASIPAČI MINERALNIH ĐUBRIVA (8)
Primena rasipača i zahtevi pri radu. Podela rasipača, opis i podešavanje za rad. Održavanje i opravka rasipača mineralnih đubriva.
MAŠINE ZA SETVU (16)
Značaj setve i agrotehnički zahtevi pri setvi. Načini setve i podela sejalica. Opis sejalica koje se najviše primenjuju. Posebno obraditi žitne sejalice, a posebno sejalicu za kukuruz i šećernu repu, kao i specijalne sejalice. Rad sa sejalicama, podešavanje, čuvanje i rukovanje. Održavanje i opravka mašina za setvu.
MAŠINE ZA SADNJU (7)
Sadilice krompira i sadilice rasada poluautomatske i automatske. Održavanje i opravka mašina za sadnju.
KULTIVATORI ZA MEĐUNARODNU OBRADU (9)
Zadatak međunarodnih kultivatora, podela, agrotehnički zahtevi, opis i podešavanje. Održavanje i opravka kultivatora za međunarodnu obradu.
MAŠINE ZA ZAŠTITU BILJA (19)
Podela mašina za zaštitu bilja i agrotehnički zahtevi. Opis delova, radnih procesa i regulisanje prskalica, atomizera, zamagljivača i zaprašivača. Proračun tečnosti i brzine kretanja agregata. Održavanje i opravke mašina za zaštitu bilja.
UREĐAJI ZA NAVODNJAVANJE (13)
Značaj i način navodnjavanja. Delovi agregata za veštačku kišu, pumpe za navodnjavanje, cevi i kišna krila. Raspršivači za veštačku kišu. Feltilizator. Održavanje i opravka uređaja za navodnjavanje.
MAŠINE ZA SREĐIVANJE ŠEĆERNE REPE (13)
Agrotehnički zahtevi i problemi pri sređivanju šećerne repe. Klasifikacija mašina. Jednoredni i višeredni sekači glava repe. Vadilice šećerne repe. Kombajn za sređivanje šećerne repe. Utovarivači šećerne repe. Tehnički opis mašina, podešavanje, rad i rukovanje u toku rada. Održavanje i opravke mašina za sređivanje šećerne repe.
MAŠINE ZA VAĐENJE KROMPIRA I BERBU POVRĆA (9)
Agrotehnički zahtevi pri vađenju krompira. Traktorski iskopači krompira i kombajni za krompir - tehnički opis, princip rada, podešavanje i rad ovih mašina, kombajni za grašak, boraniju i paradajz.
(4 časa nedeljno, 128 časova godišnje)
MAŠINE ZA SREĐIVANJE ŽITARICA (26)
Jednofazno sređivanje žitarica (prednosti jednofaznog sređivanja žitarica), tipovi kombajna i kombajni naše proizvodnje. Detaljno obraditi univerzalni žitni kombajn. Karakteristike ostalih kombajna naše proizvodnje. Dopunski uređaji na kombajnima. Rad kombajnom, tehničko starenje, regulisanje i higijensko tehnička zaštita. Podešavanje, održavanje i opravka životnog kombajna.
MAŠINE ZA SREĐIVANJE KUKURUZA (9)
Klasifikacija mašina za berbu kukuruza. Adaptacija životnog kombajna za žetvu kukuruza. Berači komušači. Podešavanje, održavanje i opravka mašina za sređivanje kukuruza.
SUŠARE ZA ZRNO (6)
Vrste sušara, konstruktivne i tehničke karakteristike.
MAŠINE ZA PREČIŠĆAVANJE I ZAPRAŠIVANJE SEMENA (3)
Agrotehnički zahtevi, način prečišćavanja i klasifikacija mašina za prečišćavanje semena. Sortirač krompira. Zaprašivač semena. Održavanje i opravka mašina za prečišćavanje i zaprašivanje semena.
MAŠINA ZA SPREMANJE SENA (10)
Klasifikacija mašina za spremanje sena. Kosačice, vrste režućih aparata i njihov opis. Traktorske i samohodne kosačice. Rotaciona kosačica. Gnječilice i grablje. Prese za seno i slamu. Održavanje i opravka mašina za spremanje sena.
MAŠINE ZA SPREMANJE SILAŽE (6)
Značaj silaže u ishrani stoke i principi siliranja. Tipovi semenskih kombajna, konstrukcija, opis i princip rada. Kosačice - utovarivači za svakodnevno spremanje zelene hrane. Održavanje i opravka mašina za spremanje silaže.
UREĐAJI ZA SUŠENJE STOČNIH HRANIVA (4)
Trajanje procesa za sušenje, hladnim i toplim vazduhom. Dehidratori (namena, podela, tehnički opis i tehnologija sušenja). Održavanje i opravka uređaja za sušenje stočnih hraniva.
MAŠINE ZA PRIPREMANJE STOČNE HRANE (3)
Sečke za kabasta i korenasto-krtolasta hraniva. Diskosne sečke, sečke sa bubnjem i univerzalne sečke. Održavanje i opravka mašina za pripremanje stočne hrane.
MAŠINE ZA USITNJAVANJE ZRNASTE HRANE (4)
Značaj usitnjavanja hraniva. Mlinovi sa kamenjem, mlinovi sa valjcima i mlinovi čekićari. Tehnički opis, faza drobljenja, princip rada i specifičnosti pojedinih konstrukcija. Drobilice uljanih pogača. Održavanje i opravka mašina za usitnjavanje zrnaste hrane.
UREĐAJI I OPREMA ZA MEŠANJE I PRESOVANJE KONCENTROVANE STOČNE HRANE (8)
Mešalica za mešanje suvih i vlažnih hraniva. Vertikalne i horizontalne mešalice. Fabrike za spravljanje stočne hrane. Mašine za briketiranje stočne hrane. Održavanje i opravka mašina.
UREĐAJI ZA SNABDEVANJE VODOM (8)
Potrebe za vodom domaćih životinja. Norme, kvalitet, površinska i podzemna voda. Pumpe za vodu, rezervoari, vodovodna instalacija, vodotoranj i hidroforska postrojenja.
Pojilice za stoku - automatske i grupne. Održavanje i opravka uređaja.
UREĐAJI ZA ISHRANU STOKE (8)
Tipovi stajskih objekata. Uređaji za vezivanje stoke. Mašine za izuzimanje stočne hrane i dopremu do mesta potrošnje. Dozatori za seno, za zelena hraniva, za silažu i koncentrovana hraniva. Sistemi mašina za hranjenje i vrste hranilice.
Mehanizacija hranjenja u svinjarstvu. Uređaji za hranjenje svinja. Hranilice za svinje i sistemi hranjenja. Mehanizacija hranjenja u živinarskim objektima. Održavanje i opravka ovih uređaja.
UREĐAJI ZA MAŠINSKU MUŽU (8)
Pravila pri mašinskoj muži. Vakuum-pumpe, Vakuum-rezervoari, regulatori i vakuum-metar. Pulsatori, muzne kante, razvodnici i sisne čaše. Tipovi muznih aparata i izmuzilišta. Održavanje i opravka ovih uređaja.
MAŠINE ZA RASADNIČKU PROIZVODNJU (3)
Mašine za kalemljenje. Rovokopači, vadilice voćnih sadnica i loznih kalemova i korišćenje mašina za rasadničku proizvodnju. Održavanje i opravka ovih mašina.
MAŠINE ZA SADNJU I OREZIVANJE VOĆAKA (5)
Bušilice za zemljište. Plugovi jarkaši. Pobijanje stubova. Makaze za rezidbu. Održavanje i opravka ovih mašina.
OPREMA I MAŠINE ZA MEHANIZOVANU BERBU VOĆA (7)
Oprema za ručnu berbu. Prikolice sa platformom. Samohodni teleskopski toranj. Berači - tresači voćaka. Uređaji za hvatanje otrešenih plodova. Oprema za berbu šljiva i višanja. Mašine za berbu jagodastih voća: maline, ribizle i kupine. Održavanje i opravka ovih mašina.
TRANSPORTNA SREDSTVA (10)
Značaj i klasifikacija transporta. Podela transportnih sredstava.
Transporteri sa beskrajnom trakom, remeni i lančasti, pneumatski i transporteri za punjenje silosa.
Prikolice obične, kiper, prikolice za koncentrat i samoutovarno-istovarne prikolice. Samohodna transportna sredstva.
Održavanje i opravka transportnih sredstava.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Sadržaj i programi su dati u vidu nastavnih celina, odnosno tema. Za nastavne celine dat je okvirni broj časova. Ovaj okvirni fond časova ima za cilj da nastavniku sugeriše obim, dubinu i način interpretacije svake pojedine celine, odnosno teme.
Pri realizaciji programa ovog predmeta treba stalno imati u vidu zadatke koji su dati uz program.
Za izbor sadržaja programa bila je vrlo značajna i obrazovno-vaspitna uloga nastave ovog predmeta, tj. njen doprinos daljem osposobljavanju učenika da logički misle i stvaralački rasuđuju. Naime, solidna osposobljenost učenika ima široki transfer na mnogobrojne delatnosti u današnje vreme i omogućava kasnije efikasno učenje i samoobrazovanje.
Pri realizaciji sadržaja programa treba voditi računa o korelaciji sadržaja ovog predmeta sa srodnim sadržajima drugih predmeta. Takođe, neophodno je da se stalno povezuju programski sadržaji sa iskustvima iz prakse. Posebno je značajno obraditi mere zaštite na radu u normalnim i vanrednim uslovima.
Fond časova svake teme ima orijentacioni karakter i njega treba usklađivati sa konkretnom situacijom u razredu, odnosno odeljenju. Eventualno odstupanje moglo bi biti oko 10% od predviđenog fonda časova za pojedine celine. Za svaku nastavnu celinu, odnosno temu, predviđeni fond časova ne odnosi se samo na obradu novog gradiva već i na vežbanje i tematsko ponavljanje gradiva. Nastavnici će u godišnjem globalnom planu rada za svaku nastavnu celinu predvideti fond časova za obradu novog gradiva, utvrđivanje gradiva, tematsko ponavljanje i sistematizaciju gradiva. Za utvrđivanje, sistematsko ponavljanje i sistematizaciju gradiva treba predvideti 40% od predviđenog fonda časova.
U operativnom (tematskom) planu rada sadržaje programa svake teme treba razraditi na nastavne jedinice, po pravilu u trajanju od jednog školskog časa.
U planiranju obrazovno-vaspitnih zadataka za pojedinu temu, pa i nastavnu jedinicu, treba polaziti od zadataka nastave koji su dati uz programske sadržaje. Pri planiranju realizacije programa treba se pridržavati redosleda tema koji je dat u programu, mada je moguće redosled tema planirati drugačije, uz potrebna obrazloženja na stručnom aktivu nastavnika.
Realizacija sadržaja programa treba da bude praćena primenom didaktičkih principa, savremenih nastavnih metoda, sredstava i oblika rada. Treba uvek dati prednost onim metodama i oblicima rada koji u većoj meri doprinose aktivnom uključivanju učenika u nastavni proces i stvaralački rad radi sticanja znanja. Nastava ovog predmeta treba da bude tako organizovana i izvođena da se u što većoj meri ostvari njena efikasnost i produktivnost, uz puno angažovanje učenika u nastavnom procesu.
Pri objašnjavanju pojedinih delova sadržaja programa potrebno je pripremiti nastavna sredstva (grafičke prikaze, modele, učila, mašine itd.) i na njima dati potrebna tumačenja.
Nakon završetka određenih tema, odnosno nastavnih jedinica, neophodno je, gde god je to moguće, dati i zadatke za vežbanje na času i domaće zadatke.
Učenike koji pokazuju posebno interesovanje za ovaj predmet treba upućivati na odgovarajuću literaturu.
CILJ I ZADACI
Cilj nastave predmeta biljne proizvodnje je usvajanje znanja iz naučnih disciplina agrohemije i ishrane bilja, pedagogije, ratarske, povrtarske, cvećarske i voćarsko-vinogradarske proizvodnje.
Zadaci nastave su:
- shvatanje, funkcionisanje povezanosti i međusobne uslovljenosti procesa i promena kod biljke i u zemljištu;
- osposobljavanje učenika za primenu agrotehničkih mera u biljnoj proizvodnji.
SADRŽAJI PROGRAMA
(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)
UVOD (1)
Agrohemija i pedologija kao prirodne nauke i poljoprivedne nauke. Značaj agrohemije i pedologije u biljnoj proizvodnji. Podela programa na nastavne celine. Značaj navodnjavanja. Značaj i perspektiva voćarstva i vinogradarstva.
SASTAV BILJNE SUPSTANCE (4)
Hemijski sastav biljaka: voda, mineralne materije i oblici u kojima ih biljke usvajaju.
Organske materije: ugljeni hidrati, belančevine, aminokiseline, masti (podela, sastav, biološka uloga).
Enzimi, vitamini, fitohormoni (fiziološki značaj).
ISHRANA BILJAKA (4)
Heterotrofna ishrana - pojam, građa i hemijski sastav semena. Uslovi klijanja. Promene organskih materija u semenu.
Autotrofna ishrana - pojam, uslovi obrazovanja hlorofila. Činioci fotosinteze: ugljen dioksid, svetlost, toplota, voda (mehanizam primanja i kretanja vode kroz biljku, transpiracija) i mineralne materije. Asimilacija hranljivih materija: azota, fosfora, kalijuma, kalcijuma, magnezijuma, sumpora, gvožđa, mikroelemenata i korisnih elemenata.
ĐUBRIVA I ĐUBRENJE (14)
Organska đubriva - pojam, podela. Stajnjak, kompost, zelenišno đubrivo: pojam, sastav, promene u toku leženja, promene u zemljištu, đubrivno dejstvo.
Mineralna đubriva - azotna: amonijum nitrat, KAN, urea (dobijanje, fizičke i hemijske osobine, promene u zemljištu, upotrebe).
Fosfatna đubriva: superfosfati, Tomasovo brašno, (dobijanje, fizičke i hemijske osobine, promene u zemljištu, upotreba).
Kalijumova đubriva: sirovine kalijumove soli, kalijum hlorid, kalijum sulfat (dobijanje, fizičke i hemijske osobine, promene u zemljištu, upotreba).
Složena đubriva - pojam, podela, sastav, odnosi hranljivih elemenata, promene u zemljištu, upotrebe. Đubre i loše strane primene jedinačnih i složenih đubriva. Tečna đubriva. Utvrđivanje potrebe za đubrenjem. Načini primene đubriva.
SASTAV ZEMLJIŠTA (4)
Mineralne materije zemljišta - primarni i sekundarni minerali (postanak, sastav, fizičke osobine, načini raspadanja, uloga u zemljištu).
Organske materije zemljišta - pojam, podela. Humus (obrazovanje, svojstva i uticaj na zemljište).
Mehanički sastav zemljišta - pojam, osobine frakcija (kamenja, šljunka, peska, praha, koloida), klasifikacija zemljišta po mehaničkom sastavu.
OSOBINE ZEMLJIŠTA (3)
Fizičke osobine zemljišta - struktura, poroznost, vodne, vazdušne i toplotne osobine.
Hemijske osobine zemljišta - adsorptivna sposobnost, fizička adsorpcija, fizičko-hemijska adsorpcija. Fizičko-hemijsko i biološko zadržavanje materija.
Osobine zemljišnog rastvora - sastav, koncentracija, reakcija, puterna sposobnost.
OBRAZOVANJE ZEMLJIŠTA (2)
Pedogenetski uslovi obrazovanja - geološka stena (vrste, način raspadanja, prenošenje produkata), klima, reljef, čovek. Opšti pedogenetski procesi - transformacija organskih materija, raspadanje primarnih i sekundarnih minerala, migracija, diferenciranje profila, označavanje horizonata i podhorizonata.
KLASIFIKACIJA ZEMLJIŠTA JUGOSLAVIJE (3)
Rad automorfnih zemljišta - klasa: nerazvijena zemljišta (A) - C profila. Sirozemi.
Klasa: A-C profila. Černozem. Smonica.
Klasa: A-(B)C profila. Gajnjača.
Red hidromorfnih zemljišta - klasa: A - C - G profila. Livadska i ritska crnica.
Red halomorfnih zemljišta - solončak i solonec.
NAVODNJAVANJE POLJOPRIVREDNIH KULTURA (8)
Značaj i potrebe navodnjavanja. Prednosti proizvodnje u uslovima navodnjavanja. Zemljišna i vazdušna suša. Korenov sistem biljaka i njegovo prostiranje. Načini usvajanja vode, osmoza, osmotski pritisak. Kretanje vode u biljci, transpiracija.
Kritični periodi biljaka za vodom. Pogodnost vode za navodnjavanje. Izvorišta vode za navodnjavanje, vodozahvati. Površinsko navodnjavanje, podzemna i veštačka kiša. Kriterijumi za izbor načina navodnjavanja. Norme navodnjavanja i norme zalivanja, određivanje norme zalivanja. Utvrđivanje potrebnog vremena kišenja za davanje zalivne norme.
MORFOLOGIJA I FIZIOLOGIJA VOĆAKA (3)
Organi voćaka i njihove funkcije: koren, deblo, kruna (rodne i nerodne grančice), pupoljci, list, cvet, cvast i plod.
Cvetanje, oprašivanje i odnosi oplodnje. Stadijumi razvoja voćaka i uslovi za obrazovanje rodnih pupoljaka.
RAZMNOŽAVANJE VOĆAKA I VOĆNI RASADNIK (5)
Izbor mesta, delovi, organizacija rasadnika.
Generativno i vegetativno razmnožavanje.
Podloge za jabuku, krušku, dunju, višnju i trešnju, šljivu, breskvu, kajsiju i dr.
Proizvodnja generativnih i vegetativnih podloga.
Zasnivanje rastila.
Kalemljenje voćaka.
Drugi načini razmnožavanja voćaka, reznicama, položenicama, izdancima, stolanama.
Nega kalemova u rastilu.
PODIZANJE VOĆNJAKA (3)
Izbor mesta za podizanje voćnjaka - lokacija, položaj, podloga, sorte, vrste u odnosu na ekološke činioce. Priprema zemljišta za sadnju. Razmak sadnje za pojedine voćne vrste, raspored, obeležavanje mesta i sadnja. Nega mladog zasada od sadnje do plodonošenja. Formiranje krune - oblici krune: kotlasta, poboljšanja piramida, kombinovana (američka) palmeta sa kosim granama, Pilarova kruna.
OREZIVANJE VOĆAKA KOJE RAĐAJU (4)
Orezivanje jabuke i kruške u slobodnom porastu. Orezivanje breskve u periodu plodonošenja. Orezivanje šljive, kajsije, trešnje i višnje. Orezivanje palmete sa kosim granama u periodu plodonošenja. Orezivanje jagodastog voća: malina, kupina i ribizle.
ODRŽAVANJE ZEMLJIŠTA U VOĆNJAKU (2)
Održavanje zemljišta u voćnjacima u stanju ledine, zastiranje (malčiranje) zemljišta. Održavanje zemljišta u voćnjacima u vidu jalovog ugra, zelenišno đubrenje (pokrovne biljke) u voćnjacima. Gajenje urodica u voćnjacima. Vreme đubrenja i količina đubriva (norma). Tehnička đubrenja - načini unošenja pojedinih hranljivih elemenata u zemljište.
NAVODNJAVANJE VOĆAKA (1)
Potreba voćaka za vodom, vreme, najpogodniji načini navodnjavanja i zalivne norme.
JABUKA (3)
Rasprostranjenost i proizvodnja jabuke u svetu i kod nas. Morfološko-biološke osobine i fiziološke osobine jabuke: koren, kruna, grančice. Pomološke oznake za determinaciju sorti.
Ekologija gajenja jabuke. Podizanje i nega zasada jabuke: priprema zemljišta, sadnja, sistemi gajenja, održavanje zemljišta u zasadu jabuke, rezidba, đubrenje, navodnjavanje, zaštita od bolesti i štetočina.
Sortiment jabuke: važnije letnje sorte, jesenje i zimske sorte koje dolaze u obzir za plantažno gajenje. Berbe, klasiranje, pakovanje i čuvanje plodova jabuke.
KRUŠKA (2)
Zastupljenost kruške kod nas - glavni rejoni gajenja. Morfološke i fiziološke osobine kruške. Ekološki uslovi za gajenje kruške. Podizanje i nega zasada kruške: priprema zemljišta, sadnja, formiranje uzgojnog oblika u zavisnosti od podloge, đubrenja, održavanje zemljišta, rezidba, navodnjavanje.
Pomološke osobine i najvažnije sorte kruške.
DUNJA (1)
Značaj dunje i rasprostranjenost kod nas. Morfološko-biološke osobine. Uslovi uspevanja, podizanje i nega zasada dunje. Klasifikacija sorti i upotrebna vrednost.
ŠLJIVA (2)
Rasprostranjenost, značaj i upotrebna vrednost šljive kod nas i u svetu. Problemi gajenja šljiva u našoj zemlji. Morfologija i fiziologija šljive. Vrste šljiva, pomološke karakteristike i najvažnije sorte šljiva.
Vrste šljiva, pomološke karakteristike i najvažnije sorte šljive. Podizanje zasada šljive (terasiranje, meliorativno đubrenje, rigolovanje). Nega mladog zasada i zasad u rodu: rezidba, đubrenje, održavanje zemljišta, zaštita, zaštita od mrazeva.
BRESKVA (2)
Zastupljenost, značaj i glavni rejoni gajenja breskve kod nas. Morfološke i fiziološke osobine breskve. Pomološke karakteristike plodova breskve.
Najvažnije sorte bresaka, podela sorti prema vremenu sazrevanja.
Uslovi za gajenje breskve. Podizanje zasada breskve. Nega zasada do plodonošenja, formiranje uzgojnog oblika. Održavanje zasada breskve u periodu plodonošenja, formiranje uzgojnog oblika. Održavanje zasada breskve u periodu plodonošenja: rezidba na rod, održavanje zemljišta, đubrenje, proređivanje plodova.
KAJSIJA (2)
Zastupljenost i privredni značaj kajsije. Morfološke i fiziološke osobine kajsije. Uslovi za gajenje kajsije: klima, zemljište i položaj. Podizanje zasada kajsije - izbor sadnog materijala i razmak sadnje. Važnije sorte kajsije. Nega zasada u periodu rodnosti.
TREŠNJE I VIŠNJE (2)
Privredni značaj, morfološko-fiziološke osobine trešnje i višnje. Uslovi za gajenje. Osobenosti gajenja trešnje i višnje: sadni materijal, sistemi gajenja, razmak sadnje, oblik krune. Klasifikacija sorti i najvažnije sorte trešnje i višnje. Nega zasada u periodu do plodonošenja i u periodu rodnosti.
ORAH (1)
Privredni značaj, morfološko-fiziološke karakteristike oraha. Uslovi gajenja: klima, zemljište, položaj. Razmnožavanje i podizanje zasada oraha. Nega oraha - agrotehnika. Sorte oraha. Berba, pranje, sušenje, beljenje, kvalitetne kategorije ploda i čuvanje.
LESKA (1)
Značaj, morfološke i fiziološke osobine leske. Prirodni uslovi za gajenje. Podizanje i nega zasada leske. Sorte leske.
JAGODASTO VOĆE - JAGODA (2)
Privredni značaj, morfološke i fiziološke osobine jagode. Uslovi za gajenje jagode: klima, zemljište, položaj. Osobenost gajenja jagode: razmnožavanje i razvoj živića. Podizanje i nega jagodnjaka: priprema zemljišta, vreme sađenja, izbor sadnog materijala i tehnika sađenja. Sortiment jagode. Nega zasada jagode u rodu.
MALINA I KUPINA (2)
Zastupljenost i privredni značaj. Morfološke i fiziološke osobine. Uslovi za gajenje: klima, zemljište, položaj. Osobenost gajenja: Priprema zemljišta, sadnice, rastojanja. Nega mladog zasada i zasada u periodu plodonošenja. Sorte maline i kupine: klasifikacija i kratak opis.
RIBIZLA (1)
Privredni značaj ribizle. Morfološke i fiziološke osobine, uslovi uspevanja. Sorte ribizle. Podizanje zasada, nega zasada, berba, klasiranje i pakovanje ribizle.
BIOLOGIJA VINOVE LOZE (3)
Opšte karakteristike familije Vitaceae, karakteristike evro-azijske loze i severno-američkih vrsta. Organi vinove loze: vegetativni i generativni. Funkcija pojedinih organa vinove loze. Godišnji ciklus razvitka vinove loze.
RAZMNOŽAVANJE VINOVE LOZE (5)
Generativno i vegetativno razmnožavanje vinove loze. Zakonski propisi o proizvodnji sadnog materijala. Lozni rasadnik i njegovi objekti, zasnivanje istih. Proizvodnja podloga i vioka. Kalemljenje u loze, stratifikovanje i oživljavanje kalemova. Nega kalemova u prporištu. Vađenje, klasiranje, trapljenje, pakovanje i ekspedicija kalemova.
PODIZANJE VINOGRADA (3)
Izbor podloga i sorti za podizanje vinograda. Projekat podizanja vinograda. Izbor položaja i zemljišta. Priprema zemljišta, organizacija zemljišne teritorije. Sadnja vinove loze. Nega mladog vinograda. Izbor i postavljanje naslona u vinogradu. Karakteristike podizanja vinograda na živom pesku.
REZIDBA I VEZIVANJE VINOVE LOZE (5)
Vrste loze na čokotu, opšta pravila, važnost rezidbe, dužina, vreme i način rezidbe, pribor za rezidbu, utvrđivanje broja rodnih okaca na čokotu pri rezidbi. Sistemi rezidbe i oblici čokota. Župski i krajinski način rezidbe. Gijov i Gijo-Pusarev način rezidbe. Roajatska kordunica. Skljarova kordunica. Kazenavljeva kordunica. Mozerova kordunica. Silvos kordunica. Kordunica tipa amrela. Nifinova kordunica. Pergole. Kombinacija oblika čokota za kratku, mešovitu i dugu rezidbu. Oblici čokota za okućnice. Rekonstrukcija kraka, radnog čvora, oblika čokota i vinograda. Zelena rezidba: lačenje, prekraćivanje lastara, zakidanje i uklanjanje zaperaka. Vezivanje loze: vezivanje stabla, lukova, zelenih lastara, proređivanje cvetova, bobica, grozdova, dopunsko oprašivanje.
ĐUBRENJE VINOGRADA (1)
Uticaj makro i mikro elemenata na vinovu lozu. Izbor organskih i mineralnih đubriva, vreme đubrenja, način đubrenja i određivanje količine đubriva za đubrenje matičnjaka, prporišta i vinograda.
OBRADA ZEMLJIŠTA I NAVODNJAVANJE (2)
Duboka i plitka obrada zemljišta u vinogradu. Primena herbicida. Posebni oblici održavanja zemljišta u vinogradu. Navodnjavanje vinove loze. Potrebe vinove loze za navodnjavanjem, vreme i način navodnjavanja vinograda.
POVREDE VINOVE LOZE (1)
Povrede vinove loze prouzrokovane dejstvom niskih temperatura, povrede od grada, povrede izazvane obradom. Nega povređene loze.
BERBA I ČUVANJE GROŽĐA (3)
Utvrđivanje zrelosti grožđa, berba vinskih sorti, berba stonog grožđa, ambalaža za pakovanje, klasiranje stonog grožđa.
Transport i čuvanje stonog grožđa.
(4 časa nedeljno, 128 časova godišnje)
ORGANOGRAFIJA RATARSKIH I POVRTARSKIH BILJAKA (5)
Organi biljke. Koren kao vegetativni organ. Uloga korena i osnovni tipovi korena.
Izdanak: nadzemni izdanci, preobraženi nadzemni izdanci i podzemni izdanci - njihova uloga.
List - uloga i delovi lista, oblici, unutrašnja građa lista.
Cvet - delovi i građa cveta, uloga pojedinih organa, čašica, krunica, prašnici, tučak.
Biljke sa razlučenim polovima. Jednodome i dvodome biljke.
Cvast - vrste, značaj i uloga.
Plod - značaj i vrsta plodova.
Seme - uloga i delovi semena.
PRIRODNI USLOVI USPEVANJA BILJAKA (3)
Vegetacioni činioci. Pojam vegetacionih činilaca. Njihov značaj, međusobna povezanost.
Svetlost kao vegetacioni činilac.
Toplota kao vegetacioni činilac.
Voda kao vegetacioni činilac.
Zemljište kao vegetaciona sredina za biljku.
Elementi analize i dokazivanje prisustva bojnih otrova u zemljištu i način dekontaminacije. Kontrola uspešnosti dekontaminacije.
OBRADA ZEMLJIŠTA (5)
Potreba kulturnih biljaka za obradom zemljišta. Načini obrade sa gledišta mešanja slojeva zemljišta i dubine oranja.
Metode zasnivanja oranice pri različitim uslovima zemljišta.
Redovna obrada zemljišta. Pojam i podela redovne obrade. Osnovna obrada za ozime i jare useve. Vreme, način i dubina obrade.
Zaoravanje žetvenih ostataka, obrada zemljišta za postrne useve.
Fizička zrelost i biološko sazrevanje zemljišta.
ĐUBRENJE (5)
Način osiromašivanja zemljišta. Osnovno i dopunsko đubrenje i njihove karakteristike.
Osnovno đubrenje i njegov uticaj na zemljište. Vreme, količina i način đubrenja: stajnjakom, kompostom, osokom.
Zeleniško đubrenje - značaj, pogodnost i primena. Vrste biljaka za zeleniško đubrenje. Način gajenja. Vreme i dubina zaoravanja.
Dopunsko đubrenje - vrste dopunskih đubriva, vreme i način primene.
SEME I SETVA (4)
Pojam semena u užem i širem smislu. Delovi semena. Elementi ocene kvaliteta semena. Čistoća, klijavost, energija klijanja, poljoprivredna vrednost semena, apsolutna i hektolitarska masa semena, krupnoća, boja i sjaj.
Priprema semena za setvu, čišćenje, sortiranje, kalibriranje, dražiranje, inokulacija, skarifikacija, kašnjenje i dezinfekcija.
Pojam setve i sadnje. Uskoreda i širokoreda setva i njihove karakteristike.
Vreme setve, dubina setve i proračun količine semena za setvu.
NEGA USEVA (5)
Potreba za negom useva. Vrste mera nege: drljanje, valjanje, kultiviranje, okopavanje, proređivanje, prihranjivanje i zaštita od bolesti, štetočina, suše i mraza.
Navodnjavanje: vreme i način navodnjavanja.
Specijalne mere nege useva.
UBIRANJE I ČUVANJE USEVA (2)
Utvrđivanje momenta ubiranja useva - tehnološka, fiziološka zrelost, vreme i način žetve, čuvanje i skladištenje proizvoda.
KOROVI, OSOBINA I NAČIN SUZBIJANJA (3)
Pojam i osobine korova. Uzajamni odnos korova i kulturnih biljaka. Odnos korova i spoljne sredine. Štetnost korova i razmnožavanje.
Najčešći korovi naših njiva.
Agrotehničke i hemijske mere borbe protiv korova. Hemijska jedinjenja toksičnog dejstva na biljni svet, koja se upotrebljavaju u ratu kao borbena sredstva. Načini otkrivanja bojnih otrova i mere zaštite.
PLODORED (2)
Pojam i značaj plodoreda. Vrste i elementi plodoreda, sastavljanje plodoreda. Primena plodoreda u današnjim uslovima proizvodnje.
ŽITA - ZRNENE SKROBNE BILJKE (15)
Prva žita. Pšenica, ječam, ovas, raž - botanička pripadnost, privredno ekonomski i agrotehnički značaji, proizvodni centri u svetu i kod nas, prosečni prinosi. Poreklo i istorija širenja. Morfološke osobine (koren, stablo, list, klas i plod).
Hemijski sastav zrna. Tipovi brašna.
Stadijumi razvića. Fenološke faze. Bubrenje, klijanje, nicanje, ukorenjavanje, bokorenje, vlatanje, klasanje, cvetanje i sazrevanje.
Uslovi uspevanja. Potrebe i odnos prema toploti, vodi, svetlosti, mineralnoj ishrani i zemljištu.
Podela na vrste. Strane i domaće visokorodne sorte koje se gaje kod nas.
Agrotehnika. Plodored i predusevi.
Osnovna i dopunska obrada zemljišta. Dubina i vreme obrade.
Bubrenje - veličina, odnos đubriva, načini i vreme unošenja.
Setva - izbor sorti i priprema semena za setvu. Vreme, način i dubina setve. Izračunavanje količine semena za jedinicu površine.
Nega - prihranjivanje, suzbijanje korova, biljnih bolesti i štetočina.
Sprečavanje plaganja i ostale mere nege.
Vreme i način žetve. Prinosi i uskladištenje.
Prosolika žita - kukuruz.
Značaj i korišćenje kukuruza. Proizvodnja u svetu i kod nas (površine i prinosi). Poreklo kukuruza. Morfološke osobine kukuruza (koren, stablo, list, cvet, cvast - metlica i klip). Plod kukuruza - građa i sastav zrna.
Uslovi uspevanja kukuruza: odnos prema toploti, svetlosti, vodi i zemljištu.
Podela kukuruza na podvrste: sorte kukuruza. Hibridi, način dobijanja čiste linije, vrste hibrida. Najvažniji hibridi koji se gaje kod nas.
Agrotehnika: plodored, mesto kukuruza u plodoredu. Način, vreme i dubina osnovne obrade zemljišta. Dopunska obrada zemljišta. Zahtev kukuruza prema hranljivim materijama, količina, odnos i način đubrenja.
Setva: izbor hibrida, način, vreme i dubina setve, vegetacioni prostor i sklop biljaka prema vrstama hibrida.
Nega kukuruza: uništavanje korova herbicidima, kultiviranje, prihranjivanje, zaštita od bolesti i štetočina.
Berba kukuruza. Vreme i način berbe, sušenje. Uskladištenje i čuvanje kukuruza.
Proizvodnja silažnog kukuruza i sirka (programski sadržaji su isti kao za kukuruz).
ZRNENE MAHUNARKE (6)
Vrsta belančevinskih biljaka. Botanička pripadnost. Značaj gajenja i društvena orijentacija u proizvodnji zrnenih mahunarki.
Soja, pasulj: privredni značaj i iskorišćavanje u ishrani ljudi, u stočarstvu, industriji i biljnoj proizvodnji.
Morfološke osobine. Hemijski sastav zrna.
Uslovi uspevanja. Sortiment uopšte i sortiment za našu zemlju.
Agrotehnika: mesto u plodoredu. Osnovna i dopunska obrada zemljišta. Đubrenje: količina, odnos i način đubrenja.
Setva: vreme, način, dubina, vegetacioni prostor, količina semena.
Nega: uništavanje korova herbicidima, kultiviranje.
Žetva, uskladištenje i čuvanje zrna.
BILJKE ZA PROIZVODNJU ULJA (5)
Grupa biljaka za proizvodnju ulja, botanička pripadnost i značaj gajenja.
Suncokret - značaj gajenja, poreklo i istorijat. Morfološke osobine (koren, stablo, list, cvet, cvast i plod).
Uslovi uspevanja. Sorte - domaće i strane koje su najviše zastupljene u strukturi setve.
Agrotehnika - mesto u plodoredu, osnovna i dopunska obrada zemljišta. Đubrenje (odnos, količina i način đubrenja). Setva - vreme, način i dubina setve. Vegetacioni prostor i količina semena za setvu.
Nega useva. Žetva, visina prinosa i čuvanje proizvoda.
Uljena repica, mak i ricinus.
BILJKE ZA PROIZVODNJU ŠEĆERA, SKROBA I ALKOHOLA (6)
Vrste biljaka za proizvodnju šećera, skroba i alkohola.
Šećerna repa - značaj gajenja, istorijat i poreklo kulture, botanička pripadnost. Površine i prinosi kod nas i u svetu. Perspektiva gajenja.
Morfološke osobine - građa i dinamika porasta korena, hemijski sastav i tehnološki kvalitet korena. Građa i razvoj lišća. Cvetonosno stablo, cvet i plod.
Uslovi uspevanja: potrebe šećerne repe. Poliploidija, monogermnost, cerkospora rezistent.
Agrotehnika: mesto u plodoredu, osnovna i dopunska obrada zemljišta.
Đubrenje: odnos, količina i način nošenja đubriva.
Setva: izbor sorte i način setve. Vegetacioni prostor, sklop biljaka, dubina setve i količina semena za setvu.
Mera nege useva: kultiviranje, proređivanje, navodnjavanje, zaštita od bolesti, štetočina i korova.
Zrelost šećerne repe: vađenje, vreme i način. Prinos korena. Proizvodnja semena.
Krompir - značaj u ishrani ljudi, stočarstvu i industriji. Površine kod nas i u svetu i perspektive gajenja. Poreklo i istorijat kulture. Botanička pripadnost.
Morfološke osobine: građa korena, nadzemnog i podzemnog stabla, hemijski sastav krtole. Građa lista i cveta. Oplodnja i plod krompira.
Uslovi uspevanja: zahtevi prema toploti, svetlosti, vodi i zemljištu. Sortiment, sorte koje se gaje kod nas.
Agrotehnika: plodored, osnovna i dopunska obrada zemljišta.
Đubrenje: količina, odnos, vreme i način unošenja đubriva.
Sadnja: priprema semena, naklijanje krtole. Vreme i način setve, sklop biljaka, dubina setve. Količina semena (krtola) za setvu.
Nega krompira od setve do zrenja.
Vreme i način vađenja krompira - krtola, skladištenje i prinosi.
BILJKE ZA TEHNIČKU PRERADU (5)
Duvan - značaj i poreklo kulture. Botanička pripadnost. Proizvodnja duvana kod nas i u svetu i reoni gajenja.
Morfološke osobine: koren, stablo, list (podela prema mestu na stablu), hemijski sastav lista. Veličina i broj listova na biljci. Cvet - cvast, oplodnja i plod.
Uslovi uspevanja: zahtevi duvana prema toploti, svetlosti i vodi.
Tipovi duvana, sortiment po tipovima. Najvažnije sorte u našoj zemlji i njihov opis.
Agrotehnika - plodored, osnovna i dopunska obrada zemljišta. Đubrenje.
Proizvodnja rasada duvana u toplim i hladnim lejama. Vreme iznošenja rasada i sadnja.
Nega duvana u toku vegetacije.
Vreme, način berbe duvana. Štavljenje, sušenje i pakovanje. Prinos lišća duvana.
Hmelj - značaj, poreklo i površine pod hmeljom. Morfologija, uslovi uspevanja i sortiment. Priprema zemljišta, đubrenje i podizanje hmeljarnika. Mere nege hmelja, berba, sušenje i prinosi.
BILJKE ZA PROIZVODNJU STOČNE HRANE (4)
Predstavnici biljaka za proizvodnju stočne hrane. Privredni i agrotehnički značaj biljaka ove grupe.
Lucerka - značaj, gajenje, poreklo, rasprostranjenost, reoni gajenja kod nas. Hranljiva vrednost i način iskorišćavanja.
Morfološke osobine - koren, stablo, list, cvet, cvast. Oplodnja lucerke, plod i seme.
Biološke osobine i stadijumi razvića.
Uslovi uspevanja. Tipovi, sortimen i selekcija.
Agrotehnika - osnovna i dopunska obrada zemljišta, setva i nega useva. Kosidba i sređivanje sena. Proizvodnja semena.
Crvena detelina i žuti zvezdan (programski sadržaji su isti kao i za lucerku).
Konvejer kao oblik proizvodnje stočne hrane.
PROIZVODNJA RASADA POVRĆA (6)
Objekti i oprema za proizvodnju rasada, tople leje, staklenici, plastenici. Tople leje - izbor mesta za podizanje toplih leja. Vrste i tipovi toplih leja. Elementi tople leje. Zagrevanje toplih leja. Način pripremanja tople leje za setvu. Setva u toplu leju.
Mere nege rasada - zalivanje, provetravanje, zaštita, plevljenje, prihranjivanje, pikiranje, kalenje rasada.
Proračun površina pod toplim lejama, u odnosu na postavljeni plan proizvodnje povrća koje se razmnožava rasadom.
Staklenici - izbor mesta za podizanje staklenika. Tipovi staklenika, sastavni delovi, navodnjavanje, provetravanje, dubinsko osvetljenje, zagrevanje, ostali pribor i uređaji.
Plastenici - tipovi plastenika, oprema, namena.
Proizvodnja rasada na otvorenom polju.
KLASIFIKACIJA POVRĆA (1)
Klasifikacija povrtarskih kultura na osnovu načina korišćenja i botaničke pripadnosti: povrće iz grupe kupusa, korenasto povrće, zeljasto-lisnato povrće, mahunjače, povrće sa mesnatim plodovima, krtolasto povrće, višegodišnje povrće, pečurke.
POVRĆE IZ GRUPE KUPUSA (5)
Kupus, kelj, keleraba, karfiol - značaj i upotreba, poreklo, gajene površine. Botanička pripadnost i karakteristike, Morfološke osobine - koren, stablo, list, cvet i plod. Sortiment, dužina vegetativnog perioda. Uslovi uspevanja i visina prinosa.
Tehnologija proizvodnje: plodored, osnovna i dopunska obrada zemljišta. Đubrenje, rasađivanje, priprema rasada za sadnju. Nega, podsađivanje, kultiviranje, okopavanje, prihranjivanje. Navodnjavanje, zahtevi i reagovanje na vodu, kritične faze u odnosu na potrebe za vodom, način navodnjavanja, zalivna norma i broj zalivanja. Mere borbe protiv najvažnijih bolesti i štetočina. Žetva: načini žetve, klasiranje i sortiranje glavica.
Proizvodnja semena.
KORENASTO POVRĆE (5)
Mrkva, paštranak, peršun - značaj, upotreba, poreklo, gajene površine. Botanička pripadnost i karakteristike. Morfološke osobine. Sortiment, dužina vegetacije. Uslovi uspevanja i visina prinosa.
Tehnologija proizvodnje: plodored, osnovna i dopunska obrada zemljišta, đubrenje. Setva, količina semena za setvu. Mere nege: kultiviranje, okopavanje, proređivanje, prihranjivanje, navodnjavanje, mere borbe protiv najvažnijih bolesti i štetočina. Žetva - berba, klasiranje i skladištenje.
Proizvodnja semena: proizvodnja semena za seme u prvoj godini je ista kao i za gajenje radi dobijanja zadebljalog korena sve do momenta odabiranja izvodnica za gajenje u drugoj godini. Kriterijumi za odabiranje izvodnica za gajenje u drugoj godini. Čuvanje izvodnica preko zime. Osnovna i dopunska obrada zemljišta. Sadnja izvodnica, vegetacioni prostor. Mere nege: kultiviranje, okopavanje, prihranjivanje, mere borbe protiv najvažnijih bolesti i štetočina. Žetva semena, dorada, prinos semena.
KORENASTE BILJKE IZ PORODICE KRSTAŠICA (4)
Rotkvica, rotkva, cvekla, ren - značaj i upotreba, poreklo, gajene površine. Botanička pripadnost i karakteristike. Morfološke osobine. Sortiment, dužina vegetacionog perioda. Uslovi uspevanja i visina prinosa.
Tehnologija proizvodnje: plodored, osnovna i dopunska obrada zemljišta, đubrenje, setva. Mere nege: okopavanje, proređivanje, prihranjivanje, navodnjavanje, mere borbe protiv najvažnijih bolesti i štetočina. Žetva - berba, klasiranje, priprema za tržište.
Proizvodnja semena.
ZELJASTO - LISNATO POVRĆE (2)
Salata - spanać - značaj i upotreba, poreklo, gajene površine. Botanička pripadnost i karakteristike, Morfološke osobine. Sortiment, dužina vegetacije. Uslovi uspevanja i visina prinosa.
Tehnologija proizvodnje: plodored, osnovna i dopunska obrada zemljišta, đubrenje, setva. Mere nege: kultiviranje, okopavanje, proređivanje, prihranjivanje, navodnjavanje, mere borbe protiv najvažnijih bolesti i štetočina, primena herbicida. Žetva - berba, priprema za tržište.
Proizvodnja semena.
LUKOVIČASTO POVRĆE (4)
Crni luk - značaj i upotreba, poreklo luka, gajene površine, botanička pripadnost i karakteristike. Morfološke osobine. Sortiment, dužina vegetacije. Uslovi uspevanja, visina prinosa.
Tehnologija proizvodnje: plodored, osnovna i dopunska obrada zemljišta, đubrenje.
Proizvodnja arpadžika: setva semena, mere nege, žetva - berba.
Proizvodnja crnog luka i arpadžika: sadnja arpadžika, mere nege, žetva - berba.
Proizvodnja crnog luka direktno iz semena.
Proizvodnja crnog luka rasada.
Proizvodnja semena crnog luka.
Beli luk - značaj i upotreba, poreklo belog luka, gajene površine, botanička pripadnost i karakteristike. Morfološke osobine. Sortiment, dužina vegetacije. Uslovi uspevanja i visina prinosa.
Tehnologija proizvodnje: plodored, osnovna i dopunska obrada zemljišta, đubrenje, setva - sadnja. Mere nege su iste kao i kod crnog luka. Žetva - berba, prinosi.
Praziluk - dati samo osnovne podatke o morfologiji, agrotehnici i korišćenju.
MAHUNJAČE (2)
Grašak - boranija - značaj, upotreba, poreklo, gajene površine, botanička pripadnost i karakteristike. Morfološke osobine. Sortiment, dužina vegetacije. Uslovi uspevanja, visina prinosa.
Tehnologija proizvodnje: plodored, osnovna i dopunska obrada zemljišta, đubrenje, setva, mere i nega (kultiviranje, navodnjavanje, mere borbe protiv bolesti i štetočina, primena herbicida). Žetva - berba. Proizvodnja semena.
POVRĆE SA MESNATIM PLODOVIMA (10)
Crveni patlidžan, plavi patlidžan, paprika, krastavac, tikvice, lubenice, dinje - značaj, upotreba, poreklo, gajene površine, botanička pripadnost i karakteristike. Morfološke osobine. Sortiment, dužina vegetacije. Uslovi uspevanja i visina prinosa.
Tehnologija proizvodnje: plodored, osnovna i dopunska obrada zemljišta, đubrenje, setva - sadnja, mere nege (redovne i posebne). Žetva - berba. Proizvodnja semena.
CVEĆARSTVO (14)
Objekti i oprema za proizvodnju cveća.
Tople i hladne leje, toplolejski okvir, toplolejski prozor, materijali za zasenjivanje leja, priprema i formiranje toplih leja, izvori energije.
Plastenici - sastavni delovi i primena.
Staklare - sastavni delovi: temelj, konstrukcija, zastakljivanje, provetravanje, gajenje, zasenjivanje, ostala oprema, parapeti, alat i inventar u proizvodnim pogonima i automatika.
Tipovi staklara: množara, uzgojni staklenik za lončanice, blok staklare za uzgoj cveća; pokretne - mobilne staklare.
Zemljišni supstrati u cvećarskoj proizvodnji.
Razmnožavanje u cvećarstvu:
a) Generativnim putem - setvom semena: setva semena (sandučić, leja, na otvorenom prostoru). Nega ponika: zalivanje i orošavanje, zasenjivanje, provetravanje, pikiranje, rasađivanje, ulončavanje, prelončavanje, plevljenje i okopavanje, zaštita i prihranjivanje.
b) Vegetativnim putem: lisnim rezancima, poluzdrvenjem i drvenim reznicama, deljenjem bokora, povaljenicima, okuliranjem i kalemljenjem, lukovicama, gomoljima i rizomima. Nega materijala: kao i kod razmnožavanja generativnim putem.
CILJ I ZADACI
Cilj predmeta praktične nastave jeste da osposobi učenike za pravilnu primenu poljoprivredne tehnike, remont, opravku i održavanje motora, traktora i poljoprivrednih mašina.
Zadaci nastave su:
- osposobljavanje učenika za samostalno obavljanje poslova u ratarsko povrtarskoj proizvodnji;
- osposobljavanje učenika za izvođenje radova u voćarsko-vinogradarskoj proizvodnji;
- osposobljavanje učenika za samostalno rukovanje pogonskim, priključnim i samohodnim mašinama u biljnoj proizvodnji;
- osposobljavanje učenika za praktično korišćenje, rukovanje, remont, opravku i održavanje pogonskih, priključnih i samohodnih mašina i uređaja;
- razvijanje navika za čuvanje zdravlja učenika i pridržavanje mera zaštite na radu.
SADRŽAJI PROGRAMA
(6 časova nedeljno u časovnom sistemu, 210 časova godišnje i 60 časova nastave u bloku)
VEŽBE (70)
MAŠINSKI ELEMENTI (35)
1. vežba: Mašinski materijali (6)
Upoznavanje konstruktivnih, pomoćnih i pogonskih materijala. Metali - praktičnim metodama prikazati osnovna svojstva crnih i obojenih metala i njihovu primenu. Prikazati legure bakra i aluminijuma, legure za ležišta, meko i tvrdo lemljenje. Prikazati materijal za zaptivanje, izolaciju, brušenje, frikciju, gumu i plastične mase i njihovu primenu u poljoprivrednoj tehnici.
2. vežba: Elementi čvrste nerazdvojive veze (6)
Praktična izrada spojeva zaptivanjem, zavarivanjem (elektrolučno i gasno) lemljenjem (meko i tvrdo). Priprema materijala, sredstva i zaštita na radu.
3. vežba: elementi čvrste razdvojive veze (6)
Uspostavljanje i rastavljanje mašinskih delova elementima čvrste razdvojive veze, korišćenjem zavrtnjeva, klinova, čivija. Prikazati postupak korišćenja alata i osiguranja. Podesiti silu pritezana navrtke. Prikazati izradu navoja ručno i mašinski na strugu. Prikazivati način ostvarivanja zglavkaste veze osovinicama.
4. vežba: Elementi kružnog kretanja i prenosa momenta (11)
Prikazati elemente, njihovo funkcionisanje na poljoprivrednim mašinama i modelima, montažu, podešavanje, demontažu i održavanje na osovinama, vratilima, ležištima, spojnicama, kaišnom, lančastom i zupčastom prenosu.
5. vežba: Elementi za sprovođenje fluida (6)
Prikazati cevi, cevne zatvarače i fazonske komade na poljoprivrednim mašinama. Prikazati praktično spajanje i rastavljanje cevi i creva i njihovo zaptivanje. Prikazati funkcionisanje ventila, slavina, zasuna, sigurnosnih ventila, i njihovo podešavanje.
MEHANIČKA TEHNOLOGIJA (35)
1. vežba: Upoznavanje osobina materijala, metala i legura (6)
2. vežba: Način obrade metala skidanjem strugotine na strugu, bušenjem, brušenjem, glodanjem, rezanjem. (15)
3. vežba: Kovanje, kaljenje i otpuštanje čelika (6)
4. vežba: Goriva (dizela i benzina) i uočiti njihove karakteristične osobine i brzinu sagorevanja (3)
5. vežba: Mineralna ulja i masti i uočiti njihove osobine i viskozitet (3)
6. vežba: Način čuvanja i skladištenja goriva i maziva i mere zaštite od požara (2)
PRAKTIČAN RAD (140)
Upoznavanje školske radionice i radioničkog alata. Upoznavanje radnog mesta, alata, pribora i rad sa njima.
Turpijanje raznih površina uz kontrolisanje pomoću kontrolnog lenjira, ugaonika od 90° i 120°, kao i pomoću merila.
Turpijanje pod uglom od 60°, 90° i 120° uz korišćenje kose i paralelne stege, kontrola pomoću ugaonika od 120° i univerzalnog uglomera.
Oblo turpijanje raznih profila uz kontrolisanje pomoću profilnog kontrolnika "r" šablona, pomičnog merila, mikro-metra i drugih instrumenata,
Sečenje materijala ručnom i mašinskom testerom, ručnim i mašinskim makazama, makazama sa polugom i sečenje pod raznim uglovima.
Rad sekačem: odsecanje, presecanje i oblo sečenje pljosnatim sekačem.
Ispravljanje različitih materijala i profila čekićem.
Savijanje šipkastog materijala u hladnom i toplom stanju, savijanje cevi sa i bez peska pod određenim uglom.
Oštrenje alata: Sekača svih vrsta, odvrtača, probijača, tačkaša, spiralnih i navojnih burgija u zavisnosti od vrste materijala.
Alat i pribor za obeležavanje i izvođenje obeležavanja.
Upoznavanje ručne i stone bušilice, rukovanje njima pri bušenju, pridržavanje predmeta pri bušenju, bušenje različitih materijala i njihovo hlađenje pri bušenju.
Bušenje više predmeta odjednom, upuštanje otvora ravnog i pod uglom.
Bušenje slepih otvora i više otvora u istom otvoru.
Razvrtanje otvora cilindričnog i pod uglom, rezanje navoja u otvoru i stablu, vrste navoja milimetarskog i colovnog, ključevi za određene veličine zavrtnjeva (vrste ključeva).
Zakivanje zakivcima u hladnom i toplom stanju.
Upisivanje pojedinih mašinskih delova prema tačnoj meri.
Postavljanje i skidanje elemenata: vratila, zupčanika, remenice, spojnice i dr.
Montiranje raznih ležajeva, nalivanje ležajeva, merenje ležišta i ležajeva.
Spajanje lima: jedno, dvo, tro i četvorostruko sa sučeljavanjem.
Meko lemljenje.
Krojenje lima: levka, kolena od 90° i 120° od 2, 3 i 5 delova.
Tvrdo lemljenje i autogeno varenje. Varenje tankih limova sa žicom i mersinganom, sečenje raznih debljina.
Električno zavarivanje, upoznavanje aparata i rad sa njima.
Kovanje olova radi uvežbavanja rukovanja kovačkim čekićem, kovanje čelika u zagrejanom stanju.
Kaljenje ručnog alata sekača, probijača i drugog alata.
Opuštanje i cementiranje pojedinih delova.
Merenja: metrom, uglomerom, kljunastim merilom, mikrometrom, komparatorom, lisnatim merilom i upotreba šablona.
NASTAVA U BLOKU (60)
Rad u mašinskoj radionici na obradi metala, pripremi i zaštiti od korozije. Rad na uočavanju kvarova na mašinama, pripremi za opravku, rastavljanju i sastavljanju. Radovi na svakodnevnom i periodičnom tehničkom održavanju motora i traktora.
Rad na negovanju ratarskih i povrtarskih kultura, voćaka, vinove loze i cveća.
(12 časova nedeljno u časovnom sistemu, 420 časova godišnje i 60 časova nastave u bloku)
VEŽBE (210)
BILJNA PROIZVODNJA (35)
1. vežba: Organi voća (2)
Upoznavanje organa deblašica, grmolikih i žbunastih voćaka kao i voćaka sa rozetom (koren, stablo, list, kruna, pupoljak, cvast, cvet, plod).
2. vežba: Razmnožavanje voćaka (6)
Upoznavanje sa proizvodnjom sejanaca, priprema semena i setva. Kalemljenje, priprema kalem grančica, kalemarskog voska, tehnika kalemljenja i obrada spoja.
3. vežba: Formiranje krune voćaka (3)
Formiranje krune kod slobodnog uzgoja, plantažnog zasada i ukrasnih voćaka.
4. vežba: Orezivanje voćaka (3)
Prikazati orezivanje voćaka sa jabučastim, koštičavim i jagodastim plodovima.
5. vežba: Razmnožavanje vinove loze (3)
Prikazati kalemljenje vinove loze, stratifikovanje i prporenje.
6. vežba: Rezidba vinove loze i formiranje oblika čokota (6)
Prikazivanje različitih sistema rezidbe vinove loze, kratka, mešovita i duga rezidba. Formiranje oblika čokota. Zelena rezidba-vinove loze. Vezivanje lastera.
7. vežba: Navodnjavanje poljoprivrednih kultura (3)
Određivanje vlažnosti zemljišta, normi navodnjavanja i zalivnih normi kao i vremena kršenja.
8. vežba: Mineralna i organska đubriva (1)
Raspoznavanje pojedinih vrsta đubriva.
Fizičke i fiziološke osobine đubriva. Rastvorljivost mineralnih đubriva.
9. vežba: Sastav biljne supstance (4)
Određivanje količine vode i organskih i mineralnih materija u biljnim delovima.
10. vežba: Ishrana biljaka (4)
Izgled i građa semena različitih biljnih vrsta.
Posmatranje promena prilikom klijanja semena. Prikazivanje uticaja različitih činilaca na rast - uticaj svetlosti, toplote, ugljen dioksida, vode.
MOTORI I TRAKTORI (105)
NEPOKRETNI DELOVI MOTORA (15)
U toku vežbe na motoru učenici će skinuti glavu motora i kućište motora, izmeriti visinu bloka i glave i upadanje ventila u glavu, proveriti iskrivljenost glave motora, uneti u listu i uporediti sa standardnim merama motora, postaviti zaptivač i glavu na motor uz pravilno pritezanje dinamometarskim ključem. .
MOTORSKI MEHANIZAM (15)
U okviru ove vežbe učenici će izvršiti sledeće: demontažu klipa, klipnjače i klipnih prstenova, odvojiti radilicu od bloka i zamajca i obeležiti delove. Mikrometrom utvrditi spoljne mere rukavaca, radilice, klipa, osovinice i unutrašnje mere ležišta klipnjače i cilindara. Ustanoviti istrošenja poredeći sa standardnim merama za dotični motor. Podatke uneti u listu. Izvršiti montažu uz potrebna podešavanja i pritezanja.
RAZVODNI MEHANIZAM MOTORA (15)
Na traktorskom motoru za vežbe učenici će uraditi sledeće: skinuti pogon razvoda motora, bregasto vratilo i rastaviti ventilski mehanizam (ventile, opruge, klackalice i podizače). Ustanoviti sledeće mere: visinu brega vratila, opruga, ventila, zazor vođica i tela ventila i uneti podatke u listu. Ručno izvršiti brušenje ventila i proveriti kvalitet rada. Izvršiti montažu i podesiti vreme otvaranja ventila i njihov zazor.
SISTEM ZA PODMAZIVANJE (15)
Sa motora za vežbu na postolju učenici će izvršiti: demontažu i rastavljanje pumpe za ulje i prečistača, zameniti uloške, pročistiti i proveriti ispravnost sprovodnih kanala ulja na motoru.
SISTEM ZA HLAĐENJE (15)
Na motoru koji ima vodeno hlađenje isprati hladnjak, rastaviti pumpu za vodu, proveriti ispravnost termostata za grejanje, isprati kanale za vodu i ponovo montirati na motor. Postići radnu temperaturu posle startovanja. Zategnuti remen ventilatora na propisanu meru.
SISTEM ZA NAPAJANJE GORIVOM (15)
Sa dizel motora učenici će skinuti taložnik, pumpu niskog i pumpu visokog pritiska i brizgaljke, na probnom stolu proveriti ujednačenost pumpanja goriva, oblik mlaza i pritisak ubrizgavanja brizgaljke (podesiti), zameniti prečistač goriva (uložak), postaviti ih na motor i podesiti momenat ubrizgavanja, iz sistema za gorivo odstraniti vazduh, startovati motor, proveriti minimalan i maksimalan broj obrtaja.
SISTEM ZA NAPAJANJE VAZDUHOM (15)
Prečistač sa uljnim kupatilom oprati i nasuti sveže ulje i postaviti na motor. Suvi prečistač izduvati vazdušnom strujom i pravilno postaviti na motor. Kod motora u radu prigušiti dotok vazduha simulirajući zaprljanost prečistača.
POLJOPRIVREDNE MAŠINE (70)
Uočavanje nedostataka, demontaža, otklanjanje nedostataka, montaže, provera i podešavanje.
1. vežba: Mašina za osnovnu obradu zemljišta (6)
2. vežba: Mašina za dopunsku obradu zemljišta: tanjirača, drljača, rotofreza, kultivator, setvospremač i valjci (6)
3. vežba: Mašina za utovar i rasturanje stajnjaka (6)
4. vežba: Rasipača tečnih đubriva (3)
5. vežba: Rasipača mineralnih đubriva (3)
6. vežba: Mašina za setvu (12)
7. vežba: Mašina za sadnju (10)
8. vežba: Kultivatora za međurednu obradu (3)
9. vežba: Mašina za zaštitu bilja (6)
10. vežba: Uređaja za navodnjavanje (6)
11. vežba: Mašina za šećernu repu (3)
12. vežba: Mašina za vađenje krompira i berbu povrća (6)
PRAKTIČAN RAD (105)
Rad mašina za osnovnu obradu zemljišta: agregatiranjem, podešavanje, odmeravanje zagona, otvaranje brazde u četiri prohoda, oranje na slog i razor i završetak oranja. Kontrola kvaliteta oranja.
Rad mašinama za dopunsku obradu zemljišta: izbor mašina, priprema, agregatiranje, izbor načina rada i podešavanje.
Rad mašinama za rasipanje mineralnog đubriva i održavanje rasipača.
Rad mašinama za setvu uskorednih kultura; podešavanje količine izbacivanja semena, agregatiranje, podešavanje markera i dubine setve. Način setve i opsluživanje sejalice.
Rad mašinama linije za vađenje šećerne repe (agregatiranje, podešavanje i način vađenja i utovara). Gubici korena pri vađenju šećerne repe.
Održavanje mašina i traktora i priprema za zimski smeštaj.
Rad mašinama za pripremu zemljišta za prolećnu setvu.
Rad mašinama za zaštitu bilja (podešavanje i prikopčavanje prskalice, određivanje radne brzine i količine izbacivanja tečnosti, podešavanje rasprskivača, način rada prskalicom).
Tehničko održavanje prskalice u toku rada i na kraju rada i sezone.
Rad mašinama za setvu širokorednih kultura (priprema sejalice, agregatiranje, podešavanje razmaka zrna u redu i ulaganje semena). Podešavanje dodatnih uređaja na sejalici. Kontrola kvaliteta setve. Sklapanje prohoda. Održavanje širokorednih sejalica.
Rad međurednim kultivatorima (podešavanje razmaka redova, zaštitne zone, dubine rada, agregatiranje i način rada).
Provera količine izbacivanja đubriva pri prihranjivanju.
Demontaža glave motora. Zamena ventila, vođica ventila i poravnavanje glave motora. Zamena zaptivača glave motora. Zamena klipova, klipnih prstenova, osovinice klipa, klipnjače i kliznih ležajeva. Demontiranje radilice motora, mašinska obrada, zamena ležajeva i montiranje. Demontiranje i mašinska obrada zamajca.
Demontaža i montaža pumpe za podmazivanje motora. Zamena ulja i prečistača ulja.
Demontaža i montaža pumpe za vodu. Održavanje sistema za vodeno i vazdušno hlađenje.
Zamena i čišćenje filtera za vazduh. Opravka izduvnog sistema.
Demontaža i montaža pumpe niskog pritiska za gorivo.
Zamena filtera za gorivo. Odstranjivanje vazduha iz sistema. Ispitivanje brizgaljki. Podešavanje momenta ubrizgavanja goriva. Opravka i podešavanje karburatora.
Kalemljenje. Priprema podloga i sadnica za sadnju; radovi u rasadniku.
Priprema zemljišta za podizanje zasada i sađenje.
Nega mladog zasada: đubrenje i obrada zemljišta.
Orezivanje voćaka.
Mehaničke mere borbe protiv štetočina u voćnjaku i vinogradu.
Rukovanje pesticidima i njihovo čuvanje.
Praktična primena fungicida.
Berba, klasiranje i pakovanje plodova. Navodnjavanje ratarskih i povrtarskih kultura.
PROPISI O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA (35)
Pravila saobraćaja
Opšte odredbe o ponašanju učesnika u saobraćaju na putevima. Radnje sa vozilom u saobraćaju. Kretanje vozila po putu. Brzina kretanja. Skretanje. Prvenstvo prolaza. Saobraćaj na raskrsnici. Mimoilaženje: Preticanje i obilaženje. Kretanje pešaka i odnos vozača prema pešacima. Upotreba svetla u saobraćaju. Odstojanje između vozila. Prevoz lica traktorima i priključnim vozilima koje vuku traktori. Saobraćaj traktora koji vuku zaprežno vozilo. Saobraćaj radnih mašina i motokultivatora. Saobraćaj bicikala, bicikala sa motorom i motocikala. Saobraćaj zaprežnih vozila i kretanje stoke. Saobraćaj na prelazu puta preko železničke pruge. Vozila pod pratnjom. Vozila sa pravom prvenstva prolaza. Vožnja noću i vožnja pod nepovoljnim vremenskim uslovima. Propisi o bezbednosti saobraćaja na putevima. Značenje pojedinih izraza u propisima o bezbednosti saobraćaja na putevima. Naizmenično propuštanje vozila. Upotreba zvučnih i svetlosnih znakova upozorenja. Zaustavljanje i parkiranje. Vučenje vozila. Saobraćaj tramvaja i drugih vozila na šinama. Saobraćaj na autoputu i na putu rezervisanom za saobraćaj motornih vozila. Saobraćaj u tunelu. Teret na vozilu. Prevoz lica motornim i priključnim vozilima. Posebne vožnje, sportske i druge priredbe na putu. Trajanje upravljanja motornim vozilom. Prevoz opasnih materija motornim i priključnim vozilima. Dimenzije, ukupna masa i osovinski pritisak motornih i priključnih vozila.
Saobraćajni znakovi i znaci koje daju ovlašćena lica
Znakovi opasnosti. Znakovi izričitih naredbi (znakovi zabrane odnosno ograničenja). Znakovi obaveza. Znakovi obaveštenja.
Dopunske table uz saobraćajne znakove. Svetlosni saobraćajni znakovi i svetlosne oznake. Oznake na kolovozu. Znaci koje daju ovlašćena lica.
Opasnosti koje nastaju zbog nepropisnog preduzimanja radnji u saobraćaju
Smetnje i ugrožavanje saobraćaja neprilagođenom brzinom kretanja. Kontrola brzine kretanja i mogućnost realne procene u različitim uslovima saobraćaja. Prilagođavanje brzine u vožnji noću i u uslovima smanjene vidljivosti. Opasnosti od neprilagođene brzine. Bezbedno izvođenje preticanja. Korišćenje pojedinih saobraćajnih traka, u određenim uslovima, za brže kretanje, skretanje ili parkiranje i prolaženje pored drugog vozila sa desne strane. Korišćenje prava prvenstva prolaza. Ustupanje prvenstva prolaza vozilima sa pravom prvenstva i vozilima pod pratnjom. Opasnosti od nepravilne upotrebe svetala u saobraćaju.
OSNOVE FUNKCIONISANJA UREĐAJA NA MOTORNOM VOZILU OD ZNAČAJA ZA BEZBEDNOST SAOBRAĆAJA NA PUTU UKLJUČUJUĆI EKONOMIČNOST POTROŠNJE GORIVA (35)
Značaj tehničke ispravnosti vozila sa aspekta bezbednosti saobraćaja na putevima. Obaveza tehničkog pregleda i registracije motornih i priključnih vozila. Prekršajna odgovornost vozača koji u saobraćaju na putu upravlja motornim ili priključnim vozilom posle isteka vremena važenja saobraćajne dozvole. Uređaji za davanje svetlosnih znakova i za osvetljavanje puta i vozila (vrste, uloga i funkcionisanje). Pneumatici (značaj ispravnosti pneumatika). Sigurnosni pojasevi (uloga i upotreba).
Uticaj na bezbednost vožnje nedovoljnog znanja i veštine vozača u izvođenju pojedinih radnji sa vozilom.
OBUKA VOŽNJE TRAKTORA (35)
(Individualna obuka po časovima)
Priprema vozila za vožnju (kontrola ispravnosti i funkcionisanja uređaja i opreme i uključivanje u rad uređaja na vozilu).
Pravilan položaj za upravljačem.
Izvođenje radnji vozilom na poligonu ili na drugom prostoru (stavljanje motora u rad, promena stepena prenosa na prazno i dr.).
Polazak vozilom sa mesta (na ravnom putu i na putu sa uzdužnim nagibom).
Držanje pravca pri kretanju vozila, ubrzavanje i usporavanje kretanja, promena stepena prenosa u kretanju i dr.
Zaustavljanje vozila.
Parkiranje vozila (uz desnu i uz levu stranu kolovoza sa ivičnjakom i bez ivičnjaka na uzbrdici i nizbrdici na mestu za parkiranje i između dva vozila),
Polukružno kretanje.
Uključivanje u saobraćaj, pomeranje vozila ulevo ili udesno i prelaz sa jedne saobraćajne trake na drugu.
Kretanje vozilom na putu, strana kretanja na putevima sa jednosmernim i dvosmernim saobraćajem, prilagođavanje brzine kretanja i skretanje.
Prolaz kroz raskrsnice, korišćenje i ustupanje prvenstva prelaza na putevima: iste važnosti, različite važnosti i na kojima je saobraćaj regulisan od strane ovlašćenog lica.
Preticanje, obilaženje, mimoilaženje, upotreba zvučnih i svetlosnih znakova upozorenja.
Upotreba svetla za osvetljavanje puta i označavanje vozila.
Držanje odstojanja između vozila.
Odnos prema pešacima.
Vožnja na putu rezervisanom za saobraćaj motornih vozila, prelazak preko železničke pruge sa branicima i bez branika.
Vožnja unazad, održavanje pravca na određenoj dužini puta i skretanje vozilom unazad.
Parkiranje vozila vožnjom napred i vožnjom unazad.
Napomena: Radnje iz ovog predmeta izvode se po mogućnosti pod što nepovoljnijim uslovima, zavisno od mesnih, vremenskih, klimatskih i drugih uslova.
NASTAVA U BLOKU (60)
Upravljanje traktorskim agregatima i samohodnim mašinama u radovima na sitnjenju biljnih ostataka, osnovnoj i dopunskoj obradi, đubrenju, setvi, sadnji, berbi, žetvi, vađenju i transportu reprodukcionog materijala i gotovih proizvoda. Održavanje mašina pre početka rada, pravilno agregatiranje, podešavanje, rad i održavanje po završenom radu. Rad traktorskim agregatima u redovima na pripremi zemljišta, đubrenju, zaštiti, setvi i kultivaciji okopovinskih kultura.
(12 časova nedeljno u časovnom sistemu, 384 časa godišnje i 60 časova godišnje u bloku)
VEŽBE (192)
BILJNA PROIZVODNJA (32)
1. vežba: Organi biljaka (3)
Upoznavanje vrste i građe organa biljaka: korena, stabla, lista, cveta, ploda i semena. Upoznavanje podzemnih i nadzemnih izdanaka. Mikroskopiranje preparata organa biljaka.
2. vežba: Vegetativni činioci (3)
Praktično merenje temperature vazduha, visine padavina, brzine i smera vetra, trajanja osvetljenja.
3. vežba: Određivanje kvaliteta semena (3)
Uzimanje uzoraka za ocenu kvaliteta semena. Praktično određivanje čistoće semena, apsolutne mase, hektolitarske težine, klijavosti i energije klijanja. Poljoprivredna vrednost semena i potrebna količina semena.
4. vežba: Korovi (3)
Upoznavanje sa najvažnijim korovskim biljkama pojedinih useva i njihova štetnost. Izrada herbarijuma korovskih biljaka.
5. vežba: Žita (3)
Upoznavanje karakterističnih osobina semena raznih žita. Upoznavanje morfoloških osobina pravih i prosolikih žita. Uočavanje pojedinih stadijuma razvića kod žita i fenoloških faza.
6. vežba: Zrnene mahunarke i biljke za proizvodnju ulja (3)
Upoznavanje semena i morfologije zrnenih mahunarki (soje, pasulja) i biljaka za proizvodnju ulja, uljane repice, maka, ricinusa.
7. Vežba: Biljke za proizvodnju šećera, skroba, alkohola, ulja (3)
Upoznavanje morfologije šećerne repe, krompira.
8. vežba: Biljke za tehničku preradu i stočne hrane (3)
Upoznavanje sa građom i morfologijom lucerke, crvene deteline, zvezdana i dr.
9. vežba: Povrtarske kulture (3)
Upoznavanje semena i organa povrtarskih kultura iz grupe kupusa, korenastog povrća, zeljastog, lisnatog povrća, lukovičastog povrća, mahunjače, povrća sa mesnatim plodovima, krtolastog povrća, višegodišnjeg povrća i pečurke. Prikaz načina setve i sadnje.
10. vežba: Razmnožavanje u cvećarstvu (5)
Priprema zemljišnih supstrata i setva semena. Prikazivanje sadnje lukovica, pravljenje reznica radi razmnožavanja reznicama. Razmnožavanje cveća kalemljenjem.
MOTORI I TRAKTORI (64)
1. vežba: Transmisija traktora (6)
Prikazivanje delova i rada uređaja za prenos snage. Prikazati delove spojnice, uključivanje i podešavanje. Prikazati promenu stepena prenosa i sprezanje zupčanika običnog i sinhronizovanog menjača i reduktora. Prikazati delove i rad zadnjeg prenosa i diferencijala. Pokazati način održavanja i zamene ulja.
2. vežba: Uređaj za kretanje (6)
Prikazati način održavanja, demontaže, krpljenja i montaže pneumatika. Izvršiti podešavanje razmaka točkova za međurednu obradu. Podmazivanje ležajeva točkova.
3. vežba: Uređaj za upravljanje traktora (6)
Prikazati mehanički i hidraulički uređaj za upravljanje, sastavne delove, funkcionisanje, podešavanje praznog hoda i konvergencije točkova i održavanje.
4. vežba: Uređaj za kočenje traktora (6)
Prikazati mehanički i hidraulički uređaj za kočenje traktora, sastavne delove, funkcionisanje i način održavanja. Izvršiti podešavanje i probu kočenja točkova traktora. Na traktoru i prikolici prikazati uređaj za pneumatsko kočenje, način funkcionisanja, podešavanje sile kočenja i održavanje.
5. vežba: Hidraulički uređaj traktora (12)
Prikazati sastavne delove jednosmernog i dvosmernog hidrauličkog podizača, njihovo zasebno funkcionisanje na modelu i u sistemu na traktoru. Prikazati kontrolu položaja i vučnog otpora. Rukovanje hidrauličnim podizačem i održavanje.
6. vežba: Dodatni uređaj i oprema traktora (6)
Prikazati rukovanje priključnim vratilom, načinom ugradnje remenice, postavljanje tegova, kontrolno komandni uređaji i instrumenti za kontrolu rada motora i traktora.
7. vežba: Električni sistem traktora (10)
Prikazati svetlosne signalne uređaje, način rukovanja i održavanje. Izvršiti zamenu sijalica i osigurača i način povezivanja sa prikolicom. Prikazati rad električnih uređaja za klimatizaciju provetravanje kabine.
8. vežba: Održavanje motora i traktora (6)
Na traktoru izvršiti svakodnevna i periodična tehnička održavanja prema uputstvu o održavanju motora i traktora.
9. vežba: Remont motora i traktora (6)
U servisno-remontnoj radionici prikazati tehnološki postupak remonta motora i traktora, mašinske obrade delova motora, proveru funkcionisanja i razrade motora.
POLJOPRIVREDNE MAŠINE (96)
Uočavanje nedostataka, demontaža, otklanjanje nedostataka, montaža, provera i podešavanje.
1. vežba: Mašina za žetvu žitarica (21)
2. vežba: Mašina za berbu kukuruza (12)
3. vežba: Sušara za zrnastu mast (6)
4. vežba: Mašina za prečišćavanje i zaprašivanje semena (6)
5. vežba: Mašina za spremanje sena (6)
6. vežba: Mašina za spremanje silaže (6)
7. vežba: Mašina za pripremanje stočne hrane (6)
8. vežba: Mašina za usitnjavanje zrnaste hrane (6)
9. vežba: Uređaj za mešanje i presovanje koncetrovane stočne hrane (3)
10. vežba: uređaji za mašinsku mužu (12)
11. vežba: Mašina za berbu voća (6)
12. vežba: Transportna sredstva (6)
PRAKTIČAN RAD (192)
Električni sistem
Na traktoru pratiti šeme električne instalacije i sistem povezivanja. Proveriti napone ćelija akumulatora voltmetrom i gustinu elektrolita. Doliti elektrolit ili destilovanu vodu. Priključiti akumulator na punjač, postaviti ga na traktor. Rastaviti dinamo, izvršiti proveru mehaničke ispravnosti delova i sastaviti. Proveriti da li dinamo proizvodi struju, pa postaviti na traktor. Rastaviti elektro pokretač i proveriti mehaničku ispravnost. Isprobati njegov rad pa postaviti na traktor. Startovati motor. Na vozilu sa OTO motorom, počev od akumulatora, proveriti ispravnost baterijskog paljenja kontrolnom lampom. Podesiti zazor prekidača i momenat paljenja.
Transmisija traktora
Sa motora izvršiti demontažu spojnice, zameniti disk pa montirati zamajac. Podesiti slobodan hod pedale spojnice.
Na preseku traktora ili modelu uspostaviti spregu zupčanika za pojedine stepene prenosa. Izvršiti demontažu i montažu menjača, reduktora i multiplikatora.
Na modelu ili traktoru pokazati funkciju diferencijala i njegovo blokiranje. Izvršiti demontažu i montažu diferencijala i bočnih reduktora. Na traktoru pokazati rad prednjeg mosta. Izvršiti demontažu i montažu prednjeg pogonskog mosta.
Hodni sistem
Podesiti razmak točkova kod traktora točkaša. Demontirati točkove sa glavčinama, zameniti ležajeve i montirati točkove. Skidanje i lepljenje guma. Skidanje gusenica sa traktora guseničara.
Sistem za upravljanje
Provera i otklanjanje slobodnog hoda upravljača. Demontaža i montaža elemenata mehaničkog upravljača. Demontaža i montaža elemenata hidrauličkog upravljača. Popravka mehanizma upravljanja kod traktora guseničara. Zamena spona.
Sistem za kočenje
Demontaža i montaža elemenata mehaničkih kočnica. Demontaža i montaža elemenata pneumatičkih kočnica. Demontaža i montaža elemenata hidrauličkih kočnica. Podesiti kočnice i isprobati kočenjem. Podesiti predkočenje prikolice.
Hidraulički sistem
Jednosmerni hidraulik IMT traktora: pokazati kontrolu položaja i kontrolu vučnog otpora, koordinaciju komandi hidraulika za razne radne operacije, izvršiti spoljna podešavanja hidraulika - graničnika, i balansne opruge. Demontaža i montaža pumpe. Dvosmerni hidraulik MTZ traktora: položaj ručica komandi, za razne radne operacije i rad sa hidropovećivačem. Rad hidraulikom sa upaljenim motorom. Podešavanje visine dizanja.
Mašine za berbu kukuruza - prikazati radne delove, način rada, prikopčavanje, podešavanje i održavanje kombajna berača. Na adapteru za kukuruz prikazati rad beračke sekcije i način prikopčavanja za žitni kombajn. Mere zaštite na radu.
Mašine za spremanje sena i silaže - prikazati način prikopčavanja, pogon, podešavanje i održavanje traktorske travokosačice, prikopčavanje i rad grablja za seno. Na presi za seno i slamu prikazati način prikopčavanja, pogona i podešavanje sakupljača sena, veličine i sabijenosti bala. Izvršiti uvlačenje kanapa i podmazivanje prese. Prikazati mesto osiguranja rada prese. Na silažnom kombajnu izvršiti prikopčavanje, prikaz rada kombajna, podešavanje dužine seckanja i oštrenja noževa.
Transportna sredstva - na traktorskoj prikolici pokazati način prikopčavanja, rukovanje prilikom kipovanja. Izvršiti podešavanje kočenja i podmazivanje prikolice.
Utovar, istovar, manipulacija i uskladištenje reprodukcionog materijala i gotovih proizvoda.
Priprema zemljišta za setvu i sadnju.
Setva i sadnja ratarskih i povrtarskih kultura.
Pravljenje toplih leja (punjenje toplih leja stajnjakom, postavljanje ramova, spravljanje zemljišne smeše, dezinfekcija zemljišta). Nega povrtarskih useva u toplim lejama, plastenicima i staklenicima.
Opšti poslovi vezani za cvećarsku i rasadničku proizvodnju hortikulturnog bilja. Kompostiranje organskih i drugih materija. Oslobađanje površina od organskih materija. Priprema i negovanje stajnjaka, utovar, izloženje i rasturanje. Spravljanje rastvora osoke i njena upotreba. Đubrenje mineralnim đubrivima. Prihvatanje biljaka (uskorednih i širokorednih).
NASTAVA U BLOKU (60)
Obuka za rukovanje žitnim kombajnom prema programu proizvodnji proizvoda žitnih kombajna za rukovaoce (kombajnere).
Rad u remontnoj radionici za remont poljoprivrednih mašina, motora i traktora.
Rad traktorskim agregatima u radovima na pripremi zemljišta, đubrenjem, zaštiti. Setvi i kultivaciji okopavinskih kultura.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Program predmeta praktične nastave koncipiran je tako da se sadržaji programa realizuju vežbama, praktičnim radom i nastavom u bloku.
Vežbe prate teorijsku nastavu stručnih predmeta i na njima učenici stiču praktična znanja. Na praktičnom radu učenici stiču nova i uvežbavaju stečena znanja i umenja teorijske i praktične nastave, a na časovima nastave u bloku proširuju i produbljuju stečena teorijska i praktična znanja u proizvodnim uslovima rada.
Realizacija programa praktične nastave započinje obilaskom objekta na kojima će se realizovati časovi praktične nastave, zatim sledi obuka zaštite na radu, kako bi se izbegle povrede na radu učenika.
Nastavnik, saradnik u nastavi i učenici su obavezni da na časovima praktične nastave imaju radnu odeću i pridržavaju se Pravilnika zaštite na radu.
U I razredu učenici se upoznaju sa alatom, priborom i materijalom. Posebnu pažnju posvetiti zaštiti učenika od povređivanja električnim uređajima. Obučiti učenike izradi jednostavnih predmeta uz upotrebu alata. Težiti da učenici steknu radne navike, preciznost i odgovornost.
U II i III razredu učenici treba da se osposobe za pravilno rukovanje motorom i traktorom i otkrivanje neispravnosti u radu motora i traktora. Obučiti učenike da uočavaju neispravnost motora i provere delove i sklopove u radu. Potrebno je da učenici steknu naviku i odgovornost za održavanje motora i traktora.
U II i III razredu realizuje se program poljoprivrednih mašina. Pri realizaciji sadržaja programa iz poljoprivrednih mašina učenici treba da se osposobe za pravilno rukovanje priključnim i samohodnim mašinama, transportnim sredstvima i uređajima u poljoprivrednoj proizvodnji. Obučiti učenike da uoče nepravilnosti u radu poljoprivrednih mašina i uređaja, daju dijagnozu, otklone kvar, montiraju i provere delove i sklopove u radu. Neophodno je da se učenici osposobe za regulisanje, agregatiranje i održavanje poljoprivrednih mašina.
U okviru praktičnog rada predviđena je obuka u vožnji traktorom. Obuku treba poveriti ili auto školama ili profesorima instruktorima po planu i programu auto škole.
U II razredu u okviru biljne proizvodnje realizuju se sadržaji programa iz voćarstva i vinogradarstva.
Realizacijom sadržaja programa iz voćarstva i vinogradarstva potrebno je da se učenici obuče za proizvodnju sadnog materijala, podizanje dugogodišnjih zasada i negovanje voća i vinove loze. Osobito je važno da učenici savladaju tehniku rezidbe voća i vinove loze.
Sadržaj programa biljne proizvodnje u III razredu obuhvata ratarstvo, povrtarstvo i cvećarstvo.
Iz ratarstva je potrebno da učenici savladaju pripremu zemljišta za setvu ozimih, jarih i postrmnih kultura. U I razredu učenici su savladali đubriva, pa je potrebno da u II razredu savladaju način, vreme i količinu đubrenja po vrstama ratarskih kultura. Zatim sledi obuka učenika iz oblasti setve pa treba ukazati i obučiti učenike za određivanje kvaliteta semena za setvu, vreme, način i količinu semena za setvu. Osobito je potrebno da se učenici obuče za pravilno negovanje useva, kao i ubiranje plodova.
Realizacijom sadržaja programa iz povrtarstva naročito je potrebno posvetiti pažnju proizvodnji rasada na otvorenom prostoru, takođe učenici treba da steknu navike za pravilno branje, klasiranje i pakovanje povrća.
Ocena iz predmeta praktične nastave formira se iz ocena vežbi, praktičnog rada i nastave u bloku.
Na završnom ispitu učenici polažu:
Ispit za proveru profesionalne osposobljenosti za rad koji je obavezan za sve učenike. Sadržaji ovog ispita su utvrđeni programom obrazovnog profila rukovaoca poljoprivredne tehnike.
Ovim ispitom proverava se osposobljenost kandidata za početno uključivanje u rad i obavljanje profesionalnih zadataka. Ispit se sastoji iz:
1. praktičnog rada i
2. usmene provere znanja.
1. PRAKTIČAN RAD
Na završnom ispitu proverava se osposobljenost kandidata za praktično izvođenje poslova i radnih zadataka iz poljoprivredne mehanizacije.
Sadržaji praktičnog rada:
Mašine za osnovnu obradu zemljišta;
Mašine za dopunsku obradu zemljišta;
Mašine za setvu i sadnju;
Mašine za utovar i rasturanje đubriva;
Uređaji za navodnjavanje;
Uređaji za sakupljanje plodova;
Uređaji u stočarstvu;
Tehničko staranje mašina i uređaja;
Proizvodnost rada mašina i uređaja.
2. USMENA PROVERA ZNANJA
Na završnom ispitu proverava se nivo stečenih znanja i sposobnosti kandidata da ta znanja primenjuju u svakodnevnom izvršavanju konkretnih radnih zadataka iz eksploatacije i održavanja poljoprivredne tehnike.
Ispitna pitanja za usmenu proveru znanja konstituišu se iz sledećih oblasti: motora i traktora, poljoprivrednih mašina i eksploatacije poljoprivrednih mašina.
FAKULTATIVNI NASTAVNI PREDMETI
Fakultativni nastavni predmeti utvrđuju se na početku svake školske godine na osnovu iskazanih interesovanja učenika i u skladu sa materijalnim i kadrovskim mogućnostima.
Fakultativni predmeti se izučavaju sa po dva časa nastave sedmično.
U toku jedne školske godine, učenik može da odabere jedan ili dva predmeta, koje će izučavati fakultativno, s tim da ukupno sedmično opterećenje iznosi najviše četiri časa.
Za obrazovne profile u trogodišnjem i četvorogodišnjem obrazovanju predviđeni su sledeći fakultativni predmeti:
1. JEZIK DRUGOG NARODA ILI NARODNOSTI SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
Ostvaruje se prema Pravilniku o planu i programu obrazovanja i vaspitanja za zajedničke predmete u stručnim i umetničkim školama ("Službeni glasnik SRS - Prosvetni glasnik", broj 6/90 i "Prosvetni glasnik", br. 4/91, 7/93, 17/93, 1/94, 2/94, 2/95 i 3/95).
3. FIZIKA, HEMIJA, BIOLOGIJA, MATEMATIKA, LIKOVNA KULTURA I MUZIČKA UMETNOST
Primenjuju se programi koji se nalaze u Pravilniku o planu i programu obrazovanja i vaspitanja za zajedničke predmete u stručnim i umetničkim školama ("Službeni glasnik SRS - Prosvetni glasnik", broj 6/90 i "Prosvetni glasnik", br. 4/91, 7/93, 17/93, 1/94, 2/94, 2/95 i 3/95).
U školi može da se organizuje i fakultativna nastava iz drugih predmeta predviđenih u nastavnom planu i programu za obrazovne profile ovog ili drugog područja rada i gimnazije.
NASTAVNI PLANOVI OBRAZOVANJA ZA OBRAZOVNE PROFILE U ČETVOROGODIŠNJEM TRAJANJU
1. Poljoprivredni tehničar
2. Tehničar poljoprivredne tehnike
3. Veterinarski tehničar
4. Tehničar hortikulture
5. Zootehničar.
Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o nastavnom planu i programu za sticanje obrazovanja u trogodišnjem i četvorogodišnjem trajanju u stručnoj školi za područje rada poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 5/2002), članom 1. zamenjene su tabele nastavnih planova obrazovanja za sve obrazovne profile u trogodišnjem trajanju.
Tabela za Zajednički plan obrazovanja opšteobrazovnih predmeta - I Obavezni nastavni predmeti - A. Opšteobrazovni predmeti - B. Stručni predmeti, II - Ostali obavezni oblici obrazovnovaspitnog rada, III - Fakultativne aktivnosti i ostvarivanje planova i programa za obrazovni profil Rukovalac poljoprivredne tehnike u istom broju nije objavljena. Redakcija je za ovaj profil zadržala tabelu objavljenu u "Sl. glasniku RS - Prosvetni glasnik", br. 1/93.
Danom stupanja na snagu Pravilnika o nastavnom planu i programu opšteobrazovnih predmeta srednjeg stručnog obrazovanja u području rada poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 5/2011), odnosno 15. juna 2011. godine, prestao je da važi Pravilnik o nastavnom planu i programu za sticanje obrazovanja u trogodišnjem i četvorogodišnjem trajanju u stručnoj školi za područje rada poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 1/93, 1/94, 1/96, 2/2001, 5/2002 i 10/2006) u delu koji se odnosi na nastavni plan i nastavni program opšteobrazovnih predmeta prvog razreda za obrazovne profile: pekar, mesar, prerađivač mleka, rukovalac – mehaničar poljoprivredne tehnike, poljoprivredni tehničar, veterinarski tehničar, prehrambeni tehničar.
Danom stupanja na snagu Pravilnika o nastavnom planu i programu stručnih predmeta srednjeg stručnog obrazovanja u području rada poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 5/2011), odnosno 15. juna 2011. godine, prestao je da važi Pravilnik o nastavnom planu i programu za sticanje obrazovanja u trogodišnjem i četvorogodišnjem trajanju u stručnoj školi za područje rada poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 1/93, 1/94, 1/96, 2/2001, 5/2002 i 10/2006) u delu koji se odnosi na nastavni plan i nastavni program stručnih predmeta prvog razreda za te obrazovne profile.