NASTAVNI PROGRAMI ZA OBRAZOVNE PROFILE U ČETVOROGODIŠNJEM TRAJANJU
Obrazovni profil: POLJOPRIVREDNI TEHNIČAR
Programi za opšteobrazovne predmete: srpski jezik i književnost, srpski jezik (kao nematernji za učenike koji nastavu slušaju na jednom od jezika naroda i narodnosti), strani jezik, sociologija, istorija, muzička umetnost, likovna kultura, fizičko vaspitanje, odbrana i zaštita, matematika, računarstvo i informatika, geografija, fizika i ustav i prava građana ostvaruju se prema Pravilniku o planu i programu obrazovanja i vaspitanja za zajedničke predmete u stručnim školama ("Službeni glasnik SRS - Prosvetni glasnik", broj 6/90 i "Službeni glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 4/91, 7/93, 17/93, 1/94, 2/94, 2/95, 3/95, 8/95, 5/96 i 2/2002), izuzev predmeta hemije i biologije.
CILJ I ZADACI
Cilj nastave hemije je da učenici steknu produbljena znanja iz hemije (opšte, neorganske, organske, biohemije i primenjene hemije) neophodna za naučno tumačenje i razumevanje pojava i promena u prirodi.
Zadaci nastave su:
- sticanje produbljenih i proširenih znanja o strukturi supstance;
- shvatanje zavisnosti svojstva supstanci od sastava i strukture;
- razvijanje kritičke i stvaralačke mašte eksperimentalnom nastavom, sticanje pozitivnih osobina i formiranja pravilnog odnosa prema radu;
- postupno upoznavanje metode hemijskih istraživanja;
- usvajanje osnovnih znanja o principima hemijske tehnologije i značaj proizvoda hemijske industrije;
- ovladavanje znanjima neophodnim za razumevanje i primenu hemijskih proizvoda u svakodnevnom životu;
- razvijanje sposobnosti za naučne aktivnosti kao preduslov za sticanje trajnog, sistematičnog i široko primenljivog znanja na osnovu kojih se stiču sposobnosti da se pojave mogu kritički razmatrati;
- sagledavanje značaja i mesta hemije u poljoprivredi.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje, 60 časova teorije, 10 vežbi)
SADRŽAJI PROGRAMA
MATERIJA (2)
Vrste materije. Smeše i čiste supstance. Odvajanje čistih supstanci. Elementi i jedinjenja.
ATOMSKA STRUKTURA MATERIJE (8)
Agregatna stanja materije - molekuli i atomi. Atomska masa i atomski broj. Struktura atoma. Izotopi. Relativna atomska masa. Energetski nivoi elektrona i atomske orbitale. Izgradnja elektronskog omotača atoma. Paulijev princip isključenja i izgradnja periodnog sistema. Periodične osobine elemenata i energija jonizacije. Afinitet prema elektronima.
Demonstracioni ogledi:
Reaktivnost elemenata Ia grupe, bojenje plamena.
Reaktivnost elemenata VIIa grupe.
Promenljivost svojstava elemenata II periode.
HEMIJSKA VEZA, MOLEKULI I KRISTALI (8)
Tipovi hemijskih veza. Kovalentna. Polarnost hemijske veze. Polarnost molekula, dipolni momenat. Molekulski kristali. Atomski kristali. Jonska veza. Metalna veza. Jonski kristali. Vodonična veza. Formule jedinjenja.
Demonstracioni ogledi:
Rastvaranje vodonika i hlorovodonika u vodi i provođenje struje kroz ove rastvore.
Reakcija amonijaka s vodom i hlorovodonikom.
Sublimacija joda.
Nastajanje kristala natrijum-hlorida.
Elektroprovodljivost čvrstog i rastopljenog kalijum-nitrata.
HEMIJSKE REAKCIJE (11)
Kvantitativno značenje simbola i formula. Relativna molekulska masa, mol, molarna masa i molarna zapremina. Stehiometrijska izračunavanja.
Kretanje čestica kao uslov za hemijsku reakciju. Energetske promene u hemijskim reakcijama (egzotermne i endotermne reakcije, reakciona toplota). Brzina hemijske reakcije. Uticaj prirode reaktanata, koncentracija (zakon o dejstvu masa), temperature i katalizatori na brzinu hemijske reakcije. Povratne i nepovratne hemijske reakcije. Hemijska ravnoteža. Konstantna ravnoteža. Činioci koji utiču na hemijsku ravnotežu. Le Šateljeov princip. Primena hemijske ravnoteže u hemijskoj tehnologiji.
Demonstracioni ogledi:
Dejstvo metanske kiseline različite koncentracije i temperature na iste zapremine bromne vode.
Razlaganje vodonik-peroksida.
VEŽBE (5)
Uticaj koncentracije, temperature i prirode reaktanata na brzinu hemijske reakcije (3).
Uticaj koncentracije i pritiska na hemijsku ravnotežu (2).
RASTVORI (10)
Disperzni sistemi. Pravi rastvori. Rastvorljivost. Količinska koncentracija.
Rastvori elektrolita. Elektrolitička disocijacija. Stepen disocijacije. Konstanta disocijacije. Jaki i slabi elektroliti. Jonske reakcije.
Koloidni rastvori.
Demonstracioni ogledi:
Određivanje električne provodljivosti vodenih rastvora: amonijaka, amonijum-hlorida, glacijalne etanske kiseline, razblaženog rastvora etanske kiseline i natrijum-hlorida.
Reakcija bakar(II)-sulfata sa gvožđem.
Elektroliza cink-jodida.
VEŽBE (3)
Pripremanje rastvora određene koncentracije.
Reakcija sulfatne kiseline sa karbonatima i acetatima.
OKSIDACIONO-REDUKCIONE REAKCIJE (6)
Osnovni pojmovi redoks-reakcija. Redoks-potencijal i oksidacioni broj. Naponski niz metala. Hemijski izvori električne struje. Korozija. Elektroliza.
Demonstracioni ogledi:
Elektroliza cink-jodida.
KISELINE I BAZE (15)
Pojam kiselina i baza. Protolitička teorija kiselina i baza. Protolitička ravnoteža u vodi. pH vrednosti. Jačina kiselina i baza.
VEŽBE (2)
Određivanje pH vodenih rastvora: hlorovodonika, natrijum-hidroksida, amonijaka, etanske kiseline, natrijum-karbonata, amonijum-hlorida, natrijum-hidrogen-karbonata, natrijum-acetata i amonijum-acetata univerzalnim indikatorom. Dobijanje aluminijum-hidroksida, ispitivanje njegove rastvorljivosti u kiselinama i bazama.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
VODONIK (2)
Vodonik, izotopi. Jedinjenja vodonika.
Voda.
Demonstracioni ogledi:
Dejstvo molekulskog i atomskog vodonika na kalijum-permanganat.
Redukcija bakar (II)-oksida vodonikom.
ELEMENTI I-a GRUPE PERIODNOG SISTEMA (5)
Opšta svojstva elemenata u grupi. Jedinjenja: natrijum-hlorid, natrijum-hidroksid, natrijum-karbonat sa proizvodnjom i kalijum-nitrat.
Demonstracioni ogledi:
Reakcije natrijuma i kalijuma s vodom.
ELEMENTI II-a GRUPE PERIODNOG SISTEMA (5)
Opšta svojstva elemenata u grupi, poređenje sa alkalnim metalima, odstupanja kod berilijuma. Magnezijum i kalcijum. Jedinjenja: magnezijum-karbonat, kalcijum-oksid i hidroksid sa proizvodnjom; kalcijum-karbonat, kalcijum-sulfat.
Demonstracioni ogledi:
Redukcija ugljenik (IV)-oksida magnezijumom.
ELEMENTI III-a GRUPE PERIODNOG SISTEMA (5)
Opšta svojstva elemenata u grupi. Aluminijum. Proizvodnja aluminijuma. Legure. Jedinjenja: oksid, hidrid, aluminati, dvogube soli.
Demonstracioni ogledi:
Reakcija aluminijuma sa hloridnom kiselinom i natrijum-hidroksidom.
ELEMENTI IV-a GRUPE PERIODNOG SISTEMA (5)
Opšta svojstva elemenata u grupi. Ugljenik. Ugalj. Koks. Jedinjenja ugljenika: oksidi, karbidi, cijanidi. Silicijum. Silikati. Osnovne karakteristike procesa proizvodnje silikatnih materijala - staklo keramika, cement.
Kalaj, olovo i njihova jedinjenja u pregledu.
Demonstracioni ogledi:
Dobijanje čađi.
Dobijanje i ispitivanje svojstva ugljenik (IV)-oksida.
ELEMENTI V-a GRUPE PERIODNOG SISTEMA (11)
Opšta svojstva elemenata u grupi. Azot. Jedinjenja azota: hidridi, oksidi, kiseline i njihove soli. Proizvodnja amonijaka i nitratne kiseline. Fosfor. Jedinjenja fosfora: hidridi, oksidi, kiseline i njihove soli. Veštačka đubriva.
Demonstracioni ogledi:
Dobijanje i ispitivanje svojstva azota, amonijaka i nitratne kiseline.
ELEMENTI VI-a GRUPE PERIODNOG SISTEMA (6)
Opšta svojstva elemenata u grupi. Kiseonik. Ozon.
Sumpor. Jedinjenja sumpora: hidridi, oksidi, kiseline i njihove soli. Proizvodnja sulfatne kiseline.
Demonstracioni ogledi:
Dobijanje i ispitivanje svojstva sumpor (IV)-oksida.
Dejstvo razblažene sulfatne kiseline na gvožđe, cink, bakar i olovo.
ELEMENTI VII-a GRUPE PERIODNOG SISTEMA (7)
Opšta svojstva elemenata u grupi. Fluor. Hlor. Brom. Jod. Halogenovodonične i kiseonične kiseline i njihove soli. Proizvodnja hloridne kiseline.
Demonstracioni ogledi:
Reakcija hloridne kiseline sa kalcijum-karbonatom i natrijum-acetatom.
Beljenje hlornim krečom.
ELEMENTI VIII-a (NULTE) GRUPE PERIODNOG SISTEMA (1)
Opšta svojstva elemenata u grupi.
PRELAZNI METALI (21)
Opšta svojstva prelaznih metala; građenje kompleksa. Priprema sirovina i princip proizvodnje metala.
Elementi VIII grupe. Gvožđe. Važnija jedinjenja. Proizvodnja gvožđa i čelika.
Kobalt i nikal i njihova važnija jedinjenja u pregledu.
Hrom i mangan i njihova važnija jedinjenja u pregledu. Bakar, srebro i važnija jedinjenja. Cink. Živa i važnija jedinjenja.
LANTANOIDI I AKTINOIDI (2)
Opšta svojstva. Jedinjenja.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
STRUKTURA I REAKCIJA ORGANSKIH MOLEKULA (10)
Svojstvo ugljenikovog atoma. Struktura organskih molekula.
Molekulska geometrija. Funkcionalne grupe - klasifikacija organskih jedinjenja. Homolitičko i heterolitičko raskidanje hemijske veze. Reaktivnost organskih molekula: brzina i red hemijskih reakcija. Aktivaciona energija. Homogena i heterogena kataliza. Energetske karakteristike organskih reakcija: unutrašnja energija, entalpija hemijske reakcije. Hesov zakon. Entalpija stvaranja jedinjenja. Entropija hemijske reakcije. Slobodna energija - spontanost procesa.
ALKANI (4)
Struktura, sigma molekulske orbitale. Strukturna izomerija, homologni niz. Nomenklatura. Predstavnici. Cikloalkani. Fizička svojstva alkana. Halogenovanje alkana, dobijanje - nafta, zemni gas. Prerada nafte, zemni gas. Prerada nafte, tečna goriva.
Demonstracioni ogledi:
Dobijanje i ispitivanje svojstava metana.
STEREOHEMIJA ORGANSKIH MOLEKULA (4)
Dužina veze i uglovi. Rotacija oko jednostruke veze. Prostorni raspored cikličnih jedinjenja. Teorija napona.
ALKENI (6)
Dvostruka veza kod alkena. Pi molekulske orbitale. Homologni niz. E,Z- (cis, trans)-izomerija. Nomenklatura. Predstavnici. Dobijanje. Fizička svojstva. Reakcije alkena: mehanizam adicije i polimerizacije. Polieten. Dieni, struktura i reaktivnost. Butadien i izopren. Upotreba alkena i alkadiena: plastične mase, polietenska i polipropenska vlakna, kaučuk, guma, lepkovi.
Demonstracioni ogledi:
Dobijanje i svojstva etena. Oksidacija etena kalijum-permanganatom. Polimerizacija stirena.
ALKINI (3)
Trostruka veza kod alkina. Homologni niz. Nomenklatura. Predstavnici. Dobijanje. Fizička svojstva. Reakcije alkina, adicija. Upotreba alkina.
Demonstracioni ogledi:
Dobijanje i ispitivanje svojstava etina.
AROMATIČNI UGLJOVODONICI (4)
Struktura benzena. Aromatičnost. Nomenklatura. Dobijanje. Fizička svojstva. Reakcije aromatičnih ugljovodonika, mehanizam supstitucije. Mono- i polisupstituisani derivati benzena. Izomerija polisupstituisanih derivata benzena. Policiklični aromatični ugljovodonici.
Demonstracioni ogledi:
Reakcije benzena: halogenovanje i nitrovanje.
HALOGENI DERIVATI UGLJOVODONIKA (2)
Struktura i nomenklatura. Predstavnici. Dobijanje. Fizička svojstva. Reakcije. Upotreba. Insekticidi.
Demonstracioni ogledi:
Dokazivanje prisustva halogena u ugljovodonicima.
OPTIČKA IZOMERIJA (3)
Molekulski hiralitet: optička aktivnost, enantiomeri, racemati. Konstitucija, konfiguracija. Stereohemijski tok hemijskih reakcija: nukleofilne supstitucije kod RX, elektrofilne adicije na C = C.
ALKOHOLI I FENOLI (5)
Svojstva OH grupe. Struktura i nomenklatura alkohola. Mono-, di- i polihidroksilni alkoholi. Položajna izomerija. Dobijanje alkohola. Fizička svojstva alkohola. Reakcije alkohola: nastajanje alkoholata i etsara, dehidratacije, oksidacije. Metanol, etanol, etilen-glikol, glicerol. Struktura, nomenklatura i fizička svojstva fenola. Dobijanje i reakcije fenola.
Demonstracioni ogledi:
Dokazivanje primarne i sekundarne alkoholne grupe ksantogenskom reakcijom. Dobijanje alkoholata. Dobijanje etil-nitrata. Dokazivanje: fenola gvožđe (III)-hloridom. Dobijanje natrijum-fenolata, dejstvo CO2. Reakcije fenola s bromnom vodom.
ETRI (2)
Struktura, nomenklatura, fizička svojstva, predstavnici i upotreba. Reakcije etara.
Demonstracioni ogledi:
Reakcije etara s centrovanom hlorovodoničnom kiselinom i hidroliza proizvoda.
ALDEHIDI I KETONI (6)
Svojstva C=O grupe. Struktura i nomenklatura. Dobijanje. Fizička svojstva. Reakcije: nukleofilna adicija i reakcije s Grinjarovim reagensima, oksidacija, redukcija, kondenzacione reakcije. Metanal, etanal i propanon - upotreba.
Demonstracioni ogledi:
Oksidacija aldehida Felingovim i Tolensovim rastvorom. Jodoformska reakcija.
KARBONSKE KISELINE I DERIVATI (7)
Svojstva -COOH grupe. Struktura i reaktivnost. Klasifikacija i nomenklatura. Monokarbonske kiseline. Polikarbonske kiseline. Supstituisane kiseline: hidroksi i amino. Funkcionalni derivati kiselina: soli, halogenidi kiselina i fozgen, anhidridi, nitrili. Estri. Poliestri. Amidi i karbamid. Poliamidi.
Demonstracioni ogledi:
Oksidacija metanske kiseline. Reakcija metala i organskih kiselina. Dobijanje estara.
AMINI I NITRO-JEDINJENJA (4)
Svojstva -NH2 grupe. Struktura, nomenklatura, fizička svojstva i reakcije amina. Najlon 6,6. Aromatični amini, anilin. Svojstva -NO2 grupe.
Demonstracioni ogledi:
Dokazivanje anilina.
ORGANSKA JEDINJENJA SA SUMPOROM (2)
Tioli, sulfidi. Sulfonske kiseline.
HETEROCIKLIČNA JEDINJENJA (2)
Nomenklatura osnovnih predstavnika. Aromatičnost, baznost, kiselost. Furfural, pirol, piridin. Prirodne organske boje.
METODE ZA IZOLOVANJE I DETEKCIJU ORGANSKIH JEDINJENJA (6)
Metode izolovanja i prečišćavanja organskih jedinjenja. Hromatografske metode. Osnovi spektroskopskih metoda: IC i NMR.
(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
UGLJENI HIDRATI (10)
Struktura i nomenklatura. Podela. Rasprostranjenost u prirodi. Monosaharidi, glukoza. Poluacetalni i acetalni oblici saharida. Diastereoizomeri. Glikozidi, glikozidne veze, disaharidi. Dobijanje saharoze. Polisaharidi. Prirodni proizvodi sa oligo- i polisaharidnim nizovima. Skrob. Celuloza i derivati. Hartija.
Demonstracioni ogledi:
Opšte reakcije na saharide. Razlikovanje redukujućih od neredukujućih disaharida. Hidroliza skroba i ispitivanje osobina hidrolizata.
LIPIDI (4)
Estri viših masnih kiselina i trigliceridi. Voskovi. Hidroliza triglicerida. Sapuni i deterdženti. Fosfogliceridi. Steroidi. Holesterol i kalciferol. Žučne kiseline.
Demonstracioni ogledi:
Opšte karakteristike lipida - rastvorljivost, emulzifikacija, saponifikacija.
ALKALOIDI I ANTIBIOTICI (3)
Alkaloidi, prirodni izvori i pojedini predstavnici. Fiziološko dejstvo, značaj pojedinih alkaloida i zloupotreba. Pojam antibioze. Prirodni izvori i izolovanje antibiotika. Penicilini. Streptomicin. Način delovanja antibiotika.
PROTEINI (10)
Aminokiseline kao gradivne jedinice proteina. Zavisnost strukture aminokiselina od pH. Osobine bočnih nizova. Reakcije aminokiselina. Esencijalne aminokiseline. Struktura proteina. Osobina peptidne veze. Oligopeptidi i polipeptidi. Veza između primarne i trodimenzionalne strukture proteina. Fibrilarni i globularni proteini. Fizičko-hemijska svojstva i podele proteina. Rastvorljivost proteina. Prosti i složeni proteini. Enzimi. Glavna svojstva enzima i mehanizam njihovog delovanja. Uticaj različitih faktora na aktivnost enzima: temperature, pH. Regulacija aktivnosti enzima. Antitela.
Demonstracioni ogledi:
Rastvorljivost tirozina pri različitim pH vrednostima. Taložene reakcije iz rastvora proteina: denatiracijom na ekstremnim vrednostima pH, toplotom, solima teških metala, amonijum-sulfatom, organskim supstancama (metanol, fenol). Ispitivanje delovanja amilaze. Faktori koji utiču na delovanje enzima: pH, koncentracija enzima i supstrata, aktivatori i inhibitori.
VITAMINI I HORMONI (3)
U vodi rastvorljivi vitamini. U ulju rastvorljivi vitamini. Veze između vitamina i metabolizma. Doenzimi. Hormoni. Steroidni hormoni.
NUKLEINSKE KISELINE (10)
Nukleinske kiseline i njihove osnovne strukturne jedinice. Osnovne karakteristike strukture. Struktura i funkcija DNK. Neke osobine DNK, dvostruka struktura DNK i komplementarnost polinukleotidnih lanaca. Struktura DNK kao molekulska osnova za očuvanje i prenošenje genetičkih informacija. Replikacija. Struktura i funkcija RNK. Strukture pojedinih klasa RNK. Sinteze RNK transkripcija genetičke informacije. Ganetička šifra. Biosinteza proteina.
OSNOVI METABOLIZMA (8)
Metabolički putevi i razmena energije u biosferi. Kruženje ugljenika i vodonika u prirodi. Energetika biohemijskih procesa. Varenje i resorpcija proteina, masti i ugljenih hidrata. Krebsov ciklus i oksidativna fosforilacija. Biosintetički procesi i regulacija metabolizma. Zajednički putevi metabolizma.
BIOTEHNOLOGIJA I NJENE MOGUĆNOSTI (2)
POLIMERI (6)
Tipovi vezivanja kod polimera. Uticaj umreženja na fizičke osobine, vulkanizacija. Prirodni i sintetički polimeri. Adicioni polimeri: slobodnoradikalska polimerizacija - teflon, PVC; jonska polimerizacija - lanosterol, buna kaučuk. Kondenzacioni polimeri: terilen, formaldehidne smole. Silikoni.
BOJE (3)
Pojam boje i povezanost sa hemijskom strukturom. Fenolftalein. Natroazo- i trifenilmetanske boje. Bojenje.
HEMIJSKI ZAGAĐIVAČI ŽIVOTNE SREDINE (5)
Zagađivanje atmosfere. Izvori zagađivanja. Glavni zagađivači: oksidi sumpora, azota, ugljovodonici, jedinjenja olova (tetraetilolovo), žive, cinka, kadmijuma i bakra, kancerogene supstance.
Zagađivanje vode. Izvori zagađivanja. Glavni zagađivači: organski otpadni materijali, neorganski otpadni materijali i toksični otpadni materijali. Prečišćavanje otpadnih voda.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Prema programu obrazovno-vaspitnog rada predviđena je obrada i posvećena posebna pažnja opštem delu hemije, bez čijeg bi poznavanja bilo nemoguće šire razumevanje hemijskih procesa, da bi poslužio kao solidna teorijska osnova za dalje izučavanje neorganske, organske i biohemije.
Izbor tema iz pojedinih oblasti hemije izvršen je tako da program predstavlja logičnu celinu i obezbeđuje postupno i sistematsko usvajanje neophodnih znanja.
Na osnovu odabranih naučnih sadržaja učenici stiču znanja o strukturi materije i zavisnosti osobine materije o strukturi. Izučavanje i kvalitativno tumačenje hemijskih promena i reakcija zasniva se na energetskom pristupu. Učenici se upoznaju sa savremenom hemijskom tehnologijom, osposobljavaju za praktičnu primenu znanja, zaštitu životne sredine i dobijaju osnove za dalje obrazovanje.
Uz svaku temu programa dat je i orijentacioni broj časova koji ima za cilj da nastavniku sugeriše obim, dubinu i način interpretacije pojedinih celina, odnosno tema. Ovaj fond časova je okvirnog karaktera i treba ga usklađivati sa konkretnom situacijom u odeljenju. U realizaciji programa treba se pridržavatinavedenog redosleda tema.
Pošto se program nadovezuje na program hemije za osnovno vaspitanje i obrazovanje, pri izradi programa pošlo se od važnijih činjenica i zakona koje su učenici već obrađivali. Pristup obradi je, međutim, različit. U osnovnom vaspitanju i obrazovanju pristup pojedinim temama bio je, pretežno, induktivan, generalizacije su se izvodile na osnovu saznanja do kojih su učenici došli samostalnim ili grupnim eksperimentalnim radom, dok se sada, u skladu sa razvojem apstraktnog mišljenja učenika, pristup menja, postaje sve više deduktivan.
Na ovom stupnju obrazovanja daju se tumačenja na bazi talasno-mehaničkog modela atoma. Tip veza se određuje polazeći od vrednosti za elektronegativnost, dok je merilo reaktivnosti energija jonizacije i afinitet prema elektronu. Tumačenja vezana za ponašanje kiselina i baza daju sa protolitičkom teorijom. Proširen je pojam oksidodedukcije. Pri razradi pojma kiselina i baza, oksidacionog i redukcionog sredstva, učenicima se ukazuje na činjenicu da su ti pojmovi relativni, da kiselina može da bude i baza, da oksidaciono sredstvo može da bude i redukciono sredstvo, zavisno od reakcije u kojoj učestvuje. Pri obradi hemijskih reakcija ističe se da je njihovo poznavanje uslov za usvajanje osnova hemijske tehnologije, ukazuje se na njihov značaj ne samo za hemijsku proizvodnju - primenjenu hemiju, već i na promet materija u živim organizmima. Posebna pažnja posvećuje se strukturi organskih jedinjenja.
Pri izlaganju naučnih činjenica nastavnici treba da vode računa o jedinstvenosti i interdisciplinarnosti nastavnih principa u prirodnim naukama, kako bi učenici shvatili povezanost pojava i procesa u prirodi i njihovu međusobnu zavisnost i uslovljenost. Hemijske zakonitosti treba de se izučavaju u sklopu prirodnih zakonitosti. Redosled programskih sadržaja omogućava postepeno izgrađivanje učenikovog shvatanja, kao i formiranje uverenja o materijalnosti sveta, o hemijskom kretanju materije, o neodvojivosti materije, prostora i vremena.
U toku realizacije programa ukazuje se na evoluciju pojmova (pojam atoma, pojam elementa, pojam oksidacije i redukcije, pojam kiseline i baze) i formira uverenje da naša saznanja nisu konačna i da će nauka davati nove definicije pojmova i nova tumačenja.
Periodni sistem elemenata i zakon periodičnosti, periodičnost građe elektronskih omotača i periodičnost promena hemijskih svojstava elemenata koriste se za prikazivanje zavisnosti kvalitativnih osobina od kvantitativnih karakteristika. Ukazuje se na jedinstvo suprotnosti u atomu, jedinstvo materije u prirodi.
Prilikom realizacije programa osnovno polazište predstavljaju zadaci predmeta i opredeljenje da učenici pretežno dolaze do saznanja na osnovu podataka dobijenih eksperimentalnim putem, te je realizacija navedenih ogleda, najčešće, pri usvajanju novih nastavnih sadržaja obavezna. Oglede demonstrira nastavnik ili se realizuju grupnim radom učenika, ukoliko postoje odgovarajući uslovi.
Nastava hemije potpomaže razvitak saznajnih mogućnosti učenika, doprinosi razvijanju sposobnosti posmatranja, mašte i mišljenja učenika.
Realizacija vežbi u školskoj laboratoriji je, isto tako obavezna. Vežbe izvode učenici individualno, ili grupno, pod kontrolom nastavnika. Pošto se vežbe u I razredu organizuju za deo (polovinu) odeljenja, potrebno je rasporedom časova za vežbe predvideti nedeljno dva vezana časa (blok), a nastavnik će se, u zavisnosti od prirode eksperimenta, opredeliti za rad sa istom ili sa drugom grupom učenika, (Učenici mogu vežbati jednom u dve nedelje 2 časa). Učenike treba osposobljavati u rukovanju priborom i mernim instrumentima, uvoditi ih postupno u metode ispitivanja prirodnih pojava.
Prilikom izvođenja eksperimenata učenici se osposobljavaju da posmatraju, da svesno usmeravaju pažnju na objekat, pojavu ili proces posmatranja, pribavljajući kvantitativne i kvalitativne podatke. Tokom izvođenja ogleda, treba nastojati da se razvija intenzivna misaona aktivnost učenika - komparacija, identifikacija, diferencijacija, analiza, sinteza, generalizacija i klasifikacija. Ona uslovljava izvođenje zaključaka i uočavanje zakonitosti u hemijskim pojavama i reakcijama, to je neophodno da se učenici u tome osamostaljuju. Misaonom aktiviranju doprinose i problemski koncipirani ogledi, računski zadaci i zalaganja da se rezultati ogleda, usmeno ili pismeno, precizno interpretiraju.
Računski zadaci su najsvrsishodniji kada su vezani za ogled, no njima je potrebno posvetiti punu pažnju i pri obradi teorijskih sadržaja kao i pri koncipiranju pismenih vežbi.
Učenici treba da vode dnevnik rada u kome razrađuju materiju koju su obrađivali na vežbama.
Kontrolni zadaci primenjuju se najmanje dva puta godišnje radi proveravanja i vrednovanja uspešnosti odabrane i primenjene metode u realizaciji određene teme ili oblasti i u cilju samokontrole nastavnika i provere znanja učenika.
Odvijanje nastave u hemijskoj laboratoriji (kabinetu) uz korišćenje nastavnih sredstava navedenih u Normativu opreme neophodan je uslov za efikasno izvođenje obrazovno-vaspitnog rada i ostvarivanje programskih zadataka.
CILJ I ZADACI
Cilj nastave biologije je da, u sklopu opštih ciljeva nastave, doprinese razvoju kompletne ličnosti učenika, kako u obrazovnom tako i u vaspitnom smislu. To podrazumeva usvajanje nastavnih sadržaja biologije sa naučnog aspekta, uz, istovremeno, razvijanje psihofizičkih sposobnosti učenika na saznajnom i psihomotornom planu.
Zadaci nastave su:
- sticanje opštih naučnih znanja iz oblasti biološke nauke i prakse;
- razumevanje opštih zakonitosti koje vladaju u živoj prirodi i prihvatanje kao osnove za formiranje sopstvenih i opštih normi ponašanja prema okolini u kojoj žive;
- poznavanje činjenica i generalizacija koje će usvojiti kao nove informacije, a koje su osnova za dalje sticanje znanja;
- razvijanje perceptivnog saznavanja objektivne stvarnosti;
- sticanje sposobnosti misaonog uopštavanja saznanja u obliku pojmova, pravila, principa, zakonitosti, definicija, zaključaka, dokaza, hipoteza, teorija, sistema vrednosti itd.;
- razvijanje svojih misaonih i izražajnih sposobnosti;
- razvijanje sposobnosti za samoinicijativno i samostalno istraživanje;
- prihvatanje stavova da je očuvanje, unapređivanje i zaštita životne sredine njihov prioritetni zadatak;
- osposobljavanje za samoobrazovanje i samostalan izbor zanimanja u toku daljeg školovanja.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje, 9 vežbi)
SADRŽAJI PROGRAMA
I. OSNOVI CITOLOGIJE (20)
Biologija ćelije. Hemijski sastav ćelije, organska i neorganska jedinjenja koja učestvuju u izgradnji ćelija.
Prokariotska i eukariotska ćelija.
Ćelijska membrana. Građa ćelijske membrane.
Jedro. Građa i uloga jedra. Membrana jedra i plazma jedra. Hromozomi, hromatin (organizacija hromatina, DNK, histoni, RNK, nehistonski proteini). Jedarce.
Ćelijske organele. Citoplazma. Ribozomi. Polizomi. Citoplazmatične membrane (endoplazmatične mreže; goldzijev sistem; lizozomi; specifične granule). Plastidi. Mitohondrije. Centrozom. Citoskelet.
Razlike između ćelija jednoćelijskih i višećelijskih organizama. Razlike između biljne i životinjske ćelije.
Ciklus ćelije. Deoba ćelije: amitoza, mitoza i mejoza:
Vežba: Metode izučavanja ćelije pomoću svetlosnog i elektronskog mikroskopa.
Razdeo virusi. Poreklo i značaj.
PROKARIOTA
Razdeo bakterije (bacteriophyta). Opšte odlike bakterija - građa i hemijski sastav bakterijske ćelije. Promet materija u bakteriji. Oblici i razmnožavanje. Sistematika. Filogenija, ekologija i rasprostranjenost. Bakterije izazivači bolesti biljaka, životinja i ljudi.
Razdeo modrozelene alge (Cyanophyta). Opšte odlike - građa i razmnožavanje. Sistematika. Filogenija. Ekologija i rasprostranjenost modrozelenih algi. Značaj modrozelenih algi u prirodi.
EUKARIOTA
II. MORFOLOGIJA, SISTEMATIKA I FILOGENIJA NIŽIH BILJAKA (20)
Zadaci morfologije i sistematike i njihov značaj. Taksonomske kategorije. Metode sistematike. Botanička nomenklatura. Principi filogenetske sistematike. Pregled viših taksona.
Vežba: osnovni principi i metode determinacije biljaka.
Razdeo silikatne alge ili dijatomeje (Bacillariophyta). Opšte odlike - građa ćelije i razmnožavanje. Sistematika. Ekologija i rasprostranjenost. Značaj dijatomeja u prirodi i njihov praktični značaj.
Razdeo mrke alge (Phaeophyta). Opšte odlike - građa, razmnožavanje. Sistematika. Ekologija i rasprostranjenost. Značaj mrkih algi.
Razdeo crvene alge (Rhodophyta). Opšte odlike - građa, oblici i razmnožavanje. Sistematika. Ekologija i rasprostranjenost. Značaj crvenih algi.
Razdeo euglenoidne alge (Euglenophyta). Opšte odlike na primeru zelene euglene. Ekologija i rasprostranjenost.
Razdeo zelene alge (Chlorophyta). Opšte odlike - građa, oblici i razmnožavanje. Sistematika. Ekologija i rasprostranjenost. Značaj zelenih algi u prirodi.
Vežbe: determinacija nekih algi pomoću ključa.
Razdeo hara (Charophyta). Opšte odlike - građa i razmnožavanje. Sistematika. Filogenija algi. Ekologija i rasprostranjenost.
Razdeo gljive (Mycophyta ili mycota). Opšte odlike gljiva - građa i razmnožavanje. Sistematika. Filogenija. Ekologija i rasprostranjenost. Značaj gljiva u prirodi i privredi. Gljive kao izazivači bolesti kultivisanih biljaka, domaćih životinja i čoveka.
Razdeo lišaji (Lichenophyta). Opšte odlike - komponente lišaja, građa i razmnožavanje. Sistematika. Filogenija. Ekologija i rasprostranjenost lišaja. Značaj lišaja u prirodi i privredi.
Vežba: determinacija lišaja iz najbliže okoline škole.
III. MORFOLOGIJA, SISTEMATIKA I FILOGENIJA VIŠIH BILJAKA (30)
Biljna tkiva. Tvorna tkiva (meristemi). Pokorična, mehanička, apsorpciona, fotosintetička i provodna tkiva. Provodni snopići. Tkiva za magaciniranje, proveravanje i izlučivanje.
Morfologija vegetativnih organa. Koren, delovi, oblici, građa i metamorfoza. Izdanak, kratki i dugi, pupoljak. Stablo, oblici, grananje, koegzistentnost u građi, metamorfoza, anatomska građa (primarna i sekundarna). List, delovi, oblici, obod liske, složeni listovi, nervatura, anatomska građa, metamorfoza.
Razdeo riniofite (Rhyniophyta). Opšte odlike na primeru rinije.
Razdeo mahovine (Bryophyta). Opšte odlike - građa, razmnožavanje i razviće. Sistematika. Filogenija. Ekologija i rasprostranjenost. Značaj mahovina u prirodi.
Vežba: determinacija mahovina iz najbliže okoline škole.
Razdeo prečice (Lycopodiophyta). Fosilne prečice. Odlike na primeru asteroksilona. Opšte odlike recentnih prečica - građa, razmnožavanje i razviće. Sistematika. Filogenija. Ekologija i rasprostranjenost.
Razdeo rastavići (Equisetophyta). Opšte odlike - građa i razmnožavanje. Sistematika. Filogenija. Ekologija, rasprostranjenost i značaj.
Razdeo paprati (Polypodiophyta). Opšte odlike - građa (koren, stablo i list), razmnožavanje i razviće. Sistematika. Filogenija. Ekologija, rasprostranjenost i značaj.
Vežba: determinacija paprati iz najbliže okoline škole.
Razdeo golosemenice (Pinophyta). Klasa izumrlih semenih paprati (Lyginopteriodopsida) - odlike na liginopterisu.
Klasa cikasa (Cicadopsida). Odlike. Ekologija i rasprostranjenost.
Klasa gingkoa (Gingkopsida). Odlike. Ekologija i rasprostranjenost.
Klasa četinara (Pinopsida). Opšte odlike - koren, stablo, list, reproduktivni organi, oprašivanje i oplođenje. Seme. Ciklus razvića. Sistematika. Filogenija golosemenica. Značaj.
Vežba: determinacija četinara iz najbliže okoline škole.
Razdeo skrivenosemenice (Magnoliophyta). Reproduktivni organi: cvet (građa, simetrija, oprašivanje i oplođenje), cvasti (vrste), seme i plod (vrste plodova, rasejavanje plodova i semena).
Odlike dikotila i monokotila. Sistematika.
Klasa dikotila (Magnoliophyta). Familije: ljutića, bukava, breza, kupusa, ruža, boba, pomoćnica, usnatica i glavočika. Filogenija. Ekologija, rasprostranjenost i značaj.
Vežbe: determinacija rodova dikotila iz familija koje su izučavane.
Klasa monokotila (Liliatae). Familije: ljiljana, šaševa i trava. Filogenija. Ekologija, rasprostranjenost i značaj.
Vežbe: determinacija redova monokotila iz familija koje su izučavane.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje, 5 vežbi)
SADRŽAJI PROGRAMA
MORFOLOGIJA I SISTEMATIKA ŽIVOTINJA
I. MORFOLOGIJA I SISTEMATIKA BESKIČMENJAKA (40)
Organizacija životinja. Jedinstvo živog sveta u pogledu strukture i funkcije. Tkiva, vrste tkiva i njihova karakteristika, organi, organski sistemi i organizam kao celina. Simetrija životinja. Principi naučnog klasifikovanja životinja; sistematske kategorije.
Eukariota
Protozoa, građa i funkcija jednoćelijskih organizama, klasifikacija i filogenija. Značaj protozoa.
Metazoa
Poreklo višećeličnosti.
Parazoa
Organizacija plakozoa i sunđera (odsustvo organa i organskih sistema), klasifikacija i rasprostranjenje.
Eumetazoa
Dupljari, odlike telesne organizacije (diferencijacija tkiva, začetak organa i organskih sistema), polimorfizam i smena generacija kod knidarija, klasifikacija i značaj.
Ktenofore (ukratko)
Pljosnati crvi (bilateralna simetrija, kretanje i pojava cefalizacije), karakteristike telesne organizacije na primeru turbelarija; klasifikacija. Adaptacija na parazitski način života na primeru metilja i pantljičara. Značajne parazitske vrste.
Organizacija nemertina i filogenetski značaj pljosnatih crva.
Pseudocelomata
Odlike organizacije, rasprostranjenje i značaj nematoda. Značajne parazitske vrste.
Celomata
Pojava i značaj celoma. Pravci razvoja celomata. Manje grupe celomskih protostomija (onihofora, tardigrada, pentastomida, sipunkulida, ehiurida, priapulida).
Mekušci. Odlike telesne organizacije, klasifikacija, rasprostranjenje i značaj.
Prstenasti crvi (pojava segmentacije, karakteristike homonomne segmentacije), klasifikacija i odlike telesne organizacije, rasprostranjenje i značaj.
Zglavkari. Osnovne odlike. Klasifikacija sa kratkim opisom glavnih grupa i rasprostranjenje.
Paukolike životinje. Odlike, organizacije na primeru škorpije i pauka, klasifikacija i značaj, otrovne vrste, vrste značajne kao paraziti i vektori zaraznih oboljenja.
Rakovi. Građa, raznovrsnost, klasifikacija, rasprostranjenje i značaj.
Insekti. Građa, odlike, rasprostranjenje, klasifikacija i značaj. Uloga insekata u humanoj i veterinarskoj medicini i ekonomiji prirode.
Vežba: Principi i metode determinacije insekata. Determinacija redova insekata pomoću ključa.
(Briozoa)
Tentakulata i manje grupe celomskih Deuterostomija (Hetognata, Pogonofora).
Bodljokošci. Specifičnosti organizacije, klasifikacija i rasprostranjenje.
II. MORFOLOGIJA I SISTEMATIKA HORDATA (30)
Hordata
Organizacija, poreklo i pravci evolucije. Klasifikacija.
Tunikata
Opšte odlike, klasifikacija, rasprostranjenje.
Cefalohordata
Odlike, telesne organizacije, način života i rasprostranjenje.
Kičmenjaci. Uporedni pregled građe organa.
Poreklo i razvoj riba. Adaptacije na život u vodi, klasifikacija, rasprostranjenje i značaj.
Vežba: Principi i metode determinacije riba. Determinacija slatkovodnih riba pomoću ključa.
Poreklo i razvoj vodozemaca. Adaptacije na kopneni način života. Klasifikacija i značaj.
Vežba: Principi i metode determinacije žaba. Determinacija žaba pomoću ključa.
Poreklo i razvoj gmizavaca. Adaptacije na kopneni način života, klasifikacija i značaj.
Vežba: Principi i metode determinacije gmizavaca. Determinacija guštera i kornjače pomoću ključa.
Poreklo i razvoj ptica. Adaptacija na specifične načine života, klasifikacija i značaj.
Vežba: Principi i metode determinacije ptica. Determinacija familija ptica pomoću ključa.
Poreklo i razvoj sisara. Adaptivna radijacija sisara, klasifikacija, rasprostranjenje i značaj.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
OSNOVI MOLEKULARNE BIOLOGIJE (10)
Predmet i značaj izučavanja molekularne biologije. Molekulska osnova bioloških procesa. Interdisciplinarnost molekularne biologije.
Molekulske osnove nasleđivanja. Nukleinske kiseline i njihova osnovna struktura. Struktura i funkcija DNK kao molekulska osnova za očuvanje i prenošenje genetskih informacija. Replikacija DNK. Struktura RNK. Vrste i funkcije RNK.
Biosinteza belančevina. Genetički kod, transkripcija, translacija i biosinteza proteina. Uloga ribozoma u biosintezi proteina.
Geni. Definicija gena po molekularnom nivou. Molekulsko objašnjenje odnosa gena, proteina kao genskih proizvoda i genotipskih osobina. Biohemijska osnova razvića i diferencijacija organizma.
Genetički inženjering. Mogućnosti intervenisanja i menjanja naslednog materijala.
BIOLOGIJA RAZVIĆA ŽIVOTINJA (14)
Polne ćelije (gameti): Ovogeneza; Spermatogeneza.
Oplođenje: Spoljašnje i unutrašnje oplođenje; Oviparnost, ovoviparnost, viviparnost; Vrste jajnih ćelija i način deobe jajnih ćelija.
Rani stupnjevi embriogeneze i organogeneza.
Rast: Rast ćelije, organa i organizma.
Embrionalni omotači.
Postembrionalno razviće: Metamorfoza i regeneracija.
Starenje
Ontogenetsko razviće: Prenatalni period; Preembrionalni, embrionalni i fetalni period; Rađanje; Neonatalni period; Juvenilni period; Prepubertalni i pubertalni period; Adultni period.
MEHANIZMI NASLEĐIVANJA (20)
Organizacija i mehanizmi prenošenja genetičkog materijala. Osnovna pravila nasleđivanja. Izvori genetičke varijabilnosti; kombinovanje gena i hromozoma. Promene genetičkog materijala. Genske mutacije - postanak, učestalost i efekat dejstva. Reper-mehanizam. Hromozomske aberacije. Tipovi i primeri nasleđivanja osobina kod biljaka i životinja. Uticaj sredine na izazivanje naslednih promena. Jonizujuća zračenja kao izazivači naslednih promena. Genetička kontrola razvića. Varijabilnost i nasleđivanje kvantitativnih osobina. Genetička struktura populacija. Dinamika održavanja genetičke polimorfnosti populacije. Veštačka selekcija i oplemenjivanje biljaka. Selekcija i oplemenjivanje životinja. Naslednost i variranje osobina kod ljudi. Nasledne bolesti. Genetička uslovljenost čovekovog ponašanja.
EKOLOGIJA I ZAŠTITA I UNAPREĐIVANJE ŽIVOTNE SREDINE (16)
I. OSNOVNI POJMOVI I PRINCIPI EKOLOGIJA (8)
Definicija, predmet ispitivanja i značaj ekologije.
Uslovi života i pojam ekoloških faktora. Odnos organizma i životne sredine.
Klasifikacija ekoloških faktora.
Limitirajući faktori.
Adaptacije na različite uslove života.
Životna forma - pojam, primeri i klasifikacija.
Ekološka niša - pojam, primeri i savremena shvatanja.
Životno stanište i pojam biotopa.
Pojam populacije i njene osnovne odlike. Gustina populacije. Prostorni odnosi. Rađanje i smrtnost. Uzrasna i polna struktura populacije. Rastenje i promena brojnosti populacije.
Životna zajednica (biocenoza) kao sistem populacije. Struktura i klasifikacija životnih zajednica. Suvozemne i vodene zajednice. Fotosinteza i odnosi ishrane. Tipovi i specijalizacija ishrane. Lanci i mreže lanaca ishrane. Ekološke piramide.
Ekosistem kao jedinstvo biotopa i biocenoze. Kruženje materije i proticanje energije kroz ekosistem. Organski produktivitet ekosistema. Preobražaji ekosistema. Grupisanje i klasifikacija ekosistema.
Biosfera - jedinstveni ekološki sistem Zemlje. Biogeohemijski ciklusi u biosferi. Procesi kruženja ugljenika, azota, kiseonika i vode.
Životne oblasti. Oblast mora i okeana. Oblast kopnenih voda. Suvozemna oblast života.
II. ZAŠTITA I UNAPREĐIVANJE ŽIVOTNE SREDINE (7)
Čovek i njegov odnos prema ostaloj neživoj i živoj prirodi.
Ekološke promene u prirodi pod dejstvom čoveka.
Promene fizičkih uslova sredine. Promene u sastavu živog sveta. Proces domestifikacije: domestifikacija zemljišta, biljaka i životinja. Procesi urbanizacije i industrijalizacije. Genetički i zdravstveni efekti narušene i zagađene životne sredine.
Pojam, izvori i vrste zagađivanja i narušavanja životne sredine i mogućnosti zaštite. Izvori zagađivanja voda, vazduha, zemljišta i hrane. Sistemi praćenja stanja životne sredine.
Buka i vibracije. Zračenje.
Ekološke osnove prostornog planiranja i uređenja prostora. Ekologija predela.
III. ZAŠTITA PRIRODE (1)
Problemi ugroženosti i zaštite žive i nežive prirode. Savremeni pristupi i mogućnosti zaštite ugrožene flore, faune i životnih zajednica. Mogućnosti rekultivacije i revitalizacije ekosistema i predela.
OSNOVNI PRINCIPI EVOLUCIONE BIOLOGIJE (10)
Teorije evolucije.
Darvinizam i savremena objašnjenja evolucionih procesa.
Mehanizmi evolucionih procesa; mutacije; genetički drift, protok gena.
Prirodna selekcija i adaptacije.
Postanak vrsta i teorije specijacije.
Postanak života.
Evolucija i filogenija.
Poreklo čoveka.
Biologija i kultura u evoluciji čoveka.
Uticaj čoveka na pravac i brzinu evolucionih procesa.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Program je, inače, tako koncipiran da predstavlja nastavak programa biologije za osnovnu školu i sa njim čini celinu. Sadržaji programa imaju opšteobrazovni i opštestručni karakter i treba da doprinesu formiranju opšte kulture učenika. Istovremeno, struktura programa daje solidnu osnovu za izučavanje onih bioloških disciplina koje nisu mogle biti ranije obuhvaćene i drugih prirodnih i tehničkih nauka za koje se učenici opredeljuju u toku daljeg školovanja na višim školama i fakultetima.
Program je strukturiran tako da su pojedine oblasti podeljene na nastavne teme, koje predstavljaju logičke celine. Nastavne teme su raščlanjene na nastavne jedinice u okviru kojih se bliže određuju konkretni nastavni sadržaji. Broj u zagradi pored nastavne oblasti ili nastavne teme predstavlja orijentacioni broj časova za oblast ili temu u celini (obrada novog gradiva, vežbe, utvrđivanje, obnavljanje).
Za realizaciju programa veoma je važno dobro planiranje gradiva. Prilikom izrade planova rada (globalnog i operativnog) treba predvideti 60% časova za obradu novog gradiva, a 40% za druge tipove časova. U toku realizacije programa potrebno je voditi računa o uzrastu učenika i njihovom prethodno stečenom znanju. Takođe je neophodno izvršiti korelaciju biologije sa hemijom i fizikom. Uspeh u realizaciji obrazovno-vaspitnih zadataka u nastavi biologije zavisi od primene odgovarajućih oblika i metoda rada i korišćenja odgovarajućih nastavnih sredstava. Zato treba koristiti one oblike i metode rada koje će učenici, već pripremljeni u toku osnovnog školovanja, primenjivati. Za realizaciju časova obrade novog gradiva, utvrđivanja i obnavljanja najčešće se primenjuje frontalno-individualni oblik rada. Za časove vežbi koristi se grupni oblik rada, ali ako to vežba zahteva i postoje uslovi za to, može se primeniti rad u parovima ili individualni oblik rada. U nastavi biologije posebno mesto imaju metoda razgovora i diskusije, ilustrativno-demonstracione metode, metode eksperimenta i samostalan rad učenika. Nastavnik treba da odredi najbolju kombinaciju nastavnih metoda u skladu sa sadržajima programa, uzrastom učenika, njihovim znanjima i interesovanjima i uslovima u kojima se izvodi nastava. Podrazumeva se da se nastava biologije održava u kabinetu za biologiju ili specijalizovanoj učionici. Nastavnici su u obavezi da sa učenicima realizuju sve vežbe predviđene programom.
Za realizaciju programa biologije neophodno je da škola obezbedi minimum nastavnih sredstava, što je predviđeno i regulisano Normativom. Isto tako, treba obezbediti saradnju sa drugim institucijama i stručnjacima koji u njima rade. Obrada nekih nastavnih jedinica ili vežbi može se izvesti u odgovarajućoj instituciji i biti poverena biologu specijalisti za određenu oblast.
Realizacija programa biologije zahteva od nastavnika punu angažovanost i permanentan rad na ličnom stručnom usavršavanju. U tome će mu pomoći dobra i savremena stručna literatura koju treba da poseduje i u školskoj i ličnoj biblioteci.
Uspešno savlađivanje gradiva zavisi i od pravilno određenih nivoa obrazovno-vaspitnih zahteva.
Obaveštenost kao nivo obrazovno-vaspitnih zahteva podrazumeva da učenici prepoznaju pojedine značajne činjenice, pojmove i procese, da umeju da ih opišu, ispričaju ili navedu, što znači da ih reprodukuju u bitno neizmenjenom obliku. Zato broj činjenica, pojmova i procesa, kao i zakonitosti koje se izlažu, ne smeju obimom opterećivati učenike. Na ovom nivou, uglavnom, treba dati činjenice koje su neophodne za razumevanje pojava, procesa i zakonitosti.
Razumevanje kao viši kvalitet znanja, uključuje i prethodni nivo. On se karakteriše sposobnošću učenika da stečena znanja reorganizuju tako da određene činjenice, pojmove i zakonitosti umeju da objasne, da ih analiziraju, dovedu u nove veze i odnose, kao i da umeju da interpretiraju gradivo u izmenjenom obliku.
Primena kao najviši nivo obrazovno-vaspitnih zahteva pretpostavlja da učenici budu osposobljeni za određena uopštavanja, primenu principa i metoda u rešavanju teorijskih i praktičnih problema.
Pravilno određivanje nivoa obrazovno-vaspitnih zahteva olakšaće nastavniku rad sa učenicima, praćenje njihovog napredovanja i omogućiti realnije vrednovanje rada.
I RAZRED
U I razredu izučavaju se citologija, morfologija i sistematika biljaka. S obzirom na kontinuiranost nastavnih sadržaja u višim razredima, ovde treba staviti akcenat na gradivo iz citologije.
Na nivou obaveštenosti učenici treba da znaju hemijsku građu ćelije, a posebno građu i funkciju belančevina i nukleinskih kiselina; građu prokariotske i eukariotske ćelije i razlike među njima; osnovne funkcije delova ćelije; ćelijski ciklus i u osnovnim crtama deobu ćelije. U okviru sistematike učenici treba da znaju opšte karakteristike virusa i bakterija i njihov značaj; opšte karakteristike algi i da umeju taksativno da navedu neke od grupa, koristeći slike ili herbarski materijal; gljive i lišajeve, takođe, u opštim crtama. U okviru morfologije viših biljaka treba da poznaju biljna tkiva i biljne organe, njihove osnovne karakteristike i podelu. Treba da poznaju opšte karakteristike mahovina, paprati, golosemenica, skrivenosemenica, njihov ciklus razvića i glavne predstavnike familija.
Na nivou razumevanja učenici treba suštinski da poznaju građu i funkciju belančevina i nukleinskih kiselina, da detaljno poznaju građu i funkcionisanje ćelije, ćelijski ciklus i deobu ćelije, uz crtanje i samostalno objašnjavanje. Treba samostalno da izvedu jednostavnije vežbe i da umeju da formulišu jednostavnije zaključke. Treba dobro da poznaju morfologiju biljaka, principe sistematike, filogeniju i ključne familije.
Na nivou primene učenici treba da, u okviru citologije, razumeju suštinske pojave i procese i da umeju samostalno i logički da ih objasne. Uz deobu ćelije treba da razumeju suštinu prenošenja genetičke informacije u vremenu. Vežbe treba samostalno da izvode, donose logičke sudove i zaključke i da razumeju rezultate vežbi.
U oblasti morfologije biljaka treba da raspoznaju biljna tkiva i mikroskopsku građu organa na preparatima, da raspoznaju različite vrste biljnih organa na prirodnom materijalu, da dobro poznaju sve biljne sistematske kategorije i da biljke mogu sami da determinišu na osnovu ključa. U okviru vežbi treba samostalno da prave privremene preparate. Na ovom nivou učenici treba da umeju da izrade seminarski rad, uz pomoć nastavnika.
Minimalni standard
Ocenu dovoljan (2) može da dobije učenik koji je savladao 50% gradiva na nivou obaveštenosti:
Hemijski sastav ćelije - belančevine i nukleinske kiseline.
Razlika između prokariotske i aukariotske ćelije.
Virusi i bakterije.
Tvorna i trajna tkiva. Biljni organi. Elementi sistematike.
II RAZRED
U II razredu izučava se morfologija i sistematika životinja, sa evolutivnim pristupom i akcentom na novija istraživanja u ovoj oblasti. Gradivu je dat i ekološki pristup.
Na nivou obaveštenosti učenici treba da nauče principe moderne sistematike životinja; da znaju glavne karakteristike pojedinih grupa beskičmenjaka i kičmenjaka i da taksativno navedu glavne familije i karakteristične predstavnike.
Na nivou razumevanja učenici treba dobro da poznaju građu organizama i uoče usložnjavanje te građe kroz njihov evolutivni razvoj; da poznaju karakteristike viših i nižih taksonomskih kategorija i glavnih predstavnika familija. Oni ovo gradivo treba samostalno da izlažu.
Kod kičmenjaka treba da nauče determinaciju pomoću ključa.
Na nivou primene učenici treba u osnovi da poznaju čitavo gradivo, da uoče suštinu evolutivnih promena kod životinja, da shvate suštinu i značaj ekoloških i evolutivnih adaptivnih promena, da samostalno koriste ključ, da ga primene pri pravljenju zbirki ljuštura beskičmenjaka ili insekata, kostiju kičmenjaka i da samostalno rade seminarske radove.
Minimalni standard
Ocenu dovoljan (2) može da dobije učenik koji je savladao 50% gradiva na nivou obaveštenosti:
Organizacija životinja.
Tkiva, organi i organski sistemi životinja.
Principi sistematike životinja.
Ključne sistematske grupe beskičmenjaka i kičmenjaka, njihove karakteristike i predstavnici.
III RAZRED
U III razredu se izučava više oblasti koje predstavljaju sintezu prethodno stečenih znanja. Posebnu oblast predstavlja ekologija sa zaštitom životne sredine.
Na nivou obaveštenosti učenici treba da zaokruže svoje znanje iz molekularne biologije kako bi razumeli osnovne mehanizme nasleđivanja, biologiju razvića i evoluciju u elementarnim crtama.
Ekologiju i zaštitu životne sredine treba dobro da poznaju kako bi i na ovom nivou izgradili ekološku svest i ekološku kulturu.
Na nivou razumevanja učenici moraju da shvate suštinu procesa nasleđivanja i varijabilnosti osobina kod organizama i da to povežu sa biologijom razvića i evolucijom. To treba da bude osnov za shvatanje suštine ekologije kao nauke.
Na nivou primene učenici treba da razumeju suštinu života, počev od molekularnog nivoa organizacije do ćelije, organizma, grupe organizama, ekosistema i biosfere u celini; da usvojena znanja samostalno primenjuju kroz praktičan rad van učionice, istraživački rad i seminarske i druge radove. Učenici na ovom nivou treba da budu potpuno osposobljeni, pripremljeni i profesionalno orijentisani za dalje školovanje i rad.
Minimalni standard
Ocenu dovoljan (2) može da dobije učenik koji je savladao 50% gradiva na nivou obaveštenosti:
Molekulske osnove nasleđivanja.
Osnovna pravila nasleđivanja.
Mutacije.
Polne ćelije, oplođenje i razviće embriona.
Mehanizmi evolucionih procesa.
Osnovni pojmovi i principi ekologije.
Zaštita i unapređivanje životne sredine.
Zaštita prirode.
CILJ I ZADACI
Cilj nastave pedologije je da učenicima pruži osnovna znanja iz pedologije, odnosno da učenici upoznaju procese koji se obavljaju u zemljištu.
Zadaci nastave su:
- shvatanje procesa obrazovanja zemljišta;
- upoznavanje osobina zemljišta i njegove specifičnosti za biljnu proizvodnju;
- ovladavanje određenim znanjima neophodnim za razumevanje procesa koji se odvijaju u zemljištu;
- shvatanje metoda proučavanja zemljišta radi upoznavanja svojstva zemljišta;
- shvatanje mogućnosti čoveka u borbi sa prirodom, odnosno da može da je menja i prilagođava svojim potrebama.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
UVOD U PREDMET I ZADATAK PEDOLOGIJE (1)
Značaj pedologije u poljoprivrednoj proizvodnji.
GEOLOGIJA (11)
Pojam geologije. Podela geologije, minerologije i osobine minerala. Građa minerala. Fizička svojstva minerala.
Silikati: amfiboli i pirokseni. Olifin, siskuni, serpentin, kaolinit, ortoklasi i plagioklasi.
Oksidi: kvarc, opal, magnetiti, hematit, limonit.
Karbonati: kalcit, arogont, dolomit.
Petrografija: sastav zemljine kore, pojam magme i litosfere. Način pojavljivanja magmatskih stena. Fizičke osobine magmatskih stena. Magmatske stene: grupe granita, grupe granodiorita, grupe sijenita, grupe diorita, andezit, bazalt.
Sedimentne stene. Postanak sedimenata. Konglomerati i breče. Organogeni sedimenti. Hemijski sedimenti.
Metamorfne stene. Postanak metamorfnih stena. Kristalasti škriljci.
Raspadanje minerala i stena: faktori raspadanja. Produkti raspadanja, fizičko-hemijski procesi raspadanja.
Tektonska geologija. Određivanje položaja slojeva. Tektonski poremećaji.
Hidrogeologija. Sastav vode u zemljinoj kori. Vidovi vode u stenama. Podzemne vode.
PEDOLOGIJA
GENEZA ZEMLJIŠTA (1)
Činioci obrazovanja zemljišta - klima, geološki supstrat, reljef, živi organizmi, čovek i vreme.
PROCESI OBRAZOVANJA ZEMLJIŠTA (3)
Osnovne grupe pedogenetskih procesa. Sinteza i razlaganje organskih materija. Raspadanje i obrazovanje novih minerala i migracija sastojaka zemljišta. Osnovni pedogenetski procesi.
HEMIJSKI SASTAV ZEMLJIŠTA (6)
Sadržaj najvažnijih elemenata u raznim zemljištima. Uslovi nagomilavanja i ispiranja u zemljištu.
a) Minerološki sastav zemljišta. Osnovne grupe minerala i njihov odnos u raznim zemljištima. Najvažnije osobine gline i njen značaj u biljnoj proizvodnji.
b) Organske materije u zemlji. Značaj organskih materija. Humus, forme humusa i uloga u zemljištu. Podela zemljišta prema sadržaju humusa.
HEMIJSKE OSOBINE ZEMLJIŠTA (8)
Sorptivna sposobnost zemljišta, zemljišni koloidi. Oblici sorpcije materije u zemljištu. Zasićenost zemljišta asorbovanim bazama. Zemljišni rastvor: sastav zemljišnog rastvora, zemljišni rastvor kao činilac plodnosti zemljišta. Kiselost i alkalnost zemljišta: oblici kiselosti zemljišta i uticaj kiselosti na uspevanje biljaka. Buferna sposobnost zemljišta, značaj bufera u zemljištu.
MORFOLOGIJA ZEMLJIŠTA (2)
Spoljna i unutrašnja morfologija zemljišta. Genetički horizonti zemljišta. Umeci u zemljištu. Obeležavanje zemljišnih horizonata.
OSNOVNE FIZIČKE OSOBINE (8)
Boja zemljišta, činioci koji utiču na boju zemljišta. Dubina zemljišta, klasifikacija zemljišta po dubini. Mehanički sastav zemljišta, značaj mehaničkog sastava, podela zemljišta po mehaničkom sastavu, uticaj mehaničkog sastava na fizičke, vodno-fizičke osobine i plodnost zemljišta. Struktura zemljišta: činioci obrazovanja strukturnih agregata, obrazovanje i razaranje strukturnih agregata zemljišta, klasifikacija strukturnih agregata zemljišta i struktura zemljišta. Struktura kao činilac plodnosti zemljišta i način i popravljanje strukture. Značaj strukture pri obradi zemljišta. Specifična težina zemljišta. Zapreminska težina zemljišta. Poroznost zemljišta.
VODNO-FIZIČKE OSOBINE ZEMLJIŠTA (2)
Značaj i uloga vode u zemljištu. Forme vode u zemljištu. Vlažnost zemljišta. Vodni režim zemljišta i uspevanje biljaka. Vodni režim i obrada zemljišta.
FIZIČKO-MEHANIČKE OSOBINE ZEMLJIŠTA (2)
Forme konzistencije zemljišta. Bubrenje zemljišta. Skupljanje zemljišta. Plastičnost i lepljivost zemljišta. Vezanost i tvrdoća zemljišta.Otpor zemljišta pri obradi. Popravljanje fizičko-mehaničkih osobina zemljišta.
VAZDUŠNE OSOBINE ZEMLJIŠTA (2)
Značaj i uloga vazduha u zemljištu. Uloga kiseonika i ugljen-dioksida u zemljištu. Vazdušni režim zemljišta.
TOPLOTNE OSOBINE ZEMLJIŠTA (2)
Toplotni kapacitet i sprovođenje toplote. Toplotni režim zemljišta i njegovo regulisanje.
PLODNOST ZEMLJIŠTA (2)
Definicija plodnosti zemljišta. Činioci i vrste plodnosti zemljišta. Način i utvrđivanje stepena plodnosti zemljišta i mere za popravljanje plodnosti zemljišta.
SISTEMATIKA ZEMLJIŠTA (20)
KLASIFIKACIJA ZEMLJIŠTA
Zadaci klasifikacije zemljišta. Osnovne klasifikacione jedinice zemljišta. Klasifikacija zemljišta Jugoslavije.
Genetički mlada i pretaložena zemlja. Silikatni sirozem. Karbonatni sirozem. Silikatno-karbonatni sirozem. Recentni aluvijalni nanosi. Deluvijalna zemljišta. Peskovi.
Kserogene crnice, sa profilom A-C tipa Černozem. Rendezina. Crnice na krečnjacima i dolomite. Humusno-silikatno zemljište.
Ruda šumska zemljišta. Gajnjača. Rudo zemljište u jedrom krečnjaku. Kisela ruda šumska zemljišta.
Kisela zemljišta, sa profilom A-B-C tipa. Podzol. Ilimerizovano (lesivirano) zemljište. Pseudologlej ili površinski loglejano zemljište.
Hidrogena zemljišta. Smonica. Crnica. Livadsko zemljište.
Zasoljena zemljišta. Solončak. Solonec. Solođ.
Antropogena zemljišta.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Pedologija kao naučna disciplina je nastavak predmeta hemija i biologija, koji se izučavaju u osnovnoj školi.
Program ovog predmeta sastoji se od više tematskih celina, koje objedinjuju veći broj nastavnih tema: Sastav zemljišta, Svojstvo zemljišta, Obrazovanje zemljišta i Klasifikacija zemljišta.
Ovaj redosled u izučavanju osnova iz pedologije polazi od pojedinačnog ka opštem, od prostijeg ka složenijem.
Sastav zemljišta obuhvata, najpre, elementarni sastav zemljišta. Svrha ovog je da se uoče različitosti u sadržajima pojedinih elemenata, gde bi valjalo upoređivati tabele elementarnog sastava zemljine kore i zemljišta. Istovremeno, učenici iz agrohemije izučavaju elementarni sastav biljne supstance, pa je potrebno da od samog početka uočavaju razlike između sadržaja pojedinih elemenata u zemljištima i zahteva biljaka. Nakon pregleda elementarnog sastava, dolazi se do zaključka koji minerali čine glavnu masu zemljine kore, odnosno zemljišta. Pri obradi minerala, naročito silikata, mora se poći od osnovnih hemijskih svojstava silicijuma i aluminijuma. To omogućuje razumevanje i lakše usvajanje ove, zaista složene, materije za učenike. Pri obradi silikata insistirati na načinima raspadanja, pa je nužno obraditi hidrolizu. U obradi poći od osnovnog, od neke jednostavnije soli, a zatim preći na alumosilikate, svedene na uprošćene šeme. Time će se lakše razumeti minerali gline, kao i međuzavisnost zemljišta - uslovi obrazovanja.
U delu organske materije zemljišta - mikroorganizmi, poći od osnovnih pojmova, jer su u ovoj materiji stečena minimalna znanja. Kod sastava i oblika humusa insistirati na povezanosti i međuzavisnosti: klima, vegetacija, sastav i oblik humusa.
Tokom obrade mehaničkog sastava pažnju usmeriti na koloide, jer je ova materija i najsloženija. Osim toga, to je i jedini deo programa koji daje elementarne pojmove iz koloidne hemije.
U okviru fizičkih svojstava više vremena posvetiti obradi strukture, naglašavajući zavisnost ostalih fizičkih svojstava od strukture. Pri obradi apsorptivne sposobnosti - apsorpcije katjona obraditi, na primerima, upotrebu mineralnih đubriva, kako bi se pomoglo razumevanju primene mineralnih đubriva iz programa agrohemije.
Pri obradi pedogenetskih uslova obuhvatiti osnovne petrografske pojmove. Pri tome povezivati znanja stečena o mineralima, kako bi se sintezom pojmova došlo do saznanja o mogućem raspadanju stena i produktima tog raspadanja. Samim tim, stekla bi se ocena o kvalitetu stene i zemljišta koja se na njoj obrazuje.
Posebna odlika ovakve koncepcije nastave pedologije sadrži se u mogućnosti prilagođavanja obima nastavnih sadržaja u okviru programa, odnosno fondu raspoloživih časova.
Prilikom izbora nastavnih sadržaja uzete su u obzir sve specifičnosti plana, kao i primena ove nauke u stvaranju osnove za razumevanje daljih disciplina predmeta - biljna proizvodnja.
Strukturiranje elemenata sadržaja u nastavnom programu izvršeno je tako da između određenih celina postoji prirodna i logička povezanost, kao i postupnost u isticanju, odnosno usvajanju određenih nastavnih celina. Iz ovakve koncepcije programa i njegove strukture sledi da se u nastavi pedologije i insistira na potpunom shvatanju supstrata zemljišta i mogućnosti koje pružaju sve raznovrsnosti - ne samo procesi već i produkti u njemu.
Kao rezultat toga moraju se upoznati i široke mogućnosti koje nastaju u korišćenju zemljišta u specifičnim uslovima klime i zemljišta. Zbog svega ovoga, metode rada se moraju prilagoditi uslovima i kombinovati tako da nastavni proces bude prožet i metodom indukcije i metodama dedukcije. Primena kombinovanih metoda ovde je više nego nužna, jer se nastavni procesi izvode ne samo u učionici već i u laboratoriji na terenu i dr. Logično je da će u ovakvim uslovima kombinovanja preovladati ona metoda koja je vezana za nastavni proces datih uslova. Jedino takvo metodsko tumačenje programa može u nastavi pedologije da obezbedi garanciju za potpuno usvajanje sadržaja nastave ovog predmeta.
Prisustvo određene zakonitosti iz prirode - stalno menjanje zemljišnog supstrata i njegovo prelaženje iz jednog oblika u drugi - pruža mogućnost za idejne i vaspitne aspekte u nastavi ovog predmeta. U okviru ovog predmeta može se istaći činjenica da se radom čoveka uglavnom menja priroda i prilagođava njegovim potrebama (antropogena zemljišta), što je, sa svoje strane, važna vaspitna komponenta u sadržaju programa pedologije.
Pedologija kao predmet, a samim tim i program, u korelativnom su odnosu sa hemijom, biologijom i agrohemijom kao i stručnim predmetima u narednim razredima, koji zasnivaju svoju proizvodnju na kvalitetima i svojstvima zemljišta. Postoji korelacija između pedologije i nastave mehanizacije, polazeći od toga da se savremena tehnologija pojedinih biljnih kultura ne može zamisliti bez mehanizacije, s jedne strane, a s druge strane, mehanizacija, odnosno njeni proizvodni efekti, veoma su zavisni od kvaliteta i svojstava zemljišta.
Posmatrajući date nastavne celine u sadržajima programa ovog predmeta, zapaža se, sasvim jasno, da se njihova realizacija mora izvoditi na različite načine (pokazivanje, ogledi, terenske vežbe, laboratorijske vežbe i predavanja u učionici). Sve ovo govori da je neophodna koordinacija različitih oblika nastavnog procesa u nastavi ovog predmeta, jer samo tako učenici mogu da ovladaju znanjem i umenjem koje će moći da primene u savremenoj praksi.
Polazeći od takvog kompleksnog i koordiniranog rada nastavnika i učenika u izlaganju i savladavanju nastavnog gradiva pedologije, a imajući, pri tome, u vidu sve specifičnosti biljne proizvodnje, može se pretpostaviti da će program, odnosno gradivo pedologije biti pristupačno i savladano.
AGROHEMIJA SA FIZIOLOGIJOM BILJA
CILJ I ZADACI
Cilj nastave agrohemije sa fiziologijom bilja je da učenici usvoje znanja o načinu ishrane biljaka, najpogodnijim oblicima hranljivih elemenata za rast i razvitak biljaka i materijama koje se koriste za povećanje plodnosti zemljišta, kako bi se po jedinici površine dobili što je moguće veći prinosi.
Zadaci nastave su:
- ovladavanje određenim znanjima neophodnim za razumevanje ishrane biljaka na bazi već stečenih znanja iz hemije i biologije;
- shvatanje hemijskog sastava, fiziologije i načina ishrane biljaka;
- upoznavanje sredine koje služe kao izvori hrane za rast i razvitak biljaka;
- upoznavanje vrsta, sastava i upotrebe organskih mineralnih đubriva;
- primenjivanje stečenih znanja kao osnove za bolje savlađivanje gradiva iz ratarstva, voćarstva, vinogradarstva, povrtarstva i drugih sličnih predmeta.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
UVOD U PREDMET (1)
Pojam, zadaci i podela agrohemije, istorijat razvoja i značaj agrohemije za biljnu proizvodnju.
ISHRANA BILJAKA
HEMIJSKI SASTAV BILJAKA (4)
Značaj vode za biljke i oblici vode u biljci, organske materije, ugljeni hidrati, belančevine, masti i ulja, fermenti, biljni hormoni, lignin, pektinske materije.
NAČIN I ISHRANA BILJAKA (9)
Heterotrofni način ishrane biljaka, građa i hemijski sastav semena, dužina života semena, mirovanje semena, faktori koji utiču na klijanje semena.
Autotrofni način ishrane biljaka - fotosinteza, specifičnost fotosinteze u živom svetu, značaj kruženja elemenata za fotosintezu, fotosintetički aparat, hloroplasti i pigmenti hlorofila, hlorofil, hemijski sastav i uloga hlorofila u procesu fotosinteze, faktori koji utiču na obrazovanje i sadržaj hlorofila, karotinoidi, količinski odnos između biljnih pigmenata, mehanizam i hemizam fotosinteze, usvajanje kiseonika u procesu fotosinteze, izvori ugljenika za biljke, putevi prodiranja ugljen-dioksida u unutrašnjost lista, faktori koji utiču na intenzitet fotosinteze.
SNABDEVANJE BILJAKA VODOM (3)
Izvori vode za biljke, faktori koji utiču na usvajanje vode, usvajanje vode preko lista, kretanje vode kroz biljku, odavanje vode, gutacija, suzenje, transpiracija, faktori koji utiču na transpiraciju, uticaj nedostataka vode na razviće biljaka, privremeno i trajno uvenuće, uticaj viška vode na razvitak biljaka.
MINERALNA ISHRANA BILJAKA (3)
Organi pomoću kojih se vrši usvajanje mineralnih materija, značaj korena u usvajanju jona, značaj lista u usvajanju jona, hranljiviji rastvori, mehanizam u usvajanju jona, teorija usvajanja jona na bazi fizičko-hemijskih zakonitosti, faktori koji utiču na usvajanje i sadržaj hranljivih elemenata.
BIOGENI ELEMENTI (6)
Značaj biogenih elemenata za biljke, oblici biogenih elemenata u zemljištu i biljci, znaci nedostatka i viška biogenih elemenata.
MIKROELEMENTI (4)
Značaj mikroelemenata za biljke, oblici mikroelemenata u zemljištu i biljci, znaci nedostatka mikroelemenata, asimilacija korisnih elemenata: značaj korisnih elemenata za biljke, oblici korisnih elemenata u zemljištu i biljci.
DISANJE BILJAKA (3)
Pokazatelji disanja, koeficijent disanja, intenzitet disanja, značaj oksidacionih reakcija u procesu disanja, faktori koji utiču na intenzitet disanja.
RASTENJE I RAZVIĆE BILJAKA (3)
Faktori koji utiču na rast i razviće biljaka, setvu, sadnju, rasađivanje, niske i visoke temperature, obrada zemljišta, herbicidi, sredstva za zaštitu bilja.
FIZIOLOGIJA OTPORNOSTI BILJAKA (2)
Otpornosti biljaka prema niskim temperaturama, otpornosti biljaka prema visokim temperaturama, otpornosti biljaka prema suši, otpornosti biljaka prema solima, otpornosti biljaka prema reakciji sredine.
ĐUBRIVA, DEFINICIJA, ZNAČAJ I PODELA ĐUBRIVA
ORGANSKA ĐUBRIVA (4)
Stajsko đubrivo, proizvodnja, vrste, upotreba i dejstvo stajnjaka, osoka, kompost, zelenišno đubrivo.
MINERALNA ĐUBRIVA (6)
Osobine i podela mineralnih đubriva:
- azotna đubriva, nitratna: čilska šalitra, sintetička šalitra i norveška šalitra, osobine, proizvodnja i način upotrebe. Amonijačna đubriva: amonijum-sulfat i amonijum-nitrat, nitro-cinkal. Amidna đubriva: kalcijum-cijanamid, karbamid. Dobijanje, osobine, upotreba, uticaj na zemljište i biljke;
- fosforna đubriva: superfosfat, koncentrovani superfosfat, precipitat, fosforitno brašno, Tomasovo brašno termo-fosfat. Dobijanje, sastav, upotreba, dejstvo na zemljište i biljke;
- kalijumova đubriva: sirovine kalijumove soli, sastav osobine i upotreba koncentrovane kalijumove soli: 30 do 40% kalijumova so, kalijum-hlorid, kalijum-sulfat. Dobijanje, sastav, osobine, dejstvo na zemljište i biljke;
- kalcijumova đubriva: krečnjak, saturacioni mulj, živi kreč, gašeni kreč, gips, les, laporac. Osobine, dejstvo upotreba, uticaj na zemljište i biljke, kalcifikacija zemljišta, gipsiranje zemljišta;
- đubriva koja sadrže mikroelemente: bor, bakar, molibden, cink, mangan, kobal. Vrste, sadržaj hranljivih elemenata, dejstvo na zemljište i biljke, upotreba;
- mešana đubriva: dvojna đubriva, amonijačni superfosfat, amonizovani superfosfat, amofos. Trojna đubriva: amofoska, nitrofoska, KAS. Dobre i loše strane upotrebe mešanih đubriva.
FOLIJALNO ĐUBRENJE (1)
Vreme, sredstva i način folijalnog načina đubrenja.
BAKTERIJALNA ĐUBRIVA (1)
Način proizvodnje, upotreba, dejstvo, količine.
UTVRĐIVANJE POTREBA ZA ĐUBRENJEM ZEMLJIŠTA (2)
Poljski ogledi, vegetacioni ogledi (ogledi u sudovima), hemijska analiza zemljišta, analiza biljaka, vizuelna dijagnostika. Izračunavanje potrebnih količina azota, fosfora, kalijuma i ostalih elemenata.
NAČINI ĐUBRENJA ZEMLJIŠTA (2)
Uslovi koji utiču na način upotrebe đubriva, vreme i način upotrebe, đubrenje omaške, đubrenje u redove i trake, đubrenje u obliku rastvora, đubrenje na dno brazde.
VEŽBE (16)
1. Određivanje količine vode i suve supstancije u biljci.
2. Određivanje organskih materija u suvoj supstanciji.
3. Određivanje biljnog pepela u suvoj supstanciji.
4. Izvođenje pigmenata iz lista.
5. Određivanje asimilacione površine lista.
6. Ispitivanje klijavosti semena.
7. Određivanje slobodne vode u biljci.
8. Uzimanje prosečnog uzorka za hemijsku analizu.
9. Pripremanje prosečnog uzorka za analizu.
10. Određivanje procenta vlage u mineralnim đubrivima.
11. Određivanje procenta azota u mineralnim đubrivima.
12. Određivanje procenta fosfora i kalijuma u mineralnim đubrivima.
13. Izračunavanje količine azota za đubrenje zemljišta na osnovu hemijskih analiza.
14. Izračunavanje količine fosfora za đubrenje zemljišta, na osnovu analize zemljišta.
15. Izračunavanje količine kalijuma za đubrenje zemljišta na osnovu analize zemljišta.
16. Određivanje ukupne ili hidrolične kiselosti zemljišta.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Zadatak programa agrohemije sa fiziologijom bilja jeste izučavanje ishrane biljaka, odnosno proučavanje đubriva kojim nadoknađujemo utrošene količine hranljivih materija iz zemljišta, održavamo i popravljamo fizička svojstva zemljišta. Zahvaljujući đubrivima postižemo sa malih površina veće prinose poljoprivrednih proizvoda i bolji kvalitet. Racionalnim korišćenjem zemljišta, uz pravilno đubrenje i primenu ostalih agrotehničkih mera, stvaraju se povoljni uslovi za rast i razvoj svih poljoprivrednih kultura. Agrohemija i pedologija i služe kao osnovne nauke na kojima počiva poljoprivredna proizvodnja.
Nastavni program iz ovog predmeta nadovezuje se na program hemije i zbog toga sadržaje ovih predmeta treba uskladiti.
Polazna zamisao koncepcije nastave i programa agrohemije sa fiziologijom bilja sadrži se u zahtevu da nastava ovog predmeta mora da pruži celovit pregled obe naučne discipline i da ostvari savremenu sliku, pre svega, kao nauke koja čini osnov poljoprivredne proizvodnje. Osavremenjavanje nastave agrohemije sa fiziologijom bilja ostvaruje se unošenjem savremenih dostignuća iz ovih oblasti u sadržaje programa i njihovim uključivanjem u nastavni proces.
Prednost koncepcije nastavnog programa agrohemije sa fiziologijom bilja, zasnovanog na osnovnim principima i zakonima agrohemije i fiziologije bilja, ogleda se u njenoj mogućnosti boljeg isticanja logičke strukture, što doprinosi lakšem sagledavanju ovih disciplina u celini, sigurnijem povezivanju raznih pojmova i usvajanju osnovnih sadržaja. Posebna odlika ovakve koncepcije nastave ovog predmeta sadrži se u mogućnosti prilagođavanja obima nastavnih sadržaja fondu raspoloživih časova (nastavnom planu), bez rizika da se pri redukciji nastavnih sadržaja odbaci ono što je bitno i najznačajnije.
Osnovne koncepcije nastavnog programa ovog predmeta sastoje se u tome da se kroz savremene metode izuče najvažnije karakteristike biljaka, zakoni ishrane biljaka i svojstva najvažnijih organskih i mineralnih đubriva, kako bismo poznavajući osobine zemljišta iz pedologije, mogli primenjivati odgovarajuća đubriva za povećanje prinosa poljoprivrednih proizvoda. Osnovni kriterijum, u kojoj meri je odgovarajući pojam značajan za agronomiju, primenjen je pri izboru elemenata za sadržaje programa. Pri izboru elemenata sadržaja za nastavni program uzeti su u obzir i najvažniji rezultati istraživanja u agrohemiji, kako bi se u nastavi pokazalo koji je stepen razvitka postigla savremena agrohemija, kao i na koje probleme su usmerena sadašnja istraživanja.
Osim uvoda, program obuhvata četiri teme: Sastav biljne supstance, Ishrana biljaka, đubriva i đubrenje i Vežbe sadržane u praktičnoj nastavi.
Svaka od ovih tema deli se na nastavne jedinice, a njihov obim izučavanja zavisi od značaja te jedinice za proizvodnju.
Strukturiranje elemenata u nastavnom programu izvršeno je na osnovu njihove logičke povezanosti. U okviru programa ovo grupisanje je izvršeno na osnovu zajedničkih karakteristika a radi isticanja i povezivanja najvažnijih osobina. Izvršeno je grupisanje srodnih pojmova i pojava. Savremena naučna dostignuća iz oblasti agrohemije i fiziologije bilja pružaju učenicima mogućnost boljeg usvajanja.
Koncepcija nastave i programa podrazumeva da ove discipline treba postaviti kao nedovršene nauke koje se intenzivno razvijaju i menjaju. Zato je nužno u nastavi istaći one probleme koje ove nauke još nisu rešile, kao i one probleme koje tek sada rešavaju. Program nastave ovog predmeta obuhvata najvažnije vrste đubriva, koje treba upoznati radi njihove pravilne primene. Postoji značajna korelacija nastave pedologije i agrohemije sa nastavom iz mnogih nauka vezanih za poljoprivrednu proizvodnju, kao što su: ratarstvo, povrtarstvo, voćarstvo, vinogradarstvo i sl. Pedologija proučava zemljište kao sredinu za život biljaka. Potpunim poznavanjem odlika zemljišta, mogu se pravilno izabrati vrste biljaka. Agrohemija proučava ishranu biljaka i đubriva, a nijedna grana poljoprivrede ne može se danas zamisliti bez primene đubriva.
Nastava iz agrohemije i fiziologije bilja je kompleksna i izvodi se koordiniranjem nekoliko oblika nastavnog procesa: u obliku teorijske nastave, u vidu vežbi na terenu i u laboratoriji, u obliku praktične nastave na ekonomiji škole, pravljenjem zbirki i drugo. Samo planskom koordinacijom svih ovih oblika nastave može se postići uspešan rezultat i u nastavi ovog predmeta.
CILJ I ZADACI
Cilj učenja latinskog jezika je ovladavanje stručnom terminologijom i prevođenje rečenica u oba smera.
Zadaci nastave su:
- sticanje osnovnih gramatičkih, prvenstveno morfoloških, znanja kako bi mogli da pravilno pročitaju i, uz pomoć rečnika, prevedu jednostavnije latinske rečenice, stručne termine i skraćenice;
- ovladavanje određenim fondom internacionalnih reči, poreklom iz klasičnih jezika, značajnim za dalje obrazovanje i školovanje, te za utvrđivanje znanja srpskohrvatskog i stranog jezika;
- dopune već stečenih znanja o antičkoj kulturi.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Latinski jezik i njegova rasprostranjenost. Abeceda. Izgovor. Naglasak. Vrste reči i njihova promena. Kategorije nominalne i verbalne promene (3).
IMENA
1. ili a-deklinacija imenica i prideva. (3)
2. ili O-deklinacija imenica i prideva. (6)
3. deklinacija imenica i prideva konsonantskih i vokalske osnove. (12)
4. ili u-deklinacija. (2)
5. ili E-deklinacija. (2)
Najvažniji izuzeci u deklinaciji. (3)
Komparacija prideva. Opisna i supletivna komparacija. (5)
Zamenice: lične, prisvojne, povratne, pokazne, odnosne, upitne. (7)
Brojevi: osnovni, redni. (3)
GLAGOLI
Indikativ prezenta aktiva i pasiva glagola svih konjugacija i glagola treće konjugacije na - io. Indikativ prezenta glagola esse. (8)
Značenje i upotreba načina. Konjuktiv prezenta aktiva i pasiva glagola svih konjugacija i glagola treće konjugacije na - io.
Konjuktiv prezenta glagola esse. (3)
Imperativ prezenta aktiva glagola svih konjugacija i glagola treće konjugacije na - io. Imperativ prezenta glagola esse. (3)
Deponentni i semideponentni glagoli. Particip perfekta pasiva. (3)
Glagolska imena: particip prezenta aktiva. (2)
NEPROMENLJIVE VRSTE REČI
Prilozi (tvorba i komparacija). (1)
Pismeni zadaci: U svakom polugodištu po jedan pismeni zadatak. (4)
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Budući da učenici nemaju gotovo nikakvih predznanja o latinskom jeziku, nastavu treba koncipovati tako da se nadoveže na prethodna; ma kako mala znanja o antičkom svetu. Koncepcija programa i obim gradiva omogućavaju učenicima da usvoje osnovna gramatička znanja i određeni fond reči, da nauče da samostalno raspoznaju vrste reči, analizuju i prevedu jednostavnije rečenice. U tom smislu treba utvrđivati i proširivati znanja srpskohrvatskog jezika i upoređivati, pre svega, kategorije nominalne (padež, rod, broj) i verbalne (lice, vreme, način, stanje) promene. S obzirom da se i kod nas stručna i naučna terminologija, u najvećoj meri, fundira na klasičnim jezicima, nastava mora obuhvatiti i izvestan broj reči od značaja za opšte obrazovanje.
Predložena gramatička građa obuhvata morfologiju imenica, uključujući i grčku promenu imenica, zatim prideva, zamenica i brojeva, i za struku najvažnije glagolske oblike: indikativ i konjuktiv prezenta aktiva i pasiva glagola svih konjugacija, indikativ i konjuktiv prezenta glagola esse; imperativ prezenta aktiva glagola svih konjugacija i glagola esse; particip perfekta pasiva informativno uz deponentne i semideponentne glagole; particip prezenta. Ovakav izbor nastavnih sadržaja neophodan je za ostvarivanje cilja i zadataka, s obzirom da je predmet za učenike sasvim nov, pa se u strukturiranju sadržaja mora ići od jednostavnih pojmova (vrsta reči, abeceda, izgovor...) ka složenijoj građi, imajući u vidu da je najvažnije da učenici ovladaju terminologijom struke. Osim neophodnog povezivanja latinskog jezika sa srpskohrvatskim, treba koristiti i znanja učenika iz stranih jezika i ukazivati na sličnosti i razlike.
Osobito je važno da učenici nauče da koriste udžbenik i rečnike, kao i priručnu literaturu; da nauče da razlikuju promenljive reči od nepromenljivih, i u vezi s tim, shvate značaj genitiva za deklinacije i infinitiva za konjugacije, da odrede osnovu reči i da ih pravilno navode. Istaći, takođe, slaganje prideva s imenicom u padežu, rodu i broju. Kod glagola ukazati na razliku između vremena, načina i stanja. U pogledu sintakse ukazati na glavne delove rečenice (predikat, subjekat, objekat), te da u analizi uvek treba poći od predikata.
Utvrđivanje gradiva treba obavljati usmeno, analizom rečenica, prevođenjem sa latinskog na srpsko-hrvatski i obratno, i pismeno, vežbama dopunjavanja, transformisanja itd.
Sadržaj pismenih zadataka (školskih) obuhvata prevođenje rečenica u oba smera; kontrolni zadaci u obliku testa mogu služiti kao priprema za pismeni zadatak.
Učenje sentencija, stručnih termina i sl. čini sastavni deo nastave ovog predmeta.
U fakultativnoj nastavi latinskog jezika (2. razred) utvrditi i proširiti gramatička znanja, stečena u prethodnom razredu, pre svega glagole oblike; obraditi ostala vremena prezentske osnove u indikativu i konjunktivu aktiva i pasiva, imperativ futuru aktiva, imperativ prezenta pasiva, indikativ i konjunktiv vremena perfekatske osnove, složene oblike glagola u pasivu, gerund, gerundiv, participe i njihovu funkciju, složenice glagola esse, perifrastične konjugacije, nepravilne, nepotpune i bezlične glagole i konstrukcije (sintaksa glagolskih imena).
Nastavnici mogu koristiti i detaljna uputstva o ostvarivanju programa latinskog jezika u gimnaziji.
CILJ I ZADACI
Cilj nastave anatomije i fiziologije, je da učenici usvoje osnovna znanja o građi i funkciji organa i organizama domaćih životinja kao celine.
Zadaci nastave su:
- upoznavanje građe životinjskog organizma i funkcije organa;
- razumevanje zakonitosti koje vladaju u životinjskom organizmu;
- sticanje novih saznanja iz bioloških nauka.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
UVOD (1)
Pojam, značaj i podela anatomije i fiziologije.
OSNOVNI POJMOVI O ĆELIJI I TKIVIMA (2)
Savremeno gledanje na građu i funkciju ćelije. Podela tkiva i njihova važnost u izgradnji organa i organizma.
KOSTUR (7)
Anatomski termini. Postanak, razvoj i građa kostiju, kosti glave, trupa i udova. Zubi, podela, građa i funkcija.
MIŠIĆI (3)
Građa i podela mišića. Fiziologija skeletnih i glatkih mišića.
KRVNI I LIMFNI SISTEM (8)
Sastav i funkcija krvi. Srce, građa i funkcija. Veliki, mali, fetalni i portalni krvotok. Nazivi i osobine velikih krvnih sudova.
ORGANI ZA DISANJE (5)
Građa i funkcija nosne šupljine, grkljana, dušnika i pluća. Disanje (spoljašnje i unutrašnje disanje). Razmena gasova u plućima i tkivima.
ORGANI ZA VARENJE (22)
Građa i funkcija usne šupljine, pljuvačnih žlezda, ždrela i jednjaka. Građa i funkcija želuca kod nepreživara. Predželudac i želudac kod preživara (građa i funkcija). Građa i funkcija tankog creva i gušterače. Građa i funkcija debelog creva. Građa i funkcija jetre.
Promet materija. Termoregulacija.
VITAMINI (4)
Važnost i uloga vitamina rastvorljivih i nerastvorljivih u vodi i mastima.
MOKRAĆNI ORGANI (2)
Građa i funkcija organa za izlučivanje. Bubrezi, mokraćovod, mokraćna bešika i mokraćni izvodnik. Stvaranje, izlučivanje i sastav mokraće.
POLNI ORGANI (7)
Građa i funkcija muških polnih organa. Građa i funkcija ženskih polnih organa (jajnik, jajovod, materica, vagina i stidnica). Polni ciklus, ovulacija i oplođenje. Bremenitost i porođaj.
NERVNI SISTEM I ČULA (4)
Organi nervnog sistema i podela (centralni, periferni i vegetativni nervni sistem). Fiziologija nervnog sistema. Čula (vida, sluha, ravnoteže, mirisa, ukusa i dodira).
MLEČNA ŽLEZDA (2)
Građa i osobine mlečne žlezde. Fiziologija mlečne žlezde, lučenje. Mleko i kolostrum.
ŽLEZDE SA UNUTRAŠNJIM LUČENJEM (3)
Osnovne karakteristike građe i funkcije žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Hipofiza, epifiza, štitna, grudna, nadbubrežna i polne žlezde. Hormoni, uloga u organizmu životinja.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Nastavni program predmeta anatomija i fiziologija povezan je sa programom biologije i stručnim predmetom - stočarstvo.
Sadržaji programa ovoga predmeta dati su po poglavljima, tako da je za svako poglavlje predviđen okvirni fond časova i izvršena podela na tematske celine.
Izučavanjem histologije, osteologije i mijologije učenici stiču osnovna znanja o mikroskopskoj građi organizma.
Poznavanjem srca i krvotoka treba da shvate veoma važnu ulogu ovoga sistema u povezivanju svih životnih funkcija ćelija, tkiva, organa i organizma kao celine, konkretno kroz funkciju prenošenja kiseonika i ugljen-dioksida, hranljivih materija, toplote, vode, hormona, fermenata, vitamina, elemenata, odbrane organizma i niz drugih funkcija.
Shvatanjem metabolizma hranljivih materija i energije s jedne strane i neurohormonalnog uticaja s druge strane, osvetljavaju se procesi antibolizma i metabolizma u životinjskim telima.
Izučavanjem organa za varenje stiče se pojam o povezanosti i zavisnosti živih bića i spoljašnje sredine kao i sposobnost organizma domaćih životinja da ugrađenu energiju hrane, putem varenja, usvoji i pretvori u kinetičku energiju: porast, tov, rad, mlečnost, proizvodnja mesa, vune, jaja itd.
Praktična obuka za ovaj predmet je iskazana godišnjim fondom od 35 časova u obliku vežbi. To su:
Oblast citologije i histologije, mikroskopiranje ćelija i tkiva na gotovim preparatima ili sveže pripremljenim.
Osteologija - poznavanje najvažnijih osobina kostura i pojedinačnih kostiju.
Unutrašnji organi - vežbanjem uočiti osobine svih unutrašnjih organa, koristeći se nastavnim preparatima, modelima, šemama, anatomskim atlasom i udžbenikom.
Realizacija sadržaja programa treba da se obavi uz pomoć savremenih nastavnih metoda i primenom odgovarajućih didaktičkih principa, prema vrsti i strukturi poglavlja koje se obrađuje.
Za realizaciju nastavnih jedinica potrebno je da se nastavni proces odvija u kabinetu, koji raspolaže zbirkom učila, modela i preparata predviđenih normativnim aktom. Radi što aktivnijeg uključivanja učenika u nastavni proces neophodno je da nastavnik za svaki čas, prema svom individualnom planu, izvrši blagovremeno pripremu potrebnih učila, pored lične temeljne pripreme za čas.
Potrebno je razvijati interes i ljubav učenika prema struci, na taj način što će sami, ili uz pomoć nastavnika, praviti anatomske preparate i druga učila.
Pri obradi pojedinih poglavlja, koja imaju izuzetnu važnost za izučavanje ostalih stručnih predmeta, kao i veliku važnost za praksu, nastavnik mora da proveri koliko su znanja učenici usvojili, pa prema tome treba da uloži više ili manje vremena za utvrđivanje pređenog gradiva.
Ovde se, prvenstveno, misli na poglavlja: Organi za varenje, Metabolizam, Srce i krvotok, Polni organi, Organi za disanje i Mokraćni organi. Ostala poglavlja mogu se obraditi u nešto sažetijem vidu.
Planiranje nastave treba izvršiti na sledeći način: godišnji program rada sačiniti prema programu i broju radnih nadelja u školskoj godini a mikro plan (individualni) treba uraditi tako da se za teorijsko izlaganje planira 100 časova, za utvrđivanje 40 časova, za vežbe 35 časova.
CILJ I ZADACI:
Cilj nastave predmeta poljoprivredna tehnika je da:
- učenici upoznaju metode racionalnog korišćenja i održavanja mašina.
Zadaci nastave su:
- sticanje teorijskih znanja iz osnova mašinstva i osposobe se za rukovanje pogonskim mašinama;
- upoznavanje osobina materijala od kojih se izrađuju poljoprivredne mašine;
- upoznavanje osobina goriva i maziva i njihov značaj u poljoprivrednoj tehnici;
- upoznavanje mašinskih elemenata poljoprivrednih mašina;
- sticanje znanja o osnovnim karakteristikama traktora i osposobljavanje za rukovanje i održavanje traktora;
- upoznavanje konstrukcija poljoprivrednih mašina koje se koriste u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji.
(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
UVOD (1)
Značaj poljoprivredne mehanizacije u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji.
TEHNOLOGIJA MATERIJALA (14)
Pojam i podela tehnologije materijala. Osobine materijala za izradu poljoprivrednih mašina (fizičke, hemijske, mehaničke i tehnološke).
Značaj metala i njihova podela. Gvožđe (osobine i vrste). Čelik (osobine, vrste i upotreba). Označavanje čelika po JUS-standardima. Liveno gvožđe (vrste i primena u poljoprivrednoj mehanizaciji). Obojeni metali (osobine i upotreba). Bakar, cink, aluminijum, kalaj i olovo (osobine i upotreba u poljoprivrednoj mehanizaciji).
Legure (značaj, podela i upotreba). Korozija (štetnost i zaštita), termička obrada (značaj i vrste).
Goriva (značaj, vrste i primena u poljoprivrednoj mehanizaciji).
Maziva (značaj, vrste i primena u poljoprivrednoj mehanizaciji).
MAŠINSKI ELEMENTI (12)
Pojam i podela mašinskih elemenata. Elementi veze. Elementi za prenošenje snage i kretanje. Elementi za sprovođenje tečnosti, pare i gasova.
MOTORI (43)
Elektromotori, sinhroni i asinhroni.
Motori sa unutrašnjim sagorevanjem - vrste i podela. Sastavni delovi motora. Nepokretni i pokretni delovi motora i razvodni mehanizam. Princip rada četvorotaktnog i dvotaktnog OTO i dizel-motora.
Uređaji na motoru (uređaj za dovod vazduha i izbacivanje izduvnih gasova, uređaj za dovod i ubrizgavanje goriva, uređaj za podmazivanje, uređaj za hlađenje i elektrouređaji OTO i dizel-motora).
Uočavanje bitnih razlika između pojedinih vrsta motora SUS. Upoznavanje delova motora (pokretni i nepokretni delovi sa razvodnim mehanizmom). Upoznavanje konstrukcije, uloge i načina funkcionisanja uređaja za dovod goriva i vazduha, izbacivanje izduvnih gasova, uređaja za podmazivanje, uređaja za hlađenje i elektrouređaja OTO i DIZEL motora.
TRAKTORI (35)
Podela traktora prema konstrukciji i nameni. Delovi traktora, prenosni mehanizam (spojnica, menjač, reduktor, diferencijal, zadnji i prednji prenos, hodni mehanizam, uređaj za upravljanje i kočenje i elektro i signalni uređaji). Dodatni uređaji na traktoru (poteznica, priključno vratilo, remenica i hidraulični uređaj).
Upoznavanje sa konstrukcijom i radom: spojnice, menjača, reduktora, diferencijala, zadnjeg i prednjeg prenosa, hodnog mehanizma, uređaj za upravljanje i kočenje, elektro i signalnog uređaja kod traktora. Upoznavanje konstrukcija, uloge i načina funkcionisanja dodatnih uređaja na traktoru (poteznica, priključno vratilo, remenica i hidraulični uređaj).
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
UVOD (2)
Značaj poljoprivredne mehanizacije, stanje u našoj zemlji. Podela i industrijski razvoj poljoprivrednih mašina.
MAŠINE I ORUĐA ZA OSNOVNU OBRADU ZEMLJIŠTA (15)
Plugovi (podela, namena i agrotehnički zahtevi). Raoni plugovi i plugovi specijalne namene. Diskosni plugovi. Tehnički opis, namena, održavanje, podešavanje, način rada i učinak.
MAŠINE ZA DOPUNSKU OBRADU ZEMLJIŠTA (9)
Rotofreze, kultivatori, tanjirače, drljače, valjci, ravnjači i kombinovane mašine. Tehnički opis, namena, podešavanje, održavanje, način rada i učinak.
MAŠINE ZA PRIPREMU ZEMLJIŠTA (2)
Kopači kanala, mašine za krčenje i mašine za izvođenje drenaže.
MAŠINE ZA ĐUBRENJE (5)
Rasipači mineralnih đubriva. Utovarivači stajnjaka, rasturači stajnjaka. Mašine i cisterne za razlivanje tečnih đubriva, injektori. Namena, tehnički opis, princip rada, podešavanje, prikopčavanje, održavanje i iskorišćavanje. Mašine za sitnjenje mineralnih đubriva.
MAŠINE ZA SETVU I SADNJU (10)
Sejalice (podela, tehnički opis, podešavanje za rad, prikopčavanje i rukovanje). Konstrukcione karakteristike sejalice za strna žita, kukuruz, šećernu repu i drugih useva.
Sadilice (sadilice krompira, sadilice rasada).
Namena, podela, tehnički opis, podešavanje, prikopčavanje, rukovanje, održavanje i učinak.
MAŠINE ZA NEGU USEVA I ZAŠTITU BILJA (10)
Mašine za negu useva (kultivatori za međurednu obradu).
Mašine za zaštitu bilja (namena, podela mašina i aparata, prskalice, orošivač, atomizer, zamagljivači, zaprašivači). Upotreba aviona i helikoptera za zaštitu bilja.
MAŠINE I UREĐAJI ZA NAVODNJAVANJE (5)
Agregati za veštačku kišu (sastavni delovi, opis, postavljanje kišnih krila i rasprskivača, rukovanje, održavanje i učinak).
Fertilizatori (upotreba, tehnički opis i rukovanje).
MAŠINE ZA ŽETVU I VRŠIDBU (12)
Žitni kombajn (tipovi, podela, tehnički opis, podešavanje za rad, rukovanje i održavanje, iskorišćavanje i učinak).
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
MAŠINE ZA BERBU KUKURUZA (7)
Berači kukuruza (komušači, krunjači, adapteri za kukuruz). Tehnički opis, priprema za rad, rukovanje, održavanje i učinak.
MAŠINE ZA VAĐENJE KROMPIRA I REPE (6)
Vadilice krompira. Kombajni za vađenje krompira. Opis, princip rada, održavanje i učinak.
Mašine za vađenje repe (sekač glava i lišća). Vadilice korena, mašina za čišćenje i utovar korena, kombajni za repu. Tehnički opis, princip rada, održavanje i učinak.
MAŠINE ZA BERBU POVRĆA (5)
Kombajni za berbu graška, boranije, paradajza. Mašine za vađenje mrkve i luka. Mašine za berbu kupusa i spanaća.
MAŠINE I UREĐAJI ZA PRIPREMU SEMENA (4)
Mašine za prečišćavanje, sortiranje, dezinfekciju i dezinsekciju semena.
MAŠINE ZA BERBU I KLASIRANJE PLODOVA U VOĆARSTVU I VINOGRADARSTVU (7)
Oprema i mašine za berbu voća i povrća: berači, tresači. Mašine za berbu malina, kupina i ribizli. Kombajni za berbu grožđa. Mašine za klasiranje, kalibriranje, pakovanje, čišćenje i poliranje plodova.
MAŠINE ZA SREĐIVANJE KABASTE STOČNE HRANE (9)
Traktorske kosačice, samoutovarne kosačice, mašine za rastresanje otkosa i sakupljanje sena. Mašine za kupljenje i presovanje sena i slame. Podela, tehnički opis, principi rada, priprema za rad, rukovanje, održavanje i učinak.
Sušare za seno (sa hladnim i toplim vazduhom).
MAŠINE ZA SREĐIVANJE KRMNOG BILJA (4)
Silo-kombajni (sa sečkom i sa rotorom). Tehnički opis, priprema za rad, rukovanje, održavanje i učinak.
UREĐAJI I OPREMA U STOČARSTVU (11)
Uređaji za snabdevanje vodom, uređaji za ishranu stoke, uređaji za zagrevanje i ventilaciju, uređaji za izđubrivanje, oprema, uređaji za mašinsku mužu.
TRANSPORTNA SREDSTVA (6)
Transporteri sa beskrajnom trakom, transporteri sa beskrajnim završetkom, poluautomatski transporteri. Utovarivači prednji, zadnji i kranski, traktori utovarivači. Prikolice (jednoosovinske, dvoosovinske, silažne i prikolice za koncentrate). Samohodna transportna sredstva.
ODRŽAVANJE, SMEŠTAJ I ČUVANJE POLJOPRIVREDNIH MAŠINA (6)
Tehničko staranje i održavanje. Konzerviranje i dekonzerviranje. Smeštaj i objekti za smeštaj mašina.
PLANIRANJE RADA MAŠINA I EVIDENCIJA (5)
Struktura mašinskog parka i planiranje potreba u mašinama. Putni i radni nalozi. Evidencija opravki, mesečna evidencija. Predračun troškova mašinskog parka.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Program predmeta poljoprivredna tehnika namenjena je učenicima I, II, i III razreda sa po 3, 2 i 2 časa nedeljno (ukupno 245 časova).
U I razredu predmet predstavlja sintezu opštestručnih predmeta mašinske struke. Sačinjen je s ciljem da se učenici upoznaju s osnovnim karakteristikama iz mehaničke tehnologije, mašinskih elemenata, motora i traktora, kako bi im stečena znanja omogućila normalno uključivanje u tokove savremene poljoprivredne proizvodnje. Danas je poljoprivredna proizvodnja bazirana na savremenoj mehanizaciji. Stoga je neophodno upoznati ove sadržaje, teoretski i praktično da bi se takve mašine pravilno eksploatisale i održavale.
Program nastave za II razred sadrži osnove priključnih mašina i oruđa. U III razredu obrađuju se, uglavnom, mašine za ubiranje i sređivanje poljoprivrednih proizvoda i mašina i oprema u stočarstvu.
Pri realizaciji programa trebalo bi imati u vidu zadatke koji su dati uz program.
Sadržaji programa zasnovani su na principu logičkog povezivanja materije. Zbog toga se učenici prvo upoznaju sa tehnologijom materijala, a potom sa mašinskim elementima, motorima i traktorima. Iz tih razloga predlažemo nastavnicima da se u radu drže ovog redosleda.
Realizacija programa zavisi od angažovanja nastavnika, te svaki nastavnik treba da primeni odgovarajuće didaktičke principe i metode rada. Pri tome, bitno je da se uvek vodi računa o principu svesne učenikove aktivnosti i da metode i oblici rada na času budu takvi da podstiču i uključuju učenike u proces sticanja znanja sopstvenim angažovanjem i aktivnošću. Nastavnik, najčešće, treba da bude organizator nastavnog procesa i lice koje podstiče i usmerava učenike na aktivan i angažovan odnos prema radu na času.
U nastavnoj temi tehnologija materijala učenike upoznaje sa mašinskim materijalima, njihovim osobinama, dobijanjem i upotrebom. Nakon ovih saznanja učenici će moći pravilno odabirati i čuvati mašinske materijale. Tu posebno treba istaći zaštitu od korozije i termičku obradu.
Goriva i maziva su značajna za poljoprivrednog tehničara, pa ih je potrebno pravilno tumačiti i to s aspekta ekonomičnosti, korišćenja i čuvanja tečnih goriva i maziva.
U okviru teme mašinski elementi učenike treba upoznati sa elementima veze, elementima za prenos snage i kretanja, kao i sa elementima za provođenje čvrstih, tečnih i gasovitih materijala. Svakako, primere za navedene elemente treba tražiti u poljoprivrednoj mehanizaciji.
Značaj teme motori, u procesu obrazovanja kadrova za potrebe poljoprivredne proizvodnje, je veliki. S obzirom da se poljoprivredna proizvodnja, iz dana u dan, obavlja sve savremenijim mašinama, potrebno je solidno savladati gradivo o motorima. Nastavu treba izvoditi u kabinetima opremljenim motorima. Nakon teorijskih izlaganja, potrebno je na modelima, maketama ili presecima motora shvatiti značaj i ulogu motornih delova. Sve uređaje na motoru treba detaljno proučiti.
Pošto su učenici usvojili znanja iz oblasti o motorima, u nastavnoj temi traktori, treba preći na tumačenja specifičnosti traktorskih mehanizama, kao što su spojnica, menjač, reduktor, zadnji most, poteznica, diferencijal i drugo. Pored ovih sadržaja, potrebno je obraditi i ulogu i značaj traktora u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji, uputiti učenike da pravilno odabiraju traktore, prema nameni, u procesu proizvodnje. Razviti im smisao za racionalno korišćenje snage traktora i osposobiti ih da rukuju njime i pravilno ga održavaju. Posebnu pažnju posvetiti HTZ-u u radu sa traktorom i drugim poljoprivrednim mašinama.
U II i III razredu izabrane su najbitnije mašine i oprema koji daju dovoljno znanja i informacija tako da se na osnovu toga lako mogu razumeti i principi rada drugih i sličnih mašina. Na izbor sadržaja veliki uticaj ima i mogućnost praktične primene pojedinih mašina, rad tih mašina, rukovanje i održavanje. Bez ovakvih mogućnosti nastave, poljoprivredna tehnika ne bi mnogo vredela. Sadržaj predmeta je sastavljen od više tematskih celina. Ovakav izbor sadržaja pruža dovoljno osnove za solidno znanje: da se upozna princip rada, građa, primena i rad tih mašina, od čega, u krajnjoj liniji, može da ima koristi sam čovek, radna organizacija i, na kraju, celo društvo.
Elementi sadržaja postavljeni su tačno na osnovu njihove logične konstruktivne i procesne povezanosti. Ova povezanost se ogleda u tome da prethodno gradivo predstavlja fundament za ono gradivo koje dolazi posle njega. Na ovaj način postignuta je veoma dobra postupnost u nastavi i razumevanje, po poznatim pedagoškim principima.
Programska struktura uslovljava da se pri realizaciji nastavnog gradiva moraju da koriste osnovne zamisli programa a to je: povezanost materije, oslanjanje jedne na drugu, upotrebljivost znanja i praktična primena. Pri tome se ima na umu primena one metode koja će omogućiti dobro usvajanje materije, jasnoću, pristupačnost a, pre svega, očiglednost i povezanost teorijskog izlaganja sa očiglednim sredstvima iz prakse: modeli crteža, slike, delovi na samim mašinama, posete sajmovima tehnike, prorada stručne literature i dr.
Sadržaj ovog predmeta je praktična nauka, materija kojom se čovek susreće svakodnevno. Zbog toga materiju treba shvatiti kao nešto što je neophodno za savremenog čoveka, za privredu, za razvoj i napredak društva u celini. Mašine će ubuduće predstavljati jedan od najvažnijih činilaca napretka društva, a to zahteva solidnu tehničku osnovu, a posebno za čoveka koji mora da radi sa tim mašinama.
Poljoprivredna tehnika se ne može posmatrati kao izolovan samostalan predmet. On je povezan i sa drugim predmetima, što znači da se mora polaziti od neke baze za njegovo shvatanje i predavanje. Predmet se delimično nadovezuje i na stručne predmete kao što su: ratarstvo, povrtarstvo, voćarstvo, vinogradarstvo, zaštita bilja itd.
Zavisno od opremljenosti škole mašinama i alatom, kabinetima, učilima i sredstvima za vežbanje, može se nastava učiniti veoma pristupačnom, interesantnom i lako shvatljivom.
Iza svake tematske celine treba predvideti vežbe. Vežbe se mogu izvoditi ili grupno ili individualno. Na vežbama se mora dopuniti teorijsko izlaganje. Vežbe treba da se pripremaju solidno jer samo na taj način može da se realizuju programom postavljeni zadaci.
RATARSTVO SA POVRTARSTVOM I CVEĆARSTVOM
CILJ I ZADACI
Cilj nastave ovog predmeta je da učenici steknu znanja i umenja o gajenju kulturnih biljaka i da iznalaze najracionalnija i najefikasnija sredstva i metode za dobijanje maksimalne i visokokvalitetne proizvodnje zdrave hrane po jedinici proizvodnje.
Zadaci nastave su:
- sticanje osnovnih znanja i umenja u tehnici oplemenjivanja bilja;
- upoznavanje uslova za proizvodnju kulturnih biljaka;
- ovladavanje tehnikom obrađivanja zemljišta, za kulturne biljke;
- povezivanje stečenih znanja iz opštih i stručnih predmeta sa ratarskom proizvodnjom i tehnikom za postizanje željenih prinosa;
- upoznavanje bioloških i fizioloških osobina kulturnih biljaka.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
UVOD (1)
Pojam i zadaci predmeta.
OPLEMENJIVANJE BILJAKA (6)
Princip, metod i tehnika rada na stvaranju vrsta i sorti poboljšanih osobina. Metode oplemenjivanja samooplodnih, stranooplodnih i biljaka sa vegetativnim razmnožavanjem.
Stvaranje novih sorti kukuruza, pšenice, šećerne repe i krompira.
Kategorije semenskog materijala. Elementi ocene kvaliteta semena. Čistoća, klijavost, energija klijanja, poljoprivredna vrednost semena, apsolutna i hektolitarska težina, krupnoća, boja, sjaj i miris.
PRIRODNI USLOVI USPEVANJA BILJAKA (8)
Vegetacioni činioci: pojam vegetacionih činilaca, značaj i uzajamna povezanost.
Svetlost kao vegetacioni činilac - uticaj na biljke. Sastav sunčeve svetlosti, intenzitet i dužina dnevnog osvetljenja. Raspored svetlosti na zemljinoj površini. Podela biljaka prema dužini dnevnog osvetljenja.
Toplota kao vegetacioni činilac i uticaj na biljke. Temperaturna granica razvoja biljaka - minimalna, optimalna i maksimalna temperatura. Vremenski i geografski raspored toplote na zemljinoj površini.
Vazduh kao vegetacioni činilac. Uticaj vazduha na biljke zemljišta sastavom i kretanjem.
Voda kao vegetacioni činilac. Uloga i značaj vode u životu biljaka, transpiracioni koeficijent. Vazdušna vlaga. Apsolutna i relativna vlažnost vazduha. Otpornost biljaka prema suši.
Zemljište kao vegetaciona sredina za biljke.
Aklimatizacija biljaka i njen značaj za poljoprivrednu proizvodnju. Rejonizacija poljoprivredne proizvodnje u Jugoslaviji.
Analiza i dokazivanje prisustva bojnih otrova u vazduhu, vodi i zemljištu i načini dekontaminacije. Kontrola uspešnosti dekontaminacije.
OBRADA ZEMLJIŠTA (12)
Potrebe kulturnih biljaka za obradom zemljišta.
Redovna obrada zemljišta. Pojam i podela. Osnovna obrada za ozime i jare useve. Vreme, način i dubina osnovne obrade. Obrada zemljišta za postrne useve.
Dopunska obrada zemljišta. Potrebe za dopunskom obradom. Drljanje, tanjiranje, kultiviranje, valjanje i ravnanje.
ĐUBRENJE (6)
Načini osiromašavanja zemljišta i potrebe za đubrenjem.
Osnovno i dopunsko đubrenje i karakteristike.
Osnovno đubrenje i uticaj na zemljište. Vreme, način i količine đubrenja osnovnim đubrivima: kompostom, osokom i mineralnim đubrivima.
Dopunsko đubrenje i uticaj na biljke i zemljišta: vreme, način i količine đubrenja.
Zelenišno đubrenje - značaj i primena. Vrste biljaka za zelenišna đubriva, gajenje, vreme i način i prednosti upotrebe.
SEME I SETVA (6)
Pojam setve i sadnje. Priprema semena za setvu (čišćenje, sortiranje, dezinfekcija, kalibriranje, poliranje, zaražavanje, skarifikacija, kvašenje).
Načini setve. Uskoredna i širokoredna setva i njihove karakteristike. Vreme, dubina i izračunavanje količine semena za setvu.
NEGA USEVA (7)
Potreba za negom useva. Vrste mera nege (drljanje, valjanje, kultiviranje, okopavanje, proređivanje, prihranjivanje, zaštita od bolesti i štetočina, suše i mraza). Specijalne mere nege (ogrtanje, pinciranje itd.).
Navodnjavanje (vreme i način navodnjavanja).
RHB sredstva i njihov uticaj na biljke i prehrambene proizvode. Načini kontaminacije i dekontaminacije. Mogućnost korišćenja prehrambenih proizvoda.
UBIRANJE I ČUVANJE USEVA (4)
Utvrđivanje momenta ubiranja useva - tehnološka i fiziološka zrelost, vreme i način setve. Čuvanje i uskladištenje proizvoda.
KOROVI, OSOBINE I NAČINI SUZBIJANJA (8)
Pojam i osobine korova. Odnos korova i spoljne sredine. Uzajamni odnos korova i kulturnih biljaka. Štetnost i razmnožavanje.
Najčešći korovi naših njiva.
Mehaničke i hemijske mere borbe protiv korova. Upotreba hemijskih sredstava (i njihova toksičnost na biljke), koja se upotrebljavaju u ratu kao borbena sredstva. Način otkrivanja i mere zaštite.
PLODORED (4)
Pojam i značaj plodoreda. Vrste i elementi plodoreda, sastavljanje plodoreda. Primena plodoreda u današnjim uslovima proizvodnje.
PROIZVODNJA RASADA I IZBOR MESTA (8)
Proizvodnja rasada na otvorenom polju.
Proizvodnja rasada u zaštićenom prostoru (toplim lejama, plastenicima i staklenicima).
Izbor mesta za proizvodnju rasada i povrća.
(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
UVOD (1)
Značaj proizvodnje hrane u svetu i rastuće potrebe. Proizvodnja hrane u Jugoslaviji i mogućnosti. Organizacija proizvodnje i čuvanje hrane u ratnim uslovima. Zaštita prehrambenih proizvoda.
Podela ratarskih i povrtarskih kultura.
ŽITARICE (25)
Ekonomski i agrotehnički značaj žitarica.
Rejoni gajenja žita u našoj zemlji i podela žita. Morfološke i biološke osobine žita. Uslovi uspevanja pravih i prosolikih žita. Prava žita - pšenica, ječam, ovas i raž. Privredni značaj, sastav i upotreba plodova. Vrste, odlike i najvažnije sorte. Tehnološki proces proizvodnje strnih žita.
Aprobacija pravih žita i tehnika aprobacije.
Prosolika žita - kukuruz, sirak, proso i pirinač. Privredni značaj i upotreba. Vrste, odlike i sorte (hibridi). Tehnološki proces proizvodnje, prinos i čuvanje. Proizvodnja silažnog kukuruza kao glavnog i postrnog useva.
ZRNASTE MAHUNARKE (8)
Soja, pasulj i grašak. Privredni i agrotehnički značaj. Morfološke i biološke osobine. Uslovi uspevanja, odlike i sorte. Tehnološki proces proizvodnje, prinos, čuvanje.
BILJKE ZA TEHNIČKU PRERADU (6)
Suncokret, uljana repica i mak. Privredni i agrotehnički značaj. Morfološke i biološke osobine. Vrste, odlike i sorte. Uslovi uspevanja. Tehnološki proces proizvodnje.
BILJKE ZA PROIZVODNJU VLAKANA (6)
Konoplja, lan i pamuk. Upotreba, sastav i građa stabla. Morfološke i biološke osobine. Vrste, sorte, uslovi uspevanja i tehnološki proces proizvodnje.
BILJKE ZA PROIZVODNJU ŠEĆERA, SKROBA I ALKOHOLA (5)
Privredni i agrotehnički značaj. Morfološke i biološke osobine,odlike, sorte. Tehnološki proces proizvodnje.
Proizvodnja semena šećerne repe.
OSTALE BILJKE ZA TEHNIČKU PRERADU (5)
Duvan i hmelj. Upotreba, sastav i kvalitet osnovnog produkta.
Privredni značaj.
Morfološke i biološke osobine, odlike, tipovi i sorte. Uslovi uspevanja i proizvodni rejoni. Tehnološki proces proizvodnje.
BILJKE ZA PROIZVODNJU STOČNE HRANE (5)
Lucerka, crvena detelina, žuti zvezdan i korenasto-krtolaste biljke. Upotreba, sastav i kvalitet osnovnog proizvoda. Morfološke i biološke osobine. Uslovi uspevanja i sortiment. Tehnološki proces proizvodnje.
LIVADE I PAŠNJACI (5)
Agrotehnika livada i pašnjaka, sređivanje ispravljanje sena, iskorišćavanje ispašom. Najvažnije vlaknaste trave i travne smeše. Zasnivanje livada i pašnjaka.
KUPUSNJAČE (8)
Kupus, kelj, karfiol i keleraba. Značaj, biološke i morfološke osobine. Sorte, uslovi uspevanja, tehnološki proces proizvodnje.
LISNATO POVRĆE (4)
Salata i spanać. Biološke i morfološke osobine, značaj. Tehnološki proces proizvodnje. Uslovi uspevanja i sorte.
KORENASTO POVRĆE (8)
Mrkva, peršun, celer, paštrnjak, cvekla, rotkva i rotkvice. Značaj, morfološke i biološke osobine, uslovi uspevanja. Tehnološki proces proizvodnje i čuvanje.
LUKOVI (4)
Crni, beli luk i praziluk. Značaj, morfološke i biološke osobine. Uslovi uspevanja i sorte. Tehnološki proces proizvodnje i čuvanje lukova.
POVRĆE SA MESNATIM PLODOVIMA (15)
Crveni patlidžan, plavi patlidžan, krastavac, paprika, lubenica, dinja i tikvice. Značaj, morfološke i biološke osobine. Uslovi uspevanja i sorte (hibridi). Tehnološki proces proizvodnje na otvorenom i zaštićenom prostoru.
(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
NAČIN RAZMNOŽAVANJA CVEĆA (2)
Generativno i vegetativno.
PODELA I VRSTE CVETNIH BILJAKA (2)
Klasifikacija prema botaničko-biološkim osobinama i klimatskim uslovima.
ZEMLJIŠNI SUPSTRATI (2)
Vrste vrtnog zemljišta i zemljišnih smeša za odgovarajuću cvećarsku proizvodnju.
JEDNOGODIŠNJE CVEĆE (10)
Pojam, značaj i primena jednogodišnjeg letnjeg cveća.
Vrste:
Ageratur, Alyssur, Agtirrhinun, Begonia, Sempertlorens, Calendula, Celisia, Colens, Ipomea, Zinnia, Tagetes, Tropeolum, Petunia, Phlox, Lobelia, Solvia, Gipsofhila, Verbena (one koje se najčešće koriste u vrtlarstvu i kao rezano cveće).
DVOGODIŠNJE CVEĆE (6)
Pojam i značaj u parkarstvu.
Vrste:
Bellis, Mathiola, Digitalis, Dianthus barbatus, Myosotus, Silane, Viola.
PERENE - VIŠEGODIŠNJE CVEĆE I RUŽE (2)
Pojam i značaj u parkarstvu.
Vrste:
Achilea, Alussum, Aguilegia, Aster, Detjinium, Campanula, Centeurea itd. - samo češće gajene višegodišnje cvetnice.
Ruže - podela i način proizvodnje ruža.
LUKOVIČASTO I GOMOLJASTO CVEĆE (8)
Pojam, značaj i primena.
Vrste:
Amarylis, Canna, Colchicul, Convallaria, Clivia, Crocus, Dalia, Frittillaria, Balanthus, Gladiolus, Hyacinthus, Iris, Lilium, Narcissus, Tulipa, Begonia (Knol) Freesia.
SOBNO CVEĆE - Lončanice (6)
Vrste:
a) cvetne dekorativne,
b) lisno-dekorativne, koje su najčešće zastupljene u našoj praksi.
CVEĆE ZA REZANJE U STAKLARAMA (10)
Vrste:
Dianthus, Gerbera, Ruža, Chrysanthemum, Tulipa - njihove morfološke osobine, uslovi uspevanja i način uzgajanja.
POSPEŠIVANJE ZA RANO CVETANJE (JAROVIZACIJA) (2)
Osnove i metode pospešivanja.
CVETNO SEMENARSTVO (4)
Sakupljanje semena, elementi kvaliteta semena i načini čuvanja i pakovanja.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Bazni predmeti za ratarstvo sa povrtarstvom i cvećarstvom su: hemija, biologija, agrohemija sa fiziologijom bilja i pedologija. Zbog toga je potrebno pri realizaciji programa, uskladiti sadržaje ovog predmeta sa baznim predmetima. Takođe, neophodno je uskladiti realizaciju programa ovog predmeta sa praktičnom nastavom, pošto je praktična nastava izdvojena u poseban predmet. Naime, pre realizacije praktične nastave potrebno je teme obraditi teorijski. U nastavnom planu nije predviđen predmet navodnjavanje, pa specifične sadržaje iz postojećeg programa treba obraditi u okviru odgovarajućih tema datih u programu ovog predmeta. Realizaciju programa treba operativno planirati u godišnjem tematskom planu. Dozvoljava se 10% odstupanja od predviđenog fonda časova za pojedine teme. U mesečnom operativnom planu nastavne teme treba razraditi na nastavne jedinice. U ovom planu treba predvideti koje će se savremene nastavne metode koristiti, nastavna sredstva, oblici rada i tip časa. Dve trećine fonda časova planirati za izlaganje novog gradiva, a jednu trećinu za utvrđivanje. Metode i oblici rada na času treba da budu takvi da podstiču, i uključuju učenike u proces sticanja znanja. Ovaj zahtev nastavnik treba da ostvaruje postupno i sistematski, jer ovaj program mora biti praćen dobro odabranim primerima. Posebnu pažnju nastavnici treba da posvete sistematizaciji gradiva. Materiju treba logički povezati, tako da učenici dobiju predstavu o celini. Pojmove iz ove oblasti izložiti tako da se ide od prostijih ka složenijim sadržajima. Specifične teme iz ovog predmeta treba razmotriti i sa stanovišta brdsko-planinske proizvodnje.
CILJ I ZADACI
Cilj nastave voćarstva je da učenici steknu znanja o tehnologiji voćarske proizvodnje i da iznalaze najracionalnija i najefikasnija sredstva i metode za ostvarivanje maksimalne i visokokvalitetne proizvodnje zdrave hrane po jedinici površine.
Zadaci nastave su:
- upoznavanje značaja, stanja i perspektive voćarske proizvodnje;
- upoznavanje morfoloških i fizioloških osobina voćaka;
- ovladavanje tehnikom rasadničke proizvodnje;
- upoznavanje ekoloških činilaca voćarske proizvodnje;
- sticanje znanja i organizacionih sposobnosti za zasnivanje dugogodišnjih zasada;
- sticanje znanja o principima i oblicima rezidbe;
- sticanje znanja o primeni agrotehničkih mera u voćarskoj proizvodnji;
- upoznavanje voćnih vrsta;
- ovladavanje tehnikom berbe, pakovanja, klasiranja i transportom voća;
- osposobljavanje za stalno usavršavanje i samoobrazovanje u oblasti voćarstva.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
ZNAČAJ, STANJE I PERSPEKTIVA VOĆARSTVA KOD NAS (1 čas)
MORFOLOGIJA VOĆAKA (3)
Organi grmolikih žbunastih voćki i voćki sa rozetom i njihove funkcije: koren, deblo, kruna (rodne i nerodne grančice, pupoljci, list, cvet, cvast i plod).
FIZIOLOGIJA VOĆA (4)
Cvetanje, oprašivanje i odnosi oplodnje. Stadijumi razvoja voćaka i uslovi za obrazovanje rodnih pupoljaka.
RAZMNOŽAVANJE VOĆAKA I VOĆNI RASADNIK (4)
Izbor mesta, organizacija, delovi, odnosno proizvodni objekti.
NAČINI RAZMNOŽAVANJA VOĆAKA (3)
Generativno i vegetativno (dobre i loše strane).
PODLOGE ZA POJEDINE VOĆNE VRSTE (4)
Podloge za jabuku, krušku, dunju, višnju, trešnju, šljivu, breskvu, kajsiju i dr.
PROIZVODNJA SEJANICA (1)
Izbor i prikupljanje semena, stratifikovanje, setva i nega sejanaca.
PROIZVODNJA VEGETATIVNIH PODLOGA NAGRTANJEM (4)
Podizanje i nega matičnjaka reznicama, izdancima, položenicama i stolonima - proizvodnja živića.
ZASNIVANJE RASTILA (1)
Priprema zemljišta, podloga, sadnja i nega podloga u rastilu.
KALEMLJENJE (5)
Sa posebnim osvrtom na spavajući pupoljak.
RADOVI U RASTILU TOKOM 2 GODINE (2)
Nega kalemova: skraćivanje podloga, čišćenje izbojaka iz podloge, praćenje, prihranjivanje, zaštita od biljnih bolesti i štetočina, vađenje, pakovanje, transport i trapljenje.
ODREDBE ZAKONA ZA PROIZVODNJU SADNOG MATERIJALA I VOĐENJE KNJIGA (1)
Evidencija u rasadničkoj proizvodnji.
EKOLOŠKI ČINIOCI VOĆARSKE PROIZVODNJE (5)
Klima, toplota, voda-vlaga, svetost, vetar, grad i dr. Zemljišta: fizičke, hemijske i biološke osobine. Tipovi zemljišta za voćarsku proizvodnju. Položaj: nadmorska visina, ekspozicija, nagib, velike vodene površine i otvorenost položaja.
PODIZANJE VOĆNJAKA (6)
Izbor mesta - lokacija, položaja, podloge, sorti, odnosno voćne vrste u odnosu na ekološke činioce.
Priprema zemljišta za sadnju.
Regulacioni radovi, fertilizacija i rigolovanje.
Razmak sadnje za pojedine voćne vrste, raspored, obeležavanje mesta za sadnju, priprema sadnica za sadnju i tehnika sadnje.
Nega mladog zasada od sadnje do plodonošenja.
REZIDBA VOĆAKA (20)
Značaj, cilj i principi rezidbe.
Formiranje osnovnih oblika krune: kotlasta, piramidalna kruna i njene modifikacije, palmata sa kosim granama.
Vretenasti žbun, pilar kruna.
Najčešći oblici kruna pogodnih za gustu sadnju.
Rezidba voćaka u periodu plodonošenja.
Rezidba jabuke i kruške.
Rezidba breskve, šljive, kajsije, trešnje, višnje i dr.
Rezidba jagodastog voća: maline, kupine, ribizle.
ODRŽAVANJE ZEMLJIŠTA U VOĆNJACIMA (5)
Održavanje zemljišta u voćnjacima. Održavanje zemljišta u voćnjacima u stanju ledine, zastiranje (mulčiranje) zemljišta u voćnjacima. Održavanje zemljišta u voćnjacima u vidu jalovog ugara, zelenišno đubrenje (pokrovne biljke) u voćnjacima. Gajenje uzrodica u voćnjacima.
ĐUBRENJE VOĆNJAKA (2)
Đubrenje voćnjaka. Uloga pojedinih hranljivih elemenata. Vrste đubriva: organska i mineralna - osobine koje treba da ispune. Vrste mineralnih đubriva: azotna, fosforna, kalijumova, kalcijumova, mešana mineralna đubriva i mikrođubriva. Vreme đubrenja i količina đubriva (norme). Tehnika đubrenja - načini unošenja pojedinih đubriva u zemljište.
NAVODNJAVANJE VOĆAKA (2)
Potrebe voćaka za vodom, zemljište i navodnjavanje, voda za navodnjavanje, vreme navodnjavanja, načini navodnjavanja: površinsko, podzemno i veštačkom kišom.
(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
UVOD U POMOLOGIJU
Podela voćnih vrsta na grupe (1)
JABUKA (12)
Značaj, rasprostranjenost u svetu i kod nas. Morfološko-biološke i genetske osobine jabuke. Uslovi uspevanja - klima, zemljište i položaj. Podizanje zasada, orezivanje na oblik i redovna rezidba. Đubrenje i navodnjavanje - vrste đubriva, norme, vreme đubrenja i tehnika. Vreme navodnjavanja i tehnika. Sorte - klasifikacija - letnje, jesenje i zimske - najvažnije sorte koje dolaze u uži izbor za plantažne zasade.
KRUŠKA (8)
Značaj, rasprostranjenost u svetu i kod nas. Morfološko-biološke i genetske osobine kruške. Uslovi uspevanja: klima, zemljište i položaj. Podizanje zasada kruške - obrada zemljišta, đubrenje i navodnjavanje. Sorte - klasifikacija - letnje, jesenje i zimske - najvažnije sorte koje dolaze u uži izbor za plantažne zasade.
DUNJA (2)
Značaj i zastupljenost kod nas. Morfološko-biološke osobine. Uslovi za gajenje dunje. Važnije sorte dunje.
ŠLJIVA (6)
Privredni značaj šljive. Morfološko-biološke i genetske osobine šljive. Podizanje zasada, orezivanje na oblik i redovna rezidba. Agrotehnika u periodu rodnosti šljive: rezidba, đubrenje i održavanje zemljišta. Sorte - klasifikacija i sorte koje dolaze u uži izbar za plantažne zasade.
BRESKVA (6)
Privredni značaj. Morfološko-biološke i genetske osobine breskve. Specifičnost gajenja breskve i uslovi uspevanja: klima, zemljište i položaj. Podizanje zasada i nega breskve do plodonošenja. Nega breskve u periodu plodonošenja. Klasifikacija sorti i važnije sorte breskve.
KAJSIJA (3)
Privredni značaj. Morfološko-biološke osobine i uslovi uspevanja: klima, zemljište i položaj. Podizanje i gajenje kajsije. Sorte kajsije.
TREŠNJA, VIŠNJA I MARELA (6)
Privredni značaj. Morfološko-biološke osobine i uslovi uspevanja. Podizanje zasada i nega. Važnije sorte trešnje, višnje i marele. Nega zasada u periodu plodonošenja.
ORAH (3)
Privredni značaj. Morfološko-biološke osobine i sposobnosti pri gajenju. Upotrebna vrednost i sorte oraha.
JAGODA (5)
Zastupljenost kod nas. Morfološko-biološke osobine i uslovi uspevanja. Razmnožavanje, podizanje zasada i nega jagode. Sorte - klasifikacija i važnije sorte.
MALINA I KUPINA (3)
Zastupljenost kod nas, morfološko-biološke osobine, uslovi uspevanja i razmnožavanja. Podizanje zasada i nega. Sorte maline i kupine.
RIBIZLA (2)
Morfološko-biološke osobine i uslovi uspevanja, način razmnožavanja, podizanje i nega zasada. Upotrebna vrednost i sorte sa posebnim osvrtom na crnu ribizlu.
MEDITERANSKO JUŽNO VOĆE (4)
Berba, klasiranje, pakovanje i transport voća (3).
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Nastavni program voćarstva izučava se u trećem i četvrtom razredu i to u trećem razredu izučava se opšte, a u četvrtom razredu specijalno (pomologija) voćarstvo. Sadržaji ovog predmeta realizuju se teorijskom nastavom, a vežbe i praktičan rad ostvaruje se u praktičnoj nastavi.
Osnovne odlike koncepcije nastavnog programa voćarstva su da se primenom savremenih metoda izuče morfološke i fiziološke osobine voćnih kultura, uslovi uspevanja, načini razmnožavanja, proizvodnja sadnog materijala, podizanje zasada, agrotehnika u voćarskoj proizvodnji i pomologija.
Program se zasniva na korelaciji i sinhronizaciji opšteg voćarstva sa specijalnim i obratno, zatim sa predmetima: biologijom, pedologijom, agrohemijom, sa fiziologijom bilja, poljoprivrednom tehnikom i drugim stručnim predmetima.
III RAZRED
Temu morfologija voća treba povezati sa prethodno stečenim znanjima iz biologije, i na osnovu njih upoznati učenike sa novim pojmovima. Naročito se treba zadržati na sadržajima: rodne grančice, nerodne grančice, rodni pupoljci i nerodni pupoljci, koje bi trebalo usvojiti do nivoa primene.
Fiziologiju voća treba povezati sa fiziologijom bilja. Naročito se treba zadržati na odnosima oplodnje i obrazovanja cvetnih pupoljaka do nivoa razumevanja.
Sadržaje nastavnih celina razmnožavanje voćaka i voćni rasadnik treba povezati sa znanjima iz biologije i fiziologije bilja. Pošto se nastavni sadržaji o razmnožavanju voćaka obrađuju u voćnom rasadniku, to je potrebno prvo upoznati učenike sa izborom mesta, organizacijom, odnosno sa proizvodnim objektima voćnog rasadnika. Kada učenici steknu osnovne pojmove o voćnom rasadniku, treba da savladaju načine razmnožavanja voćaka do nivoa razumevanja. U zavisnosti od načina razmnožavanja, učenici treba da upoznaju, do nivoa razumevanja, podloge za pojedine vrste voćaka. Kada su savladali podloge, do nivoa primene, treba da savladaju proizvodnju sejanaca i vegetativnih podloga. Naročito treba posvetiti pažnju tehnologiji proizvodnje sadnog materijala, koju učenici treba da savladaju do nivoa primene.
Tema ekološki činioci voćarske proizvodnje može da se obradi posle teme Fiziologija voćaka, a može i kako je planirana da bude direktno u funkciji teme Podizanje voćnjaka. Pri obradi ove teme koristi znanja iz biologije, agrohemije sa fiziologijom bilja i pedologije, kao i znanja o ratarstvu. Temu treba obraditi do nivoa razumevanja.
Pri obradi teme Podizanje voćnjaka naročito je potrebno zadržati se kod tehničkih operacija, koje učenici treba da savladaju do nivoa primene.
Značaj, zadatke i principe rezidbe voćaka treba iscrpno obraditi, što će omogućiti da se lakše shvati formiranje osnovnih oblika rezidbe do treće godine i rezidbe voćaka u plodonošenju. Ova tema zahteva usvajanje sadržaja do nivoa primene.
Kad je reč o održavanju zemljišta u voćnjacima, naročito je potrebno posvetiti pažnju održavanja zemljišta u dugogodišnjim zasadima.
Đubrenje voćnjaka je obrađeno u agrohemiji, pa je ovde potrebno samo ukazati na primenu đubriva u zavisnosti od voćnih vrsta i zemljišta.
U temi Navodnjavanje voćaka nužno je uspostaviti korelaciju sa znanjima iz fiziologije bilja i biologije, kao i poljoprivredne tehnike. Temu obraditi do nivoa razumevanja.
IV RAZRED
Pri obradi voćnih vrsta, u okviru pomologije, treba ispoštovati korelaciju od uopštenog ka specijalnom.
Značaj i rasprostranjenost voćnih vrsta obraditi na nivou obaveštenosti. Na nivou razumevanja obraditi morfološke i biološke osobine i uslove uspevanja. Na nivou primene obraditi podizanje zasada, agrotehniku mladih zasada i zasada u rodu. Kod sortimenta obraditi vodeće sorte do nivoa razumevanja, a ostale sorte do nivoa informisanosti.
CILJ I ZADACI
Cilj nastave vinogradarstva je da učenici steknu znanja o tehnologiji vinogradarske proizvodnje i da iznalaze najracionalnija i najefikasnija sredstva i metode za ostvarivanje maksimalne i visokokvalitetne proizvodnje zdrave hrane po jedinici proizvodnje.
Zadaci nastave su:
- upoznavanje značaja, stanja i perspektiva vinogradarske proizvodnje;
- upoznavanje morfoloških i fizioloških osobina vinove loze;
- upoznavanje ekoloških činilaca vinove loze;
- ovladavanje tehnikom proizvodnje sadnog materijala;
- sticanje znanja i organizacionih sposobnosti za podizanje vinograda;
- sticanje znanja o principima i oblicima rezidbe;
- sticanje znanja o primeni agrotehničkih mera u vinogradarskoj proizvodnji;
- upoznavanje vodećih sorti za dobijanje kvalitetnih vina;
- osposobljavanje za stalno usavršavanje i samoobrazovanje u oblasti vinogradarske proizvodnje.
(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
UVOD (2)
Osnovna obeležja i ekonomski značaj vinogradarstva. Poreklo i rasprostranjenost gajenja loze kod nas i u svetu. Vinogradarski rejoni Jugoslavije.
BIOLOGIJA VINOVE LOZE (8)
Rasprostranjenje, karakteristike i značaj najvažnijih vrsta roda Vitis. Oblici, građa i funkcije vegetativnih i genarativnih organa kulture loze. Godišnji ciklus razvića. Uticaj klimatskih, zemljišnih i agrotehničkih činilaca na uspevanje kulture loze.
LOZNI SORTIMENT (14)
Oblici kulturne loze - njihov nastanak, značaj i rasprostranjenost. Značaj, svojstva i klasifikacija loznih podloga. Sorte plemenite loze za dobijanje belih vrhunskih, kvalitetnih, muskatnih i stonih vina. Sorte plemenite loze za dobijanje crvenih vrhunskih, kvalitetnih, muskatnih i stonih vina. Sorte plemenite loze za proizvodnju stonog grožđa. Karakteristike, značaj i status međuvrsnih hibrida za proizvodnju sokova, vina i stonog grožđa.
ZASNIVANJE VINOGRADARSKIH ZASADA (6)
Vrste i karakteristike vinogradarskih zasada: proizvodni vinograd, matični vinograd, matičnjak loznih podloga. Sistemi gajenja loze i projektovanje zasada. Izbor položaja i priprema zemljišta za zasade. Organizacija teritorije vinogradarskih zasada. Sađenje i nega mladih zasada. Nasloni u vinogradarskim zasadima.
LOZNO RASADNIČARSTVO (8)
Biološke osnove razmnožavanja loze. Normativi kvaliteta i zakonski propisi u proizvodnji loznog sadnog materijala. Objekti (struktura) loznog rasadnika. Tehnologija proizvodnje i čuvanja reznica plemenite loze (vioka) i reznica loznih podloga. Pripreme i vreme kalemljenja, kalemljenje i stratifikovanje loznih kalemova. Sađenje i nega loznih kalemova u korenilištu. Vađenje, klasiranje, transport i čuvanje loznih kalemova.
TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE GROŽĐA (22)
Rezidba vinove loze na zrelo: ciljevi i principi orezivanja loze, vreme orezivanja, dužina orezivanja, projektovanje opterećenja čokota rodnim okcima, i načini orezivanja: župski, krajinski, gijo, pusar i na kordunicama tipa horizontalne, kazenevljeve, mozerove, silvo, amrele, nifinove, skljareve i kazarse. Posebni oblici stabla i rezidba na njima: kombinovani i višespratni oblici stabla, pergole, čardaklije, ukrasni oblici na okućnicama. Rezidba vinove loze na zeleno: lačenje, prekraćivanje vrhova lastara i zaperaka, proređivanje cvasti grozdova i bobica, prstenovanje i defolijacija. Principi i tehnika obnavljanja rodnih čvorova i krakova stabla. Vezivanje loze: vezivanje stabla, rodnih lukova i zelenih lastara. Đubrenje vinograda: utvrđivanje potreba za hranljivim elementima, izbor đubriva, vreme i način obavljanja đubrenja. Održavanje i obrada zemljišta: podrivanje, jesenja i prolećna duboka obrada, zagrtanje i ogrtanje, letnja obrada zemljišta. Navodnjavanje vinograda: procena potreba za vodom i navodnjavanjem, uticaj navodnjavanja na prinos i kvalitet grožđa, određivanje vremena i normi navodnjavanja, tehnika navodnjavanja.
POVREDE I FIZIOLOŠKA OBOLENJA LOZE (2)
Povrede od elementarnih nepogoda: mrazeva, visokih temperatura, olujnih vetrova, grada, i nega povređene loze. Fiziološki poremećaji: hloroza, padavica, crvenilo lišća, pocrnjivanje lastara, i mere sprečavanja i lečenja fizioloških obolenja loze.
BERBA I ČUVANJE GROŽĐA (2)
Metodi utvrđivanja stanja zrelosti grožđa. Organizacija i postupci berbe grožđa namenjenog preradi. Organizacija, specifičnosti i postupci berbe stonog grožđa. Klasiranje, standardizacija i pakovanje stonog grožđa. Transport i čuvanje stonog grožđa, posebno u ratnim uslovima. Metodi kontrole i zaštite stonog grožđa od kontaminacija za vreme čuvanja.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Program je tako koncipiran da se oslanja na predmete: biologiju, agrohemiju sa fiziologijom bilja, pedologiju, opšte voćarstvo, poljoprivrednu tehniku i ostale stručne predmete.
Sadržaji programa imaju stručni karakter i treba da doprinesu sticanju stručnog znanja.
Program je strukturiran tako da su oblasti podeljene na nastavne teme, koje predstavljaju logične celine. Nastavne teme su raščlanjene na nastavne jedinice u kojima se određuju konkretni nastavni sadržaji.
Za realizaciju programa veoma je važno dobro planiranje gradiva. Prilikom izrade planova rada (globalnog i operativnog), treba predvideti 60 procenata časova za obradu novog gradiva, a 40 procenata za obnavljanje, sistematizaciju i ocenjivanje učenika. Takođe je potrebno izvršiti korelaciju predmeta sa ostalim predmetima.
Uspeh u realizaciji obrazovno-vaspitnih zadataka u nastavi vinogradarstva zavisi od primene odgovarajućih metoda i oblika rada i korišćenja odgovarajućih nastavnih sredstava. Zato treba koristiti one oblike i metode rada koji će učenicima olakšati da shvate novo gradivo. Za časove vežbi i praktičnog rada koristiti grupni oblik rada.
Realizacija programa ovog predmeta zavisi, takođe, od angažovanja nastavnika, njegove stručnosti i praćenja novih dostignuća iz predmeta.
Uspešno savlađivanje gradiva zavisi i od pravilno određenih nivoa obrazovno-vaspitnih zahteva.
U uvodnom delu treba, do nivoa obaveštenosti, učenike upoznati sa značajem vinogradarske proizvodnje, rasprostranjenosti i poreklom gajenja vinove loze.
Oblast biologije vinove loze treba povezati sa predmetom biologije i delom voćarstva koji izučava biologiju voća. Ovu oblast treba obraditi do nivoa obaveštenosti. Godišnji ciklus razvitka vinove loze, u okviru teme Ampelografija nije mogao da dobije više časova, te treba obraditi vodeće podloge koje se danas koriste u rasadničkoj proizvodnji i vodeće sorte, a ostale spomenuti.
CILJ I ZADACI
Cilj nastave stočarstva je da se učenici osposobe za organizovanje, vođenje i izvođenje tehnološkog procesa i postupaka u stočarskoj proizvodnji.
Zadaci nastave su:
- upoznavanje značaja stočarske proizvodnje;
- shvatanje pojmova vrste, rase i niže sistematske jedinice;
- upoznavanje morfoloških i fizioloških osobina domaćih životinja;
- shvatanje plodnosti i razmnožavanje domaćih životinja;
- upoznavanje metoda odgajivanja domaćih životinja;
- shvatanje važnosti selekcije u stočarstvu;
- upoznavanje značaja i potrebe ishrane domaćih životinja;
- upoznavanje vrste i rase, kao i njihove proizvodne sposobnosti;
- upoznavanje održavanja higijene grla, staja i pribora;
- osposobljavanje za stalno stručno usavršavanje i samoobrazovanje.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
OSNOVE STOČARSTVA
UVOD (1)
Značaj stočarstva i proizvodnje domaćih životinja.
POSTUPAK I POREKLO DOMAĆIH ŽIVOTINJA (2)
Domestikacija, načini, vreme i mesto. Teorija i hipoteze o poreklu domaćih životinja. Morfološke i fiziološke promene nastale pod uticajem domestikacije. Pojam domaće i pitome životinje.
VRSTE I RASE DOMAĆIH ŽIVOTINJA (2)
Pojam rase. Podela rasa. Niže sistematske jedinice od rase. Termini u stočarstvu.
RAZMNOŽAVANJE I RAZVOJ KAO OSNOVA ODGAJIVAČKOG RADA (3)
Prirodno razmnožavanje, načini i tehnika pripuštanja. Veštačko osemenjavanje, prednosti nad prirodnim parenjem. Faze veštačkog osemenjavanja. Intrauterni razvoj. Ekstrauterni razvoj.
PROMENLJIVOST ILI VARIJABILNOST (2)
Zadatak i osnove genetike. Mutacije, kombinacije. Degeneracija. Modifikacija nenasledne promene. Ekološki faktori koji izazivaju promene. Prilagođavanje. Zakržljavanje. Nasleđivanje osobina kod pojedinih vrsta domaćih životinja.
ODABIRANJE ILI SELEKCIJA (8)
Prirodna i veštačka selekcija. Genetika populacije i heritabilitet. Faktori individualne selekcije: eksterijer - ocenjivanje, konstitucija - vrste, kondicija - vrste, temperament i ćud, iskorišćavanje hrane, stasavanje, plodnost. Specijalne osobine za selekciju: proizvodnja mesa i masti, sposobnost za proizvodnju mleka, sposobnost za nošenje jaja, sposobnost za proizvodnju vune i krzna, radna sposobnost. Pomoćna sredstva za sprovođenje selekcije: poreklo, potomstvo - progeno testiranje. Obeležavanje domaćih životinja. Matično knjigovodstvo.
NAČIN ODGAJIVANJA DOMAĆIH ŽIVOTINJA (4)
Odgajivanje u čistoj rasi, načini. Odgajivanje u srodstvu. Ukrštanje, načini. Mere za unapređenje stočarstva. Zakonski propisi. Stočarske institucije (zavodi, instituti, škole). Audiovizuelna sredstva (radio, televizija, filmovi). Stručna literatura. Zootehničke mere. Ekonomske mere.
OSNOVE ISHRANE DOMAĆIH ŽIVOTINJA
UVOD (1)
Cilj i zadaci nauke o ishrani domaćih životinja. Hrana, hraniva i hranljive materije.
ZNAČAJ I ULOGA HRANLJIVIH MATERIJA U ORGANIZMU DOMAĆIH ŽIVOTINJA (7)
Sastav biljnog i životinjskog organizma. Uloga i značaj vode u organizmu domaćih životinja. Mineralne materije, podela. Proteini. Ugljeni hidrati. Masti. Delotvorne materije (vitamini, antibiotici, hormoni, fermenti).
OCENJIVANJE HRANLJIVE VREDNOSTI HRANIVA I HRANLJIVIH MATERIJA (3)
Hemijska analiza. Izračunavanje koeficijenta svarljivosti. Produktivno dejstvo hraniva u organizmu domaćih životinja. Bilans azota i ugljenika. Energija svarljivih materija, metabolitička i neto energija.
HRANLJIVE JEDINICE (3)
Skrobna hranljiva jedinica. Ovsena hranljiva jedinica. Energetski sistemi.
STOČNA HRANIVA (15)
Merila za klasifikaciju hraniva. Zelena hraniva. Suva kabasta hraniva. Korenasto-krtolasta hraniva. Silaže. Zrnasta hraniva. Sporedni proizvodi prehrambene industrije. Hraniva životinjskog porekla. Hraniva mineralnog porekla. Industrijske smeše.
OBROK (3)
Vrste obroka. Karakteristike dobrog obroka. Osnove normiranja obroka.
OPŠTE HIGIJENSKE I PREVENTIVNE MERE (4)
Dezinfekcija, dezinsekcija, deratizacija, kontaminacija, dekontaminacija.
PRVA POMOĆ DOMAĆIM ŽIVOTINJAMA (1)
Zaustavljanje krvarenja, postupak sa ranom. Prva pomoć kod naduva.
ZARAZNE BOLESTI (2)
Ekto i endoparaziti.
OVČARSTVO (6)
Stanje ovčarstva kod nas. Uslovi za gajenje ovaca. Runo, pramenovi, vunsko vlakno, građa, vrste i svojstva. Domaće rase ovaca: "merino", "polumerino", rase za meso, mleko i krzno. Selekcija ovaca. Merinizacija. Mrkanje i jagnjenje ovaca. Odgajivanje podmlatka.
Ishrana i nega priplodnih grla.
KONJARSTVO (3)
Značaj i uloga konja u privredi i sportu. Rase konja: (arapski konj, engleski punokrvni, domaće rase konja). Hladnokrvne rase konja. Opasivanje kobila. Ishrana priplodnih grla.
(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
GOVEDARSTVO
UVOD (1)
Privredni značaj govedarstva. Stanje govedarstva u našoj zemlji.
PROIZVODNI TIPOVI GOVEDA (2)
Respiratorni, mlečni tip. Digestivni, tovni tip. Kombinovani tip. Konstitucija, eksterijer i fiziološka svojstva proizvodnih tipova goveda.
RASE GOVEDA (6)
Klasifikacija rasa goveda. Domaće rase goveda: "buša" i njeni sojevi, domaće šareno goveče, tipovi. Siva stepska goveda. Strane rase goveda. "Simentalac", sivo-smeđa alpska goveda, crno-bela goveda, crvena goveda. Tovne rase goveda ("šorthokon", "hereford", "aberdinangus"). Poreklo rase, morfološka i fiziološka svojstva, rasprostranjenost i značaj.
SELEKCIJA GOVEDA (2)
Odabiranje grla za priplod, faktori selekcije i načini sprovođenja. Progeno testiranje bikova. Heritabilitet u nasleđivanju mlečnosti i tovnosti.
ODGAJIVANJE GOVEDA (1)
Gajenje goveda u čistoj rasi. Gajenje u krvnom srodstvu. Industrijsko ukrštanje. Oplemenjivanje "buše" i domaćeg šarenog govečeta. Pretapanje primitivnih rasa goveda i prelaznih u plemenite rase. Proizvodnja novih rasa goveda kombinacijskim ukrštanjem.
TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE PODMLATKA (4)
Intenzitet telenja krava. Polna i pripustna zrelost. Polni ciklus, polni žar i servis period, prirodna oplodnja i veštačko osemenjavanje. Steonost i postupak sa steonim kravama. Priprema krava za telenje. Telenje. Nega krave posle telenja.
ODGAJIVANJE PODMLATKA (1)
Postupak sa teletom posle rođenja.
ISHRANA GOVEDA (8)
Specifičnosti u ishrani goveda. Potrebe krava muzara u hranljivim materijama. Načini ishrane krava muzara, grupna i individualna ishrana. Avansiranje obroka. Sastavljanje osnovnog obroka za krave muzare. Sastavljanje smeša koncentrata kao dodatka za mlečnost. Letnja ishrana krava. Zimska ishrana krava. Ishrana bremenitih krava i junica. Ishrana i nega teladi. Potrebe u hranljivim materijama. Napajanje teladi i prihranjivanje. Ishrana podmlatka, od odbijanja do upotrebe za priplod. Tov junadi. Tov odraslih grla. Prilagođavanje smeštaja i proizvodnje u ratnim uslovima.
MLEKO I MUŽA (4)
Laktacija. Sastav i osobine mleka. Kolostrum, sastav i značaj. Fizička svojstva mleka. Hemijska svojstva mlaka. Muža, ručna i mašinska. Priprema za mužu: pribor, muzač, krava. Postupak sa mlekom posle muže.
SVINJARSTVO
UVOD (1)
Privredni značaj svinjarstva u našoj zemlji. Prednosti proizvodnje svinja nad ostalim domaćim životinjama. Industrijski karakter proizvodnje u svinjarstvu.
PROIZVODNI TIPOVI SVINJA (2)
Masni tip. Mesnati tip. "Bekon" tip. Kombinovani tip za meso i mast. Konstitucija, eksterijer i fiziološka svojstva proizvodnih tipava svinja.
RASE SVINJA (6)
Klasifikacija rasa svinja. Domaće rase: "mangulica", "moravka" i crne slavonske svinje. Tip masne svinje. Mesnate rase svinja: "bela jugoslovenska svinja", "jorkšir", švedski, danski i nemački "landras". Poreklo rase, morfološka i fiziološka svojstva. Raspoređenost i značaj.
SELEKCIJA SVINJA (1)
Izbor muških i ženskih grla za priplod. Faktori selekcije i načini sprovođenja. Progeni i perfomans-test u svinjarstvu.
ODGAJIVANJE SVINJA (1)
Gajenje u čistoj rasi, matični zapat. Gajenje u srodstvu. Industrijsko ukrštanje, proizvodnja hibrida. Oplemenjivanje domaćih rasa. Proizvodnja novih rasa, kombinovano ukrštanje.
TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE PODMLATKA SVINJA (3)
Plan pripusta i prašenja krmača. Tehnika pripuštanja. Veštačko osemenjavanje krmača. Postupak sa suprasnim krmačama. Prašenje. Postupak sa krmačama posle prašenja.
ODGAJIVANJE PODMLATKA (1)
Postupak sa prasadima posle rođenja. Klasični i savremeni način odgajivanja prasadi.
ISHRANA SVINJA (5)
Specifičnosti u ishrani svinja. Ishrana bremenitih krmača. Ishrana krmača u laktaciji. Ishrana prasadi do odlučivanja. Ishrana priplodne nazimadi. Ishrana priplodnih nerastova.
ZNAČAJ I VRSTA TOVA (1)
Tov mladah grla, tov za meso, "bekon"-tov. Tov za meso i mast. Ocenjivanje kvaliteta mesa na liniji klanja.
NAČIN DRŽANJA PRIPLODNIH GRLA (1)
Način držanja priplodnih krmača i nerastova. Dužina iskorišćavanja krmača i nerastova u priplodu.
Organizacija smeštaja i proizvodnje svinja u ratnim uslovima.
ŽIVINARSTVO
UVOD (1)
Privredni značaj živinarstva kod nas. Vrste živine. Industrijski karakter proizvodnje u živinarstvu.
PROIZVODNI TIPOVI I RASE KOKOŠAKA (2)
Klasifikacija rasa kokošaka (nosilje, mesnate rase i rase kombinovanih sposobnosti za meso i jaja). Linijski hibridi. Borci. Ukrasna živina.
OBJEKTI I OPREMA ZA INDUSTRIJSKU PROIZVODNJU U ŽIVINARSTVU (2)
Objekti i oprema za gajenje živine.
SELEKCIJA ŽIVINE (1)
Izbor mužjaka i ženke za priplod. Kontrola nosivosti. Obeležavanje živine.
METODE GAJENJA ŽIVINE (2)
Odgajivanje u čistoj rasi. Odgajivanje u srodstvu. Ukrštanje, proizvodnja hibrida.
TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE PODMLATKA (2)
Izbor jaja za nasad. Inkubacija pilića, uslovi. Određivanje pola.
ODGAJIVANJE PODMLATKA ŽIVINE (1)
Ishrana i nega podmlatka.
TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE JAJA I MESA (2)
Ishrana i nega nosilja. Klasifikacija i čuvanje jaja. Tov jednodnevnih pilića. Brojleri.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Programom su obuhvaćeni osnovni sadržaji koji treba učenicima da omoguće sticanje znanja iz oblasti stočarstva, radi što uspešnijeg gajenja domaćih životinja.
Vodilo se računa da se program koncipira tako da učenike osposobi za organizovanje, vođenje i izvođenje tehnoloških procesa i postupaka u savremenoj stočarskoj proizvodnji.
Da bi se učenici što bolje osposobili za rad u stočarskoj proizvodnji, data je prednost praktičnoj nastavi i u pogledu fonda časova u odnosu na teorijsku nastavu.
Realizacijom programa treba da se ostvare i zadaci postavljeni u programu. Sadržaje treba logički povezivati, tako da učenici steknu predstavu o celini sadržaja programa.
Oblici i metode rada na času treba da budu takvi da podstiču i uključuju učenike u proces sticanja znanja. Obrada sadržaja mora biti praćena odabranim primerima, šemama, slikama, dijapozitivima, modelima, crtežima, grafofolijama itd.
Sadržaji programa stočarstva dati su u vidu nastavnih celina, odnosno tema. Za nastavne celine dat je okvirni broj časova, koji nastavniku sugeriše obim, dubinu i način obrade svake nastavne celine, odnosno teme. Taj fond časova je orijentacioni i treba ga usklađivati sa konkretnom situacijom u školi, razredu, odnosno odeljenju. Eventualno odstupanje moglo bi biti oko 10% od predviđenog fonda časova za pojedine celine.
U realizaciji programa treba se pridržavati redosleda tema kako je dat u programu, iako je moguće da redosled bude i drugačiji uz potrebna obrazloženja na stručnim aktivima.
Za svaku nastavnu temu dat je fond časova koji se odnosi ne samo na obradu, već i na utvrđivanje i ponavljanje sadržaja. Nastavnici će u godišnjem planu rada za svaku nastavnu temu predvideti fond časova za obradu i ponavljanje, za koje se planira od 30 do 40% od ukupnog broja časova.
U operativnom (mesečnom) planu bliže se utvrđuju nastavne jedinice, odnosno sadržaj svakog časa.
Didaktičko-metodički zahtevi u realizaciji programa odnose se na primenu didaktičkih principa, izbor metoda i oblika rada na času.
Nastavni predmet stočarstvo zastupljen je u III i IV razredu. U III razredu obuhvaćeni su sadržaji opšteg stočarstva, osnove ishrane domaćih životinja, zoohigijene i dela posebnog stočarstva koji se odnosi na ovčarstvo i konjarstvo. U IV razredu obuhvaćeni su sadržaji posebnog stočarstva, koji se odnose na grane: govedarstvo, svinjarstvo i živinarstvo.
U III razredu učenici treba da shvate poreklo domaćih životinja, privredni značaj stočarstva i pojam domaće - pitome životinje. Posebno se treba zadržati kod pojmova vrste, rase i niže jedinice od rase, kao što su: tip, soj, linija, zapat, jato i drugo.
Kod tematske celine Razmnožavanje i razvoj, kao osnovu odgajivačkog rada učenici treba da shvate načine razmnožavanja, polni ciklus i tehniku osemenjavanja po vrstama stoke, kao i da se upoznaju sa razvojem embriona u utrobi majke i razvojem mladunaca od rođenja do ulaska u priplod.
Izučavanjem promenljivosti i varijabilnosti domaćih životinja učenici se moraju upoznati sa osnovnim genetičkim principima i nasleđivanjem pozitivnih osobina kod svih vrsta domaćih životinja.
Pri izučavanju tematske celine selekcija učenici moraju dobro da nauče šta je to selekcija, prirodna i veštačka, grupna odnosno masovna i individualna. Zatim, moraju dobro da nauče principe i metode selekcije, kao i pomoćna sredstva pri selekciji, kako bi se što bolje osposobili za posao selekcionara, odnosno za praktičan rad u selekciji stoke.
Izučavanjem načina odgajivanja domaćih životinja učenike treba upoznati sa najvažnijim metodama koje se danas koriste pri odgajivanju domaćih životinja, navodeći im pri tom praktične primere postignute upotrebom pojedinih načina odgajivanja. Treba ih informativno upoznati sa merama za unapređenje stočarstva.
U delu programa koji se odnosi na osnove ishrane domaćih životinja učenike treba, najpre, upoznati sa značajem ishrane domaćih životinja, kako bi shvatili da je ishrana jedan od najvažnijih činilaca za rentabilnu stočarsku proizvodnju. Zatim, treba ih upoznati sa značajem i ulogom hranljivih materija u organizmu domaćih životinja, a posebno sa proteinima, ugljenim hidratima, mastima, mineralnim materijama i vitaminima. Isto tako, učenike treba naučiti da mogu sami da ocenjuju hranljivu vrednost pojedinih hraniva i hranljivih materija, kao i sa bilansom azota i ugljenika. Učenici moraju da znaju šta su to hranljive jedinice, šta je skrobna, a šta ovsena hranljiva jedinica.
Pri izučavanju stočnih hraniva posebnu pažnju treba učenicima obratiti na zelena, kabasta, krtolasto-korenasta hraniva kao i na silažu. Isto tako, moraju da znaju i hraniva životinjskog porekla, mineralna hraniva i industrijske otpatke.
Učenici moraju da znaju šta je to obrok i kako se obrok sastavlja pri ishrani pojedinih vrsta životinja.
U delu programa koji se odnosi na zoohigijenu, učenici treba da nauče šta je to opšta higijena, a šta su to preventivne mere. Zatim, treba dobro da nauče da mogu da pruže prvu pomoć povređenim i obolelim domaćim životinjama. Isto tako, treba da znaju zašto i kako se vrše dezinfekcija, dezinsekcija, deratizacija, kontaminacija i dekontaminacija, kao i da znaju kako se neškodljivo uklanjaju leševi i kako se vrši transport stoke.
Učenike, zatim, treba informativno upoznati sa najvažnijim zaraznim i invazizonim bolestima.
U delu programa koji se odnosi na ovčarstvo učenike treba, najpre, upoznati sa značajem ove grane, a zatim ih, ukratko, upoznati sa domaćim i najvažnijim inostranim rasama ovaca, sa osobinama runa i selekcijom. Posebnu pažnju treba skrenuti učenicima na pripremanje ovaca za mrkanje, način parenja, ishranu i negu priplodnih grla i odgajivanja podmlatka.
U tematskoj celini konjarstvo učenike ukratko treba upoznati sa značajem konjarstva, sa domaćim rasama konja, engleskim i arapskim konjem i domaćim hladnokrvnim konjem. Zatim ih, informativno, upoznati sa opasivanjem kobila i gajenjem priplodnih grla.
U IV razredu obuhvaćena je materija posebnog stočarstva, a koja se odnosi na grane: govedarstvo, svinjarstvo i živinarstvo.
Izučavanjem grane govedarstvo, kao jedne od najvažnijih grana stočarstva, učenike, najpre, treba upoznati sa značajem ove grane stočarstva, a zatim ih detaljno upoznati sa proizvodnim tipovima goveda. Posle toga treba dobro da nauče domaće rase goveda, kao i inostrane rase goveda koje imaju značaj za naše govedarstvo.
Tematska celina selekcija goveda učenika informiše o osnovnim metodama selekcije u govedarstvu, potkrepljujući to primerima iz prakse.
Učenici moraju, takođe da nauče najvažnije načine odgajivanja goveda koje danas koristi savremena govedarska proizvodnja. Kod toga trebakoristiti primere iz prakse.
Izučavanjem tehnologije proizvodnje podmlatka učenici moraju da nauče celokupnu tehnologiju odgajivanja podmlatka i to počev od polnog ciklusa krave, preko oplodnje i bremenitosti, do telenja i odgajivanja podmlatka, od rođenja do ulaska u priplod ili tov.
Pri obradi tematske celine Ishrana goveda, učenike treba, najpre, upoznati sa specifičnostima ishrane goveda. Zatim, naučiti ih da sastavljaju obrok za sve kategorije goveda, kako u zimskom tako isto i letnjem periodu ishrane, sa posebnim osvrtom na ishranu krava muzara i podmlatka.
Učenici treba da znaju da je mleko najvažniji proizvod krave, pa, prema tome, treba dobro da nauče sastav i osobine mleka, kako se ono stvara i luči, kako se krava muze i kako se postupa sa konzumnim mlekom, kao i mlekom u mlekarama.
U delu programa koji se odnosi na svinjarstvo učenici treba da shvate značaj svinje u proizvodnji mesa. Posle toga moraju da nauče sve proizvodne tipove svinja (masni, mesnati, kombinovani) i da se upoznaju sa najvažnijim domaćim rasama svinja, sa belim mesnatim rasama svinja.
Selekciju svinja dati samo informativno i učenike upoznati sa najvažnijim selekcijskim metodama, kao što su progeni i performans-test.
Učenici se, dalje, moraju upoznati sa najvažnijim metodama koje se danas koriste u odgajivanju svinja, sa posebnim osvrtom na stvaranje hibrida.
Izučavanjem tehnologije proizvodnje podmlatka svinja, učenike treba detaljno upoznati sa kompletnom tehnologijom proizvodnje podmlatka u svinjarstvu i to počev od pojave polnog žara, pripusta, bremenitosti, prašenja i postupka sa prasadima od rođenja do odbijanja, sa osvrtom na rano i klasično zalučivanje prasadi.
U delu programa o ishrani svinja učenike treba upoznati sa specifičnostima ishrane svinja, sa ishranom bremenitih krmača, ishranom i načinom držanja podmlatka i priplodnih grla.
Učenici treba da znaju i vrste tova svinja, kao i da poznaju ocenjivanje kvaliteta mesa na liniji klanja.
I, na kraju, učenike treba informisati o organizaciji smeštaja i proizvodnje svinja u ratnim uslovima.
Izučavanjem živinarstva učenici treba da shvate značaj živinarstva i da upoznaju industrijski karakter ove proizvodnje.
Posle toga treba da se upoznaju sa proizvodnim tipovima i rasama kokošaka, sa posebnim osvrtom na lake hibride za jaja i teške za proizvodnju mesa, tovom brojlera.
Učenike, isto tako, treba upoznati sa tipovima objekata i opremom koji se koriste u savremenom živinarstvu. Pri tome treba koristiti slike, a posebno dijapozitive u boji.
Sa selekcijom živine učenike treba informisati: o izboru petla i kokoške, kao i o kontroli nosivosti.
Izučavanju metoda gajenja u živinarstvu posvetiti posebnu pažnju: stvaranju čistih linija kokoši, njihovom međusobnom ukrštanju, odnosno hibridizaciji i stvaranju lakih i teških hibrida kokoši, koji su danas osnov industrijskog živinarstva.
Zatim učenici treba da nauče tehnologiju veštačkog odgajivanja podmlatka i to počev od izbora jaja za nasad, preko inkubacije, do odgajivanja podmlatka u odgajivačnici (od prvog dana do 18-tonedeljnog uzrasta).
I, najzad, učenike treba upoznati, u najkraćim crtama, sa tehnologijom proizvodnje jaja za konzum i tehnologijom proizvodnje mesa tovom pilića-brojlera.
Pri obradi pojedinih tema, koje imaju poseban značaj u stočarskoj proizvodnji, posebnu pažnju nastavnik stalno treba da obraća odgajivanju podmlatka i gajenju priplodnih grla. Pri tome nastavnik posebnu pažnju mora da posveti tome koliko su učenici usvojili ta znanja, pa da proceni koliko će vremena i truda da uloži za ponavljanje i utvrđivanje pređenog gradiva.
CILJ I ZADACI
Cilj nastave predmeta zaštite bilja je da učenici usvoje nastavne sadržaje iz fitopatologije i entomologije sa naučnog i praktičnog aspekta.
Zadaci nastave su:
- upoznavanje osnovnih pojmova iz zaštite bilja;
- upoznavanje prouzrokovača biljnih bolesti, nastajanje bolesti i štete koje nanose biljkama;
- usvajanje potrebnih znanja o štetnim insektima i drugim štetočinama, upoznavanje njihove građe, razmnožavanje i razvoj, kao i uslove spoljnih faktora koji utiču na razvoj insekata;
- shvatanje mera borbe protiv biljnih bolesti i štetočina;
- upoznavanje pesticida koji se danas koriste u borbi protiv parazita i štetočina;
- upoznavanje najvažnijih biljnih bolesti i štetočina i primena stečenih znanja u suzbijanju bolesti i insekata.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
FITOPATOLOGIJA
OPŠTI DEO (7)
Značaj fitopatologije u poljoprivrednoj proizvodnji. Opšti pojmovi o biljnim bolestima. Vrste biljnih bolesti - parazitne i neparazitne. Parazitne bolesti - mikoze, bakterioze, viroze i parazitne cvetnice. Nastajanje biljnih bolesti - patogeneza. Znaci bolesti, uticaj činilaca sredine na razvoj bolesti i uslovi za širenje biljnih bolesti. Podela bolesti prema intenzitetu - epifitacija. Otpornost biljaka prema bolestima.
SUZBIJANJE BILJNIH BOLESTI (10)
Mere borbe:
indirektne - biljni karantin i agrotehničke, direktne - mehaničke, fizičke, biološke i hemijske.
Pesticidi - klasifikacija
Oblici proizvodnje i načini upotrebe pesticida, sastav pesticida i osobine, fitotoksičnost. Mere predostrožnosti pri radu sa hemijskim sredstvima, pružanje prve pomoći, radiološko-biološka hemijska zaštita (RBH).
Fungicidi - podela, delovanje i upotreba. Neorganski fungicidi na bazi bakra, sumpora i žive. Organski fungicidi. Kombinovani fungicidi.
POSEBNI DEO (35)
Mikoze - osnovna podela gljiva, prouzrokovači biljnih bolesti, ekonomski značaj, biologija razvoja, simptomi i mere borbe.
Klasa Archimyceteae - osnovne karakteristike i podela. Paraziti prouzrokovači bolesti: kila na kupusu. Prašna krastavost krompira. Rak krompira.
Klasa Phicomycetae - osnovne karakteristike i podela. Paraziti prouzrokovači bolesti: poleganje rasada. Plamenjača krompira i paradajza. Plamenjača suncokreta. Plamenjača dinja, lubenica i krastavaca. Plamenjača šećerne repe. Plamenjača duvana. Plamenjača vinove doze.
Klasa Ascomyceteae - osnovne karakteristike i podela. Paraziti prouzrokovači bolesti: kovrdžavost lišća breskve. Rogač šljive. Siva trulež grožđa. Trulež plodova jabučastog voća, koštičavog voća. Pepelnica breskve, vinove loze i jabuke. Pepelnica strnih žita. Pepelnica duvana. Pepelnica krastavaca, dinja i lubenica. Rak grane voćaka. Plamenjača šljive. Čađava krastavost jabuke i kruške. Lisne pegavosti: jagode, kruške, maline, oraha i višnje. Sušenje stabla maline.
Klasa Basyolio-myceteae - osnovne karakteristike i podela. Paraziti prouzrokovači bolesti: glavnice strnih žita. Gari strnih žita iz roda Ustilago. Obična gar kukuruza. Prašna gar kukuruza. Prouzrokovači gari strnih žita iz roda Urocystis. Gar crnog luka. Prouzrokovači rđe strnih žita iz roda Puccinia i rđa šljive. Prouzrokovači rđe iz roda Phragmidium na malini i kupini. Prouzrokovači rđe iz roda Uromyces na pasulju i lucerki.
Fungi imperfecti - osnovne karakteristike i podela. Paraziti prouzrokovači bolesti: poleganje rasada. Trulež korena šećerne repe. Antraknoza graška, pasulja, krastavaca, dinja i lubenica. Pegavost lišća suncokreta. Pegavost lišća šećerne repe. Rupičavost lišća koštičavog voća. Pepeljasta pegavost kukuruza. Fuzerioze žita.
Bakterioze - osnovne karakteristike fitopatogenih bakterija. Bakterioza voćaka - rak korena voćaka. Bakterioza krompira.
Viroze - osnovna karakteristika fitopatogenih virusa. Viroze koštičavog voća - šarka šljive. Viroze krompira, šećerne repe i duvana.
Parazitne cvetnice. Vilina kosica. Vodenjača. Imela.
(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
ENTOMOLOGIJA
OPŠTI DEO (19)
Značaj entomologije u poljoprivrednoj proizvodnji. Najvažnije grupe biljnih štetočina. Insekti, grinje, nematode, glodari i dr. Sistematizacija i klasifikacija insekata. Spoljašnje građe insekata. Anatomska građa i fiziološke funkcije važnijih organa insekata. Razmnožavanje i razvoj insekata. Uticaj činilaca sredine na razvoj insekata.
Suzbijanje biljnih štetočina - direktne mere borbe.
Insekticidi. Osnovne karakteristike i podela. Insekticidi biljnog porekla. Sredstva na bazi DNOS. Hlorovodni ugljovodonici. Organska fosforna jedinjenja (nesistemična i sistemična); karbonati. Sintetizovani piretroidi. Bioinsekticidi.
Akaricidi. Rodenticidi. Nematocidi. Fumigenti. Herbicidi (totalni, selektivni, kontaktni i translokacioni).
POSEBNI DEO (45)
Štetni insekti - ekonomski značaj, raspoznavanje štetočina, biologija razvoja i mere borbe.
Red pravokrilaca - osnovne karakteristike - skakavci (italijanski i marokanski); rovci.
Red tripsa - osnovne karakteristike. Žitni trips. Duvanski trips.
Red stenica - osnovne karakteristike. Žitna stenica. Kupusna stenica.
Red istokrilaca - osnovne karakteristike. Lisne vaši: breskvine lisne vaši, repina crna vaš, jabučna zelena vaš.
Štitaste vaši: šljivina štitasta vaš, kalifornijska štitasta vaš.
Red tvrdokrilaca - osnovne karakteristike. Kukuruzna pipa. Lucerkina pipa. Repina pipa. Apioni. Žitni žižak. Jabučni i kruškin cvetojed, malinin cvetojed. Jagodin cvetojed. Običan gundelj. Skočibube. Malinina buba. Veliki brašnar. Žitna pijavica. Lucerkina buba. Krompirova zlatica. Buvači. Graškov žižak. Pasuljev žižak.
Red leptira - osnovne karakteristike. Sovice. Jabučni smotavac. Šljivin smotavac. Breskvin smotavac. Grožđani moljci. Gubar. Kukuruzni plamenac. Kupusari. Jabučni moljac. Dudovac.
Red dvokrilaca - osnovne karakteristike.Trešnjina muva. Lukova muva.
Red opnokrilaca - osnovne odlike i podela šljivine ose. Trešnjina osa.
Trinje-pregljevi - osnovne karakteristike i podela. Crveni pauci. Trinje šljiva.
Nematode - karakteristike i podela. Žitne nematode. Nematode šećerne repe. Nematode voćaka.
Glodari - osnovne karakteristike i podela. Zec. Poljski miš. Hrčak. Slepo kuče. Pacov.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Nastavni program ovog predmeta povezan je sa programskim sadržajima sledećih predmeta: ratarstvo, povrtarstvo, voćarstvo, vinogradarstvo, poljoprivredna tehnika i praktična nastava.
Sadržaji programa su dati u vidu nastavnih celina, odnosno tema. Za nastavne celine dat je okvirni broj časova. Ovaj okvirni fond časova ima za cilj da nastavniku sugeriše obim, dubinu i način interpretacije svake pojedine celine, odnosno teme.
Pri realizaciji programa ovog predmeta treba stalno imati u vidu zadatke koji su dati uz program.
Za izbor sadržaja programa bila je vrlo značajna i obrazovno-vaspitna uloga nastave ovog predmeta, tj. njen doprinos daljem osposobljavanju učenika da logički misle i stvaralački rasuđuju. Naime, solidna osposobljenost učenika ima široki transfer na mnogobrojne delatnosti u današnje vreme i omogućava kasnije efikasno učenje i samoobrazovanje.
Pri realizaciji sadržaja programa treba voditi računa o korelaciji sadržaja ovog predmeta sa srodnim sadržajima drugih predmeta. Takođe, neophodno je da se stalno povezuju programski sadržaji sa iskustvima iz prakse. Posebno je značajno obraditi mere zaštite na radu u normalnim i vanrednim uslovima.
Fond časova svake teme ima orijentacioni karakter i njega treba usklađivati sa konkretnom situacijom u razredu, odnosno odeljenju. Eventualno odstupanje moglo bi biti oko 10% od predviđenog fonda časova za pojedine celine. Za svaku nastavnu celinu, odnosno temu, predviđeni fond časova ne odnosi se samo na obradu novog gradiva već i na vežbanje i tematsko ponavljanje gradiva. Nastavnici će u godišnjem globalnom planu rada za svaku nastavnu celinu predvideti fond časova za obradu novog gradiva, utvrđivanje gradiva, tematsko ponavljanje i sistematizaciju gradiva. Za utvrđivanje, tematsko ponavljanje i sistematizaciju gradiva treba predvideti od 30 do 40% od predviđenog fonda časova.
U operativnom (tematskom) planu rada sadržaje programa svake teme treba razraditi na nastavne jedinice, po pravilu u trajanju od jednog školskog časa.
U planiranju obrazovno-vaspitnih zadataka za pojedinu temu, pa i nastavnu jedinicu, treba polaziti od zadataka nastave koji su dati uz programske sadržaje. Pri planiranju realizacije programa treba se pridržavati redosleda tema koji je dat u programu, mada je moguće redosled tema planirati drugačije, uz potrebna obrazloženja na stručnom aktivu nastavnika.
Realizacija sadržaja programa treba da bude praćena primenom didaktičkih principa, savremenih nastavnih metoda, sredstava i oblika rada. Treba uvek dati prednost onim metodama i oblicima rada koji u većoj meri doprinose aktivnom uključivanju učenika u nastavni proces i stvaralački rad radi sticanja znanja. Nastava ovog predmeta treba da bude tako organizovana i izvođena da se u što većoj meri ostvari njena efikasnost i produktivnost, uz puno angažovanje učenika u nastavnom procesu.
Pri objašnjavanju pojedinih delova sadržaja programa potrebno je pripremiti nastavna sredstva (grafičke prikaze, modele, učila itd.) i na njima dati potrebna tumačenja.
Nakon završetka određenih tema, odnosno nastavnih jedinica, neophodno je, gde god je to moguće, dati i zadatke za vežbanje na času i domaće zadatke (sakupljanje materijala za herbarijum i zbirku insekata).
Učenike koji pokazuju posebno interesovanje za ovaj predmet treba upućivati na odgovarajuću literaturu.
EKONOMIKA POLJOPRIVREDE SA ZADRUGARSTVOM
CILJ I ZADACI
Cilj nastave ovog predmeta je da upozna učenike sa zakonitostima koje vladaju u razvoju poljoprivrede kao oblasti materijalne proizvodnje, njihovim manifestacijama u određenim istorijskim i društveno-ekonomskim uslovima, sa karakteristikom društveno-ekonomskih odnosa u poljoprivredi i merama agrarne politike.
Zadaci nastave su:
- upoznavanje istorijskog razvoja i mesta poljoprivrede u privrednoj strukturi i privrednom razvoju;
- upoznavanje mera koje preduzima država radi uspešnog razvoja poljoprivrede, za povećanje poljoprivredne proizvodnje i dohotka proizvođača, posebno zemljoradnika;
- upoznavanje mera agrarne politike za unapređivanje agrara;
- upoznavanje subjekata u poljoprivredi, svojinsku i organizacionu strukturu;
- upoznavanje zemljoradničkog zadrugarstva i uslova za razvoj zadrugarstva u Jugoslaviji.
(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
UVOD (1)
Ekonomika poljoprivrede sa zadrugarstvom kao nastavna disciplina i njen značaj.
ISTORIJSKI RAZVOJ, MESTO POLJOPRIVREDE U PRIVREDNOJ STRUKTURI I PRIVREDNOM RAZVOJU (10)
Agroindustrijska proizvodnja kao ljudska delatnost. Struktura (grane) poljoprivredne proizvodnje. Karakteristike poljoprivrede u pojedinim područjima sveta. Funkcije poljoprivrede u privrednom razvoju, uopšte i Jugoslavije. Poljoprivreda i ishrana stanovništva, poljoprivreda kao proizvođač sirovina za industriju, poljoprivreda i spoljnotrgovinska razmena, druge funkcije.
MERE AGRARNE POLITIKE (11)
Mere menjanja posedovnih odnosa i uređivanja zemljišta (agrarna reforma, komasacija, arondacija); ekonomske mere (poreski sistem, politika cena, investicije i kreditiranje); organizacione mere. Mere agrarne politike u poljoprivredi Jugoslavije.
SUBJEKTI U POLJOPRIVREDI, SVOJINSKA I ORGANIZACIONA STRUKTURA (16)
Subjekti u poljoprivredi uopšte. Pojam: gazdinstvo, posed, domaćinstvo, agrarna, organizaciona, posedovna struktura. Subjekti u poljoprivredi Jugoslavije i njihove osnovne karakteristike. Društvena preduzeća, mešovita, zadružna preduzeća. Gazdinstva zemljoradnika (veličina, posedovna, proizvodna struktura). Demografske karakteristike i socio-ekonomske promene na gazdinstvima zemljoradnika. Perspektive razvoja.
KAPACITETI I POLJOPRIVREDNA PROIZVODNJA JUGOSLAVIJE (9)
Kapaciteti u biljnoj i stočnoj proizvodnji i stepen njihovog korišćenja. Struktura i intenzitet proizvodnje. Kretanje obima proizvodnje i faktori koji ga uslovljavaju.
ZEMLJORADNIČKO ZADRUGARSTVO (17)
Društveno-ekonomski uslovi nastanka zadruga. Oblici zadruga i principi zadružnog rada. Zadrugarstvo u poljoprivredi Jugoslavije, pre i posle rata. Zemljoradničke zadruge u savremenim uslovima (Definicija zadruge, osnivanje, osnovna normativna akta, delatnost zadruge, sticanje i raspodela dobiti u zadrugama, upravljanje).
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Nastavni program ekonomike poljoprivrede sa zadrugarstvom izučava se u četvrtom razredu obrazovnih profila poljoprivredni tehničar i veterinarski tehničar. Učenicima četvrtog stepena stručnosti potrebna su, pored agro i zootehničkih i znanja iz oblasti agrarne ekonomije. Da bi učenici mogli uspešno da obavljaju, svoje buduće zadatke, kao realizatori naše agrarne politike, oni moraju da poznaju društveno-ekonomske uslove u kojima se organizuje i razvija poljoprivreda, ciljeva njenog razvoja i mere kojima se ti ciljevi mogu na najbolji način ostvariti.
U I i II poglavlju učenici treba da shvate opšte zakonomernosti koje vladaju u razvoju poljoprivrede, karakteristike poljoprivrede i agrarnu politiku zemalja sa različitim društvenim i političkim sistemom.
Treba ukazati na mesto poljoprivrede među privrednim delatnostima i na njihove odnose i međuzavisnost. Učenike kratko i informativno upoznati sa razvojem poljoprivrede, od prvobitne zajednice do današnjih dana, kako bi shvatili razvitak robne proizvodnje i metode stvaranja krupne proizvodnje. Upoznati ih i sa karakteristikama poljoprivrede visokorazvijenih kapitalističkih zemalja, socijalističkih zemalja i zemalja u razvoju. Funkcije poljoprivrede obraditi tako da se shvati uloga i zadaci poljoprivrede u razvoju privrede i društva.
U III poglavlju učenici treba da shvate koji se zadaci mogu ostvariti preduzimanjem mera agrarne politike (razvoj poljoprivrede, razvoj društvenih odnosa u njoj, rast obima proizvodnje).
U IV poglavlju učenici upoznaju društvene okvire u kojima se odvija poljoprivredna proizvodnja Jugoslavije i organizacionom i posedovnom strukturom poljoprivrede. Učenicima ukazati na puteve razvoja poljoprivrede posle donošenja Zakona o preduzećima i mera privredne reforme. Materiju koja se obrađuje ilustrovati tabelama, kako bi učenici shvatili strukturne promene, značaj pojedinih subjekata u poljoprivredi kao i privredi u celini.
Da bi se sadržaji učinili pristupačnijim, treba koristiti sve oblike rada i metode realizacije nastave, očigledna nastavna sredstva, širu literaturu.
U poslednjem poglavlju treba ukazati na značaj i karakter zadrugarstva u poljoprivredi. Učenike upoznati sa transformacijom zadruga posle donošenja Zakona o preduzećima kao i sa udruživanjem zadruga u zadružne saveze. Organizaciju poslovanja zadruge treba informativno obraditi, tako da se obuhvate svi elementi organizacije.
Iza nastavne celine dat je okvirni broj časova koji nastavniku sugeriše obim, dubinu i način obrade. Fond časova odnosi se ne samo na obradu, već i na utvrđivanje i obnavljanje. U operativnom mesečnom planu bliže se utvrđuju nastavne jedinice, odnosno sadržaji svakog časa.
CILJ I ZADACI
Cilj praktične nastave je da, vežbama, praktičnim radom i obukom u bloku, osposobi učenike za savremenu poljoprivrednu proizvodnju, povezivanjem teorije i prakse u ovoj oblasti.
Zadaci nastave su:
- sticanje praktičnih znanja o poljoprivrednoj proizvodnji;
- uključivanje u neposredni proces poljoprivredne proizvodnje;
- razvijanje radnih navika, sposobnosti i ljubavi za poljoprivrednu proizvodnju;
- sticanje znanja o funkcionalnim i tehničkim karakteristikama mašina, aparata i uređaja koji se koriste u poljoprivrednoj proizvodnji;
- osposobljavanje za rukovanje opremom i mehanizacijom u poljoprivrednoj proizvodnji;
- osposobljavanje za proizvodnju kvalitetnog sadnog materijala;
- sticanje znanja o primeni sredstava zaštite poljoprivrednih kultura;
- osposobljavanje za neprekidno stručno usavršavanje i samoobrazovanje.
SADRŽAJI PROGRAMA
NASTAVA U BLOKU (36)
Uzimanje uzoraka zemljišta na terenu. Priprema uzoraka za analizu. Određivanje mehaničkog sastava zemljišta. Određivanje strukture zemljišta prema obliku i veličini i stabilnosti strukturnih agregata. Određivanje prisustva kalcijum-karbonata. Određivanje PH zemljišta. Kopanje pedoloških profila na tipovima zemljišta u blizini škole. Uzimanje uzoraka mineralnih đubriva u cilju raspoznavanja đubriva. Određivanje hemijskog sastava dokazivanjem jona Cl-, CO3-, PO4-, NO3-, SO4-, Ca++, K+, Na+, NH4+. Determinacija ispitivanih uzoraka.
Mašinski elementi i materijali koji se koriste u poljoprivrednoj proizvodnji. Pomoćni radovi u radionici pri opravci motora, traktora, pogonskih mašina i uređaja.
(335 časova)
(Nastava u časovnom sistemu: 7 časova nedeljno, 245 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
ANATOMIJA SA FIZIOLOGIJOM
VEŽBE (35)
1. Mikroskopiranje tkiva (epitalno, mišićno, plućno, jetreno, bubrežno, krvne ćelije, vezivno, koštano i hrskavičavo). Koristiti gotove preparate i po mogućstvu pripremanje uz crtanje (6).
2. Uvežbavanje kostura govečeta, svinje, ovce, živine i telesnih područja. (Pored uvežbavanja na kostima koristiti pojedinačne kosti najvažnijih vrsta domaćih životinja i uporedo uvežbavati na živim životinjama, modelima i slikama) (12).
3. Upoznavanje normalnog izgleda polnih organa domaćih životinja i ustanovljavanje polnog žara. (Izvršiti, istovremeno, upoređenje normalnog izgleda polnih organa van polnog žara i polnih organa kod životinja u polnom žaru) (3).
4. Upoznavanje normalne građe i izgleda mlečne žlezde kod domaćih životinja - krave i krmače i ukazivanje na anomalije u izgledu i položaju kao i građi mlečne žlezde (4).
5. Ocenjivanje zdravstvenog stanja domaćih životinja na osnovu izgleda kože, sluzokože, dlake, telesne temperature, disanja, pulsa i slušanje konstrukcije bubrega. (Po mogućstvu vršiti upoređenje zdravih i bolesnih životinja) (5).
6. Položaj i građa najvažnijih organa i njihov međusobni odnos. (Na živim i zaklanim životinjama). (5)
POLJOPRIVREDNA TEHNIKA
VEŽBE (70)
1. Priprema pluga za rad. Vrste i podela plugova, principi rada, izbor plugova i njegovi radni delovi. Oštrenje radnih delova i samooštreći radni delovi (12).
2. Podešavanje plugova. Pravilno međusobno podešavanje radnih delova pluga. Iznalaženje linije otpora pluga. Nasađenost i nabodenost pluga i sigurnosni uređaj (6).
3. Specijalna oprema pluga. Dodatni delovi pluga, način njihovog rada i uslovi njihovog postavljanja. Održavanje i pravilno podešavanje njihovog rada (9).
4. Održavanje plugova. Važnost održavanja sredstava za konzerviranje i način njihove upotrebe (7).
5. Rotofreza. Princip rada, njena primena i konstrukcija. Loše i pozitivne osobine i održavanje (3).
6. Kultivatori. Vrste i podela. Vrste motičica i držača i njihovo podešavanje pri radu. Univerzalni kultivatori: izbor kultivatora za međurednu kultivaciju. Održavanje kultivatora (3).
7. Tanjirača. Tipovi i konstrukcija, radni delovi i princip rada. Njihova primena, podešavanje pri radu i održavanje (3).
8. Ravnači. Vrste, konstrukcija, primena, podešavanje i održavanje (3).
9. Drljače i brane. Vrste i podela drljača, građa drljača i vrste zubaca, njihova primena. Konstrukcija brane i njena primena u agrotehnici.
10. Valjci. Podela i primena valjaka. Uslovi delovanja priradu i njihovo održavanje (3).
11. Utovarivač stajnjaka. Vrste i podela, princip rada, ekonomska opravdanost i podešavanje za rad (6).
12. Rasturač stajnjaka. Princip rada i opravdanost njegove primene. Način regulisanja pri izbacivanju određene količine stajnjaka. Rukovanje i održavanje (6).
13. Sejalice. Vrste i podela, njihova konstrukcija sa posebnim osvrtom na vrste ulagača i sistema sejaćih aparata. Razdelna daska i održavanje sejalice (6).
OPŠTE RATARSTVO
VEŽBE (70)
1. Izvođenje duboke i plitke obrade zemljišta, uz isticanje prednosti duboke obrade (4).
2. Razoravanje ledine u jednom i dva poteza (4).
3. Izračunavanje količine stajnjaka primenom sledećih metoda: Volfa, Žirandena, Lamermana ili na osnovu zapremine (3).
4. Proračunavanje hranljivih vrednosti stajnjaka na osnovu, hemijskog sastava osnovnih elemenata N, P, Ca i K, svodeći na količine odgovarajućih mineralnih đubriva (3).
5. Spravljanje stajnjaka (topli i hladni način) (4).
6. Na osnovu hidrolitičke kiselosti zemljišta utvrditi potrebne količine kreča u cilju oblagorođavanja zemljišta, uz proračun potrebnih količina organskih materija (7).
7. Upoznavanje semena važnijih ratarskih kultura, njegova determinacija na osnovu specifičnih osobina (2).
8. Upoznavanje osobina semena (oblik, veličina, boja, miris, sjaj, izrođeno i normalno seme). Mehanička i biološka oštećenost semena (2).
9. Određivanje apsolutne težine semena važnijih kultura (3).
10. Određivanje hektolitarske težine semena važnijih kultura, uz potpuno upotpunjavanje delova Šoperove vage i njene primene (3).
11. Postupak pri uzimanju uzoraka pojedinih kultura u vrećama i rifuzi pomoću šila i žitne sonde (2).
12. Način dobijanja prosečne probe za ispitivanje i analizu vrednosti semena, određivanje količine u odnosu na pojedine kulture (4).
13. Ispitivanje procenata klijavosti semena važnijih kultura na pesku i papiru ili u klijalištu (4).
14. Utvrđivanje mehaničke i biološke nečistoće semena (izraziti u procentualnom odnosu) (4).
15. Ispitivanje energije klijanja određene kulture (3).
16. Izračunavanje poljoprivredne vrednosti semena i preračunavanje potrebne količine semena za najvažnije kulture (2).
17. Demonstriranje postupaka inokulacije semena primenom korena biljke (soja, lupina) (2).
18. Jarovizacija semenskog krompira (2).
19. Sastavljanje različitih plodoreda u zavisnosti od vrste i namene plodoreda (6).
20. Tehnika proizvodnje semena hibridnog kukuruza (setva, zakidanje metlica, dopunsko obrađivanje) (6).
PROPISI O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA (35)
PRAVILA SAOBRAĆAJA
Opšte odredbe o ponašanju učesnika u saobraćaju na putevima. Radnje sa vozilom u saobraćaju. Kretanje vozila po putu. Brzina kretanja. Skretanje. Prvenstvo prolaza. Skretanje. Prvenstvo prolaza. Saobraćaj na raskrsnici. Mimoilaženje. Preticanje i obilaženje. Kretanje pešaka i odnos vozača prema pešacima. Upotreba svetla u saobraćaju. Odstojanje između vozila. Prevoz lica traktorima i priključnim vozilima koje vuku traktori. Saobraćaj traktora koji vuku zaprežno vozilo. Saobraćaj radnih mašina i motokultivatora. Saobraćaj bicikla, bicikala sa motorom i motocikala. Saobraćaj zaprežnih vozila i kretanje stoke. Saobraćaj na prelazu puta preko železničke pruge. Vozila pod pratnjom. Vozila sa pravom prvenstva prolaza. Vožnja noću i vožnja pod nepovoljnim vremenskim uslovima. Propisi o bezbednosti saobraćaja na putevima. Značenje pojedinih izraza u propisima o bezbednosti saobraćaja na putevima. Naizmenično propuštanje vozila. Upotreba zvučnih i svetlosnih znakova upozorenja. Zaustavljanje i parkiranje. Vučenje vozila. Saobraćaj tramvaja i drugih vozila na šinama. Saobraćaj na autoputu i na putu rezervisanom za saobraćaj motornih vozila. Saobraćaj u tunelu. Teret na vozilu. Prevoz lica motornim i priključnim vozilima. Potrebne vožnje, sportske i druge priredbe na putu. Trajanje upravljanja motornim vozilom. Prevoz opasnih materija motornim i priključnim vozilima. Dimenzije ukupna masa i osovinski pritisak motornih i priključnih vozila.
SAOBRAĆAJNI ZNAKOVI I ZNACI KOJE DAJU OVLAŠĆENA LICA
Znakovi opasnosti. Znakovi izričitih naredbi (znakovi zabrane odnosno ograničenja). Znakovi obaveza. Znakovi obaveštenja.
Dopunske table uz saobraćajne znakove. Svetlosni saobraćajni znakovi i svetlosne oznake. Oznake na kolovozu. Znaci koje daju ovlašćena lica.
OPASNOSTI KOJE NASTAJU ZBOG NEPROPISANOG PREUZIMANJA RADNJI U SAOBRAĆAJU
Ometanje i ugrožavanje saobraćaja neprilagođenom brzinom kretanja. Kontrola brzine kretanja i mogućnost realne procene u različitim uslovima saobraćaja. Prilagođavanje brzine u vožnji noću i u uslovima smanjene vidljivosti. Opasnosti od neprilagođene brzine. Bezbedno izvođenje preticanja. Korišćenje pojedinih saobraćajnih traka, u određenim uslovima za brže kretanje, skretanje ili parkiranje i prolaženje pored drugog vozila sa desne strane. Korišćenje prava prvenstva prolaza. Ustupanje prvenstva prolaza vozilima sa pravom prvenstva i vozilima pod pratnjom. Opasnosti od nepravilne upotrebe svetala u saobraćaju.
OSNOVE FUNKCIONISANJA UREĐAJA NA MOTORNOM VOZILU OD ZNAČAJA ZA BEZBEDNOST SAOBRAĆAJA NA PUTU UKLJUČUJUĆI EKONOMIČNOST POTROŠNJE GORIVA
Značaj tehničke ispravnosti vozila sa aspekta bezbednosti saobraćaja na putevima. Obaveza tehničkog pregleda i registracije motornih i priključnih vozila. Prekršajna odgovornost vozača koji u saobraćaju na putu upravlja motornim ili priključnim vozilom posle isteka vremena važenja saobraćajne dozvole. Uređaji za davanje svetlosnih znakova i za osvetljavanje puta i vozila (vrste, uloga i funkcionisanje). Pneumatici (značaj ispravnosti pneumatika). Sigurnosni pojasevi (uloga i upotreba).
Uticaj na bezbednost vožnje nedovoljnog znanja i veštine vozača u izvođenju pojedinih radnji sa vozilom.
OBUKA VOŽNJE TRAKTORA (35)
Priprema vozila za vožnju (kontrola ispravnosti i funkcionisanja uređaja i opreme i uključivanje u rad uređaja na vozilu).
Pravilan položaj za upravljačem.
Izvođenje radnji vozilom na poligonu ili na drugom prostoru (stavljanje motora u rad, promena stepena prenosa na prazno i dr.).
Polazak vozilom sa mesta (na ravnom putu i na putu sa uzdužnim nagibom).
Držanje pravca pri kretanju vozila, ubrzavanje i usporavanje kretanja, promena stepena prenosa u kretanju i dr.
Zaustavljanje vozila.
Parkiranje vozila (uz desnu i uz levu stranu kolovoza sa ivičnjakom i bez ivičnjaka na uzbrdici i nizbrdici na mestu za parkiranje i između dvavozila).
Polukružno kretanje.
Uključivanje u saobraćaj, pomeranje vozila ulevo ili udesno i prelaz sa jedne saobraćajne trake na drugu.
Kretanje vozilom na putu, strana kretanja na putevima sa jednosmernim i dvosmernim saobraćajem, prilagođavanje brzine, kretanja i skretanje.
Prolaz kroz raskrsnice, korišćenje i ustupanje prvenstva prelaza na putevima: iste važnosti, različite važnosti i na kojima je saobraćaj regulisan svetlosnim znakovima i na kojima saobraćaj reguliše ovlašćeno lice.
Preticanje, obilaženje, mimoilaženje, upotreba zvučnih i svetlosnih znakova upozorenja.
Upotreba svetala za osvetljavanje puta i označavanje vozila.
Držanje odstojanja između vozila.
Odnos prema pešacima.
Vožnja na putu rezervisanom za saobraćaj motornih vozila, prelazak preko železničke pruge sa branicima i bez branika.
Vožnja unazad, održavanje pravca na određenoj dužini puta i skretanje vozilom unazad.
Parkiranje vozila vožnjom napred i vožnjom unazad.
Napomena: Radnje iz ovog predmeta izvode se po mogućnosti pod što nepovoljnijim uslovima, zavisno od mesnih, vremenskih, klimatskih i drugih uslova.
NASTAVA U BLOKU (90)
Opšti uslovi vezani za poljoprivrednu proizvodnju. Kompostiranje organskih i drugih materija. Oslobađanje površina od organskih ostataka - ručno. Priprema i negovanje stajnjaka, utovar i izvoženje stajnjaka. Spravljanje rastvora osoke i njena upotreba. Ispomoć kod poslova startnog đubrenja za strnine i okopavine. Prihranjivanje uskorednih i širokorednih kultura (ručno i mašinski). Utovar semena u prikolicu, opsluživanje i kontrola rada sejalica i zaprašivanje semena. Negovanje uskorednih i okopavinskih kultura: kopanje, proređivanje, odgrtanje, zaštita od biljnih bolesti, štetočina i korova. Žetva strnih žita, rad na kombajnu - vezivanje džakova, snabdevanje kombajna džakovima, utovar i istovar žita, uskladištenje. Berba kukuruza. Vađenje korenasto-krtolastih kultura, utovar i istovar.
(305 časova)
(Obuka u časovnom sistemu: 7 časova nedeljno, 245 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
POLJOPRIVREDNA TEHNIKA
VEŽBE (35)
1. Mašine za berbu kukuruza - podešavanje, priprema za rad, rukovanje i održavanje mašine (4).
2. Mašine za vađenje krompira i repe - podešavanje, priprema za rad, vađenje krompira i šećerne repe i održavanje mašine (4).
3. Mašine za sređivanje kabaste stočne hrane - priprema za rad, rukovanje, održavanje mašine (4).
4. Mašine za sređivanje krmnog bilja - priprema za rad, rukovanje i održavanje (3).
5. Transportna sredstva - priprema za rad, rukovanje, podešavanje, agregatiranje i održavanje (3).
6. Proračunavanje gubitaka snage motora traktora kojima škola raspolaže u:
a) transmisiji
b) na sopstvenoj vožnji
v) na usponu
g) pri klizanju
7. Izračunavanje vučnog otpora plugova pri radu (5).
8. Proračunavanje vučnog otpora pri radu kod sledećih poljoprivrednih mašina: kultivatori, drljače, tanjirači, valjci, rasturači đubriva, sejalice i sadilice (2).
9. Izračunavanje vučnih otpora vožnje raznih prikolica (1).
10. Obučiti učenike sastavljanju pojedinih agregata (5).
Od stacionarnog agregata: traktor + pumpa, traktor + sejalica i dr. Od pokretnih agregata sastaviti proste i složene agregate: na primer: traktor + sejalica + brana + valjak; dve sejalice + drljača + valjak i dr.
11. Izračunavanje proizvodnosti rada agregata za oranje sa dvobraznim i višebraznim plugom (2).
12. Izračunavanje godišnjih potreba, goriva, maziva i ulja za postojeće traktore (2).
RATARSTVO
VEŽBE (35)
1. Fenologija osmatranja razvojnih faza kod žita (1).
2. Uočavanje razlike u građi primarnog i sekundarnog korenskog sistema pojedinih žita na parceli (1).
3. Ocena stanja useva posle prezimljivanja i predlog mere nege (1).
4. Utvrđivanje momenta pravovremene primene herbicida na terenu kod pojedinih žitarica (1).
5. Utvrđivanje momenta pravovremene primene nitracije i rokovi izvođenja kod pojedinih sorti pšenica, izlaskom na teren (2).
6. Na terenu utvrditi pojavu bolesti i štetočina, njihov intenzitet i procenat oštećenja (4).
7. Pomoću metričke metode utvrditi mogući prinos na bazi sklopa biljaka, kao i momenat žetve - berbe (3).
8. Praktičnim radom na terenu upoznati učenike s načinom i tehnikom aprobiranja useva (3).
9. Obučiti učenike u proračunavanju potrebnih količina organskih đubriva na osnovu plodnosti zemlje ili planiranja prinosa (5).
10. Proračunavanje čistog prinosa na bazi utvrđivanja sadržaja slobodne vode (na sobnoj temperaturi ili pomoću aparata, kao i odnos zrno - kočanjka) (3).
11. Proračunavanje potrebne količine organskih i mineralnih đubriva na osnovu plodnosti zemljišta i planiranih prinosa. (4).
12. Upoznavanje karakterističnih osobina visokih klasastih trava u vegetaciji (3).
13. Proračun težine uskladištenih poljoprivrednih proizvoda u magacinu, u košu, trapu, jami, silosu, stogu i kamari na osnovu zapreminske težine (3).
14. Proračun odstojanja biljaka u redu na osnovu planiranog sklopa i međurednog rastojanja (1).
OPŠTE STOČARSTVO
VEŽBE (35)
1. Ocenjivanje eksterijera domaćih životinja - ocenjivanje odoka, merenje, fotografisanje, poentiranje i izračunavanje relativnih mera (Vežbe izvoditi na živim životinjama na školskoj ekonomiji) (7).
2. Ocenjivanje kanstitucionih osobina po vrstama domaćih životinja (Morfološke, fiziološke i psihičke osobine) (4).
3. Ocenjivanje kondicije po vrstama domaćih životinja (4).
4. Ocenjivanje proizvodnih sposobnosti domaćih životinja za proizvodnju mleka, mesa, vune i jaja (Koristiti žive životinje, dijapozitive i fotografije) (4).
5. Način obeležavanja domaćih životinja (Tetoviranje, markiranje, rovašenje i žigosanje) (8).
6. Vođenje matičnog knjigovodstva (Obraditi pojedinačno vođenje obrazaca u okviru matičnog knjigovodstva - govedarstvo, svinjarstvo, ovčarstvo i živinarstvo) (2).
7. Izvođenje masovne i individualne selekcije (Koristiti redovnu selekciju na školskoj ekonomiji) (2).
8. Pripuštanje domaćih životinja (Izvesti kod goveda i svinja) (4).
VOĆARSTVO
VEŽBE (35)
1. Vrste pupoljaka po vrstama voća (2).
2. Zasnivanje semeništa (3).
3. Zasnivanje rastila (3).
4. Kalemljenje (načini kalemljenja) (7).
5. Vađenje, klasiranje, pakovanje i skladištenje sadnica (7).
6. Rezidba zasada do treće godine (6).
7. Redovna rezidba (7).
ZAŠTITA BILJA
VEŽBE (35)
1. Izučavanje koncentracije pesticida - praktični proračun dozacije u zavisnosti od vrste korova, štetočina i bolesti. Način i postupak izvođenja (4).
2. Postupak pri manipulaciji sa pesticidima, način primene zaštite sredstava i pružanje prve pomoći (3).
3. Planiranje potrebnih količina pesticida, njihovo uskladištenje, čuvanje i utvrđivanje ispravnosti (2).
4. Sredstva za dezinfekciju semena. Uočavanje osnovnih fizičko-hemijskih svojstava, doziranje i postupak izvođenja dezinfekcije (3).
5. Spravljanje 0,5% i 1% bordovske čorbe. Postupak i način spravljanja i njena praktična primena u zaštiti rasada i protiv plamenjače određene grupe kultura (3).
6. Dezinfekcija i dezinsekcija magacinskog prostora radi suzbijanja štetočina pre uskladištenja poljoprivrednih proizvoda (3).
7. Deratizacija magacinskog prostora primenom bezopasnih i opasnih mamaca za čoveka, tehnika spravljanja mamaca, izbor podloge njihovog postavljanja i uklanjanje (4).
8. Uočiti pojavu bolesti, izlaskom na teren, na pojedinim kulturama, utvrditi stepen intenziteta i predlog mera za njihovo suzbijanje (7).
9. Upoznavanje učenika s funkcionalnostima i principima rada pojedinih vrsta i tipova prskalica, stavljanje u pokret i zaustavljanje (2).
10. Upoznavanje učenika s tehnikom rada zaprašivača i zamagljivača, uz potrebu doziranja (2).
11. Pravljenje rastvora različitih koncentracija na osnovu uputstva proizvođača (2).
PRAKTIČAN RAD (70)
Rasturanje stajnjaka mašinskim putem. Bubrenje (NPK) đubrivima. Prihranjivanje uskorednih useva. Prihranjivanje širokorednih useva. Oranje zemljišta za prolećne useve. Priprema zemljišta pa setvu, kultiviranje, tanjiranje, drljanje, ravnanje i dr. Freziranje. Naklijavanje krompira. Setva uskorednom sejalicom. Setva širokorednom sejalicom. Drljanje useva kao mera nege. Uništavanje korova primenom herbicida kod najvažnijih vrsta ratarskih i povrtarskih kultura. Uništavanje viline kosice. Proređivanje okopavinskih useva. Prašenje okopavinskih useva. Skidanje metlica pri proizvodnji semena hibridnog kukuruza. Berba kukuruza. Uskladištenje kukuruza. Manipulisanje proizvodima u skladištu. Vađenje korenasto-krtolastog bilja. Odabiranje semenskog krompira. Kosidba trava, prevrtanje i skupljanje sena u valove. Baliranje sena. Nega, livada i pašnjaka. Setva ratarskih kultura za siliranje. Pripremanje silaže. Utvrđivanje momenta berbe i berba povrća po vrstama povrća. Pakovanje povrća.
Priprema zemljišta za podizanje zasada. Razmeravanje i obeležavanje mesta za sadnju. Izbor i priprema sadnica za sadnju. Kopanje jamića i sađenje voćaka na stalno mesto. Nega zasada: đubrenje i obrada zemljišta. Orezivanje na oblik i u periodu plodonošenja. Priprema za berbu: ambalaže i terena. Berba, klasiranje i pakovanje voća.
Mehaničke mere borbe protiv bolesti i štetočina. Rukovanje pesticidima i njihovo čuvanje. Kontrola kultura na prisustvo biljnih bolesti i štetočina. Proračun potrebnih količina pesticida. Pripremanje rastvora određene koncentracije. Tehnika rada prskalicama, orošivačima, zaprašivačima i zamagljivačima. Praktična primena fungicida. Spravljanje bordovske čorbe. Praktična primena sredstava za dezinfekciju, sredstava na bazi žive, formalina. Praktična primena insekticida. Zimsko prskanje. Kombinovanje prskanja. Praktična primena akaricida. Praktična primena rodeticida. Praktična primena herbicida.
Osnove stočarstva. Upoznavanje normalne građe i izgleda mlečne žlezde kod domaćih životinja: krave, krmače. Prikazivanje anomalija u izgledu položaja i građi mlečne žlezde. Ocenjivanje zdravstvenog stanja domaćih životinja na osnovu izgleda kože, sluzokože, dlake, pulsa i slušanje kontrakcije bubrega. Upoznavanje pojedinih kategorija domaćih životinja na živim grlima. Ocenjivanje eksterijera domaćih životinja: odoka, merenjem. Ocenjivanje konstitucionih tipova i kondicije na živim životinjama. Ocenjivanje proizvodnih tipova po vrstama domaćih životinja: kod goveda, svinja, ovaca i živine. Obeležavanje domaćih životinja: tetoviranje, markiranje, žigosanje i rovašenje. Upoznavanje najvažnijih matičnih grupa u govedarstvu, svinjarstvu i živinarstvu. Tekuća evidencija. Ishrana domaćih životinja. Hranjenje pojedinih kategorija domaćih životinja kabastom i koncentrovanom hranom. Zoohigijena. Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija. Transport životinja. Neškodljivo uklanjanje leševa. Pakovanje stajnjaka. Održavanje higijene domaćih životinja. Fiksiranje životinja, davanje lekova, pomoć pri porođaju, postupak sa mladuncima, rad dlake, pulsa i slušanje kontrakcije buraga. Upozna sa veterinarom pri pružanju pomoći životinjama. Ovčarstvo. Ručna i mašinska muža krava.
OBUKA U BLOKU (60)
Agrotehnika ratarskih, povrtarskih i voćarskih kultura.
Radovi u voćno-loznom rasadniku.
Žetva, berba plodova, priprema sena.
Održavanje higijene grla.
Održavanje higijene staja.
Ishrana stoke.
Mašinska muža krava.
Upoznavanje učenika s funkcionalnostima i principima rada pojedinih vrsta i tipova prskalica, stavljanje u pokret i zaustavljanje.
Upoznavanje učenika s tehnikom rada zaprašivača i zamagljivača, uz potrebu doziranja.
Pravljenje rastvora različitih koncentracija na osnovu uputstava proizvođača.
(284 časa)
(Obuka u časovnom sistemu: 7 časova nedeljno, 224 časa godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
PRAKTIČAN RAD (224)
POVRTARSTVO I CVEĆARSTVO (64)
Proizvodnja rasada u zatvorenom i otvorenom prostoru. Proizvodnja kupusa, karfiola i kelerabe. Proizvodnja salate i spanaća. Proizvodnja mrkve i peršuna, celera, paštrnaka, cvekle, rotkve i rotkvice. Proizvodnja lukova. Proizvodnja crvenog patlidžana, plavog patlidžana, krastavaca, paprike, lubenica, dinja i tikvice.
Berba, klasiranje i pakovanje povrća.
Razmnožavanje cveća vegetativno i generativno.
Proizvodnja zemljišnih supstrata za odgovarajuće vrste cveća.
Proizvodnja jednogodišnjeg cveća. Proizvodnja dvogodišnjeg i višegodišnjeg cveća. Proizvodnja sobnog cveća.
Proizvodnja rasada i cveća u zatvorenom i otvorenom prostoru.
Proizvodnja semena i lukovica.
Rezanje cveća, klasiranje i pakovanje.
Izrada buketa, ikebana i venaca.
Održavanje parkovskih površina.
VOĆARSTVO I VINOGRADARSTVO (64)
Priprema zemljišta za podizanje zasada. Razmeravanje i obeležavanje mesta za sadnju. Izbor i priprema sadnica za sadnju. Kopanje jamića i sađenje voćaka na stalno mesto. Nega zasada: đubrenje i obrada zemljišta. Orezivanje na oblik i u periodu plodonošenja. Pripreme za berbu: ambalaže i terena. Berba, klasiranje i pakovanje voća. Raspoznavanje sorti pojedinih voćnih vrsta. Raspoznavanje rodnih grančica sa pojedinih voćnih vrsta. Normiranje radnih operacija nege voćaka. Normiranje đubriva. Raspoznavanje đubriva. Ambalaža i pakovanje. Rad sa refraktometrom. Određivanje kiselina n/4 NaOH. Tehnološke operacije u proizvodnji voća, pojedinačno za svaku voćnu vrstu.
Priprema podloge i vioke za kalemljenje. Tehnika ručnog i mašinskog kalemljenja. Stratifikovanje kalemova. Nega kalemova i stratifikati. Prporenje kalemova. Uklanjanje površinskih žila u prporištu. Vađenje, klasiranje i pakovanje kalemova i prporaka. Trapljenje kalemova i prporaka. Terasiranje i značaj terasnih zidova. Obeležavanje redova i mesta za sadnju. Priprema kalemova i prporaka za sadnju. Sadnja kalemova i prporaka. Vrste loze na čokotu. Župski način rezidbe. Krajinski način rezidbe. Gijov jednogubi, dvogubi i Gijo-Pusarev način rezidbe. Rojatska kordunica. Skaljarova kordunica. Kazanovljeva kordunica. Mozerova kordunica. Silvoz-kordunica. Kordunica tipa amrela. Rekonstrukcija kraka, ravnog čvora i oblika čokota. Lečenje matičnjaka i vinograda. Prekraćivanje lastara. Uklanjanje i zakidanje zaperaka. Vezivanje stabala kordunica. Vezivanje likova. Vezivanje zelenih lastara, prstenovanje lastara. Proređivanje bobica i grozdova. Određivanje količine đubriva po jedinici površine. Bubrenje stajnjakom. Bubrenje mineralnim đubrivima. Duboka obrada zemljišta u vinogradu. Plitka obrada zemljišta u vinogradu. Utvrđivanje zrelosti grožđa. Berba vinskih sorti grožđa. Berba, klasiranje i pakovanje stonog grožđa. Postavljanje i izvođenje ogleda - svaki učenik ima svoj ogled. Eksploatacija matičnjaka, rasadnika i vinograda. Priprema sintetičkih fitohormona i herbicida i upotreba. Radovi u rasadniku.
STOČARSTVO (64)
Krave muzare. Podela krava na grupe po starosti, masi i proizvodnim sposobnostima. Registrovanje tekućih promena na stočnim tablama za svaku kravu u staji. Ocenjivanje eksterijera, odoka, merenjem, u cilju popunjavanja matičnog lista. Određivanje starosti. Vođenje evidencije tekućeg i matičnog knjigovodstva. Kalendar pripusta i telenja krava. Muža krava. Priprema za mužu. Ručna muža, čišćenje i dezinfekcija pribora za mužu. Mašinska muža krava, manipulacija s mlekom posle muže. Ceđenje, merenje i hlađenje mleka. Kontrola mlečnosti krava. Uzimanje uzoraka za ispitivanje specifičnosti mase mleka, sadržaja masti u mleku. Obračunavanje količine mleka i masti u laktaciji. Izračunavanje štalskog muznog proseka. Zasušivanje krava. Polni ciklus kod krava. Praćenje polnog ciklusa. Izračunavanje intenziteta telenja krava. Priprema krava za telenje. Ukazivanje pomoći kravi pri telenju. Postupak s kravom posle telenja. Pripremanje obroka i ishrana krava. Priplodne junice. Praćenje razvoja merenjem dimenzija i mase. Odabiranje za priplod po fenotipu i genotipu. Praćenje pojave estrusa. Ishrana i nega junica. Tovna junad. Odabiranje junadi za tov. Merenje mase junadi. Kontrola prirasta, utroška hrane.
Priplodni nerastovi. Ocenjivanje eksterijera, konstitucije, kondicije i broja sisa krmača. Popunjavanje matičnog lista. Praćenje polnog ciklusa kod krmača, pripuštanje. Kalendar pripuštanja i prašenja krmača. Priprema prasilišta i pribora za prašenje krmača. Ukazivanje pomoći krmači pri prašenju. Nega krmače posle prašenja. Pripremanje obroka i ishrana krmača. Nega krmača. Priprema krmače za odlučivanje prasadi. Nazimad za porod. Odabiranje prasadi za priplod po fenotipu i genotipu. Praćenje razvoja merenjem. Odvajanje muških i ženskih grla. Pripremanje obroka i hranjenje. Nega nazimadi. Tovljenici. Odabiranje grla za tov. Merenje mase. Priprema hrane i hranjenje tovljenika. Kontrola prirasta i utroška hrane. Odvajanje bolesnih grla i pregrupisavanje. Utovar svinja. Ocenjivanje kvaliteta masa na liniji klanja.
Rad u inkubatorskoj stanici. Praćenje procesa inkubacija pilića od ulaganja jaja do vađenja pilića. Izbor jaja za inkubaciju. Kontrola temperature i vlažnosti vazduha u inkubatoru. Lampiranje jaja. Premeštanje jaja. Odabiranje jednodnevnih pilića. Pakovanje pilića za transport. Čišćenje i dezinfekcija inkubatora. Nosilje. Obeležavanje nosilja. Kontrola nosivosti. Evidencija o kontroli nosivosti. Selekcija nosilja. Ishrana i nega nosilja. Brojleri. Odabiranje pilića za tov. Naseljavanje u tovilište. Kontrola temperature i vlažnosti vazduha. Kontrola prirasta i utroška hrane. Ishrana i nega brojlera.
Izdvajanje ovaca za jagnjenje. Pomoć pri jagnjenju. Postupak sa jaganjcima posle jagnjenja. Merenje jagnjadi, kupiranje repova. Hranjenje i pojenje. Striža ovaca. Obeležavanje ovaca.
Konjarstvo. Ocena eksterijera odoka, merenjem (visina grebena, obim grudi i cevanice). Određivanje boje i oznaka kod konja. Ocenjivanje pokreta kod konja. Ishrana i nega konja. Tekući poslovi u konjušnici.
ZAŠTITA BILJA (32)
Smeštaj i manipulacija sredstvima za zaštitu voćaka i vinove loze. Izrada plana zaštite voćaka i vinove loze, posebno za svaku vrstu voćaka. Priprema, proba i regulisanje mašina za zaštitu voćaka i vinove loze. Stavljanje u pokret i zaustavljanje mašina. Obučiti učenike da funkcionalno pripremaju za rad pojedine vrste i tipove prskalica. Kontrola voćaka i vinove loze na prisustvo bolesti i štetočina. Upoznavanje sredstava za zaštitu voćaka i vinove loze i rukovanje njima. Upotreba herbicida u voćarstvu i vinogradarstvu. Tehnika primene rastvora, zavisno od potrebne koncentracije. Organizovanje prognoze - antiperonosporne službe i korišćenje iste u zaštiti voćaka i vinove loze.
NASTAVA U BLOKU (60)
Agrotehničke mere u povrtarstvu i cvećarstvu.
Agrotehničke mere u voćarstvu i vinogradarstvu.
Zootehničke mere u stočarstvu.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Organizacija i način ostvarivanja programa praktične nastave uopšteno je dato kod obrazovnog profila uzgajivača stoke.
Program predmeta praktične nastave koncipiran je tako da se sadržaji programa realizuju vežbama, praktičnim radom i nastavom u bloku.
Realizacija programa praktične nastave započinje obilaskom objekta gde će se realizovati časovi praktične nastave, zatim sledi obuka učenika zaštite na radu kako ne bi došlo do povrede. U prvom razredu na časovima nastave u bloku treba savladati osnovne pojmove iz sastava zemljišta i ishrane bilja. Na terenu učenici treba da naprave nekoliko pedoloških profila, kako bi uočili pedološke horizonte i podhorizonte.
U prvom razredu učenici treba da se osposobe za obavljanje manje složenih poslova u poljoprivrednoj proizvodnji.
U drugom razredu na časovima vežbi, praktičnim radom i nastavom u bloku učenici treba na kosturu životinja i kostima da uoče osnovne osobine i povezanost kostura domaćih životinja. Na crtežima, slikama, modelima i organima zaklanih životinja takođe treba da upoznaju izgled unutrašnjih organa i njihovu povezanost. Naročito se treba zadržati kod mlečne žlezde u vreme mirovanja i vreme sekrecije. Osobito je važno da učenici kod domaćih životinja uoče način uzimanja hrane, žvakanje, gutanje i preživavanje hrane.
Na časovima poljoprivredne tehnike učenici treba da upoznaju konstrukciju traktora, a naročito je potrebno da učenici shvate i ovladaju hidraulikom, kao i održavanjem i eksploatacionim svojstvima traktora. Kod obrade priključnih poljoprivrednih mašina potrebno je posvetiti pažnju i obučiti učenike da pravilno regulišu mašine, agregatiraju, održavaju i primenjuju na parceli.
Pri realizaciji sadržaja programa iz poljoprivredne tehnike racionalno je realizovati i sadržaje programa iz ratarstva.
U okviru praktičnog rada predviđena je obuka u vožnji traktora. Obuku u početku treba organizovati na školskom poligonu a kasnije u javnom saobraćaju.
U trećem razredu u sadržajima programa iz ratarstva veoma je važno da se učenici obuče za pravilnu primenu agrotehničkih mera kod ratarskih kultura. U sklopu ratarstva racionalno je realizovati programske sadržaje iz poljoprivredne tehnike i zaštite bilja. U trećem razredu realizacijom sadržaja programa iz poljoprivredne tehnike potrebno je da se učenici osposobe za pravilno regulisanje, održavanje i eksploatisanje samohodnih mašina.
Iz zaštite bilja u trećem i četvrtom razredu potrebno je da učenici steknu preciznost i odgovornost pri pripremi rastvora i primeni sredstava za suzbijanje biljnih bolesti i štetočina.
Kod sadržaja iz voćarstva treba nastojati da se učenici osposobe za proizvodnju sadnog materijala, pripremu zemljišta za podizanje zasada, podizanje zasada i negu zasada.
Potrebno je da se učenici osposobe za pravilno orezivanje voćaka po vrstama i uzgojnim oblicima.
Na časovima iz oblasti stočarstva potrebno je naučiti učenike da pravilno prilaze životinji kako bi nesmetano mogli da sprovode zootehničke mere u stočarstvu. Na časovima iz stočarstva treba obratiti pažnju na razmnožavanje domaćih životinja i to veštačko osemenjavanje, zatim je važno da učenici ovladaju tehnikom obeležavanja domaćih životinja, nauče način vođenja matičnih knjiga u stočarstvu i pravilno sprovode mere higijene grla, staja i ishrane. Takođe učenici treba da savladaju izradu obroka za životinje po vrstama i kategorijama domaćih životinja. U toku godine svaki učenik dežura nedelju dana u stajama prema vrsti životinja.
U četvrtom razredu predviđeni su časovi praktičnog rada i nastave u bloku na kojima učenici uvežbavaju stečena znanja i stiču nova znanja. Treba insistirati na pravilnoj primeni poljoprivredne tehnike, proizvodnji sadnog materijala, primeni agrotehničkih i zootehničkih mera. Potrebno je da učenici samostalno obavljaju radove iz poljoprivredne proizvodnje.
Ocena iz predmeta praktične nastave formira se iz ocena: vežbi, praktičnog rada i nastave u bloku.
Na maturskom ispitu učenici polažu:
A. Predmete koji su obavezni za sve učenike srednjih škola, a prema programu koji su usvajali u toku četvorogodišnjeg školovanja:
1. srpski jezik i književnost.
2. (brisano)
B. Ispit za proveru profesionalne osposobljenosti za rad koji je obavezan za sve učenike. Sadržaji ovog ispita su utvrđeni programom obrazovnog profila poljoprivredni tehničar.
Ovim ispitom proverava se osposobljenost kandidata za početno uključivanje u rad i obavljanje profesionalnih zadataka. Ispit se sastoji iz:
1. praktičnog rada,
2. usmene provere znanja.
Praktičan rad. Na maturskom ispitu proverava se osposobljenost kandidata za praktično izvođenje poslova i zadataka zanimanja obuhvaćena obrazovnim profilom poljoprivrednog tehničara.
Sadržaji praktičnog rada
- Obrada zemljišta
- Setva i sadnja
- Đubrenje zemljišta
- Nega useva
- Ubiranje i čuvanje useva
- Proizvodnja rasada
- Rasadnička proizvodnja
- Podizanje zasada
- Nega mladih i starih zasada
- Rezidba
- Zaštita bilja od bolesti i štetočina
- Priprema za rad i rad sa priključnim i samohodnim mašinama
- Održavanje higijene grla i staje
- Organizacija ručne i mašinske muže
- Obeležavanje životinja
- Sastavljanje obroka po vrstama i kategorijama
- Matično knjigovodstvo
- Ishrana i organizacija ishrane stoke.
Usmena provera znanja. Na maturskom ispitu proverava se nivo stečenih znanja i sposobnosti kandidata da ta znanja primenjuju u svakodnevnom izvršavanju konkretnih radnih zadataka iz područja rada biljne i stočarske proizvodnje.
Ispitna pitanja za usmenu proveru znanja konstituišu se iz sledećih oblasti:
- Ratarske, povrtarske i cvećarske kulture
- Voćarske i vinogradarske kulture
- Oplemenjavanja bilja
- Podizanje zasada
- Rasadnička proizvodnja
- Principi rezidbe, rezidba i uzgojni oblici
- Suzbijanje bolesti, štetočina, korova, glodara
- Odabiranje - selekcija domaćih životinja
- Ishrana domaćih životinja
- Govedarstvo
- Ovčarstvo
- Svinjarstvo
- Živinarstvo
- Konjarstvo.
V. Izborne predmete (jedan do dva) koje učenici biraju. To mogu biti predmeti od značaja za dalje obrazovanje ili iz područja uže struke. Grupu izbornih predmeta čine:
hemija
biologija
ratarstvo sa povrtarstvom i cvećarstvom
voćarstvo
vinogradarstvo
stočarstvo
Izborni predmeti se polažu prema programima koje su učenici ostvarili (u okviru obaveznih ili fakultativnih predmeta) u toku četvorogodišnjeg školovanja.
___________
NAPOMENA:
Postupak i organizaciju maturskog ispita treba razraditi posebnim pravilnikom u školi, a u skladu sa Sadržajem i načinom polaganja maturskog ispita u srednjoj stručnoj školi ("Službeni glasnik RS - Prosvetni glasnik",broj 4/91).
FAKULTATIVNI NASTAVNI PREDMETI
Fakultativni nastavni predmeti utvrđuju se na početku svake školske godine na osnovu iskazanih interesovanja učenika i u skladu sa materijalnim i kadrovskim mogućnostima škole.
Fakultativni predmeti se izučavaju sa po dva časa nastave sedmično.
U toku jedne školske godine, učenik može da odabere jedan ili dva predmeta koja će izučavati fakultativno, s tim da ukupno sedmično opterećenje iznosi najviše četiri časa.
Za obrazovne profile u trogodišnjem i četvorogodišnjem obrazovanju predviđeni su sledeći fakultativni predmeti:
1. JEZIK DRUGOG NARODA ILI NARODNOSTI SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
Ostvaruje se prema zajedničkim programima za obrazovne profile u trogodišnjem ili četvorogodišnjem obrazovanju koji su objavljeni u "Službenom glasniku RS - Prosvetnom glasniku", br. 6/90 i 4/91.
3. FIZIKA, HEMIJA, BIOLOGIJA I MATEMATIKA
Primenjuju se programi po izboru škole koji se nalaze u "Službenim glasnicima RS - Prosvetnim glasnicima", br. 5/90, 6/90, 3/91 i 4/91.
U školi može da se organizuje i fakultativna nastava iz drugih predmeta predviđenih u nastavnom planu i programu za obrazovne profile ovog ili drugog područja rada i gimnazije.
Obrazovni profil: TEHNIČAR POLJOPRIVREDNE TEHNIKE
Programi za opšteobrazovne predmete: srpski jezik i književnost, srpski jezik (kao nematernji za učenike koji nastavu slušaju na jednom od jezika naroda i narodnosti), strani jezik, sociologija, istorija, muzička umetnost, likovna kultura, fizičko i zdravstveno vaspitanje, odbrana i zaštita, matematika, fizika, hemija, računarstvo i informatika, geografija i ustav i pravo građana ostvaruju se prema Pravilniku o planu i programu obrazovanja i vaspitanja za zajedničke predmete u stručnim školama ("Službeni glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 6/90 i 4/91), osim fizike za treći razred.
Cilj nastave predmeta Fizika je da učenici steknu produbljena znanja iz fizike neophodna za naučno tumačenje i razumevanje pojava i promena u okviru poljoprivredne proizvodnje.
Zadaci nastave su:
- sticanje produbljenih i proširenih znanja o osnovama termodinamike, elektronike, jednosmerne i naizmenične struje;
- razvijanje svesti učenika o povezanosti i uslovljenosti pojava i procesa, uzročnosti stalnog kretanja i promena u savremenoj tehnici i u prirodi uopšte;
- osposobljavanje za uspešno primenjivanje stečenih znanja u drugim predmetima, kao i za samostalno stručno usavršavanje;
- ovladavanje znanjima neophodnim za razumevanje i primenu fizičkih procesa u svakodnevnom životu;
- upućivanje učenika na pravilno postavljanje problema kao i izvođenje postupaka i zaključaka pri rešavanju problema iz domena praktične nastave.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
1. OSNOVI TERMODINAMIKE (10 + 3 + 21)
Rad pri širenju gasa (P)2. Izotermski, izobarski i izohorski proces. Adijabatski proces (R). (4 + 2)
Kvazistatički procesi (ireverzibilni - nepovratni, reverzibilni - povratni). Drugi princip termodinamike. Termodinamički kružni procesi (Karnoov) (R). (3 + 1)
Toplotni motori. Princip rada i energijski bilans. Koeficijent korisnog dejstva realnih kružnih procesa. Uređaji za hlađenje i toplotne pumpe. (3 + 2)
Demonstracioni ogledi:
Adijabatsko širenje i sabijanje gasa;
Demonstracija povratnog i nepovratnog procesa;
Demonstracija rada toplotnih motora.
_______________
1 Brojčasova za laboratorijske vežbe
2 Oznake za nivoe obrazovno-vaspitnih zahteva: (P) - nivo primene, (R) - nivo razumevanja.Nazivi bez oznake ostvaruju se na nivou obaveštenosti.
Demonstracioni generator, transformator, motori.
Demonstracioni merni instrumenti.
Laboratorijske vežbe:
Omov zakon za naizmeničnu struju. (2)
Merenje napona u R - L - C kolu pomoću osciloskopa (1)
2. JEDNOSMERNA STRUJA (11 + 6 + 3)
Spoljašnje polje. Napon i elektromotorna sila. Jačina i gustina struje (P). Omov zakon za deo i za celo kolo (P). Otpor (P) Kirkofova pravila (P). Termičko delovanje električne struje - Džulov zakon (P). (6 + 3)
Elektrolitička disocijacija (R). Faradejevi zakoni elektroliza (P). Galvanski element. Akumulator (R). (3 + 2)
Termoelektronska emisija. Fotoelektronska emisija (R). (2 + 1)
Demonstracioni ogledi:
Omov zakon za deo i za celo strujno kolo;
Električna provodljivost elektrolita;
Usijana katoda u elektronskoj cevi. Fotoefekat - fotoćelija.
Laboratorijske vežbe:
Merenje otpora (izolacije, uzemljenje) struje, napona, snage;
Određivanje električne energije (E = U I t) (2);
Provera Omovog zakona za jednosmernu struju. (1)
3. NAIZMENIČNA STRUJA (14 + 8 + 3)
Oscilovanje napona i struje (R). Efektivne vrednosti napona i struje (P). Omov zakon za naizmeničnu struju (P). Kolo naizmenične struje sa omskim (aktivnim), indukativnim i kapacitivnim otporom (P). Višefazni sistemi (R). Obrtno magnetno polje (R). (5 + 2)
Generatori naizmenične struje (R). Asinhroni motori i rad sa njima (R). Transformatori (monofazni, trofazni, merni i autotransformatori) (R). Regulatori napona i jačine struje. Elektropokretači. Grejači za startovanje dizel - motora. (3 + 2)
Merni instrumenti. Princip rada. Karakteristike mernih instrumenata. Proširivanje mernog područja instrumenata. Zaštitni otpor. Univerzalni merni instrumenti. Merači broja obrtaja. (6 + 4)
Demonstracioni ogledi:
Svojstva aktivnih i reaktivnih otpora.
Obrtno magnetno polje.
Demonstrirati pomoću osciloskopa oscilovanje napona i struje.
4. ELEKTRONIKA (10)
Kretanje elektrona kroz vakuum u električnom i magnetnom polju. Poluprovodnici. P-N spoj. Diode (tačkaste, slojne, zener, varikap). Tranzistori i tiristori, integrisana kola. Ispravljači i pojačivači.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Programom je predviđeno da se nastavni predmet u trećem razredu realizuje sa fondom od dva časa nedeljno (70 časova godišnje). Nastavu treba tako koncipirati da se ona oslanja na stečena znanja iz fizike i praktične nastave. Dinamika i efekti nastave moraju biti sinhronizovani sa uzrastom učenika, dinamikom drugih nastavnih predmeta kao i opremljenošću kabineta za ovaj predmet.
Sadržaji programa obuhvataju nastavnu temu osnovi termodinamike. Pri ostvarivanju planiranih sadržaja iz ove nastavne teme posebno voditi računa o sledećem:
- korelacija nastave nastavnih sadržaja koji obuhvataju oblast termodinamike sa sadržajima stručnih predmeta i matematike. Na taj način se izbegava dupliranje nastavnih sadržaja, a postiže se da se ovi sadržaji međusobno dopunjuju;
- obrada nastavne teme osnovi termodinamike treba da predstavlja nastavak nastave srodnih tema iz predmeta Fizika (u I i II razredu);
- na ovaj način učenik treba da stekne solidno teorijsko i praktično znanje potrebno u poljoprivredi;
- izučavanjem ove nastavne teme učenici stiču solidna teorijska i praktična znanja za pravilno vođenje tehnoloških procesa u poljoprivrednoj proizvodnji.
Sledeće nastavne teme obuhvaćene programom fizike za III razred, jednosmerna struja i naizmenična struja, direktno se nadovezuju na prethodna znanja učenika, predstavljaju osnovu za dalji rad. Poseban značaj ima deo o naizmeničnoj struji. Njenim tumačenjem treba naglasiti značaj i ulogu elektrotehnike u razvoju ljudskog društva, nauke i tehnologije proizvodnje. U okviru ovih tema treba upoznati učenike sa primenom osnovnih znanja elektrotehnike kod električnih mašina. Sadržaji ovih tema zahtevaju praktičnu demonstraciju tokom njihovog ostvarivanja.
Pri ostvarivanju sadržaja teme elektronika treba upoznati učenike sa kretanjem elektrona kroz vakuum u električnom i magnetnom polju. Potrebno je objasniti princip rada poluprovodnika, tranzistora, integrisanih kola, ispravljača i pojačivača, kao i njihovu primenu kod savremenih elektronskih uređaja koji se koriste u poljoprivredi.
Pri ostvarivanju sadržaja ovog predmeta, posebno planiranih vežbi, neophodno je ukazati na mere zaštite pri radu.
MAŠINSKI ELEMENTI SA TEHNIČKIM CRTANJEM
Cilj nastave predmeta Mašinski elementi sa tehničkim crtanjem jeste da: razvija kod učenika smisao za tačnost, estetiku i urednost u rešavanju radnih zadataka, stvaranja navika za planski, organizovan i samostalan rad i upoznaje učenike sa terminologijom, pravilima, standardima i simbolima koji se upotrebljavaju u tehničkom crtanju.
Zadaci nastave su:
- osposobljavanje učenika za čitanje tehničkih crteža, odnosno crtanje predmeta koje posmatraju ili zamišljaju;
- osposobljavanje učenika za rukovanje priborom za tehničko crtanje;
- upućivanje učenika da pravilno koriste tablice, grafikone, šeme, crteže, dijagrame i stručnu literaturu;
- sticanje znanja o mašinama kao skupu delova sa određenim oblicima i funkcijama;
- upoznavanje osnovnih mašinskih elemenata koji su karakteristični za sve vrste mašina;
- upoznavanje vrsta opterećenja, naprezanja i naponskih stanja mašinskih delova;
- upućivanje učenika na pravilan izbor materijala i upoznavanje osnova dimenzionisanja elemenata.
(3 + 1 čas nedeljno, 105 + 35 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
STANDARDI ZA TEHNIČKO CRTANJE (2)
Uloga i zadaci tehničkog crtanja. Pribor i materijal za tehničko crtanje i njegovo pravilno korišćenje. Vrste crteža.
PROJICIRANJE (5)
Pojam i nastanak projekcije. Vrste projiciranja. Izometrijsko projiciranje. Ortogonalno projiciranje. Raspored projekcije. Određivanje položaja predmeta pri crtanju i izbor potrebnog broja projekcija. Crtanje ortogonalnih projekcija na osnovu modela i prostornog prikaza. Crtanje prostorne slike na osnovu ortogonalnih pogleda.
PRESECI (2)
Preseci pomoću jedne i više ravni, polovični, delimični, okrenuti i zaokrenuti preseci. Prekidi.
KOTIRANJE (2)
Opšta načela nanošenja kota. Elementi kota. Kotiranje dužina, uglova, poluprečnika, prečnika, kvadrata, kugle, metalnih profila. Kotiranje rečima i brojevima. Uprošćenja pri kotiranju metalnih konstrukcija. Kotiranje nagiba, konusa i suženja. Kotiranje ekscentričnosti i dozvoljenog odstupanja od paralelnosti.
SKICIRANJE (2)
Skiciranje jednostavnih mašinskih delova sa dimenzionisanjem i primenom preseka.
IZRADA CRTEŽA (4)
Izrada radioničkog crteža na osnovu skice i vađenje detalja iz sklopnog crteža.
ČITANJE CRTEŽA (3)
Čitanje radioničkih, podsklopnih i sklopnih crteža uzetih iz poljoprivredno-mašinske prakse.
ŠEME U TEHNICI (10)
Definicija šematskog crteža. Vrste šematskih crteža prema nameni (kinematski, strukturni, funkcionalni, blok šeme i kombinovane šeme).
Prema stručnoj oblasti (hidraulične, električne, vodovodne instalacije). Simboli i njihova podela (simboli upozorenja i obaveštenja, simboli uređaja za navodnjavanje, simboli mašinskih elemenata i mehanizama, simboli u elektrotehnici, simboli u hidraulici). Praktične vežbe čitanja šema u hidraulici i elektrotehnici.
UPUTSTVO ZA IZRADU GRAFIČKOG RADA (3)
U toku godine učenici će izraditi četiri grafička rada iz tehničkog crtanja, crteži se rade prema potrebi na formatu A3 ili A4, od kojih dva u tušu:
1. crtanje ravnih likova sa konstrukcijom kružnih prelaza;
2. izometrijsko i ortogonalno projiciranje;
3. vađenje detalja iz sklopnih crteža;
4. crtež jednostavnijeg sklopa.
UVOD U MAŠINSKE ELEMENTE (5)
Pojam i podela mašinskih elemenata. Tolerancije. Polje tolerancije. Kvalitet obrade, položaj polja tolerancije, granične vrednosti prečnika za osovine i rupe. Vrste naleganja, sistemi naleganja, prioritetna naleganja. Kotiranje tolerisanih mera. Korišćenje tablica materijala.
ZAKOVANI I ZAVARENI SPOJEVI (5)
Zakivci. Osnovni pojmovi zakivanja, materijal, vrste. Vrste zakovičnih sastavaka. Naprezanje zakivaka. Zavarivanje kao način spajanja. Priprema delova za zavarivanje. Vrste zavarenih sastavaka. Sile i naprezanja zavara.
KLINOVI I ČIVIJE (2)
Zadatak, podela i primena klinova. Materijal za izradu. Izbor i obeležavanje klinova. Čivije, vrste i upotreba. Materijal i obeležavanje čivija.
NAVOJNI SPOJEVI (8)
Nastanak zavojnice i navoja. Osnovne veličine navoja. Vrste navoja. Metrički navoj sa krupnim i sitnim korakom. Trapezni i kosi navoj. Označavanje i izrada navoja. Materijal za vijke i navrtke. Konstruktivni oblici i upotreba vijaka. Navrtke, konstruktivni oblici i upotreba. Podmetači i osigurači, vrste, materijal, primena. Radionički crtež vijka i navrtke. Uprošćenje pri crtanju sitnih detalja iz oblasti navoja.
OPRUGE (4)
Podela, primena, karakteristike opruga. Proste i složene fleksione opruge. Torzione opruge. Uprošćeno i šematsko prikazivanje opruga.
OSOVINICE (1)
Zadatak i primena osovinica. Osiguranje osovinice od aksijalnog pomeranja i okretanja.
OSOVINE I VRATILA (8)
Zadatak, vrste i primena osovina i vratila. Sastavni delovi, naprezanja. Laka i teška vratila. Prava, kolenasta, gipka i zglavkasta vratila. Materijal za izradu. Konstruktivni oblici rukavaca. Proračun osovine. Vezivanje točka za osovine i vratila. Osiguranje vratila od aksijalnog pomeranja. Dilatacija vratila. Tablice standardnih prečnika osovina i vratila.
SPOJNICE (7)
Zadatak, podela i primena spojnica. Konstruktivni oblici neelastičnih spojnica. Elastične spojnice. Uključne i uključno-isključne spojnice. Specijalne spojnice. Proračun oklopne spojnice i spojnice sa obodima. Sila pritiska kod frikcione spojnice sa ravnom dodirnom površinom.
LEŽIŠTA I LEŽAJEVI (11)
Zadatak, primena i podela ležišta. Jednodelna klizna ležišta. Dvodelna radijalna klizna ležišta. Aksijalna klizna ležišta. Materijal i konstrukcija posteljice. Podmazivanje ležišta. Konstrukcija, vrste, primena.
Kotrljajući ležajevi (osnovne karakteristike i podela). Ugradbene mere i sistem obeležavanja ležaja. Standardni konstruktivni oblici i karakteristike kotrljajnih ležaja. Tolerancija i naleganja kod kotrljajnih ležaja. Nosivost i radni vek kotrljajnih ležaja. Podmazivanje kotrljajnih ležaja.
FRIKCIONI PRENOS (1)
Primena, podela i karakteristike frikcionih prenosa. Prenosni odnos kod cilindričnih i koničnih frikcionih točkova.
ZUPČASTI PRENOS (6)
Osnovni pojmovi i podela zupčastih parova. Cilindrični zupčanici sa pravim zupcima. Osnovne definicije. Osnovni zakon zupčanja. Cilindrični zupčanici sa kosim i strelastim zubima. Radionički crtež cilindričnog zupčanika sa pravim zupcima. Konični zupčanici, osnovni pojmovi i vrste. Zupčanici sa zavojnim zupcima. Pužni prenos. Uprošćeno i šematsko prikazivanje zupčanika i pužnog prenosa. Materijal za izradu zupčanika.
KAIŠNI PRENOS (4)
Princip prenošenja snage kaišem, napetost u kaišu i na vratilu. Vrste prenosa kaišem. Vrste, materijal i spajanje kaiševa. Prenos trapeznim kaišem. Dimenzije i nosivost trapeznih kaiševa. Remenice za pljosnate i trpezne kaiševe.
PRENOS LANCIMA (3)
Karakteristike i primena prenosa lancima. Vrste lanaca: valjkasti i čaurasti, zupčasti lanci, Evartovi, kosi zglavkasti i elevatorski lanci. Izbor i održavanje lanaca. Lančanici.
ELEMENTI ZA SPROVOĐENJE FLUIDA (3)
Uloga i vrste cevi. Materijal za izradu cevi. Načini spajanja i elementi za spajanje cevi. Cevni zatvarači. Podela, opis i primena cevnih zatvarača.
UPUTSTVO ZA IZRADU GRAFIČKOG RADA (4)
U toku godine se rade tri grafička rada iz mašinskih elemenata. Proračun se radi na formatu A4, a crtež prema potrebi na formatu A3 ili A4.
Proračun i radionički crtež osovine.
Proračun i crtež vratila sa izborom kotrljajućeg ležaja.
Proračun osnovnih elemenata zupčanika i radionički crtež.
VEŽBE (35)
Elementi čvrste nerazdvojive veze (12) - Praktična izrada spojeva zakivanjem, zavarivanjem (elektrolučno i gasno), lemljenje (meko i tvrdo). Priprema materijala, sredstava i zaštita na radu.
Elementi čvrste razdvojive veze (6) - Uspostavljanje i rastavljanje mašinskih delova elementima čvrste razdvojive veze, korišćenjem zavrtnjeva, klinova i čivija. Prikazati postupak korišćenja alata i osiguranja. Podesiti silu pritezanja navrtke. Prikazati izradu navoja ručno i mašinski na strugu. Prikazati način ostvarivanja zglavkaste veze osovinicama.
Elementi kružnog kretanja i prenosi momenta (12) - Prikazati elemente, njihovo funkcionisanje na poljoprivrednim mašinama i modelima, demontažu, montažu, podešavanje i održavanje na osovinama, vratilima, ležištima, spojnicama, kaišnom, lančastom i zupčastom prenosu.
Elementi za sprovođenje fluida (5) - Prikazati cevi, cevne zatvarače i fazonske komade na poljoprivrednim mašinama. Prikazati praktično spajanje i rastavljanje cevi i creva i njihovo zaptivanje. Prikazati funkcionisanje ventila, slavina, zasuna, sigurnosnih ventila i njihovo podešavanje.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Pri ostvarivanju programa treba stalno voditi računa o složenosti zadataka koji su istaknuti uz program, a koji proizilaze iz zadataka obrazovnog profila. Prvi deo sadržaja programa obuhvata tehničko crtanje i to sa 30 časova. Tokom realizacije drugog dela programa, koji obuhvata mašinske elemente, nastavlja se sa ostvarivanjem postavljenih zadataka pomoću grafičkih radova, obezbeđujući kontinuirani kontakt sa tehničkim crtanjem.
Izboru metoda i oblika rada na času treba posvetiti posebnu pažnju s obzirom na to da za uvežbavanje obrađenih sadržaja na časovima nema vremena. Potrebno vreme za vežbe treba obezbediti davanjem domaćih zadataka čiji sadržaj i obim moraju biti pažljivo odabrani i biti u funkciji zadataka ovog predmeta.
U drugom delu programa posebnu pažnju posvetiti obradi nastavne celine uvod u mašinske elemente, a detaljno obraditi tolerancije, naprezanja i opterećenja kod mašinskih elemenata.
Pri obradi pojedinih elemenata, pored osnovnih karakteristika i navođenja konkretnih mesta primene na poljoprivrednim mašinama, detaljno treba analizirati delovanje sila na iste i naprezanja koja se pri tom javljaju. Kod izbora primera za proračun pojedinih elemenata, treba voditi računa o usklađenosti uzrasta, poznavanja mesta primene i budućeg poziva. Kod proračunatih elemenata insistirati na usvajanju standardnih dimenzija na osnovu tablica, kao i na primeni standardnih oznaka najčešćih elemenata.
Pri operativnom planiranju predvideti časove obnavljanja na kraju svake nastavne celine u kojoj se proračunavaju elementi kao i časove vežbanja zadataka, a ostale celine realizovati kombinovanim tipom časa.
Predviđene grafičke radove učenici treba da rade kod kuće, a oni predstavljaju rezultat savladane nastavne celine, pa se mora insistirati na utvrđenim rokovima za predaju radova. Pri izradi i ocenjivanju grafičkih radova više pažnje posvetiti tehničkoj ispravnosti, a manje kvalitetu crtanja.
Cilj nastave predmeta Mehanička tehnologija je da osposobi učenike za usvajanje osnovnih znanja u vezi materijala koji se koriste u poljoprivrednoj tehnici, kao i da zainteresuje učenike za tehnološke inovacije pri korišćenju materijala u poljoprivrednoj tehnici.
Zadaci nastave su:
- upoznavanje vrsta svojstava i primene metala, legura i drugih tehničkih materijala u poljoprivrednoj tehnici;
- upoznavanje značaja tehnike i primene termičke obrade materijala u poljoprivrednoj tehnici;
- sticanje znanja o štetnosti korozije i o merama zaštite od korozije;
- upoznavanje metoda ispitivanja i reparacije mašinskih materijala;
- osposobljavanje učenika za korišćenje raznih postupaka obrade metala;
- upoznavanje osobina goriva i maziva kako bi učenici mogli pravilno da ih koriste u poljoprivrednoj tehnici;
- osposobljavanje za uspešno primenjivanje stečenih znanja u drugim predmetima, kao i za samostalno stručno usavršavanje.
(2 + 1 čas nedeljno, 70 + 35 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
MAŠINSKI MATERIJALI (16)
Osobine materijala: mehaničke, hemijske, fizičke i tehnološke.
Značaj i podela metala. Gvožđe: dobijanje gvožđa, primese gvožđa. Sirovo gvožđe: belo, sivo i melirano. Liveno gvožđe: dobijanje, vrste i njihove osnovne karakteristike. Primena livenog gvožđa u poljoprivrednoj tehnici. Obeležavanje livenog gvožđa po JUS-u. Čelik, značaj i podela. Konstruktivni čelik, ugljenični i legirani. Alatni čelik, nelegirani, niskolegirani i visokolegirani. Obeležavanje čelika po JUS-u.
Obojeni metali, značaj i podela. Bakar (osobine, dobijanje i primena u poljoprivrednoj tehnici). Aluminijum (osobine, dobijanje i primena u poljoprivrednoj tehnici). Cink (osobine, dobijanje i primena u poljoprivrednoj tehnici). Olovo (osobine, dobijanje i primena u poljoprivrednoj tehnici). Kalaj (osobine, dobijanje i primena u poljoprivrednoj tehnici). Ostali obojeni metali (Sb, Cr, Ni, Mo, V, W, Co, Mn). Legure teških metala, mesing i bronza (osobine i primena u poljoprivrednoj tehnici).
Legure lakih metala, legure aluminijuma i magnezijuma (osobine i primena u poljoprivrednoj tehnici).
Sinterovani metali (namena i tehnologija sinterovanih metala).
Polimerni materijali (plastične mase, guma i lepila). Drvo, staklo i keramički materijali.
TERMIČKA OBRADA ČELIKA (5)
Značaj i podela termičke obrade. Termička obrada: kaljenje, žarenje, otpuštanje i normalizovanje. Termohemijska obrada: cementovanje, nitrovanje, cijanizovanje, tvrdo hromiranje i siliciranje. Primena termičke obrade metala u poljoprivrednoj tehnici.
KOROZIJA (7)
Nastanak i vrste korozije u poljoprivrednoj tehnici. Načini otklanjanja korozije i priprema predmeta radi zaštite od korozije. Zaštita metala od korozije: organske, oksidne, nemetalne i metalne prevlake.
TEHNOLOGIJA OBRADE METALA SPAJANJEM (7)
Značaj i podela. Lemljenje metala: meko i tvrdo lemljenje. Zavarivanje, značaj i podela. Termičko zavarivanje. Gasno zavarivanje. Električno zavarivanje (elektro-otporno i elektrolučno). Novi postupci zavarivanja (zavarivanje elektronskim snopom, zavarivanje primenom ultra zvuka, zavarivanje laserskim zracima). Metalizacija (pojam, namena, materijal za metalizaciju).
TEHNOLOGIJA OBRADE METALA BEZ SKIDANJA STRUGOTINE (5)
Značaj livenja. Materijal za izradu kalupa. Ručno i mašinsko kalupovanje (primeri). Tehničke karakteristike odlivaka i greške nakon livenja. Čišćenje odlivaka.
Obrada metala deformacijama. Ispravljanje i savijanje. Savijanje limova i cevi. Kovanje (načini kovanja, kovačka vatra). Oprema i alat za kovanje. Mašinsko kovanje.
OBRADA METALA REZANJEM (10)
Pojam i podela mašina alatki. Pogon mašina alatki. Vrste kretanja mašina alatki. Alat za obradu rezanjem. Strugovi (čeoni, vertikalni, revolver, poluautomatski i automatski strugovi). Obrada glodanjem (značaj obrade i primena). Obrada bušenjem (značaj obrade i primena). Bušilice (ručne i mašinske). Obrada brušenjem (značaj obrade i primena). Vrste brusilica i način rukovanja. Obrada sečenjem (značaj obrade i primena). Ručne testere. Mašinske testere (kružne, okvirne i trakaste testere).
ISPITIVANJE MATERIJALA (5)
Značaj ispitivanja materijala. Najzastupljeniji načini ispitivanja sa i bez razaranja materijala. Uporedne karakteristike.
GORIVA (9)
Značaj i podela goriva. Čvrsta goriva (prirodna i veštačka). Tečna goriva. Sirova nafta i njeni derivati. Benzin (dobijanje, vrste i primena). Oktanska vrednost goriva. Dizel (dobijanje, vrste i primena). Cetanska vrednost goriva. Uslovi skladištenja tečnih goriva. Gasovita goriva (dobijanje, vrste i primena). Alternativna goriva u poljoprivrednoj tehnici (dobijanje, vrste i primena).
MAZIVA (6)
Značaj maziva u poljoprivrednoj tehnici. Podela maziva. Mineralna ulja i maziva. Sintetička ulja i maziva. Biljna i životinjska ulja i masti. Osobine ulja i masti. Viskozitet ulja. Osnovne karakteristike i označavanje motornih ulja, transmisionih ulja, hidrauličnih ulja i ulja za hidraulične kočnice.
VEŽBE (35)
Upoznavanje osobina materijala, metala i legura. Prikazati načine obrade metala skidanjem strugotine na strugu, bušenjem, glodanjem, rezanjem. Prikazati kovanje, kaljenje i otpuštanje čelika.
Prikazati uzorke goriva (dizela i benzina) i uočiti njihove karakteristične osobine i brzinu sagorevanja. Prikazati ulja i masti i uočiti njihove osobine i viskozitet. Prikazati način čuvanja i skladištenja goriva i maziva i mere zaštite od požara.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Mehanička tehnologija je zastupljena u I razredu sa po 2 časa teoretske nastave i 1 časom vežbi nedeljno, odnosno 70 + 35 časova godišnje.
U I razredu za realizaciju vežbi iz mehaničke tehnologije i mašinskih elemenata sa tehničkim crtanjem, odeljenje se deli na dve grupe. Nastava u bloku podrazumeva podelu odeljenja na dve grupe.
Sadržaj programa mehaničke tehnologije dati su u vidu nastavnih tema, a pri realizaciji pojedinih tema treba imati u vidu i posebne napomene za svaku od njih.
Tehnologija materijala je uvod u predmet i njenim tumačenjem treba naglasiti značaj i ulogu tehnologije u razvoju nauke i tehnike.
Metali. Učenike treba upoznati sa osobinama, dobijanjem i primenom metala. Na osnovu ovih saznanja učenici će lakše moći da usvajaju gradivo iz opštestručnih i užestručnih predmeta (motori i traktori, poljoprivredne mašine itd.)
Termička obrada čelika. Savlađivanjem ovog dela gradiva učenici saznaju kako se mogu poboljšati određena svojstva materijala koji se koriste u poljoprivrednoj tehnici.
Korozija. Ova tema je jako bitna za učenike ovog obrazovnog profila, jer učenici stiču osnovna znanja o nastanku i uklanjanju korozije, kao i o zaštiti metalnih delova na poljoprivrednim mašinama od delovanja korozije. Preporučuje se praktičan rad u školskoj radionici.
Tehnologija obrade metala spajanjem i bez skidanja strugotine. Za lakše savlađivanje sadržaja obe teme preporučuje se praktičan individualan rad u školskoj radionici uz nadzor nastavnika.
Obrada metala rezanjem. I za ovu temu se preporučuje praktičan individualni rad učenika, nakon savladanog gradiva, a u školskoj radionici.
Goriva i maziva su jako bitna za učenike koji će se baviti organizovanjem rada, eksploatacijom i održavanjem poljoprivredne tehnike. Poseban akcent bi trebao biti na tečnim gorivima za motore SUS, i gorivima za sušare i za zagrevanje zatvorenih prostora (staklenici, plastenici).
Izboru metoda i oblika rada treba posvetiti posebnu pažnju. Potrebno vreme za uvežbavanje pojedinih oblasti treba obezbediti davanjem redovnih domaćih zadataka čiji sadržaji i obim moraju biti u funkciji ovog predmeta.
Pri operativnom planiranju predvideti časove obnavljanja na kraju svake nastavne celine.
Sadržaji programa zasnovani su na principu logičkog povezivanja materije, pa se preporučuje da se nastavnici drže ovog sadržaja.
Eventualno odstupanje od predviđenog fonda časova ne bi smelo da bude veće od 10% od predviđenog fonda za pojedine nastavne celine.
Pored redovne učenikove aktivnosti u nastavi, uključiti učenike u proces sticanja znanja i drugim raspoloživim načinima, a kojim bi se kod učenika podsticala želja za daljim napredovanjem i obrazovanjem u struci.
Cilj nastave predmeta mehanika je da osposobi učenike za usvajanje osnovnih znanja iz oblasti mehanike.
Zadaci nastave su:
- razvijanje svesti učenika o povezanosti i uslovljenosti pojava i procesa, uzročnosti stalnog kretanja i promena u savremenoj tehnici i u prirodi uopšte;
- osposobljavanje za uspešno primenjivanje stečenih znanja u drugim predmetima, kao i za samostalno stručno usavršavanje;
- upućivanje učenika na pravilno postavljanje problema i izvođenje postupaka i zaključaka pri rešavanju problema iz domena praktične nastave.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
UVOD U MEHANIKU (2)
Zadatak i podela mehanike. Osnovni pojmovi: materijalna tačka, štap, telo kruto i čvrsto telo.
STATIKA
SILA (3)
Pojam i vrsta sile. Grafičko i analitičko predstavljanje sile. Osnovni zakoni mehanike, aksiomi statike.
STATIKA TAČKE (6)
Slaganje sistema kolinearnih sila. Slaganje sila različitih napadnih pravaca metodom paralelograma i metodom trougla. Grafički i analitički uslov ravnoteže. Razlaganje sile na dve komponente. Analitičko određivanje rezultante sistema sila.
STATIKA KRUTOG TELA (7)
Pomeranje napadne tačke sile. Rezultanta paralelnih sila istih smerova. Statički moment sile. Momentno pravilo. Spreg sila. Osobine sprega, slaganje spregova. Sabiranje momenata sile. Grafičko određivanje rezultante, grafički uslov ravnoteže. Analitičko određivanje rezultante, analitički uslov ravnoteže. Primene sprega i momenta sile u savremenoj poljoprivrednoj tehnici.
NOSAČI (12)
Vrste nosača, vrste oslonaca. Vrste opterećenja. Određivanje otpora oslonaca i momenta savijanja u pojedinim presecima proste grede analitičkim putem. Grafičko određivanje otpora oslonaca proste grede, dijagram momenata i transverzalnih sila. Greda sa prepustima. Greda opterećena kosim silama i kontinualnim opterećenjem. Konzole. Analitičko i grafičko rešavanje, dijagram.
TRENJE (2)
Vrste trenja. Kulonovi zakoni trenja. Pojava i primena trenja u poljoprivrednoj tehnici.
KINEMATIKA
KINEMATIKA TAČKE (8)
Zadatak i podela kinematike. Kretanje, putanja, put, brzina i ubrzanje kretanja tačke. Jedinica mere kretanja tačke. Pravolinijsko jednoliko kretanje. Krivolinijsko i kružno kretanje. Ugaona brzina i primena ugaone brzine u poljoprivrednoj tehnici.
KINEMATIKA KRUTOG TELA (2)
Vrste kretanja. Određivanje položaja i mogućnosti kretanja štapa i ploče. Translatorno i rotaciono kretanje.
DINAMIKA
DINAMIKA TAČKE (5)
Osnovni zakoni dinamike. Pravolinijsko kretanje, jednoliko i promenljivo. Specijalni slučajevi pravolinijskog kretanja - vertikalni hitac i slobodni pad. Kružno kretanje, centrifugalna sila, primena u poljoprivrednoj tehnici.
MEHANIČKI RAD, SNAGA I ENERGIJA (3)
Mehanički rad i snaga. Rad sile zemljine teže. Jedinice rada i snage. Stepen korisnog dejstva. Kinetička i potencionalna energija.
OTPORNOST MATERIJALA
UVOD U OTPORNOST MATERIJALA (3)
Zadatak otpornosti materijala. Pojam i vrste naprezanja u materijalu usled delovanja spoljne sile. Dozvoljeno naprezanje. Slučajevi opterećenja.
AKSIJALNA NAPREZANJA (7)
Vrste aksijalnih naprezanja. Pojava napona u materijalu usled aksijalnih naprezanja. Dilatacija i pojava dilatacije u poljoprivrednoj tehnici. Dijagram napona i dilatacije za čelik. Hukov zakon, modul elastičnosti.
NAPREZANJE NA SMICANJE (3)
Pojam smicanja, naponi i deformacije. Pojava smicanja u poljoprivrednoj tehnici. Modul klizanja.
NAPREZANJE NA SAVIJANJE (3)
Pojam savijanja, naponi i deformacije. Pojava savijanja u poljoprivrednoj tehnici.
NAPREZANJE NA UVIJANJE (3)
Pojam uvijanja, naponi i deformacije. Moment uvijanja i obrtni moment. Pojava uvijanja u poljoprivrednoj tehnici.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Mehanika je zastupljena u II razredu sa po 2 časa teoretske nastave nedeljno, odnosno 70 časova godišnje. Sadržaj programa mehanike čine: statika, kinematika, dinamika i otpornost materijala. Najveći akcent je dat na statiku kao osnovu za proračune iz mašinskih elemenata i primenu u eksploataciji poljoprivrednih mašina.
Obavezna su godišnje dva jednočasovna pismena zadatka i to u svakom polugodištu po jedan.
Realizaciju nastavnih sadržaja zbog malog fonda časova, treba svesti na osnovni (elementarni) nivo da bi se stečena znanja mogla primeniti u poljoprivrednoj tehnici.
Izboru metoda i oblika rada treba posvetiti posebnu pažnju. Potrebno vreme za uvežbavanje pojedinih oblasti treba obezbediti davanjem redovnih domaćih zadataka čiji sadržaji i obim moraju biti u funkciji ovog predmeta.
Pri upoznavanju pojedinih oblasti, pored osnovnih karakteristika i navođenja konkretnih mesta primene, treba detaljno analizirati delovanje sila i naprezanja radi primene ovih oblasti na mašinskim elementima, a u poljoprivrednoj tehnici.
Kod izbora primera voditi računa o uzrastu učenika i o budućem pozivu učenika.
Sve teme iz statike treba tako obraditi da budu u funkciji statike krutog tela, a posebno radi primene na nosačima.
Kinematiku treba obraditi pomoću praktičnih primera kretanja pojedinih mehanizama na mašinama i uređajima iz oblasti poljoprivredne tehnike.
Dinamiku treba, takođe, obraditi pomoću praktičnih primera primenom stečenih znanja na poljoprivrednim mašinama.
Teme iz otpornosti materijala su u funkciji obrazovnog profila tj. u funkciji stručnih predmeta iz oblasti poljoprivredne tehnike.
Pri operativnom planiranju predvideti časove obnavljanja na kraju svake nastavne celine kao i časove vežbanja zadataka iz pojedinih oblasti. Uvežbavanje će učenici postići pomoću redovnih domaćih zadataka.
Primenjivati kombinovani tip časa uz što više korišćenje crteža, šema, modela itd. Pored toga treba predvideti i prvi pismeni zadatak po završetku gradiva iz statike, a drugi pismeni zadatak po završetku celokupnog gradiva.
Sadržaji programa zasnovani su na principu logičkog povezivanja materije, pa se preporučuje da se nastavnici drže ovog sadržaja.
Eventualno odstupanje od predviđenog fonda časova ne bi smelo da bude veće od 10% od predviđenog fonda za pojedine nastavne celine.
Pored redovne učenikove aktivnosti u nastavi, uključiti učenike u proces sticanja znanja i drugim raspoloživim načinima, a kojim bi se kod učenika podsticala želja za daljim napredovanjem i obrazovanjem u struci.
MOTORI I TRAKTORI
Cilj nastave predmeta Motori i traktori je da razvija radnu naviku, odgovornost i disciplinu kod učenika, interesovanje učenika za stručno usavršavanje i navike za savestan odnos i racionalno korišćenje sredstava.
Zadaci nastave su:
- upoznavanje osnovnih pojmova o motoru;
- upoznavanje osnovnih parametara rada motora;
- sticanje teorijskih znanja o konstrukcijama i funkcionisanju pojedinih delova i uređaja motora i traktora;
- upoznavanje osnova proračuna pojedinih delova i uređaja;
- osposobljavanje za samostalno rukovanje i održavanje motora i traktora;
- sticanje osnovnih znanja iz dijagnostike i mogućnosti opravke.
(3 + 1 čas nedeljno, 70 + 35 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
UVOD (1)
Predmet izučavanja, značaj motora i traktora u poljoprivrednoj proizvodnji. Klasifikacija traktora i njegovih delova.
OSNOVNI POJMOVI O MOTORU (7)
Podela motora. Osnovni delovi motora SUS i uloga. Osnovne veličine motora: radna i kompresivna zapremina. Stepen kompresije. Princip rada četvorotaktnog i dvotaktnog OTO i dizelmotora.
OSNOVNI PARAMETRI RADA MOTORA (10)
Srednji indikatorski pritisak, indikatorska snaga, efektivni pritisak, efektivna snaga. Obrtni momenat motora, potrošnja goriva - ukupna i specifična, litarska i specifična snaga motora. Karakteristične krive motora: snaga, moment potrošnje goriva. Uticaj konstruktivnih faktora na rad dizel motora, cetanski broj, zakon ubrizgavanja goriva, stepen kompresije, koeficijent viška vazduha i goriva, moment ubrizgavanja. Toplotni bilans motora (Senkijev dijagram), koeficijent korisnog dejstva: indikatorski, mehanički, efektivni i termički.
NEPOKRETNI DELOVI MOTORA (4)
Blok motora, glava motora, kućište motora. Konstrukcione karakteristike. Opravka i remont nepokretnih delova motora.
MOTORSKI MEHANIZAM (8)
Klip, klipnjača, radilica i zamajac. Kinematika i dinamika klipnog mehanizma. Konstruktivne karakteristike. Opravka motorskog mehanizma.
RAZVODNI MEHANIZAM (6)
Bregasto vratilo, podizači, klackalice, ventili, pogon razvoda, dijagram razvoda, zazor ventila.
UREĐAJI ZA PODMAZIVANJE (6)
Zadatak i način podmazivanja. Podmazivanje pod pritiskom: pumpa, prečistači. Izbor ulja i održavanje uređaja za podmazivanje. Osnove proračuna uređaja za podmazivanje. Zamena ulja i vreme zamene.
UREĐAJI ZA HLAĐENJE (8)
Zadatak i način hlađenja. Vodeno i vazdušno hlađenje. Održavanje uređaja za hlađenje. Radna temperatura motora. Potrebna količina fluida za hlađenje. Kapacitet pumpe, ventilatora i hladnjaka.
UREĐAJI ZA NAPAJANJE GORIVOM I VAZDUHOM (20)
Prečistači vazduha. Održavanje prečistača vazduha. Turbokompresor. Izduvni lonac. Količina prašine u vazduhu i kapacitet prečistača vazduha.
Napajanje dizel motora gorivom. Rezervoar, pumpa za gorivo, prečistači goriva, pumpa za ubrizgavanje, regulator, brizgaljke i način ubrizgavanja. Održavanje sistema za napajanje gorivom. Opravka, ispitivanje i podešavanje pumpi, regulatora i brizgaljki.
Napajanje OTO motora gorivom. Karburator i uređaji karburatora.
VEŽBE (35)
Uređaji za hlađenje motora (5) - Na motoru sa vodenim hlađenjem prikazati uređaj, protok tečnosti, kontrolu temperature i način održavanja. Kod motora sa vazdušnim hlađenjem prikazati delove funkcionisanja i način održavanja. Simulirati pregrevanje motora i pronaći uzroke.
Uređaj za podmazivanje motora (10) - Prikazati delove na motoru i pojedinačno, šemu proticanja ulja i kontrole podmazivanja pod pritiskom. Prikazati način održavanja i zamene ulja.
Uređaj za napajanje OTO i dizel motora gorivom i vazduhom (20) - Prikazati delove za napajanje dizel motora gorivom i protok goriva. Prikazati funkcionisanje delova za napajanje i ubrizgavanje goriva i način njegovog održavanja. Prikazati način podešavanja pritiska ubrizgavanjem. Na OTO motoru prikazati uređaj za napajanje gorivom. Prikazati protok i način prečišćavanja vazduha i održavanje suvog i vlažnog prečistača vazduha.
(2 + 1 čas nedeljno, 70 + 35 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
ELEKTRIČNI UREĐAJI (8)
Električni uređaji OTO i dizel motora. Akumulator, održavanje, generator (dinamo, alternator) i provera ispravnosti. Elektropokretač, načini uzubljivanja. Regulator struje. Baterijsko i magnetno paljenje. Elektronsko paljenje. Osvetljenje, signalizacija, kontrolno-merni instrumenti, grejači i ostali električni uređaji.
TRANSMISIJA TRAKTORA (10)
Uloga i delovi transmisije. Spojnice, menjač, reduktor, glavni prenosnik, diferencijal, poluvratila, bočni reduktori. Prednji pogon traktora. Održavanje transmisije traktora. Obrtni momenat i sigurnost spojnice. Prenosni odnos transmisije i stepen iskorišćenosti.
UREĐAJI ZA KRETANJE TRAKTORA (6)
Uređaji za kretanje traktora točkaša i održavanje. Uređaj za kretanje traktora guseničara i održavanje. Otpor kotrljanja točka i kretanja gusenice. Specifični pritisak i klizanje traktora. Brzina i obrtni moment na točku.
UREĐAJI ZA UPRAVLJANJE (10)
Načini upravljanja traktorom. Mehaničko upravljanje, hidraulično upravljanje, hidromehaničko upravljanje. Upravljanje traktorom guseničarom, održavanje uređaja za upravljanje. Geometrija upravljanja, kinematika upravljanja traktora.
UREĐAJI ZA KOČENJE (12)
Zadatak i vrste uređaja za kočenje. Mehaničke, hidraulične i pneumatske kočnice. Održavanje uređaja za kočenje. Karakteristike procesa kočenja. Put, usporenje, snaga i sila kočenja. Ispitivanje kočnice.
HIDRAULIČNI UREĐAJ (10)
Uloga, vrste i delovi hidrauličnog uređaja. Princip rada uređaja. Pumpa, prečistač, razvodnik ulja, radni cilindar, podloge uređaja. Jednosmerni hidraulični uređaj, rukovanje i održavanje. Dvosmerni hidraulični uređaj, rukovanje i održavanje. Moć dizanja hidraulika i stabilnost traktora.
DODATNI UREĐAJI (6)
Poteznice, priključno vratilo, remenica. Kabina, sedište. Uslovi rada rukovaoca traktora.
ODRŽAVANJE I OPRAVKA MOTORA I TRAKTORA (8)
Principi preventivnog održavanja, kriterijumi za formiranje ritma održavanja, metode održavanja, oprema za servisiranje i preventivna održavanja, određivanje potrebnog broja radnika i prostora.
Dijagnostika - tehnička i funkcionalna. Formiranje dijagnostičkog centra.
Kriterijumi za izvođenje tekućih i generalnih opravki. Pouzdanost i trajnost motora. Metode opravke. Struktura opravke. Formiranje centra za opravku.
Razrađivanje novog motora i traktora. Garantni rok i servisni pregledi novog traktora. Tehničko održavanje traktora. Konzervisanje i čuvanje traktora.
VEŽBE (35)
Električni uređaji motora (5) - Prikazati električnu instalaciju motora i ulogu u radu motora OTO i dizel. Prikazati način rada uređaja: akumulatora, diname, alternatora, elektropokretača i grejača. Održavanje uređaja i provera punjenja akumulatora na motoru. Punjenje akumulatora i način postavljanja.
Transmisija traktora (5) - Prikazivanje delova i rada uređaja za prenos snage. Prikazati delove spojnice, uključivanje i podešavanje.
Prikazati promenu stepena prenosa i sprezanje zupčanika u menjaču i reduktoru. Prikazati delove i rad glavnog prenosa i diferencijala.
Uređaji za kretanje (5) - prikazati način održavanja, demontaža, krpljenja i montaža pneumatika. Izvršiti podešavanje razmaka točkova i podmazivanja ležajeva.
Uređaji za upravljanje (2) - Prikazati mehanički i hidraulični uređaj za upravljanje, sastavne delove, funkcionisanje, podešavanje praznog hoda i konvergencije točkova.
Uređaji za kočenje (3) - Prikazati mehanički i hidraulični uređaj za kočenje. Izvršiti podešavanje i probu kočenja točkova traktora. Na traktoru i prikolici prikazati uređaj za pneumatsko kočenje, način funkcionisanja, podešavanje sile kočenja i održavanje.
Održavanje motora i traktora (5) - Na traktoru izvršiti svakodnevna i periodična održavanja prema uputstvu proizvođača.
Opravka motora i traktora (10) - U servisnoj radionici prikazati tehnološki postupak opravke motora i pojedinih uređaja traktora, mašinske obrade delova, proveru funkcionisanja i razradu motora.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Predmet Motori i traktori izučava se u II i III razredu. Bazne discipline su: mašinski elementi, mehanička tehnologija, mehanika i fizika. Ovaj program treba da posluži i kao osnova za proučavanje poljoprivrednih mašina i eksploatacije i održavanja poljoprivrednih mašina. Pri realizaciji obrazovno-vaspitnih zadataka posebnu pažnju treba posvetiti dobrom poznavanju konstrukcije i funkcionisanja pojedinih delova, mehanizma i uređaja motora i traktora.
Okvirni broj časova koji je dat za pojedine nastavne teme ima za cilj da nastavniku sugeriše obim, dužinu i način interpretacije svake celine. U realizaciji nastavnih tema: osnovni pojmovi o motoru, osnove nauke o toploti, kružni ciklus motora, ne treba ići na detaljisanje. Pri obradi ovih sadržaja koristiti ilustrativno-demonstrativnu nastavnu metodu. Ostale nastavne teme su veoma značajne za praktičnu nastavu i nastavak školovanja pa ih treba detaljno obraditi.
Program predmeta u II razredu sadrži teorijske osnove rada motora i glavne nepokretne i pokretne delove motora. U trećem razredu izučavaju se uređaji motora i traktora kao i osnove održavanja i popravke motora.
U II i III razredu za realizaciju vežbi iz motora i traktora odeljenje se deli na dve grupe.
Pri obučavanju učenika za rukovanje motorima i traktorima neophodno je obraditi mere zaštite na radu.
Prilikom realizacije programa nastavnik treba da primenjuje odgovarajuće didaktičke principe i metode rada. Sve vreme tokom realizacije treba voditi računa o principu svesne učenikove aktivnosti. Metode i oblike rada treba tako programirati da podstiču i uključuju učenika u procesu sticanja znanja sopstvenom aktivnošću i angažovanjem. Takođe, učenika treba navikavati da koristi udžbenike, priručnike i očigledna sredstva.
Obaveza predmetnih nastavnika je da u toku godine prate rad učenika, proveravaju i ocenjuju stepen usvojenosti znanja i ocene blagovremeno evidentiraju.
Cilj nastave predmeta Poljoprivredne mašine je osposobljavanje učenika za samostalno rukovanje poljoprivrednim mašinama i procesima.
Zadaci nastave su:
- upoznavanje tehničkih karakteristika poljoprivrednih mašina;
- osposobljavanje za podešavanja poljoprivrednih mašina;
- upoznavanje postupaka kontrole kvaliteta rada mašina;
- upoznavanje načina rada mašina;
- osposobljavanje učenika za održavanje mašina.
(3 + 1 čas nedeljno, 105 + 35 časova godišnje)
UVOD (2)
Značaj izučavanja predmeta. Istorijski razvoj i podela poljoprivrednih mašina.
MAŠINE ZA OSNOVNU OBRADU ZEMLJIŠTA (16)
Zadatak osnovne obrade zemljišta.
Oranje, vrste oranja. Plugovi, podela plugova.
Raoni plugovi. Glavni radni organi - crtalo, raonik, plužna daska, plužna glava, plaz i peta (funkcija, tipovi, opis).
Dodatni radni organi - pretplužnjak, zaorači, podrivač, oprema za zaoravanje biljnih ostataka, zaštita od loma (funkcija, opis).
Ispravnost pluga - međusoban položaj plužnih tela, položaj pluga prema traktoru.
Raoni vučeni plugovi - osnovne karakteristike, uređaji vučenih plugova. Podešavanje raonih vučenih plugova - horizontalno, vertikalno i dubina.
Raoni nošeni i polunošeni plugovi - osnovne karakteristike, građa. Priprema i podešavanje nošenih i polunošenih plugova - prikopčavanje, izravnavanje, širina zahvata, dubina. Plugovi promenljivog zahvata.
Plugovi obrtači i zakretni plugovi. Rigoleri i vinogradarski plugovi. Podrivači, diskosni i tanjirasti plugovi.
MAŠINE ZA DOPUNSKU OBRADU ZEMLJIŠTA (14)
Zadatak dopunske obrade zemljišta i pregled mašina.
Primena, tipovi, opis, podešavanje i rad:
- Tanjirače;
- Kultivatori;
- Valjci (sa glatkom i oštrom površinom);
- Drljače (sa pasivnim i aktivnim organima);
- Ravnjači;
- Rotofreze;
- Kombinovana oruđa i mašine (setvospremači i specijalni tipovi).
Redukovana obrada. Značaj i primena. Opis i primena agregata za redukovanu obradu:
- Sa prethodnim oranjem;
- Bez oranja;
- Konzervacijska obrada;
- Direktna setva.
MAŠINE ZA ĐUBRENJE (15)
Potreba za đubrenjem, vrste đubriva, načini đubrenja.
Tehnika đubrenja stajnjakom, podela i primena mašina.
Utovarači stajnjaka - traktorski (prednji i kranski) i samohodni: princip rada, opis, rukovanje i održavanje.
Rasturači stajnjaka: tipovi, opis delova, rukovanje, održavanje.
Rasipači mineralnih đubriva - mehanički, centrifugalni i pneumatski: tipovi, opis delova, podešavanje, rukovanje, održavanje.
MAŠINE ZA SETVU I SADNJU (20)
Značaj setve i agrotehnički zahtevi pred setvu, načini setve i podela sejalica.
Žitne sejalice (za setvu u uske redove) - mehaničke, centrifugalne i pneumatske: tipovi, opis delova, podešavanje, rad i održavanje.
Sejalice za okopavine (za setvu u široke redove kukuruza, šećerne repe i dr.) - mehaničke i pneumatske: tipovi, opis delova, podešavanje, rad i održavanje.
Specijalne sejalice - za povrće i druge kulture.
Sadilice krompira - tipovi, opis delova, podešavanje, rad i održavanje (poluautomatske i automatske).
Sadilice rasada - primena, tipovi, opis delova, podešavanje.
KULTIVATORI ZA MEĐUREDNU OBRADU (5)
Primena kultivatora za međurednu obradu, agrotehnički zahtevi, tipovi. Opis glavnih i dodatnih organa, priprema, podešavanje, rad i održavanje.
MAŠINE ZA ZAŠTITU BILJA (18)
Agrotehnički zahtevi i načini hemijske zaštite bilja, podela mašina.
Princip rada, podela, opis delova, priprema, podešavanje, rad i održavanje:
- Prskalica;
- Atomizera (orošivača);
- Zamagljivača;
- Zaprašivača;
- Mere zaštite na radu pri rukovanju pesticidima.
UREĐAJI ZA NAVODNJAVANJE VEŠTAČKOM KIŠOM (15)
Značaj i načini navodnjavanja. Navodnjavanje veštačkom kišom - prednosti i nedostaci, osnovne karakteristike.
Uređaji za navodnjavanje veštačkom kišom - pogonski motor, pumpa, cevovod, armatura, rasprskivači: opis, priprema za rad, vreme rada.
Osnovne karakteristike, primena i rad pojedinih tipova uređaja:
- Prenosna kišna krila;
- Samohodna kišna krila;
- Tifoni;
- Automatski kružni uređaj (pivot);
- Automatski linearni uređaj.
VEŽBE (35)
Prikopčavanje i podešavanje pluga (5) - Izvršiti pravilno prikopčavanje nošenog pluga, uzdužno i poprečno izravnavanje. Podesiti dodatke na plugu i dubinu oranja. Simulirati greške u podešavanju pluga i njegov uticaj na kvalitet oranja.
Mašine za dopunsku obradu zemljišta (5) - Prikazati oruđa za dopunsku obradu zemljišta, način prikopčavanja i podešavanja: kultivatora, drljača, tanjirača, ravnjača, rotofreza i setvospremača.
Mašine za đubrenje (3) - Prikazati način prikopčavanja, funkcionisanja i podešavanja količine izbacivanja đubriva i održavanja rasipača mineralnog đubriva, rasturača i cisterni za osoku.
Mašine za setvu i sadnju (10) - Podešavanje i prikopčavanje sejalice i sadilice, određivanje radne brzine, podešavanje setvenog aparata, način rada sejalicom i sadilicom. Tehničko održavanje sejalice i sadilice u toku rada i na kraju rada i sezone.
Međuredni kultivatori (2) - Podešavanje razmaka redova, zaštitne zone, dubine rada, agregatiranje i način rada. Provera količine izbacivanja đubriva pri prihranjivanju.
Mašine za zaštitu bilja (5) - Podešavanje i prikopčavanje prskalice, određivanje radne brzine i količine izbacivanja tečnosti, podešavanje rasprskivača, način rada prskalicom. Tehničko održavanje prskalice u radu u toku rada i na kraju rada i sezone.
Navodnjavanje poljoprivrednih kultura (5) - Određivanje vlažnosti zemljišta, norme navodnjavanja i zalivne norme i vremena kišenja. Upoznavanje sa sistemom, objektima i uređajima za navodnjavanje i odvodnjavanje. Postavljanje agregata i uređaja za navodnjavanje, raspored rasprskivača i premeštanje kišnih krila.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
MAŠINE ZA SPREMANJE SENA (12)
Karakteristike spremanja sena. Faze i načini spremanja sena, klasifikacija mašina.
Kosačice - principi i način odsecanja stabljika, oscilatorne kosačice, vrste režućih aparata: opis i primena.
Traktorske oscilatorne kosačice - tipovi, pogon, prikopčavanje, podešavanje, održavanje.
Rotacione kosačice - tipovi, primena, opis delova.
Gnječilice - primena, opis delova. Kosačice - gnječilice.
Grablje - tipovi, primena, opis delova, rad.
Prese za seno (i slamu) - cilj baliranja. Tipovi presa, opis delova, podešavanje:
- Prese za male četvrtaste bale;
- Prese za valjkaste bale;
- Prese za velike četvrtaste bale.
MAŠINE ZA SPREMANJE SILAŽE (7)
Značaj silaže, principi siliranja, tipovi silosa. Tipovi silažnih kombajna. Egzaktni silažni kombajni - tipovi, opis delova, princip rada, podešavanje i održavanje.
Spremanje silaže u balama - specifičnost siliranja u balama, princip rada, opis delova i rad mašina za omotavanje bala.
MAŠINE ZA ŽETVU ŽITARICA (25)
Faze i načini spremanja žitarica. Klasifikacija mašina. Osnovne karakteristike rada mašina za višefaznu i dvofaznu žetvu.
Jednofazna žetva - prednosti i karakteristike. Podela žetvenih kombajna. Tehnološki proces rada kombajna.
Opis radnih organa, podešavanje i rad:
- Kombajna sa tangencijalnim vršidbenim aparatima i sekcijskim slamotresima;
- Kombajna sa tangencijalnim vršidbenim aparatima i rotacionom separacijom;
- Kombajna sa aksijalnim vršidbeno-separacionim aparatom.
Dodatni uređaji za žetvu ostalih kultura.
Uređaji kombajna - pogonski, uređaj za vožnju, hidraulični uređaj, uređaj za rukovanje i upravljanje. Merenje i utvrđivanje gubitaka pri kombajniranju.
Priprema kombajna za rad, tehničko staranje i održavanje. Konzerviranje i smeštaj kombajna van sezone.
Mere zaštite pri radu sa kombajnom.
MAŠINE ZA BERBU KUKURUZA (7)
Faze i načini berbe kukuruza. Klasifikacija mašina za berbu kukuruza.
Opis delova, princip rada, podešavanje i održavanje:
- Berača;
- Berača - komušača;
- Berača - krunjača i stacionarnih krunjača
Adaptacija univerzalnog žetvenog kombajna za berbu kukuruza, podešavanje i rad.
Tipovi sečki za usitnjavanje stabljika na mašinama za berbu kukuruza.
MAŠINE ZA VAĐENJE ŠEĆERNE REPE (9)
Agrotehnički zahtevi pri vađenju šećerne repe. Faze i načini vađenja, klasifikacija mašina.
Oruđa i mašine za višefazno vađenje šećerne repe - tipovi, opis delova, princip rada i podešavanje organa za sečenje glava repe i lista, organa za vađenje i čišćenje korena repe i organa za utovar korena repe.
Linije mašina za višefazno vađenje šećerne repe - osnovne karakteristike primene linija mašina, tipovi linija, konstrukcija, rad.
Mašine za dvofazno vađenje šećerne repe - varijante mašina, primena.
Repni kombajni - tipovi kombajna, opis delova, podešavanje i rad.
MAŠINE ZA VAĐENJE KROMPIRA I BERBU POVRĆA (10)
Agrotehnički zahtevi pri vađenju krompira, klasifikacija mašina.
Iskopači krompira - sa odbacivačkim zvezdama, elevatorski: opis delova, podešavanje i rad.
Kombajni za vađenje krompira - princip rada, opis delova, podešavanje i rad.
Specifičnosti berbe povrća i zahtevi na tehnologiju i mašine za berbu.
Tipovi, opis delova, princip rada i podešavanje:
- Kombajna za berbu graška;
- Kombajna za berbu boranije;
- Kombajna za berbu paradajza;
- Mašina za berbu ostalog povrća (po izboru škole).
(3 časa nedeljno, 96 časova godišnje)
SUŠARE ZA ZRNO (9)
Potreba za sušenjem zrna. Metode i načini sušenja zrna. Tipovi sušara. Vertikalne protočne sušare - tehnološki proces rada sušare, opis delova, rad.
Sušenje zrna najvažnijih ratarskih kultura.
SUŠARE ZA SENO (4)
Potreba za veštačkim sušenjem sena, načini sušenja, tipovi sušara.
Ventilatorska sušara za seno - opis delova, rad.
Dehidratori - primena, princip rada, opis delova, rad.
UREĐAJI I MAŠINE ZA PRIPREMU SEMENA ZA SETVU (8)
Zahtevi na semenski materijal, principi pripreme semena, tipovi mašina.
Predčistači - primena, opis delova, rad.
Selektori - primena, tipovi, opis delova, rad.
Uređaji za hemijsko tretiranje semena - tipovi, primena, opis delova, mere zaštite na radu.
MAŠINE ZA USITNJAVANJE ZRNASTE HRANE (5)
Potreba za usitnjavanjem zrnaste hrane, zahtevi, podela mašina.
Tipovi, primena, opis delova i rad:
- Mlinovi sa kamenjem;
- Mlinovi sa valjcima;
- Mlinovi čekićari;
- Drobilice uljanih pogača.
UREĐAJI I POSTROJENJA ZA MEŠANJE I PRESOVANJE KONCENTROVANE STOČNE HRANE (8)
Potreba za mešanjem koncentrovanih hraniva, zahtevi, podela mašina.
Tipovi, primena, opis delova i rad:
- Vertikalne mešalice;
- Horizontalne mešalice;
- Specijalne mešalice.
Fabrike stočne hrane - tehnološka šema fabrike stočne hrane, opis i funkcionisanje tehnoloških sklopova fabrike, osnovni tehnički i tehnološki pokazatelji.
Mašine za briketiranje - tipovi, princip rad.
UREĐAJI ZA SNABDEVANJE VODOM (8)
Potrebe za vodom domaćih životinja. Norme potrošnje vode. Kvalitet vode. Izvorišta vode.
Opis delova, primena, funkcionisanje i rad uređaja:
- Pumpe za vodu;
- Cevovod;
- Rezervoari vode (sistem hidrofora i sistem vodotornja);
- Pojilice (grupne i automatske).
UREĐAJI ZA ISHRANU STOKE (15)
Načini uzgoja muznih krava i tipovi objekata. Oprema objekata za vezani i slobodni sistem uzgoja. Građa ležišta i objekata.
Uređaji za ishranu muznih krava kabastim hranivima - uređaji za izuzimanje, dopremu i doziranje silaže. Doprema i doziranje sena. Doprema i doziranje zelene stočne hrane.
Doprema i doziranje koncentrovane hrane.
Objekti za uzgoj svinja - osnovne karakteristike i oprema. Vrste hranilica i načini hranjenja svinja. Doprema i doziranje hrane u hranilice.
Objekti u živinarstvu - osnovne karakteristike i oprema. Vrste hranilica. Doprema i doziranje hrane u hranilice.
Automatski uređaji za hranjenje domaćih životinja.
UREĐAJI ZA MAŠINSKU MUŽU (10)
Zahtevi pri muži i osnovne karakteristike mašinske muže.
Uređaji za mašinsku mužu - princip funkcionisanja, opis delova, rad.
Tipovi uređaja - pokretni uređaji, polustacionarni, stacionarna izmuzišta (tandem, riblja kost, rotaciona).
Uređaji za automatsku mužu.
MAŠINE I UREĐAJI U RASADNIČARSKOJ PROIZVODNJI (4)
Uređaji za kalemljenje - primena, princip rada, opis delova.
Vadilice voćnih sadnica i kalemova, rovokopači - primena, princip rada, opis delova, korišćenje.
MAŠINE ZA SADNJU I OREZIVANJE VOĆA (6)
Bušilice rupa, plugovi jarkaši - primena, princip rada, delovi.
Ručni uređaji za rezidbu. Složeni uređaji za rezidbu voća.
Rezidba vinove loze na zrelo i na zeleno.
Postupak sa odsečenim materijalom.
OPREMA I MAŠINE ZA MEHANIZOVANU BERBU VOĆA (9)
Zahtevi pri berbi, načini berbe, oprema za ručnu berbu.
Platforme za berbu voća. Tresači - princip rada, delovi. Prihvatna platna.
Mašine za berbu maline, kupine, ribizle.
Kombajni za berbu grožđa.
TRANSPORTNA SREDSTVA U POLJOPRIVREDI (10)
Značaj i klasifikacija transporta, podela transportnih sredstava.
Transporteri - primena, tipovi, opis delova.
Elevatori - primena, tipovi, opis delova.
Pneumatski transport.
Prikolice - univerzalne i specijalne: primena, opis delova, rad.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Predmet Poljoprivredne mašine izučava se u II razredu sa 3 časa nedeljno, odnosno 105 časova godišnje, u III razredu sa 2 časa nedeljno, odnosno 70 časova godišnje i u IV razredu sa 3 časa nedeljno, odnosno 96 časova godišnje.
Nastavnim planom je obuhvaćeno 7 tema u II razredu, 6 tema u III razredu i 12 tema u IV razredu. Za svaku temu predložen je okvirni fond časova koji se može korigovati u zavisnosti od uslova škole, odnosno proizvodnog rejona u okruženju škole.
Sve nastavne teme su, uglavnom, u korelaciji sa tehnologijom, koja se izučava u predmetu Poljoprivredna proizvodnja.
U II razredu za realizaciju vežbi iz poljoprivrednih mašina odeljenje se deli u tri grupe.
Nastavu ovog predmeta treba izvoditi u kabinetu, odnosno specijalizovanoj učionici opremljenoj modelima, presecima i originalnim delovima mašina, uz korišćenje dijapozitiva, folija, filmova, CD-a i drugih izvora znanja o savremenim poljoprivrednim mašinama.
U toku nastavnog procesa učenike treba upućivati na samostalno korišćenje stručne literature, časopisa i elektronskih medija, putem seminarskih i drugih samostalnih radova.
U toku svake nastavne godine učenik mora biti ocenjen najmanje četiri puta, na osnovu usvojenog znanja, te interesa i aktivnosti u toku godine.
MENADŽMENT I EKSPLOATACIJA POLJOPRIVREDNIH MAŠINA
(2 + 1 čas nedeljno, 70 + 35 časova godišnje)
Cilj nastave ovog predmeta je da učenici steknu znanja o načinima i postupcima pravilnog korišćenja i održavanja poljoprivrednih mašina. Razvijanje sposobnosti učenika za vođenje sopstvenog preduzeća. Razvijanje svesti o značaju informacija i pravilnom odabiru ljudskih i materijalnih resursa. Stvaranje osnove za upravljanje ljudskim i materijalnim resursima. Multidisciplinarni pristup i orijentacija na praksu. Razvijanje osnove za kontinuirano učenje. Razvijanje svesti o sopstvenim znanjima i sposobnostima i daljoj profesionalnoj orijentaciji.
Zadaci nastave su:
- Osposobljavanje učenika za pravilno korišćenje pogonskih, priključnih i samohodnih mašina u poljoprivrednoj proizvodnji;
- Osposobljavanje učenika za organizovanje rada održavanja i opravke poljoprivredne mehanizacije prema operativnom planu;
- Razvijanje smisla za racionalno trošenje, energije rada i materijala;
- Sticanje navika za organizaciju i evidenciju rada mašina;
- Razvijanje smisla za povećanje uspešnosti rada i poslovanja;
- Ovladavanje planiranjem i nabavkom rezervnih delova i pogonskih materijala;
- Osposobljavanje učenika za vođenje evidencije o radu radnika i mašina uz praćenje kvaliteta rada;
- Usvajanje znanja o normiranju rada poljoprivredne tehnike;
- Osposobljavanje učenika za upravljanje sopstvenim imanjem;
- Osposobljavanje učenika za organizovanje sopstvene mašinske stanice za iznajmljivanje mehanizacije;
- Osposobljavanje učenika za rad u zastupništvima i sopstvenim trgovinama rezervnih delova i goriva i maziva.
SADRŽAJ PROGRAMA
UVOD (1)
Uloga i značaj izučavanja predmeta. Uticaj eksploatacije poljoprivredne mehanizacije na produktivnost rada, troškove proizvodnje poslovanje i vek korišćenja mašina. Činioci koji utiču na eksploataciju poljoprivredne tehnike. Klasifikacija mašina i agregata.
TEHNIČKO-EKSPLOATACIONA SVOJSTVA TRAKTORA (5)
Ispitivanje poljoprivrednih mašina i traktora. Službena ispitivanja poljoprivrednih traktora. Osnovne karakteristike traktora, gabariti, masa, tip i kategorizacija. Raspodela mase traktora i koeficijent raspodele. Određivanje položaja težišta traktora.
Prohodnost traktora i poluprečnik okretanja agregata i traktora. Specifičan pritisak traktora, sabijanje zemljišta i način merenja. Statička i dinamička stabilnost traktora i način određivanja.
EKSPLOATACIONA SVOJSTVA TRAKTORA (8)
Snaga, moment i broj obrtaja motora. Potrošnja goriva i ekonomičnost i izbor režima rada motora. Merenje snage motora traktora na zamajcu i priključnom vratilu.
Mehanička i hidraulična kočnica za mere snage motora. Merenje, izračunavanje i potrošnja po jedinici izvršenog rada i proizvoda. Bilans snage traktora i samohodne mašine. Gubitak snage traktora na uređaju za prenos snage - transmisiji. Klizanje pogonskih točkova (gusenica), uzroci nastanka i način utvrđivanja. Gubitak snage na klizanje i mere za njeno smanjenje. Gubitak snage na savlađivanje uspona i mogućnost smanjenja. Gubitak snage na kretanje i mere za smanjenje. Utrošak snage za vuču preko poteznice traktora. Utrošak snage za pogon priključnih mašina preko priključnog vratila, remenice i hidrostatički pogon. Vučna sila i brzina traktora i dijagram vuče. Vučni bilans traktora. Sila prijanjanja - athezija i mere njenog poboljšanja. Koeficijent korisnog dejstva traktora.
ENERGETSKA SVOJSTVA I KINEMATIKA MAŠINA I AGREGATA (8)
Vučni otpor mašina i agregata i njegovo merenje. Dinamometri, mehanički, hidraulični i elektrotenziometri. Obrada dijagrama vučnog otpora, prosečan otpor i neravnomernost otpora. Potrebna snaga i sila za savlađivanje vučnog otpora i vučnu mašinu.
Sastavljanje mašinsko-traktorskog agregata. Karakteristike i zahtevi agregata, tehnički tehnološki i ekonomski.
Eksperimentalna metoda sastavljanja agregata. Računska metoda određivanja sastava agregata.
Rešavanje računskih primera sastava agregata. Korišćenja grafo-analitičkih metoda putem nomograma za određivanje sastava agregata. Broj mašina u agregatu, širina zahvata agregata, radna brzina i stepen iskorišćenja. Kinematika mašinsko-traktorskog agregata. Način okretanja agregata, put i vreme okretanja na uvratinama. Koeficijent radnih i praznih hodova. Način rada (kretanja) agregata na parceli. Rad na zagon (slog i razor). Rad na čunak, prekrivanjem i figurni način rada.
PROIZVODNOST AGREGATA I SAMOHODNIH MAŠINA (8)
Proizvodnost mašinskih agregata, pojam i značaj vrste. Teorijska proizvodnost agregata i samohodnih mašina. Stvarna tehnološka proizvodnost. Teorijski i radni zahvat mašina i agregata, način merenja i stepen iskorišćenja. Radna (tehnološka) brzina mašina i agregata i metoda utvrđivanja, eksperimentalna i računska. Struktura i koeficijent iskorišćenja radnog vremena - smene. Računska, analitička proizvodnost agregata. Snimanje radnog procesa mašina hronografisanje. Priprema za hronografisanje, snimanje radnog procesa i obrada liste snimanja. Racionalizacija rada i mere za povećanje proizvodnosti. Projektovanje normi vremena i učinka. Normiranje i utrošak goriva, maziva i ostalog materijala po jedinici kapaciteta i proizvoda. Utrošak živog ljudskog i mašinskog rada po jedinici kapaciteta i proizvoda. Pokazivanje energetskog potencijala poljoprivrednog gazdinstva.
EKSPLOATACIJA MAŠINA ZA OBRADU ZEMLJIŠTA (5)
Eksploatacija mašina za obradu zemljišta. Izbor sistema obrade. Izbor i priprema agregata. Izbor načina rada (oranja) i podela parcele na zagone. Početak oranja i otvaranje brazde u četiri prohoda. Ocena kvaliteta rada plugova. Proizvodnost agregata za oranje i agrotehnički rok. Eksploatacija mašina za dopunsku obradu zemljišta, izbor i sastav agregata. Priprema agregata. Izbor i način rada. Radna brzina, kvalitet rada i proizvodnost agregata.
MENADŽMENT U MEHANIZACIJI
UVOD (3)
Principi menadžmenta (podela rada, autoritet, disciplina, jedinstveno upravljanje, jedinstveno usmeravanje, podređivanje individualnih ciljeva opštem interesu, centralizacija, hijerarhija, red, pravičnost, stalnost uprave, inicijativa, duh zajedništva). Uređenje dokumentacije ISO sistemi, planovi.
KOMUNIKACIJSKE METODE (4)
Komunikacijske metode (kako prenositi ideje, tehnike usmene i pisane komunikacije).
Kako proceniti sebe kao menadžera.
Uloga informacija u menadžmentu.
Istraživanje tržišta (merenje tržišne potrošnje, procena buduće potražnje).
Strateško planiranje (aktivnosti, budžetiranje - novac, prostor, radni sati).
ORGANIZACIJA PREDUZEĆA I POJEDINCA NA TRŽIŠTU (11)
Koncepcija proizvodnje, suština proizvoda, hijerarhija proizvoda. Klasifikacija proizvoda. Miks proizvoda. Komponente i strategija proizvoda, svojstva proizvoda, marka proizvoda, pakovanje proizvoda. Proizvodne usluge (servis). Razvoj novog proizvoda. Kvalitet i kvantitet proizvoda. Politika proizvoda (asortiman, pakovanje, garancija i postprodajne usluge). Politika cena, cena i cena koštanja.
MAŠINE
Mehanizacija na tržištu:
- mašine, oruđa i elementi sklopova poljoprivrednih mašina;
- motori (određivanje veličine pogonskih jedinica za obavljanje tehnoloških operacija);
- mašinski sistemi u poljoprivredi;
- postrojenja u poljoprivredi;
- poljoprivredne mašine - ciljevi korišćenja.
TROŠKOVI (8)
Fiksni troškovi - amortizacija (mašina i objekata), porezi, takse, kamate i krediti.
Varijabilni troškovi - goriva i maziva, troškovi održavanja, troškovi opravki.
Troškovi usluga i određivanje njihove cene.
Troškovi priključnih mašina.
Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o nastavnom planu i programu za sticanje obrazovanja u trogodišnjem i četvorogodišnjem trajanju u stručnoj školi za područje rada poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 5/2002), članom 1. zamenjene su tabele nastavnih planova obrazovanja za sve obrazovne profile u trogodišnjem trajanju.
Tabela za Zajednički plan obrazovanja opšteobrazovnih predmeta - I Obavezni nastavni predmeti - A. Opšteobrazovni predmeti - B. Stručni predmeti, II - Ostali obavezni oblici obrazovnovaspitnog rada, III - Fakultativne aktivnosti i ostvarivanje planova i programa za obrazovni profil Rukovalac poljoprivredne tehnike u istom broju nije objavljena. Redakcija je za ovaj profil zadržala tabelu objavljenu u "Sl. glasniku RS - Prosvetni glasnik", br. 1/93.
Danom stupanja na snagu Pravilnika o nastavnom planu i programu opšteobrazovnih predmeta srednjeg stručnog obrazovanja u području rada poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 5/2011), odnosno 15. juna 2011. godine, prestao je da važi Pravilnik o nastavnom planu i programu za sticanje obrazovanja u trogodišnjem i četvorogodišnjem trajanju u stručnoj školi za područje rada poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 1/93, 1/94, 1/96, 2/2001, 5/2002 i 10/2006) u delu koji se odnosi na nastavni plan i nastavni program opšteobrazovnih predmeta prvog razreda za obrazovne profile: pekar, mesar, prerađivač mleka, rukovalac – mehaničar poljoprivredne tehnike, poljoprivredni tehničar, veterinarski tehničar, prehrambeni tehničar.
Danom stupanja na snagu Pravilnika o nastavnom planu i programu stručnih predmeta srednjeg stručnog obrazovanja u području rada poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 5/2011), odnosno 15. juna 2011. godine, prestao je da važi Pravilnik o nastavnom planu i programu za sticanje obrazovanja u trogodišnjem i četvorogodišnjem trajanju u stručnoj školi za područje rada poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 1/93, 1/94, 1/96, 2/2001, 5/2002 i 10/2006) u delu koji se odnosi na nastavni plan i nastavni program stručnih predmeta prvog razreda za te obrazovne profile.