PRAVILNIKO PROGRAMU OGLEDA ZA RAZVIJANJE SREDNJIH STRUČNIH ŠKOLA KAO REGIONALNIH CENTARA KOMPETENCIJA("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 6/2011) |
Ovim pravilnikom utvrđuje se Program ogleda za razvijanje srednjih stručnih škola kao regionalnih centara kompetencija (u daljem tekstu: Program ogleda), koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".
PROGRAM
OGLEDA ZA RAZVIJANJE SREDNJIH STRUČNIH ŠKOLA KAO REGIONALNIH CENTARA KOMPETENCIJA
Razlozi za proveravanje ogledom organizacionih novina i načina finansiranja
Srednje stručne škole, u okviru svoje autonomije, samostalne su u: uređivanju opštih i planskih akata, uključujući i unutrašnju organizaciju i rad stručnih organa; načinu ostvarivanja saradnje sa drugim ustanovama u oblasti obrazovanja, zdravstva i socijalne i dečje zaštite, Nacionalnom službom za zapošljavanje i njenim filijalama, javnim preduzećima, privrednim društvima, preduzetnicima i njihovim udruženjima - privrednom komorom, zanatskom komorom, udruženjima poslodavaca (u daljem tekstu: socijalni partneri); samovrednovanju; prijemu, raspoređivanju i stručnom usavršavanju i profesionalnom razvoju zaposlenih.
U procesu ekonomskog i socijalnog razvoja srednje stručne škole nedovoljno prate potrebe tržišta rada pri čemu izostaje usaglašavanje potreba na lokalnom i širem prostoru (u daljem tekstu: regionalni nivo). Ni socijalni partneri ne ispoljavaju dovoljno interesovanja i ne preduzimaju odgovarajuće aktivnosti u praćenju, analiziranju, iskazivanju potreba i pronalaženju optimalnih rešenja. Sistem obrazovanja i obučavanja odraslih, uključujući i lica sa smetnjama u razvoju, invaliditetom, socijalnom uskraćenošću i iz osetljivih društvenih grupa, nije u dovoljnoj meri prilagođen potrebama privrede i socijalnih partnera, kao ni potrebama samih korisnika. To ima za posledicu školovanje kadrova koji nisu potrebni tržištu rada i samim tim ne doprinose razvoju na regionalnom nivou.
Srednje stručne škole (u daljem tekstu: škole) nisu u dovoljnoj meri motivisane i osposobljene za učešće u definisanju stručnih kompetencija, novih obrazovnih profila i programa obuka koji bi bili u skladu sa potrebama tržišta rada i sa tehničko-tehnološkim razvojem. I saradnja između škola nije razvijena u dovoljnoj meri u pogledu razvoja, kreiranja i sprovođenja obrazovne ponude, razmene iskustava i primera dobre prakse.
Škole ne razvijaju efikasnu organizacionu strukturu, savremene modele rukovođenja i optimalnog korišćenja svih resursa, kao ni mehanizme utvrđivanja odgovornosti organa i tela. Sve ovo utiče na smanjen kvalitet rada škole.
Sve uočene slabosti imaju bitan uticaj na kvalitet rada škola.
Ovim ogledom, škole se podstiču da ojačaju svoje kadrovske kapacitete koji bi razvijali školu do nivoa regionalnog centra kompetencija. Ostvarivanjem Programa ogleda proveravaju se organizacione novine i način finansiranja kroz pet modula: Upravljanje i rukovođenje, Obrazovne ponude, Kadrovski razvoj, Finansiranje i Osiguranje kvaliteta rada škole.
Osposobiti škole kao regionalne centre kompetencija (u daljem tekstu: RECEKO škole) koje:
1) samoodgovorno i na merljiv način stalno poboljšavaju kvalitet svoga rada, primenjujući Model izvrsnosti Evropske fondacije za upravljanje kvalitetom (European Foundation for Quality Management - u daljem tekstu: EFQM model);
2) pouzdano i kompetentno obrazuju i obučavaju mlade i odrasle za potrebe tržišta rada na regionalnom nivou, tako da su sa svojim znanjima, veštinama i stavovima konkurentni prilikom zapošljavanja;
3) uspostavljaju prilagodljivu i dinamičnu organizacionu strukturu zasnovanu na timskom radu i odgovornosti svakog zaposlenog za ostvarivanje utvrđenih ciljeva;
4) delotvorno upravljaju partnerstvima, kadrovima, finansijama, infrastrukturom i procesima, radi postizanja optimalnih rezultata i jačanja nivoa na kojima se odvijaju procesi u školi;
5) se povezuju na regionalnom nivou sa socijalnim partnerima i preuzimaju svoj deo odgovornosti za razvoj društvene sredine.
RECEKO škole su osposobljene da svojim aktivnostima, u saradnji sa socijalnim partnerima, otvoreno i delotvorno:
1) prate obrazovne potrebe na regionalnom nivou;
2) pripremaju programsku ponudu za obrazovanje i obučavanje mladih i odraslih;
3) razvijaju modularne programe obuka u područjima rada za koja su verifikovane;
4) stvaraju mehanizme za prepoznavanje obrazovne potrebe posebnih ciljnih grupa;
5) utiču i pomažu zapošljavanju mladih i odraslih, lica sa smetnjama u razvoju, invaliditetom, socijalnom uskraćenošću i iz osetljivih društvenih grupa;
6) razvijaju modele za efikasnu međusobnu saradnju škola u ostvarivanju programa obrazovanja i obučavanja;
7) ostvaruju obrazovanje i obučavanje odraslih na osnovu utvrđenih ciljeva i principa koji uvažavaju njihovo prethodno iskustvo i stečeno znanje;
8) utvrđuju stručne kompetencije i kvalifikacije proveravanjem prethodnog učenja odraslih lica koja traže zaposlenje;
9) obezbeđuju jačanje kompetencija i motivacije zaposlenih;
10) posluju s pažnjom dobrog domaćina;
11) upravljaju kadrovima obezbeđujući optimalnu podelu poslova prema njihovim kompetencijama;
12) projektno planiraju aktivnosti sektora i timova;
13) kontinuirano vrednuju i povećavaju kvalitet rada, efikasno unapređuju procese u školi i uspostavljaju upravljanje i rukovođenje zasnovano na ciljevima.
RECEKO škole na regionalnom nivou: prate potrebe za kadrovima i u saradnji sa socijalnim partnerima, pravovremeno odgovaraju obrazovnom ponudom za školovanje mladih i odraslih, lica sa smetnjama u razvoju, invaliditetom, socijalnom uskraćenošću i iz osetljivih društvenih grupa i tako omogućavaju sticanje znanja, veština i stavova, a svršenim učenicima i polaznicima - stvaraju perspektive za zapošljavanje.
Novine obuhvaćene Programom ogleda
Novine obuhvaćene Programom ogleda jesu:
1) primena EFQM modela pomaže razvijanju vizije i ciljeva za budućnost škole na jasan i merljiv način, na osnovu čega se unapređuje strateško planiranje i stvaraju uslovi za optimalno odvijanje procesa u školi - rukovodeći, suštinski, sistemski i procesi podrške;
2) uspostavljanje i neprekidno razvijanje organizacione strukture i negovanje osećaja pripadnosti školi kroz timski rad, kao osnov za novi način rukovođenja školom;
3) zaključivanje sporazuma o ciljevima, precizna raspodela poslova u okviru radne nedelje i utvrđena odgovornost za poslove, preduslov je optimalnog korišćenja ljudskih resursa i povećanja kvaliteta rada škole;
4) povećavanje jasne pojedinačne odgovornosti za donošenje odluka na nivou na kom se odvijaju radni procesi (delegiranje odgovornosti);
5) povezivanje sa primerima dobre prakse iz: reforme srednjeg stručnog obrazovanja, primene metodologije ZORA PROSPEKT (Zlatiborskog okruga za ispitivanje potreba tržišta), inkluzivnog obrazovanja, obrazovanja odraslih, funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih Roma;
6) stručno usavršavanje je u funkciji obrazovno-vaspitnog rada kao suštinskog procesa, a ne u funkciji obezbeđivanja broja potrebnih sati stručnog usavršavanja;
7) u planiranju stručnog usavršavanja poštovanje potreba pojedinaca i potreba škole da se primenjuju i prenose stečena znanja i veštine na ostale zaposlene;
8) povezivanje sa Projektom Delivery of improved local services - Projekat pružanja unapređenih usluga na lokalnom nivou (u daljem tekstu: DILS), osnov je za uvođenje nove formule za finansiranje obrazovanja po učeniku;
9) obučavanje kadrova za razvijanje komponenata za upravljanje kvalitetom, a naročito za upravljanje obrazovno-vaspitnim radom, kao suštinskim procesom;
10) usmerenost škole ka potrebama učenika i odraslih i potrebama socijalnih partnera;
11) uspostavljanje i razvijanje dokumentovanog sistema menadžmenta kvaliteta.
Ogled se sprovodi od 1. septembra 2011. godine i može da traje najduže pet godina.
Uslovi i način ostvarivanja programa ogleda
Program ogleda je namenjen školama:
- kojima su jedinice lokalne samouprave i socijalni partneri dali podršku za učešće u pripremanju programa ogleda koji se odnosi na razvijanje škole kao regionalnog centra kompetencija, a u područjima rada: Ekonomija, pravo i administracija, Trgovina, turizam i ugostiteljstvo, Mašinstvo i obrada metala, Elektrotehnika, Hemija, nemetali i grafičarstvo, Geologija, rudarstvo i metalurgija, Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane;
- koje su učestvovale u razvijanju nastavnih planova i programa oglednih obrazovnih profila i koje ostvaruju programe ogleda za nove obrazovne profile;
- čiji su zaposleni pohađali programe stručnog usavršavanja u oblastima: menadžmenta kvaliteta, projektnog menadžmenta, odnosa sa javnošću, izgradnje tima i veština komunikacije, aktivno orijentisane nastave (AON), obuka u birou, testova i ocenjivanja (TIO);
- koje su organizovale timove za razvoj kvaliteta i imaju poseban prostor i opremu za rad tih timova.
Način praćenja i vrednovanja ogleda
RECEKO škole najmanje jednom godišnje, kao i nakon isteka ogleda, podnose Ministarstvu prosvete i nauke (u daljem tekstu: Ministarstvo) detaljan izveštaj o toku njegovog izvođenja.
Ocenu ostvarenog cilja i očekivanih ishoda utvrđenih Programom ogleda daje Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, na kraju ogleda, u skladu sa zakonskom procedurom.
Izveštaj o sprovedenom ogledu i ocena ogleda objavljuje se na način dostupan široj stručnoj javnosti.
MODUL 1. UPRAVLJANJE I RUKOVOĐENJE
CILJEVI KOJE TREBA OSTVARITI |
PREDVIĐENE AKTIVNOSTI ZA OSTVARENJE CILJEVA |
KRITERIJUMI USPEHA |
1) Primenjivanje Programa ogleda |
- Usklađivanje opštih akata škole |
- Opšti akti usklađeni sa Programom ogleda |
2) Podrška organa jedinice lokalne samouprave u sprovođenju Programa ogleda |
- Izrada Protokola o saradnji na sprovođenju Programa ogleda |
- Potpisan Protokol o saradnji na sprovođenju Programa ogleda |
3) Uključivanje socijalnih partnera |
- Analiza potreba socijalnih partnera za ostvarivanjem saradnje |
- Zaključeni ugovori o poslovno-tehničkoj saradnji |
4) Primenjivanje akta o organizaciji i sistematizaciji poslova usklađenog sa Programom ogleda |
- Organizovanje sektora i potrebnih timova i utvrđivanje njihovih ciljeva |
- Uspostavljena nova organizaciona struktura |
5) Osiguranje kvaliteta rada škole primenom EFQM modela |
- Razvijanje sistema ciljeva za koje se razrađuje mapa procesa i njihovo modelovanje |
- Utvrđena su jasna ovlašćenja i odgovornosti za sve učesnike u procesima i dokumentovani su |
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA MODULA 1.
(UPUTSTVO)
RECEKO škola treba novom organizacionom strukturom i organizacijom upravljanja i rukovođenja da u saradnji sa socijalnim partnerima otvoreno i delotvorno utiče na ekonomski i socijalni razvoj na regionalnom nivou i da pomaže zadovoljavanju potreba privrede, uslužnih i društvenih delatnosti za obrazovanim, osposobljenim i obučenim kadrovima.
RECEKO škola je dužna da uskladi opšte i planske akte sa Programom ogleda. U zavisnosti od specifičnosti, škola usaglašava razvojni plan sa Programom ogleda. Razvojni plan, kao strateški planski akt, treba da sadrži prioritete u ostvarivanju Programa ogleda, plan i nosioce aktivnosti, kriterijume za vrednovanje planiranih aktivnosti i druga pitanja od značaja za razvoj škole.
Godišnjim planom rada detaljnije se planiraju aktivnosti, naročito sektora i timova, na ostvarivanju ciljeva Programa ogleda.
RECEKO škola će:
1) usaglasiti školski program sa Programom ogleda i razvojnim planom, a koristeći rezultate analiza stanja i potreba tržišta rada na regionalnom nivou;
2) uskladiti statut u delu koji se odnosi na sastav, nadležnost, način rada i odgovornost stručnih organa, a posebno sektora, timova i pedagoškog kolegijuma;
3) u skladu sa Programom ogleda i zakonskim obavezama zaključiti sa jedinicom lokalne samouprave protokol o saradnji na sprovođenju ogleda. Protokol treba da sadrži načine obezbeđivanja sredstava za funkcionisanje škole koja uključuju sredstva za kapitalne izdatke, sredstva za tekuće rashode i druga sredstva, u skladu sa Zakonom.
RECEKO škola treba da analizira stanje i potrebe tržišta rada na regionalnom nivou. U skladu sa rezultatima analize škola će uključivati socijalne partnere u procese koji se odvijaju u školi, u skladu sa ciljevima iz Programa ogleda. Međusobna prava i obaveze škola i socijalnih partnera uređuju se sporazumom o međusobnoj saradnji. Sporazumom se, naročito, uređuju i posebne obuke zaposlenih kod socijalnih partnera, sprovođenje praktične nastave, obuke nastavnika za nove tehnologije i učešće socijalnih partnera u obezbeđivanju sredstva za viši kvalitet obrazovanja.
Ciljevi u oblasti obrazovanja, ovim programom ogleda, strukturisani su kao normativni, strateški i operativni. Normativni ciljevi su propisani Zakonom, odgovarajućim podzakonskim aktima i integrišu se u razvojni plan i školski program. Strateški ciljevi izvode se i uobličavaju se iz ideje vodilje, imajući u vidu specifičnosti, snage i slabosti škole, a poštujući potrebe socijalnih partnera. Operativni ciljevi izvode se i uobličavaju iz strateških ciljeva i predstavljaju njihovu konkretizaciju. Pedagoški kolegijum se stara da se godišnjim planovima operacionalizuju strateški ciljevi kroz aktivnosti stručnih organa, a posebno sektora i timova. Operativnim ciljevima usmeravaju se svakodnevne aktivnosti i postupanja zaposlenih.
Prema strukturi ciljeva sistematično se usmeravaju procesi, a u skladu sa mapom procesa, uobličava se organizaciona struktura škole.
Za sve organizacione jedinice navedene u organizacionoj šemi RECEKO škole sačinjavaju se, vrednuju i prilagođavaju opisi poslova, ciljeva, zadataka i odgovornosti zaposlenih. Potrebno je navesti i pokazatelje uspeha i mehanizme za kontrolu uspeha. Izvršenje zadataka mora da bude merljivo na osnovu ostvarenosti ciljeva.
Radi postizanja višeg stepena samoodgovornosti, u RECEKO školi se organizuju sektori za područja rada u okviru kojih se ostvaruju nastavni planovi i programi za obrazovne profile i povećava se uloga i značaj timova jasnim definisanjem ciljeva. Škola donosi novi pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova, u skladu sa ovim pravilnikom.
Broj sektora u školi se utvrđuje na osnovu broja područja rada u kojima se obrazuju učenici. Sektor se organizuje ako škola u okviru područja rada ostvaruje obrazovanje za najmanje devet, odnosno 12 odeljenja u svim razredima ili ima najmanje četiri obrazovna profila, bez obzira na broj odeljenja i dužinu trajanja obrazovanja.
Sektor može da se organizuje i u školi sa domom za vaspitni rad sa učenicima, kao i u školi koja delatnost obrazovanja obavlja u školskoj radionici, proizvodnom pogonu ili ekonomiji.
Sektor ima rukovodioca sektora koga raspoređuje direktor škole.
U školi se, osim stručnih organa propisanih Zakonom, formiraju:
1) RECEKO tim;
2) sektorski timovi;
3) tim za obrazovni profil ili grupu srodnih obrazovnih profila;
4) drugi timovi - prema potrebama škole.
1) RECEKO tim je zadužen za primenu Programa ogleda. Ovaj tim obrazuje direktor škole iz reda zaposlenih koji su osposobljeni u oblastima: menadžmenta kvaliteta, projektnog menadžmenta, odnosa sa javnošću, izgradnje tima i veština komunikacije. Tim broji pet do sedam članova. Direktor škole je član RECEKO tima.
2) Sektorski tim čine rukovodilac sektora i rukovodioci timova za obrazovne profile ili grupe srodnih profila.
Zadaci sektorskog tima jesu da:
(1) sadržinski i strukturno planira ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada za sve profile u svom području rada;
(2) učestvuje u planiranju potreba: za kadrovima, upisa učenika u prvi razred, korišćenja prostora i opreme, kao i nabavke nastavnih sredstava i opreme;
(3) prati, analizira, predlaže mere za unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada i samovrednuje stepen ostvarenosti ishoda obrazovanja za sve obrazovne profile u okviru sektora i o tome obaveštava pedagoški kolegijum;
(4) učestvuje u menadžmentu partnerstava (inicijativa: za nova partnerstva i negovanje uspostavljenih, za nove programe obrazovanja i obuka, razvoj proširene delatnosti, plasman proizvoda i usluga nastalih praktičnom nastavom i sl.);
(5) učestvuje u planiranju i organizaciji ispita;
(6) prati promene podzakonskih akata koji se primenjuju u području rada za koji je organizovan sektor;
(7) učestvuje u rešavanju konflikata organizacione prirode nastalih između timova za obrazovne profile.
3) Tim za obrazovni profil ili grupu srodnih obrazovnih profila organizuje se ukoliko se u školi obrazuje najmanje tri, odnosno četiri odeljenja jednog obrazovnog profila ili grupe srodnih obrazovnih profila u sva tri, odnosno četiri razreda škole. Timovi imaju rukovodioca koga raspoređuje direktor škole na predlog rukovodioca sektora.
Zadaci tima za obrazovni profil ili grupu srodnih obrazovnih profila jesu da:
(1) sadržinski i strukturno planira ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada za profil ili grupu srodnih obrazovnih profila;
(2) se stara o poštovanju opštih principa utvrđenih Zakonom i pedagoških, odnosno andragoških principa u ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada;
(3) prati, analizira, predlaže mere za unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada i samovrednuje stepen ostvarenosti ishoda obrazovanja za obrazovni profil, odnosno grupu srodnih profila;
(4) daje mišljenje direktoru o podeli časova za izvođenje nastave i drugih oblika neposrednog obrazovno-vaspitnog rada za obrazovni profil, odnosno grupu srodnih profila;
(5) predlaže nabavku nastavnih sredstava i opreme potrebne za obrazovni profil.
Timovi imaju visok stepen samostalnosti i odgovornosti. Suština njihovog organizovanja je povećanje stepena samoodgovornosti pojedinca i škole za rezultate rada i kvalitet obrazovanja i vaspitanja. Tim ima rukovodioca ili koordinatora tima. Svaki nastavnik, vaspitač i stručni saradnik je, po pravilu, član najmanje dva tima.
Prava, obaveze i odgovornost rukovodioca sektora i rukovodilaca timova bliže se uređuju sporazumom o ciljevima, koji je sastavni deo ugovora o radu, odnosno aneksa ugovora o radu.
Sastancima pedagoškog kolegijuma prisustvuju i rukovodioci sektora i rukovodilac RECEKO tima.
Uspostavljena nova organizaciona struktura zasnovana na timskom radu je preduslov angažovanja svih zaposlenih u ostvarivanju strukture radnog vremena od 40 sati nedeljno i 1760 sati godišnje.
Škola je obavezna da, u skladu sa rezultatima kontrole kvaliteta procesa upravljanja i rukovođenja, prilagođava i razvija organizacionu strukturu škole.
CILJEVI KOJE TREBA OSTVARITI |
PREDVIĐENE AKTIVNOSTI ZA OSTVARENJE CILJEVA |
KRITERIJUMI USPEHA |
1) Analiziranje stanja i potreba tržišta rada na lokalnom i regionalnom nivou |
- Formiranje odgovarajućeg tima (predstavnici škole, lokalne samouprave i socijalnih partnera) |
- Izrađena metodologija i procedure za ispitivanje potreba tržišta rada (po modelu ZORA PROSPEKT) |
2) Inoviranje nastavnih planova i programa obrazovnih profila (u daljem tekstu: NPP), u skladu sa tehničko-tehnološkim razvojem i potrebama privrede na regionalnom nivou |
- Obrazovanje radne grupe od predstavnika škola, odgovarajućih visokoškolskih ustanova, privrede i Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja |
- Donet podzakonski akt |
3) Osmišljavanje novih oglednih obrazovnih profila i priprema nastavnog plana i programa, u saradnji sa socijalnim partnerima |
- Obrazovanje radne grupe od predstavnika škola, odgovarajućih visokoškolskih ustanova, socijalnih partnera, Nacionalne službe zapošljavanja i Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja |
- Donet podzakonski akt |
4) Obrazovanje odraslih kroz druge oblike stručnog obrazovanja (obrazovanje za rad, stručno osposobljavanje i obuke), prekvalifikacija, dokvalifikacija i stručno usavršavanje (specijalističko i majstorsko obrazovanje), u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i socijalnim partnerima |
- Plan upisa vanrednih učenika i polaznika uskladiti sa potrebama tržišta rada i socijalnih partnera |
- Obrazovani, stručno osposobljeni i obučeni vanredni učenici i polaznici |
5) Omogućavanje sticanja drugih oblika stručnog obrazovanja lica sa smetnjama u razvoju, invaliditetom, socijalnom uskraćenošću i iz marginalizovanih grupa, u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, centrom za socijalni rad i odgovarajućim udruženjima građana |
- Priprema odgovarajućih prilagođenih planova i programa drugih oblika stručnog obrazovanja i stručnog usavršavanja |
- Obrazovani, stručno osposobljeni i obučeni polaznici |
6) Razvijanje saradnje između škola i drugih ustanova |
- Saradnja sa odgovarajućim školama i ustanovama u zemlji i inostranstvu |
- Ostvarena saradnja sa model centrima |
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA MODULA 2.
(UPUTSTVO)
1) Analiza stanja i potreba tržišta rada na lokalnom i regionalnom nivou treba da obezbedi polaznu osnovu za ostvarivanje drugih ciljeva u okviru modula OBRAZOVNA PONUDA. Analiza stanja i potreba tržišta rada vršiće se po metodologiji ZORA PROSPEKT projekta.
Na inicijativu RECEKO škola obrazuje se, na regionalnom nivou, tim za analizu stanja i potreba tržišta rada, koji čine predstavnici: škola, lokalne samouprave i socijalnih partnera. Članovi ovog tima obučeni su za primenu metodologije ZORA PROSPEKT projekta.
Tim, primenjujući navedenu metodologiju:
(1) vrši izbor područja rada, odnosno oblasti koja se ispituje, u zavisnosti od potreba škole i socijalnih partnera;
(2) izrađuje instrument za ispitivanje izabranih područja rada;
(3) određuje uzorak na kome se sprovodi ispitivanje potreba tržišta rada (privredna društva, ustanove, preduzetnici);
(4) sprovodi ispitivanje;
(5) vrši analizu dobijenih rezultata.
Nakon vrednovanja dobijenih rezultata, tim sastavlja izveštaj koji je polazna osnova za ostvarivanje ciljeva od 2) do 5) ovog modula i izrađuje dokumentaciju o primenjenoj metodologiji ispitivanja potreba tržišta rada.
2) Sprovodeći NPP, primenjujući normative prostora, opreme, nastavnih sredstava i vrste obrazovanja nastavnika za obrazovne profile, RECEKO škole iniciraju njihove izmene i dopune u skladu sa razvojem nauke, tehničko-tehnološkim razvojem i potrebama tržišta rada.
Na osnovu rezultata, dobijenih analizom stanja i potreba tržišta rada na regionalnom nivou, RECEKO škole prepoznaju potrebu za razvijanjem oglednih obrazovnih profila i pripremom nastavnog plana i programa, u saradnji sa socijalnim partnerima.
Tim za obrazovni profil ili grupu srodnih obrazovnih profila RECEKO škole, na osnovu analize stanja i potreba tržišta rada, analizira postojeće NPP i izdvaja prioritete - oblasti koje treba inovirati u saradnji sa socijalnim partnerima. Na osnovu dobijenih rezultata analize u okviru stručnih organa škole pokreće se inicijativa za izmene i dopune NPP osavremenjenim sadržajima ili donošenje novih, kao i odgovarajuće promene normativa.
Ako na regionalnom nivou ima više RECEKO i drugih škola iz istog područja rada, odnosno oblasti, može da se obrazuje zajednička radna grupa od predstavnika timova tih škola. Predstavnici timova su, po pravilu, zaposleni sa iskustvom u izradi novih i inoviranju postojećih obrazovnih profila i njihovih NPP. U radnu grupu mogu da se uključe i odgovarajući predstavnici visokoškolskih ustanova i stručnjaka iz privrede. Svoju inicijativu, radna grupa upućuje zajednici škola, kao strukovnom udruženju, radi dobijanja mišljenja o celishodnosti izmena i dopuna NPP ili za donošenje novog.
Kada je RECEKO škola jedina na regionalnom nivou, ona svoju inicijativu upućuje zajednici škola, kao strukovnom udruženju, radi dobijanja mišljenja o celishodnosti izmena i dopuna ili za donošenje novog NPP.
Nakon pribavljenog mišljenja zajednice škola i mišljenja nastavničkog veća i pedagoškog kolegijuma RECEKO škole, inicijativa se upućuje Ministarstvu na postupak donošenja podzakonskog akta.
Nakon usvajanja izmena i dopuna NPP obrazovnih profila, nastavnici se, po potrebi, obučavaju za ostvarivanje sadržaja inoviranih NPP.
Tokom ostvarivanja inoviranih i novih NPP u određenim intervalima i nakon završetka programa, RECEKO škola ispituje zadovoljstvo ciljnih grupa (nastavnika, učenika, roditelja, socijalnih partnera) kroz anketiranje upitnicima i rezultate čini dostupnim školskoj javnosti.
Vrednovanje novih oglednih obrazovnih profila vrši se u skladu sa Zakonom.
3) Na osnovu analize stanja i potreba tržišta rada na regionalnom nivou RECEKO škole usklađuju plan upisa učenika i odraslih, uključujući lica sa smetnjama u razvoju, invaliditetom, socijalnom uskraćenošću i iz osetljivih društvenih grupa, sa potrebama tržišta rada i socijalnih partnera.
Organizacija obrazovanja odraslih kroz druge oblike stručnog obrazovanja (obrazovanje za rad, stručno osposobljavanje i obuke), prekvalifikacije, dokvalifikacije i stručno usavršavanje (specijalističko i majstorsko obrazovanje), ostvaruju se u skladu sa zakonom i odgovarajućim podzakonskim aktima - izrada rešenja, organizacija nastave i ispita, izdavanje javnih isprava, isprava i drugo.
U saradnji sa tržištem rada i socijalnim partnerima RECEKO škole izrađuju planove i programe drugih oblika stručnog obrazovanja i stručnog usavršavanja.
Organizacija drugih oblika stručnog obrazovanja ostvaruje se u skladu sa Zakonom i odgovarajućim podzakonskim aktima - izrada rešenja, organizacija nastave i ispita, izdavanje javnih isprava i drugo.
Obrazovna ponuda može da bude predstavljena ciljnim grupama u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, preko elektronskih i pisanih medija, u ličnim kontaktima, preko brošura i na druge načine.
4) RECEKO škola u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, centrom za socijalni rad i odgovarajućim udruženjima priprema odgovarajuću obrazovnu ponudu kroz prilagođene planove i programe za lica sa smetnjama u razvoju, invaliditetom, socijalnom uskraćenošću i iz osetljivih društvenih grupa. RECEKO škola može u svom radu da se oslanja na iskustva škola koje već ostvaruju odgovarajuće prilagođene planove i programe obrazovanja.
Obrazovna ponuda se predstavlja ciljnim grupama, u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, centrom za socijalni rad i odgovarajućim udruženjima građana, preko elektronskih i pisanih medija, preko brošura, u ličnim kontaktima i na druge načine.
U saradnji sa lokalnom samoupravom škola otklanja fizičke i komunikacijske prepreke prilagođavanjem prostora i uslova u kojima se odvija nastava, kao i izradom posebnog rasporeda aktivnosti.
RECEKO škola osmišljava dodatne i posebne oblike aktivnosti, prilagođava metode rada, nastavna sredstava i pomagala, didaktički materijal, a posebno prilikom uvođenja novih sadržaja, načina zadavanja zadataka, praćenja brzine napredovanja, načina usvajanja sadržaja, provere znanja, organizacije učenja, postavljanja pravila ponašanja i komunikacije.
Tokom ostvarivanja i nakon završetka programa RECEKO škola ispituje zadovoljstvo polaznika i socijalnih partnera, kroz anketiranje upitnicima i rezultate čini dostupnim javnosti.
5) RECEKO škole ostvaruju saradnju sa odgovarajućim školama i ustanovama u zemlji i inostranstvu u inoviranju važećih NPP, izradi i razvoju novih NPP, osavremenjavanju nastavnih sredstava, razmeni iskustava i primera dobre prakse. Saradnja se odvija kroz međusobne posete rukovodstava škola, nastavnika i učenika, razmenu učenika i nastavnika, studijska putovanja, zajedničke projekte, sportske i kulturne susrete i druge aktivnosti.
Škole vode dokumentaciju u elektronskom i pisanom obliku o iskustvima i primerima dobre prakse, o saradnji sa školama i ustanovama u zemlji i inostranstvu.
Škole će razmenjivati svoja iskustva sa drugim RECEKO školama.
CILJEVI KOJE TREBA OSTVARITI |
PREDVIĐENE AKTIVNOSTI ZA OSTVARENJE CILJEVA |
KRITERIJUMI USPEHA |
1) Uspostavljanje procesa planiranja kadrova |
- Izraditi procedure planiranja kadrova |
- Donet Priručnik za menadžment |
2) Razvoj kadrova radi postizanja optimalne kadrovske strukture |
- Anketiraju se zaposleni radi sagledavanja njihovih želja i potreba za stručnim usavršavanjem |
- Sastavljena je lista prioriteta za stručno usavršavanje |
3) Jačanje kompetencija i motivacije zaposlenih za učešće u procesima škole |
- Zaposlenima se pruža podrška kroz osposobljavanje, naročito za: timski rad, veštine komunikacije, upravljanje konfliktima, upravljanje odeljenjem, za rad sa učenicima i odraslima sa smetnjama u razvoju, invaliditetom, iz osetljivih društvenih grupa, izradu projekata i dr. |
- Ostvarene su predviđene obuke zaposlenih |
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA MODULA 3.
(UPUTSTVO)
RECEKO škola uspostavlja proces planiranja kadrova uz jasne procedure sa kojima upoznaje svoje zaposlene.
U skladu sa obrazovnom ponudom RECEKO škola određuje i razvija procedure planiranja kadrova u procesima obezbeđivanja profesionalnog kadra, timskog rada, podrške zaposlenima, administracije kadrova, uvođenja u posao i razvoja kadrova. Škola razvijajući procedure u vezi sa razvojem kadrova, unapređuje priručnik za menadžment.
Proces planiranja kadrova obezbeđuje stručno zastupljeno i kvalitetno ostvarivanje nastave, uz primenu savremenih nastavnih metoda.
Radi postizanja i održavanja optimalne kadrovske strukture, RECEKO škola planira stručno usavršavanje zaposlenih i na osnovu plana obezbeđuje sredstva za stručno usavršavanje iz budžeta lokalne samouprave, sopstvenih sredstava, donacija, sponzorstva i, po potrebi, uz lično učešće zaposlenih. Prilikom donošenja ovog plana sveobuhvatno se sagledavaju potrebe škole kroz potrebe nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, u cilju obezbeđivanja stručnog usavršavanja koje doprinosi jačanju kompetencija za ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada. Time se osigurava da stručno usavršavanje bude u funkciji suštinskog procesa, a ne samo obezbeđivanje broja potrebnih sati stručnog usavršavanja. Škola redovno nabavlja stručnu literaturu, u skladu sa potrebama svojih kadrova: u struci, metodici, didaktici, pedagogiji, psihologiji i školskom zakonodavstvu.
Zaposleni nakon obuka primenjuju stečena znanja i veštine i iste prenose na ostale zaposlene kroz ogledne časove, interne obuke, radionice, prezentacije, predavanja, sajmove, o čemu se vodi evidencija.
Jačanje kompetencija i motivacije zaposlenih RECEKO škola obezbeđuje i posebnim programom podrške, koji uključuje osposobljavanje zaposlenih za timski rad, veštine komunikacije, upravljanje i posredovanje u sukobima, za rad sa učenicima i odraslima sa smetnjama u razvoju, invaliditetom, socijalnom uskraćenošću i iz osetljivih društvenih grupa.
RECEKO škola redovno prikuplja informacije o stepenu zadovoljstva učesnika obrazovno-vaspitnog rada, kao suštinskog procesa, rezultate čini dostupnim školskoj javnosti i preduzima mere za poboljšanje kvaliteta rada.
Operativni ciljevi proizlaze iz normativnih i strateških ciljeva sadržanih u Zakonu, strategiji o obrazovanju, podzakonskim aktima, razvojnom planu škole i školskom programu. Operativni ciljevi su utvrđeni u aktu o organizaciji i sistematizaciji poslova i godišnjem planu rada. Na osnovu uspostavljene nove organizacione strukture, u skladu sa operativnim ciljevima, direktor zaključuje sa zaposlenima sporazum o ciljevima ugovorom o radu, odnosno aneksom ugovora o radu. Na ovaj način podstiče se jačanje kompetencija zaposlenih i donošenje odluka na nivoima na kojima se odvijaju procesi u školi - rukovodeći, sistemski, suštinski i procesi podrške.
RECEKO škola razvija kadrove za izgradnju i uobličavanje komponenata upravljanja kvalitetom, a naročito za upravljanje obrazovno-vaspitnim radom, kao suštinskim procesom. Škole zajednički razvijaju osnovu sistema upravljanja kvalitetom koji se elektronski dokumentuje, a određene delove (Elektronski priručnik) održavaju i dalje razvijaju obučeni kadrovi iz škola.
Optimalna kadrovska struktura ostvaruje se i raspodelom poslova u okviru 40 sati rada nedeljno i 1760 sati godišnje, prvenstveno na zaposlene koji znanjem (odgovarajuće obrazovanje, osposobljenost za profesiju nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, inovativnost), veštinama (rad u timovima, iskustvo u projektima, upravljanje konfliktima, veštine komunikacije, upravljanje odeljenjem) i osobinama (odgovornost, organizovanost, pravičnost, principijelnost, tolerantnost, motivisanost, kreativnost, samoinicijativnost, ažurnost, spremnost na inovacije i celoživotno učenje) ostvaruju utvrđene ciljeve. Upravljanje kadrovima podrazumeva podelu poslova prema kompetencijama zaposlenih i adekvatnu podršku.
Angažovanje zaposlenih prema kompetencijama preduslov je za viši kvalitet rada i polazna osnova za nagrađivanje zaposlenih koji postižu taj kvalitet, čime se povećava motivacija i zadovoljstvo zaposlenih, učenika, roditelja, odnosno staratelja i socijalnih partnera.
Ovakav način rada jača samostalnost škole u izboru i raspoređivanju kadrova koji svojim kompetencijama odgovaraju zahtevima moderne škole.
Povoljna radna klima stvara se uspostavljanjem dobrih međuljudskih odnosa (uzajamno razumevanje, poštovanje, tolerancija, uvažavanje različitosti, negovanje principijelnosti i sl.) različitim aktivnostima (organizovana druženja zaposlenih) i pružanjem socijalno-psihološke podrške zaposlenima.
CILJEVI KOJE TREBA OSTVARITI |
PREDVIĐENE AKTIVNOSTI ZA OSTVARENJE CILJEVA |
KRITERIJUMI USPEHA |
1) Povećanje stepena samostalnosti u planiranju i raspolaganju finansijskim sredstvima odobrenim iz budžeta Republike Srbije, lokalne samouprave i sopstvenim sredstvima, radi povećanja efikasnosti i kvaliteta rada škole kao jednog od nosilaca regionalnog razvoja |
- RECEKO školama Ministarstvo pruža podršku za uspostavljanje novih mehanizama obezbeđivanja finansijskih sredstava |
- Potpisan protokol između Ministarstva i RECEKO škola o uspostavljanju mehanizama finansiranja: |
2) Razvijanje ponude RECEKO škole u okviru proširene delatnosti |
Dobijanje saglasnosti Ministarstva na odluku školskog odbora o proširenoj delatnosti škole |
- Ostvarena ponuda i ostvaren sopstveni prihod |
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA MODULA 4.
(UPUTSTVO)
Delatnost srednjeg stručnog obrazovanja finansira se obezbeđivanjem sredstava u budžetu Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, prema bližim uslovima i merilima o ceni usluga utvrđenih podzakonskim aktom.
Nova organizaciona struktura proizlazi iz ovog ogleda i zahteva uspostavljanje novog sistema vrednovanja rada zaposlenih. Tako se stvaraju pretpostavke za prevazilaženje ujednačenosti dosadašnjih plata određenih isključivo prema koeficijentu i uvećanim - prema minulom radu. Nova organizaciona struktura i upravljanje putem ciljeva zahtevaju da se uzimaju u obzir i drugi osnovi: obim, uslovi rada, stepen odgovornosti, rezultati rada i njihov kvalitet. RECEKO škole razvijaju i proveravaju uzročno-posledični odnos vrednovanja radnog učinka zaposlenih i prema drugim osnovama, u odnosu na motivaciju i odgovornost pojedinca i na efektivnost i efikasnost obrazovno-vaspitnog procesa, kao suštinskog procesa u školi.
U RECEKO školi se organizuju sektori za područja rada u okviru kojih se ostvaruju nastavni planovi i programi za obrazovne profile i različite vrste timova sa visokim stepenom samostalnosti i odgovornosti. Sporazumom o ciljevima povećava se stepen samoodgovornosti svakog pojedinca i škole za rezultate rada i kvalitet obrazovanja i vaspitanja.
Za ostvarivanje ovog ogleda Ministarstvo priznaje RECEKO školi 1,5 izvršioca - nastavnika, vaspitača ili stručnog saradnika, sa visokim obrazovanjem, do okončanja ogleda.
Ministarstvo i RECEKO škole zaključuju protokol o prenosivom budžetu, kojim se uređuje prenos neutrošenih finansijskih sredstava škole u narednu fiskalnu godinu i samostalnom raspolaganju odobrenim sredstvima iz budžeta, s pažnjom dobrog domaćina.
Ovlašćeni organi 10 jedinica lokalnih samouprava i 12 RECEKO škola zaključuju protokol o prenosu neutrošenih finansijskih sredstava škole u narednu fiskalnu godinu i samostalnom raspolaganju prenetim odobrenim sredstvima iz budžeta jedinice lokalne samouprave.
Raspodela i trošenje prenetih budžetskih sredstava iz prethodne godine, planira se finansijskim planom za tekuću godinu, koji donosi školski odbor. Jedinice lokalnih samouprava obezbeđuju sredstva za materijalne i druge troškove škole, troškove tekućeg održavanja zgrada i objekata i opreme, u visini propisanoj aktom kojim se uređuje finansiranje srednjih škola. Pripadajuća sredstva prenose se mesečno, u skladu sa protokolom. RECEKO škola planira i samostalno raspolaže ovim sredstvima, s pažnjom dobrog domaćina.
Uključivanjem u Projekat pružanja unapređenih usluga na lokalnom nivou - DILS, RECEKO škole aktivno učestvuju u poslovima pripreme ogledne formule za obezbeđivanje finansiranja škole po učeniku - ekonomska cena za finansiranje programa obrazovanja i vaspitanja po učeniku.
RECEKO škole učestvuju u testiranju kapitacione formule i analizi efekata njene primene i čine analizu dostupnom javnosti.
RECEKO škole daju logističku podršku jedinici lokalne samouprave u primeni kapitacione formule.
Ove škole ostvaruju sopstvene prihode po osnovu razvijanja ponuda u okviru proširene delatnosti, donacija, sponzorstva, školarine, ugovora i drugih poslova, u skladu sa Zakonom. Prihodima ostvarenim na taj način škole raspolažu samostalno, na osnovu opšteg akta kojim se uređuje raspodela sopstvenih prihoda.
MODUL 5. OSIGURANJE KVALITETA RADA ŠKOLE
CILJEVI KOJE TREBA OSTVARITI |
PREDVIĐENE AKTIVNOSTI ZA OSTVARENJE CILJEVA |
KRITERIJUMI USPEHA |
1) Razvijanje sistema upravljanja kvalitetom zasnovanog na EFQM modelu, a u skladu sa zakonskim propisima |
- Uspostavljanje i povezivanje sistema upravljanja kvalitetom koji se sastoji iz: |
- Razvijen i primenjen niz postupaka vrednovanja i instrumenata za ispitivanje |
2) Razvijanje strukture ciljeva |
- Iz Zakonom propisanih principa, ciljeva, ishoda i standarda obrazovanja izvodi se opšti princip koji određuje načelnu orijentaciju rada škole (normativni ciljevi) |
- Razvijen objedinjen sistem ciljeva |
3) Praćenje i razvijanje organizacione strukture škole |
- Vrednuju se i prilagođavaju: |
- Postignuta je optimalna organizaciona struktura |
4) Razvijanje strategije razvojnog, godišnjeg i operativnog planiranja |
- Iz normativnih ciljeva, poštujući sve učesnike procesa, izvode se strateški i operativni ciljevi |
- Razvoj strategije je dokumentovan |
5) Upravljanje procesima |
- Procesi se uobličavaju i prilagođavaju ciljevima |
- Procesi su usmereni prema strukturi ciljeva |
51) Osiguranje kvaliteta svih oblika obrazovno-vaspitnog rada, kao suštinskog procesa |
- Uspostavlja se proces poboljšavanja kvaliteta svih oblika obrazovno-vaspitnog rada |
- Usklađeni su procesi rukovođenja i procesi podrške sa suštinskim procesom |
52) Osiguranje kvaliteta upravljanja resursima |
- Razvijaju se procesi upravljanja: |
- Uspostavljen je proces praćenja kvaliteta upravljanja resursima |
53) Osiguranje kvaliteta razvoja obrazovne ponude |
- Prati se i vrednuje usklađenost obrazovne ponude sa potrebama na regionalnom nivou |
- Uspostavljen je proces praćenja i vrednovanja usklađenosti obrazovne ponude sa potrebama na regionalnom nivou |
6) Razvijanje prenosivog modela RECEKO ogleda |
- Dokumentuju se primena, praćenje i vrednovanje ogleda i opisuju rezultati |
- Prenosivi model je dokumentovan i rezultati su opisani |
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA MODULA 5.
(UPUTSTVO)
EFQM model RECEKO škole koriste kao:
1) okvir koji pomaže razvijanju vizije i ciljeva za budućnost škole na jasan i merljiv način;
2) okvir za razumevanje sistemske prirode procesa koje se odvijaju u školi (uočavanjem uzročno-posledičnih veza);
3) podsticaj stalnog napredovanja;
4) dijagnostički alat za procenu trenutnog stanja u procesima, a na osnovu čega se utvrđuju prioritetni ciljevi i potrebni resursi, unapređuje strateško planiranje i uslovi za optimalno odvijanje procesa u školi.
Sistem upravljanja kvalitetom primenom EFQM modela zasniva se na:
1) osam osnovnih principa;
2) devet polja delovanja škole koja se vrednuju;
3) primeni logike Results - Approach - Deployment - Assessment - Review (u daljem tekstu: RADAR).
Principi EFQM modela su:
1) usmerenost na rezultate;
2) usmerenost na učenike i socijalne partnere;
3) liderstvo i doslednost;
4) upravljanje pomoću procesa donošenjem odluka koje su zasnovane na činjenicama radi postizanja održivih rezultata;
5) razvoj učešćem zaposlenih;
6) negovanje kreativnosti i inovativnosti;
7) razvoj partnerstava;
8) preuzimanje dela odgovornosti za razvoj društvene sredine.
RECEKO škole vrednuju polja delovanja (sa njihovim sastavnim delovima i polazištima) i objašnjavaju šta je neophodno za trajno uspešnu organizaciju:
1) uobličena ideja vodilja - misija, vizija, vrednosti i izabrano rukovodstvo koje ume da osmisli organizaciju i da angažuje resurse (polje 1 - rukovodstvo);
2) strategija koja obrazlaže dugoročno postavljeni kurs uspeha (polje 2 - strategija);
3) upravljanje zaposlenima tako da pravi ljudi sa pravim kompetencijama, u pravo vreme daju svoj doprinos celini i da za to budu odgovarajuće tretirani, podržani i nagrađeni (polje 3 - zaposleni);
4) upravljanje resursima (partneri, finansije, nekretnine, oprema i znanje) usmereno je prema strategiji (polje 4 - partnerstva i resursi);
5) harmonizacija svih procesa u celovit sistem (polje 5 - procesi);
6) sistem vrednovanja i upravljanja kontrolom u skladu sa strukturom ciljeva, podesan je da odredi stepen njihovog ostvarivanja i izvede zaključke o kvalitetu postupaka kao osnova za poboljšanje (polja 6 do 9 - rezultati).
Logika RADAR za sve postupke svakog pojedinačnog člana, svaku organizacionu jedinicu i celu školu razjašnjava:
1) kojim se ciljevima teži (Rezultati);
2) koji planovi za ostvarenje ciljeva postoje (Pristup);
3) koji je efekat primene i realizacije planova (Sprovođenje);
4) u kom vidu se evidentiraju rezultati (mere, procenjuju) i vrednuju postupci (Vrednovanje i Revizija).
Usmeravati i upravljati primenom EFQM modela znači: razjasniti ciljeve, sačiniti planove, sprovesti planirane mere i procese, sagledati efekte i na toj osnovi odrediti ostvarenost ciljeva i sprovesti korektivne mere.
RECEKO škole razvijaju kadrove za izgradnju i uobličavanje komponenata upravljanja kvalitetom, a naročito za upravljanje suštinskim procesom (obrazovno-vaspitnim radom), zajednički razvijaju osnovu sistema upravljanja kvalitetom koji se elektronski dokumentuje, a određene delove (Elektronski priručnik) održavaju i dalje razvijaju obučeni kadrovi iz škola.
EFQM model oslanja se na informacioni sistem i sistem rukovođenja koji obuhvata sve školske aktivnosti. Primenjuje se tako da u datim okvirnim uslovima i sa datim resursima osigurava optimalan kvalitet rada škole.
U skladu sa Zakonom propisanim principima, ciljevima, ishodima i standardima obrazovanja, za definisanje pravca razvoja, škola uobličava ideju vodilju - misiju, viziju, vrednosti, kao orijentacioni okvir za postupanje i ponašanje svih zaposlenih i učenika.
Ideja vodilja se razvija i služi kao merilo kvaliteta za unutrašnje i spoljašnje vrednovanje i čini osnovu sistema kontrole.
RECEKO škola se orijentiše prema strukturisanom setu ciljeva.
Razlikuju se normativni, strateški i operativni ciljevi.
Normativni ciljevi propisani su Zakonom, odgovarajućim podzakonskim aktima i integrisani su u razvojni plan i školski program.
Strateški ciljevi škole izvode se i uobličavaju se iz ideje vodilje, imajući u vidu specifičnosti, snage i slabosti škole, poštujući potrebe socijalnih partnera. Ažurira ih pedagoški kolegijum i godišnjim planiranjem prenosi sektorima kroz zadatke.
Operativni ciljevi izvode se i uobličavaju iz ideje vodilje i strateških ciljeva i predstavljaju njihovu konkretizaciju. Njima se usmeravaju svakodnevne aktivnosti i postupanja zaposlenih i definišu pokazatelji kvaliteta. Operativni ciljevi se ugovaraju između direktora i zaposlenih.
Proces planiranja sa odvija postupno. Iz normativnih ciljeva izvode se strateški i operativni ciljevi, a iz njih se planiraju procesi. Ciljevi i procesi se dokumentuju.
Ideja vodilja i ciljevi su osnova za odgovorno postupanje svakog pojedinca uz uzajamno poštovanje svih učesnika. Oni su osnova motivacije zaposlenih i njihove identifikacije sa školom kao celinom.
Insistira se na jasnom, detaljnom, preciznom, svima dostupnom procesu godišnjeg planiranja koji proizlazi iz razvojnog plana.
Procesi vrednovanja planiraju se i odvijaju prema utvrđenom kalendaru.
Procesi se sistematski predstavljaju i uključuju u sistem upravljanja procesima.
Upravljanje procesima se razvija po modelu kružnog povezivanja elemenata sistema:
1) određivanje ciljeva;
2) planiranje procesa;
3) ostvarivanje procesa;
4) vrednovanje procesa i određivanje korektivnih mera.
Na svim nivoima teži se sistematičnom i projektnom radu.
Razvija se sistem kontrole, kao deo sistema upravljanja, kojim škola postiže visok stepen samostalnosti i samoodgovornosti.
Sistem kontrole podrazumeva:
1) sve mere podesne za operacionalizaciju, harmonizaciju i integraciju ciljeva i predstavljanje ciljeva merljivim pokazateljima;
2) razvijanje odgovarajućih mernih instrumenata i postupaka;
3) utvrđivanje stepena ostvarenosti ciljeva;
4) prikaz rezultata u odgovarajućem obliku za različite interesne grupe;
5) obezbeđivanje izvođenja korigovanih procesa.
RECEKO škole zajednički izrađuju Priručnik za prenos modela ogleda.