Prethodni

PREDUZETNIŠTVO

Cilj nastave predmeta preduzetništvo je da osposobi polaznike/ce za sprovođenje aktivnosti iz konteksta porodičnog, makro i mikro socijalnog okruženja i razvoj kompetencija potrebnih za uspešno uključivanje u svet rada i sticanje ekonomske i biznis pismenosti.

Ishodi za kraj osnovnog obrazovanja

Po završetku osnovnog obrazovanja polaznik/ca će umeti da:

- razvija plan sprovođenja jednostavne aktivnosti iz konteksta porodičnog, makro i mikro socijalnog okruženja;

- priprema budžet i vremenski plan za realizaciju jednostavne aktivnosti;

- organizuje i sprovodi, individualno ili kao član tima, jednostavnu aktivnost iz konteksta porodičnog, makro i mikro socijalnog okruženja u skladu sa materijalnim i vremenskim resursima;

- prepoznaje prilike za generisanje prihoda potom zapošljavanja i samozapošljavanja i analizira rizik koji se odnosi te prilike;

- kreira jednostavnu radnu biografiju i obavlja postupak prijavljivanja za dobijanje zaposlenja;

- izračunava potrebne resurse za samozapošljavanje;

- identifikuje resurse koji su dostupni u porodičnom, makro i mikro socijalnom okruženju da pomognu ostvarivanje ciljeva samozapošljavanja;

- osmišljava jednostavan komercijalni proizvod/uslugu;

- izračunava potrebna ulaganja i formira prodajnu cenu proizvoda/usluge;

- pravi jednostavan plan distribucije proizvoda/usluge;

- kreira jednostavan reklamni letak.

Obavezni sadržaji za drugi i treći ciklus

Formulisanje ciljeva i planiranje sprovođenja aktivnosti

- donošenje odluka i postavljanje ciljeva;

- priprema organizacionog plana za sprovođenje aktivnosti;

- planiranje potrebnih sredstava za realizaciju aktivnosti;

- izrada vremenskog plana za realizaciju aktivnosti.

Sprovođenje aktivnosti i procena postignuća

- odgovorno izvršavanje zadataka u skladu sa planom realizacije aktivnosti; sredstvima koja su na raspolaganju i u predviđenim vremenskim okvirima;

- inicijativnost i preuzimanje razumnog rizika pri izvršavanju zadataka;

- razumevanje uloge, prava i odgovornosti članova tima;

- praćenje ostvarivanja postignutih u odnosu na planirane rezultate i procena postignuća.

Svet rada

- različiti oblici rada - volontiranje, povremeni i privremeni poslovi, stalno zaposlenje, samozapošljavanje;

- očekivanja poslodavaca, veštine koje omogućavaju bolji položaj na tržištu rada i uvećavaju šanse za zaposlenje;

- kreiranje radne biografije;

- traženje informacija o mogućnostima za zaposlenje;

- podnošenje zahteva za zaposlenje - prijavni obrasci, motivaciono pismo, obavljanje intervjua;

- zaključivanje ugovora o zaposlenju - trajanje zaposlenja, zarade i uslovi rada, ljudska prava i prava radnika.

Samozapošljavanje

- preduzetnik i preduzetničko delovanje - osobine preduzetnika, motivi, prednosti, nedostaci i rizici samostalnog obavljanja delatnosti;

- razvoj poslovne ideje i potrebna ulaganja u poslovanje;

- izvori početnog finansiranja poslovanja - sopstvena i pozajmljena sredstva;

- inokosno vlasništvo i oblici udruživanja kapitala.

Poslovanje

- roba i usluge;

- ponuda i tražnja;

- proces proizvodnje - ulaz, procesi i izlaz;

- dobit i gubitak.

Razvoj komercijalnog proizvoda/usluge

- osmišljavanje proizvoda/usluge odnosno, asortimana proizvoda/usluga u cilju zadovoljenja odgovarajućih potreba potrošača;

- istraživanje tržišta ponude i tražnje za istim i/ili sličnim proizvodima;

- formiranje cene koštanja i prodajne cene;

- pakovanje, označavanje i etiketiranje;

- plasman i prodaja;

- promocija;

- kvalitet proizvoda/usluge i higijensko-bezbedonosni aspekti.

Napredni sadržaji

Formulisanje ciljeva i planiranje sprovođenja aktivnosti

- koraci i postupci: odlučivanje, planiranje, kontrola i evaluacija, budžetiranje, raspodela sredstava, ljudski resursi;

- planiranje pojedinačnih aktivnosti;

- predstavljanje detalja aktivnosti;

- finansijsko planiranje.

Sprovođenje aktivnosti i procena postignuća

- upravljanje vremenom, ljudima i resursima;

- primena unapred utvrđenih standarda tokom realizacije;

- razvoj dinamike tima, saradnja u timu;

- takmičenje kao način za ostvarivanje boljeg efekta.

Svet rada

- promene radne snage, novi proizvodi i proizvodne metode;

- trendovi u zapošljavanju i budući trendovi na tržištu rada.

Samozapošljavanje

- globalna tržišna privreda;

- prelomna tačka rentabiliteta;

- poslovna i korporativna etika;

- upravljanje otpadom;

- iskorišćavanje i transformacija resursa.

Poslovanje

- procena funkcije, vrednosti i izgleda proizvoda/usluge;

- kulturne razlike i razlike u navikama;

- razumevanje globalizacije i predviđanje promena koje su posledica globalizacije.

Razvoj komercijalnog proizvoda/usluge

- proizvodnja proizvoda/usluge - tehničko-tehniloški zahtevi;

- vrste materijala za proizvodnju - prirodni i veštački;

- dizajn proizvoda u skladu sa ciljnom populacijom;

- proizvodna tehnologija.

Način ostvarivanja programa

Nastavni program predmeta preduzetništvo za osnovno obrazovanje odraslih u drugom i trećem ciklusu sadrži sledeće oblasti:

- formulisanje ciljeva i planiranje sprovođenja aktivnosti;

- sprovođenje aktivnosti i procena postignuća;

- svet rada;

- samozapošljavanje;

- poslovanje;

- razvoj komercijalnog proizvoda/usluge.

U drugom i trećem ciklusu nastava preduzetništva je usmerena ka sticanju preduzetničke kompetencije (znanja, veština i stavova) kroz usvajanje osnovnih pojmova iz područja ekonomije, poslovanja i menadžmenta. Nastava preduzetništva omogućava polaznicima da se upoznaju sa procesom osmišljavanja i planiranja u različitim kontekstima porodičnog, makro i mikro socijalnog okruženja, od poimanja projekta i preciziranja ishoda, preko istraživanja i preduzimanja koraka za realizaciju ciljeva. Usmerena je na razvoj preduzetničkih stavova, sticanje veština i ekonomsku i biznis pismenost u cilju kvalitetnog i uspešnog funkcionisanja u zajednici. U fokusu je sticanje ekonomskih i biznis znanja i veština, upoznavanje sveta rada, planiranje karijere i sprovođenje aktivnosti koje razvijaju tzv. meke veštine. Razvoj svesti polaznika o zapošljavanju i samozapošljavanju treba da omogući njihovo uspešno uključivanje u svet rada po završetku obrazovanja.

Neophodno je da polaznici ovladaju osnovnim pojmovima iz oblasti ekonomije, da se upoznaju sa mogućnostima za zapošljavanje i samozapošljavanje, tržištem, sa procenom neophodnih resursa. Polaznicima je potrebno dati mogućnost da se upoznaju sa procenom neizvesnosti i rizika pri otpočinjanju biznisa. Nastava preduzetništva u drugom i trećem ciklusu bazira se na sledećim principima:

- razumevanje odnosa između rada i društva/privrede;

- pronalaženje i/ili osmišljavanje posla/rada;

- pronalaženje i efikasno korišćenje informacija u privatne svrhe i zbog posla;

- pozitivna i efikasna interakcija sa drugima;

- učestvovanje u doživotnom učenju radi ostvarivanja privatnih i profesionalnih ciljeva;

- održavanje uravnoteženog odnosa između radnog angažovanja i zadovoljavanja privatnih potreba.

Program predmeta preduzetništvo je koncipiran kako bi podstakao ostvarivanje veze sa realnim životnim situacijama, sa svetom rada, kako bi pomogao bolje razumevanje uloge, prava i odgovornosti zaposlenog, menadžera, poslodavca i preduzetnika, i kako bi se realizovali praktični preduzetnički projekti. Polaznici treba da razviju veštine kao što su komunikativnost, timski rad, organizacione veštine, veštine planiranja, da se podstaknu na prepoznavanje važnosti i značaja sadržaja koje izučavaju. Potrebno je podsticati razvoj veštine obrade informacija (sakupljanja, organizovanja, interpretacije i prenošenja informacija). U celom tom procesu treba voditi računa o individualnim potrebama i interesovanjima tako da polaznici po sopstvenom tempu razvijaju strategiju učenja u cilju prilagođavanja individualnim potrebama. Takođe je potrebno ohrabrivati polaznike da preuzmu rizik, podsticati inovativnost, kreativnost i fleksibilnost. Sticanje znanja, veština i razvijanje stavova treba da bude usmereno na primere iz realnog života i sveta rada.

Način realizacije sadržaja, odnosno razvijanje stavova, sticanje znanja i veština treba da bude orijentisano na projektnu nastavu, realizaciju aktivnosti van učioničkog okruženja, učešćem gosta-predavača, osoba čiji primer može biti koristan polaznicima da uoče i sagledaju svoje mogućnosti. U nastavi treba da dominira praktičan i, kad god je to moguće, samostalan rad polaznika. Treba primenjivati oblike i metode rada sa polaznikom u centru i učenje zasnovati na stvarnom kontekstu, da bi se jačala odgovornost i vlasništvo polaznika nad učenjem, rad u grupi i da bi polaznici znali koliko znaju i šta dalje. Sadržaji se dominantno realizuju putem realizacije aktivnosti. Aktivnosti su osmišljene na način da doprinose dostizanju jednog ili više ishoda učenja. Dužina trajanja sprovođenja aktivnosti varira u zavisnosti od obima i prirode aktivnosti. Pri sprovođenju nastave, nastavnik treba da prati i nadzire svaki deo aktivnosti, kako bi bio siguran da ista vodi razvijanju znanja, veština i stavova specifičnih za dati ishod učenja. Sa druge strane, mora polaznicima ostaviti slobodu da sami donose odluke i preuzmu rizike. Pri realizaciji programa preduzetništva važno je oslanjanje na prethodna iskustva i znanja polaznika stečena kroz iskustvo i kroz nastavu ostalih predmeta, i na njihovu primenu.

Nastavnicima je za realizaciju na raspolaganju širok spektar metoda nastave i učenja sa polaznikom u centru među kojima se, kao posebno korisne, izdvajaju: iznošenje ideja, učenje kroz rad, mentorstvo i usmeravanje, učenje otkrivanjem, podela uloga na osnovu stvarne situacije, studije slučajeva i stvarni scenariji, evaluacija prema zajednički utvrđenim kriterijumima, projekti, rad u grupi, "SWOT" analiza, diskusija i prezentacije. Važno je napraviti pažljiv odabir da bi se obezbedilo da određena metoda odgovara konkretnim ishodima učenja.

Raspoloživi fond časova treba rasporediti na sledeći način:

- za realizaciju oblasti Formulisanje ciljeva i planiranje sprovođenja aktivnosti i Sprovođenje aktivnosti i procena postignuća treba opredeliti ukupno 17 časova, ravnomerno raspoređenih za realizaciju obe oblasti;

- za realizaciju oblasti Svet rada i Samozapošljavanje treba opredeliti ukupno 17 časova u srazmeri 50 - 60 % fonda za realizaciju prve odnosno, 40 - 50 % fonda za realizaciju druge oblasti;

- za realizaciju oblasti Poslovanje i Razvoj komercijalnog proizvoda/usluge treba opredeliti ukupno 17 časova u srazmeri 20 - 30 % fonda za realizaciju prve odnosno, 70 - 80 % fonda za realizaciju druge oblasti;

Sadržaje treba realizovati prema redosledu datom u programu.

S obzirom na to da je preduzetništvo specifična disciplina koja treba da prenese odgovarajuće efekte na nastavu drugih predmeta, pri realizaciji sadržaja je od ključne važnosti korelacija sa ostalim nastavnim predmetima i aktivnostima.

Realizacija savremene nastave preduzetništva je usko vezana za korištenje računara i digitalne opreme. Od nivoa zahtevnosti ishoda učenja zavise konkretne aktivnosti i sadržaji koji će biti povezani, ali je preporuka da, gde god je to moguće, treba upotrebiti informatička znanja i veštine polaznika za sprovođenje nastavnih aktivnosti preduzetništva (izrada jednostavnih promotivnih materijala, finansijskih tabela i sl.). Na ovaj način je polaznicima data mogućnost da uoče važnost informacionih tehnologija u savremenom društvu, bilo u sferi poslovanja ili za lične potrebe.

Matematika igra ključnu ulogu u pripremi za svet rada, kako kroz sticanje numeričke kompetencije, tako i kroz razvoj sposobnosti za apstraktno razmišljanje i sistematski pristup rešavanju problema. Povezivanje nastavnih sadržaja preduzetništva i matematike se manifestuje kroz primenu matematike u finansijama, istraživanju tržišta i dr.

Srpski jezik je veoma pogodan za sve oblike korelacije i veoma je važan za sticanje samopouzdanja kroz razvoj veštine prezentovanja i pisane i usmene komunikacije, javnog nastupanja. Povezivanje nastave srpskog jezika i preduzetništva može da se odvija kroz realizaciju velikog broja sadržaja, između ostalog, u izradi radne biografije, izlaganjima tokom grupnog rada, prezentovanju, izradi planova i drugo.

Osim ovih nastavnih predmeta, nastava preduzetništva je u direktnoj korelaciji sa predmetima Odgovorno življenje u građanskom društvu i Engleski jezik. Povezivanje sadržaja preduzetništva sa ostalim predmetima je takođe moguće i doprineće razvoju preduzetničke kompetencije polaznika.

Na kraju osnovnog obrazovanja očekuje se da polaznici imaju razvijene preduzetničke veštine za planiranje, organizaciju, sprovođenje i praćenje ostvarivanja realizacije aktivnosti na nivou koji je u saglasnosti sa njihovim realnim mogućnostima i prilagođen primeni u svakodnevnim životnim situacijama, privatnim i profesionalnim. Polaznici treba da steknu funkcionalnu ekonomsku i biznis pismenost koja će im omogućiti razumevanje svakodnevnih ekonomskih pojava u porodičnom mikro i makro socijalnom okruženju i pripremiti ih za mogućnost samozapošljavanja. Konačno, polaznici će steći veštine i znanja potrebna za uspešno uključivanje u svet rada.

Formulisanje ciljeva i planiranje sprovođenja aktivnosti

Ova oblast je dominantno usmerena na sticanje preduzetničkih veština, nadovezuje se na rezultate preduzetničkog obrazovanja tokom prvog ciklusa i predstavlja osnov za kasnije sticanje preduzetničkih znanja. Ključni rezultat je polaznik koji ume da sagleda aktivnost "od početka do kraja" i da, u skladu sa tim, planira sprovođenje - formuliše cilj i način kako da cilj ostvari. Polaznika treba obučiti kako da pravilno formuliše cilj za određenu aktivnost, izradi jednostavan budžet i vremenski plan sprovođenja aktivnosti. Nastava treba da bude projektnog tipa, a aktivnost koja se sprovodi iz konteksta porodičnog makro i mikro okruženja.

Sprovođenje aktivnosti i procena postignuća

Polaznik razvija veštine od važnosti za uspešnu realizaciju planiranih rezultata. Organizacione veštine zauzimaju ključno mesto u ovoj oblasti, uz razvoj sposobnosti procene i samoprocene tj. kritičkog procenjivanja ostvarenog u odnosu na planirano i razvoj veština pravilnog raspolaganja sredstvima i vremenom.

Svet rada

Tokom realizacije ove oblasti će polaznik, kao rezultat kombinovanog sticanja preduzetničkih veština i znanja o svetu rada, moći da dođe do informacija o mogućnostima za generisanje prihoda putem zapošljavanja i/ili samozapošljavanja, razmotri opcije koje su na raspolaganju i opredeli se za onu koja je u skladu sa njegovim interesovanjima i potencijalima. Polaznika treba obučiti kako da dođe do informacija o mogućnostima za zaposlenje, kako da pravilno razume šta se od njega traži i kako se može prijaviti na konkurs za posao. Pri realizaciji ove oblasti treba koristiti sve dostupne izvore informacija sa tržišta rada, primere oglasa za posao, radnih biografija, motivacionih pisama i ostalih obrazaca koji se koriste u postupku prijavljivanja za zaposlenje. Preporučuje se simulacija ovog postupka, uključujući simulaciju poslovnog intervjua putem igranja uloga.

Samozapošljavanje

Oblast treba realizovati kroz četiri faze:

1) ko je preduzetnik;

2) šta je poslovna ideja i kako se dolazi do nje;

3) odakle preduzetniku sredstva za finansiranje poslovne ideje;

4) na koji način preduzetnik može da ostvari aktivnost.

Za realizaciju prve faze je veoma važno da bude realizovana putem gostovanja nekog od preduzetnika koji bi podelio iskustva sa polaznicima, iz svog ugla govorio o motivima koji su bili presudni za samozapošljavanje, osobinama koje preduzetnik treba da poseduje, prednostima i nedostacima koje samostalno bavljenje delatnošću nosi sa sobom. Druga faza podrazumeva primenu procesa generisanja, razmatranja i evaluiranja ideje na konkretnom - komercijalnom proizvodu/usluzi. Za realizaciju treće i četvrte faze treba koristiti dostupne informacije iz agencija koje podržavaju razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, finansijskih organizacija i dr.

Poslovanje

Ova oblast je dominantno usmerena ka sticanju ekonomske pismenosti čiju primenu će polaznici da ostvare pri realizaciji razvoja komercijalnog proizvoda/usluge. Ekonomske pojmove treba uvoditi kroz primenu u svakodnevnim situacijama iz porodičnog makro i mikro okruženja i prilagoditi nivou polaznika. Ne preporučuje se upotreba tehničkog vokabulara i, gde god je to moguće, treba umesto formalnih ekonomskih termina koristiti jednostavne formulacije koje će polaznik sa lakoćom da razume i poveže sa znanjima koja je prethodno stekao.

Razvoj komercijalnog proizvoda/usluge

Sticanje preduzetničkih znanja tokom treće faze će omogućiti da polaznik ume da sagleda sve aspekte razvoja i realizacije jednog komercijalnog proizvoda/usluge. Pri realizaciji nastave upotrebu stručne terminologije treba svesti na minimum, a nove pojmove (npr. fiksni troškovi, rentabilnost i sl.) treba objašnjavati korišćenjem primera iz svakodnevnog života.

Ocenjivanje napredovanja i uspeha polaznika

Polaznici treba da učestvuju u definisanju kriterijuma učinka i razvijaju veštine samoprocene. Za proveru postignuća primenjuju se tri oblika procene: procena polaznika od strane nastavnika, od strane drugih polaznika i lično (samoprocena). Treba primenjivati sledeću dinamiku procene: inicijalna evaluacija - utvrđivanje predznanja na početku procesa učenja, formativna evaluacija - praćenje napredovanja polaznika i utvrđivanje teškoća u toku procesa učenja i sumativna evaluacija - evaluacija postignuća. Za proveru postignuća ishoda učenja treba koristiti sledeće pristupe: usmeno ispitivanje o znanju i razumevanju, grupni projekat/individualni projekat (polaznik ili grupa polaznika dobija zadatak za koji planira i organizuje sprovođenje), razgovor ili prezentacija teme, igranje uloga (observiraju se veštine ponašanja polaznika tokom igre uloga), pisana provera, grupna procena, portfolio (polaznici prikupljaju dokaze svojih postignuća), traditicionalni ispiti.

PRIMENJENE PRIRODNE NAUKE

Cilj modula primenjene prirodne nauke je osposobljavanje polaznika za razumevanje i primenu osnovnih znanja, zakonitosti i principa iz fizike, hemije i biologije u svakodnevnom životu i radu.

Ishodi za kraj osnovnog obrazovanja

Po završetku osnovnog obrazovanja polaznik/ca će umeti da:

- razume prirodne pojave i njihov uticaj na kvalitet čovekovog života;

- kritički razmišlja o pojavama i stvarima koje se događaju u okruženju;

- upravlja događajima i poslovima od važnosti za svakodnevni život;

- se ponaša bezbedno po sebe i okolinu prilikom upotrebe različitih stvari ili procedura;

- primenjuje znanja od kritične važnosti za kvalitet i poštovanje potrebnih;

- standarda u obavljanju različitih poslova.

Ishodi modula usmereni ka obukama za usluge

- razume ulogu mikroorganizama kao uzročnika bolesti;

- razume ulogu i funkciju, antibiotika, vakcina i seruma u lečenju bolesti;

- poznaje sredstva i načine suzbijanja štetočina opasnih po ljudsko zdravlje;

- poznaje značaj i važnost higijene u održavanju i čuvanju svog i tuđeg zdravlja.

Ishodi modula usmereni ka obukama za poljoprivredne poslove i ishranu

- poznaje načine zaštite bilja od štetočina;

- poznaje funkciju oranja i đubrenja zemljišta;

- poznaje načine prehranjivanja biljaka;

- razume značaj pravilne ishrane i zdravstvene zaštite stoke;

- poznaje načine održavanja, čuvanja i konzerviranja hrane;

- razume posledice termičke obrade hrane na kvalitet (hranljivi sastojci, čuvanje, jestivost) hrane;

- u stanju je da objasni međuzavisnost vode i razvoja mikroorganizama;

- u stanju je da objasni ulogu soli i šećera u sprečavanju razvoja mikroorganizama;

- poznaje načine uništenja mikroorganizama;

- razume ulogu sirćetne kiseline u konzerviranju biljnih materijala;

- u stanju je da objasni funkciju termičke obrade hrane.

Ishodi modula usmereni na obuke u oblasti građevinarstva i zanatskih usluga

- poznaje vrste i karakteristike starih materijala za zidanje kuća;

- poznaje vrste i karakteristike novih materijala za zidanje kuća;

- poznaje vrste i funkcije izolacionih supstanci (zidnih, podnih i krovnih);

- poznaje karakteristike energenata koji služe za zagrevanje kuće;

- u stanju je da objasni funkciju vodovoda i kanalizacije u očuvanju kvaliteta života i zdravlja;

- razume razliku između boja i pigmenata;

- razume funkciju razređivača i lakova;

- razume funkciju zaštite materijala (otklanjanje korozije, stare farbe i odmašćivanja);

- poznaje vrste i karakteristike tekstilnih materijala (prirodnih i veštačkih);

- razume značaj skladištenja, čuvanja i reciklaže industrijskog i kućnog otpada (ulja, masti, kiseline, plastika, rashladne tečnosti, elektroliti, bio-materijali).

Ishodi modula usmereni na obuke u oblasti mašinsko-električarskih poslova

- navede karakteristike naizmenične struje;

- poznaje funkcije osigurača u strujnoj instalaciji;

- objasni način dobijanja električne struje iz različitih izvora;

- razume razloge za ekonomičnost potrošnje energetskih izvora (dnevna i noćna struja);

- poznaje vrste obnovljivih izvora energije (solarna, hidro, vetar);

- sigurno rukuje električnim aparatima i mašinama.

Obavezni sadržaji

Sadržaj ovog predmeta čine znanja o prirodnim pojavama i stvarima iz svakodnevnog okruženja ljudi organizovane u tri celine:

1. kuća i oko kuće;

2. hrana;

3. zdravlje.

1. Kuća i oko kuće

1.1. Stari materijali za zidanje kuća

- malter, hemijski sastav, hemijski proces za dobijanje;

- cigla, hemijski sastav, dobijanje, hemijska svojstva;

- gips, hemijski sastav, dobijanje, hemijska svojstva.

1.2. Noviji materijali za kuće

- Izolacione supstance

katrani, stiropor, hemijski sastav, dobijanje, hemijska svojstva, bezbedno korišćenje; fasadne obloge kao izolacije: hemijski sastav, hemijska i fizička svojstva koja omogućuju da se koriste za izolaciju, bio materijali za izolaciju (trska, slama...);

Novi materijali za krovne pokrivke: hemijski sastav, hemijska i fizička svojstva koja omogućuju da se koriste kao krovna pokrivka, bezbedno korišćenje;

- Boje i lakovi, razređivači, firnisi i rastvarači za ove supstance

boje, pigmenti: hemijski sastav, hemijska i fizička svojstva, bezbedno korišćenje;

razređivači: hemijski sastav, hemijski proces u kome se koriste, bezbedno korišćenje;

Farbe, lakovi - šta su po hemijskom sastavu, sličnosti i razlike, dobijanje, bezbedno korišćenje.

1.3. Život u kući

- Kako se sve zimi grejemo?

Gas, lož-ulje, mazut, ugalj i drvo kao goriva za grejanje kuće zimi. hemijski sastav, proces sagorevanja, bezbedno korišćenje, kalorijske vrednosti pojedinih goriva;

- Gas, benzini i dizel-ulja

goriva za motore, hemijski sastav, proces sagorevanja, bezbedno korišćenje;

- Vodovod i kanalizacija

voda za piće, tehnička voda, sličnosti i razlike u hemijskom sastavu, dobijanje čiste vode za piće, postrojenja za preradu vode za piće, cevi za vodovod, hemikalije za "tretman" vode;

kanalizacija - funkcionisanje, septičke jame, kolektorske kanalizacione cevi i postrojenja za preradu otpadnih voda;

- Električna struja i kućni aparati

električna struja, monofazna i (naizmenična) električna struja - priroda i nastajanje, dnevna i noćna struja, funkcija osigurača u strujnoj instalaciji.

2. Hrana

2.1. Proizvodnja hrane

- Ratarstvo: njiva, bašta, voćnjak

oranje - funkcija;

đubrenje - hemijski sastav, funkcija - hemijski procesi koji se postižu đubrenjem;

prihranjivanje biljaka - svrha, hemijska priroda prihranjivanja, zaštita od "štetočina" - smisao, hemijska priroda ovog postupka, sličnosti i razlike među pojmovima đubrenje, prihranjivanje, zaštita, bezbedna upotreba hemijskih supstanci;

- Stočarstvo

ishrana i zdravstvena zaštita stoke, stočni i živinski koncentrati, biološki i hemijski sastav, svrha i smisao upotrebe, rizici i bezbedno korišćenje;

vakcine, biološki i hemijski sastav i principi delovanja, svrha i smisao upotrebe, rizici i bezbedno korišćenje;

2.2. Čuvanje (konzerviranje) hrane

- Pojam konzerviranja

biološki smisao, hemijska i biološka priroda ovog procesa, stare procedure u domaćinstvima, osnovni postupci;

- Zagrevanje hrane

biološki smisao, hemijska i biološka priroda ovog procesa, mikroorganizmi, praktična upotreba;

- Dehidratacija (sušenje)

biološki smisao, hemijska i biološka priroda ovog procesa, mikroorganizmi, praktična upotreba;

- Inaktivacija niskom temperaturom (npr. smrzavanje)

biološki smisao, hemijska i biološka priroda ovog procesa, mikroorganizmi, praktična upotreba;

- Osmotska inhibicija (Dodatak većih količina soli ili šećera u koncentracijama koje su nepovoljne po mikroorganizme)

biološki smisao, hemijska i biološka priroda ovog procesa, mikroorganizmi, praktična upotreba;

- Sprečavanje razvoja mikroorganizama (MO) njihovim trovanjem (dimljenjem, upotrebom ugljen-dioksida, alkohola itd.)

biološki smisao, hemijska i biološka priroda ovog procesa, mikroorganizmi, praktična upotreba;

- Menjanje kiselosti rastvora

biološki smisao, hemijska i biološka priroda ovog procesa, mikroorganizmi, praktična upotreba;

- Oksidacija ili Ozonizacija

biološki smisao, hemijska i biološka priroda ovog procesa, mikroorganizmi, praktična upotreba;

2.3. Priprema hrane

- Osnovni sastojci hrana i molekuli koji ulaze u sastav pojedinih vrsta hrane

masti, ugljeni hidrati, proteini, vitamini, minerali, pojam, sličnosti i razlike u hemijskom sastavu;

- Priprema hrane u savremenim uslovima

biološki, hemijski i fizički procesi koji se dešavaju;

- Mešenje hleba i testa

biološki, fizički ili hemijski procesi, upravljanje procesom, praktične koristi;

- Termička obrada (kuvanje, pečenje i prženje) hrane

pojmovi, sličnosti i razlike. biološki, fizički ili hemijski procesi, upravljanje procesom, praktične koristi, fizičke i hemijske promene sastojaka hrane tokom obrade, promene u strukturama tkiva koja se obrađuju i molekulima proteina, masti, ugljenih hidrata, vitamina i minerala koji čine ta tkiva.

3. Zdravlje

3.1. Zdravlje i bolest

- Bakterije, kvasci, gljivice, virusi

pojam, sličnosti i razlike;

mikroorganizmi kao uzročnici bolesti, najčešći uzročnici bolesti ljudi;

3.2. Lečenje od bolesti izazvanih mikroorganizmima

- Antibiotici

pojam, hemijska i biološka priroda delovanja, svrha i smisao upotrebe, rizici i bezbedno korišćenje;

- Vakcine i serumi

pojam, hemijska i biološka priroda delovanja, svrha i smisao upotrebe, rizici i bezbedno korišćenje;

3.3. Lečenje od drugih napasti

- Štetočine (insekti i glodari koji ugrožavaju čoveka)

sredstva za deratizaciju (mišomor) i otrovi za životinje, pojam, hemijska i biološka priroda delovanja, svrha i smisao upotrebe, rizici i bezbedno korišćenje;

- Insekti, vaške, buve i otrovi za insekte

sredstva za dezinsekciju (DDT) i otrovi za insekte, pojam, hemijska i biološka priroda delovanja, svrha i smisao upotrebe, rizici i bezbedno korišćenje;

3.4. Kućna higijena

- Hemijska sredstva za kućnu higijenu

kiseline, sone i varikine, praškovi, sapuni, paste za zube, šamponi, izbeljivači, osveživači, dezodoransi, parfemi, kreme prirodne supstance koje su se nekad koristile i sadašnji industrijski proizvodi, rizici i bezbedno korišćenje;

Način ostvarivanja programa

Na početku programa navedeni su ishodi prema kojima se planira i realizuje nastava u ovom modulu. U okviru ovog modula polaznici bi trebalo da savladaju naučna objašnjenja o "običnim" stvarima kojima su okruženi i sa kojima žive. Ovaj predmet se sastoji od niza lekcija i objašnjenja kako bi polaznici razumeli na kojim naučnim principima se zasnivaju znanja i veštine upotrebljive u svakodnevnom životu.

Sva objašnjenja prilagođena su odraslima koji, s jedne strane, imaju "životna" znanja i iskustva (po čemu se razlikuju od redovnih polaznika osnovne škole). S druge strane, polaznici su stekli nova znanja iz prirodnih nauka (koje su savladali u okviru FOOO). Osnovni cilj ovog modula je da se povežu i usaglase životna i novostečena znanja i iskustva.

Delovi sadržaja ovog modula zasnovani su na znanjima koje je čovek osvajao u poslednjih nekoliko stotina godina kroz prirodne nauke: biologiju, fiziku i hemiju. Zbog toga bi realizaciju ovog modula mogu (alternativno) da ostvare nastavnici sva tri predmeta iz prirodnih nauka: biologije, fizike i hemije.

Sadržaj modula trebalo bi da bude organizovan oko tema (tematska organizacija sadržaja) koje su navedene u Sadržaju modula. To znači da bi trebalo da svaka tema kompozitno okupi relevantna znanja iz svih pojedinih nauka, hemije, fizike i biologije.

U načinu realizacije dominantan je interaktivni način rada. Nastavnik mora uvažiti postojeća znanja i iskustva polaznika i od njih početi realizaciju svakog časa. U toku tog prvog segmenta časa, trebalo bi obezbediti uslove da učesnici slobodno iznesu svoja mišljenja i objašnjenja, ma kako ona bila drugačija ili pogrešna od naučnih. Ova objašnjenja i mišljenja polaznika moraju biti polazna osnova za izgradnju znanja iz ovog modula. Nastavnik, uz pomoć malih priča datih u didaktičkom materijalu (po nekoliko smeštenih u jedan čas), ali i svih pomoćnih informacija dobijenih iz drugih izvora informacija, daje objašnjenje sa stanovišta prirodnih nauka na način da polaznici razumeju naučna objašnjenja, a time im olakšava njihovu kasniju primenu u svakodnevnom životu.

Način rada bi trebalo da omogući i da sami polaznici budu u prilici da jedni sa drugima razmenjuju sopstvena iskustva, ali i da, u razgovoru sa nastavnikom, dobiju odgovore na pitanja koja su se njima postavljala kao problematična za razumevanje i da se naučno interpretiraju postojeće eventualne zablude.

Tokom nastave nastavnici iz sva tri predmeta prirodnih nauka, moraju obavezno biti upoznati sa sadržajem ovog modula i referirajući stalno na ovaj modul u svim prigodnim situacijama tokom nastave iz odgovarajućih predmeta, tako da sadržaji ovog modula predstavljaju logični nastavak pojedinih poglavlja kako iz biologije, tako i iz fizike i hemije. Time će se dati podrška ostvarivanju horizontalne povezanosti među predmetima.

Napredovanje polaznika se stalno prati u odnosu na ishode. U zavisnosti od odgovora potrebno je planirati povratne informacije kojima se mogu prevazići greške i zablude u načinu mišljenja. Prema vrsti greške ali i prema uspešnom odgovaranju potrebno je planirati dodatni materijal. Važno je da nastavnik bude spreman da menja primere i aktivnosti na času kad uoči da se javljaju problemi u razumevanju sadržaja.

Sadržaji su podeljeni u tri velike celine:

1. kuća i oko kuće;

2. hrana;

3. zdravlje.

Redosled tema u obaveznom sadržaju i priručnom didaktičkom materijalu dat je po određenom logičkom redosledu. Međutim, ukoliko se iz nekih razloga pokaže da je potrebno da se redosled izmeni, to je sasvim prihvatljivo.

U okviru programa iz prve celine ("kuća i oko kuće") najveći deo obaveze realizacije poželjno bi bilo da leži na nastavnicima hemije i/ili fizike koji bi trebalo da polaznicima omoguće povezivanje njihovih životnih i iskustvenih veština sa naučnim istinama u hemiji i fizici.

Za svaku temu, zamisao je da časovi prate sličan scenario: počinju segmentom u kome nastavnik različitim problemskim pitanjima od polaznika traži da iznesu sva svoja postojeća iskustva i objašnjenja pojave, fenomena, procesa (kao što su: šta je malter, kako se dobijaju cigle (kako se, koliko i zašto peku) i kako se koristi gips, zašto se on brzo stvrdnjava). Potom nastavnik prezentuje naučna objašnjenja o pokrenutim pitanjima i hemijskim i fizičkim procesima kojima se mogu objasniti odgovori. Pri tom, svoju prezentaciju modeluje i usklađuje sa potrebama, objašnjenjima i pitanjima polaznika. Nastavnik stalno referira na "narodnu mudrost" i na dobra rešenja koja su se zadržala u tradiciji.

Isto važi i za realizaciju segmenta o novim materijalima, nastavnik u objašnjenju, pošto je utvrdio znanja i iskustva polaznika, stavlja akcenat na objašnjenja koja su važna za svakodnevnu upotrebu ovih materijala (na primer: kako su izgrađene i kako funkcionišu izolacione supstance koje se koriste u savremenom životu, kako koristiti fasadne obloge i slično).

Sve sadržaje iz odeljka "Život u kući" (o grejanju, energentima, vodovodu i dobijaju čiste vode trebalo bi da realizuju, shodno temi koja se obrađuje, nastavnici hemije, i/ili nastavnici fizike, posebno u segmentu gde su objašnjenja o električnoj struji i kućnim aparatima).

U okviru programa iz druge celine ("Hrana") obaveze leže na nastavnicima biologije i/ili hemije, koji bi trebalo da polaznicima omogući povezivanje znanja o proizvodnji hrane (ratarstvo i stočarstvo) sa njihovim životnim iskustvima.

Isto važi i za razumevanje važnih procesa na kojima se bazira čuvanje tj. konzerviranje hrane. Čuvanje hrane je proces kojim čovek tretira hranu kako bi zaustavio ili usporio kvarenje hrane (bilo da spreči gubitak kvaliteta, jestivost ili hranljivu vrednost te hrane). Zato su tokom istorije razvijeni mnogi postupci koje tradicionalno zovemo "pripremanje zimnice". Koji su postupci koje primenjujemo da bismo postigli konzerviranje hrane? Kako postižemo da se ubiju ili u razvoju zakoče mikroorganizmi (MO)? Šta je smisao razumevanja ovih procesa za polaznika i koji su ti procesi?

Istim pristupom trebalo bi obrađivati i sadržaje koji obrađuju pripremu hrane, gde bi kod polaznika trebalo postići razumevanje o tome koji se to procesi (biološki, fizički ili hemijski) dešavaju tokom pripreme hrane za konzumiranje, kako to radimo danas meseći hleb, termički obrađujući hranu (kuvanje, pečenje i prženje), kao i šta se dešava sa sastojcima hrane tokom obrade (šta se dešava sa molekulima masti, proteina i ugljenih hidrata koji sačinjavaju biljna i životinjska tkiva).

Sadržaje iz treće celine realizovali bi nastavnici biologije i/ili nastavnici hemije. Oni bi, kroz razgovore, odgovarali na pitanja iz zdravlja dajući polaznicima potpuna objašnjenja o mikroorganizmima kao uzročnicima bolesti, ali i na koji način se možemo lečiti od bolesti izazvanih mikroorganizmima (antibiotici, vakcine). Polaznicima bi trebalo dati i osnovna objašnjenja o načinima na koje se borimo protiv nekih drugih napasti (glodara, insekata), ali i o osnovnim načinima održavanja higijene.

Sve osnovne sadržaje pomoću kojih bi trebalo da realizuju interaktivne časove, nastavnici će imati pripremljene u dodatnom instruktivnom materijalu, pošto za ovako koncipiran modul do sad ne postoji odgovarajući štampani materijal.

IV PROGRAMI OBUKA

Način ostvarivanja programa obuke

Na kraju završenog sedmog razreda polaznici imaju pravo da biraju jedan od programa obuke propisanih ovim pravilnikom i Pravilnikom o programu ogleda funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih Roma ("Prosvetni glasnik", br. 7/06 i 2/09), u skladu sa sopstvenim potrebama, interesovanjima i sposobnostima i u skladu sa mogućnostima škole. Osnovna škola organizuje savetovanje i vođenje polaznika u izboru programa obuke.

Na osnovu izbora programa obuke, osnovna škola odlučuje sa kojim stručnim školama (u daljem tekstu: stručna škola) će zaključiti ugovore. Osnovna i stručna škola usaglašava vreme i organizaciju nastave i obuke i druga pitanja od interesa za uspešno ostvarivanje ogleda.

Osnovna škola zaključuje ugovor o ostvarivanju programa obuke sa stručnom školom u svom sedištu, koja ima rešenje o verifikaciji za odgovarajuće područje rada u okviru koje su izabrani programi obuke.

Ako nema stručne škole verifikovane za područje rada u kome postoji interes za obuku, osnovna škola zaključuje ugovor sa drugom stručnom školom van svog sedišta, vodeći računa o ekonomičnosti organizacije i ostvarivanja programa ogleda. Stručna škola može za određeni program obuke da zaključi poseban ugovor sa drugim fizičkim ili pravnim licem registrovanim za obavljanje delatnosti u okviru koje se obavljaju poslovi za koje se vrši ta vrsta obuke. Stručna škola ima obavezu da organizuje i prati ostvarivanje obuke, obrazuje komisiju, organizuje ispit za obuku i izda ispravu.

Program obuke može da traje od 90 - 270 časova.

Obuka može da počne u toku pohađanja nastave osmog razreda, a ne može da bude završena pre završetka razreda.

Pravo na pohađanje obuka ima kandidat koji pohađa nastavu osnovnog obrazovanja po programu ovog ogleda.

Pravo na polaganje ispita za obuku ima kandidat nakon završenog osmog razreda, odnosno stečenog osnovnog obrazovanja i nakon pohađanja programa obuke.

Stručna škola obrazuje komisiju za obavljanje ispita za obuku. Komisija ima najmanje tri člana. Predsednik komisije je nastavnik praktične nastave za datu obuku. Po jednog člana komisije predlažu unija poslodavaca, privredna komora ili zanatska komora i filijala Nacionalne službe za zapošljavanje, a na zahtev stručne škole.

Za predsednika ili člana komisije za obavljanje ispita za obuku ne može da bude određen nastavnik koji je obavljao obuku ili lice koje je obavljalo obuku, ali je dužan da prisustvuje ispitu.

Ispit se može obaviti na mestu na kome je obavljena obuka.

Ispitom za obuku proveravaju se postignuća opštih i specifičnih ishoda programa obuke, odnosno stručne kompetencije. Ispit se sastoji od obavljanja praktičnog radnog zadatka i njegove odbrane. Za svaki predviđeni opšti ishod, odnosno stručnu kompetenciju utvrđuje se lista radnih zadataka. Lista radnih zadataka data je u priručniku za obuku koji je razvijen za potrebe FOOO i dostupna je polaznicima na početku obuke. U okviru ispita za obuku kandidat izvršava jedan do dva radna zadatka. Polaznik izvlači radne zadatke neposredno pre početka ispita za obuku, s tim da ima dovoljno vremena za pripremu za izvršenje radnog zadatka. Tokom izvršenja radnog zadatka članovi komisije mogu da zahtevaju od polaznika da obrazloži i objasni postupke i procedure izvršenja zadatka.

Ocena na ispitu se izražava sa: "položio" ili "nije položio". Ocena položio daje se ukoliko polaznik izvrši svaki postavljeni radni zadatak prema utvrđenim kriterijumima izvršenja. Kriterijumi izvršenja za svaku stručnu kompetenciju i njene pojedinačne elemente su opisani u priručniku za obuku. Ispitna komisija utvrđuje ocenu većinom glasova.

Osim izvršenja radnog zadatka prema utvrđenim kriterijumima komisija vrednuje i dodatne elemente izvršenja, kao što su:

- lična priprema za izradu radnog zadatka (propisana odeća i obuća, lična higijena za rad na radnom mestu);

- priprema radnog mesta (priprema pribora, alata i uređaja i stanje u kome ih ostavlja po izvršenju radnog zadatka);

- pravilno rukovanje priborom, alatom, uređajima, materijalom i opremom;

- sprovođenje mera zaštite na radu;

- poštovanje propisa iz oblasti sigurnosti na radu i zaštite životne sredine.

Kandidat može najviše dva puta da polaže ispit za obuku.

Ukoliko kandidat nije u celini savladao program, komisija je dužna da dâ školi predlog šta još polaznik treba da savlada i u kom roku da bi položio ispit za obuku.

Stručna škola izdaje uverenje o položenom ispitu za obuku na svom obrascu.

Uverenje treba da sadrži: podatke o stručnoj školi (naziv i sedište škole, broj rešenja o verifikaciji), podatke o kandidatu (lični podaci) i podatke o programu obuke (naziv programa obuke i broj "Prosvetnog glasnika" u kome je objavljen, broj časova obuke i opšte ishode programa obuke - stručne kompetencije koje je polaznik stekao).

Struktura programa obuke

Sadržaji osnovnog obrazovanja koncipirani su tako da predstavljaju polaznu osnovu za ostvarivanje programa obuke; oni su funkcionalni deo znanja i veština neophodnih za obavljanje poslova za koje se polaznici po ovom programu obučavaju. Na taj način ostvaruju se sadržinska i vremenska racionalizacija programa obuke i integralni programski okvir koji omogućava uspešno savladavanje programa obuke i dalje stručno obrazovanje.

Programi obuke imaju sledeću strukturu:

- naziv programa;

- svrha programa;

- cilj programa;

- opšti ishodi programa;

- specifični ishodi programa;

- sadržaj programa;

- specifični zahtevi;

- trajanje obuke;

- način organizacije i ostvarivanja obuke.

Vrste obuka i njihovo trajanje

Naziv programa: OBUKA ZA LIVENJE U PEŠČANIM KALUPIMA

Poslovi livenja u peščanim kalupima pripadaju području rada Geologija, rudarstvo i metalurgija, oblast metalurgija i odnose se na izradu peščanih kalupa i izlivanje rastopljenog liva u peščane kalupe.

Uspešno završena obuka po ovom programu omogućava sticanje osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija neophodnih za rad na poslovima livenja u peščanim kalupima.

Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu omogućavaju dalje obuke za poslove: topljenje gvožđa, čelika i obojenih metala, livenja na automatizovanim linijama livenja, livenja pod pritiskom, livenja u metalnim kalupima, centrifugalnog livenja i livenja mikroliva.

Svrha programa:

Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za livenje u peščanim kalupima prema datoj dokumentaciji.

Cilj programa:

Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:

- izradu peščanih kalupa i jezgara;

- pripremu kalupa za livenje;

- izlivanje metala u peščane kalupe.

Opšti ishodi programa:

Po završetku programa polaznik će biti u stanju da:

- priprema jezgrene i kalupske mešavine;

- izradi peščane kalupe;

- izradi peščana jezgra;

- ulaže jezgra u kalup;

- sklopi kalup;

- izradi ulivni sistem;

- pripremi metal i peć za topljenje;

- topi metal u pećima;

- izliva rastopljeni metal u kalupe;

- istresa i čisti odlivke.

Specifični ishodi programa:

Po završetku programa polaznik je u stanju da:

- prepozna propise, vrste i karakteristike materijala, koji se koriste prilikom livenja;

- objasni način funkcionisanja i održavanja alata, postrojenja, uređaja i opreme za livenje u peščanim kalupima;

- navede karakteristike materijala koji se koristi prilikom livenja u peščanim kalupima;

- pripremi kalupsku i jezgrenu mešavinu na osnovu specifikacije;

- izradi peščani kalup ručnim kalupovanjem, mašinskim kalupovanjem i kalupovanje pomoću šablona;

- izradi jezgro ručnim kalupovanjem;

- pripremi kalup za livenje;

- pripremi metal za topljenje prema datoj specifikaciji;

- pripremi peć za topljenje;

- primenjuje mere bezbednosti i sigurnosti na radu i zaštitu čovekove okoline;

- pravovremeno, savesno, odgovorno, efikasno i uredno obavlja poslove koji su mu povereni;

- ispoljava pozitivan odnos prema profesionalno-etičkim normama i vrednostima;

- ispoljava pozitivan odnos prema značaju funkcionalne i tehničke ispravnosti i održavanja opreme i sredstava rada.

Sadržaj programa:

(TEHNIČKA DOKUMENTACIJA PRIMENJENA NA ZAVARIVANJE)

1) standardi tehničkog crtanja;

2) analiza i čitanje radioničkih i sklopnih crteža u livarstvu;

3) tolerancije;

(OSNOVE OBRADE MATERIJALA)

4) merenje i kontrolisanje dužina, uglova, ravnosti i profila;

5) pribor za stezanje i pridržavanje;

6) ocrtavanje i obeležavanje limova i profila;

7) osnovna obrada materijala (turpijanje, sečenje ručnim i mašinskim testerama, sečenje sekačima, ručnim i mašinskim testerama i makazama, turpijanje, bušenje rupa);

(MERE ZAŠTITE)

8) mere bezbednosti i sigurnosti radu;

9) mere zaštite čovekove okoline;

10) ponašanje na radnom mestu;

(MATERIJALI)

11) karakteristike materijala u livarstvu;

12) standardi za označavanje materijala u livarstvu;

(KALUPI)

13) osnove tehnologije livenja;

14) kalupnici, modelne ploče i livački alat;

15) materijal za izradu kalupa i jezgara;

16) postupci izrade kalupa i jezgara;

17) priprema kalupa za livenje;

18) mere bezbednosti i sigurnosti na radu pri izradi kalupa, jezgara i pripremi kalupa za livenje i zaštita čovekove okoline;

(TOPLJENJE I IZLIVANJE)

19) osnove topljenja i legiranja metala;

20) topioničarski agregati u livnicama;

21) priprema agregata za dobijanje legura;

22) peći za topljenje legura;

23) topljenje legura;

24) izlivanje legura u peščane kalupe;

25) hlađenje i istresanje odlivaka;

26) čišćenje odlivaka od peska;

27) odstranjivanje nepotrebnih elemenata sa odlivka;

28) mere bezbednosti i sigurnosti na radu pri topljenju i izlivanju metala i zaštita čovekove okoline.

Specifični zahtevi

Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad u livnici.

Trajanje obuke

Ukupan broj časova obuke je 240.

NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE

Obuka za livenje u peščanim kalupima izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Geologija, rudarstvo i metalurgija, oblast metalurgija.

Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici, specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici ili odgovarajućem proizvodnom pogonu.

Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima koji se obavljaju u procesu livenja u peščanim kalupima. Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.

U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi, tehničko tehnološka dokumentacija, i nastavni materijal za učenje, prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.

Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti: primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu, rukovanje i održavanje sredstava rada (alat, pribor).

S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku livenja u peščanim kalupima.

Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad, pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.

Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze posebna stručna, znanja, veštine, stavovi, vrednosti i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa.

Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja, već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.

Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova ili u vremenu koje utvrdi socijalni partner kod koga se izvodi praktična nastava.

Naziv programa: OBUKA ZA IZVOĐAČA MAŠINSKOG MALTERISANJA

Poslovi izvođača mašinskog malterisanja pripadaju području rada Geodezija i građevinarstvo, oblast građevinarstvo.

Uspešno završena obuka po ovom programu omogućava sticanje osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija na poslovima izvođenja mašinskog malterisanja i izrade cementne košuljice, u skladu sa standardima i uslovima primene.

Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu daju mogućnost dalje obuke za poslove zidara i fasadera.

Svrha programa:

Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za izvođenje mašinskog malterisanja zidova i plafona i izrade cementne košuljice, u skladu sa standardima i uslovima primene.

Cilj programa:

Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:

- mašinsko malterisanje zidova i plafona;

- mašinsku izradu cementne košuljice.

Opšti ishodi programa:

Po završetku obuke polaznik će biti u stanju da:

- prenese materijal, skelu, alat i pribor za izradu maltera i mašinu;

- pripremi podlogu, skelu, mašinu i materijal za rad;

- razastre i obradi malter /košuljicu;

- demontira skelu, očisti mašinu, alat, pribor za rad i radno okruženje.

Specifični ishodi programa:

Po završetku obuke polaznik je u stanju da:

- objasni funkciju i karakteristike materijala koji ulaze u sastav maltera i cementne košuljice;

- razume funkciju razmere sastavnih delova maltera i cementne košuljice;

- objasni funkciju mašine za spravljanje maltera i cementne košuljice;

- opiše podlogu za rad;

- objasni ulogu i karakteristike dodatnih zaštitnih slojeva prilikom izrade cementne košuljice: akustičke i toplotne izolacije, hidroizolacije, parne brane;

- izvede pravilan prenos i skladištenje materijala, izbor i pripremu alata, pribora za rad i mašine za mašinsko malterisanje;

- pravilno montira i demontira skelu za rad;

- izvrši pripremu podloge za mašinsko malterisanje;

- izvede mašinsko malterisanje zidova i plafona;

- izvrši pripremu podloge za mašinsku izradu cementne košuljice;

- ugradi cementnu košuljicu;

- opere i očisti mašinu i sve njene funkcionalne delove, nakon završetka mašinskog malterisanja/izrade cementne košuljice i spremi je za sledeću upotrebu;

- poštuje radnu i tehnološku disciplinu;

- primenjuje mere bezbednosti i zaštite zdravlja na radu;

- poštuje propise iz oblasti zaštite životne sredine.

Sadržaj programa:

(MAŠINSKO MALTERISANJE ZIDOVA I PLAFONA)

1) mere bezbednosti i zaštite zdravlja na radu;

2) zaštita životne sredine;

3) malteri,

- funkcija maltera,

- vrste maltera,

- razmere mešanja maltera,

- mašinski malteri, karakteristike i način spravljanja,

- tehnologija spravljanja maltera i mašinskih maltera;

4) alat i pribor za rad;

5) organizacija radnog mesta;

6) skele,

- vrste i izbor pomoćnih skela za rad,

- montaža/demontaža skele;

7) mašine za spravljanje maltera/cementne košuljice,

- funkcije i karakteristike,

- sastavni delovi,

- čuvanje i održavanje mašine,

- tehnologija rada na mašini;

8) podloga za rad,

- vrste i karakteristike podloga;

9) ugradnja i nega maltera,

- tehnologija ugradnje maltera,

- proces vezivanja i očvršćavanja i nega maltera;

(MAŠINSKA IZRADA CEMENTNE KOŠULJICE)

10) podloge za rad,

- funkcija i podela podloga podova,

- karakteristike podloge,

- vrste i funkcija dodatnih zaštitnih slojeva,

- tehnologija razastiranja dodatnih zaštitnih slojeva, prema vrstama;

11) alat i pribor za rad;

12) organizacija radnog mesta;

13) priprema za ugradnju cementne košuljice,

- funkcija dilatacije kod cementne košuljice,

- funkcija vođica,

- tehnologija rada;

14) cementna košuljica,

- vrste,

- sastav,

- ojačavanje cementne košuljice armiranjem,

- fiberglas,

- tehnologija spravljanja cementne košuljice,

- tehnološki postupak ugradnje cementne košuljice,

- vezivanje, očvršćavanje i nega cementne košuljice.

Specifični zahtevi

Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad u građevinarstvu i na visini.

Trajanje obuke

Ukupan broj časova obuke je 240.

NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE

Obuka za izvođača mašinskog malterisanja izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Geodezija i građevinarstvo, oblast građevinarstvo.

Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici, specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici ili odgovarajućem proizvodnom pogonu.

Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima koji se obavljaju u procesu mašinskog malterisanja. Tematske celine grupisane su prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.

U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva, kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi, prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.

Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti i primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu, rukovanje sredstvima rada (mašinama, alatom, priborom, aparatima, uređajima).

S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji ostvaruju program obuke se preporčuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja odraslih u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku iz mašinskog malterisanja.

Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad, pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, putem sticanja znanja, praktičnog rada i vežbanja vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.

Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema definisanom standardu ili očekivanju obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi nalaze se posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koja opisuju specifični ishodi programa.

Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja, već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.

Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova.

Naziv programa: OBUKA ZA IZVOĐAČA TERMOIZOLACIONIH (DEMIT) FASADA

Poslovi izvođača termoizolacionih (demit) fasada pripadaju području rada i Geodezija i građevinarstvo, oblast građevinarstvo.

Uspešno završena obuka po ovom programu omogućava sticanje osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija na poslovima izvođenja termoizolacionih (demit) fasada, u skladu sa standardima.

Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu daju mogućnost daljih obuka za poslove zidara i fasadera.

Svrha programa:

Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za izvođenje termoizolacionih (demit) fasada u skladu sa standardima.

Cilj programa:

Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:

- izvođenje pripremnih radova na postavljanju termoizolacionih (demit) fasada;

- postavljanje termoizolacionih (demit) fasada.

Opšti ishodi programa:

Po završetku obuke polaznik će biti u stanju da:

- pravilno prenese i skladišti materijal, skelu, alat i pribor za rad;

- izvede pripremne radove;

- obloži zidove termoizolacionim pločama;

- nanese i armira osnovni malter;

- izradi završne slojeve fasade.

Specifični ishodi programa:

Po završetku obuke polaznik će biti u stanju da:

- razume razloge za ugradnju termičkih slojeva fasade;

- objasni karakteristike termičkih (demit) fasada, sastav i funkcije pojedinačnih slojeva i materijal;

- navede osnovne fizičke i hemijske osobine materijala koji se ugrađuju;

- poznaje mere higijensko tehničke zaštite na radu;

- okarakteriše zidove kao podloge za rad;

- izabere tehnike spajanja i spojna sredstva naspram vrste i funkcije primenjenog materijala;

- izabere alate, pomoćne materijale i pribor za rad;

- izvede pravilan prenos i skladištenje osnovnog i pomoćnog materijala;

- pravilno montira i demontira skelu za rad;

- pravilno zaštiti elemente objekta pre rada;

- obavi pravilnu montažu donje noseće lajsne, kao podloge za rad;

- izvrši tehnološki pravilnu ugradnju predviđenog termičkog sloja fasade;

- izvede nanošenje i armiranje osnovnog maltera i glet mase u slojevima;

- dosegne preciznost i estetiku prilikom nanošenja završnog mineralnog sloja fasade;

- poštuje radnu i tehnološku disciplinu;

- primenjuje mere bezbednosti i zaštite zdravlja na radu;

- poštuje propise iz oblasti zaštite životne sredine.

Sadržaj programa:

1) mere bezbednosti i zaštite zdravlja na radu;

2) zaštita životne sredine;

3) termoizolacija objekata,

- funkcija,

- vrste izolacija,

- termoizolaciona svojstva konstrukcije objekata,

- višeslojni zidovi,

- vrste termičkih izolacija;

4) termička (demit) fasada,

- materijali i funkcije pojedinačnih slojeva,

- termoizolacione penoplast ploče;

5) alati, pribor za rad i pomoćni materijali,

- tehnike spajanja i spojna sredstva,

- organizacija rada;

6) pomoćni materijali i njihova funkcija,

- nosive lajsne,

- tehnologija pripreme, montaže i ankerovanja nosivih lajsni i termoizolacionih ploča;

7) osnovni malter,

- armiranje maltera,

- tehnologija spravljanja i ugradnje osnovnog armiranog maltera;

8) glet masa;

9) tehnologija spravljanja i ugradnje glet mase;

10) završni, grubi, plastificirani mineralni sloj,

- sastav i funkcija,

- tehnologija pripreme i nanošenja završnog sloja;

11) skele,

- vrste i izbor radnih pomoćnih skela za rad,

- montaža/demontaža skele.

Specifični zahtevi

Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad u građevinarstvu i na visini.

Trajanje obuke

Ukupan broj časova obuke je 240.

NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE

Obuku za izvođača termoizolacionih (demit) fasada izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Geodezija i građevinarstvo, oblast građevinarstvo.

Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici, specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici ili odgovarajućem proizvodnom pogonu.

Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima koji se obavljaju u procesu postavljanja termoizolacionih (demit) fasada. Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.

U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi, tehničko tehnološka dokumentacija, nastavni materijal za učenje, prezentacije i filmove sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.

Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti: primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu, rukovanje sredstvima rada (mašinama, alatom, priborom, aparatima, uređajima).

S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog opšteg obrazovanja i obuka, nastavnicima koji ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja odraslih u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku izvođača termoizolacionih (demit) fasada.

Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad, pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.

Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa.

Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke.

Ishodi skreću pažnju nastavniku na kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.

Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova ili u vremenu koji utvrdi socijalni partner kod koga se izvodi praktična nastava.

Naziv programa: OBUKA ZA MONTAŽERA BITUMENSKE ŠINDRE

Poslovi montažera bitumenske šindre pripadaju području rada Geodezija i građevinarstvo, oblast građevinarstvo.

Uspešno završena obuka po ovom programu omogućava sticanje osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija na poslovima montaže bitumenske šindre (tegole).

Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu daju mogućnost daljih obuka za poslove: pokrivanja krovova crepom, pokrivanja krovova cementno-azbestnim proizvodima i rekonstrukcije krova i krovopokrivača.

Svrha programa:

Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za obavljanje poslova pokrivanja krovova montažom bitumenske šindre (tegole).

Cilj programa:

Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:

- izvođenje pripremnih radova na postavljanju bitumenske šindre;

- postavljanje bitumenske šindre.

Opšti ishodi programa:

Po završetku obuke polaznik će biti u stanju da:

- isporuči i skladišti materijale krovne podloge i obloge;

- postavi podlogu;

- postavi dodatne slojeve, elemente i pripremi delove krova;

- pokrije krov bitumenskom šindrom;

- završno obradi i proveri pokrivač.

Specifični ishodi programa:

Po završetku obuke polaznik je u stanju da:

- razlikuje vrste, funkciju, sastav i karakteristike bitumenske šindre;

- navede vrste i konstrukcije krovova;

- razlikuje vrste, funkciju i karakteristike materijala za podlogu;

- razume ulogu ventilacije krova;

- prepozna funkciju, vrste i karakteristike materijala za dodatnu zaštitu krovišta od vode u zavisnosti od nagiba i složenosti krova;

- poznaje mere zaštite na radu;

- izabere alate, merne uređaje, pribor i pomoćne materijale za rad prema nameni;

- izvede pravilan prenos i skladištenje krovnog pokrivača, podloge i dodatnih elemenata slojeva krova;

- proveri dimenzije i uglovnost podloge za rad;

- organizuje radno okruženje;

- izvrši pravilno postavljanje podloge za rad;

- izvrši pravilan izbor tehnoloških postupaka montaže dodatnih slojeva prema funkciji i vrsti materijala;

- uskladi svoje aktivnosti sa radom limara; izvede preciznu montažu/fiksiranje bitumenskog pokrivača prema mestu ugradnje;

- montira snegobrane prema potrebi;

- obavi završnu obradu, čišćenje i proveru krova;

- poštuje radnu i tehnološku disciplinu;

- primenjuje mere bezbednosti i zaštite zdravlja na radu;

- poštuje propise iz oblasti zaštite životne sredine.

Sadržaj programa:

1) mere bezbednosti i zaštite zdravlja na radu;

2) zaštita životne sredine;

3) krovne konstrukcije;

4) krovni pokrivači,

- podela i karakteristike pokrivača prema materijalima;

5) bitumenska šindra,

- vrste, funkcija, sastav i karakteristike bitumenske šindre kao materijala;

6) alat, pribor i pomoćni materijali za rad;

7) organizacija radnog mesta;

8) podloge krovnog pokrivača,

- funkcija, vrste i karakteristike materijala za podlogu krovnog pokrivača,

- tehnologija montaže krovnih podloga;

9) ventilacija krova,

- funkcija i karakteristike ventilacionih elemenata,

- tehnologija montaže krovne ventilacije;

10) dodatna zaštita krovišta,

- funkcija, vrste i karakteristike materijala za dodatnu zaštitu krovišta od vode u zavisnosti od nagiba i složenosti krova,

- tehnologija montaže materijala za dodatnu zaštitu krovišta od vode u zavisnosti od nagiba i složenosti krova;

11) limeni opšav i oluci,

- osnovna znanja o funkciji limenog opšava, olucima i karakteristikama materijala,

- informativna znanja o tehnologiji montaže limenog opšava i oluka na krovu zbog koordinacije radova;

12) pokrivanje krovova bitumenskom šindrom,

- tehnologija pokrivanja bitumenskom šindrom (pravila zasnivanja polaznog reda bitumenske šindre, pokrivanje uvale, slemena, grebena i pokrivanje podizanjem šindre uz zidove);

13) snegobrani,

- funkcija i konstrukcija,

- tehnologija montaže;

14) završna obrada i provera krovnog pokrivača.

Specifični zahtevi

Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad u građevinarstvu i na visini.

Trajanje obuke

Ukupan broj časova obuke je 240.

NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE

Obuka za montažera bitumenske šindre izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Geodezija i građevinarstvo, oblast građevinarstvo.

Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici, specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici ili odgovarajućem proizvodnom pogonu.

Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima koji se obavljaju u procesu postavljanja bitumenske šindre. Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.

U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi, tehničko tehnološka dokumentacija, nastavni materijal za učenje, prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.

Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti: primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu, rukovanje sredstvima rada (mašinama, alatom, priborom, aparatima, uređajima).

S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja odraslih u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku iz montaže bitumenske šindre.

Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad, pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.

Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa.

Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.

Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova ili u vremenu koje utvrdi socijalni partner kod koga se izvodi praktična nastava.

Naziv programa: OBUKA ZA MONTAŽERA PODNIH OBLOGA

Poslovi montažera podnih obloga pripadaju području rada Geodezija i građevinarstvo, oblast građevinarstvo.

Uspešno završena obuka po ovom programu omogućava sticanje osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija na poslovima prenošenja i montaže finalno obrađenih podnih obloga, u skladu sa standardima i zahtevima kupca.

Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu daju mogućnost daljih obuka za poslove: izvođača podnih obloga od plastike i gume, parketara i podopolagača.

Svrha programa:

Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za prenošenje i montažu finalno obrađenih podnih obloga, u skladu sa standardima i zahtevom kupca.

Cilj programa:

Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:

- niveliranje podne podloge;

- polaganje dodatnih slojeva podne konstrukcije;

- montažu finalno obrađenih podnih obloga i završnih/prelaznih lajsni.

Opšti ishodi programa:

Po završetku obuke polaznik će biti u stanju da:

- prenese i pravilno skladišti elemente poda;

- niveliše prethodno postavljenu podlogu;

- postavi dodatne slojeve podloge;

- kroji i montira elemente podne obloge;

- obradi podnu oblogu završnim/prelaznim lajsnama.

Specifični ishodi programa:

Po završetku obuke polaznik je u stanju da:

- klasifikuje podove prema materijalima i konstrukcijama;

- prepozna osobine i tehnologiju primene samonivelirajućih masa;

- objasni funkciju i karakteristike dodatnih slojeva podnih konstrukcija: akustičke i toplotne izolacije, hidroizolacije, parne brane;

- okarakteriše podne obloge;

- izabere alate, merne uređaje, pribor i pomoćne materijale za rad prema nameni;

- izvrši prenos i skladištenje elemenata poda na objektu;

- proveri dimenzije i uglovnost podloge za rad;

- organizuje radno okruženje;

- izvrši pravilan izbor i tehnološki postupak montaže dodatnih slojeva prema vrsti materijala;

- izvede preciznu montažu/fiksiranje podne obloge prema vrsti materijala;

- obavi preciznu montažu/fiksiranje prelaznih/završnih lajsni;

- poštuje radnu i tehnološku disciplinu;

- primenjuje mere bezbednosti i zaštite zdravlja na radu;

- poštuje propise iz oblasti zaštite životne sredine.

Sadržaj programa:

1) mere bezbednosti i zaštite zdravlja na radu;

2) zaštita životne sredine;

3) podela podova,

- podela prema materijalima i konstrukcijama,

- termička podela podova;

4) slojevi poda,

- funkcija,

- materijali;

5) alati, pribor i pomoćni materijali za rad;

6) organizacija radnog mesta;

7) podne podloge,

- niveliranje postojećih podloga;

8) dodatni slojevi podnih konstrukcija,

- tehnologija postavljanja dodatnih slojeva;

9) finalno obrađene podne obloge,

- vrste i oblici,

- materijali,

- načini spajanja,

- načini i tehnologija postavljanja finalno obrađenih elemenata podnih obloga;

10) završne i prelazne lajsne,

- funkcija završnih/prelaznih lajsni,

- vrste i oblici,

- materijali,

- načini spajanja,

- obrada poda završnim/prelaznim lajsnama.

Specifični zahtevi

Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad u građevinarstvu.

Trajanje obuke

Ukupan broj časova obuke je 126.

NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE

Obuka za montažera podnih obloga izvodi izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Geodezija i građevinarstvo, oblast građevinarstvo.

Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici, specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici ili odgovarajućem proizvodnom pogonu.

Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima koji se obavljaju u procesu montaže podnih obloga. Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.

U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi, tehničko tehnološka dokumentacija, nastavni materijal za učenje, prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.

Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti i primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu, rukovanje sredstvima rada (alatom, priborom, aparatima, uređajima).

S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja odraslih u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku iz montaže podnih obloga.

Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad, pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.

Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa.

Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.

Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova ili u vremenu koje utvrdi socijalni partner kod koga se izvodi praktična nastava.

Naziv programa: OBUKA ZA PRIPREMU OTPADA ZA RECIKLAŽU

Poslovi pripreme otpada za reciklažu pripadaju području rada Hemija, nemetali i grafičarstvo.

Uspešno završena obuka po ovom programu omogućava sticanje osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija za rad na poslovima sortiranja i skladištenja materijala za reciklažu.

Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu omogućuju dalje obuke za poslove pripreme stakla za reciklažu, pripreme papira za reciklažu, pripreme starih automobilskih guma za reciklažu, pripreme metala za reciklažu, vulkanizera, plastičara, tehničara za reciklažu i tehničara za zaštitu životne sredine.

Svrha programa:

Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za obavljanje jednostavnih poslova na odvajanju i pripremi sekundarne sirovine za reciklažu, kao i njenom skladištenju.

Cilj programa:

Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:

- prijem i sortiranje otpadnog materijala;

- baliranje i skladištenje sekundarnih sirovina.

Opšti ishodi programa:

Po završetku programa polaznik će biti u stanju da:

- razlikuje materijale koji mogu dalje da se prerađuju;

- izdvoji materijale koji se mogu reciklirati;

- opsluži uređaje za presovanje i baliranje;

- priprema baliran materijal za skladištenje;

- sortira bale materijala za recikliranje u skladištu.

Specifični ishodi programa:

Po završetku programa polaznik je u stanju da:

- razume proces klasifikacije i separacije čvrstog otpada;

- objasni organizaciju deponije;

- razume način funkcionisanja trakastog transportera, prese i uređaja za baliranje;

- prepoznaje materijale koje je moguće reciklirati;

- klasifikuje materijale za reciklažu;

- koristi pomoćni pribor i alat;

- poznaje postupak presovanja i baliranja;

- poznaje organizaciju skladišta;

- primenjuje mere bezbednosti i zaštite zdravlja na radu;

- ima pravilan odnos prema radu.

Sadržaj programa:

1) klasifikacija i separacija čvrstog otpada;

2) organizacija deponije;

3) trakasti transporter;

4) prese;

5) uređaj za baliranje;

6) pomoćni pribor za rad;

7) opsluživanje mašina i uređaja;

8) razvrstavanje otpada;

9) skladištenje;

10) mere bezbednosti i zaštite zdravlja na radu.

Specifični zahtevi

Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad.

Trajanje obuke

Ukupan broj časova obuke je 90.

NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE

Obuka za pripremu otpada za reciklažu izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Hemija, nemetali i grafičarstvo.

Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici, specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici ili odgovarajućem proizvodnom pogonu. Ukoliko škola ne poseduje odgovarajuću radionicu, obuka se može izvoditi i u privrednom društvu (preduzeću ili radnji) koji imaju uslove za ostvarivanje obuke.

Izbor sadržaja programa za obuku je izvršen prema poslovima i radnim zadacima koji se obavljaju u procesu pripreme otpada za reciklažu. Tematske celine grupisane su prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.

U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi, tehničko tehnološka dokumentacija, i nastavni materijal za učenje, prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.

Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti i primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu, rukovanje sredstvima rada (alatom, priborom, aparatima, uređajima).

S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog opšteg obrazovanja i obuka, nastavnicima koji ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja odraslih u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku za pripremu otpada za reciklažu.

Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad, pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.

Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa.

Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.

Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova ili u vremenu koje utvrdi socijalni partner kod koga se izvodi praktična nastava.

Naziv programa: OBUKA ZA POMOĆNOG AUTOLAKIRERA

Poslovi pomoćnog autolakirera pripadaju području rada Hemija, nemetali i grafičarstvo.

Uspešno završena obuka po ovom programu omogućava sticanje osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija za rad na poslovima pripreme plastične i metalne površine vozila za nanošenje premaza.

Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu omogućavaju dalje obuke za poslove: demontiranja i montiranja plastičnih delova na vozilu, demontiranja i montiranja tapaciranih delova na vozilu, nanosioca zaštitnih prevlaka, metalofarbara i autolakirera.

Svrha programa:

Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za obavljanje jednostavnih poslova na pripremi vozila za farbanje i zaštiti od korozije.

Cilj programa:

Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:

- pripremu plastičnih površina za farbanje;

- pripremu metalnih površina za farbanje.

Opšti ishodi programa:

Po završetku programa polaznik će biti u stanju da:

- ukloni masnoću sa elemenata koji se pripremaju za farbanje;

- otkloni koroziju brušenjem;

- nanese zaptivnu masu-git na plastične delove vozila;

- nanese zaptivnu masu-git na metalne delove;

- zaštiti delove vozila koji se neće farbati.

Specifični ishodi programa:

Po završetku programa polaznik je u stanju da:

- navede vrste alata i mašina potrebnih za rad;

- prepozna alate i mašine potrebne za rad;

- opiše postupak rada;

- izabere odgovarajući alat za rad;

- precizno rukuje alatom i mašinama;

- razlikuje materijale potrebne za rad;

- izabere odgovarajući materijal za rad;

- proceni potrebnu količinu materijala;

- primenjuje postupke rada;

- uredno pripremi površinu koju treba sanirati;

- pravilno nanese zaptivnu masu-git na mesta koja terba da se saniraju;

- organizuje radni prostor;

- profesionalno se ophodi sa strankama;

- navede i primeni mere bezbednosti i zaštite zdravlja na radu.

Sadržaj programa:

1) upoznavanje sa radionicom i radnim mestom;

2) organizacija radnog mesta;

3) kompresor;

4) rotaciona mašina za brušenje;

5) vibraciona mašina za brušenje;

6) usisivač;

7) pomoćni alat i pribor;

8) upotreba pribora i alata za rad;

9) materijali;

10) tehnike brušenja;

11) tehnika nanošenja zaptivne mase-gita na oštećena mesta;

12) načini zaštite delova vozila koji se neće farbati;

13) mere bezbednosti i zaštite zdravlja na radu.

Specifični zahtevi

Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad.

Trajanje obuke

Ukupan broj časova obuke je 240.

NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE

Obuka za pomoćnog autolakirera izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Hemija, nemetali i grafičarstvo.

Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici, specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici ili odgovarajućem proizvodnom pogonu. Ukoliko škola ne poseduje odgovarajuću radionicu, obuka se može izvoditi i u privrednom društvu (preduzeću ili radnji) koji imaju uslova za ostvarivanje obuke.

Izbor sadržaja programa za obuku je izvršen prema poslovima i radnim zadacima koji se obavljaju u procesu pripreme metalnih i plastičnih površina za farbanje. Tematske celine grupisane su prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.

U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi, i nastavni materijal za učenje, prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.

Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti i primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu, rukovanje sredstvima rada (alatom, priborom, aparatima, uređajima).

S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja odraslih u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku za pomoćnog lakirera.

Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad, pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.

Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze posebna stručna znanja, veštine, stavovi, i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa.

Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.

Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova ili u vremenu koje utvrdi socijalni partner kod koga se izvodi praktična nastava.

Naziv programa: OBUKA ZA IZVOĐAČA PRIPREMNO-ZAVRŠNIH RADOVA U BRODOGRADNJI

Poslovi pripremno-završnih radova u brodogradnji pripadaju području rada Mašinstvo i obrada metala.

Uspešno završena obuka po ovom programu omogućuje sticanje osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija neophodnih za rad na poslovima površinske zaštite brodskih površina, pripreme broda za montažu i održavanje i pripreme elemenata za zavarivanje.

Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu omogućavaju dalje obuke za poslove: izrade elemenata broda, montaže elemenata broda, trasiranja elemenata broda, dokovanja broda, REL zavarivanje i gasno zavarivanje.

Svrha programa:

Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za obavljanje pripremno završnih radova u brodogradnji prema datoj specifikaciji.

Cilj programa:

Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:

- površinsku zaštitu brodskih površina;

- pripremu broda za montažu i održavanje;

- pripremu elemenata za zavarivanje.

Opšti ishodi programa:

Po završetku obuke polaznik će biti u stanju da obavi:

- pripremu površina za nanošenje prevlaka;

- nanošenje zaštitnih prevlaka;

- pripremu površina za nanošenje prevlaka pri remontovanju;

- dokovanje broda;

- čišćenje objekta zbog defektaže;

- montažu skela i stolica;

- sečenje ocrtanog lima mašinskim makazama i testerama;

- pripremu spoja za zavarivanje.

Specifični ishodi programa:

Po završetku obuke polaznik je stanju da:

- prepozna osnovne propise, materijale i karakteristike materijala koji se koriste u brodogradnji;

- objasni način funkcionisanja pneumatskih alata za radove u brodogradnji;

- objasni način funkcionisanja mehaničkih alata za radove u brodogradnji;

- poznaje osnove tehničko-tehnološkog, poslovnog komuniciranja i poslovanja u brodogradnji;

- navede karakteristike pojedinih premaza i prevlaka u brodogradnji;

- pripremi površinu za nanošenje prevlaka prilikom izrade brodskih elemenata na osnovu specifikacije;

- pripremi površinu za nanošenje prevlaka prilikom remonta broda prema datim specifikacijama;

- nanese zaštitne prevlake prema datim specifikacijama;

- postavi elemente potrebne za dokovanje prema datim specifikacijama;

- očisti površine radi defektaže ispravnosti površina;

- montira stolice prema datim specifikacijama;

- montira skele prema datim specifikacijama;

- seče ocrtane limove i profile na mašinskim makazama i mašinskim testerama;

- pripremi površine za zavarivanje do metalnog sjaja prema standardu;

- primenjuje mere bezbednosti i sigurnosti na radu i zaštitu čovekove okoline;

- pravovremeno, savesno, odgovorno, efikasno i uredno obavlja poslove koji su mu povereni;

- ispoljava pozitivan odnos prema profesionalno-etičkim normama i vrednostima;

- ispoljava pozitivan odnos prema značaju funkcionalne i tehničke ispravnosti i održavanja opreme i sredstava rada.

Sadržaj programa:

(TEHNIČKA DOKUMENTACIJA PRIMENJENA NA BRODARSTVO)

1) standardi tehničkog crtanja;

2) analiza i čitanje radioničkih i sklopnih crteža u brodarstvu;

3) tolerancije;

(OSNOVE OBRADE MATERIJALA)

4) merenje i kontrolisanje dužina, uglova, ravnosti i profila;

5) pribor za stezanje i pridržavanje;

6) ocrtavanje i obeležavanje limova i profila;

7) osnovna obrada materijala (turpijanje, sečenje ručnim i mašinskim testerama, sečenje sekačima, sečenje ručnim i mašinskim testerama i makazama, turpijanje, bušenje rupa);

(MERE ZAŠTITE)

8) mere bezbednosti i sigurnosti radu;

9) mere zaštite čovekove okoline;

10) ponašanje na radnom mestu;

(MATERIJALI)

11) karakteristike materijala u brodogradnji;

12) standardi za označavanje materijala u brodogradnji;

(PRIPREMA POVRŠINA)

13) mokra priprema metalnih površina vodenim mlazom pod pritiskom;

14) suva priprema i čišćenje metalnih površina peskarenjem;

15) mehanička priprema i čišćenje metalnih površina brusilicama;

16) tehnološki postupak pripreme površina za nanošenje prevlaka prilikom izrade i remontovanja broda;

17) tehnološki postupak nanošenja prevlaka (temeljni premaz, međupremaz, antivegetativni premaz za podvodni deo spoljašnjih površina i završni premaz);

18) mere bezbednosti i sigurnosti na radu pri dokovanju i montaži skela i zaštita čovekove okoline;

(DOKOVANJE)

19) osnovni principi dokovanja;

20) tehnološki postupak dokovanja;

21) osnovni principi montaže skela i stolica;

22) montaža skela i stolica prema specifikaciji;

23) mere bezbednosti i sigurnosti na radu pri dokovanju i montaži skela i zaštita čovekove okoline;

(MAŠINSKA PRIPREMA ELEMENATA ZA ZAVARIVANJE)

24) tehnološki postupak sečenja lima na mašinskim makazama i mašinskim testerama na ocrtanim limovima;

25) tehnološki postupak čišćenja površina za zavarivanje do metalnog sjaja u širini od 20 do 30 mm od ivice žljeba za zavarivanje brusilicama i ostalim alatima;

26) mere bezbednosti i sigurnosti na radu pri dokovanju i montaži skela i zaštita čovekove okoline.

Specifični zahtevi

Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad u brodogradilištu.

Trajanje obuke

Ukupan broj časova obuke je 240.

NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE

Obuka za obavljanje pripremno-završnih radova u brodogradnji izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Mašinstvo i obrada metala.

Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici, specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici, brodogradilištu ili odgovarajućem proizvodnom pogonu.

Izbor sadržaja programa za obuku je izvršen prema poslovima i radnim zadacima koji se obavljaju u pripremi završnih radova u brodogradnji. Tematske celine grupisane su prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.

U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi, tehničko-tehnološka dokumentacija, i nastavni materijal za učenje, prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.

Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti i primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu, rukovanje sredstvima rada (alatom, priborom, aparatima, uređajima).

S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja odraslih u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku za izvođenje primpremno-završnih radova u brodogradnji.

Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad, pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.

Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa

Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.

Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova ili u vremenu koji utvrdi socijalni partner kod koga se izvodi praktična nastava.

Naziv programa: OBUKA ZA MONTAŽERA ROLETNI I ZASTORA

Poslovi montažera roletni i zastora pripadaju području rada Mašinstvo i obrada metala.

Uspešno završena obuka po ovom programu omogućava sticanje osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija na poslovima isporuke i montaže gotovih roletni i zastora za prozore i balkonska vrata, u skladu sa standardima i zahtevima kupca.

Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu daju mogućnost daljih obuka za poslove: izrađivača elemenata građevinske bravarije i bravarskih konstrukcija, montera bravarskih konstrukcija, bravara izrađivača metalnih ograda i stepeništa, izrađivača metalnih prozora i vrata, izrađivača građevinske limarije i bravara.

Svrha programa:

Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za montažu i popravku gotovih roletni i zastora za prozore i balkonska vrata, u skladu sa standardima i zahtevima kupca.

Cilj programa:

Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:

- postavljanje i montažu gotovih konstrukcija i pripadajućih vodećih delova roletni i zastora za prozore i balkonska vrata;

- podešavanje funkcije roletni i zastora za prozore i balkonska vrata;

- popravku i održavanje elemenata roletne/zastora.

Opšti ishodi programa:

Po završetku obuke polaznik će biti u stanju da:

- pravilno prenese i skladišti elemente roletne/zastora za prozore i balkonska vrata;

- postavi osnovnu gotovu konstrukciju roletne/zastora;

- postavi i montira pripadajuće delove mehanizma roletne/zastora;

- podesi funkciju roletne/zastora;

- popravi i održava elemente roletne/zastora.

Specifični ishodi programa:

Po završetku obuke polaznik je u stanju da:

- opiše vrste i funkcije roletni/zastora za prozore i balkonska vrata;

- navede materijale i elemente konstrukcija i pripadajućih delova roletni/zastora za prozore i vrata;

- utvrdi tehnike spajanja i spojna sredstva naspram vrste i funkcije roletni/zastora za prozore i balkonska vrata;

- izabere alate, pomoćne materijale i pribor za rad;

- izvede pravilan prenos i skladištenje elemenata roletne/zastora;

- proveri i usaglasi dimenzije podloge za rad i konstrukcije roletne/zastora;

- izvrši pravilnu montažu gotove konstrukcije roletne/zastora za podlogu;

- izvrši pravilnu montažu pripadajućih vodećih delova, mehanizama i upravljačkih delova zastora na osnovnu konstrukciju;

- podesi funkcije elemenata roletne/zastora;

- popravi i održava elemente roletne/zastora;

- informiše kupca za pravilnu upotrebu roletne/zastora;

- poseduje radnu i tehnološku disciplinu;

- primenjuje mere bezbednosti i zaštite na radu;

- poštuje propise iz oblasti zaštite životne sredine.

Sadržaj programa:

1) mere bezbednosti i zaštite na radu. Zaštita životne sredine;

2) podela roletni i zastora prema funkciji (zaštita od svetla, toplote, insekata);

3) podela roletni i zastora prema mestu ugradnje (prozor, vrata, sa spoljne strane otvora, između stakala, sa unutrašnje strane otvora);

4) podela roletni i zastora na prozorima i balkonskim vratima prema materijalu i obliku zasenjivača (tkanina, žičana mreža, drvo, aluminijum; površinske lamele, profilisane prostorne lamele; roloi, tende, kapci);

5) konstrukcija roletne/zastora,

- delovi roletne/zastora,

- funkcija,

- konstrukcija,

- materijali;

6) alati, pribor za rad i pomoćni materijali,

- tehnike spajanja i spojna sredstva,

- organizacija radnog mesta;

7) podloga za ugradnju roletni i zastora,

- materijali i konstrukcije (opeka, drvo, beton , čelik; natprozornici /nadvratnici, nosivi zidovi);

8) osnovna konstrukcija roletni i zastora (horizontalne ili vertikalne osovine, ležišta; kutije za roletne);

9) mehanizmi za roletne i zastore,

- vođice roletni i zastora;

10) upravljački delovi roletni i zastora,

- vrste,

- funkcija,

- mehanizmi,

- ugradnja;

11) podešavanje funkcionisanja odgovarajuće roletne/zastora;

12) popravka i održavanje elemenata roletne/zastora.

Specifični zahtevi

Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad.

Trajanje obuke

Ukupan broj časova obuke je 220.

NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE

Obuka za montažera roletni i zastora izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Mašinstvo i obrada metala.

Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici, specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici.

Izbor sadržaja programa za obuku je izvršen prema poslovima i radnim zadacima koji se obavljaju u procesu montaže roletni i zastora. Tematske celine grupisane su prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.

U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi, i nastavni materijal za učenje, prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke

Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti i primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu, rukovanje sredstvima rada (alatom, priborom).

S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja odraslih u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku iz montaže roletni i zastora.

Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad, pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.

Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koja opisuju specifični ishodi programa

Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.

Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova ili u vremenu koji utvrdi socijalni partner kod koga se izvodi praktična nastava.

Naziv programa: OBUKA ZA VULKANIZERA PNEUMATIKA

Poslovi vulkanizera pneumatika pripadaju području rada Hemija, nemetali i grafičarstvo.

Uspešno završena obuka po ovom programu omogućava sticanje osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija za rad na poslovima provere ispravnosti pneumatika, zamene i popravke pneumatika.

Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu omogućavaju dalje obuke za poslove: održavanja i popravke sistema za upravljanje, dijagnostike trapa, popravke elemenata motornih vozila, automehaničara i mašinskog tehničara.

Svrha programa:

Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za obavljanje jednostavnih poslova na održavanju pneumatika.

Cilj programa:

Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:

- proveru ispravnosti pneumatika;

- zamenu pneumatika;

- popravku pneumatika.

Opšti ishodi programa:

Po završetku programa polaznik će biti u stanju da:

- zameni pneumatik;

- zameni točak;

- izvrši balansiranje točka;

- popravi unutrašnju gumu lepljenjem;

- popravi tubeles pneumatik.

Specifični ishodi programa:

Po završetku programa polaznik je u stanju da:

- prepozna vrste alata i mašina potrebnih za rad;

- precizno rukuje alatom i mašinama;

- organizuje radno mesto;

- razume način funkcionisanja mašine za montažu i demontažu pneumatika;

- razume način funkcionisanja mašine za balansiranje točka;

- objasni proces skidanja i postavljanja točka;

- razume svrhu balansiranja točka;

- profesionalno se ophodi sa strankama;

- postavi točak na mašinu za montažu i demontažu točka;

- postavi točak na mašinu za balansiranje;

- pripremi mašinu za rad;

- postavi olovni ili čelični teg na felnu na osnovu podataka koje dobija na ekranu mašine za balansiranje;

- koristi kompresor;

- precizno očita vrednost pritiska;

- pronađe oštećenje na unutrašnjoj gumi i pneumatiku;

- proceni količinu materijala potrebnog za popravku gume;

- pripremi gumu za lepljenje;

- popravi tubeles gumu postavljanjem naročitog gumenog čepa;

- navede i primeni mere bezbednosti i zaštite zdravlja na radu.

Sadržaj programa:

1) pritisak i merenje pritiska;

2) kompresor;

3) mašina za montažu i demontažu pneumatika;

4) mašina za balansiranje točka;

5) presa, odnosno vulkanizerska pegla;

6) pomoćni alat i pribor;

7) merenje dubine šare;

8) skidanje i postavljanje točka na vozilo;

9) zamena pneumatika;

10) postavljanje unutrašnje gume;

11) balansiranje točka;

12) lepljenje unutrašnje gume;

13) popravka tubeles gume;

14) mere bezbednosti i zaštite zdravlja na radu.

Specifični zahtevi

Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad.

Trajanje obuke

Ukupan broj časova obuke je 220.

NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE

Obuka za vulkanizera pneumatika izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Hemija, nemetali i grafičarstvo.

Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici, specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici ili privrednom društvu (preduzeću ili radnji) koji imaju uslove za realizaciju ove obuke.

Izbor sadržaja programa za obuku je izvršen prema poslovima i radnim zadacima koji se obavljaju u procesu popravke i zamene pneumatika. Tematske celine grupisane su prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.

U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi, prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.

Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti i primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu, rukovanje sredstvima rada (alatom, priborom, aparatima, uređajima, mašinama).

S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja odraslih u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku za vulkanizera pneumatika.

Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad, pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.

Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koja opisuju specifični ishodi programa

Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.

Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova ili u vremenu koji utvrdi socijalni partner kod koga se izvodi praktična nastava.

Naziv programa: OBUKA ZA ZAVARIVANJE GASOM

Poslovi zavarivanja gasom pripadaju području rada Mašinstvo i obrada metala, oblast obrada metala.

Uspešno završena obuka po ovom programu omogućuje sticanje osnovnih znanja i veština, stručnih kompetencija za rad na poslovima zavarivanja gasom.

Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu omogućavaju dalje obuke za poslove: izrade elemenata konstrukcija zavarivanjem, izrade konstrukcija zavarivanjem, TIG i MAG zavarivanja, elektrolučnog zavarivanja, lemljenja gasom i gasnog zavarivanja.

Svrha programa:

Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za gasno zavarivanje na osnovu dokumentacije.

Cilj programa:

Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:

- gasno zavarivanje;

- gasno rezanje.

Opšti ishodi programa:

Po završetku obuke polaznik će biti u stanju da izvrši:

- pripremu za gasno zavarivanje;

- gasno zavarivanje materijala i konstrukcija;

- gasno zavarivanje tankih limova;

- gasno rezanje ugljeničnih i legiranih čelika;

- gasno rezanje livenog gvožđa;

- gasno žljebljenje.

Specifični ishodi programa:

Po završetku obuke polaznik je u stanju da:

- navede osnovne karakteristike tehničko-tehnološkog poslovanja kod zavarivanja gasom;

- prepozna propise, materijale i karakteristike materijala koji se koriste u gasnom zavarivanju;

- objasni način funkcionisanja opreme koja se koristi u gasnom zavarivanju;

- objasni različite tehnike gasnog zavarivanja;

- objasni karakteristike plamena na gorioniku;

- prepozna i otkloni greške nastale gasnim zavarivanjem i rezanjem;

- pripremi potrebne elemente za gasno zavarivanje i rezanje;

- zavari materijal i konstrukcije postupcima gasnog zavarivanja;

- zavari tanke limove postupcima gasnog zavarivanja;

- reže ugljenične i legirane čelike postupcima gasnog rezanja;

- reže liveno gvožđe postupcima gasnog rezanja;

- žljebi materijal postupcima gasnog žljebljenja;

- primenjuje mere bezbednosti i sigurnosti na radu i zaštitu čovekove okoline;

- pravovremeno, savesno, odgovorno, efikasno i uredno obavlja poslove koji su mu povereni;

- ispoljava preduzimljivost, kooperativnost i fleksibilnost u odnosu prema pretpostavljenima i članovima tima sa kojima radi;

- ispoljava pozitivan odnos prema profesionalno-etičkim normama i vrednostima;

- ispoljava pozitivan odnos prema značaju funkcionalne i tehničke ispravnosti i održavanja opreme i sredstava rada.

Sadržaj programa:

(TEHNIČKA DOKUMENTACIJA PRIMENJENA NA ZAVARIVANJE)

1) standardi tehničkog crtanja;

2) analiza i čitanje radioničkih i sklopnih crteža pri postupcima zavarivanja;

3) tolerancije;

(OSNOVE OBRADE MATERIJALA)

4) merenje i kontrolisanje dužina, uglova, ravnosti i profila u postupcima zavarivanja;

5) pribor za stezanje i pridržavanje pri postupcima zavarivanja;

6) ocrtavanje i obeležavanje limova i profila;

7) osnovna obrada materijala (turpijanje, sečenje ručnim testerama, sečenje sekačima, sečenje makazama, turpijanje, bušenje rupa);

(MERE ZAŠTITE)

8) mere bezbednosti i sigurnosti na radu pri postupcima gasnog zavarivanja;

9) mere zaštite čovekove okoline pri postupcima gasnog zavarivanja;

10) ponašanje na radnom mestu;

(MATERIJALI)

11) karakteristike materijala za gasno zavarivanje;

12) standardi za označavanje materijala za zavarivanje;

(ZAVARIVANJE)

13) tehnološki postupak gasnog zavarivanja;

14) vrste zavarenih spojeva i njihovo obeležavanje;

15) uređaji i oprema za gasno zavarivanje i njihovo održavanje;

16) karakteristike tehničkih gasova i dodatnog materijal pri gasnom zavarivanju;

(TEHNIKE GASNOG ZAVARIVANJA)

17) uspostavljanje i regulisanje gasnog plamena;

18) gasno zavarivanje u levo i desno;

19) gasno zavarivanje sučeonih spojeva u horizontalnom položaju;

20) gasno zavarivanje sučeonih spojeva u vertikalnom položaju;

21) gasno zavarivanje sučeonih spojeva iznad glave;

22) gasno zavarivanje ugaonih spojeva u svim položajima;

23) gasno zavarivanje kružnih spojeva;

24) gasno zavarivanje prirubnih spojeva u svim položajima;

25) gasno zavarivanje korišćenjem ogledala;

26) otklanjanje napona i deformacija u zavarenom spoju;

27) gasno zavarivanje čeličnih konstrukcija;

28) gasno zavarivanje cevi;

29) gasno sučeono zavarivanje tankih limova;

30) gasno zavarivanje cevi sa tankim zidovima;

31) gasno zavarivanje pertlovanih tankih limova;

32) ispitivanje i kontrola zavarenog spoja;

33) otklanjanje grešaka u zavarenom spoju;

34) ručno rezanje postupcima gasnog rezanja;

35) automatizovano rezanje postupcima gasnog rezanja;

36) ručno žljebljenje postupcima gasnog žljebljenja;

37) automatizovano žljebljenje postupcima gasnog žljebljenja.

Specifični zahtevi

Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad na gasnom zavarivanju.

Trajanje obuke

Ukupan broj časova obuke je 240.

NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE

Obuka za gasno zavarivanje izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Mašinstvo i obrada metala, oblast obrada metala.

Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici, specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici ili odgovarajućem proizvodnom pogonu.

Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima izvršioca gasnog zavarivanja. Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.

U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi, tehničko-tehnološka dokumentacija, i nastavni materijal za učenje, prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.

Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti: primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu, rukovanje i održavanje sredstava rada (alat, pribor, aparati, uređaji).

S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku u gasnom zavarivanju.

Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad, pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.

Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koja opisuju specifični ishodi programa.

Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.

Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova ili u vremenu koji utvrdi socijalni partner kod koga se izvodi praktična nastava.

Naziv programa: OBUKA ZA ODRŽAVANJE MOTORA I MOTORNIH VOZILA

Poslovi održavanja motora i motornih vozila pripadaju području rada Mašinstvo i obrada metala.

Uspešno završena obuka po ovom programu omogućava sticanje osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija na poslovima održavanja motora i motornih vozila.

Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu omogućavaju dalje obuke za poslove: održavanja i popravke elemenata motornih vozila, održavanje i popravku motora SUS, održavanja i popravke sistema za kočenje, održavanje i popravke elemenata prenosnika snage, održavanje i popravke dizel motora i održavanje i popravke OTO motora.

Svrha programa:

Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za osnovno održavanje i servisiranje motora i vozila prema datoj specifikaciji.

Cilj programa:

Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:

- održavanje i servisiranje motora;

- održavanje i servisiranje vozila;

- pranje i održavanje vozila.

Opšti ishodi programa:

Po završetku obuke polaznik će biti u stanju da izvrši:

- kontrolu i zamenu svećica;

- kontrolu nivoa i zamenu ulja u motoru;

- kontrolu nivoa i zamenu rashladne tečnosti;

- zamenu filtera za ulje;

- kontrolu i održavanje sistema za filtriranje vazduha na motoru;

- održavanje sistema za pranje vetrobrana;

- kontrolu pneumatika i nivoa pritiska;

- kontrolu nivoa i zamenu ulja u menjaču;

- kontrolu nivoa i zamenu ulja u diferencijalu;

- kontrolu nivoa ulja u kočionom i servo sistemu;

- kontrolu i zamenu filtera kabine;

- kontrolu elektrolita u akumulatoru;

- pranje karoserije vozila;

- čišćenje i pranje unutrašnjosti vozila;

- pranje motora;

- poliranje karoserije vozila.

Specifični ishodi programa:

Po završetku obuke polaznik:

- poznaje osnove tehničko-tehnološkog poslovanja u autoindustriji;

- poznaje propise, materijale i karakteristike materijala koji se koriste u održavanju i servisiranju motora i motornih vozila;

- poznaje standarde za označavanje materijala koji se koriste pri servisiranju i održavanju motora i vozila;

- poznaje postupak podešavanja, održavanja i zamene svećica;

- poznaje karakteristike ulja i tečnosti i njihovu namenu;

- razume sistem za hlađenje motora;

- razume sistem za prečišćavanje vazduha na motoru;

- razume sistem za pranje vetrobranskog stakla;

- razume sistem za prenos snage;

- razume način funkcionisanja servo sistema na vozilu;

- može da objasni način funkcionisanja kočionog sistema;

- razume značaj održavanja spoljnje i unutrašnje čistoće vozila;

- primenjuje mere bezbednosti i sigurnosti na radu i zaštitu čovekove okoline;

- pravovremeno, svesno, odgovorno, efikasno i uredno obavlja poslove koji su mu povereni;

- ispoljava preduzimljivost, kooperativnost i fleksibilnost u odnosu prema pretpostavljenima, članovima tima sa kojima radi i strankama;

- ispoljava pozitivan odnos prema profesionalno-etičkim normama i vrednostima;

- ispoljava pozitivan odnos prema značaju funkcionalne i tehničke ispravnosti i održavanja opreme i sredstava rada.

Sadržaj programa:

(POLAZNE OSNOVE)

1) merenje i kontrolisanje dužina šablonima;

2) mere bezbednosti i sigurnosti radu i zaštite čovekove okoline;

3) ponašanje na radnom mestu;

4) karakteristike materijala koji se koriste pri servisiranju i održavanju motora i vozila;

5) standardi za označavanje materijala koji se koriste pri servisiranju i održavanju motora i vozila;

(MOTOR)

6) osnovni delovi motora;

7) svećice,

- karakteristike svećica,

- postupak podešavanja i održavanja svećica;

8) filter za ulje i podmazivanje motora,

- karakteristike filtera i ulja za podmazivanje motora,

- postupak zamene filtera i ulja motora;

9) sistem za hlađenje motora,

- karakteristike rashladne tečnosti,

- postupak zamene rashladne tečnosti;

10) sistemi za prečišćavanje vazduha na motoru,

- karakteristike papirnatog filtera, uljnog uloška i ulja u sistemu za prečišćavanje vazduha,

- postupak zamene i održavanje elemenata sistema za prečišćavanje vazduha;

11) mere bezbednosti i sigurnosti na radu pri održavanju motora vozila i zaštita čovekove okoline;

(VOZILO)

12) osnovni delovi vozila;

13) sistem za pranje vetrobranskog stakla,

- karakteristike tečnosti za pranje vetrobrana,

- postupak održavanja sistema za pranje vetrobranskog stakla;

14) pneumatici;

15) sistem za prenos snage,

- menjači,

- diferencijalni prenosnik,

- karakteristike ulja za menjače i diferencijale,

- postupak kontrolisanja nivoa ulja i dosipanja ulja u menjaču i diferencijalnom prenosniku;

16) kočioni sistem na vozilu,

- karakteristike ulja u kočionom sistemu vozila,

- postupak kontrolisanja nivoa ulja i dosipanje ulja u kočionom sistemu;

17) servo sistem na vozilu,

- karakteristike ulja u kočionom servo sistemu vozila,

- postupak kontrolisanja nivoa ulja i dosipanje ulja u servo sistemu vozila;

18) sistem za održavanje vazduha u vozilu,

- postupak zamene filterta kabine;

19) akumulatori,

- postupak kontrolisanja nivoa i dosipanje akumulatorske tečnosti u akumulator;

20) mere bezbednosti i sigurnosti na radu pri održavanju vozila i zaštita čovekove okoline;

(PRANJE I ODRŽAVANJE VOZILA I MOTORA)

21) pranje motora i motornog vozila;

22) poliranje karoserije vozila;

23) mere bezbednosti i sigurnosti na radu prilikom pranja vozila i motora i zaštita čovekove okoline.

Specifični zahtevi

Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad u auto industriji.

Trajanje obuke

Ukupan broj časova obuke je 240.

NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE

Obuka za održavanje motora i motornih vozila izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Mašinstvo i obrada metala.

Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici, specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici, auto servisu ili odgovarajućem proizvodnom pogonu.

Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima koji se obavljaju u procesu održavanja motora i motornih vozila. Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.

U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi, tehničko-tehnološka dokumentacija, i nastavni materijal za učenje, prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.

Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti: primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu, rukovanje i održavanje sredstava rada (alat, pribor, aparati, uređaji).

S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku za održavanje motora i motornih vozila.

Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad, pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.

Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koja opisuju specifični ishodi programa.

Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.

Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova ili u vremenu koji utvrdi socijalni partner kod koga se izvodi praktična nastava.

Naziv programa: OBUKA ZA POMOĆNOG GRAĐEVINSKOG LIMARA

Poslovi pomoćnog građevinskog limara pripadaju području rada Mašinstvo i obrada metala.

Uspešno završena obuka po ovom programu omogućava sticanje osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija za rad na poslovima pomoćnog građevinskog limara.

Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu omogućavaju dalje obuke za poslove: pomoćnog bravara, pomoćnog autolimara, limara, bravara i autolimara.

Svrha programa:

Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za obavljanje jednostavnih limarskih poslova u građevinarstvu.

Cilj programa:

Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:

- izradu jednostavnih elemenata od lima u građevinarstvu;

- spajanje i montažu jednostavnih elemenata od lima u građevinarstvu.

Opšti ishodi programa:

Po završetku obuke polaznik će biti u stanju da:

- izradi oluk;

- izradi pojedine limarske elemente;

- montira i spaja oluk;

- montira i spaja limarske elemente.

Specifični ishodi programa:

Po završetku obuke polaznik:

- poznaje alate za merenje i kontrolu;

- razume način funkcionisanja mašine za oblikovanje lima;

- razlikuje vrste spojeva lima;

- meri i kontroliše;

- iseca ocrtani limarski element;

- koristi mašinu za oblikovanje lima;

- oblikuje oluk i limarski element;

- montira oluk, olučnu cev i limarski element;

- uredno i precizno obavlja poslove;

- primenjuje mere bezbednosti i zaštite zdravlja na radu.

Sadržaj programa:

(MERE ZAŠTITE)

2) radna i tehnološka disciplina u limarskoj radionici i na gradilištu;

3) mere bezbednosti i zaštite zdravlja na radu;

(MERENJE I KONTROLISANJE)

4) greške merenja;

5) razmernici;

6) pomična merila;

7) šabloni;

8) uglomeri;

9) libele;

(PRIPREMA LIMOVA)

9) ispravljanje limova;

(OCRTAVANJE I SEČENJE)

11) ocrtavanje i obeležavanje po šablonu;

12) sečenje limova;

(SAVIJANJE I OBLIKOVANJE LIMOVA)

13) savijanje limova;

14) mašine za oblikovanje lima;

(SPAJANJE LIMOVA)

15) spajanje lima zakivanjem;

16) spajanje lima lepljenjem;

17) spajanje lima mekim lemljenjem;

18) spajanje lima vijcima;

(MONTAŽA OLUKA I LIMARSKIH ELEMENATA)

19) Montaža oluka i olučnih cevi;

20) montaža limarskih elemenata.

Specifični zahtevi

Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad na visini.

Trajanje obuke

Ukupan broj časova obuke je 210.

NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE

Obuka za pomoćnog limara izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Mašinstvo i obrada metala.

Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici, specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici ili limarskoj radionici.

Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima koje obavlja građevinski limar. Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.

U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi, prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.

Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti: primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu, rukovanje i održavanje sredstava rada (alat, pribor, aparati, uređaji).

S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku za pomoćnog građevinskog limara.

Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad, pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.

Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koja opisuju specifični ishodi programa.

Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.

Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova.

Naziv programa: OBUKA ZA POMOĆNOG STRUGARA

Poslovi pomoćnog strugara pripadaju području rada Mašinstvo i obrada metala.

Uspešno završena obuka po ovom programu omogućava sticanje osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija za rad na poslovima obrade struganjem jednostavnih cilindričnih delova na nepodešenim i podešenim mašinama.

Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu omogućavaju dalje obuke za poslove: pomoćnog glodača, rukovaoca CNC mašinama, operatera mašinske obrade, strugara ili glodača.

Svrha programa:

Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za izradu jednostavnih cilindričnih radnih predmeta na nepodešenim i podešenim strugovima.

Cilj programa:

Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:

- izradu jednostavnih delova struganjem na nepodešenim mašinama;

- izradu delova struganjem na podešenim mašinama.

Opšti ishodi programa:

Po završetku obuke polaznik će biti u stanju da:

- postavi i centrira radni predmet i alat;

- obradi struganjem spoljašnje i unutrašnje površine jednostavnih radnih predmeta nepodešenim mašinama;

- prati rad podešenih mašina;

- čisti i održava radno mesto i mašinu.

Specifični ishodi programa:

Po završetku obuke polaznik će biti u stanju da:

- čita i analizira radionički crtež;

- čita i primenjuje tehnološki postupak obrade struganjem;

- prepoznaje vrste reznog alata;

- razlikuje uzdužnu od poprečne obrade;

- očitava veličine pomeranja na mernom dobošu;

- koristi pripadajući pribor na mašini;

- rukuje mernim i kontrolnim alatom;

- poštuje tehnološku i radnu disciplinu;

- primenjuje mere bezbednosti i zaštite zdravlja na radu u mašinskoj radionici.

Sadržaj programa:

(MERE ZAŠTITE)

1) radna i tehnološka disciplina u metalostrugarskoj radionici;

2) mere bezbednosti i zaštite zdravlja na radu;

3) čišćenje i održavanje mašine;

(ČITANJE RADIONIČKOG CRTEŽA)

4) oblik i dimenzije radnog predmeta;

5) zaglavlje radioničkog crteža;

6) ostali podaci bitni za izradu radnog predmeta;

(MERENJE I KONTROLISANJE)

7) metode i greške merenja;

8) podela merila;

9) merenje dužina;

10) granična merila;

11) čuvanje i održavanje mernog i kontrolnog alata;

(STRUGOVI)

12) univerzalni strugovi, delovi, rukovanje;

13) automatski strugovi, delovi, rukovanje;

14) pomeranje nosača alata;

15) očitava veličine pomeranja na mernom dobošu;

16) promena broja obrtaja;

17) pomoćni pribori na strugu;

18) vrste reznih alata;

19) čišćenje strugova;

(PRIPREMANJE MAŠINE ZA RAD)

20) postavljanje reznog alata;

21) postavljanje i stezanje obratka;

22) centriranje obratka;

(VRSTE STRUGARSKIH OPERACIJA)

23) uzdužna obrada cilindričnih površina;

24) poprečna obrada čeonih površina;

25) zabušivanje;

26) bušenje;

27) proširivanje;

28) hlađenje alata pri obradi struganjem;

29) praćenje obrade na podešenim strugovima.

Specifični zahtevi

Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad u mašinskoj radionici.

Trajanje obuke

Ukupan broj časova obuke je 264.

NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE

Obuka za pomoćnog strugara izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Mašinstvo i obrada metala.

Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici, specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici, odgovarajućem preduzeću ili strugarskoj radionici.

Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima koje obavlja pomoćni strugar. Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.

U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi, prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.

Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti: primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu, rukovanje i održavanje sredstava rada (alat, pribor, aparati, uređaji).

S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku za pomoćnog strugara.

Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad, pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.

Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koja opisuju specifični ishodi programa.

Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.

Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova.

Naziv programa: OBUKA ZA RUKOVAOCA CNC MAŠINAMA

Poslovi rukovaoca CNC mašinama pripadaju području rada Mašinstvo i obrada metala.

Uspešno završena obuka po ovom programu omogućava sticanje osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija za rad na poslovima rukovanja CNC strugom i glodalicom u serijskoj proizvodnji kada su svi parametri mašine i alata postavljeni, a program učitan.

Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu omogućavaju dalje obuke za poslove: rukovaoca na CNC bušilici, rukovaoca na CNC mašinama za obradu drveta i operatera mašinske obrade, strugara ili glodača.

Svrha programa:

Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za izradu delova u serijskoj proizvodnji na CNC alatnim mašinama po unapred pripremljenom programu.

Cilj programa:

Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:

- izradu delova na CNC strugu;

- izradu delova na CNC glodalici.

Opšti ishodi programa:

Po završetku obuke polaznik će biti u stanju da:

- rukuje CNC strugom ili glodalicom u ručnom režimu rada;

- rukuje CNC strugom ili glodalicom u automatskom režimu rada;

- izvrši pripremne i završne radnje.

Specifični ishodi programa:

Po završetku obuke polaznik će biti u stanju da:

- čita tehničko-tehnološku dokumentaciju;

- centrira i stegne radne predmete na CNC strugu;

- pozicionira i stegne radne predmete na CNC glodalici;

- startuje program i prati izvršenje programa na CNC strugu i glodalici;

- skida radni predmet, očisti ga i odloži;

- čisti mašinu od strugotine i pripremi je za izradu narednog radnog predmeta;

- poznaje karakteristike CNC mašina;

- poznaje metode i greške merenja;

- objasni proceduru uključivanja mašine;

- navede karakteristične tačke;

- razlikuje glavne od pomoćnih funkcija;

- uredno i precizno obavlja poslove;

- razume neophodnosti poštovanja procedure;

- primenjuje mere bezbednosti i zaštite zdravlja na radu.

Sadržaj programa:

(MERE ZAŠTITE)

1) radna i tehnološka disciplina u mašinskoj radionici;

2) mere bezbednosti i zaštite zdravlja na radu;

3) čišćenje i održavanje mašine;

(TEHNIČKO-TEHNOLOŠKA DOKUMENTACIJA)

4) radionički crtež;

5) plan stezanja;

6) programski list;

(MERENJE I KONTROLISANJE)

7) metode i greške merenja;

8) podela merila;

9) merenje dužina;

10) čuvanje i održavanje mernog i kontrolnog alata;

(CNC STRUGOVI I GLODALICE)

11) karakteristike CNC mašina;

12) karakteristične tačke i koordinatni sistemi CNC mašina;

13) osnovne glavne i pomoćne funkcije;

14) pomoćni pribori za stezanje pripremaka;

15) centriranje i stezanje cilindričnih radnih predmeta;

16) pozicioniranje i stezanje prizmatičnih pripremaka;

17) tastatura upravljačke jedinice;

(RUKOVANJE CNC STRUGOVIMA I GLODALICAMA)

18) rukovanje CNC strugom u ručnom režimu rada;

19) rukovanje CNC strugom u automatskom režimu rada;

20) rukovanje CNC glodalicom u ručnom režimu rada;

21) rukovanje CNC glodalicom u automatskom režimu rada.

Specifični zahtevi

Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad rad na CNC mašinama.

Trajanje obuke

Ukupan broj časova obuke je 240.

NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE

Obuka za rukovaoca CNC izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Mašinstvo i obrada metala.

Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici, specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici ili odgovarajućem preduzeću.

Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima koje obavlja rukovalac CNC mašinama. Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.

U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi, prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.

Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti: primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu, rukovanje i održavanje sredstava rada (alat, pribor, aparati, uređaji).

S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku za rukovaoca CNC mašinama.

Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad, pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.

Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa.

Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.

Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova.

Naziv programa: OBUKA ZA IZRADU ČAJNOG PECIVA I BISKVITA

Poslovi izrade čajnog peciva i biskvita pripadaju području rada Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane, oblast proizvodnja i prerada hrane.

Uspešno završena obuka po ovom programu daje mogućnost sticanja osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija na poslovima izrade čajnog peciva i biskvita.

Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu omogućavaju dalje obuke za poslove izrade peciva i kolača od testa.

Svrha programa:

Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za proizvodnju jednostavnih pekarskih proizvoda, poštujući higijenske norme i standarde.

Cilj programa:

Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:

- proizvodnju čajnog peciva;

- proizvodnju biskvita.

Opšti ishodi programa:

Po završetku programa polaznik će biti u stanju da:

- priprema i dozira sirovine;

- priprema i oblikuje testo;

- peče čajno pecivo i biskvite;

- filuje, glazira i pakuje čajno pecivo i biskvite.

Specifični ishodi programa:

Po završetku programa polaznik je u stanju da:

- razlikuje sirovine za proizvodnju čajnog peciva i biskvita;

- razlikuje vrste čajnog peciva i biskvita;

- nabroji jedinice za masu, zapreminu i temperaturu;

- skladišti i čuva sirovine za čajno pecivo i biskvite;

- izmeri sirovine;

- primenjuje recepture;

- primenjuje redosled tehnoloških operacija u proizvodnji čajnog peciva i biskvita;

- rukuje pravilno potrebnim priborom, alatom i uređajima;

- ispolji pozitivan odnos prema ličnoj higijenu i higijeni opreme i prostora.

Sadržaj programa:

1) mere bezbednosti i zaštita zdravlja na radu;

2) hemijski sastav brašna;

3) vrste i tipovi brašna;

4) sirovine za proizvodnju čajnog peciva i biskvita;

5) jedinice za merenje mase, zapremine i temperature;

6) merenje sirovina za čajno pecivo i biskvite;

7) vrste čajnog peciva i biskvita;

8) recepture za čajno pecivo i biskvite;

9) faze u proizvodnji čajnog peciva i biskvita;

10) ambalaža za pakovanje čajnog peciva i biskvita;

11) pravilno korišćenje pribora, alata i uređaja za proizvodnju čajnog peciva i biskvita.

Specifični zahtevi

Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad u pekarstvu i obavljen sanitarni pregled.

Trajanje obuke

Ukupan broj časova obuke je 180.

NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE

Obuka za izradu čajnog peciva i biskvita izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane, oblast proizvodnja i prerada hrane.

Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici, specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici.

Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima izrađivača čajnog peciva i biskvita. Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.

U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi, prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.

Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti: primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu, rukovanje i održavanje sredstava rada.

S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku za proizvodnju čajnog peciva i biskvita.

Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad, pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.

Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa.

Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.

Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova.

Naziv programa: OBUKA ZA IZRADU PECIVA

Poslovi izrade peciva pripada području rada Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane, oblast proizvodnja i prerada hrane.

Uspešno završena obuka po ovom programu daje mogućnost sticanje osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija na poslovima izrade peciva.

Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu omogućavaju dalje obuke za poslove: izrade lisnatog testa i kora, hleba i pica.

Svrha programa:

Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za izradu peciva poštujući higijenske norme i standarde.

Cilj programa:

Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:

- proizvodnju peciva od kvasnog testa;

- proizvodnju peciva od lisnatog testa.

Opšti ishodi programa:

Po završetku programa polaznik će biti u stanju da:

- pripremi i dozira sirovine;

- izradi kvasno i lisnato testo;

- oblikuje testo;

- peče peciva od kvasnog i lisnatog testa.

Specifični ishodi programa:

Po završetku programa polaznik je u stanju da:

- razlikuje vrste i tipove brašna;

- izabere sirovine za proizvodnju peciva;

- razlikuje peciva prema vrsti i načinu pripremanja;

- izmeri sirovine;

- proseje brašno i podesi optimalnu temperaturu pojedinih sirovina;

- primenjuje različite recepture;

- proceni tok fermentacije kod kvasnog testa i lisnatog testa sa kvascem;

- oblikuje i filuje pecivo;

- primenjuje postupke zamrzavanja lisnatog testa;

- rukuje priborom, opremom i uređajima u pekari;

- ispolji pozitivan odnos prema ličnoj higijeni, higijeni opreme i prostora.

Sadržaj programa:

(SIROVINE ZA PROIZVODNJU PECIVA)

1) vrste i tipovi brašna;

2) voda;

3) kuhinjska so;

4) sredstva za narastanje testa;

5) pomoćne sirovine za kvasno i lisnato testo;

(PROIZVODNJA PECIVA OD KVASNOG TESTA)

6) vrste peciva od kvasnog testa po obliku i sastavu;

7) različite recepture za peciva od kvasnog testa;

8) merenje sirovina;

9) tehnološka šema proizvodnje peciva od kvasnog testa;

10) faze u proizvodnji peciva od kvasnog testa;

11) pravilno korišćenje pribora, alata i uređaja za proizvodnju peciva od kvasnog testa;

12) izrada kifli;

13) izrada đevreka;

14) izrada četvorostruke pletenice;

(PROIZVODNJA PECIVA OD LISNATOG TESTA)

15) vrste lisnatog testa;

16) recepture za peciva od lisnatog testa bez kvasca;

17) recepture za peciva od lisnatog testa sa kvascem;

18) tehnološka šema proizvodnje lisnatog testa bez kvasca;

19) faze u proizvodnji lisnatog testa bez kvasca;

20) tehnološka šema proizvodnje lisnatog testa sa kvascem;

21) faze u proizvodnji lisnatog testa sa kvascem;

22) zamrzavanje, pakovanje i čuvanje lisnatog testa;

23) pravilno korišćenje pribora, alata i uređaja za proizvodnju peciva od lisnatog testa;

24) izrada pogačica;

25) izrada pašteta;

26) izrada kroasana;

(MERE BEZBEDNOSTI I ZAŠTITE ZDRAVLJA NA RADNOM MESTU)

27) održavanje lične higijene;

28) održavanje higijene opreme i radnih prostorija;

29) sredstva za pranje i dezinfekciju.

Specifični zahtevi

Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad u pekarstvu i obavljen sanitarni pregled.

Trajanje obuke

Ukupan broj časova obuke je 180.

NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE

Obuka za izradu peciva izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane, oblast proizvodnja i prerada hrane.

Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici, specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici.

Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima izrađivača peciva. Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.

U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi, prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.

Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti: primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu, rukovanje i održavanje sredstava rada (alat, pribor, uređaji).

S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku za izradu peciva.

Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad, pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.

Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa.

Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.

Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova.

Naziv programa: OBUKA ZA IZRADU PICA

Poslovi izrade pica pripada području rada Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane, oblast proizvodnja i prerada hrane.

Uspešno završena obuka po ovom programu daje mogućnost sticanje osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija na poslovima izrade pica.

Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu omogućavaju dalje obuke za poslove: izrade peciva, hleba i bureka i pita.

Svrha programa:

Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za izradu pica poštujući higijenske norme i standarde.

Cilj programa:

Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:

- izradu podloga za pice;

- pripremu nadeva i filovanje;

- pečenje i pakovanje.

Opšti ishodi programa:

Po završetku programa polaznik će biti u stanju da:

- priprema i dozira sirovine za testo i nadev;

- izrađuje i oblikuje testo za podloge za pice;

- prati pečenje;

- pakuje pice.

Specifični ishodi programa:

Po završetku programa polaznik je u stanju da:

- razlikuje vrste i tipove brašna;

- razlikuje sirovine za proizvodnju pica;

- nabroji jedinice za masu, zapreminu i temperaturu;

- izmeri sirovine;

- primenjuje različite recepture;

- primenjuje redosled tehničkih operacija u izradi pica;

- rukuje pravilno potrebnim priborom, alatom i uređajima;

- ispolji pozitivan odnos prema ličnoj higijeni i higijeni opreme i prostora.

Sadržaj programa:

1) mere bezbednosti i zaštita zdravlja na radu;

2) hemijski sastav brašna;

3) vrste i tipovi brašna;

4) sirovine za proizvodnju podloga za pice i nadeva;

5) jedinice za merenje mase, zapremine i temperature;

6) merenje sirovina za testo i nadev;

7) recepture za pice;

8) tehnološka šema proizvodnje pica;

9) faze u proizvodnji pica;

10) ambalaža za pakovanje pica;

11) pravilno korišćenje pribora, alata i uređaja za izradu pica.

Specifični zahtevi

Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad u pekarstvu i obavljen sanitarni pregled.

Trajanje obuke

Ukupan broj časova obuke je 120.

NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE

Obuka za izradu pica izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane, oblast proizvodnja i prerada hrane.

Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici, specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici.

Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima izrađivača pica. Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.

U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi, prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.

Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti: primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu, rukovanje i održavanje sredstava rada (alat, pribor, uređaji).

S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku za izradu pica.

Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad, pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.

Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa.

Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.

Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova.

Naziv programa: OBUKA ZA IZRADU PROIZVODA OD VOĆA I POVRĆA

Poslovi izrade proizvoda od voća i povrća pripada području rada Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane, oblast proizvodnja i prerada hrane.

Uspešno završena obuka po ovom programu daje mogućnost sticanja osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija na poslovima izrade proizvoda od voća i povrća.

Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu omogućavaju dalje obuke za poslove izrade sokova od voća i povrća i pripremu voća i povrća za duboko zamrzavanje.

Svrha programa:

Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za izradu proizvoda od voća i povrća poštujući higijenske norme i standarde.

Cilj programa:

Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:

- izradu džemova, pekmeza, marmelade, kompota;

- izradu pasterizovano-mariniranog povrća i ajvara.

Opšti ishodi programa:

Po završetku programa polaznik će biti u stanju da:

- pripremi sirovine, pomoćne sirovine i ambalažu;

- kuva džemove, pekmeze, marmelade, kompote i ajvar;

- priprema marinadu i naliv za kompot;

- pakuje i deklariše gotove proizvode.

Specifični ishodi programa:

Po završetku programa polaznik je u stanju da:

- opiše tehnološka svojstva voća i povrća;

- objasni hemijski sastav voća i povrća;

- razlikuje sirovine prema zrelosti i kvalitetu za proizvodnju proizvoda od voća i povrća;

- razlikuje pomoćne sirovine i materijale u zavisnosti od vrste prerađevine;

- objasni pripremu voća i povrća za preradu;

- objasni funkciju pasterizacije i hlađenja proizvoda od voća i povrća;

- poznaje ambalažu;

- izabere različite vrste sirovina prateći recepturu;

- izmeri sirovine;

- primenjuje redosled tehnoloških operacija u izradi proizvoda od voća i povrća;

- deklariše proizvod;

- rukuje pravilno priborom, opremom i uređajima;

- pere i dezinfikuje pribor, alat, opremu i pogon;

- ispolji pozitivan odnos prema ličnoj higijeni, higijeni opreme i prostora.

Sadržaj programa:

1) mere bezbednosti i zaštita zdravlja na radu;

2) tehnološka klasifikacija voća i povrća;

3) tehnološka svojstva voća i povrća;

4) hemijski sastav voća i povrća;

5) pomoćne sirovine i pomoćni materijal kod prerade voća i povrća;

6) operacije pripreme voća i povrća za preradu;

7) toplotna obrada sirovine - blanširanje;

8) tehnološki postupak proizvodnje kompota;

9) tehnološki postupak proizvodnje džema;

10) tehnološki postupak proizvodnje marmelade;

11) tehnološki postupak proizvodnje pekmeza;

12) tehnološki postupak proizvodnje pasterizovanog krastavca, paprike, cvekle i mešanih salata;

13) punjenje u ambalažu, nalivanje, pasterizacija i hlađenje;

14) proizvodnja ajvara;

15) sredstva za pranje i dezinfekciju.

Specifični zahtevi

Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad i obavljen sanitarni pregled.

Trajanje obuke

Ukupan broj časova obuke je 180.

NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE

Obuka za izradu proizvoda od voća i povrća izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane, oblast proizvodnja i prerada hrane.

Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici, specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici.

Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima koji se obavljaju u izradi proizvoda od voća i povrća. Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.

U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi, prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.

Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti: primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu, rukovanje i održavanje sredstava rada.

S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku za izradu proizvoda od voća i povrća.

Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad, pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.

Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa.

Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.

Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova.

Naziv programa: OBUKA ZA IZRADU TESTENINA

Poslovi izrade testenina pripada području rada Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane, oblast proizvodnja i prerada hrane.

Uspešno završena obuka po ovom programu daje mogućnost sticanja osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija na poslovima izrade testenina.

Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu omogućavaju dalje obuke za poslove izrade lisnatog testa i kora i izrade bureka i kora.

Svrha programa:

Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za izradu testenina poštujući higijenske norme i standarde.

Cilj programa:

Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:

- izradu testa za testenine;

- izradu testenina.

Opšti ishodi programa:

Po završetku programa polaznik će biti u stanju da:

- pripremi i dozira sirovine;

- izradi testo za testenine;

- oblikuje testenine;

- suši testenine;

- pakuje testenine.

Specifični ishodi programa:

Po završetku programa polaznik je u stanju da:

- prepozna vrste i tipove brašna;

- izabere sirovine za proizvodnju testenina;

- razlikuje vrste testenina prema načinu proizvodnje, obliku i sastavu;

- izmeri sirovine;

- proseje brašno i podesi optimalnu temperaturu pojedinih sirovina;

- primenjuje različite recepture;

- meri i pakuje testeninu;

- rukuje pravilno priborom, opremom i uređajima u pekari;

- ispolji pozitivan odnos prema ličnoj higijeni, higijeni opreme i prostora.

Sadržaj programa:

(SIROVINE ZA PROIZVODNJU TESTENINA)

1) vrste i tipovi brašna;

2) voda;

3) kuhinjska so;

4) jaja;

5) povrće i voće;

(PROIZVODNJA TESTENINA)

6) vrste testenina prema načinu proizvodnje, obliku i sastavu;

7) različite recepture za testenine;

8) tehnološka šema proizvodnje testenina;

9) pripremanje i merenje sirovina;

10) vrste zamesa testa za testenine;

11) izrada testa i uređaj za izradu testa;

12) presovanje i formiranje testa;

13) sušenje testenine;

14) pakovanje i čuvanje testenine;

15) pravilno korišćenje pribora, alata i uređaja za proizvodnju testenina;

16) proizvodnja rezanaca;

17) proizvodnja kora za lazanje;

18) proizvodnja špageta;

19) proizvodnja testenina sa dodacima;

(MERE BEZBEDNOSTI I ZAŠTITE ZDRAVLJA NA RADNOM MESTU)

20) održavanje lične higijene;

21) održavanje higijene opreme i radnih prostorija;

22) sredstva za pranje i dezinfekciju.

Specifični zahtevi

Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad u pekarstvu i obavljen sanitarni pregled.

Trajanje obuke

Ukupan broj časova obuke je 90.

NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE

Obuka za izradu testenina izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane, oblast proizvodnja i prerada hrane.

Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici, specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici.

Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima koji se obavljaju u izradi testenina. Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.

U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi, prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.

Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti: primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu, rukovanje i održavanje sredstava rada.

S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku za izradu testenina.

Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad, pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.

Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa.

Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.

Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova.

Naziv programa: OBUKA ZA BAŠTOVANA

Poslovi baštovana pripadaju području rada Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane.

Uspešno završena obuka po ovom programu omogućava sticanje osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija neophodnih za obavljanje poslova baštovana.

Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu omogućavaju dalje obuke za poslove povrtara i cvećara.

Svrha programa:

Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za podizanje i negu zelenih površina.

Cilj programa:

Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:

- sadnju drveća;

- sadnju žbunja;

- sadnju povijuša;

- zasnivanje i negu travnih površina.

Opšti ishodi programa:

Po završetku programa polaznik će biti u stanju da:

- vrši izbor sadnica;

- priprema teren za sadnju;

- priprema stabla za presađivanje;

- presađuje odrasla stabla;

- neguje nove i stare travnjake.

Specifični ishodi programa:

Po završetku programa polaznik je u stanju da:

- razume osnovna načela sadnje drveća, žbunja i povijuša;

- razume osnovna načela zasnivanja i nege travnjaka;

- objasni načine pripreme mesta /terena za sadnju;

- izvrši pripremu za presađivanje;

- izvrši vađenje sadnica;

- priprema mesto /teren za sadnju;

- izvrši sadnju drveća sa busenom i bez busena;

- izvrši sadnju žbunja i povijuša;

- izvrši setvu semena trava;

- primenjuje mere bezbednosti i zaštite zdravlja.

Sadržaj programa:

(SADNJA DRVEĆA)

1) izbor sadnica drveća;

2) sadnja drveća;

3) sadnja sa busenom;

4) sadnja bez busena;

5) presađivanje odraslih stabala;

6) priprema stabla za presađivanje;

7) vađenje sadnica;

8) priprema mesta za sadnju;

9) sadnja stabala;

(SADNJA ŽBUNJA)

10) izbor sadnice žbunja;

11) priprema terena za sadnju;

12) sadnja žbunja;

(SADNJA POVIJUŠA)

13) izbor sadnica povijuša;

14) priprema mesta za sadnju i sadnja povijuša;

(ZASNIVANJE I NEGA TRAVNJAKA)

15) setva semena trava;

16) nega novih travnjaka;

17) negovanje starih travnjaka.

Trajanje obuke

Ukupan broj časova obuke je 240.

NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE

Obuka za baštovana izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane.

Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici, specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici, rasadniku i uređenim zelenim površinama.

Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima baštovana. Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.

U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi, prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.

Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti: primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu, rukovanje i održavanje sredstava rada.

S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku za baštovana.

Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad, pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.

Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa.

Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.

Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova.

Naziv programa: OBUKA ZA KALEMARA

Poslovi kalemara se odnose na pomoćne radove u biljnoj proizvodnji i pripadaju području rada Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane.

Uspešno završena obuka po ovom programu daje mogućnost sticanja osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija neophodnih za poslove kalemljenja.

Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu omogućavaju dalje obuke za poslove voćara i rezača voća.

Svrha programa:

Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za kalemljenje.

Cilj programa:

Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:

- korišćenje kalemarskog alata;

- pripremu podloge i plemke;

- kalemljenje.

Opšti ishodi programa:

Po završetku programa polaznik će biti u stanju da:

- uzima podlogu i plemku iz matičnjaka;

- skraćuje podlogu i plemku na potrebnu dužinu;

- pravi rez;

- pričvršćuje podlogu i plemku vezivom i premazuje kalem voskom.

Specifični ishodi programa:

Po završetku programa polaznik je u stanju da:

- objasni svrhu i funkcije kalemljenja;

- objasni različite tehnike kalemljenja;

- navede različite tipove rezidbe;

- prepozna kalem grančice podloge i plemke;

- poznaje vrste kalemarskog alata;

- održava kalemarski alat;

- primenjuje mere bezbednosti i zaštite zdravlja.

Sadržaj programa:

1) osnovni pojmovi u kalemarstvu;

2) osnovni načini kalemljenja;

3) vrste kalemarskog alata;

4) fiziologija kalemljenja;

5) mere opreza pri radu;

6) tehnike kalemljenja;

7) proces kalemljenja,

- priprema podloge i plemke za kalemljenje,

- pričvršćivanje podloge i plemke vezivom.

Trajanje obuke

Ukupan broj časova obuke je 90.

NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE

Obuka za kalemara izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane.

Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici, specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu, rasadniku, voćnjaku.

Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima kalemara. Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.

U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi, prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.

Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti: primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu, rukovanje sredstvima rada (alatom, priborom).

S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku za kalemara.

Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad, pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.

Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa.

Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.

Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova.

Naziv programa: OBUKA ZA PROIZVODNJU SADNOG MATERIJALA U PLASTENICIMA

Poslovi proizvodnje sadnog materijala i postavljanja plastenika se odnose na pomoćne radove u rasadničarskoj proizvodnji i pripadaju području rada Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane.

Uspešno završena obuka po ovom programu daje mogućnost sticanja osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija neophodnih za proizvodnju sadnog materijala u plastenicima.

Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu omogućavaju dalje obuke za poslove gajenje povrća u zatvorenom prostoru i gajenje povrća na otvorenom.

Svrha programa:

Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za proizvodnju rasada povrća u plastenicima.

Cilj programa:

Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:

- postavljanje plastenika;

- proizvodnju rasada;

- rasađivanje rasada.

Opšti ishodi programa:

Po završetku programa polaznik će biti u stanju da:

- izabere mesto za plastenik;

- dimenzioniše plastenik;

- postavi prateću opremu;

- stvori klimatske uslove u plasteniku;

- primeni pesticide uz pomoć stručnog radnika;

- izabere mere nege uz pomoć stručnog radnika;

- pripremi rasad za prodaju;

- prepozna faze rasta.

Specifični ishodi programa:

Po završetku programa polaznik je u stanju da:

- razume načine i sredstva dimenzionisanja plastenika;

- objasni primenu osnovnih agrotehničkih mera u plasteniku;

- razume značaj i načine zaštite bilja;

- razume značaj dezinfekcije i đubrenja u biljnoj proizvodnji;

- navede mera koje eliminišu i sprečavaju širenje bolesti u plasteniku;

- objasni svrhu i način uništavanje korova oko plastenika;

- objasni način proizvodnje rasada;

- objasni način gajenja rasađenog rasada;

- navodnjava i prihranjuje rasad;

- rasadi rasad;

- izvrši zaštitu rasađenih biljaka;

- primenjuje mere bezbednosti i zaštite zdravlja.

Sadržaj programa:

(AGROTEHNIČKE MERE U PLASTENIKU)

1) izbor parcele;

2) prostorno odvajanje;

3) plodored;

4) obrada zemljišta;

5) vreme setve;

6) optimalni broj biljaka;

7) dezinfekcija;

8) đubrenje;

(DIMENZIONISANJE PLASTENIKA)

9) dužina plastenika;

10) udaljenost između dva plastenika u nizu;

11) razmak između dva paralelna plastenika;

12) vrste folija;

13) mreža za zasenjivanje;

14) malč folija;

(USLOVI U PLASTENIKU)

15) svetlost;

16) vlaga;

(PROIZVODNJA RASADA)

17) dubina setve;

18) mere nege i zaštita rasada;

19) kaljenje rasada;

20) priprema rasada za prodaju;

(GAJENJE RASAĐENOG RASADA)

21) temperatura;

22) rasađivanje rasada;

23) vezivanje biljaka i zakidanje zaperaka;

24) navodnjavanje;

25) prihranjivanje;

26) oplodnja;

27) zaštita rasađenih biljaka;

28) berba, čuvanje i dozrevanje.

Trajanje obuke

Ukupan broj časova obuke je 252.

NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE

Obuka za proizvodnju sadnog materijala u plastenicima izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane.

Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici, specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu, rasadniku, voćnjaku.

Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima proizvodnje sadnog materijala u plastenicima. Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.

U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi, prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.

Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti: primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu, rukovanje sredstvima rada (alatom, priborom).

S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku u proizvodnji sadnog materijala u plastenicima.

Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad, pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.

Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa.

Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.

Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova.

Naziv programa: OBUKA ZA SAKUPLJANJE, SUŠENJE I SKLADIŠTENJE LEKOVITOG BILJA

Poslovi sakupljanja, sušenja i skladištenja lekovitog bilja se odnose na pomoćne radove u biljnoj proizvodnji i pripadaju području rada Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane.

Uspešno završena obuka po ovom programu daje mogućnost sticanja osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija neophodnih za sakupljanje, sušenje i skladištenje lekovitog bilja.

Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu omogućavaju dalju obuku za poslove gajenje lekovitog bilja.

Svrha programa:

Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za sakupljanje, sušenje i skladištenje lekovitog bilja.

Cilj programa:

Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:

- sakupljanje bilja;

- sušenje bilja;

- skladištenje bilja.

Opšti ishodi programa:

Po završetku programa polaznik će biti u stanju da:

- poznaje pravila sakupljanja bilja;

- razlikuje pojedine delove biljaka i vreme njihovog branja;

- bere po kalendaru sakupljanja;

- prepoznaje otrovno (škodljivo) bilje;

- prirodno suši biljke;

- veštački suši biljke;

- pakuje bilje;

- primenjuje mere bezbednosti i zaštite zdravlja.

Specifični ishodi programa:

Po završetku programa polaznik je u stanju da:

- navede osnovna pravila sakupljanja bilja;

- objasni način branja pojedinih delova biljaka i vreme branja;

- objasni kalendar sakupljanja lekovitog bilja;

- objasni način sušenje lekovitog bilja;

- opiše način pakovanje i čuvanje lekovitog bilja.

Sadržaj programa:

1) osnovna pravila sakupljanja bilja;

2) botaničko poznavanje bilja;

3) branje pojedinih delova biljaka i vreme branja;

4) kalendar sakupljanja lekovitog bilja;

5) sušenje lekovitog bilja;

6) pakovanje i čuvanje lekovitog bilja.

Trajanje obuke

Ukupan broj časova obuke je 72.

NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE

Obuka za sakupljanje, sušenje i skladištenje lekovitog bilja izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane.

Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici, specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu i prostoru na kome prirodno raste lekovito bilje.

Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima sakupljanja, sušenja i skladištenja lekovitog bilja. Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.

U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi, prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.

Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti: primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu.

S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku za sakupljanje, sušenje i skladištenje lekovitog bilja.

Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad, pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.

Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa.

Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad, pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.

Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze posebna stručna, znanja, veštine, stavovi, i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa.

Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.

Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova.

Naziv programa: OBUKA ZA DRVOLAKIRERA

Poslovi drvolakirera pripadaju području rada Šumarstvo i obrada drveta, oblast obrada drveta.

Uspešno završena obuka po ovom programu omogućava sticanje osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija za poslove površinske obrade drveta.

Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu daju mogućnost daljih obuka za poslove stolara koji se odnosi na pripremu za izradu i izradu detalja/proizvoda od drveta ručnim i mašinskim putem.

Svrha programa:

Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za površinsku obradu drveta.

Cilj programa:

Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:

- pripremu drvene površine za nanošenje laka;

- lakiranje drvne površine sa sušenjem i završnim obradama.

Opšti ishodi programa:

Po završetku obuke polaznik će biti u stanju da izvrši:

- utvrđivanje vrste podloge i prisustva grešaka na drvnoj površini;

- uklanjanje grešaka na drvnoj površini;

- prikrivanje grešaka na drvnoj površini - gitovanje;

- prevlačenje podloge zapunjavajućim i ravnajućim slojevima;

- struganje mehaničkim postupkom ("ciklingovanje");

- brušenje drvne površine;

- bojenje drveta - nanošenje i sušenje;

- pripremu laka;

- pripremu alata i radnog mesta za nanošenje laka;

- nanošenje i sušenje lakova;

- brušenje, poliranje i matiranje lakirane površine.

Specifični ishodi programa:

Po završetku obuke polaznik je u stanju da:

- prepozna vrste drveta, drvnih podloga i drvnih ploča;

- prepozna osnovne greške drvnih površina i greške nastale zbog prethodnih obrada;

- objasni primenu i tehnološke osobine gitova i masa za špahtlovanje;

- obavi gitovanje i prevuče podlogu masom za zaravnjivanje;

- objasni pojmove hrapavosti i geometrije realnih površina;

- izabere adekvatno brusno sredstvo za obradu površine;

- objasni razlike pri primeni pojedinih vrsta bajceva;

- objasni način izbeljivanja;

- obavi bajcovanje i izbeljivanje drvne površine;

- navede vrste lakova i oblast njihove primene;

- navede opremu za nanošenje lakova i objasni način njene upotrebe;

- objasni parametre koji utiču na kvalitet lakiranja i navede greške pri lakiranju;

- obavi lakiranje sa sušenjem i međufaznim obradama;

- objasni tok sušenja lakova i stadijume suvoće laka;

- navede faktore koji utiču na vreme sušenja laka;

- navede greške koje nastaju tokom sušenja laka;

- objasni razloge za međuslojno brušenje, poliranje i izradu mat efekta;

- objasni postupke i primenjena sredstva za završne obrade laka;

- vodi računa o kvalitetu istrajava na kvalitetu obavljenih postupka;

- obračuna potrebnu količinu materijala za sve navedene postupke prema normama potrošnje;

- poštuje radnu i tehnološku disciplinu;

- primenjuje mere bezbednosti i zaštite zdravlja na radu;

- poštuje propise iz oblasti zaštite životne sredine.

Sadržaj programa:

1) priprema drvene podloge i struktuiranje površina;

2) brušenje drveta;

3) bojenje drveta;

4) nanošenje lakova;

5) sušenje lakova;

6) brušenje i poliranje lakova.

Specifični zahtevi

Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad.

Trajanje obuke

Ukupan broj časova obuke je 192.

NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE

Obuka za drvolakirera izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Šumarstvo i obrada drveta, oblast obrada drveta.

Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici, specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici.

Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima koji se obavljaju u procesu lakiranja drveta. Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.

U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi, prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.

Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti: primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu, rukovanje sredstvima rada (alatom, priborom, aparatima, uređajima).

S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku za drvolakirera.

Tokom obuke naglasak u obradi tema treba dati na ručnu površinsku obradu u maloserijskoj proizvodnji, koja je u skladu sa potrebama malih i srednjih preduzeća. Takav pristup je opravdan jer svršeni polaznik ove obuke veoma brzo može da usvoji sva znanja i veštine potrebne u površinskoj obradi velikih serija, pošto one, zbog velike automatizovanosti, zahtevaju znatno manje veština i specifična znanja koja se stiču obukama za korišćenje koje sprovode proizvođači opreme.

Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad, pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.

Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa.

Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad, pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.

Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa.

Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.

Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova.

Naziv programa: OBUKA ZA KORPARA

Poslovi korpara pripadaju području rada Šumarstvo i obrada drveta, oblast obrada drveta i odnose se na izradu pletarskih proizvoda raznih dimenzija, od pruća, slame, kukurozovine, plastičnih traka i sl.

Uspešno završena obuka po ovom programu omogućava sticanje osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija za korpara.

Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu daje mogućnost daljih obuka za poslove stolara koji se odnose na pripremu za izradu i izradu detalja/proizvoda od drveta ručnim i mašinskim putem.

Svrha programa:

Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za izradu korpi od pruća i sličnih materijala.

Cilj programa:

Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:

- izbor, prikupljanje, skladištenje i pripremu odgovarajućeg materijala za rad;

- izradu osnove korpe i opletanje korpe;

- izradu drške, opletanje drške i izradu oboda.

Opšti ishodi programa:

Po završetku obuke polaznik će biti u stanju da izvrši:

- izbor i nabavku materijala za konstrukciju pletarskog materijala, veziva, žica i pomoćnih materijala, skladištenje i čuvanje;

- određivanje potrebnih količina materijala za proizvode i kalkulaciju cene;

- pripremu alata i pomagala;

- potapanje i kvašenje pruća;

- izradu centra osnove i opletanje osnove;

- izradu osnove od drvnih ploča, povezivanje i opletanje;

- pletenje oblika korpe;

- izradu drvenog jezgra drške;

- izradu drški od pruća, opletanje drvenih drški i povezivanje drški sa korpom.

Specifični ishodi programa:

Po završetku obuke polaznik je u stanju da:

- navede vrste tradicionalnih oblika korpi;

- navede materijale potrebne za izradu korpi;

- objasni konstrukciju korpe i ulogu pojedinih materijala u konstrukciji;

- navede potrebne osobine materijala za izradu korpi;

- opiše konstrukciju svakog pojedinog oblika i navede materijale od kojih se sastoji;

- navede ručne alate potrebne za pletenje i objasni njihovu upotrebu;

- navede ručne alate za obradu drveta i objasni njihovu upotrebu za izradu korpi i pletarskih proizvoda;

- navede ručne električne mašine za obradu drveta i objasni način njihove upotrebe;

- objasni način pripreme pruća za pletenje;

- objasni način hidrotermičke pripreme drvenastih detalja koji se savijaju;

- objasni upotrebu šablona pri savijanju;

- objasni postupak bojenja pruća pigmentnim i transparentnim bojama;

- objasni postupak opletanja korpe;

- isplete korpu po datoj šemi;

- navede, opiše ili skicira oblike tradicionalnih šara;

- objasni moguće konstrukcije drške korpi;

- objasni način povezivanja korpe sa drškom i obodom;

- primenjuje mere bezbednosti i zaštite zdravlja na radu.

Sadržaj programa:

1) konstrukcija korpi i korparski materijali;

2) izrada osnove korpe;

3) pletenje oblika korpe;

4) izrada drške i oboda korpe.

Specifični zahtevi

Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad.

Trajanje obuke

Ukupan broj časova obuke je 144.

NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE

Obuka za korpara izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Šumarstvo i obrada drveta, oblast obrada drveta.

Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici, specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici.

Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima koji se obavljaju u procesu izrade pletarskih proizvoda. Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.

U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi, prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.

Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti: primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu, rukovanje sredstvima rada (alatom, priborom, aparatima, uređajima). Tokom obuke insistirati na izgrađivanju stavova pridržavanja mera zaštite zdravlja i bezbednosti na radu i posebno stavova vezanih za ostvarivanje kvaliteta obavljenog posla.

Tokom obuke naglasak u obradi tema treba dati na ručnu površinsku obradu u maloserijskoj proizvodnji, koja je u skladu sa potrebama malih i srednjih preduzeća. Takav pristup je opravdan jer svršeni polaznik ove obuke veoma brzo može da usvoji sva znanja i veštine potrebne u površinskoj obradi velikih serija, pošto one, zbog velike automatizovanosti, zahtevaju znatno manje veština i specifična znanja koja se stiču obukama za korišćenje koje sprovode proizvođači opreme.

S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku za korpara.

Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad, pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.

Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa.

Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.

Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova.

Naziv programa: OBUKA ZA URAMLJIVAČA

Poslovi uramljivača odnose se na uramljivanje objekata kao što su slike, grafike, fotografije, gobleni i sl. prefabrikovanim lajsnama raznih dimenzija na bazi drveta i sličnih materijala. Ovi poslovi mogu se svrstati u područje rada Šumarstvo i obrada drveta, oblast obrada drveta.

Uspešno završena obuka po ovom programu omogućava sticanje osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija za poslove uramljivanja.

Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu daju mogućnost daljih obuka za poslove stolara, jer obuhvata deo kompetencija ovog obrazovnog profila koji se odnose na pripremu za izradu i izradu detalja/proizvoda od drveta ručnim i mašinskim putem. Pošto se obukom za uramljivača obuhvataju i poslovi, odnosno deo kompetencija stakloresca, ova obuka stvara mogućnost i za obuku za poslove stakloresca u oblasti građevinarstva.

Svrha programa:

Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za za uramljivanje.

Cilj programa:

Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:

- utvrđivanje dimenzija elemenata uramljivanja;

- pripremu lajsni za uramljivanje i formiranje rama;

- pripremu paspartua;

- čuvanje i obradu stakla;

- pripremu poleđine rama i sastavljanje svih elemenata uramljivanja sa okivanjem rama.

Opšti ishodi programa:

Po završetku obuke polaznik će biti u stanju da izvrši:

- merenje dimenzija objekta koji se uramljuje, određivanje širine paspartua, određivanje unutrašnje "falc" mere rama i spoljašnje mere rama;

- merenje dimenzija vidljivog dela objekta za koji se vrši uramljivanje i određivanje dimenzija i položaja svetlog otvora na paspartuu;

- određivanje dimenzija stakla i poleđine rama;

- pripremu, alata, mašina i uređaja za krojenje i spajanje lajsni;

- krojenje lajsni pod odgovarajućim uglom;

- spajanje lajsni u ram;

- pripremu alata i pomagala za isecanje paspartua;

- krojenje paspartua;

- isecanje otvora paspartua;

- rezanje stakla dijamantom i dorada ivica;

- izrezivanje kartona za poleđinu rama;

- postavljanje elemenata za uramljivanje u ram, slepljivanje poleđine rama i okivanje žica i pomoćnih materijala, skladištenje i čuvanje;

- određivanje potrebnih količina materijala za proizvode i kalkulaciju cene.

Specifični ishodi programa:

Po završetku obuke polaznik je u stanju da:

- objasni način utvrđivanja dužinskih i ugaonih mera i održavanja uglovnosti rama i elemenata za uramljivanje;

- objasni način određivanja spoljne mere gredica rama koje se spajaju pod određenim uglom;

- objasni kako se određuju nadmere unutrašnje mere rama zbog ugradnje stakla u ram;

- objasni konstrukciju rama i navede osnovne i pomoćne materijale koji se koriste za uramljivanje;

- odredi mere rama;

- objasni funkciju i izgled paspartua;

- objasni kompoziciju paspartua, izbor boja i postavljanje svetlog otvora;

- objasni određivanje odnosa stranica pravougaonika u "zlatnom preseku";

- obračunava dužu ili kraću stranicu pravougaonika prema "zlatnom preseku";

- objasni pozicioniranje svetlog otvora na paspartuu;

- navede materijale od koga se izrađuje poleđina ramova;

- navede veličinu nadmere koja se daje ili oduzima na falc meru rama radi ugradnje stakla;

- objasni postupak izrade kalkulacije cene proizvoda;

- navede ručne alate potrebne za obradu lajsni i objasni njihovu upotrebu;

- objasni princip funkcionisanja delova pripremne grupe, princip funkcionisanja pneumatske instalacije i alata;

- navede konstruktivne delove kratilice;

- navede konstruktivne delove "giljotine";

- navede konstruktivne delove i objasni upotrebu pneumatske mašine za spajanje lajsni;

- navede oblike municije koja se upotrebljava u pneumtskim pištoljima i mašini za spajanje ramova;

- objasni način utvrđivanja dužinskih i ugaonih mera;

- objasni način određivanja spoljne mere gredica rama koje se spajaju pod određenim uglom;

- objasni kako se konstruišu osnovne geometrijske figure: pravilni petougao, šestougao, osmougao, elipsa, krug;

- opiše konstrukciju rama i navede osnovne i pomoćne materijale koji se koriste za uramljivanje;

- navede vrste ugaonih spojeva kod ramova;

- objasni kako se vrši kontrola uglovnosti rama;

- navede vrste lepkova koje koristi za slepljivanje ramova i navede njihove osobine, kao i da objasni načine nanošenja i stezanja;

- odredi dimenzije letvica za uramljivanje;

- izvrši izradu rama od gotovih letvica;

- objasni konstrukciju i način upotrebe alata za rezanje i izrezivanje koji se koriste pri izradi paspartua;

- objasni postupke čuvanja i rukovanja staklom;

- objasni načine efikasnog čišćenja stakla;

- navede vrste ravnog stakla koje se koriste za uramljivanje;

- objasni tehnološke karakteristike ravnog stakla;

- objasni ponašanje ravnog stakla posle zarezivanja dijamantom;

- objasni način krojenja - rezanja stakla; navede alate koji se koriste za rezanje stakla i njihovu upotrebu;

- navede vrste materijala koji se koristi za poleđinu;

- objasni funkciju poleđine u ramu;

- objasni načine pričvršćivanja stakla u ram i držače koji se koriste;

- objasni postupak okivanja rama u zavisnosti od dimenzija i težine;

- iseče paspartu, poleđinu i staklo po potrebnim merama;

- okuje ram;

- primenjuje mere bezbednosti i zaštite zdravlja na radu;

- se odgovorno odnosi prema kvalitetu proizvoda;

- odredi cenu uramljivanja.

Sadržaj programa:

1) formiranje rama;

2) izrada paspartua i poleđine;

3) obrada stakla;

4) sklapanje elemenata i uramljivanje i okivanje rama.

Specifični zahtevi

Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad.

Trajanje obuke

Ukupan broj časova obuke je 120.

NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE

Obuka za uramljivača izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Šumarstvo i obrada drveta, oblast obrada drveta.

Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici, specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici.

Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima koji se obavljaju u procesu uramljivanja. Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.

U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi, prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.

Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti: primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu, rukovanje sredstvima rada (alatom, priborom, aparatima, uređajima). Tokom obuke insistirati na izgrađivanju stavova pridržavanja mera zaštite zdravlja i bezbednosti na radu i posebno stavova vezanih za ostvarivanje kvaliteta obavljenog posla.

S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku za uramljivača.

Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad, pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.

Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa.

Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.

Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova.

Naziv programa: OBUKA ZA HEMIJSKO ČIŠĆENJE, PRANJE I PEGLANJE TEKSTILNIH PROIZVODA

Poslovi hemijskog čišćenja, pranja i peglanja tekstilnih proizvoda pripadaju području rada Tekstilstvo i kožarstvo, oblast tekstilstvo i odnose se na uklanjanje nečistoća sa tekstilnih proizvoda organskim rastvaračima ili sredstvima za pranje i peglanje očišćenih proizvoda.

Uspešno završena obuka po ovom programu omogućava sticanje osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija na poslovima pripreme proizvoda za održavanje i održavanja tekstilnih proizvoda.

Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu daju mogućnost za dalje obuke za poslove: predenja, ručnog tkanja, pletenja, bojenja i dorade tekstilnog materijala.

Svrha programa:

Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za uklanjanje nečistoća sa tekstilnih proizvoda hemijskim čišćenjem i pranjem, kao i peglanje očišćenih proizvoda.

Cilj programa:

Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:

- pripremu proizvoda za održavanje;

- održavanje tekstilnih proizvoda.

Opšti ishodi programa:

Po završetku obuke polaznik će biti u stanju da:

- sortira tekstilne predmete;

- pripremi sredstva za čišćenje;

- čisti organskim rastvaračima;

- pere tekstilne predmete;

- pegla tekstilne predmete.

Specifični ishodi programa:

Po završetku obuke polaznik je u stanju da:

- poznaje vrste tekstilnih materijala;

- prepoznaje boje tekstilnih materijala;

- poznaje oznake za obeležavanje načina održavanja tekstilnih proizvoda;

- poznaje vrste sredstava za pranje i hemijsko čišćenje;

- razdvaja predmete prema boji, sirovinskom sastavu, deklaraciji ili vrsti tekstilnog materijala;

- odmerava količinu sredstva za pranje i omekšavanje;

- određuje uslove čišćenja;

- stavlja predmete u mašinu za čišćenje i prati njen rad;

- stavlja predmete u mašinu za pranje i prati njen rad;

- reguliše uslove pod kojim se vrši peglanje;

- pegla očišćene predmete na aparatima ili uređajima za peglanje;

- savija ili kači na vešalicu ispeglane predmete;

- precizno i uredno obavlja zadatke;

- poštuje postavljene rokove;

- vodi računa o estetskim vrednostima tekstilnih proizvoda.

Sadržaj programa:

(TEKSTILNI MATERIJALI)

1) osnovne karakteristike tekstilnih materijala;

2) vrste i karakteristike tekstilnih vlakana: biljnog porekla, životinjskog porekla, hemijskog porekla;

3) vrste tekstilnih materijala: pređa, tkanina, pletenina;

4) pomoćni materijali (trake, dugmad, patent zatvarači, drikeri);

5) obeležavanje načina održavanja;

(ČIŠĆENJE ORGANSKIM RASTVARAČIMA)

6) sredstva za hemijsko čišćenje;

7) aparati za čišćenje;

(PRANJE)

8) sredstva za pranje;

9) aparati za pranje i sušenje;

(PEGLANJE)

10) parametri peglanja;

11) aparati i uređaji za peglanje (električna pegla, elektroparna pegla, parna pegla, valjci za peglanje, parne prese).

Specifični zahtevi

Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad.

Trajanje obuke

Ukupan broj časova obuke je 120.

NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE

Obuka za hemijsko čišćenje, pranje i peglanje tekstilnih proizvoda izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Tekstilstvo i kožarstvo, oblast tekstilstvo.

Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici, specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici.

Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima koji se obavljaju u procesu hemijskog čišćenja, pranja i peglanja tekstilnih proizvoda. Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.

U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi, prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.

Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti: primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu, rukovanje sredstvima rada (alatom, priborom, aparatima, uređajima). Tokom obuke insistirati na izgrađivanju stavova pridržavanja mera zaštite zdravlja i bezbednosti na radu i posebno stavova vezanih za ostvarivanje kvaliteta obavljenog posla.

S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku za hemijsko čišćenje, pranje i peglanje tekstilnih proizvoda.

Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad, pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.

Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa.

Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.

Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova.

Naziv programa: OBUKA ZA IZRAĐIVAČA RUČNIH RADOVA

Poslovi izrađivača ručnih radova pripadaju području rada Tekstilstvo i kožarstvo, oblast tekstilstvo i odnose se na izradu različitih upotrebnih predmeta (stolnjaka, podmetača za stolove, kapa, šalova, čarapa, rukavica, torbi, odevnih predmeta), postupcima ručnog veza, kukičanja i pletenja.

Uspešno završena obuka po ovom programu omogućava sticanje osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija na poslovima pripreme tekstilnih materijala i izrade ručnih radova.

Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu daju mogućnost daljih obuka za poslove: prelca, ručnog tkača, pletača, tekstilnog radnika predenja, ručnog tkanja, pletenja, bojenja i dorade tekstilnog materijala.

Svrha programa:

Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za izradu različitih upotrebnih predmeta postupcima ručnog veza, kukičanja i pletenja.

Cilj programa:

Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:

- pripremu tekstilnog materijala;

- izradu predmeta postupcima različitih ručnih radova.

Opšti ishodi programa:

Po završetku obuke polaznik će biti u stanju da:

- utvrdi oblik i dimenzije proizvoda;

- nabavi potreban tekstilni materijal;

- veze;

- kukiča;

- plete.

Specifični ishodi programa:

Po završetku obuke polaznik je u stanju da:

- prepozna vrste i boje tekstilnog materijala;

- prepozna karakteristike i način ponašanja različitih vrsta pređe i konca;

- prepozna vrste i finoće alata za kukičanje i pletenje;

- objasni način formiranja različitih bodova za vez;

- objasni način formiranja različitih bodova za kukičanje;

- objasni način formiranja različitih bodova za pletenje (prepletaja);

- primenjuje različite bodove i prepletaje veza, kukičanja i pletenja u izradi upotrebnih predmeta i modnih detalja;

- uredno obavlja zadatke i poštuje postavljene rokove;

- vodi računa o estetskim vrednostima tekstilnih proizvoda;

- ima razvijenu ljubav prema narodnoj baštini i potrebu za očuvanjem tradicionalnih vrednosti.

Sadržaj programa:

(Tekstilni materijali)

1) osnovne karakteristike tekstilnih materijala;

2) vrste i karakteristike tekstilnih vlakana biljnog porekla, životinjskog porekla, hemijskog porekla;

3) formiranje pređe i konca;

4) vrste tekstilnih površina: tkanina, pletenina, netkani tekstil;

(DIZAJN TEKSTILA)

5) osnovni likovni elementi u dizajnu tekstila: boja, oblik, tekstura, dezen, ornament;

(KROJENJE TEKSTILNOG MATERIJALA)

6) dimenziponisanje i ručno krojenje tekstilnog materijala;

(VEZ)

7) vrste konca za vez;

8) bodovi veza: pokrstica, bod za prošivanje, ispisara, ravan bod, obamet, bod za popunjavanje, lančani, goblen;

9) primena bodova veza u izradi različitih proizvoda (miljei, stolnjaci, monogrami, odeća...);

(KUKIČANJE)

10) vrste prediva za kukičanje;

11) vrste igala za kukičanje;

12) vrste bodova;

13) primena bodova kukičanja u izradi različitih proizvoda (miljei, stolnjaci, zavese, torbe, kape ...);

(PLETENJE)

14) vrste prediva za pletenje;

15) vrste igala za pletenje;

16) vrste bodova i prepletaja;

17) primena prepletaja u pletenju različitih proizvoda (kapa, šal, rukavice, čarape...).

Specifični zahtevi

Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad.

Trajanje obuke

Ukupan broj časova obuke je 222.

NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE

Obuka za izrađivača ručnih radova izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Tekstilstvo i kožarstvo, oblast tekstilstvo.

Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici, specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici.

Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima koji se obavljaju u procesu izrade ručnih radova. Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.

U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi, prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.

Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti: primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu, rukovanje sredstvima rada (alatom, priborom, aparatima, uređajima).

S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku za izrađivača ručnih radova.

Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad, pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.

Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa

Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.

Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova.

Naziv programa: OBUKA ZA IZRAĐIVAČA TEKSTILNIH PROIZVODA ZA DOMAĆINSTVO

Poslovi izrađivača tekstilnih proizvoda za domaćinstvo pripadaju području rada Tekstilstvo i kožarstvo, oblast tekstilstvo i odnose se na šivenje najjednostavnijih predmeta za domaćinstvo (stolnjaka, kuhinjskih krpa, posteljine, zavesa, ukrasnih jastuka...).

Uspešno završena obuka po ovom programu omogućava sticanje osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija na poslovima izrade tekstilnih proizvoda za domaćinstvo.

Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu daju mogućnost daljih obuka za poslove: izrade ženske odeće, izrade muške odeće, izrade dečje odeće, konfekcionara krojača, prelca, ručnog tkača, pletača, tekstilnog radnika predenja, ručnog tkanja, pletenja, bojenja i dorade tekstilnog materijala.

Svrha programa:

Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za izradu različitih proizvoda za domaćinstvo od tekstilnih materijala.

Cilj programa:

Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:

- odabir i pripremu tekstilnog materijala;

- izradu tekstilnih proizvoda i završnu obradu sašivenih proizvoda.

Opšti ishodi programa:

Po završetku obuke polaznik će biti u stanju da izvrši:

- pripremu tekstilnog materijala;

- mašinsko šivenje tekstilnih proizvoda;

- završnu obradu sašivenih proizvoda.

Specifični ishodi programa:

Po završetku obuke polaznik je u stanju da:

- prepozna vrste, boje i dezene tekstilnih materijala;

- razlikuje delove koji ulaze u sastav određenih proizvoda za domaćinstvo;

- prepoznaje delove mašine za šivenje;

- poznaje vrste i način formiranja različitih bodova i šavova;

- odredi dimenzije i iskroji delove koji ulaze u sastav proizvoda;

- pripremi ivice isečenih delova tekstilnog materijala za porubljivanje ili sastavljanje;

- uradi pravolinijski šav i šije po krivim linijama;

- doradi sašiven tekstilni proizvod;

- uredno obavlja zadatke i poštuje postavljene rokove;

- vodi računa o estetskim vrednostima tekstilnih proizvoda;

- ima razvijen smisao za racionalan izbor i korišćenje tekstilnog materijala.

Sadržaj programa:

(Tekstilni materijali)

1) osnovne karakteristike tekstilnih materijala;

2) vrste i karakteristike tekstilnih vlakana: biljnog porekla, životinjskog porekla, hemijskog porekla;

3) vrste tekstilnih materijala: pređa, tkanina, pletenina;

4) pomoćni materijali (trake, dugmad, patent zatvarači, drikeri ...);

(DIZAJN TEKSTILA)

5) osnovni likovni elementi u dizajnu tekstila: boja, oblik, tekstura, dezen, ornament;

(KROJENJE TEKSTILNOG MATERIJALA)

6) delovi i dimenzije pojedinih tekstilnih proizvoda;

7) uređaji za krojenje;

8) ručno krojenje tekstilnog materijala;

(ŠIVENJE TEKSTILNIH PROIZVODA)

9) delovi i mehanizmi mašine;

10) delovi igle i njeno nameštanje;

11) uvođenje gornjeg konca;

12) namotavanje donjeg konca i postavljanje čunka;

13) usklađivanje napetosti konca i podešavanje dužine boda;

14) vrste bodova i šavova;

15) izrada mašinskih šavova;

16) postupak izrade pojedinih tekstilnih proizvoda;

17) primena šavova u izradi tekstilnih predmeta;

18) održavanje mašine;

(DORADA I ODRŽAVANJE TEKSTILNIH PROIZVODA)

19) parametri peglanja;

20) aparati i uređaji za peglanje;

21) način održavanja.

Specifični zahtevi

Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad.

Trajanje obuke

Ukupan broj časova obuke je 180.

NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE

Obuka za izrađivača tekstilnih proizvoda za domaćinstvo izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Tekstilstvo i kožarstvo, oblast tekstilstvo.

Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici, specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici.

Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima koji se obavljaju u procesu izrade tekstilnih proizvoda za domaćinstvo. Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.

U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi, prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.

S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku za izrađivača tekstilnih proizvoda za domaćinstvo.

Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad, pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.

Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa

Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.

Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova.

Naziv programa: OBUKA ZA RUČNO TKANJE

Poslovi ručnog tkanja pripadaju području rada Tekstilstvo i kožarstvo, oblast tekstilstvo i odnose se na izradu različitih upotrebnih predmeta i modnih detalja (šalovi, pončoi, torbe, krpare, zavese, set garniture, nadstolnjaci, jastuci ...), različitih dezena na ručnom razboju.

Uspešno završena obuka po ovom programu omogućava sticanje osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija na poslovima ručnog tkanja.

Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu daju mogućnost daljih obuka za poslove: izrađivača ručnih radova, prelca, pletača i tekstilnog radnika.

Svrha programa:

Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za izradu upotrebnih predmeta, različitih namena i različitih dezena, na ručnom razboju.

Cilj programa:

Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:

- pripremu pređe;

- tkanje na ručnom razboju;

- doradu tkanih proizvoda.

Opšti ishodi programa:

Po završetku obuke polaznik će biti u stanju da:

- priprema pređu za osnovu;

- priprema pređu za potku;

- uvodi i navezuje osnovu;

- izrađuje (tka) tkaninu na razboju;

- skida proizvode sa razboja;

- vezuje osnovu na početku i na kraju i dorađuje ivice.

Specifični ishodi programa:

Po završetku obuke polaznik je u stanju da:

- prepozna vrste i osobine tekstilnih vlakana;

- objasni način dobijanja pređe i konca;

- razlikuje boje i teksture tekstilnog materijala;

- snuje žice osnove;

- priprema pređu za potku;

- objasni način formiranja različitih prepletaja;

- primenjuje različite prepletaje u radu na ručnom razboju;

- završno obrađuje urađenu tkaninu;

- ima razvijene navike poštovanja rokova i smisao za racionalan izbor i korišćenje tekstilnog materijala;

- vodi računa o estetskim vrednostima tekstilnih proizvoda;

- ima razvijenu ljubav prema narodnoj baštini i potrebu za očuvanjem tradicionalnih vrednosti.

Sadržaj programa:

(TEKSTILNI MATERIJALI)

1) osnovne karakteristike tekstilnih materijala;

2) vrste i karakteristike tekstilnih vlakana: biljnog porekla, životinjskog porekla, hemijskog porekla;

3) formiranje pređe i konca;

4) vrste tekstilnih površina: tkanina, pletenina, netkani tekstil;

(DIZAJN TEKSTILA)

5) osnovni likovni elementi u dizajnu tekstila: boja, oblik, tekstura, dezen, ornament;

6) višebojni i specijalni efekti);

(PREPLETAJI TKANINA)

7) platno prepletaj;

8) keper prepletaj;

9) atlas prepletaj;

10) izvedeni prepletaji);

(PRIPREMA ZA TKANJE)

11) premotavanje osnove na kalemove;

12) ustručavanje (dubliranje, končanje, efektno končanje) pređe;

13) snovanje (ručno, u pantljikama);

14) premotavanje potke na cevke;

15) uvođenje osnove i navezivanje;

(RUČNO TKANJE)

16) vrste ručnih razboja;

17) izgled i delovi ručnog razboja;

18) princip rada ručnog razboja;

19) kretanje osnove i tkanine;

20) zatezanje i popuštanje osnove;

21) stvaranje zeva;

22) kretanje potke, ubacivanje potke pomoću čunka;

23) pribijanje potke;

24) povlačenje tkanine;

25) namotavanje tkanine;

26) primena prepletaja u izradi različitih tkanina;

27) skidanje tkanine sa razboja, završavanje osnove na početku i na kraju i dorađivanje ivica.

Specifični zahtevi

Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad.

Trajanje obuke

Ukupan broj časova obuke je 210.

NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE

Obuka za ručno tkanje izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Tekstilstvo i kožarstvo, oblast tekstilstvo.

Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici, specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu - radionici.

Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima koji se obavljaju u procesu ručnog tkanja. Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.

U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi, prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.

Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti i primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu, rukovanje sredstvima rada (alatom, priborom).

S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku za ručnog tkača.

Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad, pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.

Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa

Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.

Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova.

Naziv programa: OBUKA ZA HOTELSKOG PORTIRA

Poslovi hotelskog portira pripadaju području rada Trgovina, ugostiteljstvo i turizam, oblast ugostiteljstvo i turizam.

Uspešno završena obuka po ovom programu daje mogućnost sticanja osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija neophodnih za obavljanje poslova hotelskog portira.

Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu omogućavaju dalje obuke za poslove vratara, lift-boja, radnika na telefonskoj centrali i bagažiste.

Svrha programa:

Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za obavljanje različitih poslova vezanih za dolazak, boravak i ispraćaj gostiju iz objekta.

Cilj programa:

Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:

- kontrolu lica koja ulaze i izlaze iz objekta;

- pružanje informacija gostima;

- obavljanje usluga po nalogu gosta.

Opšti ishodi programa:

Po završetku programa polaznik će biti u stanju da:

- organizuje doček i ispraćaj gosta iz objekta;

- razvrsta i prenese prtljag gosta;

- prati kretanje gostiju i upravlja ključevima;

- informiše gosta o hotelu i okruženju;

- budi goste i prenosi poruke i poštu.

Specifični ishodi programa:

Po završetku programa polaznik:

- poznaje organizaciju rada recepcijske službe;

- poznaje kućni red;

- poznaje bonton i protokol;

- poznaje organizaciju prenošenja prtljaga;

- poznaje poslovne knjige i obrasce;

- razlikuje sredstva turističke propagande;

- upravlja liftom i ključevima;

- prijavljuje goste za obilaske i izlete;

- učestvuje u realizaciji izleta;

- organizuje taksi za goste;

- rezerviše stolove u restoranu;

- prima poštu i evidentira poruke za goste.

Sadržaj programa:

1) ugostiteljski objekti - vrste i karakteristike;

2) recepcijska služba;

3) pojam i vrste hotelskih usluga;

4) komunikacija sa gostima;

5) poslovne knjige i obrasci;

6) izleti, transferi i ture;

7) standardi dočeka i ispraćaja gostiju - standardi dobrodošlice;

8) sredstva turističke propagande;

9) organizacija rada ugostiteljskih objekata.

Specifični zahtevi

Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad.

Trajanje obuke

Ukupan broj časova obuke je 200.

NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE

Obuka za hotelskog portira izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Trgovina, ugostiteljstvo i turizam, oblast ugostiteljstvo i turizam.

Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici, specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu i hotelima.

Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima hotelskog portira. Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.

U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi, prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.

Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti i primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu.

S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji ostvaruju program obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku za hotelskog portira.

Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad, pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.

Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa

Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.

Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova.

Naziv programa: OBUKA ZA ORGANIZATORA SMEŠTAJA U SEOSKOM DOMAĆINSTVU

Poslovi organizatora smeštaja u seoskom domaćinstvu pripadaju području rada Trgovina, ugostiteljstvo i turizam, oblast ugostiteljstvo i turizam.

Uspešno završena obuka po ovom programu daje mogućnost sticanja osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija neophodnih za obavljanje poslova organizacije smeštaja i boravka gostiju u seoskim domaćinstvima.

Svrha programa:

Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za organizovanje odmora na selu u skladu sa standardima vezanih za dolazak, boravak i ispraćaj gostiju iz objekta.

Cilj programa:

Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:

- adaptiranje postojećeg seoskog domaćinstva za prihvat turista;

- organizovanje usluge smeštaja i ishrane u seoskom domaćinstvu;

- organizovanje slobodnog vremena shodno zahtevima turista.

Opšti ishodi programa:

Po završetku programa polaznik će biti u stanju da:

- opremi seosko domaćinstvo za prihvat turista;

- obezbedi registrovanje i kategorizaciju domaćinstva;

- prihvati i smesti turiste u domaćinstvo;

- evidentira turiste i naplati pružene usluge;

- organizuje izlet i seoske radove na domaćinstvu.

Specifični ishodi programa:

Po završetku programa polaznik je u stanju da:

- prepozna elemente i kriterijume za kategorizaciju kuća za odmor i soba za iznajmljivanje;

- opiše kuće za smeštaj po standardima;

- navede vrste propagandnog materijala;

- objasni standard dobrodošlice;

- opiše lokalna tradicionalna jela i pića;

- primenjuje sigurnosne i higijenske standarde kuća za smeštaj;

- sprovodi postupak kategorizacije;

- opiše standarde smeštaja;

- poznaje propise iz oblasti turizma;

- vodi poslovne knjige i obrasce;

- osmišljava izletne aktivnosti;

- poznaje proizvode i usluge karakteristične za dato područje.

Sadržaj programa:

1) organizacija turizma u Republici Srbiji;

2) turistička signalizacija;

3) turistička destinacija i turistička ponuda;

4) poslovi u turizmu u domaćoj radinosti;

5) prirodna i kulturna baština;

6) proizvodi i usluge u turizmu;

7) pravilo ponašanja u turizmu;

8) zakonske regulative u turizmu u domaćoj radinosti;

9) marketing u turizmu u domaćoj radinosti.

Specifični zahtevi

Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad i obavljen sanitarni pregled.

Trajanje obuke

Ukupan broj časova obuke je 180.

NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE

Obuka za organizatora smeštaja u seoskom domaćinstvu izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Trgovina, ugostiteljstvo i turizam, oblast ugostiteljstvo i turizam.

Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici, specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu, hotelima i seoskim kućama u okolini koje se već koriste za odmor turista.

Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima organizatora smeštaja u seoskom domaćinstvu. Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.

U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi, prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.

Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti i primenu posebnih i ličnih mera zaštite na radu.

S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji ostvaruju program stručne obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku za organizatora smeštaja u seoskom domaćinstvu.

Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad, pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.

Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa

Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.

Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova.

Naziv programa: OBUKA ZA POMOĆNOG KUVARA

Poslovi pomoćnog kuvara pripadaju području rada Trgovina, ugostiteljstvo i turizam, oblast ugostiteljstvo i turizam.

Uspešno završena obuka po ovom programu daje mogućnost sticanja osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija neophodnih za obavljanje poslova pripremanja i serviranja jednostavnih jela i napitaka.

Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu omogućuju dalju stručnu obuku za poslove kuvara salata, kuvara supa i čorbi, parakuvara, kafe kuvara i radnika za održavanje higijene kuhinjskog prostora.

Svrha programa:

Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za pripremanje jednostavnih jela i napitaka uz primenu higijenskih mera, u skladu sa HACCP standardom.

Cilj programa:

Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:

- organizovanje pripremnih radova u kuhinji;

- pripremanje i serviranje jednostavnih jela i napitaka.

Opšti ishodi programa:

Po završetku programa polaznik će biti u stanju da:

- priprema i servira supe i čorbe;

- priprema i servira jednostavne salate;

- priprema i servira jela od povrća.

Specifični ishodi programa:

Po završetku programa polaznik je u stanju da:

- navede osnove higijene i higijenske standarde;

- opiše recepturu za supe, čorbe, salate i jela od povrća;

- objasni načine pripremanja namirnica;

- razlikuje kuhinjsko posuđe;

- navede sredstva ugostiteljske ponude;

- opiše upotrebu začina;

- rukuje alatima, mašinama i uređajima;

- pere i čisti namirnice;

- meri namirnice;

- termički obrađuje namirnice;

- priprema dodatke za supe;

- začinjava jela;

- priprema posuđe za serviranje;

- dekoriše jelo;

- sprovodi mere zaštite na radu.

Sadržaj programa:

1) higijenski standardi u kuvarstvu;

2) kuhinjski sitan i krupan inventar;

3) trebovanje namirnica i sredstava za održavanje higijene;

4) sredstva ugostiteljske ponude;

5) životne namirnice;

6) termička obrada namirnica;

7) pojam, podela i upotreba začina;

8) pojam i vrste supa;

9) pojam i vrste salata;

10) pojam i vrste variva/priloga;

11) pojam i vrste napitaka;

12) osnovi estetike - dekorativna sredstva u kuvarstvu.

Specifični zahtevi

Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad i obavljen sanitarni pregled.

Trajanje obuke

Ukupan broj časova obuke je 264.

NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE

Obuka za pomoćnog kuvara izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Trgovina, ugostiteljstvo i turizam, oblast ugostiteljstvo i turizam.

Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici, specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu, hotelima i restoranima.

Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima pomoćnog kuvara. Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.

Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti i primenu posebnih i ličnih mera zaštite.

S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji ostvaruju program stručne obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku za pomoćnog kuvara.

U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi, prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.

Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad, pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.

Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa

Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.

Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova.

Naziv programa: OBUKA ZA SOBARICU/SPREMAČICU

Poslovi sobarice/spremačice pripadaju području rada Trgovina, ugostiteljstvo i turizam, oblast ugostiteljstvo i turizam.

Uspešno završena obuka po ovom programu daje mogućnost sticanja osnovnih znanja, veština i stručnih kompetencija neophodnih za obavljanje poslova spremanja smeštajnih jedinica.

Stečena znanja, veštine i stručne kompetencije po ovom programu omogućavaju dalje obuke za poslove: nadzornice sobarica, higijeničarke, perača podnih površina i perača staklenih površina, kao i u vešeraju hotela.

Svrha programa:

Osnovna svrha programa je osposobljavanje polaznika za spremanje smeštajnih jedinica shodno standardu i zahtevima klijenata.

Cilj programa:

Cilj programa je osposobljavanje polaznika za:

- pripremu i čišćenje smeštajnih jedinica;

- zamenu sobnog inventara i rublja.

Opšti ishodi programa:

Po završetku programa polaznik će biti u stanju da:

- održava higijenu smeštajnih jedinica;

- zameni upotrebljeni pribor i rublje u smeštajnim jedinicama;

- evidentira promene vezane za smeštajne jedinice.

Specifični ishodi programa:

Po završetku programa polaznik je u stanju da:

- razlikuje hemijska sredstva za održavanje higijene;

- objasni standarde nameštene sobe;

- razlikuje poslovne knjige i obrasce;

- pripremi neophodna sredstva za održavanje higijene, inventar i rublje;

- opiše način dezinfikovanja;

- rukuje tehničkim uređajima i aparatima za održavanje čistoće;

- pospremi smeštajnu jedinicu po proceduri;

- zameni zadužene količine posteljine i peškira, kao i pribora za čišćenje;

- sprovodi proceduru nad nađenim ili zaboravljenim predmetima u sobama;

- sačini dnevni izveštaj rada u pismenoj formi;

- sprovodi mere bezbednosti i zaštite zdravlja na radu.

Sadržaj programa:

1) ugostiteljski objekti - vrste i karakteristike;

2) služba na spratovima/ hotelsko domaćinstvo;

3) smeštajne jedinice - vrste i opremljenost;

4) hemijska sredstva za održavanje higijene;

5) sanitarni i higijenski propisi u turizmu;

6) hotelsko rublje - vrste i održavanje;

7) poslovne knjige i obrasci;

8) kodeks ponašanja u hotelijerstvu;

9) standardi u hotelijerstvu;

10) osiguranje kvaliteta u hotelijerstvu.

Specifični zahtevi

Lekarsko uverenje o sposobnosti polaznika za rad.

Trajanje obuke

Ukupan broj časova obuke je 198.

NAČIN ORGANIZACIJE I OSTVARIVANJA OBUKE

Obuka za sobaricu/spremačicu izvodi se u stručnim školama i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove u pogledu prostora, opreme i nastavnog kadra u području rada Trgovina, ugostiteljstvo i turizam, oblast ugostiteljstvo i turizam.

Obuku ostvaruje nastavnik praktične nastave sa grupom do 10 polaznika. Obuka se ostvaruje u učionici, specijalizovanoj učionici, školskom kabinetu i hotelima.

Izbor sadržaja programa za obuku izvršen je prema poslovima i radnim zadacima sobarice/spremačice. Tematske celine su grupisane prema logičkom redosledu obavljanja tih poslova.

Kroz svaku od tematskih celina koja se obrađuje potrebno je naglasiti i primenu posebnih i ličnih mera zaštite.

S obzirom da program FOOO predstavlja integralnu celinu osnovnog obrazovanja i obuka, nastavnicima koji ostvaruju program stručne obuke se preporučuje saradnja sa nastavnicima koji ostvaruju programe osnovnog obrazovanja odraslih, u smislu identifikovanja i detaljnije obrade onih sadržaja koji predstavljaju nužnu osnovu za uspešnu obuku za sobaricu/spremačicu.

U toku ostvarivanja obuke treba koristiti neophodna nastavna sredstva kao što su: crteži, prospekti, propisi, katalozi, prezentacije i filmovi sa izvođenjem radnih zadataka koji su deo obuke.

Ostvarivanje obuke treba da doprinese stručnom osposobljavanju polaznika i njihovom uspešnom uključivanju u rad, pa nastavu treba organizovati tako da obrada svake tematske celine, kroz sticanje znanja, vežbanje osnovnih veština i praktičan rad vodi do sticanja stručnih kompetencija, odnosno opštih ishoda programa obuke. U ostvarivanju obuke neophodno je da nastavnik primenjuje osnovno didaktičko pravilo - kazati, pokazati i zahtevati da se uradi. Na taj način obuka ima integralan karakter i dobija obeležja situacionog učenja i učenja putem delovanja, čime se izbegava njena veštačka podela na "teorijski" i "praktični" deo.

Osnovni napor i nastavnika i polaznika treba da bude usmeren na postignuće opštih ishoda programa, odnosno procesa obuke. Opšti ishodi opisuju opšte rezultate učenja, odnosno ono što će polaznik biti u stanju da (u)radi po završetku programa. Prema tome, opšti ishodi su stručne kompetencije, odnosno sposobnosti da se prema utvrđenom standardu ili očekivanju, obave konkretne radne uloge, funkcije ili dužnosti. U njihovoj osnovi se nalaze posebna stručna, znanja, veštine, stavovi i orijentacije koje opisuju specifični ishodi programa

Opšti ishodi predstavljaju informaciju za polaznika na osnovu koje donosi odluku o izboru programa i za poslodavca na osnovu koje donosi odluku o zapošljavanju i navode se u uverenju o položenom ispitu za obuku. Opšti i specifični ishodi određuju ne samo obim i strukturu sadržaja već predstavljaju kriterijum za selekciju materijala za učenje, izbor metoda, tehnika, strategija i aktivnosti učenja i organizaciju celokupne obuke. Ishodi skreću pažnju nastavniku na kvalitet sredine za učenje i determinišu način praćenja, provere i ocenjivanja naučenog.

Obuka se izvodi tako da polaznici idu na obuku najmanje dva puta sedmično po pet ili šest časova.

V PROGRAM OBUKE ZA ANDRAGOŠKOG ASISTENTA

Andragoški asistent, kao član školskog tima za ostvarivanje programa FOOO, osposobljava se programom obuke da:

- informiše odrasle bez osnovnog obrazovanja o mogućnostima sticanja, odnosno završavanja FOOO;

- motiviše odrasle za uključivanje u sistem obrazovanja i sarađuje sa njihovom porodicom u pružanju podrške za obrazovanje;

- pomaže odraslima u otklanjanju socijalnih barijera za upis i učestvovanje u procesu obrazovanja;

- pomaže polaznicima u prevazilaženju teškoća u učenju;

- pomaže nastavnicima i polaznicima u integraciji odraslih u obrazovni proces i sprečavanju osipanja polaznika iz FOOO;

- pruži podršku nastavniku u ostvarivanju ishoda programa;

- pomaže nastavnicima i polaznicima u daljem razvoju materijala za učenje i nastavu;

- učestvuje u ostvarivanju različitih nastavnih i vannastavnih aktivnosti u školi i van nje;

- radi na uspostavljanju saradnje škole sa socijalnim partnerima na lokalnom nivou radi ostvarivanja prava polaznika;

- pomaže u ostvarivanju i zadovoljavanju obrazovnih potreba posebnih ciljnih grupa uključenih u obrazovni proces;

- pomaže u ostvarivanju individualizovanog programa, kao i u dodatnoj i dopunskoj nastavi;

- učestvuje u procesu pružanja podrške polaznicima u izboru obuka;

- učestvuje u posredovanju saradnje osnovne i srednje škole i službe zapošljavanja na lokalnom nivou, radi uključivanja i zadržavanja polaznika u procesu obučavanja;

- učestvuje u podršci polaznicima za uključivanje u obuke (prevoz, usaglašavanje vremena ostvarivanja nastave i obuke, priprema dokumentacije za polaznike prilikom upisa u školu i za uključivanje na obuku, pomaganje u pribavljanju posebnih uverenja, zaštitne opreme i dr.);

- učestvuje u radu školskog tima i pruža podršku timskoj saradnji;

- učestvuje u vođenju školske dokumentacije o ostvarivanju FOOO;

- učestvuje u prikupljanju podataka za praćenje ogleda FOOO.

Poslove andragoškog asistenta, saglasno Zakonu, može da obavlja nastavnik, stručni saradnik i lice koje ispunjava uslove utvrđene Zakonom za prijem u radni odnos, ima najmanje srednje obrazovanje i savladalo je program obuke za andragoškog asistenta (u daljem tekstu: program obuke).

Program obuke čine uvodni i obavezni moduli.

Uvodni modul ima za cilj da pruži bazična andragoška znanja i veštine i osposobi asistenta za obrazovni rad sa odraslima u FOOO. Ovaj modul traje tri dana.

Obavezni modul ima za cilj da osposobi andragoškog asistenta za ostvarivanje FOOO i traje najmanje dva dana.

Nakon pohađanja uvodnog i obaveznog modula lice dobija potvrdu o pohađanom programu obuke za poslove andragoškog asistenta, sa kojom stiče pravo da bude raspoređeno, odnosno primljeno u radni odnos.

Za posebne ciljne grupe polaznika FOOO (etničke grupe, žene, poljoprivrednici, zatvorenici, invalidna lica i lica sa smetnjama u razvoju i dr.) ili kada postoji posebna potreba socijalnog partnera, mogu se propisati i izborni moduli.

Škola prijavljuje izvođaču obuke preliminarno odabranog nastavnika ili stručnog saradnika za pohađanje uvodnog i obaveznog modula programa obuke koji prihvata raspoređivanje na poslove andragoškog asistenta. Škola koja nema nastavnika ili stručnog saradnika, prijavljuje za pohađanje uvodnog i obaveznog modula programa obuke lice koje ima najmanje srednje obrazovanje i tri godine iskustva kod odgovarajućeg pravnog ili fizičkog lica, odnosno u organizacijama civilnog društva, na poslovima i aktivnostima za koje direktor proceni da su u vezi sa obrazovanjem odraslih.

Škola koja nema nastavnika ili stručnog saradnika koji je savladao program obuke i koga može da rasporedi na poslove andragoškog asistenta, može da primi u radni odnos andargoškog asistenta putem konkursa na određeno vreme, za školsku godinu. Za andargoškog asistenta može da bude primljeno u radni odnos lice koje, osim uslova utvrđenih Zakonom, ima potvrdu o savladanom uvodnom i obaveznom modulu programa obuke i koje poznaje jezik nacionalne manjine u slučaju da su većina polaznika njeni pripadnici.

Program uvodnog modula

1) ciljevi i očekivani ishodi FOOO;

2) osobenosti učenja odraslih;

3) razlike učenja dece i odraslih;

4) motivi i barijere u učenju odraslih;

5) principi i stilovi učenja odraslih;

6) metode, tehnike i strategije učenja odraslih;

7) procena postignuća, ocenjivanje i portfolio;

8) školski tim i timski rad u ostvarivanju FOOO;

9) organizacija obrazovnog procesa i individualizacija nastave;

10) pomoć nastavniku u razvoju dodatnog materijala za nastavu i učenje.

Program obaveznog modula

1) ostvarivanje saradnje škole i socijalnih partnera u FOOO;

2) informisanje, savetovanje i vođenje polaznika u izboru i ostvarivanju obuke;

3) mehanizmi motivacije i društvene podrške odraslim za uključivanje u proces obrazovanja;

4) karakteristike obrazovne potrebe i interesi posebnih ciljnih grupa;

5) mesto i uloga andargoškog asistenta u školskom timu;

6) školska dokumentacija u ostvarivanju FOOO;

7) uloga andragoškog asistenta u praćenju FOOO.