ODLUKAO MANJIM MONTAŽNIM OBJEKTIMA PRIVREMENOG KARAKTERA("Sl. glasnik grada Valjeva", br. 10/2010 i 10/2011) |
Ovom odlukom propisuju se uslovi i način postavljanja i uklanjanja manjih montažnih objekata privremenog karaktera na površinama javne namene na teritoriji grada Valjeva.
Površina javne namene, u smislu ove odluke, jeste prostor određen planskim dokumentom za uređenje, ili izgradnju javnih objekata, ili javnih površina za koje se utvrđuje opšti interes u skladu sa posebnim zakonom (ulice, trgovi, parkovi, vodno zemljište i dr.)
1. Vrste manjih montažnih objekata
Manji montažni objekti privremenog karaktera (u daljem tekstu: montažni objekti), u smislu ove odluke, su kiosci, ploveća postrojenja na vodnom zemljištu, montažni objekti sezonskog tipa, pokretni mobilijar (žardinjere, ogradice, suncobrani i sl.), montažni oglasno-reklamni objekti privremeni objekti trgovačko-ugostiteljske delatnosti i montažni objekti za kulturna zbivanja, sport i zabavu.
Kiosk je tipski objekat za pružanje šalterskih usluga, bruto površine do 10 m2, koji se postavlja u već izgrađenom finalnom obliku.
Ploveće postrojenje na vodnom zemljištu može biti: ugostiteljski objekat na vodi, brod bez sopstvenog pogona adaptiran kao ugostiteljski objekat, splav na pontonima namenski izgrađen kao ploveći objekat i ploveći objekat za potrebe manifestacija (u daljem tekstu: ploveći objekat).
Montažni objekti sezonskog tipa su: letnje i zimske bašte ispred ugostiteljskih objekata, konzolne nadstrešnice i tende koje mogu biti platnene ili od sličnih materijala sa bravarskom, drvenom i drugom konstrukcijom.
Pokretni mobilijar su: ogradice (plastične, drvene, ili od drugog materijala) i žardinjere (plastične, drvene ili od drugog materijala napravljene posude za cveće i druge zasade), koje se postavljaju na trotoarima i u pešačkim zonama uz bašte.
Montažni oglasno-reklamni objekti su:
a/ oglasni objekti - namenski izgrađeni ili postavljeni oglasni stubovi, panoi ili oglasne table, odnosno plakatna mesta;
b/ reklamni objekti - bilbordi reklamne oznake, konzolni panoi na objektu nad javnom površinom, pokretni slobodnostojeći reklamni panoi, eksponati u prostoru sa ispisanim reklamnim porukama, transparentne reklame ispisane na platnu ili sličnom materijalu koje se postavljaju iznad kolovoznih površina na visini od najmanje 4,50 m od površine kolovoza.
Oglasni i reklamni objekti mogu biti osvetljeni.
Privremeni objekti trgovačko-ugostiteljske delatnosti su: pokretne tezge, izložbeni pultovi, slobodnostojeće i zidne reklamne vitrine, rashladni uređaji, aparati za kokice, sladoled, sokove, roštilj, uslužne vage i sl.
Montažni objekti za kulturna zbivanja, sport i zabavu su: montažne bine, tribine, balon hale sportske namene, cirkuske šatre, kamp prikolice, zabavni, luna i zoo-parkovi.
2. Uslovi za postavljanje montažnih objekata
Montažni objekti se postavljaju na površinama javne namene, a mogu ih postavljati pravna i fizička lica, pod uslovima propisanim ovom odlukom.
Postavljanje kioska i plovećih objekata određuje se Programom postavljanja kioska i Programom postavljanja plovećih objekata (u daljem tekstu: Program).
Program se izrađuje za celo naseljeno mesto, ili deo naseljenog mesta.
Program sadrži:
1. urbanističko-tehničke uslove sa grafičkim prikazom lokacije koji određuju: površinu svake pojedinačne lokacije, mesto za postavljanje, uslove za priključenje na komunalnu infrastrukturu i druge uslove u skladu sa posebnim zakonom;
2. namenu, odnosno delatnosti koje se mogu obavljati u objektu na određenoj lokaciji;
3. tip i veličinu objekta koji se može postaviti na svakoj pojedinačnoj lokaciji;
4. vreme na koje se daje lokacija u zakup, a koje ne može biti duže od 5 godina i vodna površina koja se daje u zakup radi postavljanja plovećeg objekta.
Lokacija u smislu ove odluke jeste zemljište na površini javne namene koje se daje u zakup radi postavljanja kioska i vodna površina koja se daje u zakup radi postavljanja plovećeg objekta.
Stručne poslove na pripremi Programa obavlja JP "Direkcija za urbanizam, građevinsko zemljište, puteve i izgradnju Valjeva" (u daljem tekstu: Direkcija).
Program donosi Gradonačelnik.
Program se objavljuje u "Službenom glasniku grada Valjeva".
Kiosci se mogu postavljati na trotoarima, na uređenim stazama, posebno određenim mestima na površinama javne namene uz obezbeđenje slobodnog prolaza za pešake u širini od najmanje 2 m i obezbeđenje odstojanja od ivice kolovoza do najisturenije tačke objekta od minimalno 0,5 m i na uređenim zelenim površinama uz pešačke staze.
Kiosci se ne mogu postavljati u kulturno-administrativnom centru grada.
Kulturno-administrativni centar grada, u smislu ove odluke, obuhvata sledeći prostor:
- trotoare Karađorđeve ulice, od ulice Vojvode Mišića do ulice Vlade Danilovića,
- prostor od reke Kolubare do Karađorđeve ulice i od Trga Desanke Maksimović do ulice Vlade Danilovića.
Ploveći objekti se mogu postavljati na vodnoj površini jezera i vodnoj površini koja se nalazi uzvodno od brane, u njenoj neposrednoj blizini.
Postupak davanja lokacije radi postavljanja kioska vrši se primenom odredbi odluke kojom se reguliše davanje u zakup građevinskog zemljišta.
Početni iznos zakupnine za lokaciju utvrđuje se na osnovu stvarnih troškova uređivanja zemljišta, zone u kojoj se zemljište nalazi i pogodnosti koje korisnici stiču, ili imaju korišćenjem tog zemljišta.
Početni iznos zakupnine za lokaciju utvrđuje Direkcija.
Javni oglas za prikupljanje ponuda za davanje u zakup lokacija sadrži sve elemente iz člana 11. stav 3. ove odluke.
Postupak davanja u zakup vodnog zemljišta sprovodi JP "Srbijavode" u skladu sa zakonom i Programom.
Postavljanje kioska i plovećeg objekta prema Programu vrši se na osnovu rešenja koje donosi Gradska uprava za lokalni razvoj, privredu, urbanizam i komunalne poslove - Odeljenje za urbanizam, građevinarstvo, saobraćaj i zaštitu životne sredine (u daljem tekstu: Odeljenje).
Odeljenje, po sprovedenom postupku u skladu sa Programom, na zahtev lica koje je dobilo lokaciju u zakup, izdaje rešenje kojim se odobrava privremeno postavljanje kioska i plovećeg objekta na površini javne namene.
Rešenje iz stava 1. ovog člana sadrži naročito podatke o: mestu, površini, tipu, veličini i nameni objekta , vremenu korišćenja, tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje se izdaje, roku u kome je lice dužno da postavi objekat a koji ne može biti duži od 90 dana, kao i druge podatke.
Rešenje iz stava 1. ovog člana donosi se u roku od osam dana od dana podnošenja urednog zahteva.
Uz zahtev iz člana 16. stav 1. ove odluke podnosi se:
1. tehnička dokumentacija u dva primerka;
2. dokaz o zakupu lokacije;
3. saglasnost na tehničku dokumentaciju u skladu sa Programom;
4. izjava lica koje je dobilo lokaciju u zakup da će objekat po isteku roka zakupa ukloniti o svom trošku;
5. uslove priključka na komunalnu infrastrukturu i druge uslove i dokaze utvrđene posebnim propisima;
6. dokaz o uplati administrativne takse.
Pod tehničkom dokumentacijom u smislu člana 17. stav 1. tačka 1. ove odluke smatra se projekat koji sadrži fotografije objekta, situaciju sa dispozicijom objekta i merama koje definišu tip, veličinu i položaj objekta u skladu sa Programom, osnovu objekta, karakteristične preseke i izgled objekta, tehnički opis, predmer i predračun radova i projekat potrebnih instalacija i konstrukcije u odgovarajućoj razmeri.
Tehničku dokumentaciju iz stava 1. ovog člana izrađuje odgovorni projektant sa odgovarajućom licencom.
Odeljenje vodi poseban registar o izdatim rešenjima kojima se odobrava privremeno postavljanje kioska i plovećeg objekta sa imenom i prezimenom vlasnika, adresom, brojem rešenja i datumom izdavanja istog, datumom početka važenja i datumom prestanka važenja rešenja.
Odeljenje je dužno da pravnosnažno rešenje kojim se odobrava privremeno postavljanje kioska, ili plovećeg objekta dostavi nadležnim inspekcijama, komunalnoj policiji, Direkciji i JP "Srbijavode".
Direkcija je dužna da po zaključenom ugovoru sa zakupcem lokacije u roku od 15 dana obezbedi obeležavanje lokacije u skladu sa Programom.
Zahtev za donošenje rešenja kojim se odobrava upotreba kioska i plovećeg objekta korisnik podnosi po izvršenom postavljanju objekta i završetku svih građevinsko-zanatskih i instalaterskih radova.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se projekat i odobrenje za privremeno postavljanje kioska i plovećeg objekta i drugi dokazi utvrđeni posebnim propisima.
Rešenje kojim se odobrava upotreba kioska i plovećeg objekta donosi se u roku od osam dana od dana prijema zapisnika kojim je utvrđeno da je objekat podoban za upotrebu.
Podobnost objekta za upotrebu utvrđuje se tehničkim pregledom.
Tehnički pregled obuhvata pregled veličine, visine objekta, materijala, estetskih elemenata, sanitarno-tehničkih uslova i drugih propisanih uslova.
Tehnički pregled vrši Komisija koju obrazuje Direkcija.
b) Montažni objekti sezonskog tipa
Bašta ugostiteljskog objekta je montažno-demontažni objekat otvorenog tipa (letnja bašta), ili zatvorenog tipa (zimska bašta) u funkciji ugostiteljske delatnosti koja se obavlja u ugostiteljskom objektu.
Letnja bašta se može postavljati i koristiti u periodu od 1. marta do 1. novembra tekuće godine.
Zimska bašta se može postavljati i koristiti u periodu od 1. oktobra tekuće, do 1. maja naredne godine.
Bašta se postavlja u pravcu ugostiteljskog prostora, a najviše u pravcu objekta u kome se ugostiteljski prostor nalazi.
Bašta se ne može postaviti u pravcu dela prizemlja objekta u kome se nalazi stambeni, ili drugi ugostiteljski prostor.
Bašta se može postaviti u pravcu dela prizemlja objekta u kome se nalazi poslovni prostor uz saglasnost korisnika tog poslovnog prostora.
Za postavljanje bašte u pešačkoj zoni i na trgu, uz poslovni prostor u prizemlju objekata, potrebna je saglasnost korisnika tog poslovnog prostora.
Za postavljanje bašte u pešačkoj zoni i na trgu, naspram poslovnog prostora u prizemlju objekta nije potrebna saglasnost korisnika tog poslovnog prostora.
Bašta se, po pravilu, postavlja tako da bude odvojena od objekta u kome se ugostiteljski prostor nalazi, a kada se postavlja uz građevinsku liniju objekata ne sme ometati glavne pešačke tokove, niti narušavati arhitektonske i urbanističke karakteristike i vrednosti objekata.
Bašta koja se postavlja u pešačkoj zoni i na trgu odvojeno od objekta postavlja se, po pravilu, do sredine pešačke zone ili trga.
Elementi bašte, osim senila i suncobrana iznad trotoara i pešačkih površina na minimalnoj visini od 2,5 m, postavljaju se tako da se nalaze unutar odobrenog volumena bašte.
Ivica površine letnje bašte obeležava se na tlu (pokretnim ogradicama, žardinjerama ili podnim zastorima).
Bašta u pešačkoj zoni i na trgu postavlja se tako da:
- prolaz za kretanje pešaka bude najmanje 2,0 m;
- prolaz vatrogasnog vozila bude najmanje 3,5 m za elemente bašte koji su težine preko 50 kilograma.
Bašta se postavlja tako da za:
1. letnju baštu:
- širina trotoara za kretanje pešaka bude minimalno 1,6 m;
- širina trotoara za kretanje pešaka kod bašte duže od 6 m, bašta u nizu i bašte postavljene u neposrednoj blizini pešačkog prelaza, stajališta javnog gradskog prevoza i raskrsnice, bude minimalno 2 m;
- ivica bašte bude udaljena od ivice kolovoza minimalno 0,3 m;
- ivica bašte bude udaljena od pešačkog prelaza minimalno 1 m;
- ivica bašte bude udaljena od autobuskog stajališta minimalno 1 m;
- širina dela kolonade za kretanje pešaka bude minimalno 1,6 m;
- širina dela pasaža za kretanje pešaka bude minimalno 3 m.
2. zimsku baštu:
- širina trotoara za kretanje pešaka bude minimalno 2 m;
- širina trotoara za kretanje pešaka kod bašte duže od 6 m bude minimalno 2,5 m;
- ivica bašte bude udaljena od ivice kolovoza minimalno 0, 5 m;
- ivica bašte bude udaljena od pešačkog prelaza minimalno 5 m;
- ivica bašte bude udaljena od autobuskog stajališta minimalno 5 m;
- ivica bašte bude udaljena od raskrsnice (najbliže ivice poprečnog kolovoza) minimalno 5 m,
- bašta mora ispunjavati protivpožarne uslove,
- bašta mora biti projektovana tako da: ima vrata koja se otvaraju u polje, poseduje svetiljku protivparnične rasvete iznad vrata, poseduje aparat za gašenje požara minimalnog punjenja od 6 kg, primenjeni materijali imaju poboljšane karakteristike otpornosti na požar.
Bašta se može postavljati na delu površine:
- pešačke zone;
- trga;
- trotoara i dela trotoara uređenog za parkiranje (niša za parkiranje);
- na kolovozu i delu kolovoza određenog za pešačku zonu;
- uređene staze i platoa u okviru javne zelene površine;
- obale vodnog zemljišta;
- druge otvorene površine namenjene za javno korišćenje;
- u okviru tržnog centra određenih i popločanih za pešačku zonu;
- u ulicama prostornih kulturno-istorijskih celina uz uslove Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Izuzetno od stava 1. ovog člana na obali vodnog zemljišta mogu se postavljati samo letnje bašte.
Bašta se ne može postavljati:
- na kolovozu i delu kolovoza uređenom za parkiranje;
- na parking površini izvan ulice;
- u zoni raskrsnice;
- na stajalištu javnog gradskog prevoza;
- u pravcu pešačkog prelaza;
- u pravcu kolskog i pešačkog ulaza u zgradu ili dvorište;
- na trasi protivpožarnog puta;
- na trotoaru ako ne ispunjava uslove iz člana 27. ove odluke;
- na trgu i u pešačkoj zoni ako ne ispunjava uslove iz člana 26. ove odluke.
Baštu čine stolovi i stolice, a po potrebi senilo, suncobrani, podna platforma, ograda, žardinjera, rasveta, rashladna vitrina, pano za izlaganje menija i cenovnika i drugi pokretni elementi.
Pored elemenata iz stava 1. ovog člana letnja bašta može imati uređaje za hlađenje, a zimska bašta uređaje za zagrevanje, elemente zaštite od vetra i elemente koji zatvaraju prostor bašte.
Projektovanje i odabir elemenata bašte vrši se tako da bašta:
- oblikom, dimenzijama, materijalom i bojom predstavlja skladnu i funkcionalnu celinu;
- poseduje čiste, svedene geometrijske forme pravilnih linija, jasno definisane visinske regulacije;
- sadrži transparentne oblike i materijale neutralnog i svedenog kolorita;
- bude u skladu sa karakteristikama i vrednostima zgrade ispred koje je postavljena i prostora u kojem se nalazi.
Elementi bašte projektuju se i postavljaju tako da svojim dimenzijama, težinom i međusobnim vezama:
- omogućavaju brzu montažu, demontažu i transportovanje;
- ne oštećuju površinu javne namene, objekte njenog uređenja, opremanja i zelenila fiksiranjem za njih ili na neki drugi način;
- budu podobni za nesmetano kretanje dece, starih i invalidnih lica.
Elementi bašte koji predstavljaju izvore svetla i zvuka postavljaju se tako da svojim položajem i intenzitetom svetla i zvuka ne ugrožavaju saobraćajnu, stambenu i drugu namenu okolnih površina i objekata.
Postavljanje bašte vrši se tako da se komunalni objekti (stub javne rasvete i kontaktne mreže, hidrant, šaht i drugi) nalaze na bezbednom rastojanju izvan površine bašte, ili u okviru bašte tako da budu dostupni za nesmetano korišćenje i održavanje.
Na površini čiji nagib zahteva nivelisanje, kao pod bašte koristi se montažno-demontažna podna platforma.
Podna platforma projektuje se tako da na najuzdignutijem delu od tla bude do visine 30 cm, a njene kaskade do 15 cm.
Prilikom postavljanja bašte u blizini drveta, sadnice, žive ograde, žardinjere i drugog zelenila ostavlja se prostor za njihovo održavanje.
Elementi bašte postavljaju se tako da oko stabla drveta, ili sadnice ostane slobodan prostor u dimenzijama površine sadnog mesta - elemenata horizontalne zaštite.
Bašta se može postaviti na rastojanju od najmanje 3 m od spomenika, fontane ili česme tako da omogući njihovo nesmetano korišćenje i održavanje.
Zaštita bašte od sunca i atmosferskih padavina može se ostvariti postavljanjem senila i nadstrešnica lake konstrukcije.
Senilo se, po pravilu, postavlja na tlo kao slobodnostojeće. Kad se bašta postavlja uz građevinsku liniju objekta u kome se nalazi ugostiteljski prostor, senilo može biti konzolno pričvršćeno na fasadu, na visini od najmanje 2,5 m iznad trotoara uz saglasnost vlasnika poslovnog prostora u pravcu tog dela fasade.
Senilo letnje bašte po pravilu je suncobran, rasklopivo senilo na slobodnostojećem nosaču, ili šator, a senilo postavljeno na fasadi zgrade je tipa rasklopivog senila.
Na bašte koje sadrže podnu platformu, može se postaviti senilo lake montažno-demontažne konstrukcije pokrivene lakim materijalom. Srednja visina ovakvog senila mora biti najmanje 2,8 m, a minimalna visina u odnosu na podnu platformu bašte 2,2 m.
Na delovima letnje bašte kod koje postoji potreba zaštite od kolskog i pešačkog saobraćaja ili radi održavanja širine pešačkog koridora obavezno se postavlja pokretna ograda. Kod bašte sa podnom platformom ograda se postavlja po obodu platforme i duž njenih kaskada.
Ograda mora biti transparentna i visine do 1 m u odnosu na pod bašte.
Prostor zimske bašte formiraju bočni elementi koji sa podnom platformom i senilom čine konstruktivnu celinu i u funkciji su ograde, zaštite od buke, izduvnih gasova, sunca, vetra i atmosferskih padavina.
Bočni elementi moraju biti transparenti i izrađeni od prozirnog i bezbednog materijala.
Zaštita zimske bašte od niskih temperatura može se ostvariti postavljanjem i korišćenjem opreme za zagrevanje, u skladu sa projektnom dokumentacijom.
Zagrevanje bašte vrši se električnom energijom, ili drugom vrstom energije u skladu sa posebnim propisima.
Zahtev za izdavanje odobrenja za postavljanje bašte sadrži:
- naziv i adresu pravnog lica ili preduzetnika koji podnosi zahtev;
- naziv i adresu ugostiteljske radnje;
- opis lokacije;
- vreme korišćenja;
- tip, bašte i
- popis priloga.
Uz zahtev se obavezno prilaže:
1. rešenje o registraciji za obavljanje ugostiteljske delatnosti;
2. dokaz o osnovu korišćenja poslovnog objekta;
4. tehnička dokumentacija u 2 primerka;
5. potvrda o plaćenoj administrativnoj taksi i
Uz zahtev se, po potrebi, prilaže:
- saglasnost korisnika susednog poslovnog prostora prizemlja objekta ispred kojeg se bašta postavlja;
- saglasnost vlasnika, odnosno korisnika objekta na koji se senilo pričvršćuje;
- dokaz o zakupu vodnog zemljišta za postavljanje letnje bašte.
U postupku izrade tehničke dokumentacije, u zavisnosti od lokacije i karakteristika bašte, pribavljaju se uslovi nadležnih javnih preduzeća, nadležnog Zavoda za zaštitu spomenika kulture i Ministarstva unutrašnjih poslova.
Tehničku dokumentaciju čine:
1) za bašte: grafički i fotografski prikaz površine koju bašta zauzima, njenih dimenzija, volumena i položaja u odnosu na: elemente površine javne namene (kolovoz, parking, pešački prelaz, stajalište javnog gradskog prevoza, elektrostub, šaht, stepenik, drvored i sl.), opremu površine javne namene (klupa, žardinjera, kanta za otpatke), privremene i stalne objekte u neposrednoj blizini (kiosk, telefonska govornica, reklamni objekat, zgrada, ulaz u zgradu, kolski ulaz, elementi fasade nad javnom površinom).
2) za letnje natkrivene i zimske bašte: i grafički prikaz bašte (tri projekcije i karakteristični preseci) sa razmeštajem svih elemenata koji je čine u razmeri 1:50 - 1:100; prikaz elemenata bašte (crtež, fotografija, prospekt); tehnički opis elemenata bašte i načina montaže; projekat električnih instalacija u slučaju zagrevanja električnom energijom i kada se za rasvetu bašte ne koristi priključak na elektroinstalaciju ugostiteljskog objekta.
Grafički prikaz položaja bašte sastoji se od šireg prikaza u razmeri 1:1000 i detaljnog prikaza u odgovarajućoj razmeri.
Tehničku dokumentaciju bašte izrađuje odgovorni projektant sa odgovarajućom licencom.
Zahtev za dobijanje odobrenja za postavljanje bašte podnosi se Odeljenju najmanje 15 dana pre početka perioda za koji se traži postavljanje bašte.
Po prijemu zahteva Odeljenje vrši proveru sadržaja zahteva i priložene dokumentacije.
O eventualnim nedostacima Odeljenje u roku od sedam dana od dana prijema zahteva obaveštava podnosioca zahteva i određuje rok za njihovo otklanjanje.
Odeljenje u roku od sedam dana od dana podnošenja urednog zahteva izdaje odobrenje za postavljanje bašte.
v) Konzolne nadstrešnice i tende
Nadstrešnica je konstrukcija sa odgovarajućim zastorom koja se postavlja na fasadu zgrade iznad izloga i ulaznih vrata u poslovni prostor, sa namenom zaštite od sunca.
Nadstrešnica se može postavljati i uz letnju baštu.
Tenda je slobodnostojeća konstrukcija sa odgovarajućim zastorom koja se postavlja uz baštu sa namenom zaštite od sunca.
Uz zahtev za izdavanje rešenja kojim se odobrava postavljanje nadstrešnice i tende podnosi se:
1. projekat koji sadrži skicu sa osnovom, prednjim i bočnim izgledom u odgovarajućoj razmeri, tehnički opis i statički proračun, koji je izrađen od strane odgovornog projektanta;
2. dokaz da je vlasnik objekta, odnosno da ima pravo korišćenja poslovnog objekta ili njegovog dela na koji se postavlja nadstrešnica ili tenda;
3. saglasnost vlasnika objekta, odnosno skupštine zgrade na koju se postavlja nadstrešnica ili tenda.
Odobrenje za postavljanje nadstrešnice i tende izdaje Odeljenje u roku od sedam dana od dana podnošenja urednog zahteva.
Odobrenje za postavljanje nadstrešnice izdaje se za period od jedne do pet godina.
Odobrenje za postavljanje nadstrešnica uz letnje bašte i tendi izdaje se za period za koji se izdaje odobrenje za postavljanje bašte.
g) Montažni oglasno-reklamni objekti
Bilbordi i reklamne oznake se postavljaju na površinama i iznad površina javne namene tako da ne ugrožavaju saobraćaj i ne ometaju učesnike u saobraćaju.
Bilbordi ne mogu se postavljati: u pešačkoj zoni, u parku, pored groblja, uz vodotok, na mostu, podvožnjaku i nadvožnjaku.
Reklamne oznake ne mogu se postavljati na: stubu ili naličju saobraćajnog znaka, stubu ili naličju semafora, stubu koji nosi vazdušnu elektro, TT ili drugu mrežu, u trouglu preglednosti raskrsnice ili ukrštanja puta sa železničkom prugom, osim reklamne oznake na stubu javne rasvete po uslovima Direkcije.
Na prostoru nepokretnog kulturnog dobra i njegove zaštićene okoline bilbord i reklamna oznaka se može postaviti uz saglasnost i prema uslovima Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Bilbord i reklamna oznaka se postavljaju pod pravim uglom u odnosu na tlo.
Boja noseće konstrukcije bilborda mora biti usklađena sa bojom stubova javne rasvete ili boje aluminijum sive.
Kada se bilbord ili reklamna oznaka postavljaju pored trotoara, minimalna horizontalna udaljenost najbliže ivice reklamne oznake, ili stuba nosača bilborda od najisturenije tačke trotoara je 0,3 m, a minimalna vertikalna udaljenost donje ivice reklamne oznake ili bilborda od najisturenije tačke trotoara je 2,5 m.
Kada se bilbord ili reklamna oznaka postavljaju pored kolovoza, minimalna horizontalna udaljenost najbliže ivice bilborda ili reklamne oznake od najisturenije tačke kolovoza je 0,5 m .
Minimalno rastojanje između bilborda, ili reklamne oznake i saobraćajnog znaka je 15 m.
Minimalno rastojanje između postavljenih bilborda i reklamnih oznaka je 15 m, izuzev reklamnih oznaka na stubovima javne rasvete.
Rastojanje između dva bilborda, koji su postavljeni uz saobraćajnicu u istom smeru, od kojih je jedan veće površine od 12 m2, ne može da bude manje od 30 m.
Rastojanje između dve reklamne oznake postavljene uz saobraćajnicu u istom smeru, od kojih je jedna maksimalno dozvoljene površine, ne može da bude manje od 15 m.
Gornja ivica temeljne stope nosača bilborda i reklamne oznake ne sme da bude iznad nivoa terena i mora biti prekrivena travom ili materijalom kojim je obrađen okolni teren.
Temeljna stopa nosača bilborda i reklamne oznake ne može da se postavi iznad instalacija komunalne infrastrukture.
Kada se reklamna oznaka postavlja na ukrasnim i zaštitno-namenskim ogradama duž kolovoza, minimalna horizontalna udaljenost najbliže ivice reklamne oznake od kolovoza je 0,5 m.
Visina stuba nosača reklamne oznake, kao i same reklamne oznake na ukrasnim i zaštitno-namenskim ogradama duž kolovoza, ne može da bude veća od 1 m.
Na stub javne rasvete mogu da se postave najviše dve reklamne oznake pod uslovom da su postavljene na suprotnim stranama u odnosu na osu stuba.
Kada se reklamna oznaka postavlja na stub javne rasvete čija je visina veća od 6 m, donja ivica rama reklamne oznake mora da bude postavljena na visini od 4,5 m od najisturenije tačke terena.
Kada su bilbord ili reklamna oznaka osvetljeni, izvor svetlosti mora da bude postavljen tako da ne ometa učesnike u saobraćaju, a svetlost ne sme da bude emitovana u isprekidanim intervalima.
Za postavljanje bilborda ili reklamne oznake koji se priključuju na javnu rasvetu, potrebna je saglasnost Direkcije.
Postavljanje bilborda i reklamne oznake vrši se na osnovu odobrenja koje izdaje Odeljenje.
Uz zahtev za izdavanje odobrenja iz stava 1. ovog člana prilaže se skica objekta koja sadži osnovu, glavni, bočni i zadnji izgled, sa tehničkim opisom i statističkim proračunom kao i rešenjem električnih instalacija ako je objekat osvetljen, u razmeri 1 : 50.
Projekat iz stava 2. ovog člana izrađuje odgovorni projektant sa odgovarajućom licencom.
Uslovi za postavljanje objekta iz stava 1. ovog člana utvrđuju se prema konkretnim uslovima lokacije, s tim da se njihovim postavljanjem ne ometa normalno odvijanje saobraćaja i da se ne zaklanja saobraćajna signalizacija.
Odobrenje se izdaje za period od jedne do pet godina.
Postavljanje pokretnih slobodnostojećih reklamnih panoa i eksponata u prostoru sa ispisanim reklamnim porukama vrši se na osnovu odobrenja koje izdaje Odeljenje.
Uz zahtev za izdavanje odobrenja iz stava 1. ovog člana navodi se period na koji se postavlja reklamni objekat i prilaže se skica izgledom reklamnog objekta sa predlogom lokacije za postavljanje.
Postavljanje ove vrste objekta vrši se u skladu sa tehničkim uslovima utvrđenim u članu 26. i 27. ove odluke.
d) Privremeni objekti trgovačko-ugostiteljske delatnosti
Postavljanje privremenih objekata trgovačko-ugostiteljske delatnosti vrši se na osnovu odobrenja koje izdaje Odeljenje.
Uz zahtev za izdavanje odobrenja iz stava 1. ovog člana navodi se period na koji se postavlja privremeni objekat trgovačko-ugostiteljske delatnosti sa predlogom sadržaja i lokacije za postavljanje koja sadrži: grafički ili šematski prikaz sadržaja i površine koja se zauzima, njene dimenzije - volumen i položaj u odnosu na: elemente javne površine (kolovoz, trotoar, parking, pešački prelaz, stajalište javnog gradskog prevoza, elektrostub, šaht, stepenik, drvored i sl.);
Lokacija za postavljanje objekta iz stava 1. ovog člana utvrđuju se prema položaju u odnosu na objekte sa javnim i drugim sadržajima, tako da se njihovim postavljanjem ne ometa funkcionisanje tih objekata i saobraćaja.
Postavljanje ove vrste objekta vrši se u skladu sa uslovima za postavljanje bašta utvrđenim članovima 26. i 27. ove odluke.
Pokretna tezga je tipski otvoreni, lako pokretni objekat, bruto površine do 2 m2, postavljena uz poslovni objekat, sa namenom za izlaganje prehrambene robe koja se u poslovnom objektu prodaje i koja se uklanja sa površine javne namene kada objekat ne radi.
Pokretna tezga iz stava 1. ovog člana ne može se postaviti nezavisno od objekta, ispred kioska, odnosno montažnog objekta.
Nije dozvoljeno zatvarati i ograđivati privremeni objekat trgovačko-ugostiteljske delatnosti tako da dobije izgled kioska.
Pokretni kofer, stalak-vrteška, stalak ispred trgovačkog objekta ili stalak za izlaganje knjiga, časopisa, drugih publikacija, kaseta, diskova, ukrasnih predmeta, bižuterije, robe starih zanata i dr. (u daljem tekstu: izložbeni pult) je montažna konstrukcija koja može da se postavi na površini javne namene u vremenu od 08,00 do 22,00 časa i zauzima najviše 2 m2 i koja se uklanja sa površine javne namene kada se završi radno vreme.
Izložbeni pultovi površine preko 2 m2 za izlaganje knjiga, cveća, čestitki i drugih ukrasnih predmeta, i predmeta starih zanata mogu da se postave na površini javne namene:
1. u dane održavanja gradskih i sajamskih manifestacija,
2. u dane božićnih i novogodišnjih praznika u periodu od 20. decembra tekuće godine do 15. januara naredne godine,
3. 8. marta u periodu od 7. do 8. marta tekuće godine,
4. u dane državnih i verskih praznika u skladu sa zakonom.
Izuzetno od stava 1. ovog člana izložbeni pultovi površine preko 2 m2 za izlaganje knjiga, mogu se postaviti još dva puta u toku godine u maksimalnom trajanju po 30 dana.
Slobodnostojeće i zidne reklamne vitrine su objekti napravljeni od odgovarajućeg materijala, koji se postavljaju na površinama javne namene sa namenom za izlaganje i reklamiranje robe van poslovnih prostorija.
Postavljanje slobodnostojećih vitrina odobrava se samo za poslovne objekte koji nemaju izlog prema ulici.
Uz zahtev za izdavanje odobrenja za postavljanje slobodnostojećih vitrina prilaže se projekat koji sadrži skicu objekta, osnovu, glavni, bočni i zadnji izgled, sa tehničkim opisom i statističkim proračunom kao i rešenjem električnih instalacija ako je objekat osvetljen, u razmeri 1 : 50.
Projekat iz stava 1. ovog člana izrađuje odgovorni projektant sa odgovarajućom licencom.
Uz zahtev za izdavanje odobrenja iz stava 1. ovog člana navodi se period za koji se traži postavljanje slobodnostojeće vitrine i prilaže skica sa izgledom reklamnog objekta i predlogom lokacije za postavljanje.
Podnosilac zahteva za izdavanje odobrenja za postavljanje zidne vitrine mora da dostavi dokaz o vlasništvu na objektu, odnosno saglasnost suvlasnika ili skupštine zgrade na koju se vitrina postavlja.
Ukoliko je objekat obuhvaćen režimom zaštite podnosilac zahteva je dužan da dostavi i saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Rashladni uređaj za prodaju napitaka, industrijskog sladoleda i kremova, može da se postavi na površini javne namene pod uslovom da zauzima najviše 2 m2.
Ispred poslovnog objekta mogu da se postave najviše četiri uređaja i to tri uređaja za prodaju napitaka i jedan uređaj za prodaju industrijskog sladoleda ili kremova u maksimalnoj površini do 4 m2.
Imalac odobrenja dužan je da pored uređaja postavi korpu za smeće.
Prilikom izdavanja odobrenja, prednost ima podnosilac zahteva koji ima poslovnu prostoriju u neposrednoj blizini površine javne namene na kojoj se postavlja rashladni uređaj (poslastičarnicu, mlečni restoran i sl.).
Aparat za sladoled, kokice i druge pečenjarske proizvode je tipski, lako pokretni objekat, čija bruto površina sa kućištem aparata ne može biti veća od 2 m2.
Aparat za kokice i druge pečenjarske proizvode može se postavljati tokom cele godine a aparat za sladoled u periodu od 1. marta do 1. novembra tekuće godine.
Aparati iz stava 1. ovog člana mogu se postavljati u vremenu od 08,00 do 24,00 časa, a po isteku radnog vremena aparati se uklanjaju sa površine javne namene.
đ) Montažni objekti za kulturna zbivanja, sport i zabavu
Odobrenje za postavljanje objekata za kulturna zbivanja, sport i zabavu izdaje Odeljenje.
Podnosilac zahteva za izdavanje odobrenja iz stava 1. ovog člana dužan je da u zahtevu naznači ukupnu površinu koju zauzimaju montažne bine, tribine, objekti sportske namene, cirkuske šatre, kamp prikolice, zabavni, luna, zoo-parkovi odnosno površinu koju zauzima svaki aparat za zabavu, njihov broj i vrstu.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se ugovor o obnovi javne zelene površine, zaključen sa Direkcijom ukoliko se objekat za kulturna zbivanja, sport i zabavu postavlja na uređenoj javnoj zelenoj površini koja je obuhvaćena programom održavanja.
Uz zahtev za izdavanje odobrenja za postavljanje balon hale sportske namene prilaže se projekat koji sadrži fotografije objekta, situaciju sa dispozicijom objekta i merama koje definišu veličinu i položaj objekta, osnovu objekta, karakteristične preseke i izgled objekta, tehnički opis, predmer i predračun radova i projekat potrebnih instalacija u odgovarajućoj razmeri.
Projekat iz stava 1. ovog člana izrađuje odgovorni projektant sa odgovarajućom licencom.
U postupku izrade projekta, u zavisnosti od lokacije i karakteristika balon hale sportske namene, pribavljaju se uslovi nadležnih javnih preduzeća, nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Ministarstva unutrašnjih poslova.
Podnosilac zahteva za izdavanje odobrenja dužan je da priloži ugovor o zakupu površine javne namene, zaključen sa Direkcijom koji može biti za period do privođenja parcele planiranoj nameni u skladu sa planskim dokumentom ali ne duži od 5 godina.
Odobrenje se izdaje za period od jedne do pet godina.
e) Način korišćenja montažnih objekata
Vlasnik je dužan da montažni objekat koristi u skladu sa odobrenjem i da isti postavi, koristi i održava u ispravnom stanju, tako da može da služi nameni za koju je postavljen i to:
a/ da je montiran i postavljen tako da obezbeđuje sigurnost zaposlenih odnosno vlasnika, korisnika i prolaznika, da ne remeti bezbednost saobraćaja, kao i da obezbedi nesmetan prolaz vozila i pešaka,
b/ da ispunjava estetske i higijensko-sanitarne uslove za predviđenu namenu,
v/ da su potrebne instalacije (elektro, vodovod i kanalizacija i druge) u ispravnom stanju,
g/ da se stara o izgledu objekta i održavanju čistoće u neposrednoj okolini objekta i da obezbedi odgovarajuću opremu za prikupljanje i odnošenje otpadaka.
Vlasnik može montažni objekat privremeno koristiti za period za koji je izdato odobrenje, a po isteku važnosti odobrenja obaveza je vlasnika da objekat ukloni sa površine javne namene o svom trošku i to danom isteka važnosti odobrenja.
Ako vlasnik objekta ne postupi u skladu sa stavom 1. ovog člana, objekat će ukloniti Gradska uprava društvene delatnosti, finansije, imovinske i inspekcijske poslove - Odeljenje za inspekcijske poslove, na teret vlasnika objekta.
Obaveza je vlasnika montažnog objekta da isti i pre isteka roka ukloni bez naknade, ako se prostor na kom se nalazi privodi nameni u skladu sa planskim dokumentom ili se menja namena prostora ili dođe do promene uređenja površine javne namene.
Uklanjanje se vrši na osnovu rešenja Odeljenja.
Promena namene kioska može se izvršiti u skladu sa Programom, na osnovu zahteva vlasnika. Odeljenje u roku od sedam dana od dana podnošenja zahteva donosi rešenje o promeni namene kioska.
Vlasnik montažnog objekta ne može prenositi na drugo lice pravo zakupa površine javne namene ili odobrenje za postavljanje montažnog objekta.
Nadzor na primenom odredaba ove odluke vrši Odeljenje.
Inspekcijski nadzor nad postavljanjem i korišćenjem kioska i plovećih objekata vrši građevinski inspektor, a ostalih montažnih objekata komunalni inspektor i komunalni policajac.
U vršenju nadzora ovlašćena lica komunalne inspekcije odnosno komunalne policije podnose prijave nadležnom organu za učinjeno krivično delo, podnose zahteve za pokretanje prekršajnog postupka, obaveštavaju drugi nadležan organ da preduzme mere iz svoje nadležnosti i obavljaju druge poslove propisane zakonom.
Montažni objekat uklanja se:
- kada je objekat postavljen bez odobrenja;
- kada je objekat postavljen suprotno odobrenju;
- kada je objekat postavljen na mesto koje nije određeno odobrenjem;
- kada postavljeni montažni objekat koristi neovlašćeno lice;
- kada se montažni objekat postavi ili koristi suprotno izdatom odobrenju;
- kada korisnik ne počne da koristi montažni objekat u roku od 90 dana od dana izdavanja odobrenja za postavljanje montažnog objekta,
- kada se montažni objekat ne koristi duže od 30 dana,
- kada je to neophodno zbog izmene režima saobraćaja.
U slučajevima iz stava 1. ovog člana nadležni inspektor donosi rešenje o uklanjanju objekta.
Na rešenje iz stava 2. ovog člana, korisnik može izjaviti žalbu Gradskom veću grada Valjeva, u roku od osam dana od dana prijema rešenja.
Ako korisnik ne postupi po rešenju nadležnog inspektora i ne ukloni montažni objekat, isti će biti uklonjen o trošku vlasnika, na mesto koje je određeno za te namene.
Novčanom kaznom od 50.000,00 do 1.000.000,00 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:
1. postavi montažni objekat bez odobrenja (član 16, 46, 49, 61, 62, 63 i 73. odluke)
2. postavi montažni objekat suprotno odobrenju (član 16, 46, 49, 61, 62, 63 i 73. odluke)
3. koristiti montažni objekat bez odobrenja za upotrebu (član 21. odluke)
4. koristiti montažni objekat suprotno odobrenju (član 75. odluke)
5. ne ukloni montažni objekat po isteku važnosti odobrenja (član 76. odluke)
6. ne ukloniti montažni objekat u slučajevima iz člana 77. odluke
7. prenese na drugo lice pravo zakupa površine javne namene ili odobrenje za postavljanje montažnog objekta (član 78. odluke)
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 2.500,00 do 75.000,00 dinara.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 5.000,00 do 250.000,00 dinara.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice novčanom kaznom od 2.500,00 do 75.000,00 dinara.
Postupci za izdavanje odobrenja za postavljanje montažnih objekata, započeti pre stupanja na snagu ove odluke, okončaće se po odredbama odluke koja je važila u momentu podnošenja zahteva za izdavanje odobrenja.
Stupanjem na snagu ove odluke prestaje da važi Odluka o manjim montažnim objektima ("Službeni glasnik opštine Valjevo", broj 4/05 - prečišćeni tekst).
Ova Odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku grada Valjeva".