LOKALNI AKCIONI PLAN ZAPOŠLJAVANJA ZA GRAD VALJEVO ZA 2011. GODINU ("Sl. glasnik grada Valjeva", br. 13/2010 i 10/2011)

Član 1

Donosi se Lokalni akcioni plan zapošljavanja za grad Valjevo za 2011. godinu.

Član 2

Lokalni akcioni plan zapošljavanja za grad Valjevo za 2011. godinu objaviti u "Službenom glasniku grada Valjeva".

 

I UVOD

Lokalni akcioni plan zapošljavanja za 2011. godinu za Grad Valjevo (u daljem tekstu: LAPZ) predstavlja osnovni instrument sprovođenja aktivne politike zapošljavanja u 2011. godini. Njime se definišu prioriteti i ciljevi politike zapošljavanja u 2011. godini i utvrđuju programi i mere koji će se realizovati u 2011. godini na teritoriji Grada Valjeva, kako bi se dostigli ciljevi i postiglo održivo povećanje zaposlenosti. Pravni osnov za utvrđivanje LAPZ-a predstavlja Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2011. godinu ("Službeni glasnik RS", br. 55/10) i Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Službeni glasnik RS", broj 36/09).

Lokalni akcioni plan donet na osnovu pribavljenog mišljenja Lokalnog saveta za zapošljavanje i prihvatanja od strane gradskog Veća i skupštinske odluke grada Valjeva.

U definisanju i izradi LAPZ-a uključeni su socijalni partneri, relevantne institucije i akteri, kako bi se različitim pristupima omogućilo svestrano sagledavanje i prilikom realizacije planiranih programa i mera ostvarili rezultati sa dodatnom vrednošću.

II KREIRANJE PROGRAMA I MERA LAPZ

GEOGRAFSKI POLOŽAJ

Grad Valjevo se nalazi u zapadnoj Srbiji i administrativni je, kulturni i privredni centar Kolubarskog okruga koji obuhvata Opštine Mionica, Osečina, Ub, Lajkovac i Ljig. Prema popisu iz 2002. godine, Valjevo ima 96 761 stanovnika, od čega je 61 270 gradsko, a 35 491 seosko stanovništvo.

Grad Valjevo nalazi se na 44 stepena i 16 minuta severne geografske širine i 19 stepeni i 53 minuta istočne geografske dužine. Prostire se na 2 256 hektara, na prosečnoj nadmorskoj visini od 185 metara. Formiran je na obalama reke Kolubare, u kotlini okruženoj vencem valjevskih planina. Valjevski kraj ima umerenokontinentalnu klimu.

Valjevo ima povoljan geografski položaj. Od glavnog grada Srbije, Beograda, udaljen je 100 km i nalazi se u neposrednoj blizini jedne od najvažnijih republičkih saobraćajnica - Ibarske magistrale. Nedaleko od Valjeva prolaziće i budući autoput Beograd - južni Jadran. Kroz Valjevo prolaze i magistralni putevi ka Jadranskom moru, Bosni i Hercegovini, plodnoj Mačvi i dalje ka žitnici Vojvodini, spajajući Valjevo sa drugim značajnim centrima Zapadne Srbije - Šapcem (64 km), Užicem (77 km) i Loznicom (72 km).

Kroz Valjevo prolazi pruga Beograd-Bar, koja spaja glavni grad sa Crnom Gorom, odnosno Jadranskim morem. Najbliži putnički aerodrom je u Beogradu, dok u Divcima, 12 km od grada, postoji sportski aerodrom.

Venac valjevskih planina (Medvednik, Jablanik, Povlen, Maljen, Suvobor), planinsko izletište Divčibare na 1000 metara nadmorske visine, klisura reke Gradac koja dopire do centra grada, kulturno-istorijski kompleks u Brankovini, stara čaršija iz 18. veka - neka su od geografsko-istorijsko-turističkih obeležja područja Grada Valjeva.

Značajni prirodni resursi u Gradu Valjevu su poljoprivredno zemljište, šume i šumsko zemljište, vode, mineralne sirovine, energetski izvori i geotermalni izvori sa potencijalima za razvoj banjskog i zdravstvenog turizma.

Valjevsku privredu karakteriše značajno učešće industrije, u okviru koje je posebno metaloprerada, prehrambena industrija sa značajnim poljoprivrednim potencijalima, zatim tekstilna industrija, grafička delatnost, prerada drveta, građevinarstvo i proizvodnja nemetala i turizam a što je u skladu sa Strategijom lokalnog održivog razvoja. Od ostalih grana dominantna je trgovina sa finansijskim uslugama.

Tabela 1. Osnovni podaci o gradu i okrugu (površina i stanovništvo), 2002.

	Površina (km2)	Udeo u ukupnoj površini (%)			Broj stanovnika*	Udeo u ukupnom broju stanovnika (%)			Gustina naseljenosti (br. stanov./ km2)
		Grada	Okruga	Srbije		Grada	Okruga	Srbije
Urbana zona	323	35,69	13,06	0,37	61,270	63,32	31,88	0,82	189,7
Ruralna zona	582	64,31	23,52	0,66	35,491	36,68	18,47	0,47	61,0
Grad	905	100	36.58	1,02	96,761	100	50,34	1,29	106,9
Okrug	2,474	/	100	2,80	192,204	/	100	2,56	77,7
Srbija	88,361	/	/	100	7,498,001	/	/	100	96,8

Tabela 2. Radno sposobno stanovništvo po popisu iz 2002. godine

Radno sposobno stanovništvo (od 15-64 godine)
Grad Valjevo	Ukupan broj	Muškarci	Žene
	65.512	32.409	33.103
		49,47%	50,53

Grafik 1. Radno sposobno stanovništvo po popisu iz 2002. godine

51	49	n Muškarci n Žene

MAKROEKONOMSKI OKVIR

Stopa zaposlenosti definisana u Nacionalnoj strategiji zapošljavanja 2005-2010. godine (67% do 2010. godine) i kasnije indeksirana (58,5%) kao i predviđeni godišnji rast od 1,5% su u uslovima svetske ekonomske krize postali teško ostvarljivi za definisani period. Značajno opadanje ekonomske aktivnosti u svetu imalo je veliki uticaj i na privredu Republike Srbije a naročito na tržište rada. Uprkos blagom ekonomskom rastu u prvom kvartalu 2010. godine, došlo je do smanjenja stope zaposlenosti 47,2% što predstavlja pad od 2,8 procentnih poena u odnosu na oktobar 2009. godine. S obzirom da na tržište rada promene ekonomske aktivnosti imaju zakasneli efekat, u narednom periodu očekuje se stabilizacija i postepeno poboljšanje stanja na tržištu rada.

Tabela 3. Stope zaposlenosti

Stope zaposlenosti	Ukupna stopa		Zaposleni starosne dobi 55-64
	Ukupno	Žene
EU Lisabonski ciljevi 2010.	70,00%	60,00%	50,00%
EU 27 u 2009. (četvrti kvartal 2009, Eurostat)	64,40%	58,50%	46,10%
Srbija u 2009. (oktobar, ARS)	50,00%	42,70%	35,00%
Srbija u 2010. (april, ARS)	47,20%	40,30%	32,60%

Izvor: Republički zavod za statistiku, Anketa o radnoj snazi

MIKROEKONOMSKI OKVIR

BROJ I STRUKTURA ZAPOSLENIH

Za Grad Valjevo, za sada izostavljajući efekte svetske ekonomske krize, je karakteristično smanjenje broja zaposlenih upoređujući podatke unazad nekoliko godina. U gradu Valjevu, broj nezaposlenih je kontinuirano u porastu tokom prethodnih meseci tekuće godine, što je rezultat nepovoljnijih uslova poslovanja, manjeg obima zapošljavanja i povećanog priliva na evidenciju filijale zbog prestanka potrebe za radom.

Tabela 4. Broj i struktura zaposlenih, 2009.

	Grad	Struktura zaposlenih u Gradu (%)	Struktura zaposlenih u Okrugu (%)	Struktura zaposlenih u Srbiji (%)
Zaposleni-ukupno	33,026	100	100	100
Žene	15,687	47.50	45.00	43.70
Muškarci	17,339	52.50	55.00	56.30
U preduzećima, ustanovama, zadrugama i organizacijama	18,975	57.45	61.05	71.44
Privatni preduzetnici, samostalni delatnici i zaposleni kod njih	14,051	42.55	38.95	28.56
Broj zaposlenih na 1000 stanovnika	353	/	254	272
Broj zaposlenih u preduzećima, ustanovama, zadrugama i organizacijama na 1000 stanovnika	203	/	155	194

Izvor: Odsek za lokalni razvoj i privredu Grada Valjeva

Tabela 5. Zaposleni prema oblasti delatnosti (godišnji prosek), 2009

DELATNOST	2009
Poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda	308
Ribarstvo	19
Vađenje ruda i kamena	58
Prerađivačka industrija	8009
Proizvodnja električne energije, gasa i vode	580
Građevinarstvo	1248
Trgovina na veliko i malo, opravka	1692
Hoteli i restorani	336
Saobraćaj, skladištenje i veze	1094
Finansijsko posredovanje	197
Poslovi sa nekretninama, iznajmljivanje	422
Državna uprava i socijalno osiguranje	826
Obrazovanje	1482
Zdravstveni i socijalni rad	2165
Druge komunalne, društvene i lične usluge	442
Privatna domaćinstva sa zaposlenim licima	0
Eksteritorijalne organizacije i tela	0	od toga žene
UKUPNO U SVIM OBLICIMA DELATNOSTI	18876	9437
PRIVATNI PREDUZETNICI I ZAPOSLENI KOD NJIH	12119	5626
UKUPNO	30995	15063

IZVOR: NACIONALNA SLUŽBA ZA ZAPOŠLJAVANJE, FILIJALA VALJEVO

PROSEČNE ZARADE

Tabela 6. Uporedni pregled prosečnih zarada po zaposlenom po godinama.

	2002 (€)*	2003 (€)**	2004 (€)***	2005 (€)****	2006 (€)**** *	2007 (€)**** **	2008 (€)**** ***	2009 (€)**** ****
Prosečna bruto zarada u Gradu	165	181	205	237	297	401	437	250
Prosečna bruto zarada u okrugu	175	197	225	257	317	417	459	262
Prosečna bruto zarada u Srbiji	219	255	283	308	377	484	547	312
Prosečna neto zarada u Gradu	115	125	142	168	206	288	315	175
Prosečna neto zarada u okrugu	122	137	155	180	218	299	330	183
Prosečna neto zarada u Srbiji	152	177	194	210	258	347	392	218

* po prosečnom srednjem kursu NBS za 2002. godinu
** po prosečnom srednjem kursu NBS za 2003. godinu
*** po prosečnom srednjem kursu NBS za 2004. godinu
**** po prosečnom srednjem kursu NBS za 2005. godinu
***** po prosečnom srednjem kursu NBS za 2006. godinu
****** po prosečnom srednjem kursu NBS za 2007. godinu
******* po prosečnom srednjem kursu NBS za 2008. godinu
******** po prosečnom srednjem kursu NBS za 2009. godinu

 

UKUPAN OBIM PROIZVODNJE

Grafikon br. 1 Struktura narodnog dohotka u Gradu Valjevu 2005. godine, prema delatnosti

Izvor: Odsek za lokalni razvoj i privredu Grada Valjeva

PREDUZEĆA PREMA BROJU ZAPOSLENIH

Tabela 7. Veličina preduzeća prema broju zaposlenih, 2009.

Broj preduzeća	Grad	Udeo u ukupnom broju preduzeća u opštini (%)
0 (samozaposleni)	293	25.86
1-10 zaposlenih	690	60.90
10-50 zaposlenih	113	9.97
50-100 zaposlenih	17	1.50
100-250 zaposlenih	14	1.24
250-500 zaposlenih	3	0.26
500-1000 zaposlenih	1	0.09
1000-5000 zaposlenih	2	0.18
preko 5000 zaposlenih	0	0.00

Izvor: Odsek za lokalni razvoj i privredu Grada Valjeva

Tabela 8. Broj radnika u preduzećima po veličini preduzeća, 2008. godina

	Broj radnika u preduzećima
	velika	srednja	mala	ukupno
Zaposleni	4.175	2.882	6.410	13.467
Procentualno učešće	31.00	21.40	47.60	100

Izvor: Odsek za lokalni razvoj i privredu grada Valjevo

POSLOVNO OKRUŽENJE I KRETANJE PRIVREDNE STRUKTURE

RAZVOJ PREDUZETNIŠTVA

Ekonomski rast zahteva investicije, slobodnu konkurenciju i otvoreno tržište. Cilj Grada Valjeva je da kroz transparentan i investiciono "prijateljski" okvir stvori takve uslove u kojima investitor može da sagleda sve mogućnosti i rizike srednjoročnih i dugoročnih investicionih odluka. Grad Valjevo je to manifestovala mnogim aktivnostima kao što je formiranje Odseka za lokalni razvoj i privredu koja je uvek na usluzi preduzetnicima a takođe, svoje strateško opredeljenje je formulisao donošenjem strateških akata i to Strategijom lokalnog održivog razvoja. Grad Valjevo unazad nekoliko godina izdvaja sredstva u budžetu za finansiranje preduzetnika subvencionišući otvaranje novih radnih mesta i finansiranje pripravnika - volontera.

Razvoj preduzetništva podsticala je i Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) kroz njenu filijalu u Gradu Valjevo i to ne samo finansijskom, već i nefinansijskom podrškom, na čemu je bio angažovani Poslovni centar.. Trodnevni seminari, kao vid nefinansijske podrške prvenstveno licima koja nameravaju da započnu sopstveni posao, "Put do uspešnog preduzetnika", a koji je ujedno i uslov za dobijanje sredstava za samozapošljavanje, završilo je u 2009. godini 394 lica.

Sredstva za samozapošljavanje, u cilju osnivanja privrednih društava, radnji i drugih oblika preduzetništva dobilo je u 2009. godini 78 nezaposlenih lica. Programom otvaranje novih radnih mesta zaposleno je 151 nezaposleno lice a na dva sajma zapošljavanja (prolećni i jesenji) tokom 2009. god. kao mestu susretanja ponude i tražnje za radnom snagom bilo je prisutno 1.111 nezaposlenih lica (od toga 749 žena) i 59 poslodavaca. Od ukupnog broja učesnika sajmova zaposlilo se 229 lica (20,61% prisutnih). U prvih šest meseci 2010. godine održan je jedan sajam zapošljavanja na kome je bilo prisutno 611 nezaposlenih lica i 25 poslodavaca. Od ukupnog broja učesnika sajma zaposlilo se 97 lica (15,87% prisutnih). Kroz projekat "Otpremninom do posla" zaposleno 4 nezaposlena lica, a jednokratnom isplatom prava na novčanu nadoknadu zaposleno 8 osnivača-preduzetnika. Podsticanje zapošljavanja odobravanjem subvencije poslodavcima po članu 45. Zakona o obaveznom socijalnom osiguranju odobrene su subvencije za 59 poslodavaca sa 62 radnika. Sproveden "Mentoring" programa analize dosadašnjeg poslovanja i razvoja u budućnosti kod 2 preduzetnika a u prvoj polovini 2010. godine kod 5 preduzetnika iz oblasti proizvodnje i usluga. Održavanje specijalističkih seminara iz oblasti preduzetništva pod nazivom "Znanjem kroz biznis" a na temu Naplate potraživanja i izvora finansiranja za 12 preduzetnika. Programom otvaranja novih radnih mesta kroz subvenciju poslodavcima iz budžeta Grada zaposleno je 72 lica. U prvih 6 meseci 2010. godine navedene aktivnosti se sprovode u većem obimu i sa većim interesovanjem korisnika pod uticajem ekonomske krize.

PRIVATIZACIJA PRIVREDNIH SUBJEKATA GRADA

Na području grada Valjeva do sada su privatizovana 37 preduzeća i ukupan prihod ostvaren prodajom njihovog kapitala je nešto preko 20 miliona evra. Pored postignutih kupoprodajnih cena, većinski vlasnici su se obavezali da će u osnovna sredstva privatizovanih preduzeća investirati ukupno 6,76 miliona evra.

Većina privatizovanih firmi pre privatizacije se nalazila u vrlo teškom stanju sa velikim dugovanjima prema poveriocima, državi i radnicima (neisplaćeni porezi, doprinosi i zarade) kao i izgubljenim tržištima za plasman njihovih proizvoda. Međutim i nakon privatizacije a na osnovu prikazanih pokazatelja izostali su očekivani rezultati, obzirom da se proizvodni kapaciteti privatizovanih fabrika nisu dovoljno koristili. Sve fabrike imaju problem nedostatka posla, neisplaćenih zarada 5 i više meseci, neisplaćenih doprinosa na zarade PIO, bez jasnih strategija za poboljšanje stanja.

ANALIZA SITUACIJE (SWOT)

SWOT analiza nivoa rizika na tržištu rada:

PREDNOSTI Profesionalizam Odgovarajuća obrazovna struktura stručnih kadrova Materijalno-tehnički uslovi za rad Postojanje i primena standarda i procedura Individualan pristup u radu sa klijentima Tradicija i iskustvo u radu Otvorenost ka javnosti Postignuti rezultati u realizovanim projektima Inicijativa Entuzijazam Umrežavanje i partnerstvo Motivacija Stručno usavršavanje kadrova Razvijen set usluga

NEDOSTACI Nejasno definisane procedure Previsoki ciljevi koje sebi postavljaju zaposleni "sagorevanje" zaposlenih Nedovoljna umreženost (u svim oblastima i na svim nivoima) Nedovoljan broj ljudi u radu sa strankama Informacioni sistem nedovoljno prilagođen potrebama posla(izveštaji, analize i sl.)

MOGUĆNOSTI Uspostavljena međusektorska saradnja u raznim oblastima Odlična saradnja sa biznis sektorom Partnerski projekti sa stranim i domaćim NVO Podrška lokalne samouprave Odlična saradnja sa Kancelarijama za mlade(regionalna i lokalna) Razvijenost i zainteresovanost medija za praćenje oblasti zapošljavanja Postojanje različitih nacionalnih i lokalnih strateških dokumenata Reformski pristup na nivou republike Razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u Valjevu Nove investicije Sistem neformalnog obrazovanja odraslih Subvencije za zapošljavanje i samozapošljavanje Lobiranje Veća promocija potencijala valjevskog kraja

RIZICI Centralizacija Negativna selekcija kadrova Predrasude i diskriminacije u zapošljavanju Ekonomska nerazvijenost i siromaštvo grada Velika funkcionalna nezaposlenost Centralizovan sistem finansiranja Nekoordiniranost rada državnih institucija Neobaveštenost građana o svojim pravima i zakonima iz oblasti rada i zapošljavanja Poštovanje zakonske regulative Nedovoljno novca za realizaciju mera aktivne politike zapošljavanja i podsticanje preduzetništva Odliv stručnih kadrova Loša privatizacija Disproporcija između obrazovanja i potreba tržišta rada Siva ekonomija Previše administriranja Nivo zarada i uslovi rada

STANJE NA TRŽIŠTU RADA

U PERIODU 2006-2009. GODINE OSTVARENA MAKRO-EKONOMSKA STABILNOST I POVOLJNIJA MIKRO-EKONOMSKA SITUACIJA, UTICALE SU NA POJ AVU POZITIVNIH TRENDOVA NA TRŽIŠTU RADA, ALI PROBLEMI U OBLASTI ZAPOŠLJAVANJA KAO ŠTO SU NEDOSTATAK POSLOVA KAO POSLEDICA NEDOVOLJNE PRIVREDNE AKTIVNOSTI I NISKA ZA POSLENOST U FORMALNOJ EKONOMIJI I DALJE SU PRISUTNI. ČETVRTI KVARTAL 2008. I ČETVRTI KVARTAL 2009. GODINE JE OBELEŽILA SVETSKA EKONOMSKA KRIZA, KOJA ZA POSLEDICU IMA ZNAČAJNO POGORŠANJE STANJA NA TRŽIŠTU RADA. TRŽIŠTE RADA U GRADU VALJEVO, KAO I U REPUBLICI SRBIJI I DALJE IMA ISTE KARAKTERISTIKE U SMISLU VISOKE NEZAPOSLENOSTI, NISKOG UČEŠĆA ZAPOSLENOSTI U PRIVATNOM SEKTORU, NISKE MOBILNOSTI RADNE SNAGE.

Tabela 9. Kretanje stope nezaposlenosti u periodu od 2006-2009

Godina	Stopa nezaposlenosti Valjevo	Stopa nezaposlenosti Republika Srbija
2006	20,70	28,0
2007	17,02	25,3
2008	14,71	24,0
2009	17,27	25,9
Septembar 2010	18,00	26,10

Opšte karakteristike tržišta rada do 2009. godine ostaju nepromenjene u odnosu na prethodni period: neusaglašenost ponude i potražnje radne snage, veliko učešće dugoročno nezaposlenih, nepovoljna starosna i kvalifikaciona struktura nezaposlenih, visoka stopa nezaposlenosti mladih i niska mobilnost radne snage, veliki broj nezaposlenih koji pripadaju teže zapošljivim kategorijama, kao i veliki broj angažovanih u sivoj ekonomiji.

ZAPOŠLJAVANJE

Broj nezaposlenih pokazuje tendenciju rasta, tako da je u junu 2010. godine broj nezaposleni bio veći u odnosu na oktobar 2009. godine za 5,66% (447 lica). Pad zaposlenosti je bio očekivan s obzirom na svetsku ekonomsku krizu i negativne rezultate u svim oblastima ekonomije.

(Poređenje broja nezaposlenih oktobar 2009. godine i jun 2010. godine i stope nezaposlen). Ukupno zapošljavanje na teritoriji opštine Valjevo u 2009. godini je 12.260 od toga 5.841 (47,64%) je zaposleno sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje.

	Zapošljavanje nestručnih lica	5.587 (45,57%)
	Zapošljavanje stručnih lica	6.673 (54,43%)
	Zapošljavanje na određeno vreme	9.285 (75,74%)
	Zapošljavanje na neodređeno vreme	2.975 (24,26%)

Najviše zaposlenih u 2009. je u sledećim privrednim granama:

	Trgovina, ugostiteljstvo i turizam	2.476 (20,19%)
	Tekstilstvo i kožarstvo	2.130 (17,40%)
	Ekonomija i pravo	939 (7,66%)
	Vaspitanje i obrazovanje	574 (4,68%)

Ukupno zapošljavanje na teritoriji grada Valjevo u prvih šest meseci 2010. godini je 5.420 od toga 1.469 (27,10%) je zaposleno sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje.

	Zapošljavanje nestručnih lica	2.045 (37,73%)
	Zapošljavanje stručnih lica	3.375 (62,27%)
	Zapošljavanje na određeno vreme	3.670 (67,71%)
	Zapošljavanje na neodređeno vreme	1.748 (32,25%)

Najviše zaposlenih u prvih šest meseci 2010. je u sledećim privrednim granama:

	Prerađivačka industrija	1.817 (33,52%)
	Državna uprava i odbrana	853 (16,28%)
	Trgovina na veliko i malo opravka motornih vozila i pr. za domać.	688 (12,69%)
	Građevinarstvo	478 (8,82%)

SLOBODNA RADNA MESTA

Jedan od pokazatelja na tržištu rada je i broj slobodnih radnih mesta, odnosno stopa popunjavanja slobodnih radnih mesta. Prema novim propisima iz oblasti zapošljavanja, poslodavci nemaju obavezu da prijavljuju nova radna mesta Nacionalnoj službi za zapošljavanje (u daljem tekstu: NSZ) tako da nije moguće pratiti ovaj indikator. Ono što se može pratiti je broj slobodnih radnih mesta koja poslodavci prijavljuju NSZ onda kada traže posredovanje kao i zapošljavanje prema administrativnim podacima.

Od ukupnog broj radnih mesta u 2009. godini 11.799

	Broj slobodnih radnih mesta na određeno	8.767 (74,30%)
	Broj slobodnih radnih mesta na neodređeno	3.032 (25,70%)
	Broj slobodnih radnih mesta za nestručna lica	5.224 (44,27%)
	Broj slobodnih radnih mesta za stručna lica	6.575 (55,73%)

Najviše potrebe za radnicima u 2009. iskazano je u sledećim privrednim granama:

	Prerađivačka industrija	4.708 (39,90%)
	Trgovina na veliko i malo, opravka motornih vozila, motorcikala i predmeta za ličnu upotrebu u domaćinstvu	2.325 (19,70%)
	Obrazovanje	1.101 (9,33%)

Od ukupnog broj radnih mesta u prvih šest meseci 2010. godini 3.220

	Broj slobodnih radnih mesta na određeno	2.338 (72,60%)
	Broj slobodnih radnih mesta na neodređeno	882 (27,37%)
	Broj slobodnih radnih mesta za nestručna lica	1.215 (37,73%)
	Broj slobodnih radnih mesta za stručna lica	2.005 (62,26%)

Najviše potrebe za radnicima u prvih šest meseci 2010. iskazano je u sledećim privrednim granama:

	Prerađivačka industrija	1.168 (36,27%)
	Trgovina na veliko i malo, opravka motornih vozila, motorcikala i predmeta za ličnu upotrebu u domaćinstvu	513 (15,93%)
	Građevinarstvo	338 (10,50%)
	Obrazovanje	250 (7,76%)

STRUKTURA NEZAPOSLENOSTI

Tabela 10. Nezaposleni prema stepenu obrazovanja

Stepen stručne spreme	2009. godina		Jun 2010. godina
	Ukupan broj u Gradu Valjevu	Procenat (%)	Ukupan broj u Gradu Valjevu	Procenat (%)
I	1.108	14,26	2.045	25,90
II	1.108	14,26	599	7,59
III	1.872	24,10	1.911	24,20
IV	2.254	29,02	2.348	29,74
V	98	1,26	101	1,28
VI	514	6,62	519	6,57
VII	305	3,92	371	4,70
UKUPNO	7.766	100	7.895	100

IZVOR: NACIONALNA SLUŽBA ZA ZAPOŠLJAVANJE, FILIJALA VALJEVO

Tabela 11. Nezaposleni prema dužini čekanja

Dužina čekanja na evidenciji NSZ	2009. godina		Jun 2010. godina
	Ukupan broj u Gradu Valjevu	Procenat (%)	Ukupan broj u Gradu Valjevu	Procenat (%)
Do 3 meseca	1.130	14,55	955	12,09
Od 3 do 6 meseci	911	11,73	968	12,26
Od 6 do 9 meseci	625	8,04	686	8,69
Od 9 do 12 meseci	786	10,12	629	7,97
Od 1 do 2 godine	1.432	18,43	1.707	21,62
Od 2 do 3 godine	561	7,22	741	5,96
Od 3 do 5 godina	698	8,98	638	8,08
Od 5 do 8 godina	778	10,01	730	9,24
Od 8 do 10 godina	237	3,05	264	3,34
Preko 10 godina	608	7,82	578	7,32
UKUPNO	7.766	100	7.895	100

IZVOR: NACIONALNA SLUŽBA ZA ZAPOŠLJAVANJE, FILIJALA VALJEVO

Starosna struktura nezaposlenih

Starosna struktura nezaposlenih lica, posmatrana u periodu oktobar 2009. godine pokazuje da najveće učešće u strukturi nezaposlenih, prema godinama starosti, imaju nezaposlena lica 45-49 godine, a zatim lica 50-54 godine. U prvoj polovini 2010. godine najveće učešće u strukturi nezaposlenih imaju nezaposlena lica 25-29 godina, a zatim lica od 50-54 godine. Nepovoljnu starosnu strukturu nezaposlenih, potvrđuje činjenica da je učešće mlađih od 30 godina u ukupnoj nezaposlenosti (jun 2010. godine 28,58%) približno jednak učešću starijih od 50 godina (jun 2010. godine 26,11%).

Tabela 12. Nezaposleni prema starosnoj strukturi, 2009.

Broj godina	2009. godina		Jun 2010. godina
	Ukupan broj u Gradu Valjevu	Procenat (%)	Ukupan broj u Gradu Valjevu	Procenat (%)
15-19 godine	283	3,64	269	3,46
20-24 godine	901	11,60	970	12,49
25-29 godina	961	12,37	1.018	13,11
30-34 godine	877	11,29	833	10,73
35-39 godina	794	10,22	812	10,45
40-44 godine	886	11,40	890	11,46
45-49 godina	1.051	13,53	1.041	13,40
50-54 godine	1.032	13,29	1.049	13,50
55-59 godina	771	9,92	785	10,11
60-64 godine	210	2,70	228	2,93
UKUPNO	7.766	100	7.895	100

IZVOR: NACIONALNA SLUŽBA ZA ZAPOŠLJAVANJE, FILIJALA VALJEVO

Nezaposlenost žena

Nezaposlenost žena u Gradu Valjevo izraženija je od nezaposlenosti muškaraca. Od ukupnog broja nezaposlenih na dan 31.12.2009. godine 53,67% lica na evidenciji čine žene. Slična situacija je i u prvoj polovini 2010. godine, gde nezaposlene žene čine 52,98% od ukupnog broja nezaposlenih lica.

Položaj Roma na tržištu rada

Posebno osetljiva grupa na tržištu rada i veliki izazov u zapošljavanju predstavljaju nezaposlena lica romske nacionalnosti. Visoka stopa nezaposlenosti i niska stopa participacije i zaposlenosti karakterišu položaj Roma na tržištu rada, koji je znatno lošiji u odnosu na ukupnu populaciju. Poseban problem je dugoročni karakter nezaposlenosti.

Nezaposlenost lica sa invaliditetom

Problem zapošljavanja lica sa invaliditetom Vlada Republike Srbije, pored finansijskih podsticaja pokušava da reši i zakonskim propisima kojima bi obavezala poslodavce da intenzivnije zapošljavaju navedena lica. U tom smislu je i usvojen Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom (Službeni glasnik RS, br. 36/09). Udeo navedenih lica u ukupnom broju nezaposlenih u Gradu Valjevo je 1,30%.

Tabela 15. Nezaposleni sa invaliditetom (stanje 30.06.2010)

Kategorija	UKUPNO
	Ukupno	Žene
Ratni vojni invalidi	36	26
Vojni mirnodopski invalidi	1	0
Invalidi rada	32	12
Kategorisana omladina	11	2
Ostali kategorisani invalidi	11	3
Civilne žrtve rata	3	0
Ostali nekategorisani invalidi	8	2
Ukupan broj lica sa invaliditetom	102	45

IZVOR: NACIONALNA SLUŽBA ZA ZAPOŠLJAVANJE, FILIJALA VALJEVO

Viškovi zaposlenih i korisnici novčane nadoknade

Poseban problem na tržištu rada Grada Valjeva i dalje predstavlja veliki broj viška zaposlenih. Radnopravni status i zapošljavanje ove kategorije nezaposlenih, rešavao se na različite načine i primenom različitih mera aktivne politike zapošljavanja. Ulaganjem otpremnina u novo zapošljavanje ili samozapošljavanje bila je jedna od mera koja je primenjivana u proteklom periodu. Takođe država je finansijski pomogla u rešavanju viška zaposlenih u preduzećima koja su započela proces racionalizacije i restruktuiranja kao pripremu za privatizaciju. Broj korisnika novčane naknade kojima je isplaćena naknada u mesecu junu 2010. godine iznosio je 1.684, od čega je žena 786 (46,67%). Ovaj broj je veći za 25% u odnosu na jun 2009. godine (1.263 lica)

Siva ekonomija

Rad u sivoj ekonomiji u Gradu Valjevu povezuje se sa niskim zaradama i niskom produktivnošću, niskim nivoom zaštite na radu, lošim radnim uslovima, a vrlo često su u pitanju i poslovi bez plaćenog osnovnog zdravstvenog i socijalnog osiguranja. Mogućnost ostajanja bez posla među neformalno zaposlenima mnogo je veća nego među formalno zaposlenim radnicima. Odnosno, pored svih očekivanja da će u vreme krize neformalna zaposlenost da raste, potvrđuje se tvrdnja da je mogućnost ostajanja bez posla veća u neformalnom u odnosu na formalni sektor.

POLITIKA ZAPOŠLJAVANJA GRADA VALJEVA U 2011. GODINI

Grad Valjevo je za 2011. godinu predvideo realizaciju ciljeva aktivne politike zapošljavanja koji su usmereni na:

- povećanje zaposlenosti,

- ulaganje u ljudski kapital i

- socijalnu inkluziju.

Povećanje zaposlenosti

Rast zapošljavanja i kao strateški cilj održivo povećanje zaposlenosti, posebno u privatnom sektoru, zavisi od povećanja ne samo broja, već i kvaliteta radnih mesta, odnosno od povećanja takozvanih "dobrih poslova". U tom smislu akcenat treba staviti na razvoj privrede, privlačenje stranih direktnih investicija, doprineti unapređenju sistema obrazovanja i sistema socijalne zaštite, kao i napredovanja u procesima decentralizacije i regionalnog razvoja.

Ulaganje u ljudski kapital

U osnovi ekonomskog rasta i razvoja inovativne i konkurentne privrede, sa više poslova i sa boljim poslovima, nalazi se ulaganje u ljudski kapital i kvalitet sistema obrazovanja. Odgovarajuće znanje i njegova primena, prepoznato je kao osnovni razvojni faktor koji Grad Valjevo, s obzirom na ostale raspoložive faktore i resurse, mora u punoj meri da iskoristi. Imajući u vidu da se naše društvo opredelilo da postane "društvo koje uči", što je u skladu sa smernicama evropske strategije 2020, posebno je važno doprineti sprovođenju reforme sistema obrazovanja , što je dugoročan proces čiji će rezultati biti vidljivi ne samo u sistemu obrazovanja nego i u zapošljavanju.

Prevazilaženje postojeće situacije u prvom redu podrazumeva reformu sistema srednjeg stručnog obrazovanja i uspostavljanje sistema obrazovanja odraslih. Kao i uspostavljanje sistema kratkih obuka na tržištu rada.

Sve ovo doprinosi mobilnosti radne snage kao i priznanjem diploma i sertifikata stečenih u našem sistemu obrazovanja.

Saradnja Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i Ministarstva prosvete, ogledaće se u analizi i planiranju obrazovne politike u skladu sa potrebama tržišta rada i unapređenju kvaliteta obrazovanja i obuka naročito u delu koji se odnosi na kratke obuke i praktičnu nastavu, jer su upravo praktična znanja i stečene veštine od velikog značaja za zapošljavanje i uključivanje u svet rada.

Uspostavljanje i razvoj karijernog vođenja i savetovanja, razvoj obrazovanja odraslih i funkcionalnog osnovnog obrazovanja, standardizacija programa obrazovanja i obuka, akreditacija obrazovnih ustanova, sertifikacija znanja, veština i kompetencija nezaposlenih lica, razvoj nacionalnog okvira klasifikacija kao i uspostavljanje novog sistema klasifikacija zanimanja.

Socijalna inkluzija

Određeni broj građana Valjeva nalazi se na samoj margini društva bez mogućnosti da postane produktivan deo društvene zajednice. Njima je gotovo onemogućen pristup institucijama, organima vlasti i procesima donošenja odluka, što utiče na njihov pojačan osećaj nemoći i nemogućnosti da utiču na sopstveni život. Najčešće je to posledica nedostatka osnovnih znanja, ali i nemogućnost za doživotnim učenjem, siromaštva i diskriminacije po različitim osnovama. Ovakva socijalna isključivost udaljava pojedince, ali i grupe stanovništva od mogućnosti za zapošljavanje i ostvarenje prihoda.

Delovanjem na faktore koji dovode do društvene isključivosti i marginalizacije određenih etničkih i drugih grupa, najčešće se popravlja njihov položaj, ali i produktivnost i položaj društva u celini.

Poboljšanjem položaja ranjivih grupa na tržištu rada i njihovo zapošljavanje je izazov kome LAPZ posvećuje posebnu pažnju. Posebni programi i mere usmereni su na podizanje zapošljivosti, ali i na podsticanje poslodavaca da zapošljavaju lica koja pripadaju ranjivim kategorijama (lica starija od 50 godina, samohrani roditelji, lica sa invaliditetom i dr.). Pored toga što će biti opredeljen veći iznos sredstava, nezaposlena lica koja pripadaju ranjivim kategorijama imaće prednost prilikom uključivanja u mere aktivne politike zapošljavanja.

PRIORITETI ZAPOŠLJAVANJA

Prioriteti politike zapošljavanja su:

1. Usklađivanje ponude i tražnje na tržištu rada kroz povećanje stručnosti i kompetentnosti radne snage;

2. Podsticanje zapošljavanja mladih;

3. Donošenje programa za nove oblike zapošljavanja i unapređenje socijalnog dijaloga;

4. Podsticaj zapošljavanja teže zapošljivih lica;

5. Usklađivanje ponude i tražnje na tržištu rada - NAPZ;

1. USKLAĐIVANJE PONUDE I TRAŽNJE NA TRŽIŠTU RADA KROZ POVEĆANJE STRUČNOSTI I KOMPETENTNOSTI RADNE SNAGE

Uspostavljanje i razvoj karijernog vođenja i savetovanja, razvoj obrazovanja odraslih i funkcionalnog osnovnog obrazovanja, standardizacija programa obrazovanja i obuka, akreditacija obrazovnih ustanova, sertifikacija znanja, veština i kompetencija nezaposlenih lica, razvoj nacionalnog okvira klasifikacija kao i uspostavljanje novog sistema klasifikacija zanimanja, doprineće usklađivanju ponude i tražnje na tržištu rada.

2. PODSTICANJE ZAPOŠLJAVANJA MLADIH

Veliki izazov za Republiku Srbiju, a takođe i za Grad Valjevo predstavlja zapošljavanje mladih, čija je ukupna stopa nezaposlenosti jedna od najvećih u Evropi. Analiza nezaposlenosti mladih pokazuje da je za uspešno rešavanje ovog problema neophodno uspostavljanje širokog konsenzusa aktera na tržištu rada o efikasnim merama ciljano orijentisanim na potrebe mladih i stvaranje mogućnosti za njihovo produktivno zaposlenje. Zato je neophodno uspostaviti jedinstvenu politiku zapošljavanja mladih u smislu obezbeđivanja sinergijskog delovanja različitih subjekata za ovu oblast i konstantno obrazovanje, zapošljavanje i pristojan rad za mlade. Time će biti obezbeđen efikasan prelazak sa školovanja na rad.

Pojavljivanje novih poslova i novih oblika rada i radnih ugovora, čini da rad postaje sve složeniji, i nameće potrebu za neprekidinim usavršavanjem i doživotnim učenjem. Od mladih, koji izlaze iz sistema školovanja, svet rada očekuje da raspolažu savremenim i primenjivim znanjima i poseduju odgovarajuće kompetencije i stavove o radu.

Pored toga potrebno je uticati na povećanje broja mladih sa diplomama srednjoškolskog obrazovanja i smanjiti procenat onih koji rano prekidaju školovanje i napuštaju školu.

Poseban problem predstavlja prelazak mladih iz škole u svet rada i LAPZ tom problemu posvećuje posebnu pažnju, u smislu pružanja konkretne podrške i praćenja indikatora zapošljavanja mladih. Podsticaće se organizovanje stručne prakse odnosno sticanja radnog iskustva i pripreme za zapošljavanje. Posebno će se preduzimati odgovarajuće mere u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje za one mlade koji rano napuštaju školovanje i čiji je nivo kvalifikacija nizak, sa ciljem da dodatnim obrazovanjem, a naročito treninzima i obukama prevaziđu nedostatak i podignu nivo svojih kompetencija. Informisanjem, karijernim vođenjem i savetovanjem, kreiranjem mera aktivne politike zapošljavanja prema individualnim znanjima i veštinama i uključivanjem mladih u one mere aktivne politike koje će dati najbolje rezultate na tržištu rada (individualan pristup), podsticaće se zapošljavanje mladih.

Realizacijom projekata definisanih LAP za mlade iz oblasti zapošljavanja npr. Centar za razvoj karijere za srednjoškolce, formiranje Volonterskog servisa, omladinsko preduzetništvo i subvencije za mali biznis, obuke za pisanje projekata, edukacije za nezaposlene, opismenjavanje mladih (odraslih) i dr. podsticaće se zapošljavanje mladih.

Unapređivanjem socijalnog dijaloga promovisaće se i unapređivati fleksibilni oblici rada i pravo mladih na pristojan rad, što će ujedno doprineti i suzbijanju sive ekonomije.

LAPZ promoviše i podstiče organizovanje stručne prakse učenika i studenata završnih godina, kao način upoznavanja mladih sa svetom rada, sticanja radnog iskustva i pripreme za zapošljavanje.

Grad Valjevo je prepoznao probleme sa kojima se mladi susreću u oblasti rada, a to je pre svega nedostatak radnog iskustva. Lokalna samouprava angažovanja pripravnika-volontera.

Takođe, treba napomenuti da je Lokalna samouprava prepoznala značaj Kancelarije za mlade i istu formirala 07. maja 2010. godine. Formiranju Kancelarije za mlade (KZM) prethodio je konsultativni proces koji je organizovan u okviru projekta "Podrška jačanju građanskog učešća u Srbiji - druga faza".

Kancelarija za mlade u tehničkom smislu predstavlja organizacionu jedinicu Gradske uprave za društvene delatnosti, finansije, imovinske i inspekcijske poslove. Glavni cilj formiranja lokalne kancelarije za mlade u Valjevu je stvaranje uslova u lokalnoj sredini za kvalitetniji život mladih i njihovo aktivno uključivanje u savremene tokove razvoja društva. U skladu sa prioritetima Nacionalne strategije za m lade, koja je usvojena 9. maja 2008. g., i Akcionim planom za mlade usvojenim 22. januara 2009. g. od strane Vlade Republike Srbije, kancelarija ima svoj delokrug rada, a to je:

1. Afirmacija mladih i njihovo uključivanje u društvo

2. Pružanje podrške inicijativama i projektima mladih

3. Ekonomsko osnaživanje mladih

4. Neformalno obrazovanje mladih

5. Informisanje mladih

6. Pružanje mogućnosti za kvalitetno provođenje slobodnog vremena

IDENTIFIKOVANI PROBLEMI:

1. Nedostatak informacija o aktivnostima i životu svoje zajednice, službama i programima za mlade

2. Nedovoljno prostora namenjenog mladim a, postojeći prostori nisu adekvatno opremljeni i uređeni

3. Nedovoljna finansijska podrška za inicijative mladih

4. Nedovoljno razvijena svest o zdravim stilovima života i nedostataka podrške pravilnom psihofizičkom razvoju mladih u sledećim oblastima:

a. bolesti zavisnosti (pušenje, alkoholizam, narkomanija)

b. seksualno prenosive bolesti

v. pravilna ishrana mladih

g. izazovi razvojnog doba

d. agresivnog ponašanje i nasilje

đ. moderni oblici zavisnosti (kompjuterske igre, društvene mreže, kockanje)

5. Nedostatak sredstava za aktivne mere zapošljavanja

6. Obrazovanje mladih kroz profile koji nisu traženi na tržištu rada

7. Nemogućnost sticanja radnog iskustva

8. Neadekvatna informisanost mladih o potencijalnim mogućnostima zapošljavanja po završetku školovanja, o programima dokvalifikacije i prekvalifikacije kao i o postojećim merama aktivnog zapošljavanja

9. Nepostojanje efikasnih mera i programa za jačanje preduzetništva među mladima

10. Formalno obrazovanje - Zastareli nastavni metodi i programi, slaba saradnja između škola i privrede, slaba saradnja između škola i lokalne zajednice, Obrazovni sistem ne pruža mladima dovoljno prostora za lični napredak i razvoj ličnosti prema sopstvenim potrebama i interesovanjima. Vannastavne aktivnosti su smanjene i nastava ne sadrži integralne sadržaje (one koji su u korelaciji sa stvarnim svetom, praksom i potrebam a tržišta). Sporo i nedovoljno razvijanje i bogaćenje vanškolskih i vannastavnih aktivnosti, nedostatak savremenih nastavnih sredstava i učila, nedostatak profesionalnog usavršavanja nastavnika, nedovoljna motivisanost nastavnog kadra

11. Neformalno obrazovanje - Ograničena ponuda organizacija koje se bave neformalnim obrazovanjem, slaba saradnja škola i organizacija koje se bave statusom mladih u društvu, nerazvijen volonterski rad

12. Životno obrazovanje - Smanjena pokretljivost mladih, nedovoljna povezanost (integracija) mladih, usvajanje negativnih vrednosti i modela ponašanja

13. Velika nepokretnost mladih, promocija samo tradicionalnih sportova

14. Bavljene sportskim aktivnosti obično je povezano sa velikim troškovima, koje mladi ne mogu da obezbede

15. Nedovoljna podrška ekološkim programima, i razvoju organizacija za zaštitu životne sredine

3. DONOŠENJE PROGRAMA ZA NOVE OBLIKE ZAPOŠLJAVANJA I UNAPREĐENJE SOCIJALNOG DIJALOGA

Donošenjem Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, 2003 god. stvorena je mogućnost da se formiraju lokalni saveti za zapošljavanje (u daljem tekstu: LSZ), koji bi sa uključivanjem socijalnih partnera uticali da se kroz programe aktivne politike zapošljavanja smanji nezaposlenost na lokalnom nivou. Grad Valjevo je prepoznao neophodnost formiranja LSZ-a, što je dovelo do skupštinske odluke o njegovom formiranju rešenje br. 112-723/08-04 od 26.12.2008. godine. LSZ čini 17 članova od kojih su 4 člana iz grada Valjeva, 1 člana su iz Nacionalne službe - Filijala Valjevo za zapošljavanje i 2 stručnjaka iz oblasti zapošljavanja, 3 člana su predstavnici reprezentativnih sindikata, 1 član predstavlja Opšte udruženje preduzetnika i 1 član je predstavnik Privredne komore Valjevo, 1 predstavnik školske uprave Valjevo, 1 predstavnik kancelarije za mlade, 1 predstavnik centra za Socijalni rad, 2 predstavnika samostalnih sindikata. Od svog formiranja LSZ je preduzeo niz aktivnosti za smanjenje nezaposlenosti u Gradu Valjevo, a to se prevashodno odnosi na donošenje Programa aktivne politike zapošljavanja za svaku godinu.

4. PODSTICAJ ZAPOŠLJAVANJA TEŽE ZAPOŠLJIVIH LICA

Kategorije teže zapošljivih lica iz ranjivih kategorija imaju prednost u uključivanju u mere aktivne politike zapošljavanja. LAPZ predviđa programe i mere usmerena na stvaranje uslova i konkurentan nastup, kao i pitanje socijalne integracije i zapošljavanja teže zapošljivih lica, koji se pre svega odnosi na:

podsticaj zapošljavanja osoba starijih od 50 godina,

podsticaj zapošljavanja osoba sa invaliditetom,

podsticaj zapošljavanja samohranih roditelja,

podsticaj zapošljavanja mladih korisnika usluga Centra za socijalni rad i/ili dece iz hraniteljskih porodica,

podsticaj zapošljavanja Roma,

podsticaj zapošljavanja izbeglih i raseljenih lica,

podsticaj zapošljavanja povratnika po sporazumu o readmisiji,

podsticaj zapošljavanja žena.

LAPZ predviđa program usmeren na stvaranje uslova za uključivanje na tržište rada teže zapošljivih lica iz ranjivih kategorija.

Podsticanje zapošljavanja starih lica ima za cilj povećanje mogućnosti da lica koja pripadaju ovoj kategoriji (55-64), kao posebno osetljive grupe na tržištu rada Republike Srbije. Demografski trendovi u Republici Srbiji, kao i u većini evropskih zemalja, ukazuju da starenje stanovništva predstavlja globalni problem.

Potrebno je jačanje svesti u društvu o koristima i prednostima uključivanja starijih lica u svet zaposlenih, a posebna pažnja biće posvećena eleminisanju prepreka i sprečavanju diskriminacije prilikom zapošljavanja starijih lica, naročito žena. LAPZ-om je predviđeno upoznavanje starijih nezaposlenih lica sa konceptom celoživotnog učenja i uključivanje većeg broja starijih lica u aktivne mere, naročito u obuke za aktivno traženje posla, klubove za traženje posla, dodatno obrazovanje i obuke, kao i promovisanjem fleksibilnijih oblika rada zapošljavanja i organizacije rada, posebno pogodnih za starije radnike, kao i podsticanje poslodavaca da zaposle i zadrže iste.

Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom ustanovljen je pravni okvir kao osnova za efikasnije i kvalitetnije uključivanje osoba sa invaliditetom na otvoreno tržište rada, uz primenu kvote, procenu radne sposobnosti, mogućnosti zaposlenja i utvrđivanje statusa, širenje mreže davalaca usluga mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije, jačanje kapaciteta, kompetencija i uloga preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom kao posebnog oblika zapošljavanja.

Na podsticaju zapošljavanja Roma, izbeglih i raseljenih lica i povratnika po sporazumu o readmisiji, predviđen je nastavak aktivnosti koje su već započete. U 2011. godini, nastaviće se sa realizacijom aktivnosti koje su predviđene akcionim planom koji prati Strategiju za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji i drugim strateškim dokumentima iz oblasti razvoja i zapošljavanja. Pored toga jedan deo aktivnosti biće usmeren na podizanje svesti i podsticanje poslodavaca da zapošljavaju Rome, ali i na podizanje kapaciteta lokalnih vlasti i saveta za zapošljavanje za kreiranje aktivnih mera namenjenih romskoj populaciji i organizovanje javnih radova usmerenih na romsku populaciju.

U cilju socijalne inkluzije i zapošljavanja korisnika materijalnog obezbeđenja, samohranih roditelja, kao i mladih korisnika usluga Centra za socijalni rad i/ili dece iz hraniteljskih porodica, nastaviće se sa razvijanjem novih integrisanih usluga, naročito na lokalnom nivou i podsticaće se saradnja NSZ-a i Centara za socijalni rad, kako bi se nezaposlena lica motivisala da socijalnu pomoć društva zamene za produktivno zapošljavanje.

Mogući oblik zapošljavanja ranjivih kategorija nezaposlenih su socijalna preduzeća i kooperative i u tom smislu radiće se na promociji socijalnog preduzetništva, kao i finansijskoj inkluziji u vidu mikro-kreditiranja kao podsticaj poslodavcima da zapošljavaju ranjive kategorije.

Dodatnim obrazovanjem, a naročito kratkim obukama i treninzima sa ciljem osavremenjivanja i podizanja nivoa znanja i kompetencija prvenstveno će biti obuhvaćeni mladi bez kvalifikacija, ili sa nedovoljno kvalifikacija. Prioritet će imati mlade OSI, Romi, povratnici u postupku readmisije, izbegla i interno raseljena lica i mladi korisnici usluga Centra za socijalni rad.

Podsticaj zapošljavanja žena

Statistički podaci i izveštaji o strukturi nezaposlenih pokazuju da ona pogađa žene više nego muškarce. Nezaposlenost žena u radnom kontingentu 1,5 puta je veća nego nezaposlenost muškaraca u istom radnom periodu. Inače, procenat nezaposlenosti u Srbiji predstavlja jedan od najviših u Evropi. Položaj nezaposlene žene određen je slabim izgledima za stalno zapošljavanje, niskim i neredovnim isplatama novčane naknade za osobe bez posla, malim šansama za prekvalifikaciju i profesionalnu reorijentaciju i visokom verovatnoćom da će se baviti neplaćenim poslovima u kući ili poslovima u "sivoj ekonomiji", koji su još uvek značajan izvor prihoda nezaposlenih žena. Iako su mlađe žene često nezaposlene, posebno su ugrožene samohrane majke (naročito ako su sa maloletnom ili invalidnom decom), domaćice, starije žene, bolesne, invalidne, žene seoskih područja, izbeglice, Romkinje, neobrazovane i žene žrtve nasilja.

Žene sa specijalnim potrebama, Romkinje i izbeglice imaju dodatnih teškoća na tržištu rada. U Srbiji je posebno marginalizovan položaj seoskih žena. Oko 55% od ukupnog stanovništva živi na selu i u većini su žene. One su u najvećem broju "pomažući članovi domaćinstva" i najčešće se bave poljoprivrednim poslovima. Njihov rad nije plaćen ni društveno vrednovan, iako gotovo u potpunosti obavljaju sve poslove u vezi sa održavanjem seoskog domaćinstva i brigom za uglavnom višegeneracijsku porodicu. Ekonomski i socijalni položaj žena na selu uslovljen je izrazito nepovoljnim statusom seoskih domaćinstava, i počiva na usitnjenom poljoprivrednom zemljištu, ekstenzivnom tipu poljoprivredne proizvodnje bez tržišne orijentacije i specijalizacije u poljoprivredi, slaboj infrastrukturi seoskih naselja, u kojima najčešće nema zdravstvenih i socijalnih usluga. Izrazito patrilinearni obrazac svojinskih odnosa u srpskoj seoskoj porodici dolazi do izražaja u vlasničkim odnosima nad imovinom i kućom. Patrilokalni tip nastanjivanja i nasleđivanja imovine, kao dominantni obrazac života na selu, po kojem se domaćinstvo zasniva i organizuje u kući muža, razlog je što žene nisu vlasnice poljoprivrednog imanja i uglavnom ne poseduju sredstva za poljoprivrednu proizvodnju. U skladu sa proaktivnom intervencijom za koju se zalažu dokumenti Evropske unije, trebalo bi i u Srbiji predvideti koordinirane aktivnosti da bi se suzbijali svi oblici diskriminacije, kako socijalna prava žena ne bi predstavljala prepreku za njeno uključivanje u zapošljavanje.

5. USKLAĐIVANJE PONUDE I TRAŽNJE NA TRŽIŠTU RADA - NAPZ

Smanjenje raskoraka između ponude i tražnje je jedan od prioriteta LAPZ-a. Analiza i sagledavanje stanja i potreba tržišta rada i prognoze potreba poslodavaca, su preduslov za definisanje mera i aktivnosti u cilju usklađivanja ponude i tražnje.

Imajući u vidu da savremeni rad zahteva kvalifikovanu radnu snagu i visoke kompetencije i činjenicu da na tržištu rada grada Valjeva je veliki broj, posebno dugoročno nezaposlenih koji poseduje zastarela znanja i neadekvatne kompetencije, NAPZ će intervenisati na strani ponude i tražnje, i to:

promovisanjem koncepta doživotnog učenja,

dodatnim obrazovanjem i obukama,

individualnim pristupom i karijernim

vođenjem na bazi individualnih planova zapošljavanja,

motivisanjem nezaposlenih lica.

Na ovaj način LAPZ će uticati na kvalitet ponude i konkurentnost radne snage. Takođe, značajan doprinos na usklađivanju ponude i tražnje LAPZ će ostvariti kroz dalje unapređenje metodologije rada NSZ-a, analiza stanje na tržištu rada, osnivanje i rad Trening centra, edukacije za nezaposlene i edukacije za menadžere u privatnom i javnom sektoru, formiranjem internih istraživačkih dokumenata u vezi sa analizom tržišta rada, prognozama i predviđanjima trendova na tržištu rada, kao i monitoringu i evaluaciji aktivnih mera, što će doprineti i povećanju zapošljavanja i smanjenju nezaposlenosti. (Realizacijom projekata i akcionih planova definisanih Strategijom lokalnog održivog razvoja).

PROGRAM I MERE AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA ZA 2011 GODINU ZA GRAD VALJEVO

1. Program pripravnika;

2. Program novog zapošljavanja;

3. Program samozapošljavanja;

1. PROGRAM PRIPRAVNIKA

NAMENA:

Program je namenjen nezaposlenim licima sa visokom, višom i srednjom stručnom spremom, koja se angažuju zasnivanjem radnog odnosa u svojstvu pripravnika, kroz osposobljavanje za samostalan rad u struci, sticanjem novih znanja i veština sa ciljem polaganja pripravničkog ili stručnog ispita.

Program je namenjen i poslodavcima koji su spremni da zasnuju radni odnos sa nezaposlenim licima u svojstvu pripravnika i obezbede uslove da se nezaposlena lica kroz osposobe za polaganje pripravničkog ili stručnog ispita.

Radni odnos se zasniva u dužini trajanja pripravničkog staža predviđenog zakonom ili pojedinačnim aktom poslodavca.

CILJEVI:

Da pripravnici polože pripravnički ili stručni ispit i time steknu uslov za samostalno obavljanje poslova, takođe i da steknu radno iskustvo jer će imati prednost zbog istog pri zapošljavanju.

CILJNE GRUPE:

Nezaposlena lica sa visokom, višom i srednjom stručnom spremom.

KRITERIJUMI ZA UKLJUČIVANJE U PROGRAM:

• Iskazane potrebe poslodavaca za pripravnicima sa visokom, višom i srednjom stručnom spremom;

• Solventnost poslodavca;

• Redovno izmirivanje obaveza po osnovu socijalnog osiguranja zaposlenih;

• Zapošljavanje lica sa evidencije nezaposlenih bez radnog iskustva u struci;

• Da lice koje se zapošljava nije koristilo sredstva službe za programe samozapošljavanja, novog zapošljavanja, programe pripravnika odn. pripravnika-volontera, obuke za poznatog poslodavca

KARAKTERISTIKE:

Nacionalna služba refundira poslodavcu neto zaradu za pripravnika i troškove doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i ta sredstva se refundiraju od Grada Valjeva.

Sredstva Grada Valjeva kojima se finansira Program pripravnika ulažu se u osposobljavanje nezaposlenih lica sa visokom, višom i srednjom stručnom spremom za samostalan rad u struci polaganjem pripravničkog ili stručnog ispita.

Obaveza korisnika je da sa licem koje osposobljava zaključi ugovor o radu i prijavi ga na obavezno osiguranje u dužini trajanja pripravničkog staža (6,9 i 12 meseci).

NAČIN I DINAMIKA REALIZACIJE PROGRAMA:

Programi angažovanja pripravnika-volontera realizuju se podnošenjem zahteva poslodavaca

Nacionalnoj službi za zapošljavanje - Filijala

Valjevo pod uslovima i rokovima koji budu propisani konkursom, objavljenim tom prilikom.

TRAJANJE PROGRAMA:

Finansijska podrška se realizuje refundacijom poslodavcu koji je zaposlio pripravnika neto zarade i troškova doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u trajanju od 12 meseci za lica sa visokom, 9 meseci za lica sa višom i 6 meseci sa srednjom stručnom spremom preko računa poslodavca a uz prethodno dostavljene dokaze o isplati zarade.

SPECIFIKACIJA TROŠKOVA ZA LICA SA VISOKOM STRUČNOM SPREMOM:

Neto zarada (20.000,00 din.) + penzijsko invalidsko i zdravstvena osiguranje = 29.850,00 din. mesečno po polazniku (bez poreza na zaradu jer je to obaveza poslodavca)

Ukupno potrebna sredstva za 1 lice 29.850 X 12 meseci = 358.200,00 din.

Planiran broj lica: 10

Ukupno potrebna sredstva za lica sa visokom stručnom spremom (358.200,00 X 10) = 3.582.000,00 din.

SPECIFIKACIJA TROŠKOVA ZA LICA SA VIŠOM STRUČNOM SPREMOM:

Neto zarada (18.000,00 din.) + penzijsko invalidsko i zdravstveno osiguranje = 26.829,00 din. mesečno po polazniku (bez poreza na zaradu jer je to obaveza poslodavca).

Ukupno potrebna sredstva za 1 lice 26.829,00 X 9 meseci = 241.461,00 din.

Planiran broj lica: 10

Ukupno potrebna sredstva za lica sa višom stručnom spremom (241.461,00 X 10) = 2.414.610,00 din.

SPECIFIKACIJA TROŠKOVA ZA LICA SA SREDNJOM STRUČNOM SPREMOM:

Neto zarada (16.000,00 din.) + penzijsko invalidsko i zdravstveno osiguranje = 23.807,00 din. mesečno po polazniku (bez poreza na zaradu jer je to obaveza poslodavca).

Ukupno potrebna sredstva za 1 lice 23.807,00 X 6 meseci = 142.842,00 din.

Planiran broj lica: 14

Ukupno potrebna sredstva za lica sa srednjom stručnom spremom (142.842,00 X 14) = 1.999.788,00 din.

Ukupno potrebna sredstva za lica sa visokom, višom i srednjom stručnom spremom iznosi 7.996.398,00 din.

* NAPOMENA: Porez na zaradu je mesečna obaveza poslodavca.

BROJ LICA KOJA ĆE BITI OBUHVAĆENA PROGRAMOM

34 LICA

OČEKIVANJE OD PROGRAMA:

Da se lica osposobe za samostalan rad u struci i da se stvore uslovi za zapošljavanje nezaposlenih lica i zadržavanja u radnom odnosu na neodređeno vreme.

INDIKATORI REALIZACIJE PROGRAMA:

Dokazana osposobljenost kroz samostalan rad u struci kroz položen stručni ispit ili pripravnički ispit i zapošljavanje odnosno produženje radnog odnosa po isteku pripravničkog staža za 34 lica.

IZVOĐAČI:

Poslodavci i pripravnici
1.	Srednja stručna sprema	1.999.788,00
2.	Viša stručna sprema	2.414.610,00
3.	Visoka stručna sprema	3.582.000,00
	UKUPNO:	7.996.398,00

2. NOVO ZAPOŠLJAVANJE

NAMENA:

Subvencija za otvaranje novih radnih mesta, u jednokratnom iznosu namenjena je poslodavcima koji otvaraju nova radna mesta, i to za opremanje novog radnog mesta, radi zapošljavanja nezaposlenih lica prijavljenih na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje.

CILJEVI:

Zapošljavanje teže zapošljivih kategorija (rizičnih grupa) sa posebnim akcentom na lica preko 45 godina života.

KRITERIJUMI ZA UKLJUČIVANJE U PROGRAM:

• Da je poslodavac ekonomski sposoban i da mu je sedište na teritoriji grada Valjeva;

• Da nad poslodavcem nije pokrenut stečajni odnosno likvidacioni postupak;

• Da je poslodavac nad kojim je vođen stečajni postupak i kod koga je usvojen i u celini izvršen plan reorganizacije uspešno poslovao najmanje 12 meseci;

• Da je poslodavac koji je kupio privredni subjekat nad kojim je okončan postupak stečaja ili likvidacije uspešno poslovao najmanje 12 meseci od dana kupovine. Izuzetno ukoliko je period poslovanja kraći, potrebno je obezbediti bankarsku garanciju;

• Da je uredno izmirio obaveze po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za zaposlene u poslednja 3 meseca koja prethode mesecu u kome je podnet zahtev;

• Da podnosilac zahteva zapošljava nezaposlena lica koja su prijavljena na evidenciju kod Filijale Nacionalne službe za zapošljavanje Valjevo.

• Da je nezaposleni za koga se traži subvencija i koji je prethodno bio u radnom odnosu kod poslodavca - podnosioca zahteva, na evidenciji najmanje 3 meseca;

• Da za iste radnike koje zapošljava uz subvenciju iz budžeta Grada nije ostvario subvenciju iz budžeta Republike Srbije;

• Prioriteti u odobravanju subvencije ako su ekonomski pokazatelji približno jednaki imaju proizvodnja, zanatske i stručne usluge kao i poslodavci koji zapošljavaju nezaposlena lica preko 45 godina života i invalidna lica;

NAPOMENA:

Program je namenjen ekonomski sposobnim poslodavcima čije je sedište na teritoriji opštine Valjevo.

Program ne mogu ostvariti udruženja, državni organi, organizacije i drugi direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstva.

NAČIN I DINAMIKA REALIZACIJE PROGRAMA:

Program novog zapošljavanja realizuje se podnošenjem zahteva u Filijali Valjevo pod uslovima i rokovima koji budu propisani konkursom objavljenim tom prilikom.

TRAJANJE PROGRAMA:

Subvencija za učešće u finansiranju novog zapošljavanja isplaćuje se u jednokratnom iznosu od 200.000,00 po radnom mestu za 20 nezaposlenih lica tokom 2011. godine što ukupno iznosi 4.000.000,00 dinara.

BROJ LICA KOJA ĆE BITI OBUHVAĆENA PROGRAMOM

20 LICA

OČEKIVANJE OD PROGRAMA:

Uspeh i opstanak na tržištu malih i srednjih preduzeća i preduzetnika kroz subvenciju opremanja novih radnih mesta.

INDIKATORI REALIZACIJE PROGRAMA:

Zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom sa 20 lica starijih od 45 godina ili invalida, najmanje 2 godine počev od dana zasnivanja radnog odnosa.

FINANSIJSKA SREDSTVA:

20 nezaposlenih lica x 200.000,00 din

4.000.000,00

3. PROGRAM SAMOZAPOŠLJAVANJA

NAMENA:

Program je namenjen nezaposlenim licima sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje koja planiraju pokretanje sopstvenog biznisa.

CILJEVI:

Podsticaj razvoju preduzetništva kroz porast novoformiranih radnji i preduzeća, što istovremeno vodi prema ostvarivanju najvažnijeg cilja - porastu zaposlenosti.

KRITERIJUMI ZA UKLJUČIVANJE U PROGRAM:

• da je poslovni program (biznis plan) ekonomski opravdan i da obezbeđuje povećanje zaposlenosti;

• da je lice završilo instruktivnu obuku za samozapošljavanje;

• da lice koje podnosi zahtev nije koristilo sredstva po programu samozapošljavanja u prethodnih 5 godina ili nije realizovalo ugovornu obavezu po nekom od prethodnih programa i drugi kriterijumi propisani konkursom koji će biti objavljen tom prilikom.

KARAKTERISTIKE:

Nacionalna služba za zapošljavanje isplaćuje u jednokratnom iznosu subvenciju po programu samozapošljavanja licu koje dostavi dokaze o registraciji radnje (preduzeća) i navedena sredstva se finansiraju iz budžeta grada Valjeva.

Navedena sredstva su bespovratna ako registrovanu delatnost obavlja najmanje 1 godinu od dana osnivanja.

Kontrolu plaćenih poreza i doprinosa vrši Nacionalna služba. Takođe, korisnik subvencije dužan je da na zahtev Nacionalne službe dostavlja neophodnu dokumentaciju na uvid.

Svi navedeni postupci bliže su regulisani Pravilnikom o kriterijumima i načinu sprovođenja mera aktivne politike zapošljavanja ("Sl. glasnik RS", br. 7/10).

NAČIN I DINAMIKA REALIZACIJE PROGRAMA:

Program samozapošljavanja realizuje se podnošenjem zahteva u Filijali Valjevo pod uslovima i rokovima koji budu propisani konkursom, objavljenim tom prilikom.

TRAJANJE PROGRAMA:

Subvencija za učešće u finansiranju programa samozapošljavanja isplaćuje se u jednokratnom iznosu od 160.000,00 dinara za 26 nezaposlenih lica tokom 2011. godine što ukupno iznosi 4.160.000 dinara

BROJ LICA KOJA ĆE BITI OBUHVAĆENA PROGRAMOM - 26 LICA

OČEKIVANJE OD PROGRAMA:

Uspeh i opstanak na tržištu malih i srednjih preduzeća i preduzetnika koji istovremeno vodi ostvarenju ključnog cilja ovog programa, porastu zaposlenosti.

INDIKATORI REALIZACIJE PROGRAMA:

Uspešno obavljanje registrovane delatnosti od strane 26 lica korisnika subvencije najmanje 2 godine počev od dana otpočinjanja obavljanja delatnosti.

FINANSIJSKA SREDSTVA:

26 nezaposlenih lica x 160.000,00 din

4.160.000,00

PREGLED UKUPNIH TROŠKOVA I OBUHVAT LICA

Red. br.	NAZIV PROGRAMA	BROJ LICA	UKUPAN IZNOS
1.	Program pripravnika	34	7.996.398,00
2.	Program novog zapošljavanja	20	4.000.000,00
3.	Program samozapošljavanja	26	4.160.000,00
UKUPNO:		80	16.156.398,00

PREGLED STRUKTURE FINANSIRANJA SA OBUHVATOM LICA

Red. br.	NAZIV PROGRAMA	BROJ LICA	Finansiranje budžet grada	Finansiranje iz budžeta RS
1.	Program pripravnika	34	4.000.000,00	3.996.398,00
2.	Program novog zapošljavanja	20	2.050.000,00	1.950.000,00
3.	Program samozapošljavanja	26	2.050.000,00	2.110.000,00
UKUPNO:		80	8.100.000.00	8.056.398,00

Grad Valjevo je u budžetu za 2011. god. izdvojio 10.000.000,00 dinara za Program aktivne politike zapošljavanja, pri čemu se 1.900.000,00 odnosi na prenete obaveze iz 2010. godine po osnovu programa pripravnika volontera 2009. godine, a 8.100.000,00 se odnosi na programe aktivne politike zapošljavanja za 2011. godinu.

S obzirom da nedostaju sredstva u iznosu od 8.056.398.00 dinara, Grad Valjevo planira da podnese zahtev nadležnom ministarstvu za dodatno učešće u finansiranju navedenog programa shodno Nacionalnom akcionom planu zapošljavanja za 2011 godinu.

III NOSIOCI POSLOVA REALIZACIJE

Za raspisivanje javnog poziva za predviđene mere lokalnog akcionog plana zadužena je Lokalna samouprava - Odeljenje za lokalno ekonomski razvoj i privredu u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje - filijala Valjevo.

Za prijem, obradu zahteva i davanje predloga za odlučivanje zadužena Nacionalna služba za zapošljavanje - filijala Valjevo. Za donošenje odluka po primljenim zahtevima zadužena Lokalna samouprava. Zaključivanje ugovora na osnovu odluka Lokalne samouprave vrši Nacionalna služba za zapošljavanje - filijala Valjevo.

Administrativno stručnu podršku, praćenje realizaciju, kontrolu, evaluaciju i izveštavanje vrši Nacionalna služba za zapošljavanje - filijala Valjevo.