PRAVILNIKO BUDŽETSKOM RAČUNOVODSTVU I RAČUNOVODSTVENIM POLITIKAMA("Sl. list grada Beograda", br. 31/2011) |
Ovim pravilnikom uređuje se:
I. Vođenje budžetskog računovodstva:
1. organizacija budžetskog računovodstva,
2. osnova za vođenje budžetskog računovodstva,
3. poslovne knjige,
4. računovodstvene isprave;
II. Imenovanje lica koja su odgovorna za zakonitost, ispravnost i sastavljanje računovodstvenih isprava o nastaloj poslovnoj promeni ili drugom događaju;
III. Kretanje računovodstvenih isprava i rokovi za njihovo sastavljanje i dostavljanje;
IV. Interni računovodstveni kontrolni postupci;
V. Priznavanje, procenjivanje i prezentacija pozicija finansijskih izveštaja (Računovodstvene politike);
VI. Usklađivanje poslovnih knjiga, popis imovine i obaveza i usaglašavanje potraživanja i obaveza;
VII. Zaključivanje i čuvanje poslovnih knjiga i računovodstvenih isprava;
VIII. Sastavljanje i dostavljanje finansijskih izveštaja i
IX. Utvrđivanje odgovornosti zaposlenih u budžetskom računovodstvu.
Pod budžetskim računovodstvom u smislu ovog pravilnika podrazumeva se osnov i uslovi vođenja poslovnih knjiga i drugih evidencija sa dokumentacijom na osnovu koje se evidentiraju sve transakcije i drugi događaji koji iskazuju stanje i promene imovine, potraživanja, obaveza, izvora finansiranja, rashoda i izdataka, prihoda i primanja, kao i utvrđivanje rezultata poslovanja.
I VOĐENJE BUDŽETSKOG RAČUNOVODSTVA
1. Organizacija budžetskog računovodstva
Poslovi budžetskog računovodstva se obavljaju u okviru jedinstvenog organizacionog dela kao međusobno povezani poslovi, utvrđeni aktom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, kojim rukovodi stručno lice koje nije kažnjavano za krivična dela (računovođa, samostalni računovođa, ovlašćeni računovođa), odnosno koje mora imati najmanje zvanje "računovođa".
Poslovi budžetskog računovodstva se organizuju i obavljaju u okviru Gradske uprave grada Beograda Sekretarijata za finansije, Uprave za trezor - Sektoru za finansijsko planiranje budžetsko računovodstvo i izveštavanje i Sektoru za računovodstvene usluge i kontrolu izdataka budžetskih korisnika.
Poslovi budžetskog računovodstva obavljaju se za sve direktne i indirektne korisnike koji su definisani u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, kao i Odlukom o budžetu.
Ministar posebnim aktom (Naredba o spisku direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava Republike, odnosno lokalne vlasti i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora) utvrđuje spisak direktnih i indirektnih korisnika budžeta grada Beograda koji se objavljuje u "Službenom glasniku RS".
Poslove budžetskog računovodstva u Upravi za trezor obavljaju stručna lica koja su raspoređena za obavljanje ovih poslova u skladu sa aktom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, i to: načelnik odeljenja, šef odseka za budžetsko računovodstvo i izvršilac za računovodstvo - šef službe računovodstva i stručna lica koja su raspoređena za vršenje ovih poslova (bilansista, kontista, knjigovođa, likvidator i dr.)
2. Osnova za vođenje budžetskog knjigovodstva
Vođenje budžetskog računovodstva zasniva se na gotovinskoj osnovi po kojoj se transakcije i ostali događaji evidentiraju u trenutku kada se gotovinska sredstva prime, odnosno isplate, u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom za javni sektor, u delu koji se odnosi na gotovinsku osnovu.
Računovodstvene evidencije za potrebe internog izveštavanja se vode prema obračunskoj osnovi, pod uslovom da se finansijski izveštaji izrađuju na gotovinskoj osnovi radi konsolidovanog izveštavanja (za direktne korisnike koji u svojoj nadležnosti imaju indirektne korisnike).
Prema obračunskoj osnovi se vode evidencije potraživanja i obaveza, a mogu i drugi potrebni podaci.
Poslovne knjige su sveobuhvatne evidencije o finansijskim transakcijama, kojima se obezbeđuje uvid u stanje i kretanje imovine, potraživanja, obaveza, izvora finansiranja, rashoda i izdataka, prihoda i primanja i rezultata poslovanja.
Poslovne knjige se vode po sistemu dvojnog knjigovodstva na sub-analitičkim (šestocifrenim) kontima, propisanim pravilnikom kojim se uređuje standardni klasifikacioni okvir i kontni plan za budžetski sistem.
Analitičko raščlanjavanje propisanih sub-analitičkih konta (na sub-sub-analitička konta) vrši rukovodilac, načelnik, odnosno šef odeljenja za budžetsko računovodstvo.
Poslovne knjige čine: dnevnik, glavna knjiga i pomoćne knjige i evidencije.
Dnevnik je obavezna poslovna knjiga u kojoj se hronološki i sistematično evidentiraju sve nastale poslovne promene.
Glavna knjiga sadrži sve poslovne promene sistematizovane na propisanim sub-analitičkim (šestocifrenim) kontima, a u okviru konta hronološki po redosledu njihovog nastajanja.
Sistem glavne knjige čine: glavna knjiga trezora i glavna knjiga indirektnih korisnika koji svoje finansijsko poslovanje obavljaju preko sopstvenih računa kod Uprave za trezor.
Glavna knjiga trezora sadrži računovodstvene evidencije za svakog direktnog i indirektnog korisnika i predstavlja osnovu za sastavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja.
Glavnu knjigu trezora vodi Sekretarijat za finansije - Uprava za trezor u okviru odeljenja za budžetsko računovodstvo.
Podaci iz glavne knjige direktnih i indirektnih korisnika se sintetizuju i knjiže u glavnoj knjigi trezora na osnovu periodičnih izveštaja i završnih računa.
Direktni korisnici koji svoje finansijsko poslovanje ne obavljaju preko sopstvenih računa, vode samo pomoćne knjige i evidencije.
Indirektni korisnici vode glavnu knjigu, jer svoje finansijsko poslovanje obavljaju preko sopstvenih računa kod Uprave za trezor.
Pomoćne knjige su analitičke evidencije koje su subanalitičkim kontima povezane sa glavnom knjigom i vode se u cilju obezbeđenja analitičkih podataka u izvršavanju određenih namena i praćenja stanja i kretanja imovine i obaveza.
Pomoćne knjige obuhvataju:
1. pomoćnu knjigu osnovnih sredstava;
2. pomoćnu knjigu zaliha;
3. pomoćnu knjigu kupaca;
4. pomoćnu knjigu dobavljača;
5. pomoćnu knjigu plata;
6. ostale pomoćne knjige po potrebi (blagajna gotovine, blagajna benzinskih bonova, knjiga donacija i sl.).
Pomoćne evidencije obuhvataju:
1. pomoćnu evidenciju izvršenih isplata;
2. pomoćnu evidenciju ostvarenih priliva;
3. pomoćnu evidenciju plasmana;
4. pomoćnu evidenciju duga;
5. ostale pomoćne evidencije po potrebi.
Vođenje poslovnih knjiga mora biti uredno, ažurno i da obezbedi uvid u hronološko knjiženje transakcija i drugih poslovnih događaja.
Računovodstvena isprava se knjiži istog dana kada je primljena, a najkasnije narednog dana od dana prijema.
Poslovne knjige imaju karakter javnih isprava.
Poslovne knjige se vode za period od jedne budžetske godine, izuzev pojedinih pomoćnih knjiga koje se mogu voditi za period duži od jedne godine.
Poslovne knjige otvaraju se na početku budžetske godine ili u toku godine po osnivanju novog korisnika budžetskih sredstava.
Poslovne knjige se vode u slobodnim listovima ili u elektronskom obliku, pri čemu je obavezno korišćenje softvera koji obezbeđuje očuvanje podataka o svim proknjiženim transakcijama, a omogućava funkcionisanje sistema internih računovodstvenih kontrola i onemogućava neovlašćeno brisanje proknjiženih poslovnih promena.
Računovodstvena isprava je javna isprava koja predstavlja pisani dokaz o nastaloj poslovnoj promeni i drugom događaju koji sadrži sve podatke na osnovu kojih se vrši knjiženje u poslovnim knjigama.
U poslovne knjige mogu se unositi poslovne promene i drugi događaji samo na osnovu validnih računovodstvenih isprava (dokumenata) iz kojih se može saznati osnov nastale promene.
Računovodstvenom ispravom smatraju se i računovodstvene isprave koje se sastavljaju u finansijskoj službi direktnih korisnika, na osnovu kojih se vrši knjiženje u poslovnim knjigama, kao što su: odluke, rešenja o likvidaciji manjkova i viškova po popisu, zapisnici o usaglašavanju potraživanja i obaveza, obračuni, pregledi, specifikacije i dr.
Validnom računovodstvenom ispravom smatra se isprava dobijena telekomunikacionim putem u elektronskom, magnetnom ili drugom obliku, u kom slučaju je pošiljalac odgovoran da podaci na ulazu u telekomunikacioni prenos budu zasnovani na računovodstvenim ispravama, kao i za čuvanje originalne isprave.
II IMENOVANJE LICA KOJA SU ODGOVORNA ZA ZAKONITOST, ISPRAVNOST I SASTAVLJANJE RAČUNOVODSTVENIH ISPRAVA O NASTALOJ POSLOVNOJ PROMENI ILI DRUGOM DOGAĐAJU
Za verodostojnost, tačnost i potpunost računovodstvenih isprava odgovorno je lice iz finansijske službe direktnog korisnika koje, prema aktu o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, sastavlja računovodstvene isprave i to potvrđuje svojim potpisom.
Za zakonitost računovodstvenih isprava odgovoran je starešina direktnog budžetskog korisnika, odnosno lice ovlašćeno od starešine organa, što potvrđuje svojim potpisom.
Internu kontrolu računovodstvenih isprava vrši organizovana interna kontrola u okviru Uprave za trezor, odeljenja za budžetsko planiranje, računovodstvo i izveštavanje, koja je određena za vršenje interne kontrole svih transakcija koje se tiču budžetskih primanja i izdataka, upravljanje imovinom i obavezama, što potvrđuje svojim potpisom.
Funkcije navedene u st. 1, 2. i 3. ovog člana ne mogu se poklapati.
Za tačnost, potpunost i zakonitost izvedene računovodstvene isprave odgovorni su izvršioci za računovodstvo, šef računovodstva, načelnik odeljenja za budžetsko računovodstvo, kao i naredbodavac, odnosno lice ovlašćeno od strane naredbodavca za izvršenje budžeta.
III KRETANJE RAČUNOVODSTVENIH ISPRAVA I ROKOVI ZA NJIHOVO DOSTAVLJANJE
Tok kretanja računovodstvenih isprava podrazumeva prenos i uslove prenosa računovodstvenih isprava od mesta njihovog sastavljanja, odnosno ulaska eksternog dokumenta u pisarnicu budžetskog korisnika, preko mesta obrade i kontrole, do mesta knjiženja i arhiviranja.
Tok kretanja računovodstvenih isprava je propisan Stručnim uputstvom o radu trezora grada Beograda koje je doneo Sekretarijat za finansije Gradske uprave grada Beograda.
Računovodstvena isprava sastavlja se na mestu i u vreme nastanka poslovnog događaja u tri primerka, od kojih jedan primerak zadržava lice koje je ispravu sastavilo, jedan primerak se dostavlja odeljenju za plaćanje, odnosno za knjiženje u finansijskom knjigovodstvu, a treći za knjiženje u pomoćnim knjigama i evidencijama.
Računovodstvena isprava pre knjiženja u poslovnim knjigama mora biti potpisana od strane lica odgovornog za nastalu poslovnu promenu i drugi događaj, lica koje je ispravu sastavilo i lica koje je ispravu kontrolisalo.
Lica iz stava 1. ovog člana svojim potpisom na ispravi garantuju da je isprava istinita i da verno prikazuje poslovnu promenu.
Računovodstvena isprava se putem dostavne knjige dostavlja na knjiženje u poslovne knjige narednog dana, a najkasnije u roku od dva dana od dana nastanka poslovne promene i drugog događaja.
Osnovni podaci koje treba da sadrži računovodstvena isprava su sledeći:
- naziv budžetskog korisnika, odnosno ime fizičkog lica koje je sastavilo, odnosno izdalo ispravu;
- naziv i broj isprave;
- mesto i datum izdavanja isprave;
- sadržina poslovne promene;
- vrednost na koju glasi isprava;
- poslovi koji su povezani sa ispravom i
- potpis ovlašćenog lica.
IV INTERNI RAČUNOVODSTVENI KONTROLNI POSTUPCI
Pod internim računovodstvenim kontrolnim postupcima, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se postupci vršenja interne kontrole računovodstvenih isprava.
U postupcima interne kontrole kontrolišu se računovodstvene isprave u pogledu zakonitosti, potpunosti, istinitosti i tačnosti podataka sadržanih u njima.
Postupak interne kontrole obuhvata:
- kontrolu planiranja rashoda;
- preuzimanje obaveza i
- izvršavanje naloga za plaćanje.
Postupak interne kontrole podrazumeva naročito:
- proveru i utvrđivanje da li su rashodi planirani u skladu sa stvarnim potrebama za izvršavanje funkcija direktnog korisnika;
- kontrolu ispravnosti korišćenja budžetskih aproprijacija i kvota u skladu sa Odlukom o budžetu grada Beograda;
- kontrolu preuzimanja obaveza i izvršavanje naloga za plaćanje;
- kontrolu dokumentovanosti poslovnih promena;
- proveru ispravnosti i zakonitosti transakcija (prvenstveno da li je u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama);
- proveru tačnosti klasifikacije i
- overu transakcije.
Interni računovodstveni kontrolni postupci se vode na način propisan Stručnim uputstvom o radu trezora grada Beograda koje je doneo Sekretarijat za finansije Gradske uprave grada Beograda.
Služba za internu reviziju obavlja poslove interne revizije kod direktnih i indirektnih korisnika, javnih preduzeća za koje je grad osnivač; vrši ocenu sistema interne kontrole svih transakcija koje se tiču budžetskih primanja i izdataka, upravljanje imovinom i obavezama, što potvrđuje svojim potpisom.
V PRIZNAVANJE, PROCENJIVANJE I PREZENTACIJA POZICIJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA
Priznavanje, procenjivanje i prezentacija pozicija finansijskih izveštaja vrši se u skladu sa računovodstvenim politikama.
Računovodstvene politike
Poslovne promene u računovodstvu budžeta, odnosno trezora Sekretarijata za finansije, vode se po obračunskoj osnovi na propisanim šestocifrenim sub-analitičkim kontima sadržanim u kontnom planu pravilnika kojim se uređuje standardni klasifikacioni okvir i kontni plan za budžetski sistem.
Ukoliko propisana sub-analitička konta ne zadovoljavaju potrebu korisnika sredstava budžeta, odnosno trezora Sekretarijata za finansije, evidencija se obezbeđuje na sedmocifrenom i višem nivou.
Finansijski izveštaji u računovodstvu budžeta, odnosno trezora Sekretarijata za finansije, sastavljaju se na gotovinskoj osnovi, a u skladu sa međunarodnim standardima za javni sektor na propisanim šestocifrenim subanalitičkim kontima sadržanim u kontnom planu pravilnika kojim se uređuje standardni klasifikacioni okvir i kontni plan za budžetski sistem.
Tekući prihodi i primanja
Tekući prihodi obuhvataju poreze (porezi na dohodak, dobit i kapitalne dobitke, porez na imovinu, porez na dobra i usluge i druge poreze), donacije (kapitalne i tekuće) kao bespovratno primljena sredstva od međunarodnih i domaćih organizacija za finansiranje pojedinih namena i za finansiranje redovne delatnosti, transfere sa drugih nivoa vlasti, druge prihode (prihode od imovine, prihode od prodaje dobara i usluga, novčane kazne i oduzeta imovinska korist, dobrovoljne transfere od fizičkih i pravnih lica i mešovite i neodređene prihode), memorandumske stavke za refundiranje rashoda i transfere između budžetskih korisnika na istom nivou i prihode iz budžeta.
Primanja se odnose na primanja od prodaje nefinansijske imovine (primanja od prodaje osnovnih sredstava, zaliha i dragocenosti) i primanja od zaduživanja (primanja od domaćih i inostranog zaduživanja) i primanja od prodaje finansijske imovine (primanja od prodaje domaće i strane finansijske imovine, što obuhvata i sredstva od prodaje kapitala u postupku privatizacije).
Tekući prihodi i primanja se, shodno gotovinskoj osnovi, utvrđuju u momentu naplate, odnosno priliva sredstava na račun budžeta grada Beograda.
Obračunati nenaplaćeni tekući prihodi evidentiraju se u okviru pasivnih vremenskih razgraničenja.
Povraćaj neutrošenih budžetskih sredstava od strane budžetskih korisnika evidentira se u glavnoj knjizi trezora kao storno rashoda, a u korist potraživanja od budžetskih korisnika, a kod budžetskog korisnika kao storno prihoda i u korist obaveze prema budžetu grada Beograda.
Tekući rashodi i izdaci
Tekući rashodi obuhvataju: rashode za zaposlene, korišćenje usluga i roba, amortizaciju i upotrebu sredstava za rad, rashode kamata i troškova zaduživanja, subvencije, donacije, dotacije i transfere i ostale rashode.
Amortizacija i upotreba sredstava za rad u okviru tekućih rashoda se obračunava i iskazuje za stalna sredstva nabavljena iz sopstvenih prihoda (ne budžetskih) primenom procenta ostvarenih sopstvenih prihoda u ukupno ostvarenom prihodu.
Izdaci se odnose na izdatke za nefinansijsku imovinu (izdatke za nabavku osnovnih sredstava, zaliha, dragocenosti i prirodne imovine) i izdatke za nabavku finansijske imovine.
Tekući rashodi i izdaci se evidentiraju u momentu kada je plaćanje izvršeno.
Rashodi koji su nastali, a nisu plaćeni, evidentiraju se zaduženjem obračunatih neplaćenih rashoda (aktivnih vremenskih razgraničenja) uz odobrenje obaveza.
Rashodi koji su unapred plaćeni, shodno gotovinskoj osnovi, evidentiraju se u kategoriji rashoda prema određenoj nameni.
Nefinansijska imovina
Nefinansijska imovina u stalnim sredstvima
Stalna sredstva koja se odnose na nekretnine i opremu, dragocenosti, prirodnu imovinu i nefinansijsku imovinu u pripremi se evidentiraju po nabavnoj vrednosti. Nabavnu vrednost čini fakturna vrednost uvećana za zavisne troškove nastale do momenta stavljanja u upotrebu. Izvršene nabavke tokom godine povećavaju sredstva i izvore kapitala.
Stalnim sredstvima smatraju se ona sredstva čiji je očekivani korisni vek upotrebe duži od jedne godine.
Amortizacija stalne nefinansijske imovine osnovnih sredstava, obračunava se za svako sredstvo pojedinačno shodno zakonom propisanim stopama koje su određene tako da se nabavna vrednost osnovnih sredstava amortizuje primenom proporcionalne metode u toku predviđenog veka upotrebe osnovnog sredstva. Stope amortizacije su propisane Pravilnikom o nomenklaturi nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava sa stopama amortizacije.
Obračun amortizacije osnovnih sredstava se vrši od prvog u narednom mesecu u odnosu na mesec nabavke, a prilikom otuđivanja/rashodovanja amortizacija se vrši do kraja meseca u kome je osnovno sredstvo otuđeno/rashodovano.
Obavezi amortizacije ne podležu zemljišta i šume kao i prirodna bogatstva koja se ne troše, spomenici kulture i istorijski spomenici, dela likovne, vajarske i druge umetnosti, lokalni putevi sa zemljanom i makadamskom podlogom kao i objekti u njihovom sastavu, knjige i časopisi koje posluju po Zakonu o bibliotekama
Jednom otpisano osnovno sredstvo, bez obzira što se i dalje koristi, ne može biti predmet ponovnog procenjivanja vrednosti.
Za nefinansijsku imovinu koja se rashoduje ili otuđuje, pre isknjiženja iz knjigovodstvene evidencije vrši se obračun amortizacije, nakon čega se isknjižava zaduženjem odgovarajućeg konta ispravke vrednosti za iznos otpisane vrednosti i konta izvora nefinansijske imovine u stalnim sredstvima za iznos neotpisane (sadašnje) vrednosti, a odobrenjem odgovarajućeg konta nefinansijske imovine za iznos nabavne vrednosti. Iznos sredstava za koji se proda nefinansijska imovina evidentira se u korist primanja od prodaje nefinansijske imovine.
Nefinansijska imovina u zalihama
Zalihe nefinansijske imovine u zalihama procenjuju se po nabavnoj vrednosti. Nabavnu vrednost čine neto fakturna vrednost i zavisni troškovi nabavke. Pod zavisnim troškovima nabavke podrazumevaju se svi direktni troškovi u postupku nabavke do uskladištenja.
Zalihe robnih rezervi i robe za dalju prodaju evidentiraju se po nabavnoj ceni, a obračun izlaza sa zaliha vrši se po metodi prosečne cene. Zalihe robnih rezervi i robe za dalju prodaju iskazuju se, u trenutku nabavke, kao izdaci za nefinansijsku imovinu, a u trenutku prodaje, kao primanja od prodaje nefinansijske imovine.
Zalihe sitnog inventara i potrošnog materijala se evidentiraju po nabavnoj ceni, a obračun izlaza sa zaliha vrši se po metodi prosečne cene. Sitan inventar i potrošni materijal se otpisuju u celosti prilikom stavljanja u upotrebu.
Finansijska imovina
Dugoročna finansijska imovina
Dugoročna finansijska imovina sastoji se od učešća kapitala u međunarodnim finansijskim institucijama, učešća kapitala u domaćim javnim nefinansijskim preduzećima i institucijama, učešća kapitala u ostalim domaćim finansijskim institucijama, učešća kapitala u domaćim nefinasijskim privatnim preduzećima i učešća kapitala u domaćim poslovnim bankama.
Učešće u kapitalu procenjuje se po nabavnoj vrednosti.
Učešće u kapitalu na osnovu uplate novih ulaganja evidentira se kao povećanje učešća u kapitalu i izdataka za finansijsku imovinu.
Novčana sredstva
Novčana sredstva obuhvataju: tekuće račune; izdvojena novčana sredstva i akreditive; blagajnu; devizni račun i ostala novčana sredstva.
Novčana sredstva se procenjuju po nominalnoj vrednosti.
Kratkoročna potraživanja
Kratkoročna potraživanja se procenjuju po nominalnoj vrednosti umanjenoj indirektno za iznos verovatne nenaplativosti potraživanja, a direktno ako je nemogućnost naplate izvesna i dokumentovana.
Kratkoročna potraživanja obuhvataju potraživanja budžetskih korisnika po osnovu prodaje od kupaca u zemlji i inostranstvu i druga potraživanja za kamate, potraživanja od zaposlenih, potraživanja od drugih organa i organizacija, po osnovu preplaćenih poreza i doprinosa i ostala potraživanja.
Kratkoročna potraživanja se u momentu nastanka promene evidentiraju zaduženjem, a odobrenjem obaveza iz grupe pasivnih vremenskih razgraničenja. U momentu naplate se zatvara konto pasivnih vremenskih razgraničenja i odobrava se odgovarajućem kontu u klasi prihoda.
Kratkoročni plasmani
Kratkoročni plasmani se procenjuju po nominalnoj vrednosti umanjenoj indirektno za iznos verovatne nenaplativosti potraživanja, a direktno za nastalu i dokumentovanu nenaplativost.
Kratkoročni plasmani obuhvataju kratkoročne kredite, date avanse, depozite, kaucije i ostale kratkoročne plasmane.
Kratkoročni krediti obuhvataju kredite odobrene pravnim i fizičkim licima u zemlji.
Dati avansi obuhvataju avanse date za nabavku materijala, robe i za obavljanje usluga. Za iznos neiskorišćenih, odnosno nepokrivenih datih avansa, na dan sastavljanja završnog računa iskazuju se tekući rashodi i pasivna vremenska razgraničenja (razgraničeni plaćeni rashodi), u skladu sa gotovinskom osnovom za vođenje budžetskog računovodstva.
Aktivna vremenska razgraničenja
Ova kategorija obuhvata razgraničene rashode do jedne godine (premije osiguranja, zakupnine, pretplata za stručne časopise i literaturu, rashodi grejanja i drugi rashodi), obračunate neplaćene rashode i ostala aktivna vremenska razgraničenja.
Aktivna vremenska razgraničenja obuhvataju nastale obaveze budžetskih korisnika, koje terete rashode budućeg obračunskog perioda u kome će biti plaćene.
Obaveze
Obaveze se procenjuju u visini nominalnih iznosa koji proističu iz poslovnih i finansijskih transakcija. Smanjenje obaveza po osnovu zakona, vanparničnog poravnanja, i sl. vrši se direktnim otpisivanjem.
Obaveze obuhvataju domaće i strane dugoročne obaveze, domaće i strane kratkoročne obaveze, obaveze po osnovu rashoda za zaposlene, obaveze po osnovu subvencija, donacija i transfera, obaveze za socijalno osiguranje i obaveze iz poslovanja.
Pasivna vremenska razgraničenja obuhvataju: razgraničene prihode, razgraničene plaćene rashode, obračunate (fakturisane) nenaplaćene prihode i primanja i ostala pasivna vremenska razgraničenja.
Razgraničeni prihodi obuhvataju razgraničene prihode iz donacija i ostale razgraničene prihode.
Razgraničeni plaćeni rashodi obuhvataju iznose koji su u obračunskom periodu isplaćeni, a u moment u izvršene isplate nisu evidentirani kao tekući rashodi ili izdaci za nabavku nefinansijske imovine (akontacija za službeno putovanje, avans za materijal, avans za nabavku nefinansijske imovine i dr.). Na dan bilansiranja za iznos izvršene isplate evidentiranje se vrši zaduženjem odgovarajućeg konta tekućeg rashoda ili izdatka, a odobrenjem konta razgraničeni plaćeni rashodi.
Obračunati nenaplaćeni prihodi i primanja obuhvataju fakturisane nenaplaćene tekuće prihode i primanja po osnovu prodaje nefinansijske imovine.
Ostala pasivna vremenska razgraničenja obuhvataju obaveze fondova za refundiranje na ime naknade po osnovu bolovanja zaposlenih u trajanju preko 30 dana, naknada za porodiljsko odsustvo, naknada za invalide rada druge kategorije, kao i ostala pasivna vremenska razgraničenja.
Vanbilansna aktiva i pasiva
Vanbilansna aktiva obuhvata osnovna sredstva u zakupu, primljenu tuđu robu i materijal, hartije od vrednosti van prometa, avale i druge garancije i ostalu vanbilansnu aktivu.
Vanbilansna pasiva obuhvata obaveze za osnovna sredstva u zakupu, primljenu tuđu robu i materijal, hartije od vrednosti van prometa, avale i ostale garancije i ostalu vanbilansnu pasivu.
VI USKLAĐIVANJE POSLOVNIH KNJIGA, POPIS IMOVINE I OBAVEZA I USAGLAŠAVANJE POTRAŽIVANJA I OBAVEZA
1. Usklađivanje poslovnih knjiga
Budžetsko računovodstvo vrši usklađivanje promena i stanja glavne knjige sa dnevnikom, kao i pomoćnih knjiga sa glavnom knjigom, pre popisa imovine i obaveza i pre sastavljanja finansijskog izveštaja - završnog računa.
Usklađivanje stanja imovine i obaveza u knjigovodstvenoj evidenciji sa stvarnim stanjem koje se utvrđuje popisom se vrši na kraju budžetske godine, sa stanjem na dan 31. decembra tekuće godine.
Redovan popis imovine i obaveza vrši se na kraju poslovne godine za koju se sastavlja godišnji finansijski izveštaj - završni račun.
U toku godine se, u izuzetnim situacijama, može vršiti i vanredan popis u slučajevima propisanim zakonom.
Popisom se utvrđuje stanje imovine, potraživanja, obaveza i izvora kapitala.
Tuđa imovina koja se nalazi na korišćenju kod budžetskog korisnika ili imovina budžetskog korisnika koja se nalazi na korišćenju kod drugog pravnog lica, popisuje se na posebnim popisnim listama. Jedan primerak overen od strane popisne komisije dostavlja se vlasniku imovine.
Redovan popis može da počne 30 dana pre kraja budžetske godine, a po potrebi i ranije, s tim da popis bude završen do 15. januara naredne godine.
Popis imovine i obaveza vrše službe (direktni korisnici), saglasno odluci načelnika Gradske uprave grada Beograda o vršenju popisa i posebnom rešenju o obrazovanju komisija za popis, kojim imenuje članove i zamenike komisija, utvrđuje rok u kome su komisije dužne da izvrše popis, kao i rok za dostavljanje izveštaja o izvršenom popisu.
Podaci iz računovodstva, odnosno odgovarajućih knjigovodstvenih evidencija o količinama ne mogu se davati komisiji za popis pre utvrđivanja stvarnog stanja u popisnim listama koje moraju biti potpisane od strane članova popisne komisije.
Članovi popisne komisije, odnosno njen predsednik, odgovorni su za tačnost utvrđenog stanja po popisu, za uredno sastavljanje popisnih lista i iskazivanje u naturanom i vrednosnom obliku, kao i za blagovremeno vršenje popisa.
Po završenom popisu, Centralna komisija za popis dužna je da sastavi izveštaj o rezultatima izvršenog popisa kome se prilažu popisne liste sa izvornim materijalom koji je služio za sastavljanje popisnih lista i da ga dostave načelniku Gradske uprave grada Beograda.
Načelnik Gradske uprave razmatra izveštaj o popisu i donosi odgovarajuću odluku o usvajanju izveštaja o popisu i zaključak o:
- postupku sa utvrđenim manjkom/viškom,
- rashodovanju imovine koja je dotrajala ili nije više upotrebljiva i
- postupku sa sumnjivim i spornim potraživanjima i obavezama i drugo.
Utvrđeni manjkovi se ne mogu prebijati viškom, osim u slučaju očigledne zamene pojedinih sličnih materijala i robe.
3. Usaglašavanje potraživanja i obaveza
Usaglašavanje stanja finansijskih plasmana, potraživanja i obaveza vrši se na dan sastavljanja završnog računa (31. decembra tekuće godine).
Poverilac je dužan da dostavi svom dužniku popis nenaplaćenih potraživanja najkasnije 25 dana od dana sastavljanja finansijskog izveštaja, a to znači do 25. januara tekuće godine sa stanjem na dan 31. decembra na obrascu IOS - Izvod otvorenih stavki, u dva primerka.
Dužnik je obavezan da u roku od pet dana od dana prijema IOS-a proveri svoju obavezu i o tome obavesti poverioca na overenom primerku IOS-a, u roku od pet dana od dana prijema obrasca IOS.
VII ZAKLJUČIVANJE I ČUVANJE POSLOVNIH KNJIGA I RAČUNOVODSTVENIH ISPRAVA
Na kraju budžetske godine, posle sprovedenih evidencija svih ekonomskih transakcija, po izradi finansijskog izveštaja - završnog računa za prethodnu godinu, zaključuju se poslovne knjige.
Glavnu knjigu trezora overava načelnik odeljenja za budžetsko računovodstvo i naredbodavac - starešina organa.
Poslovne knjige, računovodstvene isprave i finansijski izveštaji se čuvaju:
1. 50 godina - finansijski izveštaji;
2. 10 godina - dnevnik, glavne knjige, pomoćne knjige i evidencije;
3. pet godina - izvorna i prateća dokumentacija i
4. trajno - evidencija o zaradama,
a vreme čuvanja počinje poslednjeg dana budžetske godine na koju se dokumentacija odnosi.
Izuzetak su poslovne knjige koje se koriste dve i više godina i one se ne zaključuju po završetku godine, već po prestanku njihovog korišćenja.
Poslovne knjige, računovodstvene isprave i finansijski izveštaji se čuvaju u originalu i na računaru ili drugom obliku arhiviranja.
Poslovne knjige, računovodstvene isprave i finansijski izveštaji se čuvaju u prostorijama korisnika budžetskih sredstava i arhivi Uprave za trezor.
Uništavanje poslovnih knjiga, računovodstvenih isprava i finansijskih izveštaja, kojima je prošao rok čuvanja vrši komisija koju je formirao naredbodavac uz prisustvo predstavnika Arhiva i izvršioca za trezorsko poslovanje, načelnika odelenja za budžetsko računovodstvo i izveštavanje i uz pomoć lica koje je zaduženo za čuvanje navedene dokumentacije.
Komisija sastavlja zapisnik o uništenju poslovnih knjiga, računovodstvenih isprava i finansijskih izveštaja.
Direktan korisnik budžetskih sredstava na svaka tri meseca sastavlja periodične (tromesečne) izveštaje o izvršenju finansijskog plana za periode januar-mart, januar-jun, januar-septembar, kao i januar-decembar, na osnovu kojih Uprava za trezor sastavlja konsolidovani izveštaj o izvršenju budžeta za određeni period.
Periodični izveštaji o izvršenju finansijskih planova, odnosno izveštaj o izvršenju budžeta za određeni period se vrši primenom gotovinske osnove.
Periodični finansijski izveštaji i godišnji finansijski izveštaj - završni račun sastavljaju se na osnovu evidencija o primljenim sredstvima i izvršenim plaćanjima koja su usaglašena sa glavnom knjigom trezora, kao i na osnovu drugih analitičkih evidencija koje se vode.
Periodični finansijski izveštaji i godišnji finansijski izveštaj - završni račun sastavljaju se na osnovu uputstva i instrukcija na obrascima koje propisuje ministar finansija u skladu sa ovlašćenjem iz zakona.
Periodične finansijske izveštaje indirektni korisnici budžetskih sredstava dostavljaju nadležnom direktnom korisniku u roku od deset dana po isteku tromesečja, a godišnji finansijski izveštaj - završni račun najkasnije do 28. februara tekuće godine.
Direktni budžetski korisnici dostavljaju periodične finansijske izveštaje Trezoru najkasnije u roku od 20 dana po isteku tromesečja, a godišnji finansijski izveštaj - završni račun najkasnije do 31. marta tekuće godine.
Uz ove izveštaje se dostavlja i obrazloženje velikih razlika (odstupanja) između odobrenih sredstava i izvršenja, kao i izveštaj o primljenim donacijama i kreditima i o izvršenim otplatama dugova.
Periodični, tromesečni predlozi izveštaja o izvršenju budžeta se dostavljaju Upravi za trezor na razmatranje i usvajanje u roku od 45 dana od isteka perioda, a nacrt godišnjeg izveštaja - konsolidovani završni račun gradonačelniku najkasnije do 15. maja.
IX UTVRĐIVANJE ODGOVORNOSTI ZAPOSLENIH U BUDŽETSKOM RAČUNOVODSTVU
Načelnik odeljenja za budžetsko računovodstvo i izvršilac za računovodstvo - šef računovodstva su odgovorni za vođenje poslovnih knjiga (glavne knjige trezora i pomoćnih knjiga i evidencija) i pripremanje, sastavljanje i podnošenje finansijskih izveštaja.
Ukoliko se u poslovnim knjigama netačno iskažu podaci, odgovoran je izvršilac u finansijskoj službi direktnog korisnika i izvršioci Uprave za trezor - Sektora za računovodstvene usluge i kontrolu izdataka budžetskih korisnika.
Odgovornost za propuste, koji su suprotni odredbama navedenog pravilnika, utvrđuje se u skladu sa odredbama člana 20. Uredbe o budžetskom računovodstvu.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda".