PRAVILNIKO METODAMA ISPITIVANJA SORTE KROMPIRA (SOLANUM TUBEROSUM L.) RADI PRIZNAVANJA SORTE("Sl. glasnik RS", br. 70/2011) |
Ovim pravilnikom propisuju se metode ispitivanja sorte krompira Solanum tuberosumL. (u daljem tekstu: sorta) na oglednom polju i u laboratoriji, radi priznavanja sorte.
Metodama iz stava 1. ovog člana ispituju se određene bitne osobine sorte, radi utvrđivanja:
1) različitosti, uniformnosti i stabilnosti sorte (DUS test);
2) bolje proizvodne i upotrebne vrednosti sorte (VCU test).
II METODE ISPITIVANJA PROIZVODNE I UPOTREBNE VREDNOSTI SORTE (VCU TEST)
Proizvodna i upotrebna vrednost sorte utvrđuje se na osnovu rezultata ispitivanja određenih bitnih osobina sorte koje se odnose na:
1) prinos;
2) dužinu vegetacionog perioda;
3) prosečnu veličinu krtola;
4) boju pokožice i boju mesa;
5) oblik krtole;
6) broj krtola po biljci;
7) strukturu prinosa;
8) hrapavost pokožice;
9) otpornost na bolesti i štetočine.
Dužina vegetacionog perioda iz stava 1. tačka 2) ovog člana obuhvata broj dana od nicanja biljaka do potpunog osušenja cime, koji se utvrđuje se na osnovu datuma nicanja 50% biljaka (u daljem tekstu: datum nicanja biljaka) i datuma osušenja 90% cime, kao posledica fiziološkog zrenja (u daljem tekstu: datum potpunog osušenja cime).
Sorta ima bolju proizvodnu i upotrebnu vrednost ako u toku ispitivanja određenih bitnih osobina iz stava 1. ovog člana pokaže bolje rezultate u poređenju sa tim osobinama sorte standard.
2. Ispitivanje na oglednom polju
Dužina ispitivanja sorte
Ispitivanje sorte na oglednom polju traje dve godine.
Lokalitet ispitivanja sorte
Ispitivanje proizvodne i upotrebne vrednosti sorte vrši se na oglednom polju, na najmanje tri lokaliteta.
Uslovi u pogledu oglednog polja
Sorta se ispituje na oglednom polju koje je postavljeno na zemljištu koje mora biti dobrih proizvodnih osobina i koje je odgovarajuće za ispitivanje sorte.
Predusev na oglednom polju ne može biti vrsta koja pripada familiji Solanaceae.
Način postavljanja i izvođenja i ogleda
Sorta se ispituje u više odvojenih ogleda, koji se postavljaju na oglednom polju.
Ogled se izvodi po planu "potpuno slučajnog blok sistema" u četiri ponavljanja, sa zaštitnim pojasom od jednog reda.
Ogled se postavlja na sledeći način:
1) dužina parcele - 5 m;
2) širina parcele - 3 m;
3) površina parcele - 15 m2;
4) broj redova biljaka - četiri;
5) broj biljaka u redu - 15;
6) broj biljaka na parceli - 60;
7) rastojanje između redova biljaka - 75 cm;
8) rastojanje između biljaka u redu - 33 cm;
9) broj biljaka po hektaru - 40.000 biljaka;
10) rastojanje između blokova - 100 cm;
11) obračunska parcela - širine 1.5 m (dva reda u sredini).
Ogled se postavlja na lokalitetu u:
1) ravničarskom području, najkasnije do polovine aprila;
2) brdskom području, najkasnije do 1. maja;
3) na većim nadmorskim visinama, najkasnije do 31. maja.
Veličina i sadnja semenske krtole sorte
Semenske krtole sorte koja se ispituje i sorta standard moraju da budu kategorije original, dimenzija 35 - 55 mm.
Sadnja semenskih krtola iz stava 1. ovog člana na oglednom polju obavlja se istog dana na jednom lokalitetu.
Agrotehničke mere i mere nege
Količina đubriva, vreme i način njegove primene, kao i odgovarajuće mere nege prilikom ispitivanja sorte određuju se, u zavisnosti od specifičnih uslova lokaliteta (predusev, tip zemljišta, podaci o analizi hranljivih materija u zemljištu, vremenske prilike, potrebe biljaka i sl.), u skladu sa dobrom poljoprivrednom praksom.
Evidencija podataka
U periodu gajenja sorte na oglednom polju evidentiraju se sledeći podaci:
1) datum sadnje semenske krtole sorte;
2) datum nicanja;
3) broj praznih mesta 14 dana posle nicanja, sa podatkom o uzroku pojave praznih mesta (slaba energija klijanja, bolesti, mehaničke povrede i sl.);
4) broj krtola po biljci;
5) datum potpunog osušenja cime;
6) dužina vegetacionog perioda;
7) datum vađenja krtole;
8) broj praznih mesta u momentu vađenja krtole;
9) dubina okaca na krtoli.
Praćenje i ocenjivanje pojave bolesti i štetočina
Na oglednom polju vrši se praćenje i ocenjivanje pojave sledećih bolesti:
1) Phytophthora infestans (Mont.) de Bary - plamenjača krtola i nadzemne mase krompira;
2) Alternaria solani Sorauer - crna pegavost krompira;
3) Rhizoctonia solani Kuhn - bela noga krompira;
4) Streptomices scabies - obična krastavost krompira;
5) Erwiniasp. - crna noga krompira;
6) Y virus;
7) PLRV;
8) PVX.
Prilikom praćenja i ocene pojave Y virus-a iz stava 1. tačka 6) ovog člana evidentira se osetljivost sorte na nekrotični soj krtola i nadzemne mase.
U slučaju pojave drugih bolesti, odnosno štetočina evidentira se njihova pojava i procenjuje stepen prisustva, u skladu sa EAPR skalom.
Merenje prinosa i strukture prinosa
Datum vađenja krtola u godini ispitivanja usklađuje se sa uobičajenim datumom vađenja krtola za pojedini lokalitet.
Merenje prinosa obavlja se na sledeći način:
1) uzimaju se sve kućice sa obračunske parcele iz četiri ponavljanja;
2) krtole se vade i ostavljaju na površini u kućicama, a pre merenja prinosa utvrđuje se:
(1) broj praznih mesta (mesta koja su nastala usled mehaničkih uzroka),
(2) broj krtola po biljci (prosečna vrednost broja krtola na pet uzastopnih kućica iz četiri ponavljanja);
3) evidentira se ukupna masa krtola u kg, po ponavljanjima.
Merenje strukture prinosa obavlja se na sledeći način:
1) uzima se prosečan uzorak zdravih krtola sa četiri ponavljanja i klasira se po veličini, pomoću kvadratnog merila, u četiri frakcije:
(1) prva frakcija: krtole manje od 35 mm,
(2) druga frakcija: krtole od 35 do 45 mm,
(3) treća frakcija: krtole od 45 do 55 mm,
(4) četvrta frakcija: krtole veće od 55 mm;
2) evidentira se broj krtola u frakcijama;
3) meri se masa svake frakcije posebno, koja se izražava u procentu od ukupne mase prosečnog uzorka zdravih krtola;
4) evidentiraju se podaci o prosečnoj masi i obliku krtola, boji pokožice, površini pokožice, boji mesa i dubini okaca.
Bolesne, zaražene, deformisane, oštećene krtole izdvajaju se u frakciju netržišnih krtola.
Za ispitivane sorte u laboratoriji priprema se uzorak za analizu sadržaja suve materije, sa najmanje jednog lokaliteta.
Uzorak iz stava 1. ovog člana se priprema za analizu uzimanjem odgovarajućih krtola za određenu namenu, težine od 1 kg, sa četiri ponavljanja (ukupno 4 kg po sorti). Uzorak se označava istom šifrovanom oznakom kao i sorta na oglednom polju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje priznavanje sorti poljoprivrednog bilja.
Iz uzorka iz stava 2. ovog člana formira se manji uzorak za hemijske analize, koji se dostavlja laboratoriji.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako podnosilac zahteva za priznavanje sorte (vlasnik sorte, odnosno njegov ovlašćeni zastupnik) to zahteva, o njegovom trošku, mogu se obavljati i ispitivanja sorte u laboratoriji, radi analize redukujućih šećera ili druge hemijske analize.
4. Obrada podataka o rezultatima ispitivanja
Obrada podataka o rezultatima ispitivanja prinosa krtola
Obrada podataka o rezultatima ispitivanja prinosa krtola vrši se izračunavanjem analize varijanse po planu "potpuno slučajnog blok sistema", a ocena značajnosti se izražava na osnovu F testa i Dunnet-ovog testa za poređenje sredina tretmana sa standardom na nivou značajnosti p=0,05 i p=0,01.
Pored ocene značajnosti iz stava 2. ovog člana, za prinos krtole izračunava se i koeficijent varijacije (Cv) ogleda.
Za obračun ukupnog prinosa koriste se podaci ukupnog prinosa krtola sa obračunske parcele po ponavljanjima.
U slučaju da je broj praznih mesta na parceli veći od 10%, u momentu vađenja krtola, ne vrši se obračun prinosa krtola sa te parcele.
Obrada podataka o rezultatima ispitivanja ostalih bitnih osobina
Obrada podataka o rezultatima ispitivanja ostalih bitnih osobina sorte vrši se izračunavanjem aritmetičke sredine.
III METODE ISPITIVANJA RAZLIČITOSTI, UNIFORMNOSTI I STABILNOSTI SORTE (DUS TEST)
Ispitivanje različitosti, uniformnosti i stabilnosti (DUS test) sorte sprovodi se u skladu sa metodom određenom tehničkim uputstvom za testiranje različitosti, uniformnosti i stabilnosti sorte.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".