POSLOVNIKO RADU USTAVNOG SUDA("Sl. glasnik RS", br. 24/2008, 27/2008 - ispr. i 76/2011) |
Ovim poslovnikom se bliže uređuje, u skladu sa Ustavom i zakonom, organizacija, način rada, postupak pred Ustavnim sudom i druga pitanja od značaja za rad Suda.
Sedište Ustavnog suda je u Beogradu.
Naziv i sedište Ustavnog suda ističu se na vidnom mestu sudske zgrade.
Zastava Republike Srbije ističe se u prostoriji u kojoj Ustavni sud zaseda.
Ustavni sud ima pečat, u skladu sa zakonom.
Ustavni sud može imati znak (logo) čiji se oblik, sadržina i način upotrebe uređuju aktom Ustavnog suda.
Sudija Ustavnog suda uživa imunitet od dana stupanja na dužnost do dana prestanka dužnosti sudije.
Sudija Ustavnog suda ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju sudijske dužnosti.
Sudija Ustavnog suda koji se pozvao na imunitet ne može biti pritvoren, niti se protiv njega može voditi krivični ili drugi postupak u kome se može izreći kazna zatvora, bez odobrenja Ustavnog suda.
Sudija Ustavnog suda koji je zatečen u izvršenju krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju dužem od pet godina može biti pritvoren bez odobrenja Ustavnog suda.
U krivičnom ili drugom postupku u kome je uspostavljen imunitet sudije Ustavnog suda, ne teku rokovi propisani za taj postupak.
Nepozivanje sudije Ustavnog suda na imunitet ne isključuje pravo Ustavnog suda da uspostavi imunitet.
Ustavni sud odlučuje o imunitetu sudije Ustavnog suda na prvoj narednoj sednici od dana prijema zahteva za odlučivanje o imunitetu sudije.
Sudija Ustavnog suda o čijem se imunitetu raspravlja ne može učestvovati u glasanju.
Sednicu Ustavnog suda čine predsednik, zamenik predsednika i sudije Ustavnog suda.
Na sednici Ustavni sud odlučuje o pitanjima iz svoje nadležnosti utvrđene Ustavom.
Pored odlučivanja o pitanjima iz stava 1. ovog člana, Ustavni sud, na sednici, u skladu sa Zakonom o Ustavnom sudu (u daljem tekstu: Zakon) i drugim zakonom:
- donosi opšte akte iz svoje nadležnosti;
- donosi godišnji program rada i planove rada Ustavnog suda i usvaja godišnji pregled rada Ustavnog suda;
- obrazuje stalna i povremena radna tela Ustavnog suda i bira predsednike i članove stalnih i povremenih radnih tela i određuje njihove sekretare;
- odlučuje o uspostavljanju saradnje sa drugim ustavnim sudovima i međunarodnim organizacijama;
- utvrđuje predlog godišnjeg finansijskog plana Ustavnog suda, donosi plan izvršenja budžeta, godišnji izveštaj o izvršenju budžeta i plan javnih nabavki;
- donosi akt o razvrstavanju radnih mesta i poslova u Stručnoj službi Ustavnog suda i određivanju položaja;
- donosi pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Stručnoj službi Ustavnog suda i kadrovski plan;
- odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima predsednika, zamenika predsednika i sudija Ustavnog suda, u skladu sa Ustavom i zakonom;
- postavlja sekretara i zamenika sekretara Ustavnog suda, kao i druge državne službenike na položaju u Stručnoj službi Ustavnog suda;
- odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima državnih službenika na položaju u Stručnoj službi Ustavnog suda, u skladu sa zakonom;
- donosi akt o obeležavanju ustavnosudskih predmeta;
- imenuje predsednika i članove Žalbene komisije Ustavnog suda;
- odlučuje o drugim pitanjima utvrđenim zakonom, ovim poslovnikom i drugim aktima Ustavnog suda.
2. Predsednik, zamenik predsednika i sudije Ustavnog suda
Predsednik Ustavnog suda, pored prava i dužnosti utvrđenih Zakonom: predstavlja Ustavni sud pred državnim organima Republike Srbije, drugim domaćim i međunarodnim organima i organizacijama; stara se o očuvanju samostalnog i nezavisnog položaja Suda; organizuje rad Suda; određuje sudije za dežurstvo kada je to neophodno radi obavljanja poslova iz nadležnosti Suda; potpisuje opšte i druge akte Suda; donosi pojedinačne akte, u skladu sa zakonom; naredbodavac je za raspolaganje finansijskim sredstvima; razmatra pritužbe stranaka na rad Suda; odlučuje o pravima i dužnostima državnih službenika i nameštenika u Stručnoj službi Ustavnog suda, u skladu sa zakonom; odlučuje u postupku javne nabavke male vrednosti, u skladu sa aktom Suda; odobrava službena putovanja u inostranstvo; obavlja i druge poslove određene zakonom, ovim poslovnikom i drugim aktima Suda.
Predsednik Ustavnog suda može preneti zameniku predsednika određene poslove iz svoje nadležnosti.
Predsednik Ustavnog suda se određuje i za sudiju izvestioca, u skladu sa odlukom Ustavnog suda.
Zamenik predsednika Ustavnog suda
Zamenik predsednika Ustavnog suda zamenjuje predsednika u slučaju sprečenosti ili odsutnosti.
Zamenik predsednika Ustavnog suda vrši funkciju predsednika Ustavnog suda i u slučaju kad predsednik Ustavnog suda nije izabran.
Kada zamenik predsednika Ustavnog suda nije izabran, odnosno kada je odsutan ili sprečen da zamenjuje predsednika Ustavnog suda, dužnosti iz člana 7. ovog poslovnika obavlja najstariji sudija Ustavnog suda.
Sudija Ustavnog suda: učestvuje u radu i odlučivanju Ustavnog suda; izvestilac je i predlagač odluke u predmetu u kojem je određen za sudiju izvestioca; izrađuje nacrt odluke, odnosno rešenja za Redakcionu komisiju u predmetu u kojem je bio sudija izvestilac; predlaže pokretanje postupka za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti; predlaže da Sud ponovo razmotri donetu odluku, u skladu sa ovim poslovnikom; učestvuje u radu komisija, odbora i drugih radnih tela Suda; pribavlja stručna mišljenja o pitanjima od značaja za obradu predmeta; prati i proučava pojave od interesa za ostvarivanje ustavnosti i zakonitosti i daje inicijativu Sudu za proučavanje određenog pitanja ili preduzimanje odgovarajućih mera; obavlja i druge poslove od značaja za rad i odlučivanje Suda.
Predsednik, zamenik predsednika i sudija Ustavnog suda imaju službenu legitimaciju.
Oblik i sadržinu legitimacije iz stava 1. ovog člana utvrđuje Ustavni sud.
Službena legitimacija se po prestanku dužnosti vraća Ustavnom sudu.
Sudija Ustavnog suda ima službenu odeću, čiji se izgled i način korišćenja uređuju aktom Ustavnog suda.
3. Sekretar i zamenik sekretara Ustavnog suda
Sekretar Ustavnog suda: rukovodi radom Stručne službe Ustavnog suda; pomaže predsedniku Ustavnog suda u organizovanju i pripremanju sednica Suda; stara se o izradi i dostavljanju materijala potrebnih za rad i odlučivanje Suda i njegovih radnih tela; stara se i odgovoran je za izvršavanje zaključaka Suda; stara se o objavljivanju akata Suda; stara se o primeni zakona i ovog poslovnika u okviru svojih ovlašćenja; učestvuje u pripremi predloga programa, planova rada i godišnjeg pregleda rada Suda, prati njihovo izvršavanje i o tome izveštava Sud; stara se o pripremi i izvršenju akata o finansijskom poslovanju Suda; stara se o obezbeđenju i unapređenju uslova za rad Suda i njegovih radnih tela; obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i aktima Suda, kao i poslove po nalogu, odnosno ovlašćenju predsednika Ustavnog suda.
Zamenik sekretara Ustavnog suda
Sekretar Ustavnog suda ima zamenika.
Zamenik sekretara Ustavnog suda zamenjuje sekretara u slučaju sprečenosti ili odsutnosti i obavlja druge poslove utvrđene aktom Ustavnog suda, kao i druge poslove po nalogu, odnosno ovlašćenju predsednika Ustavnog suda.
Postavljenje i razrešenje sekretara i zamenika sekretara
Ustavni sud, u skladu sa zakonom, postavlja i razrešava sekretara i zamenika sekretara Ustavnog suda, većinom glasova svih sudija.
Inicijativu za pokretanje postupka za razrešenje sekretara, odnosno zamenika sekretara može podneti predsednik, radno telo ili sudija Ustavnog suda.
4. Stručna služba Ustavnog suda
U Stručnoj službi Ustavnog suda obavljaju se poslovi stručne obrade ustavnopravnih pitanja iz nadležnosti Ustavnog suda i drugi sa njima povezani poslovi, kao i pravni, finansijski, administrativni i drugi opšti poslovi za potrebe Suda.
Ustavni sud razmatra godišnji izveštaj o radu Stručne službe, koji podnosi sekretar Ustavnog suda.
Stručnu službu Ustavnog suda čine:
1. Služba za poslove iz nadležnosti Ustavnog suda;
2. Služba predsednika Ustavnog suda;
3. Služba za opšte i finansijske poslove.
U službama iz stava 1. ovog člana mogu se obrazovati uže organizacione jedinice, u skladu sa aktom Ustavnog suda.
Službama iz stava 1. ovog člana rukovode državni službenici na položaju.
Aktom Ustavnog suda utvrđuje se koje poslove iz delokruga Stručne službe, u skladu sa zakonom, obavljaju državni službenici na položaju.
Stručnu obradu predmeta iz nadležnosti Ustavnog suda, u skladu sa ovim poslovnikom, vrše državni službenici u Stručnoj službi Ustavnog suda (u daljem tekstu: obrađivač predmeta).
Obrađivač predmeta: učestvuje u preduzimanju radnji u prethodnom postupku pred Ustavnim sudom; učestvuje u izradi referata i predloga odluka; učestvuje u pripremi nacrta odluka za Redakcionu komisiju; učestvuje u radu stalnih i povremenih radnih tela Suda; samostalno vodi postupak po podnescima iz člana 104. ovog poslovnika i obavlja druge stručne poslove utvrđene aktom Ustavnog suda.
III IZBOR I RAZREŠENJE PREDSEDNIKA I ZAMENIKA PREDSEDNIKA USTAVNOG SUDA, UTVRĐIVANJE ISPUNJENOSTI USLOVA ZA RAZREŠENJE SUDIJE USTAVNOG SUDA
1. Postupak izbora i razrešenja predsednika i zamenika predsednika Ustavnog suda
Pokretanje postupka izbora predsednika Ustavnog suda
Ustavni sud donosi odluku o pokretanju postupka izbora predsednika Ustavnog suda najkasnije 30 dana pre isteka mandata predsednika Ustavnog suda.
U slučaju prestanka funkcije predsednika Ustavnog suda pre isteka perioda na koji je izabran, odluku iz stava 1. ovog člana Ustavni sud donosi na prvoj redovnoj sednici po prestanku funkcije.
Postupak iz st. 1. i 2. ovog člana okončaće se najkasnije u roku od 30 dana od dana donošenja odluke Ustavnog suda o pokretanju postupka.
Obrazloženi predlog kandidata za izbor predsednika Ustavnog suda, u skladu sa zakonom, podnosi se predsedniku Ustavnog suda u pisanom obliku, potpisan od strane predlagača.
Ustavni sud utvrđuje listu kandidata za predsednika Ustavnog suda i obrazuje komisiju za sprovođenje postupka glasanja.
Komisija iz stava 1. ovog člana ima predsednika i dva člana koji se biraju iz reda sudija Ustavnog suda koji nisu kandidati za predsednika.
Glasanje o predloženim kandidatima za predsednika Ustavnog suda sprovodi se putem glasačkih listića, zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata i ubacivanjem listića u glasačku kutiju.
Komisija utvrđuje rezultate glasanja i o tome sačinjava zapisnik.
Zapisnik iz stava 2. ovog člana dostavlja se predsedniku Ustavnog suda, radi saopštavanja rezultata glasanja na redovnoj sednici Suda.
Ponavljanje postupka glasanja i izbora
Kada je za predsednika Ustavnog suda predložen jedan kandidat koji ne dobije potrebnu većinu glasova, postupak izbora predsednika se ponavlja u celini, u roku koji odredi Ustavni sud.
Kada su za predsednika Ustavnog suda predložena dva kandidata, od kojih nijedan u prvom krugu glasanja ne dobije potrebnu većinu glasova, glasanje se ponavlja. U drugom krugu glasa se o kandidatu koji je u prvom krugu dobio veći broj glasova.
Kada je za predsednika Ustavnog suda predloženo više od dva kandidata, od kojih nijedan u prvom krugu glasanja ne dobije potrebnu većinu glasova, glasanje se ponavlja. U drugom krugu glasa se o dva kandidata koja su u prvom krugu dobila najveći broj glasova, odnosno o kandidatima koji su u prvom krugu dobili jednak najveći broj glasova.
Ponovljeno glasanje iz st. 2. i 3. ovog člana obavlja se najkasnije u roku od sedam dana od dana prethodnog glasanja. Ako u ponovljenom glasanju nijedan od kandidata ne dobije potrebnu većinu glasova, postupak izbora predsednika Ustavnog suda se ponavlja u celini.
Razrešenje predsednika Ustavnog suda
Postupak razrešenja predsednika Ustavnog suda pokreće se na obrazloženi predlog najmanje troje sudija i mora se sprovesti u roku od 15 dana od dana podnošenja predloga.
Odluka o razrešenju predsednika Ustavnog suda donosi se većinom glasova svih sudija Ustavnog suda.
Na postupak razrešenja iz stava 1. ovog člana, shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o postupku izbora predsednika Ustavnog suda.
Izbor i razrešenje zamenika predsednika Ustavnog suda
Na izbor i razrešenje zamenika predsednika Ustavnog suda shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o izboru i razrešenju predsednika Ustavnog suda.
2. Utvrđivanje ispunjenosti uslova za razrešenje sudije Ustavnog suda
Postupak za utvrđivanje ispunjenosti uslova za razrešenje sudije Ustavnog suda
Predsednik Ustavnog suda zakazuje sednicu Suda za utvrđivanje ispunjenosti uslova za razrešenje sudije Ustavnog suda, u roku od sedam dana od dana prijema zahteva ovlašćenog predlagača za izbor, odnosno imenovanje sudije.
Ako je pokrenut postupak za razrešenje sudije koji je predsednik Ustavnog suda, sednicu iz stava 1. ovog člana zakazuje i njome rukovodi zamenik predsednika Ustavnog suda.
Za sednicu iz stava 1. ovog člana zatražiće se pismeno izjašnjenje sudije u odnosu na koga je pokrenut postupak razrešenja.
Radi pribavljanja potrebne dokumentacije, podataka i obaveštenja od značaja za odlučivanje o ispunjenosti uslova za razrešenje sudije Ustavnog suda, Sud može obrazovati posebnu komisiju. Aktom o obrazovanju komisije utvrđuju se sastav, zadaci komisije i rokovi za njihovo izvršenje.
Ustavni sud ne može doneti odluku o ispunjenosti uslova za razrešenje sudije pre nego što se sudiji omogući izjašnjenje. Ukoliko se sudija ne izjasni u ostavljenom roku, Ustavni sud će nastaviti postupak.
U donošenju odluke o ispunjenosti uslova za razrešenje sudije Ustavnog suda ne učestvuje sudija u odnosu na koga je pokrenut postupak za razrešenje.
Odluka Ustavnog suda o ispunjenosti uslova za razrešenje sudije Ustavnog suda dostavlja se ovlašćenom predlagaču, Narodnoj skupštini i sudiji u odnosu na koga je pokrenut postupak za razrešenje.
Udaljenje sudije Ustavnog suda
U toku postupka za utvrđivanje ispunjenosti uslova za razrešenje, Ustavni sud može doneti odluku o udaljenju sudije Ustavnog suda sa dužnosti.
U donošenju odluke o udaljenju ne učestvuje sudija čije je udaljenje predloženo.
Na zakazivanje i rukovođenje sednicom na kojoj se odlučuje o udaljenju predsednika Ustavnog suda shodno se primenjuje odredba člana 25. stav 2. ovog poslovnika.
Ako Ustavni sud utvrdi da nisu ispunjeni uslovi za razrešenje sudije Ustavnog suda, odluka o udaljenju sudije prestaje da važi.
Ako Ustavni sud utvrdi da su ispunjeni uslovi za razrešenje sudije Ustavnog suda, odluka o udaljenju sudije ostaje na snazi do donošenja odluke o razrešenju sudije Ustavnog suda.
Inicijativa za pokretanje postupka za razrešenje sudije Ustavnog suda
Inicijativu za pokretanje postupka za razrešenje sudije Ustavnog suda može da podnese Ustavni sud.
Obrazložen predlog za podnošenje inicijative iz stava 1. ovog člana, u pisanom obliku, mogu dati predsednik, radno telo ili najmanje troje sudija Ustavnog suda.
O predlogu iz stava 2. ovog člana Ustavni sud odlučuje najkasnije u roku od 30 dana od dana podnošenja predloga.
Rad Ustavnog suda odvija se na sednicama Ustavnog suda i radnih tela Suda.
Sednice Ustavnog suda iz stava 1. ovog člana su: redovna, radna i pripremna sednica.
Ustavni sud obrazuje komisije kao stalna radna tela (u daljem tekstu: stalne komisije).
Ustavni sud obrazuje i odbore za ustavne žalbe kao stalna radna tela.
Ustavni sud može da obrazuje i povremena radna tela.
Na redovnoj sednici Ustavni sud odlučuje o pitanjima iz člana 5. ovog poslovnika.
Redovna sednica Ustavnog suda održava se u sedištu Ustavnog suda, po pravilu, jednom nedeljno.
Sednica iz stava 1. ovog člana može se održati i van sedišta Ustavnog suda, kada to Sud odluči.
Na radnoj sednici Ustavnog suda razmatraju se ustavnopravna pitanja sadržana u predmetima koji su predloženi za dnevni red redovne sednice Ustavnog suda i druga pitanja koja su od značaja za rad i odlučivanje Suda.
Radnu sednicu koja se održava, po pravilu, jednom nedeljno, zakazuje predsednik Ustavnog suda po sopstvenoj inicijativi, po zaključku Suda, na zahtev radnog tela ili sudije Ustavnog suda.
Uz zahtev za sazivanje radne sednice dostavljaju se odgovarajući materijali i druga dokumentacija neophodna za rad.
O pripremi materijala za radnu sednicu stara se sekretar Ustavnog suda.
U radu radne sednice učestvuje i sekretar Ustavnog suda, a po potrebi i drugi državni službenici.
Zapisnik sa radne sednice vodi sekretar Ustavnog suda.
Radi razjašnjenja stanja stvari u predmetu, Ustavni sud može održati pripremnu sednicu.
Pripremnu sednicu zakazuje predsednik Ustavnog suda po sopstvenoj inicijativi, na predlog sudije izvestioca ili po zaključku Ustavnog suda.
Na pripremnoj sednici Ustavni sud utvrđuje potrebu održavanja javne rasprave ili konsultativnog sastanka, rok i datum održavanja i učesnike koje treba pozvati na javnu raspravu ili konsultativni sastanak.
U radu pripremne sednice učestvuju i sekretar Ustavnog suda i obrađivač predmeta, a po potrebi i drugi državni službenici.
Za pripremnu sednicu sudija izvestilac priprema referat o spornom pitanju i, po potrebi, predlaže održavanje javne rasprave ili konsultativnog sastanka.
Zapisnik sa pripremne sednice vodi obrađivač predmeta.
Stalne komisije
Stalne komisije Ustavnog suda su:
1. Redakciona komisija;
2. Komisija za praćenje ostvarivanja ustavnosti i zakonitosti;
3. Komisija za organizaciona i finansijska pitanja.
Stalne komisije Ustavnog suda imaju predsednika i tri člana.
Predsednik i članovi stalnih komisija biraju se iz reda sudija Ustavnog suda, na vreme od tri godine i po isteku tog vremena mogu biti ponovo birani za članove iste komisije.
U slučaju sprečenosti ili odsutnosti, predsednika komisije zamenjuje član komisije po azbučnom redu prezimena.
Sekretare stalnih komisija određuje Ustavni sud iz reda državnih službenika na položaju.
Redakciona komisija
Redakciona komisija: utvrđuje konačan tekst odluka i rešenja Ustavnog suda, izuzev rešenja iz člana 46. tačka 9) i člana 88. tačka 1. Zakona o Ustavnom sudu, a po zaključku Ustavnog suda i drugih akata koje donosi Sud; predlaže Sudu preispitivanje akata Suda pre njihovog otpravljanja iz Suda, kada oceni da za to postoje razlozi; razmatra pitanja u vezi sa metodologijom izrade akata Suda, kao i izdavanjem biltena i drugih publikacija Suda.
Komisija za praćenje ostvarivanja ustavnosti i zakonitosti
Komisija za praćenje ostvarivanja ustavnosti i zakonitosti: prati i proučava propise, pitanja i pojave od interesa za ostvarivanje i zaštitu ustavnosti i zakonitosti i u vezi sa tim daje predloge Ustavnom sudu radi razmatranja, zauzimanja stavova i utvrđivanja predloga i mišljenja; organizuje savetovanja i sastanke u Ustavnom sudu i učešće Suda na savetovanjima i sastancima; daje Sudu predlog tumačenja odredaba ovog poslovnika.
Komisija za organizaciona i finansijska pitanja
Komisija za organizaciona i finansijska pitanja: prati i proučava organizaciju i način rada Ustavnog suda i njegovih radnih tela i o tome daje Sudu odgovarajuće predloge; utvrđuje nacrt godišnjeg finansijskog plana, predlog plana izvršenja budžeta i predlog godišnjeg izveštaja o izvršenju budžeta; utvrđuje predloge akata o pravima, obavezama i odgovornostima predsednika i sudija Ustavnog suda i državnih službenika i nameštenika u Stručnoj službi Ustavnog suda; utvrđuje predlog akta o razvrstavanju radnih mesta i poslova u Stručnoj službi Ustavnog suda i o određivanju položaja; utvrđuje predlog pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Stručnoj službi Ustavnog suda; razmatra predloge za postavljenja državnih službenika na položaje; razmatra pitanja tehničko-tehnološkog unapređenja rada Suda i o tome daje Sudu predloge i mišljenja; utvrđuje predlog kadrovskog plana; utvrđuje predlog plana javnih nabavki; razmatra pitanja koja se odnose na obezbeđivanje i korišćenje budžetskih sredstava i obezbeđivanje drugih uslova za rad Suda.
Odbori za ustavne žalbe
Odbori za ustavne žalbe Ustavnog suda su:
1. Odbor za ustavne žalbe iz oblasti krivičnog prava;
2. Odbor za ustavne žalbe iz oblasti građanskog prava;
3. Odbor za ustavne žalbe iz oblasti upravnog prava.
Ustavni sud može obrazovati i druge odbore za ustavne žalbe.
Odbori za ustavne žalbe imaju predsednika i dva člana.
Predsednik i članovi odbora za ustavne žalbe biraju se iz reda sudija Ustavnog suda na vreme od tri godine i po isteku tog vremena mogu biti ponovo birani za članove istog odbora.
U slučaju sprečenosti ili odsutnosti, predsednika odbora zamenjuje član odbora po azbučnom redu prezimena, a odsutnog člana zamenjuje član drugog odbora prema rasporedu koji se utvrđuje godišnjim planom rada.
Sekretari odbora za ustavne žalbe određuju se iz reda državnih službenika na položaju.
Delokrug rada odbora za ustavne žalbe
Odbor za ustavne žalbe razmatra predlog odluke sudije izvestioca sačinjen u predmetu po ustavnoj žalbi i daje mišljenje o predlogu.
Obrazovanje povremenih radnih tela
Povremena radna tela Ustavni sud obrazuje odlukom, kojom se utvrđuju sastav i zadaci radnog tela.
V POSTUPAK PRED USTAVNIM SUDOM
1. Prijem podnesaka i raspoređivanje predmeta
Prijem i evidentiranje podnesaka
Podnesci upućeni Ustavnom sudu primaju se i evidentiraju u pisarnici, prema astronomskom računanju vremena.
Predlog, zahtev, ustavna žalba i drugi akt kojim se pokreće postupak, odnosno inicijativa, ne može se izjaviti usmeno na zapisnik kod Ustavnog suda.
Podnesci i prilozi se predaju Ustavnom sudu u tri primerka.
Elektronska pošta, pismena dostavljena telefaksom i telegrami upućeni Ustavnom sudu, ne smatraju se podnescima kojima se pokreće postupak, odnosno inicira pokretanje postupka pred Ustavnim sudom.
Sudski predmeti raspoređuju se sudiji izvestiocu prema redosledu prijema i vrsti ustavnosudskog postupka, vrsti osporenih akata i azbučnom redu prezimena sudija.
Predlog za određivanje sudije izvestioca, prema kriterijumima iz stava 1. ovog člana, kao i obrađivača predmeta, priprema sekretar Ustavnog suda u formi informacije o primljenim predmetima, po pravilu, za period od sedam dana. Informaciju usvaja Ustavni sud na redovnoj sednici.
Predlog sudije izvestioca ili sekretara Ustavnog suda za spajanje i razdvajanje zahteva iz već obrazovanih predmeta, podnosi se Sudu na usvajanje informacijom iz stava 2. ovog člana.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, Ustavni sud može izvršiti promenu sudije izvestioca u slučaju kada je sudija izvestilac duže vremena odsutan, odnosno kada je učestvovao u pripremi ili donošenju akta, odnosno preduzimanju radnje koja je osporena pred Sudom.
Raspoređivanje predmeta u pojedinim postupcima
U postupcima za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja, za odlučivanje u izbornim sporovima, u postupku odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike, kao i u postupku odlučivanja o ustavnoj žalbi koja zahteva hitno postupanje Ustavnog suda, sekretar Ustavnog suda, neposredno po prijemu akta o pokretanju postupka, priprema informaciju saglasno kriterijumima utvrđenim u članu 40. stav 1. ovog poslovnika i dostavlja je predsedniku Ustavnog suda na usvajanje.
Predsednik Ustavnog suda, po prijemu informacije iz stava 1. ovog člana, bez odlaganja određuje sudiju izvestioca i obrađivača predmeta i o tome obaveštava sudije Ustavnog suda.
Spajanje i razdvajanje predmeta
Kada postoji više predloga, odnosno inicijativa za ocenu ustavnosti istog zakona ili ustavnosti i zakonitosti drugog opšteg akta, Ustavni sud će, po pravilu, spojiti sve predloge, odnosno inicijative i po njima voditi jedinstven postupak i doneti jednu odluku.
U slučaju iz stava 1. ovog člana kasnije primljeni predlozi, odnosno inicijative, spajaju se sa ranije prispelim predlogom, odnosno inicijativom, ako po njima do tada Ustavni sud nije odlučivao. U slučaju spajanja, predlozi, odnosno inicijative zadržavaju brojeve pod kojima su evidentirani u upisniku predmeta, a postupak se vodi pod brojem prvog formiranog predmeta.
Ako se predlogom, odnosno inicijativom osporava više opštih akata istog ili različitih donosilaca, ili ako različita pravna priroda odnosa regulisanih osporenim opštim aktom otežava zajedničko razmatranje i odlučivanje, Ustavni sud može razdvojiti postupak po odnosnim opštim aktima, odnosno pravnim pitanjima.
Odredbe st. 1. do 3. ovog člana shodno se primenjuju i u drugim postupcima pred Ustavnim sudom.
Radnje u prethodnom postupku
U prethodnom postupku pred Ustavnim sudom: proverava se ispunjenost procesnih pretpostavki za pokretanje postupka, vođenje postupka i odlučivanje; prikupljaju se potrebni podaci, obaveštenja i dokumenta; dostavlja se akt o pokretanju postupka, odnosno inicijativa na odgovor ili mišljenje.
Prethodni postupak vodi sudija izvestilac, kome u vođenju postupka i preduzimanju radnji pomaže obrađivač predmeta.
Prethodno ispitivanje podneska
Kada su predlog, ustavna žalba, zahtev ili drugi akt kojim se pokreće postupak pred Ustavnim sudom, odnosno inicijativa, nerazumljivi, nepotpuni, ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, Sud će od podnosioca zatražiti da, u roku od 15 dana, otkloni nedostatke i upozoriće ga na posledice propuštanja utvrđene Zakonom.
Ako nedostatak bude otklonjen u ostavljenom roku, smatraće se da je akt iz iz stava 1. ovog člana podnet Ustavnom sudu onog dana kada je prvi put bio podnet.
Dostavljanje na odgovor
Ako su ispunjene procesne pretpostavke za pokretanje, odnosno vođenje postupka, Ustavni sud će, nakon prethodnog ispitivanja podneska, akt kojim se pokreće postupak, odnosno inicijativu, dostaviti na odgovor ili mišljenje donosiocu osporenog akta i odrediti rok za davanje odgovora, odnosno mišljenja.
Na zahtev donosioca osporenog akta, Sud može da produži rok za dostavljanje odgovora, odnosno mišljenja, ako za to postoje opravdani razlozi.
Ako odgovor, odnosno mišljenje ne bude dostavljeno u ostavljenom roku, Sud može nastaviti postupak.
Referat i predlog odluke
Posle ispitivanja predloga, zahteva, drugog akta kojim se pokreće postupak pred Ustavnim sudom, odnosno inicijative, prijema odgovora, odnosno mišljenja donosioca osporenog akta ili isteka roka za njihovo dostavljanje, kao i prikupljanja potrebnih podataka, obaveštenja i dokumenata od značaja za odlučivanje Suda, sudija izvestilac priprema referat i dostavlja ga predsedniku Ustavnog suda.
Referat iz stava 1. ovog člana, po pravilu, sadrži: naziv, odnosno ime podnosioca; dan prijema zahteva; sadržinu zahteva; sadržinu odredaba opšteg akta čija se ustavnost, odnosno zakonitost osporava, odnosno sadržinu osporenog pojedinačnog akta ili radnje; utvrđeno činjenično i pravno stanje u predmetu; obradu ustavnopravnog pitanja; stručna i druga mišljenja ukoliko su u toku postupka pribavljena i predlog za odlučivanje.
Uz referat i predlog odluke prilaže se: predlog, drugi podnesak kojim se pokreće postupak, odnosno inicijativa; odgovor, odnosno mišljenje donosioca osporenog akta; autentičan tekst osporene odredbe opšteg akta, odnosno osporeni pojedinačni akt; druga pribavljena dokumentacija od značaja za odlučivanje i odredbe akata u odnosu na koje se vrši ocena.
U postupku po ustavnoj žalbi i drugim žalbama iz nadležnosti Ustavnog suda, sudija izvestilac priprema predlog odluke, koji sa dokumentacijom od značaja za odlučivanje Ustavnog suda dostavlja predsedniku Ustavnog suda.
Referat i predlog odluke pripremljen za sednicu Ustavnog suda ne može se dati na uvid javnosti pre odlučivanja na sednici Ustavnog suda.
b) Raspravljanje i odlučivanje
1) Javna rasprava
Zakazivanje javne rasprave
Javnu raspravu zakazuje i njom rukovodi predsednik Ustavnog suda.
Pismeni poziv za javnu raspravu dostavlja se učesnicima u postupku i drugim pozvanim licima, najkasnije osam dana pre održavanja javne rasprave.
Izuzetno, Ustavni sud može odrediti i kraći rok za dostavljanje pismenih poziva.
Poziv za javnu raspravu
U pozivu za javnu raspravu navodi se predmet javne rasprave, datum i mesto održavanja javne rasprave.
Za javnu raspravu sudija izvestilac priprema referat koji se dostavlja učesnicima u postupku i drugim licima koja su pozvana na javnu raspravu.
Referat iz stava 2. ovog člana sadrži naročito: sadržinu zahteva iz akta o pokretanju postupka; sadržinu odredbe opšteg akta čija se ustavnost, odnosno zakonitost osporava; ustavnopravna pitanja koja su predmet rasprave; stručna i druga mišljenja ukoliko su u toku postupka pribavljena.
Tok javne rasprave
Predsednik Ustavnog suda objavljuje predmet javne rasprave i konstatuje prisustvo učesnika u postupku i drugih pozvanih lica, a nakon toga daje reč sudiji izvestiocu.
Na javnoj raspravi sudija izvestilac izlaže ustavnopravna pitanja u vezi sa podnetim zahtevom, ne iznoseći predlog odluke.
Posle izlaganja sudije izvestioca, učesnici u postupku iznose i obrazlažu mišljenja i činjenice od interesa za razjašnjenje stanja stvari.
U toku javne rasprave sudije Ustavnog suda, bez iznošenja svog mišljenja, mogu postavljati pitanja i tražiti razjašnjenja od učesnika u postupku i drugih pozvanih lica o stvari koja je predmet javne rasprave.
Održavanje reda na javnoj raspravi
O održavanju reda na javnoj raspravi stara se predsednik Ustavnog suda.
Učesniku u javnoj raspravi koji zloupotrebljava reč na javnoj raspravi, predsednik Ustavnog suda može, posle opomene, oduzeti reč, odnosno može udaljiti učesnika ili drugo prisutno lice koje ometa red na javnoj raspravi.
Zapisnik sa javne rasprave
Tok sednice tonski se snima ili zapisuje na drugi odgovarajući način.
Zapisnik na osnovu tonskog snimka, odnosno zapisa, sačinjava obrađivač predmeta.
Tonski snimak, odnosno zapis, čini sastavni deo zapisnika.
2) Konsultativni sastanak
Zakazivanje konsultativnog sastanka
U toku postupka, pre konačnog odlučivanja, Ustavni sud može da održi konsultativni sastanak o pitanjima od značaja za odlučivanje u predmetu.
Konsultativni sastanak, na predlog sudije izvestioca ili po sopstvenoj inicijativi, zakazuje i njime rukovodi predsednik Ustavnog suda.
Na konsultativni sastanak pozivaju se predstavnici organa i organizacija, naučni, javni i drugi stručni radnici.
Konsultativnom sastanku, ako to Ustavni sud odluči, mogu prisustvovati i učesnici u postupku.
Sastanak iz stava 1. ovog člana može održati i samo sudija izvestilac, po odobrenju predsednika Ustavnog suda.
Učesnicima konsultativnog sastanka se, najkasnije osam dana pre njegovog održavanja, dostavlja pismeni poziv i referat o ustavnopravnom pitanju koje je predmet sastanka, sa potrebnim prilozima.
O toku konsultativnog sastanka obrađivač predmeta sastavlja zapisnik, shodno odredbama člana 51. ovog poslovnika.
3) Tok postupka na sednici
Sazivanje i održavanje sednice
Sednicu Ustavnog suda saziva predsednik Ustavnog suda po sopstvenoj inicijativi, po zaključku Ustavnog suda, na zahtev radnog tela ili najmanje troje sudija Ustavnog suda.
Sudija koji je sprečen da prisustvuje sednici Ustavnog suda dužan je da o tome obavesti predsednika Ustavnog suda i navede razloge sprečenosti.
Poziv za sednicu
Poziv za sednicu, zajedno sa predlogom dnevnog reda, odgovarajućom ustavnosudskom dokumentacijom i ostalim radnim materijalima, dostavlja se sudijama, najkasnije pet dana pre održavanja sednice Ustavnog suda.
Poziv sa prilozima iz stava 1. ovog člana dostavlja se i sekretaru Ustavnog suda i državnim službenicima koji obavljaju poslove iz nadležnosti Ustavnog suda.
Rok iz stava 1. ovog člana može biti kraći u postupku za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja, postupku odlučivanja o izbornim sporovima, postupku odlučivanja o ustavnoj žalbi koja zahteva hitno postupanje Suda i postupku odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike.
Utvrđivanje i usvajanje dnevnog reda
Predsednik Ustavnog suda otvara sednicu i utvrđuje da li je prisutan potreban broj sudija za rad i odlučivanje Ustavnog suda.
Sudija Ustavnog suda koji je sprečen da prisustvuje sednici može o predloženom dnevnom redu i predmetu o kome se odlučuje dati pismeno mišljenje koje će biti pročitano na sednici Ustavnog suda.
Svaki sudija ima pravo da predloži izmenu dnevnog reda koji je predložen u pozivu za sednicu, uz usmeno obrazloženje predloga, o čemu Ustavni sud odlučuje većinom glasova svih sudija.
O obrazloženom predlogu sudije da se iz predloženog dnevnog reda izostavi predmet u kome je sudija izvestilac, ne raspravlja se i ne glasa, nego se zapisnički utvrđuje da je predmet izostavljen iz dnevnog reda na predlog sudije izvestioca i određuje rok u kojem će se predmet ponovo dostaviti predsedniku Ustavnog suda radi odlučivanja na sednici.
Dnevni red je usvojen kada se za njega izjasni većina od ukupnog broja sudija Ustavnog suda.
Izlaganje sudije izvestioca
Po usvajanju dnevnog reda, predsednik Ustavnog suda daje reč sudiji izvestiocu u predmetu.
Na sednici Ustavnog suda sudija izvestilac može dopuniti, odnosno izmeniti predlog u referatu.
Predsednik Ustavnog suda ima pravo da upozori sudiju na dužinu usmenog izlaganja o predmetu.
Rasprava o predmetu
Nakon izlaganja sudije izvestioca, predsednik Ustavnog suda otvara raspravu o predmetu.
Po završetku rasprave o predmetu, predsednik Ustavnog suda utvrđuje predloge koji su izneti u raspravi i poziva sudiju izvestioca da se o njima izjasni.
Predlog koji sudija izvestilac prihvati smatra se sastavnim delom njegovog predloga.
Način odlučivanja
Po zaključenju rasprave Ustavni sud odlučuje glasanjem u nejavnom delu sednice.
Glasanje o svakom predlogu vrši se dizanjem ruke "za" ili "protiv" predloga.
Na predlog predsednika, odnosno sudije Ustavnog suda, Sud može odlučiti da se glasa poimeničnim izjašnjavanjem sudija "za" ili "protiv" predloga.
Ustavni sud donosi odluke većinom glasova svih sudija, osim kad donosi odluku da samostalno pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti, kada odlučuje dvotrećinskom većinom glasova svih sudija.
Glasanje o predlogu
Ako je podnet predlog koji se odnosi na rešavanje prethodnog pitanja, prvo se glasa o tom predlogu.
Na sednici se glasa samo o predlogu sudije izvestioca.
Kada se predlog sudije izvestioca ne usvoji, pristupa se izradi novog referata, odnosno odluke.
Ustavni sud, na obrazložen predlog sudije izvestioca, može odrediti drugog sudiju izvestioca za izradu referata, odnosno odluke iz stava 3. ovog člana.
Neučestvovanje u glasanju
Sudija je dužan da glasa o predlogu sudije izvestioca, osim u slučaju kada je učestvovao u pripremi, odnosno donošenju opšteg ili pojedinačnog akta, odnosno u preduzimanju radnje o kojima se u postupku pred Ustavnim sudom odlučuje.
U slučaju postojanja razloga stava 1. ovog člana, sudija je dužan da pre održavanja sednice Ustavnog suda o tome pismeno obavesti predsednika Ustavnog suda.
O ispunjenosti uslova za neučestvovanje sudije Ustavnog suda u glasanju odlučuje Ustavni sud.
Izdvojeno mišljenje
Sudija koji se protivi izreci, odnosno obrazloženju odluke ili rešenja Ustavnog suda, ima pravo na izdvojeno mišljenje.
Izdvojeno mišljenje iz stava 1. ovog člana sudija je dužan da usmeno najavi na sednici Ustavnog suda nakon donošenja odluke, odnosno rešenja.
Sudija koji je izdvojio mišljenje može da zahteva da se to mišljenje objavi zajedno sa odlukom, odnosno rešenjem koje se objavljuje.
Sudija Ustavnog suda je dužan da, u roku od sedam dana od dana donošenja odluke, odnosno rešenja, dostavi predsedniku Ustavnog suda pismeno obrazloženje izdvojenog mišljenja.
Do dostavljanja pismeno obrazloženog izdvojenog mišljenja ili do isteka roka iz stava 4. ovog člana, odluka, odnosno rešenje se ne otprema na objavljivanje.
Ako izdvojeno mišljenje nije dostavljeno predsedniku Ustavnog suda do isteka roka iz stava 4. ovog člana, odluka, odnosno rešenje otprema se radi objavljivanja, a naknadno dostavljeno izdvojeno mišljenje prilaže se ustavnosudskom predmetu i čini njegov sastavni deo.
Izdvojeno mišljenje sudije objavljuje se u zbirci odluka Ustavnog suda u kojoj je objavljena i odluka, odnosno rešenje povodom koga je mišljenje izdvojeno.
Odredbe st. 1. do 7. ovog člana shodno se primenjuju i na zajedničko izdvojeno mišljenje više sudija.
Održavanje reda na sednici
Predsednik Ustavnog suda stara se o održavanju reda na sednici i može da upozori, izrekne opomenu i sa rasprave udalji lice koje remeti rad sednice.
Predsednik Ustavnog suda ovlašćen je da privremeno prekine ili odloži sednicu ako oceni da je ugrožen nesmetan tok sednice.
Zapisnik sa sednice
Zapisnik sa sednice Ustavnog suda sadrži naročito: datum održavanja sednice; imena prisutnih i odsutnih sudija Ustavnog suda i drugih lica koja prisustvuju sednici; predmet odlučivanja, odnosno razmatranja; izreku odluke i rešenja, odnosno zaključak Ustavnog suda; po potrebi kratak pregled rasprave o predmetu odlučivanja; rezultat glasanja. Kada je odluka Ustavnog suda doneta većinom glasova, u zapisnik se unosi i ime i prezime sudije sa naznakom da li je glasao "za" ili "protiv", odnosno izdvojio mišljenje, kao i ime i prezime sudije koji nije učestvovao u glasanju.
Nacrt zapisnika priprema sekretar Ustavnog suda.
Zapisnik sa sednice usvaja se, po pravilu, na narednoj sednici Ustavnog suda, a potpisuju ga predsednik i sekretar Ustavnog suda.
O predmetu o kome je odlučeno na sednici Ustavnog suda, obrađivač sastavlja izvod iz zapisnika koji potpisuju predsednik Ustavnog suda i obrađivač. Izvod iz zapisnika se ulaže u predmet.
Snimanje sednice
Tok sednice tonski se snima ili zapisuje na drugi odgovarajući način.
Tonski snimak, odnosno zapis, čini sastavni deo zapisnika.
4) Sednica o većanju i glasanju posle održane javne rasprave
Tok sednice
U predmetima u kojima je održana javna rasprava, po njenom zaključenju, Ustavni sud odlučuje na sednici o većanju i glasanju.
Za sednicu o većanju i glasanju sudija izvestilac priprema referat sa predlogom odluke, uz koji se prilaže zapisnik sa javne rasprave.
Na sednici o većanju i glasanju sudija izvestilac izlaže pravno i činjenično stanje u predmetu i daje predlog odluke.
Posle većanja, Ustavni sud donosi odluku glasanjem, na način određen članom 58. ovog poslovnika.
Sudija Ustavnog suda koji je sprečen da učestvuje u većanju i glasanju može o predmetu ili pitanju o kojem se odlučuje dati pismeno mišljenje koje će biti pročitano na sednici u toku većanja.
Sednici o većanju i glasanju prisustvuju i sekretar Ustavnog suda i obrađivač predmeta.
Odredbe ovog poslovnika koje se odnose na redovnu sednicu Ustavnog suda shodno se primenjuju i na sednicu o većanju i glasanju.
3. Posebne odredbe o pojedinim postupcima
a) Postupak za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti opštih akata
Pokretanje postupka
Postupak za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti opšteg akta pokreće se predlogom ovlašćenog predlagača ili rešenjem o pokretanju postupka.
Ustavni sud može pokrenuti postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti na pismeni zahtev predsednika, radnog tela ili sudije Ustavnog suda.
Zahtev iz stava 2. ovog člana sadrži elemente propisane Zakonom.
Obustava izvršenja pojedinačnog akta ili radnje
U slučaju kada se postupak pokreće predlogom, Ustavni sud će o zahtevu za obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu opšteg akta čija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje, po pravilu, odlučiti u roku od 90 dana od dana prijema zahteva.
Uticaj novog akta na tok postupka
Ako donosilac osporenog akta u toku postupka donese akt kojim se menja ili stavlja van snage akt osporen pred Ustavnim sudom, Sud će zatražiti od ovlašćenog predlagača, odnosno podnosioca inicijative da se u određenom roku izjasni da li ostaje pri predlogu, odnosno inicijativi.
Ako se podnosilac izjasni da predlog povlači, odnosno da odustaje od inicijative ili se ne izjasni u određenom roku, Ustavni sud će okončati postupak, ukoliko nije našao osnova da sam nastavi postupak.
Ocena ustavnosti međunarodnih ugovora
Na postupak ocenjivanja saglasnosti međunarodnih ugovora sa Ustavom shodno se primenjuju odredbe postupka za ocenjivanje ustavnosti zakona utvrđene Zakonom i ovim poslovnikom.
b) Postupak za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja
Obaveštavanje predsednika Republike
Predsednik Ustavnog suda bez odlaganja obaveštava predsednika Republike o tome da je pokrenut postupak za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja.
v) Postupak odlučivanja o odlaganju stupanja na snagu odluke organa autonomne pokrajine
Predlog za odlaganje stupanja na snagu odluke organa autonomne pokrajine
O predlogu Vlade da se odloži stupanje na snagu odluke organa autonomne pokrajine, Ustavni sud odlučuje u roku od 45 dana od dana prijema predloga.
Ako Ustavni sud donese rešenje da se odloži stupanje na snagu osporene odluke organa autonomne pokrajine, odluku o oceni ustavnosti i zakonitosti osporene odluke Ustavni sud donosi, po pravilu, u roku od 60 dana od dana donošenja rešenja.
Ispitivanje procesnih pretpostavki
Sudija izvestilac utvrđuje da li su ispunjene procesne pretpostavke za postupanje Ustavnog suda po ustavnoj žalbi.
Ako ne postoje procesne pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi, sudija izvestilac priprema predlog rešenja o odbacivanju ustavne žalbe i dostavlja ga predsedniku Ustavnog suda radi zakazivanja sednice.
Sudija izvestilac može odlučiti da se ustavna žalba dostavi na odgovor državnom organu, odnosno organizaciji kojoj su poverena javna ovlašćenja, protiv čijeg pojedinačnog akta ili radnje je žalba izjavljena i odrediti rok za dostavljanje odgovora, spisa predmeta, drugih dokaza i obaveštenja neophodnih za odlučivanje.
Ako su ispunjene procesne pretpostavke za vođenje postupka po ustavnoj žalbi, sudija izvestilac priprema predlog odluke koji se dostavlja predsedniku odgovarajućeg odbora za ustavne žalbe (u daljem tekstu: odbor).
Razmatranje ustavne žalbe na odboru
Odbor može od sudije izvestioca zatražiti da pribavi dodatne podatke i obaveštenja od značaja za odlučivanje o ustavnoj žalbi.
Kad odbor oceni da je u predmetu potpuno razjašnjeno ustavnopravno pitanje, daje pismeno mišljenje o predlogu odluke.
Predlog odluke sa mišljenjem odbora dostavlja se predsedniku Ustavnog suda radi odlučivanja na sednici Ustavnog suda.
Odlaganje izvršenja pojedinačnog akta ili radnje
O predlogu podnosioca ustavne žalbe za odlaganje izvršenja pojedinačnog akta ili radnje protiv koga je ustavna žalba izjavljena, Ustavni sud će, po pravilu, odlučiti u roku od 90 dana od dana prijema predloga.
d) Postupak odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike
Sednica za ispitivanje akta o pokretanju postupka
Sednica Ustavnog suda za utvrđivanje da li je postupak za razrešenje predsednika Republike pokrenut u skladu sa Ustavom i zakonom održaće se u roku od sedam dana od dana prijema akta Narodne skupštine.
Poziv za sednicu iz stava 1. ovog člana sa odgovarajućom dokumentacijom dostavlja se sudijama Ustavnog suda najkasnije dva dana pre održavanja sednice.
Ako Ustavni sud utvrdi da postupak za razrešenje predsednika Republike nije pokrenut u skladu sa Ustavom i zakonom, odbaciće akt Narodne skupštine o pokretanju postupka.
Ako Ustavni sud utvrdi da je postupak za razrešenje predsednika Republike pokrenut u skladu sa Ustavom i zakonom, odrediće rok za davanje odgovora predsednika Republike na akt Narodne skupštine.
Poziv za sednicu na kojoj se raspravlja o povredi Ustava
Poziv za sednicu na kojoj se raspravlja o povredi Ustava od strane predsednika Republike, sa odgovarajućom dokumentacijom, dostavlja se sudijama Ustavnog suda, predsedniku Republike i predsedniku Narodne skupštine, najkasnije sedam dana pre održavanja sednice Ustavnog suda.
U pozivu iz stava 1. ovog člana učesnici u postupku će se upozoriti da će se rasprava održati u njihovom odsustvu, ukoliko raspravi ne pristupe bez opravdanog razloga.
Za sednicu Ustavnog suda iz stava 1. ovog člana sudija izvestilac priprema referat koji se dostavlja sudijama Ustavnog suda.
Tok rasprave
Po otvaranju rasprave i objavljivanju predmeta raspravljanja, predsednik Ustavnog suda konstatuje da li su pozvana lica prisutna, odnosno da li su uredno pozvana i da li su opravdala izostanak.
U postupku odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike, Narodnu skupštinu zastupa predsednik Narodne skupštine.
U raspravi pred Ustavnim sudom, predsednik Republike može imati punomoćnika.
U slučaju izostanka sa rasprave jednog ili oba učesnika u postupku, Ustavni sud će odlučiti da li će se rasprava održati ili odložiti.
Po utvrđivanju uslova za održavanje rasprave, predsednik Ustavnog suda poziva predstavnika Narodne skupštine da izloži razloge za pokretanje postupka za odlučivanje o povredi Ustava od strane predsednika Republike, a zatim poziva predsednika Republike da se izjasni o iznetim razlozima.
Sudije Ustavnog suda mogu u toku rasprave, bez iznošenja svog mišljenja, postavljati pitanja i tražiti razjašnjenja od učesnika u postupku i drugih pozvanih lica o ustavnopravnom pitanju koje je predmet rasprave.
Ako u toku rasprave oceni da je potrebno pribaviti dodatne podatke od značaja za odlučivanje u predmetu, predsednik Ustavnog suda će raspravu odložiti.
Po okončanju raspravljanja, predsednik Ustavnog suda poziva predstavnika Narodne skupštine, a zatim i predsednika Republike da daju završnu reč.
Snimanje rasprave
Tok rasprave tonski se snima ili zapisuje na drugi odgovarajući način.
Tonski snimak, odnosno zapis, čini sastavni deo zapisnika.
Sednica o većanju i glasanju
Po zaključenju rasprave, Ustavni sud odlučuje na sednici o većanju i glasanju.
Na sednicu iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe člana 65. ovog poslovnika.
Oblik i sadržina odluke i rešenja
Odluka i rešenje Ustavnog suda sadrži: uvod, izreku i obrazloženje.
Uvod sadrži naziv Ustavnog suda, ime predsednika, odnosno sudije koji je predsedavao sednicom, imena sudija Ustavnog suda koji su učestvovali u donošenju odluke po azbučnom redu prezimena, ustavni osnov za donošenje odluke, datum održavanja sednice Ustavnog suda i druge podatke zavisno od vrste postupka, odnosno predmeta spora.
Izreka sadrži odluku Ustavnog suda, naziv osporenog akta i donosioca akta, datum donošenja i podatke o objavljivanju akta, kao i druge podatke u zavisnosti od vrste postupka i predmeta spora.
Obrazloženje sadrži zahtev i navode iz podneska kojim je, ili na osnovu koga je pokrenut postupak, navode iz odgovora donosioca osporenog akta, odredbe osporenog akta, pravne propise na kojima se zasniva odluka Ustavnog suda, razloge za odluku sadržanu u izreci, kao i druge elemente zavisno od predmeta spora i vrste odluke.
Ustavni sud može doneti delimičnu odluku, zavisno od okolnosti utvrđenih tokom postupka.
Ustavni sud zaključkom:
1. odbacuje predlog ili drugi zahtev kojim se pokreće postupak, izuzev ustavne žalbe, odnosno inicijativu, zbog nenadležnosti;
2. odbacuje predlog, odnosno inicijativu koji nisu podneti u roku iz člana 168. stav 5. Ustava;
3. odbacuje žalbu sudije, javnog tužioca i zamenika javnog tužioca, ako nije podneta u roku iz člana 99. stav 1. Zakona;
4. odbacuje predlog ili drugi zahtev kojim se pokreće postupak, izuzev ustavne žalbe, odnosno inicijativu, koji su nerazumljivi ili nepotpuni;
5. odbacuje predlog, odnosno inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta koji nije donet;
6. odbacuje predlog, odnosno inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta čiji je donosilac pravno prestao da postoji;
7. odbacuje akt Narodne skupštine o pokretanju postupka za razrešenje predsednika Republike;
8. okončava postupak kada je povučen predlog za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti, odnosno kada inicijator odustane od inicijative;
9. odlučuje o davanju mišljenja, predloga ili obaveštenja Narodnoj skupštini;
10. odlučuje o dostavljanju na odgovor predloga i rešenja o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti zakona, odnosno ustavnosti ili zakonitosti drugog akta, kao i o dostavljanju inicijative na mišljenje.
Ustavni sud donosi zaključke i u drugim slučajevima kada po odredbama Zakona i ovog poslovnika ne odlučuje odlukom, odnosno rešenjem.
Na oblik i sadržinu zaključka shodno se primenjuju odredbe člana 80. ovog poslovnika.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, u slučajevima iz člana 82. stav 1. tač. 9. i 10. ovog poslovnika, zaključak se otpravlja u obliku pisma koje sadrži obaveštenje o donetom zaključku.
Odlučivanje o različitim zahtevima jednim aktom
Kad Ustavni sud u predmetu odlučuje istovremeno o različitim zahtevima o kojima se u smislu čl. 45, 46. i 48. Zakona odlučuje različitim vrstama akata, Sud će odlučiti jednim aktom i doneti odluku, odnosno rešenje.
5. Izrada i dostavljanje akata Ustavnog suda
Utvrđivanje konačnog teksta akta
Redakciona komisija Ustavnog suda utvrđuje konačan tekst odluke i rešenja Ustavnog suda, izuzev rešenja iz člana 33. ovog poslovnika.
Nacrt akta koji su pripremili sudija izvestilac i obrađivač predmeta, dostavlja se Redakcionoj komisiji najkasnije u roku od 15 dana od dana održavanja sednice na kojoj je odlučeno o predmetu.
Predsednik Redakcione komisije potpisom potvrđuje konačan tekst akta utvrđenog na sednici Redakcione komisije i dostavlja ga na potpis predsedniku Ustavnog suda.
Sudija izvestilac potpisom potvrđuje konačan tekst zaključka, i rešenja iz člana 46. tačka 9) i člana 88. tačka 1. Zakona o Ustavnom sudu.
Izvornik odluke, rešenja i zaključka Ustavnog suda potpisuje predsednik Ustavnog suda.
Učesnicima u postupku dostavlja se pismeni otpravak odluke, rešenja i zaključka, koji overava obrađivač predmeta, odnosno ovlašćeni državni službenik, po pravilu, u roku od 30 dana od dana donošenja.
Ako se odluka, rešenje, odnosno zaključak Ustavnog suda iz bilo kog razloga ne može dostaviti učesnicima u postupku, dostavljanje se vrši njihovim isticanjem na oglasnoj tabli Suda.
U slučaju iz stava 2. ovog člana dostavljanje se smatra izvršenim osmog dana od dana isticanja odluke, rešenja ili zaključka na oglasnoj tabli Suda.
Ako se odluka ili rešenje Ustavnog suda, koje je objavljeno u službenom glasilu iz bilo kog razloga ne može dostaviti učesnicima u postupku, dostavljanje se smatra izvršenim danom objavljivanja.
Odluka i rešenje za koje Ustavni sud odredi da se objavljuje, dostavlja se radi objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije" i u drugom službenom glasilu u kome je objavljen akt o kojem je Sud odlučivao, po pravilu, u roku od 30 dana od dana odlučivanja.
Lično ime fizičkog lica i drugi podaci o ličnosti navedeni u izvorniku odluke i rešenja Ustavnog suda, pre objavljivanja u službenom glasilu ili objavljivanja na drugi odgovarajući način, po pravilu se skraćuju i označavaju početnim slovima ličnog imena.
Kada tekst odluke ili rešenja objavljen u službenom glasilu nije saglasan sa izvornikom, ispravku daje sekretar Ustavnog suda.
Ispravka iz stava 1. ovog člana dostavlja se i objavljuje na isti način kao i akt koji se ispravlja.
6. Preispitivanje donetog akta i pravnog stava
Zahtev za preispitivanje donetog akta
Ustavni sud, na obrazloženi pismeni zahtev predsednika, sudije ili radnog tela Ustavnog suda, staviće na dnevni red sednice Suda zahtev za preispitivanje donete odluke, rešenja ili zaključka dok ne bude otpravljen iz Suda.
O potrebi preispitivanja akta iz stava 1. ovog člana vodi se posebna rasprava.
Zahtev za preispitivanje ranije zauzetog stava
Ustavni sud, na obrazloženi pismeni zahtev predsednika, sudije ili radnog tela Ustavnog suda, staviće na dnevni red sednice Suda zahtev za preispitivanje ranije zauzetog stava Suda.
O zahtevu iz stava 1. ovog člana, mišljenje daje nadležno radno telo Ustavnog suda.
O potrebi preispitivanja ranije zauzetog stava Ustavnog suda, na sednici Suda vodi se posebna rasprava, uz iznošenje razloga za promenu stava.
Ako se utvrdi da stav Ustavnog suda izražen u predlogu odluke odstupa od ranije zauzetog stava o istovetnom pitanju, donošenje odluke će se odložiti radi odlučivanja o potrebi preispitivanja ranije zauzetog stava.
Promena stava Ustavnog suda konstatuje se u zapisniku sa redovne sednice Suda.
Promena stava Ustavnog suda i razlog za promenu stava navodi se u prvoj odluci, odnosno rešenju Suda u kome je odlučeno u skladu sa novim stavom.
7. Izvršenje akata Ustavnog suda
Obaveštenje o određivanju načina izvršenja
Ustavni sud obaveštava podnosioca zahteva za izvršenje odluke Ustavnog suda o sadržini rešenja Suda kojim je određen način izvršenja te odluke.
Javnost rada Ustavnog suda ostvaruje se naročito:
- prisustvom predstavnika štampe i drugih sredstava javnog informisanja raspravama na redovnoj sednici Suda, kao i javnim raspravama u Sudu;
- objavljivanjem odluka Suda u službenim glasilima;
- dostavljanjem službenih obaveštenja sredstvima javnog informisanja;
- održavanjem konferencija za štampu;
- objavljivanjem na internet stranici Suda dnevnog reda i vremena održavanja redovne sednice Suda i javne rasprave, odluka i ustavnosudske prakse, kao i važnijih podataka vezanih za rad Suda;
- izdavanjem zbirki odluka Suda.
Prisustvo predstavnika sredstava javnog informisanja
Predstavnicima sredstava javnog informisanja koji prisustvuju redovnoj sednici Ustavnog suda, kao i javnim raspravama u Sudu, akreditive daje sekretar Suda.
Akreditovani predstavnici sredstava javnog informisanja obaveštavaju se preko internet stranice Ustavnog suda ili na drugi način, o mestu, vremenu i dnevnom redu redovne sednice Suda i javne rasprave.
Čuvanje tajnosti ličnih podataka
Akreditovani novinari koji prisustvuju sednici Ustavnog suda na kojoj se raspravlja o ustavnoj žalbi potpisuju izjavu o čuvanju tajnosti podatka o ličnosti podnosioca ustavne žalbe i drugih učesnika u postupku.
Ustavni sud održava konferenciju za štampu sa predstavnicima sredstava javnog informisanja povodom godišnjeg pregleda rada Suda, kao i u drugim slučajevima kada oceni da se radi o pitanjima od interesa za javnost.
Konferenciju iz stava 1. ovog člana saziva i vodi predsednik Ustavnog suda, odnosno drugi sudija koga predsednik Suda odredi.
O odlukama Ustavnog suda koje imaju širi društveni i pravni značaj, Sud daje saopštenja za javnost.
Objavljivanje odgovora ili ispravke informacije
U slučaju da je informacija o odluci, odnosno radu Ustavnog suda neistinito, nepotpuno ili netačno preneta, Sud može zahtevati, u skladu sa zakonom, da se objavi odgovor ili ispravka.
Zabrana javnog izjašnjavanja o predmetu spora
Sudije i zaposleni u Stručnoj službi Ustavnog suda ne mogu javno iznositi svoje mišljenje o pitanjima o kojima Ustavni Sud može odlučivati ili je odlučivao.
VII PROGRAM, PLAN I PREGLED RADA USTAVNOG SUDA
Ustavni sud donosi godišnji program rada.
Na osnovu godišnjeg programa rada, Sud donosi tromesečne planove rada i prati njihovo izvršenje.
Ostvarivanje programa i planova rada Ustavni sud ocenjuje najmanje jednom tromesečno.
Ustavni sud, po isteku kalendarske godine, razmatra godišnji pregled rada Suda.
Postupanje sa podnescima za koje Ustavni sud nije nadležan
Ustavni sud ne odlučuje o predstavkama kojima se traže pravni saveti i mišljenja o pojedinim pitanjima, pomoć u ostvarivanju prava i interesa, izjavljuju pritužbe na rad državnih i drugih organa i organizacija, kao i o drugim predstavkama kojima se zahteva postupanje Suda po pitanjima koja nisu u njegovoj nadležnosti, o čemu sekretar Ustavnog suda pismeno obaveštava podnosioca predstavke.
Pravila o unutrašnjem redu u Ustavnom sudu uređuju se aktom Ustavnog suda.
Prijem stranaka u Ustavnom sudu uređuje se aktom Ustavnog suda.
Radno vreme određuje se odlukom Ustavnog suda.
Ustavni sud može da organizuje sastanke i savetovanja o pitanjima od interesa za ostvarivanje ustavnosti i zakonitosti i za rad Ustavnog suda.
Licu koje na zahtev Ustavnog suda u toku postupka daje stručno mišljenje, može se odrediti naknada troškova i naknada za učešće u postupku, u skladu sa aktom Ustavnog suda.
Postupak izmene i dopune Poslovnika
Predlog za izmenu i dopunu ovog poslovnika mogu podneti predsednik, sudija ili stalno radno telo Ustavnog suda.
Predlog iz stava 1. ovog člana, koji se podnosi u pisanom obliku, sa obrazloženjem, pre razmatranja na sednici Suda, razmatra Komisija za praćenje ostvarivanja ustavnosti i zakonitosti.
Nastavak rada stalnih radnih tela
Stalna radna tela Ustavnog suda obrazovana do dana stupanja na snagu ovog poslovnika, nastavljaju sa radom u skladu sa odredbama ovog poslovnika.
Primena odredbe o odlaganju izvršenja u postupku po ustavnoj žalbi
O predlogu iz člana 74. ovog poslovnika koji je podnet do dana stupanja na snagu ovog poslovnika, Ustavni sud će, po pravilu, odlučiti u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog poslovnika.
Danom stupanja na snagu ovog poslovnika prestaje da važi Poslovnik o radu Ustavnog suda Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 9/95).
Ovaj poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".