PRAVILNIKO RADU ZOOHIGIJENSKE SLUŽBE("Sl. list Grada Zrenjanina", br. 18/2011) |
Ovim pravilnikom propisuje se postupak i način rada Zoohigijenske službe pri hvatanju i daljem postupanju sa napuštenim i izgubljenim psima i mačkama, neškodljivom uklanjanju leševa uginulih životinja sa javnih površina kao i pri njihovom neškodljivom uklanjanju i transportu od poznatih vlasnika.
Zoohigijenska služba organizovana je u okviru JKP "Čistoća i zelenilo" Zrenjanin.
U Prihvatilište Zoohigijenske službe smeštaju se:
1) napuštene i izgubljene životinje;
2) životinje čiji vlasnici, odnosno držaoci ne mogu više da se brinu o njima;
3) životinje koje nadležni organ oduzme vlasniku, odnosno držaocu;
4) životinje koje su u opasnosti.
Zoohigijenska služba je dužna da sarađuje sa nadležnim veterinarskim službama i organizacijama za zaštitu životinja, kao i da redovno obaveštava javnost o životinjama koje se nalaze u njemu.
Zoohigijenska služba je odgovorna za život, zdravlje i dobrobit životinja u prihvatilištu.
Zoohigijenska služba je dužna da se o kućnim ljubimcima u prihvatilištu brine sa pažnjom dobrog domaćina.
2. POSTUPANJE PRI HVATANJU PASA I MAČAKA
Pas koji se nalazi na javnoj površini ili van naselja, bez pratioca, izuzev lovačkih pasa u toku lova, čuvara stada i službenih pasa smatra se izgubljenim ili napuštenim psom.
Hvatanje izgubljenih i napuštenih pasa Zoohigijenska služba vrši:
- u toku redovne kontrole,
- po prijavi građana i
- po prijavi nadležnih organa, službi, organizacija ili udruženja građana.
Prijava se podnosi na dežurni telefon Zoohigijenske službe. Broj telefona za prijavu objavljuje se u sredstvima informisanja i nalazi se na sajtu Zoohigijenske službe.
Pri podnošenju prijave potrebno je dati bliže podatke o lokaciji, opisu psa (boja, visina, rasa i dr.) vremenu pojavljivanja ili gubitka, imenu na koje se odaziva, imenu i prezimenu, adresi i telefonu vlasnika ili lica koje vrši prijavljivanje.
Svaka prijava, osim anonimne, se evidentira i u slučaju pronalaska životinje podnosilac se obaveštava o pronalasku kućnog ljubimca.
Redovan postupak hvatanja pasa, po pravilu, se sprovodi u ranim jutarnjim satima na lokacijama na kojim se okupljaju radi noćenja.
Interventno hvatanje pasa, po prijavi, vrši se u radno vreme zoohigijenske službe, po prijavi građana odnosno nadležnih organa iz člana 5. ovog pravilnika.
Pri redovnom postupku hvatanja vodi se računa da se hvatanje vrši na mestu i na način koji neće uznemiriti građane.
Hvatanje se vrši na human način, pri čemu se vodi računa da se pas ne zlostavlja i da se ne izlaže prekomernom stresu.
Postupak hvatanja pasa kod kojih postoji sumnja na besnilo vrši se po posebnom postupku uz primenu mera i sredstava bezbednosti i zaštite koje propiše direktor.
Pas kod kog postoji sumnja na besnilo se već prilikom hvatanja i stavljanja u kavez za transport mora se izolovati od ostalih pasa.
Po hvatanju, pas se smešta u vozilo, a odnosno kavez u vozilu, u dnevnik hvatanja se upisuje mesto hvatanja i opis psa.
Po prispeću u Prihvatilište, od ostalih pasa izdvajaju se psi za koje postoji sumnja na neko zarazno oboljenje.
Pas kod kog postoji sumnja na besnilo se smešta i drži u izolaciji od drugih pasa.
Psi iz st. 1. i 2. ovog člana stavljaju se u karantin.
Primljeni pas se fotografiše i upisuje u evidenciju primljenih pasa. Nakon toga sprovodi se postupak dehelminizacije, veterinarskog pregleda i lečenja.
Pas koji je mikročipovan ili tetoviran izdvaja se od ostalih pasa čiji vlasnik nije poznat.
Sprovedene radnje, nalazi, intervencije i ocene stanja upisuju se u evidencioni karton.
Informacije o uhvaćenim psima objavljuju se na sajtu Zoohigijenske službe i u sredstvima javnog informisanja.
Vlasnik izgubljenog psa je dužan da u roku od tri dana prijavi nestanak psa.
Pri preuzimanju psa koji nije mikročipovan ili tetoviran, vlasnik izgubljenog psa je dužan da opiše psa, saopšti ime na koje se pas odaziva i sprovede postupak prepoznavanja.
Pre preuzimanja psa, ukoliko vlasnik nije u stanju da pruži dokaz o vakcinaciji protiv besnila ili ako pas nema ugrađen mikročip, obavezno se sprovodi vakcinacija i obeležavanje mikročipom.
Pri preuzimanju psa od strane vlasnika, vlasnik je dužan da plati troškove hvatanja, smeštaja, ugradnje mikročipa i vakcinacije kao i eventualne troškove lečenja.
Poznati vlasnik psa koji ne preuzme psa dužan je da bez obzira na sudbinu psa plati troškove hvatanja, zbrinjavanja, boravka, lečenja i eventualne eutanazije.
Po proteku 15. dana od dana hvatanja, Zoohigijenska služba može udomiti psa koji nema vlasnika ili kojeg vlasnik nije preuzeo.
O udomljavanju psa vodi se posebna evidencija, a novom vlasniku se izdaje list o vakcinaciji psa.
Zoohigijenska služba je dužna da objavi podatke o psima koji su pogodni za udomljavanje.
Zoohigijenska služba je dužna da sarađuje, pruži potrebnu pomoć i podatke organizaciji koja se bavi udomljavanjem pasa.
Po proteku 30 dana od smeštaja u prihvatilište, sa psom koji nije preuzet od vlasnika ili koji nije udomljen kod novog vlasnika, postupa se u skladu sa Programom kontrole smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka ("Sl. glasnik RS", broj 22/2010).
Odluku o eutanaziji ili sterilizaciji i puštanju na područje na kojem je pas uhvaćen, donosi tročlana komisija koju imenuje direktor JKP "Čistoća i zelenilo" Zrenjanin.
Komisija u svom sastavu obavezno ima doktora veterinarske medicine.
Pri odlučivanju o primeni postupka eutanazije u obzir se uzima starost, zdravstveno stanje, ispoljena agresija, kao i da li se radi o opasnom psu.
Sterilizacija i vraćanje na lokaciju se primenjuje na napuštene pse koji se nalaze u Prihvatilištu u broju koji se utvrđuje prema procentu koji je utvrđen Programom mera za smanjenje populacije napuštenih pasa.
Za sterilizaciju se opredeljuju psi koji nisu agresivni ili su ljubimci stanara.
Psi koji se vraćaju na lokaciju se sterilišu, vakcinišu protiv besnila, aplikuju mikro čipom i obeležavaju ušnim markicama ili na drugi pogodan način (radi prepoznavanja i mogućnosti ponovnog hvatanja).
Zoohigijenska služba je dužna da pse hrani najmanje jedanput dnevno, a mlađe pse i štence i više puta, da psima obezbedi dovoljno vode za piće i da kaveze čisti najmanje jednom dnevno.
Direktor JKP "Čistoća i zelenilo" Zrenjanin je dužan da propiše vođenje evidencije o prijavama, hvatanju, prijemu u Prihvatilište, postupku i preduzetim radnjama u Prihvatilištu, vraćanju vlasniku, udomljavanju, vraćanju na mesto hvatanja, eutanaziji, sterilizaciji, vakcinaciji, mikročipovanju, obeležavanju ušnom markicom ili na drugi način, formiranju i vođenju foto i druge dokumentacije za svakog uhvaćenog psa.
Dokumentacija iz stava 1. ovog člana čuva se najmanje tri godine.
5. KARANTIN I KARANTINSKI SMEŠTAJ
Za životinje sumnjive na bolest besnila organizuje se karantinski smeštaj po pisanom rešenju Republičkog Veterinarskog Inspektora.
6. HVATANJE NAPUŠTENIH I IZGUBLJENIH MAČAKA
Na hvatanje izgubljenih i napuštenih mačaka i sva ostala pitanja shodno se primenjuju odredbe ovog pravilnika koje se odnose na napuštene i izgubljene pse.
7. EUTANAZIJA NA ZAHTEV VLASNIKA
Na pisani zahtev vlasnika Zoohigijenska služba će o njegovom trošku izvršiti eutanaziju starog, bolesnog ili agresivnog psa ili mačke.
8. UKLANJANJE LEŠEVA UGINULIH ŽIVOTINJA
Leševi uginulih životinja sa javnih površina uklanjaju se:
- u toku redovne kontrole,
- po prijavi građana i
- po prijavi komunalne i veterinarske inspekcije, nadležnih službi, organizacija ili udruženja građana.
Prijava se podnosi na dežurni telefon Zoohigijenske službe.
Broj telefona za prijavu objavljuje se u sredstvima javnog informisanja i nalazi se na sajtu Zoohigijenske službe.
Po prijavi ili saznanju Zoohigijenska služba obaveštava veterinarskog inspektora radi otklanjanja sumnje na zaraznu bolest, i po odobrenju inspektora vrši uklanjanje leša uginule životinje uz dezinfekciju mesta na kojem je nađena.
Leš životinje uz preduzimanje veterinarsko sanitarnih mera koje eliminišu rizik po druge životinje, ljude ili životnu sredinu, transportuje se do kafilerije ili Prihvatilišta ukoliko se radi o psima i mačkama.
Ukoliko se radi o lešu životinje poznatog vlasnika istom se naplaćuju troškovi uklanjanja, transporta i predaje kafileriji.
Zoohigijenska služba o nađenom stanju izrađuje zapisnik.
Neškodljivo uklanjanje leševa životinja iz objekata za uzgoj, držanje, dresuru, izlaganje, održavanje takmičenja ili promet životinja i njihov transport i organizovanje transporta do objekta za sakupljanje, preradu ili uništavanje otpada životinjskog porekla Zoohigijenska služba vrši za sve korisnike osim za objekte koji su registrovani kao farme.
Uklanjanje leševa iz stava 1. ovog člana Zoohigijenska služba vrši po prijavi vlasnika objekta ili domaćinstva.
Prijave se podnose na dežurni telefon Zoohigijenske službe uz navođenje adrese objekta, vlasnika objekta ili domaćinstva.
Kada je životinja uginula pod okolnostima koje se ne smatraju uobičajenim, leš životinje može biti uklonjen samo po nalogu veterinarskog inspektora.
Poslove iz stava 1. ovog člana Zoohigijenska služba vrši uz naplatu troškova prema cenovniku.
Pri uklanjanju i transportu leša Zoohigijenska služba je dužna da preduzme veterinarsko sanitarne mere koje eliminišu rizik po druge životinje, ljude ili životnu sredinu.
Postupak i način skupljanja, transporta, i tretmana životinjskih leševa i mere zaštite zaposlenih i okoline propisuje direktor JKP "Čistoća i zelenilo" Zrenjanina, u skladu sa zakonom i važećim propisima.
Stupanjem na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o radu Zoohigijenske službe br. 01-252/1 od 2.6.2011. godine.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Grada Zrenjanina", a po prethodno dobijenoj saglasnosti od strane Gradskog veća grada Zrenjanina.