PRAVILNIKO METODAMA ISPITIVANJA SORTE VINOVE LOZE, RADI PRIZNAVANJA SORTE("Sl. glasnik RS", br. 79/2011) |
Ovim pravilnikom propisuju se metode ispitivanja sorte vinove loze (u daljem tekstu: sorta) na oglednom polju i u laboratoriji, radi priznavanja sorte.
Metodama iz stava 1. ovog člana ispituju se određene bitne osobine sorte, radi utvrđivanja:
1) različitosti, uniformnosti i stabilnosti sorte (DUS test);
2) bolje proizvodne i upotrebne vrednost sorte (VCU test).
II METODE ISPITIVANJA PROIZVODNE I UPOTREBNE VREDNOSTI SORTE (VCU test)
Proizvodna i upotrebna vrednost sorte utvrđuje se na osnovu rezultata ispitivanja određenih bitnih osobina sorte koje se odnose na:
1) osmatranje fenoloških faza;
2) otpornost prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama;
3) otpornost na niske temperature;
4) prinos;
5) morfološke osobine ploda;
6) pogodnost ploda za prevoz;
7) čuvanje ploda;
8) randman ploda;
9) hemijsko-tehnološke osobine ploda;
10) senzornu ocenu ploda.
Sorta se ispituje tako što se bitne osobine iz stava 1. ovog člana sorte koja se ispituje upoređuju sa bitnim osobinama jedne ili više sorti standard, u skladu sa zakonom kojim se uređuje priznavanje sorti poljoprivrednog bilja.
Kada se ispituje klon (deo populacije) sorte, bitne osobine iz stava 1. ovog člana tog klona upoređuju se sa bitnim osobinama populacije sorte standard, u skladu sa zakonom kojim se uređuje priznavanje sorti poljoprivrednog bilja.
Sorta može da se ispituje samo na povećanu otpornost na određenu bolest, odnosno štetočinu ili na otpornost na niske temperature.
Kada se sorta ispituje samo na povećanu otpornost na određenu bolest, odnosno štetočinu, takvo ispitivanje vrši se u uslovima veštačke inokulacije, bez ispitivanja ostalih bitnih osobina sorte iz člana 2. stav 1. ovog pravilnika, naučno prihvaćenom metodom za tu vrstu ispitivanja.
Kada se sorta ispituje samo na povećanu otpornost na niske temperature, takvo ispitivanje vrši se bez ispitivanja ostalih bitnih osobina sorte iz člana 2. stav 1. ovog pravilnika, naučno prihvaćenom metodom za tu vrstu ispitivanja.
2. Ispitivanje na oglednom polju
Sorta se ispituje na oglednom polju u jednom, a optimalno u dva ogleda. Ogled čini parcela na kojoj je, radi ispitivanja, pod istim uslovima zasađeno pet sadnica sorte koja se ispituje i pet sadnica sorte standard.
Kada se sorta ispituje u dva ogleda, ogledi se izvode na oglednim poljima koja se nalaze na različitim lokalitetima.
Sorta se ispituje na oglednom polju u skladu sa zahtevom za priznavanje sorte u kome vlasnik sorte, odnosno njegov ovlašćeni zastupnik predlaže da se sorta, radi ispitivanja, razvrsta u odgovarajuću epohu zrenja. Tako razvrstana sorta sadi se sa sortom standard odgovarajuće epohe (vremena) zrenja, radi ispitivanja.
Za ispitivanje sorti na oglednom polju određuju se sorte standard sledećih epoha zrenja:
1) Šasla i Pino (I epoha zrenja);
2) Traminac i Lasta (II epoha zrenja);
3) Afus-ali i Italijanski rizling (III epoha zrenja);
4) Italija, Prokupac i Smederevka (IV epoha zrenja).
Za ispitivanje sorte može da se koristi i sorta standard koja nije određena u stavu 2. ovog člana, ali i ta sorta standard mora da bude iste epohe zrenja kao i sorta koja se ispituje.
Sorta se ispituje na zemljištu pogodnom za gajenje vinove loze i na kome najmanje četiri godine nije gajena vinova loza.
Sadnice sorte koja se ispituje i sadnice sorte standard moraju da budu kvalitetne, iste starosti i nezaražene prouzrokovačima bolesti i štetočinama.
Priprema sadnog materijala vrši se na istovetan način za sve sadnice vinove loze u ogledu.
Sađenje se vrši u optimalnom roku i pod istim uslovima za sve sadnice vinove loze u ogledu (isto vreme sadnje, isto rastojanje između biljaka i drugo).
Sve agrotehničke mere i mere zaštite sadnica vinove loze u ogledu vrše se u isto vreme i na isti način.
Na zasađenim sadnicama vinove loze u ogledu sva opažanja tokom ispitivanja se vrše na srednjoj trećini lastara uključujući zreo list ispod grozda i sam grozd.
Sve fenološke faze vinove loze u ogledu osmatraju se (prate) kod utvrđivanja različitosti, uniformnosti i stabilnosti sorte, osim fenološke faze cvetanja i zrenja koje se osmatraju samo kod utvrđivanja proizvodnih i upotrebnih osobina sorte.
Kod vinove loze u ogledu beleže se datumi početka i kraja fenoloških faza cvetanja i zrenja, kao i karakteristike toka tih faza.
Otpornost sorte prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama (poljska otpornost) ispituje se na oglednom polju u uslovima standardne zaštite vinove loze.
Otpornost iz stava 1. ovog člana se ispituje za bolesti sivu trulež (Botrytis cinerea), pepelnicu (Uncinula necator) i plamenjaču (Plasmopara viticola), kao i za štetočinu grožđani moljac (Lobesia botrana).
U toku vegetacionog perioda vinove loze vrši se osmatranje intenziteta napada bolesti i štetočina na biljke u ogledu, a otpornost na bolesti i štetočine ocenjuje ocenama od jedan (1) do devet (9), pri čemu:
1) ocena 1 i 2 - znači da je otpornost jako dobra;
2) ocena 3 i 4 - znači da je otpornost dobra;
3) ocena 5 i 6 - znači da je otpornost srednje dobra;
4) ocena 7 i 8 - znači da je otpornost slaba;
5) ocena 9 - znači da je otpornost vrlo slaba.
Otpornost sorte na niske temperature ispituje se na oglednom polju tako što se posmatra intenzitet oštećenja čokota, lastara i rodnih pupoljaka.
U toku perioda zimskog mirovanja vinove loze vrši se osmatranje intenziteta oštećenja delova biljke iz stava 1. ovog člana u ogledu od niskih temperatura, a stepen oštećenja ocenjuje ocenama od jedan (1) do devet (9), pri čemu:
1) ocena 1 i 2 - znači da nema oštećenja;
2) ocena 3 i 4 - znači da je oštećenje slabo;
3) ocena 5 i 6 - znači srednje oštećenje;
4) ocena 7 i 8 - znači jako oštećenje;
5) ocena 9 - znači vrlo jako oštećenje.
Morfološke osobine ploda sorte u ogledu ispituju se u tehnološkoj zrelosti ploda (zrelost za upotrebu).
Ispituju se sledeće morfološke osobine ploda sorte:
1) masa ploda;
2) veličina, uniformnost i oblik bobica, boja i ujednačenost boje pokožice bobica;
3) veličina grozda, zbijenost grozda, čvrstina peteljkovine, masa šepurine i masa semenki.
Da bi se utvrdila masa ploda sorte mere se uzorci od po 100 bobica. Uzorci se uzimaju ravnomerno sa svih delova čokota i sa svih čokota u ogledu. Na osnovu ovih rezultata izračunava se prosečna masa ploda izražena u gramima i ukupan prinos koji se izražava u kilogramima po hektaru.
Sorta se ispituje u laboratoriji tako što se ispituju pogodnost ploda za prevoz, čuvanje, randman, hemijsko-tehnološke i senzorne osobine ploda te sorte.
Pogodnost ploda za prevoz ispituje se tako što se posmatra i ocenjuje kako plod sorte koja se ispituje podnosi prevoz i takva osobina ocenjuje ocenama od jedan (1) do sedam (7), pri čemu:
1) ocena 1, 2 i 3 - znači da plod slabo podnosi prevoz;
2) ocena 4 i 5 - znači da plod srednje podnosi prevoz;
3) ocena 6 i 7 - znači da plod dobro podnosi prevoz.
Čuvanje ploda ispituje se tako što se prate upotrebne osobine ploda sorte koja se ispituje od trenutka berbe u tehnološkoj zrelosti ploda do dana do kada je plod pogodan za jelo.
Randman ploda ispituje se tako što se na osnovu podataka iz člana 12. stav 2. tačka 3) ovog pravilnika izračunava procenat iskorišćenosti ploda sorte koja se ispituje prilikom prerade ili sušenja.
Pogodnost ploda sorte koja se ispituje za preradu ili sušenje izražava se opisnom karakterizacijom (pogodan ili nije pogodan).
Kod vinske sorte koja se ispituje u laboratoriji mere se ukupan šećer, ukupne kiseline i ukupan alkohol, a kod stone sorte mere se ukupan šećer i ukupna količina suve materije.
Merenja iz stava 1. ovog člana izražavaju se u procentima.
Kod vinske sorte koja se ispituje, u laboratoriji se ocenjuju atraktivnost, ukus i aroma vina dobijenog od ploda takve sorte.
Atraktivnost i ukus vina vinske sorte koja se ispituje ocenjuju se ocenom od nula (0) do šest (6), a aroma ocenom od nula (0) do četiri (4).
Kod stone sorte koja se ispituje, u laboratoriji se ocenjuju atraktivnost, ukus, aroma, konzistencija i debljina pokožice ploda.
Atraktivnost i ukus ploda stone sorte koja se ispituje ocenjuju se ocenom od nula (0) do šest (6), a aroma, konzistencija i debljina pokožice ploda ocenom od nula (0) do četiri (4).
III METODA ISPITIVANJA RAZLIČITOSTI, UNIFORMNOSTI I STABILNOSTI SORTE (DUS-TEST)
Različitost, uniformnost i stabilnost sorte vinove loze ispituje se metodom određenom tehničkim uputstvom za testiranje različitosti, uniformnosti i stabilnosti sorte.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".