KOLEKTIVNI UGOVORKOD POSLODAVCA JAVNOG KOMUNALNOG PREDUZEĆA "PARKING SERVIS" POŽAREVAC("Sl. glasnik grada Požarevca", br. 10/2010 i 6/2011) |
Ovim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: ugovor), u skladu sa Zakonom o radu (u daljem tekstu: zakon) i kolektivnim ugovorima, uređuju se: prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u JKP "Parking servis" (u daljem tekstu: poslodavac), zasnivanje radnog odnosa; radno vreme; odmori i odsustva; zaštita zaposlenih; stručno usavršavanje zaposlenih; zabrana konkurencije; višak zaposlenih; zarada, naknada zarade i druga primanja; prestanak radnog odnosa; naknada štete; uloga i uslovi za rad sindikata; učešće u upravljanju; zaključivanje kolektivnog ugovora i druga pitanja od značaja za zaposlene i poslodavca.
Ovaj Ugovor zaključuje se između Osnivača, poslodavca i reprezentativnog sindikata u JKP "Parking servis".
Na prava, obaveze i odgovornosti koje nisu uređene ovim ugovorom primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona i drugih propisa.
Ovaj ugovor obavezuje sve zaposlene kod poslodavca, Prava obaveze i odgovornosti generalnog direktora uređuju se ugovorom u skladu sa zakonom.
Osnivač je grad Požarevac.
Zaposleni je lice koje je u skladu sa Zakonom, zasnovalo radni odnos sa poslodavcem.
Poslodavac je Javno komunalno preduzeće "Parking servis", koje je osnovano za pružanje komunalnih usluga posebnom Odlukom osnivača.
Komunalne delatnosti su delatnosti koje su određene Zakonom o komunalnim delatnostima, Zakonom o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa i Odlukom Skupštine grada o određivanju komunalnih delatnosti i predstavljaju nezamenljiv uslov života i rada građana i drugih subjekata u gradu Požarevcu.
Osnivač je obezbedio preduzeću, koje je osnovao, materijalne, tehničke i druge uslove za nesmetano obavljanje komunalne delatnosti, prati uslove rada, preduzima mere za otklanjanje negativnih okolnosti koje mogu uticati na vršenje delatnosti i preduzima mere na unapređenju komunalnih i stambenih delatnosti.
Poslodavac prati izvršenje posla, kvalitet i obim usluga i proizvoda i isplatu zarada, obračunatu na osnovu kriterijuma i ostalih elemenata za utvrđivanje visine zarade utvrđenih Zakonom i ovim Ugovorom.
U slučaju poremećaja procesa rada, poslodavac obezbeđuje zaposlenima sredstva za isplatu zarada najmanje u visini minimalne zarade koju utvrdi Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije.
Ukoliko je, zbog poremećaja procesa rada ugroženo obavljanje komunalne delatnosti u gradu Požarevcu, a poslodavac nije u mogućnosti da obezbedi zaposlenima sredstva za isplatu zarada najmanje u visini minimalne zarade koju utvrdi Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije, osnivač preuzima obavezu iz prethodnog stava donošenjem posebne Odluke.
Ovim Ugovorom i ugovorom o radu ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi rada i obaveze od prava, uslova rada i obaveza utvrđenih zakonima i posebnim kolektivnim ugovorom.
3. Osnovna prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih i poslodavca
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zaštite, u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i drugim opštim aktom poslodavca.
Zaposlena žena ima pravo na posebnu zaštitu za vreme trudnoće i porođaja.
Zaposleni ima pravo na posebnu zaštitu radi nege deteta, u skladu sa zakonom.
Zaposleni mlađi od 18 godina i zaposleni invalidi imaju pravo na posebnu zaštitu.
Zaposleni, neposredno ili preko svojih predstavnika, imaju pravo na udruživanje, učešće u pregovorima i zaključivanje kolektivnih ugovora, mirno rešavanje kolektivnih i individualnih radnih sporova, konsultovanje, informisanje i izražavanje svojih stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada.
Predstavnik zaposlenih, zbog aktivnosti na radu iz stava 1. ovog člana, ne može biti pozvan na odgovornost niti trpeti posledice zbog svoje aktivnosti, ako postupa u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i drugim opštim aktom poslodavca.
Zaposleni je dužan:
- da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi;
- da poštuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca, kao i uslove i pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa;
- da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje utiču ili bi mogle da utiču na obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu;
- da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti za život i zdravlje i nastanak materijalne štete.
Poslodavac je dužan da:
- zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu, u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu;
- zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad radi bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom i drugim propisima;
- zaposlenom pruži obaveštenje o uslovima rada, organizaciji rada, obavezama zaposlenih i pravima i obavezama koje proizilaze iz propisa o radu i propisa o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu;
- zaposlenom obezbedi obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu;
- zatraži mišljenje sindikata u slučajevima utvrđenim zakonom.
Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo.
Diskriminacija iz prethodnog stava ovog člana zabranjena je u odnosu na:
- uslove za zapošljavanje i izbor kandidata za obavljanje određenog posla;
- uslove rada i sva prava iz radnog odnosa;
- obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje;
- napredovanje na poslu;
- otkaz ugovora o radu.
Zabranjeno je uznemiravanje i seksualno uznemiravanje.
Uznemiravanje, u smislu ovog člana, jeste svako neželjeno ponašanje uzrokovano nekim od osnova iz člana 10. ovog ugovora koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje traži zaposlenje, kao i zaposlenog, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje.
Seksualno uznemiravanje, u smislu ovog člana, jeste svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje traži zaposlenje, kao i zaposlenog u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje.
Diskriminacijom se ne smatra pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva u odnosu na određeni posao kada je priroda posla takva ili se posao obavlja u takvim uslovima da karakteristike povezane sa nekim od osnova iz člana 10. ovog ugovora predstavljaju stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, i da je svrha koja se time želi postići opravdana.
U slučajevima diskriminacije u smislu odredaba čl. 10. i 11. ovog ugovora, lice koje traži zaposlenje, kao i zaposleni, može da pokrene pred nadležnim sudom postupak za naknadu štete, u skladu sa zakonom.
1.1. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa
Radni odnos sa poslodavcem može da zasnuje lice koje ima najmanje 15 godina života i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima, utvrđene Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova (u daljem tekstu: pravilnik).
Pravilnikom se utvrđuju organizacioni delovi preduzeća, vrsta posla, stručna sprema i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima.
Pravilnik donosi poslodavac.
Radni odnos sa licem mlađim od 18 godina života može da se zasnuje samo uz pismenu saglasnost roditelja, usvojioca ili staraoca, ako takav rad ne ugrožava njegovo zdravlje, moral i obrazovanje, odnosno ako takav rad nije zabranjen zakonom.
Lice mlađe od 18 godina života može da zasnuje radni odnos samo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa kojim se utvrđuje da je sposobno za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos i da takvi poslovi nisu štetni za njegovo zdravlje.
Invalidna lica zasnivaju radni odnos sa poslodavcem pod uslovima i na način utvrđen zakonom, ako posebnim zakonom nije drukčije određeno.
Kandidat je dužan da prilikom zasnivanja radnog odnosa, poslodavcu dostavi isprave i druge dokaze o ispunjenosti uslova za rad na poslovima za koje zasniva radni odnos, utvrđenih pravilnikom.
Poslodavac je dužan da pre zaključivanja ugovora o radu kandidata obavesti o poslu, uslovima rada, pravima i obavezama iz radnog odnosa i pravima iz člana 11. stav 1. alineja 3. ovog ugovora.
Poslodavac ne može od kandidata da zahteva podatke o porodičnom, odnosno bračnom statusu i planiranju porodice, odnosno dostavljanje isprava i drugih dokaza koji nisu od neposrednog značaja za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos.
Poslodavac ne sme da uslovljava zasnivanje radnog odnosa testom trudnoće, osim ako se radi o poslovima kod kojih postoji znatan rizik za zdravlje žene i deteta utvrđen od strane nadležnog zdravstvenog organa.
Poslodavac ne može da uslovljava zasnivanje radnog odnosa prethodnim davanjem izjave o otkazu ugovora o radu od strane kandidata.
Strani državljanin ili lice bez državljanstva može da zasnuje radni odnos sa poslodavcem pod uslovima utvrđenim Zakonom o radu i posebnim zakonom.
Prijem novozaposlenih može da se vrši po prethodno dobijenoj saglasnosti od Gradskog veća grada Požarevca, na osnovu obrazložene potrebe za novim zapošljavanjem koje daje poslodavac.
Radni odnos zasniva se ugovorom o radu. Ugovor o radu zaključuju zaposleni i direktor.
Poslodavac može, pre zasnivanja radnog odnosa, vršiti proveru stručnih i psihofizičkih sposobnosti kandidata.
Zaposleni je dužan da prilikom zasnivanja radnog odnosa, poslodavcu dostavi dokumenta kojima dokazuje da ispunjava uslove za rad.
Ugovor o radu može da se zaključi na neodređeno i određeno vreme.
Ugovor o radu u kome nije utvrđeno vreme na koje se zaključuje, smatra se ugovorom o radu na neodređeno vreme.
Ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad u pisanom obliku.
Ugovor o radu smatra se zaključenim kada ga potpišu zaposleni i direktor ili lice koje direktor ovlasti.
Poslodavac je dužan da lice sa kojim je zasnovao radni odnos prijavi organizaciji obaveznog socijalnog osiguranja u skladu sa zakonom i zaposlenom dostavi fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje najkasnije u roku od 15 dana od dana stupanja zaposlenog na rad.
Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog člana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.
Ugovor o radu sadrži:
- naziv i sedište poslodavca;
- ime i prezime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog;
- stručnu spremu i zanimanje zaposlenog;
- vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja;
- mesto rada;
- način zasnivanja radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme);
- vreme trajanja ugovora o radu na određeno vreme;
- dan početka rada;
- radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno);
- novčani iznos osnovne zarade i elemente za utvrđivanje radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog;
- rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo;
- pozivanje na kolektivni ugovor koji je na snazi;
- vreme trajanja dnevnog i nedeljnog radnog vremena.
Ugovorom o radu mogu da se ugovore i druga prava i obaveze.
Na prava i obaveze koji nisu utvrđeni ugovorom o radu, primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona, ovog ugovora i drugog opšteg akta poslodavca.
Zaposleni stupa na rad danom utvrđenim ugovorom o radu.
Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrđenim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je sprečen da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac i zaposleni drugačije dogovore.
Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad.
Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad. Pravilnikom iz člana 16. ovog ugovora, utvrđuju se poslovi za koje se uvodi probni rad.
Probni rad ne može se ugovoriti sa pripravnikom.
Probni rad može da traje najduže šest meseci.
Za vreme probnog rada poslodavac i zaposleni mogu da otkažu ugovor o radu sa otkaznim rokom.
Otkazni rok iz stava 2. ovog člana iznosi pet radnih dana.
Radne i stručne sposobnosti zaposlenog za vreme probnog rada utvrđuje poslodavac.
Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti, prestaje radni odnos istekom roka određenog ugovorom o radu.
1.5. Radni odnos na određeno vreme
Radni odnos na određeno vreme, poslodavac može da zasnuje za obavljanje određenih poslova samo za period koji neprekidno ili sa prekidima ne može trajati duže od 12 meseci.
Pod prekidom iz stava 1. ovog člana ne smatra se prekid rada kraći od 30 radnih dana.
Radni odnos na određeno vreme, radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog, može se zasnovati do povratka privremeno odsutnog zaposlenog.
Radni odnos na određeno vreme zasniva se pod uslovima i na način predviđen za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme.
Radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovao radni odnos.
Zaposleni koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme, ima sva prava, obaveze i odgovornosti, kao i zaposleni koji je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme.
1.6. Radni odnos za obavljanje poslova sa povećanim rizikom
Poslodavac može da zaključi ugovor o radu za poslove za koje su propisani posebni uslovi rada, samo ako zaposleni ispunjava uslove za rad na tim poslovima.
Zaposleni koji se raspoređuje na radno mesto sa posebnim uslovima rada, pored opštih uslova utvrđenih pravilnikom iz člana 16. ovog ugovora, mora da ispunjava i sledeće uslove za rad: da je izvršilac muškog pola a nije mlađi od 18 godina i da poseduje posebne zdravstvene i psihofizičke sposobnosti.
Poslovi sa posebnim uslovima rada utvrđuju se pravilnikom preduzeća.
Posebnim uslovima rada smatraju se naročito:
- uslovi rada u kojima postoji povećani rizik od povređivanja, nastanka profesionalnih oboljenja i oštećenja (rad u prostorijama zagađenim hemijskim, fizičkim i biološkim štetnostima; rad pod dejstvom štetnih zračenja; rad na visokoj ili niskoj temperaturi; i drugi uslovi rada koji štetno utiču na zdravlje zaposlenog);
- specifični tehnološki procesi u kojima ne postoji mogućnost primene pojedinih propisanih mera zaštite na radu;
- specifični zahtevi radnog mesta koji, u cilju bezbednog rada, uslovljavaju posebne zdravstvene, fizičke i psihofizičke sposobnosti zaposlenog za rad.
1.7. Radni odnos sa nepunim radnim vremenom
Radni odnos može da se zasnuje i za rad sa nepunim radnim vremenom na neodređeno ili određeno vreme.
Pravilnikom iz člana 16. ovog ugovora, utvrđuju se poslovi sa nepunim radnim vremenom.
Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima pravo na obavezno socijalno osiguranje i sva prava iz radnog odnosa, srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako za pojedina prava nije zakonom, ovim ugovorom ili ugovorom o radu drukčije određeno.
Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca može za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i na taj način ostvari puno radno vreme.
Poslodavac može da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, za zanimanje za koje je to lice steklo određenu školsku spremu, a koje to kao uslov za rad na određenim poslovima utvrđeno pravilnikom iz člana 16. ovog ugovora.
Pravilnikom iz člana 16. ovog ugovora utvrđuju se poslovi na kojima se zasniva radni odnos sa pripravnikom.
Pripravnički staž najduže traje godinu dana, ako zakonom nije drukčije određeno.
Ugovorom o radu utvrđuje se da pripravnik za vreme trajanja pripravničkog staža ima sva prava, obaveze i odgovornosti koja proizilaze iz radnog odnosa.
Ugovorom o radu utvrđuje se posebno dužina trajanja pripravničkog staža i obaveza polaganja pripravničkog ispita.
Pripravnik koji je položio pripravnički ispit, raspoređuje se na poslove za koje je stekao osposobljenost za samostalan rad.
Pripravniku koji ne položi stručni ispit, prestaje radni odnos kod poslodavca, u skladu sa zakonom i svim ugovorom.
Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, ako zakonom i ovim ugovorom nije drukčije određeno.
Radno vreme može iznositi i kraće od 40 časova nedeljno, ali ne kraće od 36 časova nedeljno.
Puno radno vreme za zaposlenog mlađeg od 18 godina života ne može da se utvrdi u trajanju dužem od 35 časova nedeljno, niti dužem od osam časova dnevno.
Prema potrebama procesa rada i organizacionih delova generalni direktor može utvrditi i klizno radno vreme na početku odnosno završetku radnog dana i to najviše do 1,5 časova.
Nepuno radno vreme, u smislu ovog ugovora, jeste radno vreme kraće od punog radnog vremena, u skladu sa članom 31. ovog ugovora.
Zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima utvrđenim zakonom, ovim ugovorom i drugim opštim aktom poslodavca, na kojima pored primene odgovarajućih mera zaštite na radu, sredstava i opreme lične zaštite, postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog, skraćuje se puno radno vreme srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najviše 10 časova nedeljno (poslovi sa povećanim rizikom).
Pravilnikom iz člana 16. ovog ugovora, utvrđuju se poslovi sa skraćenim radnim vremenom.
Skraćeno radno vreme iz stava 1. ovog člana, utvrđuje se na osnovu stručne analize sačinjene od strane ovlašćene organizacije, u skladu sa zakonom.
Zaposleni koji radi skraćeno radno vreme, u smislu stava 1. ovog člana, ima sva prava kao da radi sa punim radnim vremenom.
Na zahtev poslodavca, zaposleni je obavezan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (u daljem tekstu: prekovremeni rad).
Zaposleni ne može da radi prekovremeno duže od osam časova nedeljno, niti duže od četiri časa dnevno, a najviše 240 časova u kalendarskoj godini.
Radna nedelja traje pet radnih dana. Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac.
Radni dan, po pravilu, traje osam časova. Radna nedelja može trajati i šest radnih dana ukoliko radni dan traje manje od osam časova.
Poslodavac je dužan da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena, najmanje sedam dana pre promene rasporeda radnog vremena osim ako je do promene došlo usled zamene iznenada odsutnog radnika.
2.6. Preraspodela radnog vremena
Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima.
U slučajevima iz stava 1. ovog člana, preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od punog radnog vremena.
U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme u toku nedelje ne može biti duže od 60 časova. Preraspodela radnog vremena iz člana 39. ovog ugovora, ne smatra se prekovremenim radom.
Na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme u skladu sa članom 38. ovog ugovora, ne može se vršiti preraspodela radnog vremena.
Zaposlenom koji u određenom periodu od šest meseci u toku kalendarske godine radi duže, a u drugom kraće od punog radnog vremena, u smislu člana 39. ovog ugovora, korišćenje dnevnog i nedeljnog odmora može se odrediti na drugi način i u drugom periodu, pod uslovom da mu se dnevni i nedeljni odmor obezbedi u obimu utvrđenom zakonom, u periodu koji ne može biti duži od 30 dana.
Za vreme rada na poslovima iz stava 1. ovog člana, zaposleni ima pravo na odmor između dva radna dana u trajanju od najmanje deset časova neprekidno.
Zabranjena je preraspodela radnog vremena zaposlenom koji je mlađi od 18 godina života.
Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena zaposlenoj ženi za vreme trudnoće i zaposlenom roditelju sa detetom mlađim od tri godine života ili sa detetom sa težim stepenom psihofizičke ometenosti, samo uz pismenu saglasnost zaposlenog.
Zaposleni kome je radni odnos prestao pre isteka vremena za koje se vrši preraspodela radnog vremena, ima pravo da mu se časovi prekovremenog rada preračunaju u puno radno vreme i priznaju u penzijski staž ili da mu se računaju kao časovi rada dužeg od punog radnog vremena.
Posebnim uslovima rada smatraju se rad na otvorenom, rad u smenama i noćni rad i predstavljaju osnov za uvećanje zarade.
Radom na otvorenom prostoru smatra se rad koji zaposleni obavlja svakog radnog dana na otvorenom prostoru u trajanju dužem od polovine radnog vremena.
Radom u smenama smatra se rad koji se obavlja u dve ili tri smene, u okviru procesa rada koji u kontinuitetu traje 24 časa.
Rad koji se obavlja u vremenu od 22 časa do šest časova narednog dana smatra se radom noću.
Ako je rad organizovan u smenama, mora se obezbediti izmena smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću.
Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelje, uz njegovu pismenu saglasnost.
3.1. Odmor u toku dnevnog rada
Zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta.
Zaposleni koji radi duže od četiri, a kraće od šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 15 minuta.
Zaposleni koji radi duže od punog radnog vremena, a najmanje deset časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 45 minuta.
Odmor u toku rada ne može se koristiti na početku i na kraju radnog vremena.
Vreme iz st. 1, 2. i 3. ovog člana uračunava se u radno vreme.
Odmor u toku dnevnog rada organizuje se na način kojim se obezbeđuje da se rad ne prekida, ako priroda posla ne dozvoljava prekid rada, kao i ako se radi sa strankama.
Odluku o rasporedu korišćenja odmora u toku dnevnog rada donosi direktor ili drugo lice koje on ovlasti.
Zaposleni ima pravo na odmor između dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno, ako zakonom nije drukčije određeno.
Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno, a ako je neophodno da radi na dan svog nedeljnog odmora, mora da mu se obezbedi jedan 1 dan odmora u toku naredne nedelje.
Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duži od 30 radnih dana, stiče pravo da koristi godišnji odmor posle šest meseci neprekidnog rada.
Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade.
Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti.
Za svaku kalendarsku godinu zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenim ovim ugovorom, a najmanje 20 radnih dana.
Zaposlenom se godišnji odmor u trajanju od 20 radnih dana uvećava po osnovu radnog iskustva, složenosti poslova radnog mesta odnosno doprinosa zaposlenog na radnom mestu, zdravstvenog stanja zaposlenog ili člana uže porodice (invalid) i posebnih otežanih uslova rada.
Dužina godišnjeg odmora zaposlenog utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava prema sledećim kriterijumima i to:
1. Po osnovu stručne spreme:
1) zaposlenom sa VSS, VS - za 5 radnih dana,
2) zaposlenom sa VKV - za 4 radna dana
3) zaposlenom sa SSS - za 3 radna dana,
4) zaposlenom sa KV - za 2 radna dana,
5) zaposlenom sa NK, PK - za 1 radni dan.
2. Po osnovu uslova rada:
1) za rad na radnim mestima sa povećanim rizikom - za 3 radna dana,
2) za redovan rad subotom, nedeljom i rad u smenama - za 2 radna dana,
3) za radnike koji rade na naročito teškim poslovima u veoma nepovoljnim uslovima rada (u vodi, na hladnoći, pod zemljom, na izuzetno visokim temperaturama i sl.) - za 5 radnih dana
3. Po osnovu radnog iskustva:
1) zaposlenom od 25 do 30 godina rada provedenih u radnom odnosu - za 4 radna dana,
2) zaposlenom od 15 do 25 godina rada provedenih u radnom odnosu - za 3 radna dana,
3) zaposlenom od 5 do 15 godina rada provedenih u radnom odnosu - za 2 radna dana,
4) zaposlenom do 5 godina rada provedenih u radnom odnosu - za 1 radan dan,
4. Po osnovu invalidnosti - za 5 radnih dana;
5. Po osnovu brige o deci i članovima uže porodice:
1) roditelju, usvojitelju, staratelju ili hranitelju sa jednim maloletnim detetom za 2 radna dana, a za svako naredno maloletno dete po 1 radni dan;
2) samohranom roditelju sa detetom do 14 godina - za 3 radna dana, s tim što se ovaj broj dana uvećava za po 2 radna dana za svako naredno dete mlađe od 14 godina;
3) zaposlenom koji se stara o članu uže porodice koji je ometen u razvoju, ima teško telesno oštećenje ili bolest usled koje je potpuno ili vrlo slabo pokretan - za 5 radnih dana.
Godišnji odmor po svim kriterijumima iz stava 1. ovog člana ne može da se koristi u trajanju dužem od 30 radnih dana.
Zaposleni sa navršenih 30 godina rada provedenih u radnom odnosu odnosno sa 55 godina života ima pravo na godišnji odmor u trajanju od 30 radnih dana.
Zaposlenom sa 30 godina penzijskog staža i 55 godina života i zaposlenoj sa 25 godina penzijskog staža i 50 godina života, utvrđuje se dužina godišnjeg odmora u trajanju od 30 radnih dana.
Zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima godišnji odmor ne može trajati duže od 35 radnih dana.
Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa se kao pet radnih dana.
Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju, ne računaju se u dane godišnjeg odmora.
Ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno nesposoban za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da po isteku bolovanja nastavi korišćenje godišnjeg odmora.
Poslodavac je dužan da zaposlenom u slučaju prestanka radnog odnosa izda potvrdu o iskorišćenom broju dana godišnjeg odmora.
Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmerni deo) za mesec dana rada u kalendarskoj godini:
- ako u kalendarskoj godini u kojoj je prvi put zasnovao radni odnos nema šest meseci neprekidnog rada;
- ako u kalendarskoj godini nije stekao pravo na godišnji odmor, zbog prekida radnog odnosa u smislu člana 54. stav 1. ovog ugovora.
Godišnji odmor može da se koristi u dva dela.
Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.
U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora donosi poslodavac u pisanoj formi i dostavlja zaposlenom 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora, prema uslovima koje zaposleni ispunjava na dan donošenja rešenja.
Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla.
Zaposleni ima pravo na naknadu štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca, utvrđene ugovorom o radu ako krivicom poslodavca ne iskoristi niti započne korišćenje godišnjeg odmora do 31. decembra tekuće godine.
Poslodavac će isplatiti naknadu zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca, utvrđene ugovorom o radu zaposlenom, koji ne iskoristi niti započne korišćenje godišnjeg odmora do 31. decembra tekuće godine, u sledećim slučajevima:
- usled prestanka radnog odnosa zbog gubitka radne sposobnosti;
- usled prestanka radnog odnosa i ostvarivanja prava na penziju.
3.5. Odsustvo uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo)
Poslodavac je dužan da zaposlenom omogući plaćeno odsustvo u ukupnom trajanju do 7 radnih dana u kalendarskoj godini u sledećim slučajevima:
1) stupanja u brak 5 radnih dana
2) porođaja supruge ili usvojenje deteta 5 radnih dana
3) porođaj drugog člana uže porodice 1 radni dan
4) smrti člana uže porodice (bračni drug, deca, roditelji zaposlenog) 5 radnih dana
5) smrti brata ili sestre zaposlenog 3 radna dana
6) smrti roditelja, usvojioca, brata ili sestre bračnog druga zaposlenog i smrti lica koje žive u zajedničkom domaćinstvu sa zaposlenim 2 radna dana
7) teže bolesti člana uže porodice 5 radnih dana
8) selidbe sopstvenog domaćinstva:
a) na području istog naseljenog mesta 2 radna dana
b) van područja mesta stanovanja 3 radna dana
9) polaganja ispita u okviru stručnog usavršavanja ili Obrazovanja 7 radnih dana
10) otklanjanje posledica u domaćinstvu zaposlenog izazvanih višom silom 3 radna dana
11) korišćenja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti 7 radnih dana
12) učestvovanja na sportskim i radno-proizvodnim Takmičenjima 3-7 radnih dana
13) dobrovoljnog davanja krvi, računajući i dan davanja Krvi 2 radna dana
14) pripreme za odlazak na odsluženje vojnog roka (izuzev civilnog služenja) 3 radna dana
Članovima uže porodice, u smislu Ugovora, smatraju se: supružnik i vanbračni partner, dete rođeno u braku i van braka, pastorak, usvojenik, hranjenik i drugo lice prema kome zaposleni ima zakonsku obavezu izdržavanja.
Izuzetno, u slučajevima iz stava 1. tač. 1, 2, 4, 7, 11. i 13. ovog člana ukupan broj radnih dana koji se koriste kao plaćeno odsustvo u toku kalendarske godine uvećava se za broj dana koji je utvrđen kao vreme odsustva u svakom od tih slučajeva.
Plaćeno odsustvo se odobrava, na pismeni zahtev zaposlenog, pod uslovom da je zaposleni priložio odgovarajuću dokumentaciju (dokaz o postojanju pravnog osnova za korišćenje plaćenog odsustva).
Zaposlenom se može odobriti plaćeno odsustvo u trajanju dužem od sedam radnih dana, a najviše do 30 radnih dana u toku kalendarske godine u slučaju: polaganja stručnog ispita ili ispita kojim se stiče neposredno viši stepen obrazovanja u oblasti u koju spadaju poslovi koje zaposleni obavlja, izrada doktorske disertacije, učešća u studijskim ili ekspertskim grupama i drugim oblicima stručnog usavršavanja.
Ako odsustvo zaposlenog ne bi bitno uticalo na izvršavanje poslova radnog mesta na koje je raspoređen može mu se odobriti neplaćeno odsustvo u kalendarskoj godini, i to:
1) radi školovanja, specijalizacije ili drugog vida stručnog obrazovanja i usavršavanja (magistratura, doktorat) kojem zaposleni pristupa na svoju inicijativu - do 30 dana:
2) radi negovanja člana uže porodice - do 5 dana;
3) radi obavljanja ličnih poslova - do 7 radnih dana;
4) za slučaj smrti bliskog srodnika po krvnom ili tazbinskom srodstvu - 2 radna dana.
Pravo zaposlenog na neplaćeno odsustvo i dužina njegovog trajanja utvrđuje se rešenjem direktora.
Za vreme neplaćenog odsustvovanja sa rada zaposlenom miruju prava iz rada i po osnovu rada, osim ako Zakonom nije drugačije predviđeno.
Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom i ovim ugovorom drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog:
- odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka:
- upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva;
- privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca u smislu člana 174. zakona;
- izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, političkoj ili sindikalnoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane sa radom kod poslodavca;
- izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere u trajanju do šest meseci.
Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog člana ima pravo da se u roku od 15 dana od dana odsluženja, odnosno dosluženja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, prestanka funkcije, povratka sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, vrati na rad kod poslodavca.
Prava iz stava 1. i 2. ovog člana ima i bračni drug zaposlenog koji je upućen na rad u inostranstvo u okviru međunarodne ili prosvetne saradnje, u diplomatska konzularna i druga predstavništva.
3.8. Stručno usavršavanje i stipendiranje
Poslodavac je dužan da zaposlenom omogući obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje kada to zahteva potreba procesa rada i uvođenje novog načina i organizacije rada u skladu sa zakonom i opštim aktom poslodavca.
Poslodavac može zaposlenom koji se samoinicijativno obrazuje, stručno osposobljava i usavršava odobriti sredstava za obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje pod uslovima i na način predviđen opštim aktom poslodavca.
Troškovi obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja obezbeđuju se iz sredstava poslodavca i drugih izvora, u skladu sa zakonom i opštim aktom.
U slučaju da zaposleni prekine obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje, dužan je da nadoknadi poslodavcu troškove, osim ako je to učinio iz opravdanih razloga.
Poslodavac i zaposleni su dužni da se u procesu rada pridržavaju odredaba Zakona o radu, Zakona o zdravlju i bezbednosti na radu i opšteg kolektivnog ugovora.
Poslodavac je dužan da obezbedi propisane uslove zaštite zaposlenih, a u postupku primene mera zaštite na radu obavezno je učešće predstavnika sindikata.
Direktor poslodavca se obavezuje da zaposlenima obezbedi lična zaštitna sredstva i opremu, sredstva za ličnu higijenu, osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad, održavanje sredstava za rad u ispravnom stanju i preduzima potrebne mere zaštite od štetnih uticaja za život i zdravlje zaposlenih, polazeći od specifičnosti svakog preduzeća.
Poslodavac je dužan da opštim aktom utvrdi radna mesta na kojima postoji opasnost od povređivanja, profesionalnih i drugih obolenja, uz obavezu informisanja sindikata.
Na takvim radnim mestima mogu raditi zaposleni koji pored opštih ispunjavaju i posebne uslove iz oblasti zaštite na radu i drugih propisa vezanih za obavljanje delatnosti poslodavca.
Obaveza poslodavca je da osigura sve zaposlene za slučaj smrti ili invaliditeta a visinu premije osiguranja utvrđuje upravni odbor poslodavca.
Zaposleni su dužni da se obuče za primenu mera zaštite na radu i za pružanje pomoći ostalim zaposlenima, ukoliko im zapreti opasnost po život i zdravlje. da se podvrgavaju redovnim i vanrednim preventivno - zdravstvenim pregledima, svoje znanje i praktičnu sposobnost u pogledu radne i životne sredine stalno da usavršavaju, obavljanjem svojih poslova sprečavaju zagađivanje radne i životne sredine, pravilno rukuju sredstvima za rad i da se pridržavaju propisa o zaštiti na radu.
Zaposleni je odgovoran ako ne koristi ili suprotno nameni koristi sredstva i opremu lične zaštite, nepravilno rukuje njima i ne održava ih u ispravnom stanju i ako odmah ne obavesti odgovornog zaposlenog o kvarovima ili drugim nedostacima koji mogu ugroziti život drugih zaposlenih i bezbednost procesa rada.
U cilju prevencije radne invalidnosti, poslodavac će u skladu sa svojim mogućnostima izdvajati sredstva, a najmanje u visini od 0,50% na masu sredstava isplaćenih na ime zarade za svaki mesec za korišćenje organizovanog rekreativnog odmora na poseban račun sindikata, a zaposleni imaju pravo da isti koriste u skladu sa kriterijumima koje utvrdi reprezentativni sindikat u preduzeću.
Poslodavac je dužan da pod jednakim uslovima kolektivno osigura zaposlene za slučaj smrti, posledica nezgode, profesionalnog oboljenja, povrede na radu i gubitka radne sposobnosti, radi obezbeđenja naknade štete.
Zaposleni ima pravo na naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja nastalog na radu kod poslodavca.
Postojanje i visina štete, okolnosti pod kojima je šteta nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se nadoknađuje utvrđuje se u skladu sa zakonom.
Zaposleni mlađi od 18 godina života ne može da radi na poslovima:
- na kojima se pretežno obavlja naročito težak fizički rad, rad pod zemljom, pod vodom ili na velikoj visini;
- koji uključuju izlaganje štetnom zračenju ili sredstvima koja su otrovna, kancerogena ili koja prouzrokuju nasledna oboljenja, kao i rizik po zdravlje zbog hladnoće, toplote, buke ili vibracija;
- koji bi, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa, mogli štetno i sa povećanim rizikom da utiču na njegovo zdravlje i život s obzirom na njegove psihofizičke sposobnosti.
Zaposleni između navršene 18. i 21. godine života može da radi na poslovima iz prethodnog stava, tačka 1) i 2) samo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa kojim se utvrđuje da takav rad nije štetan za njegovo zdravlje.
Zaposleni mlađi od 18 godina života ne može da radi noću, osim kada je neophodno da se nastavi rad prekinut usled više sile, pod uslovom da takav rad traje određeno vreme i da mora da se završi bez odlaganja, a poslodavac nema na raspolaganju u dovoljnom broju druge punoletne zaposlene.
Poslodavac je dužan da u napred navedenim slučajevima obezbedi nadzor nad radom zaposlenog mlađeg od 18 godina života od strane punoletnog zaposlenog.
Zabranjen je prekovremeni rad zaposlenog koji je mlađi od 18 godina života.
Zaposlena žena za vreme trudnoće ne može da radi na poslovima koji su, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, štetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta, a naročito na poslovima koji zahtevaju podizanje tereta ili na kojima postoji štetno zračenje ili izloženost ekstremnim temperaturama.
Zaposlena žena za prve 32 nedelje trudnoće ne može da radi prekovremeno i noću, ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa.
Zaposlena žena za vreme poslednjih osam nedelja trudnoće ne može da radi prekovremeno, odnosno noću.
Žena sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno, odnosno noću samo na osnovu njene pismene saglasnosti.
Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina života ili dete koje je težak invalid može da radi prekovremeno ili noću, samo na osnovu njegove pismene saglasnosti.
4.4. Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta
Zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja (u daljem tekstu: porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju od 365 dana.
Zaposlena žena može da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj.
Porodiljsko odsustvo traje do navršenih tri meseca od dana porođaja.
Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva.
Otac deteta može da koristi prava iz stava 1. ovog člana u slučaju kada majka napusti dete, ako umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi ta prava (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest).
Pravo iz stava 4. ovog člana ima otac deteta i kada majka nije u radnom odnosu.
Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena žena, odnosno otac deteta ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.
Zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta za treće i svako naredno novorođeno dete u ukupnom trajanju od dve godine.
Pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju od dve godine ima i zaposlena žena koja u prvom porođaju rodi troje ili više dece, kao i zaposlena žena koja je rodila jedno, dvoje ili troje dece a u narednom porođaju rodi dvoje ili više dece.
Zaposlena žena iz st. 1. i 2. ovog člana, po isteku porodiljskog odsustva ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka dve godine od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva iz člana 76. stav 2. ovog ugovora.
Otac deteta iz st.1. i 2. ovog člana može da koristi pravo na porodiljsko odsustvo u slučajevima i pod uslovima utvrđenim u članu 76. stav 5. ovog ugovora, a pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta u dužini utvrđenoj u stavu 3. ovog člana.
Ako zaposlena žena rodi mrtvo dete ili ako joj dete umre pre isteka porodiljskog odsustva, ima pravo da koristi porodiljsko odsustvo iz člana 76. stav 3. ovog ugovora.
4.5. Odsustvo radi posebne nege deteta ili druge osobe
Jedan od roditelja deteta kome je neophodna posebna nega zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti, osim za slučajeve predviđene propisima o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da, po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom punog radnog vremena, najduže do navršenih pet godina života deteta.
Pravo u smislu stava 1. ovog člana ostvaruje se na osnovu mišljenja nadležnog organa za ocenu stepena psihofizičke ometenosti deteta, u skladu sa zakonom.
Za vreme odsustvovanja sa rada, u smislu stava 1. ovog člana, zaposleni ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.
Za vreme rada sa polovinom punog radnog vremena, u smislu stava 1. ovog člana, zaposleni ima pravo na zaradu u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu, a za drugu polovinu punog radnog vremena naknada zarade, u skladu sa zakonom.
Hranitelj, odnosno staratelj deteta mlađeg od pet godina života ima pravo da, radi nege deteta, odsustvuje sa rada osam meseci neprekidno od dana smeštaja deteta u hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu, a najduže do navršenih pet godina života deteta.
Ako je smeštaj u hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu iz stava 1. ovog člana nastupio pre navršena tri meseca života deteta, hranitelj, odnosno staratelj deteta ima pravo da, radi nege deteta, odsustvuje sa rada do navršenih 11 meseci života deteta.
Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana ima lice kome je, u skladu sa propisima o usvojenju, upućeno dete na prilagođavanje pre zasnivanja usvojenja, a po zasnivanju usvojenja i jedan od usvojilaca.
Za vreme odsustva sa rada radi nege deteta, lice koje koristi pravo iz st. 13. ovog člana ima pravo na naknadu zarade u skladu sa zakonom.
Roditelj ili staratelj, odnosno lice koje se stara o osobi oštećenoj cerebralnom paralizom, dečjom paralizom, nekom vrstom plegije ili oboleloj od mišićne distrofije i ostalih teških oboljenja, na osnovu mišljenja nadležnog zdravstvenog organa, može na svoj zahtev da radi sa skraćenim radnim vremenom, ali ne kraćim od polovine punog radnog vremena.
Zaposleni koji radi sa skraćenim radnim vremenom u smislu stava 1. ovog člana, ima pravo na odgovarajuću zaradu, srazmerno vremenu provedenom na radu, u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu.
Prava iz člana 79. ovog ugovora ima i jedan od usvojilaca, hranitelj, odnosno staratelj deteta, ako je detetu, s obzirom na stepen psihofizičke ometenosti, potrebna posebna nega.
Jedan od roditelja, usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navrši tri godine života.
Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1. ovog člana prava i obaveze po osnovu rada miruju, ako za pojedina prava zakonom i ovim ugovorom ili Ugovorom o radu nije drukčije određeno.
Zaposlenom invalidu rada poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti.
Zaposlenom kod koga je, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, utvrđeno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na određenim poslovima, poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje drugog odgovarajućeg posla.
Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji odbije da prihvati posao u smislu člana 84. ovog ugovora.
4.7. Obaveštenje o privremenoj sprečenosti za rad
Zaposleni je dužan da najkasnije u roku od 24 časa obavesti poslodavca o nastanku sprečenosti za rad, a najkasnije u roku od tri dana, od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu pismenu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad.
U slučaju teže bolesti, potvrdu iz stava 1. ovog člana, umesto zaposlenog, poslodavcu dostavljaju članovi uže porodice ili druga lica sa kojima živi u porodičnom domaćinstvu.
Ako zaposleni živi sam, potvrdu iz stava 1. ovog člana dužan je da dostavi u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu.
Ako poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada u smislu stava 1. ovog člana, može da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom.
4.8. Posebna zaštita od otkaza ugovora o radu
Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta, kao i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, poslodavac ne može zaposlenom dati otkaz.
Zaposlenom iz stava 1. ovog člana koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme može da prestane radni odnos po isteku roka za koji je zasnovan.
5. Zarada, naknada zarada i druga primanja
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu.
Zaposlenome se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruje kod poslodavca.
Zaradu, u smislu stava 1. ovog člana čini:
- zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu;
- zarada po osnovu doprinosa zaposlenog, poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.);
- druga primanja po osnovu radnog odnosa ugovorenih Kolektivnim ugovorom i Ugovorom o radu.
Pod zaradom u smislu prethodnog stava smatra se zarada koja sadrži poreze i doprinose koji se plaćaju iz zarade.
Ukupna masa zarada iz prethodnog stava ne može biti veća od 55% od ukupnog prihoda preduzeća, i utvrđuje se planom i programom poslovanja preduzeća.
Zarada koja se ostvaruje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu utvrđuje se na osnovu:
- osnovne zarade
- dela zarade za radni učinak
- uvećane zarade
Osnovna zarada zaposlenog utvrđuje se na osnovu:
- vrednosti radnog časa
- vrednosti - koeficijenta posla
- vremena provedenog na radu - mesečnog fonda ostvarenih časova.
Vrednost radnog časa formira se ne osnovu pregovora između poslodavca i reprezentativnog sindikata prilikom izrade programa poslovanja za narednu godinu najkasnije do decembra tekuće godine a na koji saglasnost daje osnivač.
Vrednost radnog časa u JKP Parking servis Požarevac ne može biti niža od vrednosti radnog časa koji utvrdi Socijalno ekonomski savet Republike Srbije.
Vrednost radnog časa u JKP Parking servis Požarevac ugovara se na period koji ne može biti duži od dvanaest meseci i u iznosu koji ne može biti niži od prethodno utvrđenog iznosa.
Osnovna zarada zaposlenog utvrđena ovim ugovorom o radu za standardni učinak i puno radno vreme iskazana u novčanom iznosu ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene zakonom.
Novčani iznos osnovne zarade obračunava se množenjem vrednosti radnog časa, koeficijenta posla radnog mesta i vremena provedenog na radu odnosno mesečnog fonda ostvarenih časova.
Novčani iznos osnovne zarade utvrđen ugovorom o radu menja se u zavisnosti od promene vrednosti radnog časa i vremena provedenog na radu odnosno mesečnog fonda ostvarenih časova rada u mesecu za koji se obračunava zarada.
Elementi za ugovaranje osnovne zarade su:
- dostignut nivo zarada i njegovog odnosa prema zaradama kod drugih poslodavaca u istoj grani
- rast troškova života
- porast inflacije
- učešće zarada u troškovima preduzeća
- ostvarenog finansijskog rezultata preduzeća
- uputstvo sa smernicama za pripremu budžeta grada Požarevca za narednu godinu sa instrukcijama grada u delu planiranja mase sredstava za zarade u javnim komunalnim preduzećima koje donosi Gradsko veće grada Požarevca.
Masa zarada za zaposlene utvrđena u članu 96. ovog ugovora, raspodeljuje se na principima i kriterijumima utvrđenim ovim kolektivnim ugovorom.
Masu sredstava za zarade čini:
- osnovna zarada
- naknada zarade
- druga primanja koja imaju karakter zarade.
Vrednost koeficijenta utvrđuje se na osnovu složenosti, odgovornosti, uslova rada i stručne spreme koja je uslov za obavljanje određenog posla, polazeći od specifičnosti poslova poslodavca.
Vrednost koeficijenta, iz stava 1. ovog člana, je sastavni deo ovog kolektivnog ugovora prikazan kroz tabelarni pregled a pa osnovu dogovora između poslodavca i reprezentativnog sindikata u preduzeću.
r. br. |
Radno mesto |
Stepen stručne spreme |
koeficijent |
1 |
Zamenik direktora |
VI, VII |
4,70 |
2 |
Rukovodilac za pravne i opšte poslove |
VII |
3,80 |
3 |
Rukovodilac za finansijsko - knjigovodstvene poslove |
VI, VII |
3,80 |
4 |
Rukovodilac za planiranje, razvoj i marketing |
VII |
3,80 |
5 |
Referent vođenja parkinga |
IV |
2,60 |
6 |
Knjigovođa |
IV |
2,40 |
7 |
Blagajnik |
IV |
2,30 |
8 |
Administrator mreže |
III, IV |
2,60 |
9 |
Kontrolor |
III, IV |
2,40 |
10 |
Radnik na naplati parkinga |
III |
2,00 |
11 |
Kontrolor ulične naplate |
III |
2,20 |
12 |
Vozač specijalnog vozila pauk |
III |
2,30 |
13 |
Pomoćni radnik na pauku |
I, II, III |
2,00 |
Osnovna zarada u preduzeću kretaće se u rasponu od 1:3 između najnižeg i najvišeg koeficijenta. Vrednost koeficijenta za direktora preduzeća utvrđuje Upravni odbor preduzeća.
Osnovna zarada iz člana 91. ovog ugovora može se isplatiti i u većem iznosu na osnovu sledećih kriterijuma:
- kvaliteta i blagovremenosti u ispunjavanju radnih zadataka polazeći od specifičnosti poslova;
- radne discipline;
- odgovornosti prema radu i sredstvima rada;
- radnog iskustva;
- stepen stručne spreme i osposobljenosti zaposlenog za poslove na kojima radi i
- drugih kriterijuma od značaja za procenu obima i kvaliteta, odnosno radnog doprinosa zaposlenog polazeći od specifičnosti osnovne delatnosti poslodavca.
Ostvareni rezultati rada zaposlenog utvrđuju se:
- na osnovu normativa za pojedine poslove u slučajevima kada se radni učinak može meriti;
- na osnovu ocene radnog doprinosa kad se radni učinak ne može meriti.
Ocenu radnog doprinosa kada se radni učinak ne može meriti, daje poslodavac na predlog neposrednog rukovodioca na osnovu sledećih kriterijuma:
- ostvarenog obima planiranih poslova;
- izvršenja posla u roku;
- kvaliteta obavljenog posla;
- kreativnosti;
- samoinicijativnosti i dr;
Kod poslova kod kojih se radni učinak ne može meriti iz člana 100, zarada zaposlenog može se umanjiti do 20%, odnosno povećati do 40%.
Uvećanje zarada zaposlenima može se vršiti iz sredstava izdvojenih najviše do 1% od utvrđene mase zarada za tekući mesec.
Poslodavac obezbeđuje isplatu zarade za zaposlene u preduzeću u sledećim rokovima:
- akontacija za tekući mesec do 20. u tekućem mesecu i konačan obračun zarade do 15. u narednom mesecu
Poslodavac je dužan da zaposlenom, prilikom svake isplate konačnog obračuna zarade, dostavi pismeni obračun, koji zaposleni svojeručno potpisuje.
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, i to za:
- prekovremeni rad,
- rad na dan praznika koji je neradni dan,
- noćni rad,
- dodatak na zaradu po osnovu vremena provedenog u radnog odnosu (minuli rad).
Osnovna zarada zaposlenog uvećava se i to:
1. Za rad na dan državnog i verskog praznika, koji je po Zakonu neradni dan -120% od osnovice;
2. Za rad noću (rad koji se obavlja od 22 - 06 časova narednog dana), ako takav rad nije uračunat pri utvrđivanju vrednosti koeficijenta radnog mesta - 30% od osnovice;
3. Za prekovremeni rad u koji se ne uračunava radno vreme unapred određeno na osnovu izvršenja godišnje preraspodele vremena -26% od osnovice;
4. Za rad u smeni ukoliko nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade - 26% od osnovice.
Ako se istovremeno steknu uslovi za uvećanje zarade u smislu stava 1. ovog člana, po više osnova, procenat ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini od 100% od prosečne zarade u prethodna tri meseca, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene zakonom i to u sledećim slučajevima:
- prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog organa odnosno ovlašćenog radnika;
- neobezbeđivanja zaštite na radu usled čega bi dalje obavljanje prouzrokovalo neposrednu opasnost po život i zdravlje zaposlenog ili drugih lica;
- korišćenja godišnjeg odmora ili plaćenog odsustva;
- praznika za koji je zakonom propisano da se ne radi;
- privremene nesposobnosti za rad ako je nesposobnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnim oboljenjem;
- davanja krvi, tkiva i drugog dela tela;
- odazivanja pozivu vojnih i drugih organa;
- stručnog osposobljavanja i usavršavanja radi potrebe procesa rada;
- prisustvovanja sednici Skupštine grada, njenih tela, sednici organa društvenog fonda ili organa sindikata i Saveza sindikata u svojstvu člana.
Zaposlenom pripada naknada zarade za vreme odsustvovanja sa posla zbog privremene sprečenosti za rad prouzrokovane bolešću ili povredom van rada do 30 dana u visini 70% od prosečne zarade u prethodna tri meseca, pre meseca u kome je nastupila privremena sprečenost, uvećana za dodatak na zaradu, po osnovu vremena provedenog u radnom odnosu (minuli rad).
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova i to:
1) za prevoz na rad i sa rada u visini cene mesečne pretplatne karte u javnom saobraćaju;
2) za vreme provedeno na službenom putu u zemlji - dnevnicu u visini od 5% prosečne zarade zaposlenog u privredi Republike Srbije prema poslednjem konačnom objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike;
3) za noćenje na službenom putovanju, prema podnetom računu, osim u hotelu prve kategorije;
4) za prevoz u obavljanju službenog putovanja u visini cene prevoza za odobreno sredstvo prevoza sa troškovima naknade za rezervaciju mesta u prevoznom sredstvu i prevoza prtljaga;
5) za korišćenje telefona, telefaksa i interneta u službene svrhe na službenom putu u visini stvarnih troškova;
6) za vreme provedeno na službenom putovanju u inostranstvu - dnevnica u visini utvrđenoj propisom Vlade Republike Srbije;
7) za korišćenje sopstvenog automobila za obavljanje službenog posla u visini od 10% propisane cene za litar pogonskog goriva po pređenom kilometru;
8) za povećane troškove smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu (terenski dodatak) u visini 3% prosečne zarade zaposlenog u privredi Republike Srbije prema poslednjem, konačnom objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a ako nije obezbeđen smeštaj i ishrana i troškove ishrane i smeštaja.
Zaposleni ima pravo na mesečnu pretplatnu kartu za dolazak na rad i povratak sa rada za relacije gde javni prevoznik omogućava kupovinu istih.
Za relacije na kojima javni prevoznik ne omogućava kupovinu mesečne pretplatne karte zaposleni ima pravo na nadoknadu troškova prevoza u novcu i to u visini stvarnih troškova, pod uslovom da zaposleni stanuje na udaljenosti većoj od 1,5 km od radnog mesta.
Stvarni trošak se utvrđuje na osnovu broja dana dolaska na rad i odlaska sa rada i iznosa cene pojedinačne karte na linije i rastojanju koje zaposleni koristi a za koje ne postoji mesečna pretplatna karta.
Ako na istoj relaciji prevoz obavlja više prevoznika pri utvrđivanju stvarnih troškova prevoza uzima se iznos cene pojedinačne karte onog prevoznika koji ima najnižu cenu.
Zaposleni koji nema mogućnost da pri dolasku na rad i odlasku sa rada koristi javni prevoz jer na konkretnoj relaciji nema organizovanog javnog prevoza, ima pravo na naknadu troškova u novcu u visini cene mesečne pretplatne karte u javnom saobraćaju za sličnu relaciju, a na osnovu potvrde javnog preduzeća.
Poslodavac po pravilu vrši naknadu troškova prevoza za dolazak na rad i odlazak sa rada kupovinom mesečne pretplatne karte na početku meseca za naredni mesec, za relacije gde je to omogućeno.
Izuzetno, na zahtev zaposlenog poslodavac može doneti odluku da isplatu vrši u novcu u visini cene mesečne pretplatne karte.
Poslodavac je dužan da od ovlašćenih prevoznika obezbedi potvrde o ceni pojedinačnih karata i pretplatnih karata.
Zaposleni je dužan da poslodavcu da izjavu o mestu stanovanja i prevoza koji koriste za dolazak na rad i odlazak sa rada.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu troškova i to:
- mesečnu naknadu za troškove ishrane u toku rada u visini do 15% prosečne zarade u Republici Srbiji na osnovu poslednje objavljenog podatka organa za statistiku, ovaj iznos biće utvrđen planom i programom poslovanja koji će pre usvajanja od strane osnivača sporazumno utvrditi poslodavac i reprezentativni sindikat.
- Zaposleni ima pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora u visini 1/12 mesečno od prosečne isplaćene neto zarade po zaposlenom u Republici Srbiji za decembar prethodne godine.
Zaposleni koji ima pravo na godišnji odmor u trajanju kraćem od 20 radnih dana, ili je iskoristio manji broj dana od punog prava na godišnji odmor ima pravo na srazmerni iznos regresa.
Zaposleni koji iz razloga utvrđenih članom 63. ovog ugovora ima pravo na naknadu štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora, ima pravo i na naknadu štete za neisplaćeni regres u visini utvrđenoj ovim članom.
Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati druga primanja koja ne ulaze u zaradu i to:
- otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi korišćenja prava na penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti, najmanje u visini iznosa tri zarade koju bi radnik ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina, s tim što tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od dve prosečne zarade po zaposlenom isplaćene kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata otpremnine, odnosno dve prosečne zarade isplaćene u gradu Požarevcu, prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike ako je to za zaposlenog povoljnije;
- pomoć zaposlenom za rođenje svakog deteta, u visini neoporezivog iznosa u skladu sa zakonom
- naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti bračnog druga, dece i roditelja zaposlenog; u slučaju smrti deteta ukoliko su oba roditelja zaposlena u preduzeću pravo na naknadu pripada samo jednom roditelju; u slučaju smrti roditelja ukoliko su u preduzeću zaposlena rođena braća ili sestre pravo na naknadu pripada samo jednom od zaposlenih;
- naknada troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti zaposlenog pripada bračnom drugu i deci, a roditeljima samo u slučaju da zaposleni nema bračnog druga i decu; naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.
Odluku o isplati i načinu isplate drugih primanja iz stava 1. ovog člana donosi poslodavac.
Poslodavac može deci zaposlenog uzrasta do 10 godina života da obezbedi poklon za Božić i Novu godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa, koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana.
Pravo iz prethodnog stava, deca čija su oba roditelja zaposlena u preduzeću, mogu ostvariti samo preko jednog zaposlenog roditelja.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu povodom godišnjice neprekidnog rada u preduzeću, i to:
- za 10 godina - u visini 1 zarade,
- za 20 godina - u visini 1,5 zarade;
- za 30 godina - u visini 2 zarade;
- za 40 godina - u visini 3 zarade.
Zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatra se prosečna neto zarada po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu povodom godišnjice rada - osnivanja preduzeća u iznosu koji se utvrdi u programima poslovanja za tu godinu.
Zaposleni imaju pravo na dobrovoljno penzijsko osiguranje i kolektivno osiguranje za slučaj bolesti i hirurških intervencija, a isplatu vrši poslodavac po dobijenoj saglasnosti od gradonačelnika grada Požarevca.
U skladu sa poslovima osnovne delatnosti, poslodavac je dužan da na svoj teret, kolektivno osigura zaposlene za slučaj smrti, povrede na radu, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti.
Poslodavac može, pored osiguranja iz stava 1. i 2. ovog člana, da osigura zaposlene koji rade na radnim mestima sa posebnim uslovima rada, u uvećanom iznosu, utvrđenim kolektivnim ugovorom kod poslodavca, od povreda na radu i profesionalnih oboljenja.
Poslodavac može zaposlenom da obezbedi pravo i isplati solidarnu pomoć u slučaju:
- teže bolesti zaposlenog ili članova uže porodice;
- zdravstvene rehabilitacije zaposlenog;
- nastupanja teže invalidnosti zaposlenog;
- ublažavanje posledica elementarnih nepogoda;
- nabavke lekova za zaposlene ili člana uže porodice;
- pomoći porodici umrlog zaposlenog;
- nabavke ortopedskih pomagala i ortopedskih proteza i teškog materijalnog stanja zaposlenog.
Solidarnu pomoć iz prethodnog stava za slučajeve iz alineje 1) do 4) poslodavac može isplatiti u iznosu od jedne do tri prosečne zarade u privredi grada Požarevca u mesecu koji prethodi mesecu u kome se vrši isplata, a za slučajeve iz alineje 5) do 7) do iznosa troškova prema priloženim računima.
Pod članovima uže porodice u smislu alineje 1) i 5) stava 1. ovog člana, smatraju se bračni drug i deca, a samo izuzetno i roditelji zaposlenog u slučaju da nemaju drugih primanja.
Pravo na solidarnu pomoć iz alineje 6) stava 1. ovog člana u slučaju smrti zaposlenog poslodavac može isplatiti: bračnom drugu i deci umrlog zaposlenog, roditeljima umrlog ukoliko nije imao bračnog druga niti decu, braći, sestrama ukoliko nije imao bračnog druga, decu niti roditelje.
Poslodavac može zaposlenima da isplati zaradu iz dobiti u skladu sa zakonom u visini koju utvrđuje Upravni odbor, uz saglasnost osnivača.
Odluku o raspodeli dobiti i isplati zarade iz dobiti iz stava 1. ovog člana donosi Upravni odbor, na predlog direktora.
Pravo na zaradu iz dobiti ima i zaposleni:
- koji je u delu poslovne godine odsustvovao sa rada zbog privremene nesposobnosti za rad;
- na porodiljskom odsustvu koji je poslovnu godinu ili deo poslovne godine za koju se vrši isplata zarade iz dobiti, proveo na radu;
- koji je započeo da koristi penziju tokom ili po isteku poslovne godine za koju se vrši isplata zarade iz dobiti;
- kome je u toku poslovne godine prestao radni odnos.
Iznos zarade iz dobiti utvrđuje se srazmerno isplaćenoj zaradi koju je zaposleni ostvario za godinu za koju se vrši isplata zarada iz dobiti.
Usled poremećaja poslovanja poslodavca, zaposlenom se može isplaćivati minimalna zarada.
Minimalna zarada za standardni učinak i puno radno vreme, odnosno vreme koje se izjednačava sa punim radnim vremenom za zaposlene u preduzeću, isplaćuje se u visini minimalne zarade utvrđene odlukom Socijalnoekonomskog saveta Republike Srbije uvećane za 20% a u skladu sa finansijskim mogućnostima preduzeća.
Poslodavac može minimalnu zaradu isplaćivati na osnovu posebne odluke Upravnog odbora donete uz saglasnost sindikata u periodu ne dužem od šest meseci u toku kalendarske godine.
Prilikom donošenja odluke, poslodavac zajedno sa sindikatom precizira rokove isplate razlike između isplaćene minimalne zarade i zarade zaposlenog koju bi ostvario na poslovima na koje je raspoređen.
6.1. Opšte odredbe o prestanku radnog odnosa
Radni odnos prestaje:
- istekom roka za koji je zasnovan;
- kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 17 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju;
- sporazumom između zaposlenog i poslodavca;
- otkazom ugovora o radu od strane poslodavca i zaposlenog;
- na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života;
- smrću zaposlenog;
- u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.
Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca:
- ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti danom dostavljanja pravosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti;
- ako mu je, po odredbama zakona, odnosno pravosnažnoj odluci suda ili drugog organa zabranjeno da obavlja određene poslove, a ne može da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova danom dostavljanja pravosnažne odluke;
- ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od šest meseci danom stupanja na izdržavanje kazne;
- ako mu je izrečena mera bezbednosti, vaspitna ili zaštitna mera u trajanju dužem od šest meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada danom početka primenjivanja te mere;
- u slučaju prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom.
6.2. Sporazumni prestanak radnog odnosa
Radni odnos može da prestane na osnovu pismenog sporazuma poslodavca i zaposlenog.
Pre potpisivanja sporazuma, poslodavac je dužan da zaposlenog pismenim putem obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prva za slučaj nezaposlenosti.
6.3. Otkaz od strane zaposlenog
Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaže Ugovor o radu.
Otkaz Ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pismenom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa.
U slučaju otkaza iz stava 1. ovog člana, zbog povrede obaveza od strane poslodavca utvrđenih zakonom. opštim aktom, ovim ugovorom ili ugovorom o radu, zaposleni ima sva prava iz radnog odnosa, kao u slučaju da mu je nezakonito prestao radni odnos.
6.4. Otkaz od strane poslodavca
Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to:
- ako je utvrđeno da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;
- ako zaposleni svojom krivicom čini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu;
- ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca;
- ako zaposleni učini krivično delo na radu ili u vezi sa radom;
- ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za neplaćeno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa u smislu Zakona o radu i ovog ugovora;
- ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad;
- ako zaposleni odbije zaključenje aneksa ugovora o radu u smislu člana 171. stav 1. tačka 1) do 4) Zakona o radu;
- ako zaposleni odbije zaključenje aneksa ugovora o radu u vezi sa članom 33. stav 1. tačka 10) Zakona o radu;
- ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.
Ako zaposleni odbije zaključivanje aneksa ugovora o radu u smislu člana 164. ovog ugovora.
Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, u slučaju iz člana 124. stava 1. tačka 1) do 6) ovog ugovora zaposlenog pismenim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja.
U upozorenju iz prethodnog stava poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.
Poslodavac može da, u slučaju da postoje olakšavajuće okolnosti ili ako priroda povrede radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline nije dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu, u upozorenju zaposlenog obavesti da će mu otkazati ugovor o radu ako ponovo učini istu ili sličnu povredu, bez ponovnog upozorenja.
Poslodavac je dužan da upozorenje iz prethodnog člana ovog ugovora dostavi na mišljenje sindikatu čiji je zaposleni član.
Sindikat je dužan da dostavi mišljenje u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja.
Otkaz ugovora o radu iz člana 124. stava 1. tačka 9) ovog ugovora poslodavac može dati zaposlenom samo, ako ne može da mu obezbedi obavljanje drugih poslova, odnosno da ga osposobi za rad na drugim poslovima.
Poslodavac ne može, u slučaju otkaza ugovora o radu zaposlenom iz člana 124. stav 1. tačka 9) ovog ugovora, na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od šest meseci od dana prestanka radnog odnosa.
Ako pre isteka roka iz prethodnog stava ovog člana nastane potreba za obavljanjem istih poslova, prednost za zaključivanje ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos.
Opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu, u smislu člana 124. ovog ugovora, ne smatra se:
- privremena sprečenost za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja;
- korišćenje porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta;
- odsluženje ili dosluženje vojnog roka;
- članstvo u političkoj organizaciji, sindikatu, pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo, veroispovest, političko ili drugo uverenje ili neko drugo lično svojstvo zaposlenog;
- delovanje u svojstvu predstavnika zaposlenih u skladu sa zakonom;
- obraćanje zaposlenog sindikatu ili organima nadležnim za zaštitu prava iz radnog odnosa u skladu s zakonom i ovim ugovorom.
6.5. Postupak u slučaju otkaza
Otkaz ugovora o radu iz člana 124. stav 1. tačka 1), 2), 3), 5) i 6) poslodavac može dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od šest meseci od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza.
Otkaz ugovora o radu iz člana 124. stav 1. tačka 4) ovog ugovora poslodavac može dati zaposlenom, najkasnije do isteka roka zastarelosti utvrđenog zakonom za krivično delo.
Ugovor o radu otkazuje se rešenjem i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.
Rešenje mora da se dostavi zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog.
Ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi rešenje u smislu prethodnog stava ovog člana, dužan je da o tome sačini pismenu belešku.
U slučaju stava 3. ovog člana rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca i po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim.
Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja iz stava 1. ovog člana, osim ako istim nije određen drugi rok.
Zaposleni je dužan da narednog dana od dana prijema rešenja u pisanom obliku obavesti poslodavca ako želi da spor rešava pred arbitrom, u skladu sa zakonom.
Poslodavac je dužan da zaposlenom, u slučaju prestanka radnog odnosa, isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.
Isplatu obaveza iz prethodnog stava poslodavac je dužan da izvrši najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.
Postupak za proveru ostvarenih rezultata ili utvrđivanja potrebnih znanja i sposobnosti zaposlenog pokreće se rešenjem direktora na osnovu predloga neposrednog rukovodioca.
Rešenje iz stava 1. ovog člana sadrži ime i prezime zaposlenog, poslove koje zaposleni obavlja i dokaze koji ukazuju na neostvarenje predviđenih rezultata rada ili nepostojanje potrebnih znanja i sposobnosti.
Presudne činjenice koje ukazuju da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada i nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi kod poslodavca, utvrđuje komisija koju obrazuje generalni direktor, sastavljena od najmanje tri člana od kojih je jedan predstavnik organizacije sindikata a ostali članovi komisije biraju se iz redova zaposlenih sa najmanje istim stepenom stručne spreme kao zaposleni čije se znanje i sposobnosti proveravaju, koji rade na istim ili sličnim poslovima.
Zaposlenom koji ne ostvaruje potrebne rezultate ili nema potrebna znanja i sposobnosti može se otkazati ugovor o radu, u skladu sa zakonom.
Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti ima pravo i dužnost da ostane na radu u trajanju najmanje mesec dana, a najduže tri meseca (u daljem tekstu; otkazni rok), u zavisnosti od ukupnog staža osiguranja, i to:
- mesec dana, ako je navršio do 10 godina staža osiguranja;
- dva meseca, ako je navršio preko 10 do 20 godina staža osiguranja;
- tri meseca, ako je navršio preko 20 godina staža osiguranja.
Otkazni rok počinje da teče narednog dana od dana dostavljanja rešenja o otkazu Ugovora o radu.
Zaposleni može, u sporazumu sa poslodavcem ili zaposlenim koga on ovlasti, da prestane sa radom i pre isteka otkaznog roka, s tim što mu se za to vreme obezbeđuje naknada zarade u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu.
Ako je zaposleni pozvan na vojnu vežbu, odnosno dosluženje vojnog roka, ili ako je postao privremeno sprečen za rad u toku vremena za koje je dužan da ostane na radu, na njegov zahtev, tok tog vremena se zaustavlja i nastavlja da teče po povratku sa vežbe, odnosno vojnog roka ili po prestanku privremene sprečenosti za rad.
Poslodavac je dužan da donese Program rešavanja viška zaposlenih (u daljem tekstu: program), ako utvrdi da će zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u okviru perioda od 30 dana doći do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodređeno vreme, i to za maksimalno 10% od ukupnog broja zaposlenih na neodređeno vreme.
Program je dužan da donese poslodavac kada utvrdi da će doći do prestanka potrebe za radom najmanje 6% zaposlenih u okviru perioda od 90 dana, iz razloga navedenih u stavu 1. ovog člana, bez obzira na ukupan broj zaposlenih kod poslodavca.
Poslodavac je dužan da, pre donošenja programa, u saradnji sa sindikatom i republičkom organizacijom nadležnom za zapošljavanje, preduzme odgovarajuće mere za novo zapošljavanje viška zaposlenih.
Program naročito sadrži:
- razloge prestanka potrebe za radom zaposlenih;
- ukupan broj zaposlenih kod poslodavca;
- broj, kvalifikacionu strukturu, godine starosti i staž osiguranja zaposlenih koji su višak i poslove koje obavljaju;
- kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih koje zajednički utvrđuju reprezentativni sindikat i poslodavac;
- mere za zapošljavanje: premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija ili dokvalifikacija, nepuno radno vreme ali ne kraće od polovine punog radnog vremena i druge mere;
- sredstva za rešavanje socijalnoekonomskog položaja viška zaposlenih;
- rok u kome će biti otkazan ugovor o radu.
Poslodavac je dužan da predlog programa dostavi sindikatu i republičkoj organizaciji nadležnoj za zapošljavanje, najkasnije osam dana od dana utvrđivanja predloga Programa, radi davanja mišljenja.
Određivanje zaposlenih za čijim je radom prestala potreba vrši nadležni organ poslodavca, primenom kriterijuma utvrđenih zakonom i kolektivnim ugovorima.
Kriterijumi se primenjuju po redosledu utvrđenom ovim kolektivnim ugovorom.
Rezultati rada utvrđuju se na osnovu ostvarenih učinaka prema utvrđenim normativima i standardima rada.
Ako kod poslodavca nisu utvrđeni normativi i standardi, rezultati rada se utvrđuju na osnovu obrazložene ocene neposrednog rukovodioca zasnovane na elementima: kvaliteta obavljenog posla; samostalnosti u radu i inovacija; efikasnosti rada; odnosa prema radu, radnim zadacima i sredstvima rada, kao i dužini isplaćenih odsustava, a vezano za izvršavanje poslova radnog mesta, plana rada i drugih pokazatelja.
Rezultati rada iz st. 1. i 2. ovog člana utvrđuju se za period od najmanje godinu dana.
Ako zaposleni ostvaruju jednake rezultate rada, primenjuje se dopunski kriterijum: imovno stanje zaposlenog.
Imovno stanje zaposlenog se utvrđuje na osnovu:
1. ostvarenog prihoda po članu zajedničkog porodičnog domaćinstva po osnovu zarade, drugih primanja i prihoda od imovine u poslednjoj kalendarskoj godini;
2. tržišne vrednosti nepokretnosti koju u svojini ima zaposleni ili član njegovog zajedničkog porodičnog domaćinstva.
Prihod i tržišna vrednost nepokretnosti, u smislu stava 2. ovog člana, utvrđuje se na osnovu dokumentacije, odnosno isprava nadležnog organa.
Imovno stanje zaposlenog utvrđuje nadležni organ poslodavca.
Prednost ima zaposleni sa slabijim imovnim stanjem.
Ako zaposleni ostvaruju jednake rezultate rada i imaju jednako imovno stanje, primenjuju se sledeći kriterijumi:
1. broj članova porodice koji ostvaruju zaradu, pri čemu prednost ima zaposleni sa manjim brojem članova porodice koji ostvaruju zaradu;
2. dužina radnog staža, pri čemu prednost ima zaposleni sa dužim radnim stažom;
3. zdravstveno stanje zaposlenog i članova njegove uže porodice, pri čemu prednost ima zaposleni, ako on ili član njegove uže porodice boluje od težeg oboljenja, prema nalazu nadležnog zdravstvenog organa;
4. broj dece na školovanju, pri čemu prednost ima zaposleni koji ima više dece na školovanju.
Zaposlenoj ženi sa detetom do dve godine života, čiji je ukupan mesečni prihod po članu domaćinstva do visine minimalne zarade, ne može prestati radni odnos po osnovu prestanka potrebe za njenim radom.
Poslodavac ne može doneti odluku o prestanku radnog odnosa po osnovu viška invalidu rada koji je invalidnost stekao radom kod tog poslodavca, bez njegove saglasnosti, kao ni zaposlenom sa određenim godinama staža osiguranja utvrđenih posebnim, odnosno kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati otpremninu u iznosu koji ne može biti niži od jedne trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu, a koja ne može biti niža od 50% prosečne zarade po zaposlenom u Republici, prema poslednjem objavljenom podatku nadležnog organa za poslove statistike, na dan isplate otpremnine, ako je to za zaposlenog povoljnije.
Sindikat je dužan da dostavi mišljenje na predlog programa u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga programa.
Poslodavac je dužan da razmotri i uzme u obzir predloge republičke organizacije nadležne za zapošljavanje i mišljenje sindikata, i da ih obavesti o svom stavu u roku od osam dana.
Radni odnos zaposlenom za čijim je radom prestala potreba ne može prestati:
- zaposlenoj za vreme trudnoće ili sa detetom do 2 godine starosti;
- zaposlenom samohranom roditelju;
- zaposlenom čije dete ima teški invaliditet;
- ako oba bračna druga rade u istoj ustanovi jednom od bračnih drugova i zaposlenom muškarcu koji ima najmanje 30 godina staža osiguranja i zaposlenja ženi koja ima najmanje 25 godina staža osiguranja, bez njihove saglasnosti.
Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu člana 124. stav 1. tačka 9) ovog ugovora, zaposlenom isplati otpremninu.
Otpremnina iz stava 1. ovog člana ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu, za prvih deset godina provedenih u radnom odnosu i četvrtine zarade zaposlenog, za svaku narednu navršenu godinu rada u radnom odnosu preko deset godina provedenih u radnom odnosu.
Zaradom u smislu prethodnog člana smatra se prosečna mesečna zarada zaposlenog isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina.
Zaposleni kome poslodavac posle isplate otpremnine iz člana 110. ovog ugovora otkaže ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom ostvaruje pravo na novčanu naknadu i pravo na penzijsko-invalidsko osiguranje i zdravstvenu zaštitu, u skladu sa propisima o zapošljavanju.
Upravni odbor preduzeća formiraće zajedničku Komisiju za socijalni dijalog sastavljenu od predstavnika poslodavca i reprezentativnog sindikata.
Zadatak ove komisije je: izrada socijalnog programa za zaposlene, programa racionalizacije broja zaposlenih, programa prestrukturiranja i unapređenja poslovanja osnovne delatnosti i izrada kriterijuma za dodatno stimulisanje neposrednih izvršilaca u osnovnoj delatnosti.
Socijalnim programom mogu se utvrditi drugačiji kriterijum i otpremnine u većim iznosima od utvrđenih ovim ugovorom.
Ukoliko se sredstva za isplatu otpremnina po osnovu rešavanja tehnološkog viška obezbeđuju iz budžeta osnivača, kriterijumi za utvrđivanje visine primenjivaće se iz Programa za rešavanje tehnološkog viška zaposlenih, koji zaključi osnivač i reprezentativni sindikati.
Ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne može da radi u svoje ime i za svoj račun, kao i u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica, bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu (u daljem tekstu: zabrana konkurencije).
Zabrana konkurencije može da se utvrdi samo ako postoje uslovi da zaposleni radom kod poslodavca stekne nova, posebna važna tehnološka znanja, širok krug poslovnih partnera ili da dođe do saznanja važnih poslovnih informacija i tajni.
Zabrana konkurencije važi za teritoriju grada Požarevca, a odnosi se na poslove iz osnovne delatnosti poslodavca.
Ako zaposleni prekrši zabranu konkurencije, poslodavac ima pravo da od zaposlenog zahteva naknadu štete.
Ugovorom o radu poslodavac i zaposleni mogu da ugovore zabranu konkurencije u smislu člana 149. ovog ugovora i naknadu štete po prestanku radnog odnosa, u roku koji ne može da bude duži od dve godine po prestanku radnog odnosa.
Zabrana konkurencije iz stava 1. ovog člana može se ugovoriti ako se poslodavac ugovorom o radu obaveže da će zaposlenom isplatiti novčanu naknadu u ugovorenoj visini.
Zaposleni je odgovoran za štetu koju na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokuje poslodavcu, u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih, svaki zaposleni odgovoran je za deo štete koju je prouzrokovao.
Ako se za zaposlenog iz stava 2, ovog člana ne može utvrditi deo štete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i štetu nadoknađuju u jednakim delovima.
Ako je više zaposlenih prouzrokovalo štetu krivičnim delom sa umišljajem, za štetu odgovaraju solidarno.
Postupak utvrđivanja odgovornosti zaposlenog pokreće se na osnovu pismene prijave ili neposrednog saznanja direktora i obuhvata: imenovanje komisije za utvrđivanje činjeničnog stanja, postupak utvrđivanja činjeničnog stanja, pismeni izveštaj komisije i odluku direktora sa obrazloženjem.
Visina štete utvrđuje se na osnovu cenovnika ili knjigovodstvene evidencije vrednosti stvari.
Ako se visina štete ne može utvrditi u tačnom iznosu, odnosno na osnovu cenovnika ili knjigovodstvene evidencije ili bi utvrđivanje njenog iznosa prouzrokovalo nesrazmerne troškove, visinu naknade štete utvrđuje poslodavac u paušalnom iznosu, procenom štete ili veštačenjem stručnog lica.
Kad utvrdi sve činjenice i okolnosti od uticaja na odgovornost zaposlenog, poslodavac donosi odluku kojom se zaposleni obavezuje da nadoknadi štetu, ili se oslobađa od odgovornosti.
Ako poslodavac nađe da je zaposleni dužan da naknadi štetu, određuje način kako će zaposleni štetu da nadoknadi, i u kom roku.
Poslodavac može zaposlenog obavezati da štetu naknadi u novcu ili, ako je to moguće, popravkom ili dovođenjem oštećene stvari u stanje u kome je postojalo pre nastupanja štete.
O tome da li pristaje ili ne pristaje da naknadi štetu, zaposleni je dužan da da pisanu izjavu.
Ako zaposleni ne pristane da nadoknadi štetu ili ne nadoknadi štetu u roku od tri meseca od dana davanja izjave da pristaje da štetu nadoknadi, o šteti odlučuje nadležni sud.
Zaposleni koji je u radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao štetu trećem licu, a koju je nadoknadio poslodavac, dužan je da poslodavcu nadoknadi iznos isplaćene štete.
Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu nadoknadi štetu, u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Ako se u roku od 30 dana od dana pretrpljene povrede ili štete na radu, ili u vezi sa radom poslodavac i zaposleni ne sporazumeju o naknadi štete, zaposleni ima pravo da naknadu štete zahteva pred nadležnim sudom.
V UDALJENJE ZAPOSLENOG SA RADA
Zaposleni može da bude privremeno udaljen sa rada:
- ukoliko je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom ili ako je učinio povredu radne obaveze koja ugrožava imovinu veće vrednosti utvrđene ovim ugovorom ili ugovorom o radu;
- ukoliko je priroda povrede radne obaveze, odnosno kršenja radne discipline, ili ponašanje zaposlenog takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca pre isteka roka iz člana 124. stav 1. i člana 125. stav 2. ovog ugovora.
Zaposleni kome je određen pritvor udaljuje se sa rada od prvog dana pritvora, dok pritvor traje.
Udaljenje zaposlenog sa rada iz člana 158. ovog ugovora može da traje najduže tri meseca, a po isteku tog perioda poslodavac je dužan da zaposlenog vrati na rad ili mu otkaže ugovor o radu ako za to postoje opravdani razlozi iz člana 124. stav 1. tačka 2) do 4) ovog ugovora.
Za vreme privremenog udaljenja zaposlenog sa rada u smislu čl. 158. i 159. ovog ugovora, zaposlenom pripada naknada zarade u visini jedne četvrtine, a ako izdržava porodicu jedne trećine osnovne zarade.
Naknada zarade za vreme privremenog udaljenja sa rada, u smislu člana 159. ovog ugovora isplaćuje se na teret organa koji je odredio pritvor.
Zaposlenom za vreme privremenog udaljenja sa rada, u smislu čl. 158. i 159. ovog ugovora, pripada razlika između iznosa naknade primljene po osnovu člana 147. ovog ugovora i punog iznosa osnovne zarade, i to:
- ako krivični postupak protiv njega bude obustavljen pravosnažnom odlukom, ili ako pravosnažnom odlukom bude oslobođen optužbe, ili je optužba protiv njega odbijena, ali ne zbog nenadležnosti;
- ako zaposlenom ne prestane radni odnos u smislu člana 124. stav 1, tačka 2) do 4) ovog ugovora.
Poslodavac može zaposlenom zbog povrede radne obaveze ili nepoštovanja radne discipline u smislu člana 125 stav 1. tačka 2) i 3) ovog ugovora da, umesto otkaza ugovora o radu, izrekne meru privremenog udaljenja sa rada bez naknade zarade, ako smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno radne discipline, nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos.
Mera udaljenja sa rada iz prethodnog stava može se izreći u trajanju od jednog do tri radna dana.
Poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (u daljem tekstu: aneks ugovora):
1) radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada;
2) radi premeštaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca, u skladu sa članom 168. ovog ugovora;
3) radi upućivanja na rad na odgovarajući posao kod drugog poslodavca, u skladu sa članom 168. ovog ugovora;
4) ako je zaposlenom koji je višak obezbedio ostvarivanje prava iz člana 125. ovog ugovora;
5) iz člana 19. stav 1. tačka 10) i 11) ovog ugovora;
Odgovarajući posao u smislu stava 1. tačka 1) i 3) ovog člana smatra se posao za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu.
Uz ponudu za zaključivanje aneksa ugovora poslodavac je dužan da zaposlenom u pisanom obliku dostavi i razloge za ponudu, rok u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi i pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude.
Zaposleni je dužan da se izjasni o ponudi za zaključivanje aneksa ugovora u roku koji odredi poslodavac, a koji ne može biti kraći od osam radnih dana.
Smatra se da je zaposleni odbio ponudu za zaključivanje aneksa ugovora ako se ne izjasni u roku iz prethodnog stava.
Ako zaposleni prihvati ponudu za zaključivanje aneksa ugovora, zadržava pravo da pred nadležnim sudom osporava zakonitost tog ugovora.
Zaposleni može da bude premešten u drugo mesto rada:
- ako je delatnost poslodavca takve prirode da se rad odvija u mestima van sedišta poslodavca, odnosno njegovog organizacionog dela;
- ako je udaljenost od mesta u kome zaposleni radi do mesta u koje se premešta na rad manja od 50 km i ako je organizovan redovan prevoz koji omogućava blagovremeni dolazak na rad i povratak sa rada i obezbeđena naknada troškova prevoza u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju.
Zaposleni može da bude premešten u drugo mesto rada van slučajeva iz prethodnog stava samo uz lični pristanak.
Zaposleni može da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca na odgovarajući posao, ako je privremeno prestala potreba za njegovim radom, dat u zakup poslovni prostor ili zaključen ugovor o poslovnoj saradnji, dok traju razlozi za njegovo upućivanje, a najduže godinu dana.
Zaposleni može, uz svoju saglasnost, u slučajevima iz prethodnog stava i u drugim slučajevima utvrđenim ovim ugovorom ili ugovorom o radu, da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca i duže od godinu dana, dok traju razlozi za njegovo upućivanje.
Zaposleni može da bude privremeno upućen u drugo mesto rada ukoliko su ispunjeni uslovi iz člana 152. stav 1. tačka 2) ovog ugovora.
Zaposleni sa poslodavcem kod koga je upućen na rad zaključuje ugovor o radu na određeno vreme.
Ugovorom o radu zaposlenom se ne mogu utvrditi manja prava od prava koja je imao kod poslodavca koji ga je uputio na rad.
Po isteku roka na koji je upućen na rad kod drugog poslodavca, zaposleni ima pravo da se vrati na rad kod poslodavca koji ga je uputio.
VII OSTVARIVANJE I ZAŠTITA PRAVA ZAPOSLENIH
O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlučuje generalni direktor ili zaposleni koga on ovlasti.
Ovlašćenje iz stava 1. ovog člana daje se u pismenom obliku.
Zaposlenom se u pismenom obliku lično dostavlja svaki poziv, obaveštenje, rešenje ili bilo koji drugi akt koji se odnosi na ostvarivanje prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa, sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku, uz njegov potpis da je isto primio.
U slučaju da je zaposleni odsutan sa rada iz bilo kog razloga, ili nije u mogućnosti da neposredno primi akt iz stava 3. dostava se vrši slanjem preporučene pošiljke ili telegrama na poslednju adresu koju je zaposleni prijavio u preduzeću.
Ukoliko zaposleni odbije prijem akata, ako je njegova adresa nepoznata, ili se dostava ne može izvršiti slanjem preporučene pošiljke ili telegrama iz bilo kog razloga, dostavljanje se vrši isticanjem na oglasnoj tabli preduzeća, a po proteku roka od tri dana smatra se da je dostavljanje zaposlenom izvršeno.
7.2. Zaštita pojedinačnih prava
Ako nastane spor između poslodavca i zaposlenog poslodavac i zaposleni mogu sporno pitanje rešiti sporazumno.
Sporna pitanja u smislu ovog člana rešava arbitar.
Arbitra sporazumom određuju strane u sporu iz reda stručnjaka u oblasti koja je predmet spora.
Rok za pokretanje postupka pred arbitrom je tri dana od dana dostavljanja rešenja zaposlenom.
Arbitar je dužan da donese odluku u roku od deset dana od dana podnošenja zahteva za sporazumno rešavanje spornih pitanja.
Za vreme trajanja postupka pred arbitrom zbog otkaza ugovora o radu, zaposlenom miruje radni odnos.
Ako arbitar u roku iz stava 5. ovog člana ne donese odluku, rešenje o otkazu ugovora o radu postaje izvršno.
Odluka arbitra je konačna i obavezuje poslodavca i zaposlenog.
Protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član, ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom.
Rok za pokretanje spora je 90 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.
VIII ORGANIZOVANJE PROCESA ŠTRAJKA
Način organizovanja i sprovođenja štrajka vrši se u skladu sa Zakonom o štrajku i kolektivnim ugovorom. Štrajkom se ne sme ugroziti pravo na život, zdravlje i ličnu sigurnost.
Osnivač svojim aktom utvrđuje minimum procesa rada za vreme trajanja štrajka.
O utvrđenom minimumu procesa rada obaveštavaju se, pored Javnih komunalnih preduzeća, svi korisnici preko sredstava javnog informisanja, imajući na umu da preduzeće pruža usluge koje su od značaja za funkcionisanje grada.
Ukoliko se zbog neobezbeđivanja prava iz ovog ugovora, organizuje štrajk, sprovodiće se u skladu sa zakonom a zaposlenima koji u njemu učestvuju obezbediće se prava u skladu sa zakonom.
Poslodavac je dužan da, u skladu sa zakonom, zaposlenima omogući sindikalno organizovanje i sprovođenje aktivnosti usmerenih na poboljšanju njihovih uslova rada i ukupnog životnog položaja.
Sindikat ne može biti raspušten ili njegova delatnost obustavljena ili zabranjena aktom poslodavca.
Zaposleni pristupa sindikatu dobrovoljnim potpisivanjem pristupnice.
Poslodavac je dužan da sindikalnoj organizaciji kod poslodavca, bez naknade, posredstvom službi poslodavca:
- odbije iznos sindikalne članarine od zarade zaposlenog i uplati ga na odgovarajući račun sindikata, u skladu sa statutom;
- vrši uplatu na račun fondova koje sindikat osniva;
- vrši obradu podataka o uplati članarine i daje na uvid sindikalnom rukovodstvu;
Sindikat ne može biti raspušten ili njegova delatnost obustavljena, ili zabranjena aktom poslodavca.
Zaposleni pristupa sindikatu dobrovoljnim potpisivanjem pristupnice.
Poslodavac je obavezan da sindikatu omogući delovanje u skladu sa njegovom ulogom i zadacima iz zakona i kolektivnih ugovora i to:
- da pokreće inicijative, podnosi zahteve i predloge i da zauzima stavove o svim pitanjima od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih i uslove rada;
- da se informiše o pitanjima koja su od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih;
- da se poziva sa dostavljenim materijalima, da prisustvuje sednicama na kojima se razmatraju mišljenja, predlozi, inicijative i zahtevi sindikata, odnosno na kojima se odlučuje o pojedinačnim pravima zaposlenih.
Poslodavac ima obavezu da reprezentativnu sindikalnu organizaciju obaveštava o pitanjima iz svoje nadležnosti, koja su od bitnog značaja za ekonomski i radno-socijalni položaj zaposlenih, a naročito o:
- planu proizvodnje i realizaciji plana proizvodnje;
- godišnjem izveštaju o poslovanju preduzeća, iskazanom profitu i planiranoj raspodeli istog;
- strukturi ostvarenih troškova;
- učešću zarada u troškovima poslovanja poslodavca;
- planovima razvoja preduzeća;
- i drugim pitanjima, u skladu sa postignutim dogovorom.
Poslodavac je dužan da sindikatu omogući pristup svim poslovima kod poslodavca, kada je to potrebno u cilju zaštite prava zaposlenih utvrđenih zakonom i kolektivnim ugovorima, uz poštovanje uslova i standarda utvrđenih zakonom.
Poslodavac je dužan:
- da sindikatu obezbedi korišćenje prostorija bez plaćanja naknade i pružanje potrebnih stručnih, administrativnih i tehničkih usluga neophodnih za njegov rad, kao i izradu završnog računa;
- da omogući predsedniku povereniku reprezentativnog sindikata, predstavniku reprezentativnog sindikata na nivou Grada ili Republike izabranog u organe Sindikalne centrale da profesionalno obavlja funkciju, kako bi se sprovodile sve aktivnosti i zadaci, u interesu zaposlenih i poslodavca, koji proizilaze iz zakona i kolektivnih ugovora i da za to vreme prima naknadu zarade;
- da predsedniku sindikalne podružnice i sindikalnom povereniku reprezentativnog sindikata sporazumno obezbedi utvrđen broj plaćenih časova mesečno za obavljanje njegove funkcije, a ako se sporazum ne postigne jednu polovinu od plaćenih časova koji se obezbeđuju za predsednika tog sindikata:
- da predsednicima sindikalnih organizacija i sindikalnim poverenicima drugih (ne reprezentativnih) sindikata sporazumno obezbedi broj plaćenih časova mesečno za obavljanje funkcija, u skladu sa zakonom;
- da predstavnicima sindikata omogući informisanje zaposlenih, isticanjem obaveštenja na određenim mestima, pristupačnim zaposlenima i za to određena;
- da predstavnicima sindikata omogući odsustvovanje sa posla radi prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama i kongresima na koje su pozvani;
- da se mišljenja i predlozi reprezentativnog sindikata razmotre pre donošenja odluka od značaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih, i da se u odnosu na njih opredeli;
- da predsednika reprezentativnog sindikata poziva na sednice Upravnog odbora, a predsednike drugih sindikata na sednice, kada se razmatraju inicijative upućene od strane tih sindikata ili odlučuje o pitanjima koja se odnose na prava i obaveze zaposlenih.
Predsednik reprezentativnog sindikata koji profesionalno obavlja svoju dužnost za vreme trajanja mandata ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini zarade koju bi ostvario na poslovima na koje je raspoređen.
Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu i to: predstavniku zaposlenih u Upravnom i Nadzornom odboru poslodavca, predsedniku, članovima odbora i organizacionih delova sindikata osnovanog kod poslodavca, imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku.
Ako predstavnik zaposlenih iz prethodnog stava ne postupa u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu, poslodavac može da mu otkaže ugovor o radu.
Reprezentativni sindikat i drugi sindikati u preduzeću dužni su da svoj rad organizuju tako da ne smeta redovnom radu i funkcionisanju preduzeća i da ne remeti propisanu radnu disciplinu.
Poslodavac i svi sindikati koji deluju kod poslodavca zalagaće se za najveći mogući stepen međusobne saradnje, uvažavanja, demokratskog dijaloga i razumevanja.
10.1. Sporovi u zaključivanju i u primeni ovog kolektivnog ugovora (kolektivni radni spor)
Ukoliko nastane spor u postupku zaključivanja, odnosno izmena i dopuna ili primene ovog ugovora, ostvarivanje prava na sindikalno organizovanje i štrajk, smatra se da je nastao kolektivni radni spor.
U slučaju spora iz stava 1. ovog člana primenjivaće se odredbe Zakona o mirnom rešavanju sporova, odnosno propis koji donese ministar nadležan za poslove rada.
10.3. Rokovi zastarelosti potraživanja iz radnog odnosa
Sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze.
11.1. Privremeni i povremeni poslovi
Poslodavac može, za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini, sa određenim licem da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova, u skladu sa zakonom.
Lice sa kojim je zaključen ugovor u smislu stava 1. ovog člana ima pravo na penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje i pravo na osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalnog oboljenja.
Obveznik uplate doprinosa iz stava 2. ovog člana je poslodavac.
Poslodavac može, sa određenim licem, da zaključi ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, ili samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog rada.
11.3. Ugovor o zastupanju ili posredovanju
Poslodavac može da zaključi ugovor sa određenim licem radi obavljanja poslova zastupanja ili posredovanja.
Ugovorom o zastupanju ili posredovanju utvrđuje se pravo na naknadu za zastupanje ili posredovanje i druga međusobna prava, obaveze i odgovornosti lica koje obavlja poslove zastupanja ili posredovanja i poslodavca.
11.4. Ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju
Ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju poslodavac može da zaključi:
- sa nezaposlenim licem, radi obavljanja pripravničkog staža i polaganja stručnog ispita, kad je to zakonom odnosno pravilnikom predviđeno kao poseban uslov za samostalan rad u struci;
- sa licem koje želi da se stručno usavrši i stekne posebna znanja i sposobnosti za rad u svojoj struci, odnosno da obavi specijalizaciju, za vreme utvrđeno programom usavršavanja odnosno specijalizacije.
Poslodavac može licu iz stava 1. ovog člana da obezbedi novčanu naknadu i druga prava, u skladu sa zakonom, ovim ugovorom ili ugovorom o stručnom osposobljavanju i usavršavanju.
Novčana naknada iz stava 2. ovog člana ne smatra se zaradom u smislu ovog ugovora.
Zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najviše do jedne trećine punog radnog vremena.
Ugovorom o dopunskom radu utvrđuje se pravo na novčanu naknadu i druga prava i obaveze po osnovu rada.
Predstavnike zaposlenih u Upravnom i Nadzornom odboru imenuje i razrešava osnivač, na predlog zaposlenih.
Predstavnici zaposlenih predlažu se u Upravni i Nadzorni odbor preduzeća, u broju koji čine 1/3 ukupnog broja članova organa, na osnovu izjašnjenja svih zaposlenih i reprezentativnih sindikata.
Postupak za predlaganje i biranje članova Upravnog i Nadzornog odbora, do okončanja, vodi i za njega odgovara poslodavac sa reprezentativnim sindikatom, u skladu sa Statutom preduzeća.
Reprezentativni sindikat učestvuje u postupku promena preduzeća, a posebno svojinske transformacije ili ugovaranja koncesija preduzeća, i ima pravo davanja mišljenja i predloga.
Upravni odbor donosi Pravilnik o rešavanju stambenih potreba zaposlenih, uz mišljenje reprezentativnog sindikata.
Upravni odbor je dužan da, pre donošenja Pravilnika o zaštiti na radu, pribavi mišljenje reprezentativnog sindikata.
Poslodavac će ovlašćenom sindikalnom povereniku ili predstavniku organa sindikata van preduzeća omogućiti da, po zahtevu zaposlenog za zaštitu prava, izvrši uvid u primenu kolektivnog ugovora kod poslodavca i ostvarivanje prava zaposlenog, pod uslovom da zahtev nije rešen u postupku pred organima preduzeća.
XIII PREGOVARANJE I ZAKLJUČIVANJE KOLEKTIVNOG UGOVORA
12.7. Postupak za izmenu i dopunu kolektivnog ugovora
Postupak za izmenu i dopunu ovog ugovora pokreću učesnici ovog ugovora.
Izmene i dopune ovog Ugovora vrše se na način i po postupku na koje je i zaključen na osnovu pisanog predloga učesnika ugovora.
Učesnici ovog ugovora dužni su da u roku od 15 dana razmotre pisani predlog za izmenu i dopunu ovog ugovora i da o predlogu odluče.
12.2. Važenje i otkaz kolektivnog ugovora
Ovaj Ugovor se zaključuje na tri godine.
Potpisnici su obavezni da pregovore o novom kolektivnom ugovoru započnu najkasnije 60 dana pre isticanja roka na koji je ovaj Ugovor zaključen.
Pripremu predloga novog Ugovora vrši komisija na predlog potpisnika ovog Ugovora.
Važenje ovog Ugovora može prestati i pre roka iz člana 78. sporazumom svih učesnika ili otkazom samo jedne ugovorne strane.
U slučaju otkaza ovaj Ugovor se primenjuje najduže šest meseci od dana podnošenja otkaza, s tim što su učesnici dužni da postupak pregovaranja o razrešenju spornih pitanja započnu najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja otkaza.
Potpisnici ovog Ugovora mogu pokrenuti postupak zaključivanja novih, ukoliko se za to steknu zakonski uslovi.
Na sva pitanja koja nisu regulisana ovim Ugovorom neposredno se primenjuju odredbe zakona i Opšteg kolektivnog ugovora.
Učesnici u zaključivanju ovog ugovora mogu pred nadležnim sudom da ostvare zaštitu prava utvrđenih ovim ugovorom.
Ovaj ugovor stupa na snagu danom zaključenja, a primenjuje se osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku grada Požarevca.
Redakcija je zadržala numeraciju tačaka i podtačaka kako su one objavljene u "Sl. glasniku grada Požarevca", br. 10/2010.