ZAKONO POTVRĐIVANJU PROTOKOLA O REGISTRIMA ISPUŠTANJA I PRENOSA ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA UZ KONVENCIJU O DOSTUPNOSTI INFORMACIJA, UČEŠĆU JAVNOSTI U DONOŠENJU ODLUKA I PRAVU NA PRAVNU ZAŠTITU U PITANJIMA ŽIVOTNE SREDINE("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 8/2011) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Protokol o registrima ispuštanja i prenosa zagađujućih materija uz Konvenciju o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine, sačinjen 21. maja 2003. godine u Kijevu (Ukrajina), u originalu na engleskom, francuskom i ruskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Protokola o registrima ispuštanja i prenosa zagađujućih materija uz Konvenciju o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
PROTOKOL
O REGISTRIMA ISPUŠTANJA I PRENOSA ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA
Strane ovog protokola,
Pozivajući se na član 5. stav 9. i član 10. stav 2. Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine iz 1998. (Arhuska konvencija),
Prepoznajući da registri ispuštanja i prenosa zagađujućih materija obezbeđuju važan mehanizam za povećavanje korporativne odgovornosti, smanjenje zagađenja i unapređenja održivog razvoja, kako je navedeno u Luka deklaraciji usvojenoj na prvom sastanku Strana Arhuske konvencije,
Imajući u vidu 10. princip Rio deklaracije o životnoj sredini i razvoju iz 1992,
Takođe imajući u vidu principe i obaveze usaglašene na Konferenciji o životnoj sredini i razvoju Ujedinjenih nacija iz 1992, a naročito odredbe poglavlja 19 Agende 21,
Uzimajući u obzir Program za dalju implementaciju Agende 21, koji je usvojila Generalna Skupština Ujedinjenih nacija na svom devetnaestom specijalnom zasedanju, 1997. u kome je zahtevano, između ostalog, povećanje nacionalnih kapaciteta i sposobnosti za prikupljanje, obradu i širenje informacija, kako bi se javnosti olakšao pristup informacijama o globalnim pitanjima vezanim za životnu sredinu putem odgovarajućih sredstava,
Imajući u vidu Plan implementacije Svetskog samita o održivom razvoju iz 2002, koji podstiče razvoj usklađenih, integrisanih informacija o hemikalijama, kao što je putem nacionalnih registara o ispuštanju i prenosu zagađujućih materija,
Uzimajući u obzir rad Međudržavnog foruma o hemijskoj sigurnosti, naročito Bahija deklaraciju o hemijskoj sigurnosti iz 2000, Prioritete za akciju posle 2000. i Akcioni plan za Registar ispuštanja i prenosa /emisija zagađujućih materija,
Takođe uzimajući u obzir aktivnosti sprovedene u okviru Inter-organizacijskog programa za pravilno upravljanje hemikalijama,
Nadalje uzimajući u obzir rad Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, naročito Preporuku njenog Saveta o implementaciji registara ispuštanja i prenosa zagađujućih materija, u kojoj Savet zahteva od zemalja članica da uspostave i učine javno dostupnim nacionalne registre ispuštanja i prenosa zagađujućih materija,
U želji da se obezbedi mehanizam koji bi doprinosio sposobnosti svake osobe iz sadašnjih i budućih generacija da živi u životnoj sredini koja odgovara njenom zdravlju i blagostanju, obezbeđujući razvoj javno dostupnih informacionih sistema o životnoj sredini,
Takođe u želji da se obezbedi da se prilikom razvoja takvih sistema uzimaju u obzir principi koji doprinose održivom razvoju kao što je pristup predostrožnosti naveden u 15. principu Rio deklaracije o životnoj sredini i razvoju iz 1992,
Prepoznajući vezu između adekvatnih informacionih sistema o životnoj sredini i ostvarivanja prava sadržanih u Arhuskoj konvenciji,
Primećujući potrebu za saradnjom sa drugim međunarodnim inicijativama vezanim za zagađujuće materije i otpad, uključujući Stokholmsku konvenciju o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama iz 2001. godine i Bazelsku konvenciju o kontroli prekograničnog kretanja opasnih otpada i njihovom odlaganju iz 1989,
Prepoznajući da su ciljevi integrisanog pristupa smanjivanju zagađenja i količine otpada, koji su prouzrokovani radom industrijskih postrojenja i drugih izvora, usmereni da ostvare visok nivo zaštite životne sredine u celini, pomak prema održivom i za životnu sredinu prihvatljivom razvoju i zaštita zdravlja sadašnjih i budućih generacija,
Uverene u vrednost registara ispuštanja i prenosa zagađujućih materija kao rentabilnog sredstva za podsticanje unapređenja zaštite životne sredine, za obezbeđivanje dostupnosti informacija javnosti o zagađujućim materijama ispuštenim u i prenesenim u ili kroz zajednice, i za korišćenje od strane država za praćenje trendova, pokazivanje napretka u smanjenju zagađenja, praćenje poštovanja odredbi određenih međunarodnih sporazuma, utvrđivanje prioriteta i ocenjivanje napretka postignutog kroz politike i programe za životnu sredinu,
Verujući da registri ispuštanja i prenosa zagađujućih materija mogu doneti značajne koristi industriji kroz poboljšano upravljanje zagađujućim materijama,
Primećujući prilike za korišćenje podataka iz registara ispuštanja i prenosa zagađujućih materija, u kombinaciji sa zdravstvenim, ekološkim, demografskim, ekonomskim i drugim vrstama relevantnih informacija, u svrhu boljeg razumevanja potencijalnih problema, identifikovanja "crnih tačaka", preduzimanja preventivnih i mera ublažavanja, i utvrđivanja prioriteta vezanih za upravljanje životnom sredinom,
Prepoznajući važnost očuvanja privatnosti fizičkih lica koja su identifikovana ili mogu biti identifikovana prilikom obrade informacija o kojima se izveštava registrima ispuštanja i prenosa zagađujućih materija u skladu sa važećim međunarodnim standardima vezanim za zaštitu podataka,
Prepoznajući takođe važnost razvoja međunarodno kompatibilnih nacionalnih sistema registara ispuštanja i prenosa zagađujućih materija da bi se povećala uporedivost podataka,
Primećujući da mnoge zemlje članice Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu, Evropske Unije i Strane Sporazuma o slobodnoj trgovini u Severnoj Americi rade na prikupljanju podataka o ispuštanju i prenosu zagađujućih materija iz različitih izvora i na stavljanju tih podataka na raspolaganje javnosti, i naročito priznavajući dugo i vredno iskustvo određenih zemalja u ovoj oblasti,
Uzimajući u obzir različite pristupe postojećim registrima emisija i potrebu da se izbegne dupliranje, i stoga prepoznajući da je potreban određen stepen fleksibilnosti,
Urgirajući da se progresivno razvijaju nacionalni registri ispuštanja i prenosa zagađujućih materija,
Urgirajući takođe da se uspostavljaju veze između nacionalnih registara ispuštanja i prenosa zagađujućih materija i informacionih sistema o drugim ispuštanjima od značaja za javnost,
Sporazumele su se o sledećem:
Cilj ovog protokola je unapređenje dostupnosti informacija javnosti preko uspostavljanja usklađenih, integrisanih, nacionalnih registara ispuštanja i prenosa zagađujućih materija (PRTR1) u skladu sa odredbama ovog protokola, što bi moglo olakšati učešće javnosti u donošenju odluka po pitanjima životne sredine, kao i doprineti sprečavanju i smanjenju zagađenja životne sredine.
______________
1PRTR je skraćenica engleskog ekvivalenta ovog termina - Pollutant release and transfer register
Za svrhe ovog protokola,
1. "Strana" znači, osim ukoliko se u tekstu ne navodi drugačije, državu ili regionalnu organizaciju za ekonomsku integraciju navedenu u članu 24. koja se saglasila da bude obavezana ovim protokolom i za koju je Protokol na snazi;
2. "Konvencija" znači Konvencija o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine, sačinjena u Arhusu, Danska, 25. juna 1998;
3. "Javnost" znači jedno ili više fizičkih ili pravnih lica i, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i praksom, njihova udruženja, organizacije ili grupe;
4. "Kompleks" znači jedno ili više postrojenja na istoj lokaciji, ili susednim lokacijama, koja su u vlasništvu ili čiji je operater isto fizičko ili pravno lice;
5. "Nadležni organ" znači nacionalni organ ili organi, ili bilo koje drugo nadležno telo ili tela, koje Strana odredi da upravljaju nacionalnim sistemom registra ispuštanja i prenosa zagađujućih materija;
6. "Zagađujuća materija" znači supstanca ili grupa supstanci koja može biti štetna po životnu sredinu ili ljudsko zdravlje zbog njenih svojstava ili zbog njenog unošenja u životnu sredinu;
7. "Ispuštanje" znači svako unošenje zagađujućih materija u životnu sredinu, kao rezultat bilo kakve ljudske aktivnosti, bez obzira da li je namerno ili slučajno, rutinsko ili ne, uključujući izlivanje, emitovanje, ispuštanje, ubrizgavanje, odlaganje ili bacanje, kao i preko kanalizacionih sistema bez krajnjeg tretmana otpadnih voda;
8. "Prenos van lokacije" znači kretanje izvan granica kompleksa bilo zagađujućih materija ili otpada određenog za odlaganje ili preradu ili zagađujućih materija u otpadnim vodama određenih za tretman otpadnih voda;
9. "Difuzni izvori zagađivanja" podrazumeva mnogo malih ili rasutih izvora iz kojih zagađujuće materije mogu biti ispuštene u zemljište, u vodu ili vazduh, čiji kombinovani uticaj na ove elemente može biti značajan, a za koje je nepraktično prikupljati izveštaje od svakog pojedinačnog izvora;
10. Termin "nacionalni", u odnosu na obaveze propisane Protokolom Strana koje su regionalne organizacije za ekonomsku integraciju, se tumači kao da se primenjuje za region u pitanju osim ukoliko se ne navodi drugačije;
11. "Otpad" znači materije ili predmeti koji su:
a) odloženi ili ponovno iskorišćeni;
b) namenjeni odlaganju ili ponovnom iskorišćenju; ili
c) odredbe nacionalnog zakonodavstva nalažu njihovo obavezno odlaganje ili ponovno iskorišćenje;
12. "Opasan otpad" znači otpad koji odredbe nacionalnog zakonodavstva definišu kao opasan;
13. "Drugi otpad" znači otpad koji nije opasan otpad;
14. "Otpadne vode" znači korišćena voda koja sadrži materije ili predmete koji su predmet regulisanja nacionalnog zakonodavstva.
1. Svaka Strana preduzima neophodne zakonodavne, regulatorne i druge mere, i odgovarajuće izvršne mere, za sprovođenje odredbi ovog protokola.
2. Odredbe ovog protokola ne utiču na pravo Strane da održava ili uvede registre ispuštanja i prenosa zagađujućih materija koji su širi ili dostupniji javnosti nego što to zahteva ovaj protokol.
3. Svaka Strana preduzima neophodne mere kojima zahteva da zaposleni u nekom postrojenju i predstavnici javnosti koji prijave prekršaj nacionalnih zakona kojima se sprovodi ovaj protokol organima javne vlasti ne budu kažnjavani, gonjeni ili uznemiravani od strane tog postrojenja ili organa javne vlasti zbog svog akta prijavljivanja prekršaja.
4. U sprovođenju ovog protokola, svaka Strana se upravlja prema pristupu predostrožnosti navedenom u 15. principu Rio deklaracije o životnoj sredini i razvoju iz 1992.
5. Da bi se smanjilo duplo izveštavanje, sistemi registara ispuštanja i prenosa zagađujućih materija mogu se integrisati u onoj meri u kojoj je to izvodljivo sa postojećim izvorima informacija kao što su mehanizmi izveštavanja za licence i dozvole za rad.
6. Strane nastoje da postignu usklađivanje nacionalnih registara ispuštanja i prenosa zagađujućih materija.
OSNOVNI ELEMENTI SISTEMA REGISTARA ISPUŠTANJA I PRENOSA ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA
U skladu sa ovim protokolom, svaka Strana uspostavlja i održava javno dostupan nacionalni registar ispuštanja i prenosa zagađujućih materija koji:
a) je organizovan po postrojenju u odnosu na izveštavanje o tačkastim izvorima;
b) omogućava izveštavanje o difuznim izvorima;
c) je organizovan po zagađujućim materijama ili vrstom otpada, kako je primereno;
d) je organizovan prema elementima životne sredine i pravi razliku između ispuštanja u vazduh, zemljište i vodu;
e) obuhvata informacije o prenosima;
f) je zasnovan na obaveznom periodičnom izveštavanju;
g) obuhvata standardizovane i pravovremene podatke, ograničen broj standardizovanih graničnih vrednosti i ograničenih odredbi, ukoliko postoje, vezanih za poverljivost;
h) je koherentan i projektovan tako da bude lak za korišćenje i dostupan javnosti, uključujući i u elektronskoj formi;
i) omogućava učešće javnosti u njegovom razvoju i izmenama; i
j) je strukturirana, kompjuterizovana baza podataka ili nekoliko povezanih baza podataka koje održava nadležni organ.
1. Svaka Strana obezbeđuje da su podaci koji su sadržani u registru navedenom u članu 4. predstavljeni i zbirno i raščlanjeno, tako da se ispuštanja i prenosi mogu pretraživati i identifikovati prema:
a) postrojenju i njegovoj geografskoj lokaciji;
b) aktivnosti;
c) vlasniku ili operateru i, prema potrebi, preduzeću;
d) zagađujućoj materiji ili otpadu, prema potrebi;
e) svakom od elemenata životne sredine u koji se zagađujuća materija ispušta; i
f) kako je navedeno u članu 7. stav 5, odredištu prenosa i, gde je to primereno, poslovima odlaganja ili ponovnog iskorišćenja otpada.
2. Svaka Strana takođe obezbeđuje da se podaci mogu pretraživati i identifikovati prema onim difuznim izvorima koji su obuhvaćeni registrom.
3. Svaka Strana projektuje svoj registar uzimajući u obzir mogućnost njegovog proširenja u budućnosti i obezbeđujući da podaci iz izveštaja iz najmanje deset prethodnih godina izveštavanja budu dostupni javnosti.
4. Registar se projektuje tako da je u najvećoj mogućoj meri lako dostupan javnosti putem elektronskih sredstava, kao što je internet. Projekat omogućava da su, pod normalnim uslovima rada, informacije iz registra dostupne putem elektronskih sredstava na zahtev u bilo koje vreme.
5. Svaka Strana treba da obezbedi veze u svojim registrima ka svojim relevantnim postojećim, javno dostupnim bazama podataka o pitanjima vezanim za zaštitu životne sredine.
6. Svaka Strana obezbeđuje veze u svom registru ka registrima ispuštanja i prenosa zagađujućih materija drugih Strana Protokola i, tamo gde je to izvodljivo, ka registrima drugih zemalja.
1. Svaka Strana obezbeđuje da njen registar obuhvata informacije o:
a) ispuštanjima zagađujućih materija o kojima je članom 7. stav 2. zahtevano da se izveštava;
b) prenosima van lokacije o kojima je članom 7. stav 2. zahtevano da se izveštava;
c) ispuštanjima zagađujućih materija iz difuznih izvora zagađivanja o kojima je članom 7. stav 4. zahtevano da se izveštava.
2. Kada proceni iskustva prikupljena iz razvijanja nacionalnih registara ispuštanja i prenosa zagađujućih materija i sprovođenja ovog protokola, i uzimajući u obzir relevantne međunarodne procese, Sastanak Strana pregleda obaveze izveštavanja po ovom protokolu i razmatra sledeća pitanja u svom daljem razvoju:
(a) revizija aktivnosti navedenih u aneksu I;
(b) revizija zagađujućih materija navedenih u aneksu II;
(c) revizija graničnih vrednosti u aneksima I i II, i
(d) obuhvatanje drugih relevantnih aspekata kao što su informacije o prenosima na lokaciji, skladištenju, specifikaciji obaveza izveštavanja za difuzne izvore zagađivanja ili razvoj kriterijuma za obuhvatanje zagađujućih materija iz ovog protokola.
1. Svaka Strana:
(a) ili zahteva od vlasnika ili operatera svakog pojedinačnog postrojenja u svojoj nadležnosti koji obavlja jednu ili više aktivnosti navedenih u aneksu I a preko važeće minimalne granične vrednosti kapaciteta navedenog u aneksu I, kolona 1, i:
(i) ispušta svaku zagađujuću materiju navedenu u aneksu II u količinama preko važećih graničnih vrednosti navedenih u aneksu II, kolona 1;
(ii) prenosi van lokacije bilo koju zagađujuću materiju navedenu u aneksu II u količinama preko važeće granične vrednosti navedene u aneksu II, kolona 2, ako se Strana odlučila za izveštavanje o prenosima po zagađujućim materijama u skladu sa stavom 5 (d);
(iii) prenosi van lokacije opasan otpad preko 2 tone godišnje ili drugi otpad preko 2.000 tona godišnje, ako se Strana odlučila za izveštavanje o prenosima po vrstama otpada u skladu sa stavom 5 (d); ili
(iv) prenosi van lokacije bilo koje zagađujuće materije navedene u aneksu II u otpadnim vodama predviđenim za tretman otpadnih voda u količinama preko primenljive granične vrednosti navedene u aneksu II, kolona 1b;
da preuzme obavezu postavljenu tom vlasniku ili operateru u skladu sa stavom 2; ili
(b) zahteva od vlasnika ili operatera svakog pojedinačnog postrojenja u svojoj nadležnosti koji obavlja jednu ili više aktivnosti navedenih u aneksu I uz broj zaposlenih koji je jednak ili veći od minimalnog prosečnog broja zaposlenih navedenog u aneksu I kolona 2, i proizvodi, prerađuje ili koristi bilo koju zagađujuću materiju navedenu u aneksu II u količinama preko primenljive granične vrednosti navedene u aneksu II, kolona 3, da preuzme obavezu postavljenu tom vlasniku ili operateru u skladu sa stavom 2.
2. Svaka Strana zahteva od vlasnika ili operatera postrojenja navedenog u stavu 1. da dostavi informacije navedene u stavu 5. i 6. i u skladu sa zahtevima iz istih, u vezi sa onim zagađujućim materijama ili otpadima za koje su granične vrednosti prekoračene.
3. Da bi se postigao cilj ovog protokola, Strana može da odluči za određenu zagađujuću materiju da primeni ili graničnu vrednost ispuštanja ili graničnu vrednost proizvodnje, prerade ili korišćenja, pod uslovom da se time uvećava količina relevantnih informacija o ispuštanjima ili prenosima na raspolaganju u njenom registru.
4. Svaka Strana obezbeđuje da njen nadležni organ prikuplja, ili određuje jedan ili više organa javne vlasti ili nadležnih tela da prikupljaju informacije o ispuštanjima zagađujućih materija iz difuznih izvora zagađivanja navedenih u stavovima 7. i 8. radi uključivanja u njen registar.
5. Svaka Strana zahteva od vlasnika ili operatera postrojenja koji su na osnovu stava 2. obavezni da dostavljaju izveštaje, da prikupe i dostave njenom nadležnom organu sledeće informacije za pojedina postrojenja:
(a) naziv, adresa, geografska lokacija i delatnost ili delatnosti postrojenja koje izveštava, i ime vlasnika ili operatora, i ako je primenljivo, ime preduzeća;
(b) naziv i identifikacioni broj svake zagađujuće materije za koju se zahteva izveštavanje u skladu sa stavom 2;
(c) količinu svake zagađujuće materije za koju se zahteva izveštavanje u skladu sa stavom 2. koja je ispuštena iz postrojenja u životnu sredinu u godini za koju se podnosi izveštaj, i zbirno i prema tome da li je ispuštanje vršeno u vazduh, vodu ili zemljište, uključujući i podzemno ubrizgavanje;
(d) ili:
(i) količinu svake zagađujuće materije za koju se zahteva izveštavanje u skladu sa stavom 2. koja se prenosi van lokacije u godini za koju se podnosi izveštaj, praveći razliku između količina koje su bile prenete za odlaganje i za ponovno iskorišćenje, i naziv i adresu postrojenja koje je primilo prenos; ili
(ii) količinu otpada za koju se zahteva izveštavanje u skladu sa stavom 2. koja je preneta van lokacije u godini za koju se izveštava, praveći razliku između opasnog otpada i drugog otpada, za bilo koji postupak ponovno iskorišćenja ili odlaganja, označavajući sa "R" ili "D" zavisno od toga da li je otpad određen za ponovno iskorišćenje ili odlaganje u skladu sa aneksom III i, za prekogranično kretanje opasnog otpada, naziv i adresu lica koje vrši ponovno iskorišćenje ili odlaganje otpada i tačnu lokaciju ponovnog iskorišćenja ili odlaganja koja je primila prenos;
(e) količinu svake zagađujuće materije u otpadnim vodama za koju se zahteva izveštavanje u skladu sa stavom 2. a koja je preneta van lokacije u godini za koju se dostavlja izveštaj; i
(f) tip metodologije korišćene za izvođenje podataka u tačkama od c) do e), u skladu sa članom 9. stav 2. navodeći da li su informacije zasnovane na merenjima, obračunima ili procenama.
6. Informacije na koje se odnosi stav 5. od c) do e) obuhvataju informacije o ispuštanjima i prenosima koji su rezultat redovnih aktivnosti i vanrednih događaja.
7. Svaka Strana predstavlja u svom registru, u adekvatnoj prostornoj raščlanjenosti, informacije o ispuštanjima zagađujućih materija iz difuznih izvora zagađivanja za koje ta Strana odredi da podatke prikupljaju relevantni organi i da se oni mogu praktično uključiti. Kada Strana utvrdi da ne postoje takvi podaci, ona sprovodi mere da se započne izveštavanje o ispuštanjima relevantnih zagađujućih materija iz jednog ili više difuznih izvora zagađivanja u skladu sa svojim nacionalnim prioritetima.
8. Informacije na koje se odnosi stav 7. treba da obuhvataju informacije o tipu metodologije korišćene za izvođenje informacija.
1. Svaka Strana obezbeđuje da informacije za koje se zahteva da budu obuhvaćene registrom budu javno dostupne, prikupljene i predstavljene u registru po kalendarskim godinama. Godina za koju se podnose izveštaji je kalendarska godina na koju se te informacije odnose. Za svaku Stranu, prva godina za koju se podnose izveštaji je kalendarska godina posle stupanja Protokola na snagu za tu Stranu. Izveštavanje koje se zahteva po članu 7. je godišnje. Međutim, druga godina za koju se podnosi izveštaj može biti druga kalendarska godina posle prve godine za koju se podnosi izveštaj.
2. Svaka Strana koja nije regionalna organizacija za ekonomsku integraciju obezbeđuje da informacije budu u registru u roku od petnaest meseci od kraja svake godine za koju se izveštava. Međutim, informacije za prvu godinu za koju se izveštava treba da budu u registru u roku od dve godine od kraja te godine za koju se izveštava.
3. Svaka Strana koja je regionalna organizacija za ekonomsku integraciju obezbeđuje da informacije za pojedinačnu godinu za koju se izveštava budu u registru šest meseci pošto je to potrebno da učine Strane koje nisu organizacije za regionalnu ekonomsku integraciju.
PRIKUPLJANJE PODATAKA I VOĐENJE EVIDENCIJE
1. Svaka Strana zahteva od vlasnika ili operatera postrojenja koja podležu obavezi izveštavanja iz člana 7. da prikupljaju podatke neophodne da bi se odredila, u skladu sa stavom 2. ispod i u odgovarajućim vremenskim razmacima, ispuštanja i prenosi van lokacije tog postrojenja za koja je obavezno izveštavanje po članu 7. i da bi se nadležnim organima stavila na raspolaganje evidencija podataka iz kojih su izvedene informacije iz izveštaja za period od pet godina, počevši od kraja godine za koju se izveštava. Ova evidencija takođe treba da sadrži opis metodologije koja se koristi za prikupljanje podataka.
2. Svaka Strana zahteva od vlasnika ili operatera postrojenja koji podležu obavezi izveštavanja po članu 7. da koriste najbolje raspoložive informacije, koje mogu da sadrže podatke dobijene monitoringom, emisione faktore, jednačine masenog bilansa, indirektni monitoring i druge obračune, tehničke procene i druge metode. Tamo gde je to primereno, ovo treba da bude urađeno u skladu sa međunarodno odobrenim metodologijama.
1. Svaka Strana zahteva od vlasnika ili operatera postrojenja koji podležu obavezi izveštavanja iz člana 7. stav 1. da obezbede kvalitet informacija sadržanih u izveštaju.
2. Svaka Strana obezbeđuje da podaci sadržani u njenom registru budu podložni oceni kvaliteta od strane nadležnog organa, naročito u smislu njihove kompletnosti, konzistentnosti i verodostojnosti, uzimajući u obzir sve smernice koje mogu biti definisane na Sastanku Strana.
DOSTUPNOST INFORMACIJA JAVNOSTI
1. Svaka Strana obezbeđuje dostupnost javnosti informacija sadržanih u njenom registru ispuštanja i prenosa zagađujućih materija, bez obaveze navođenja interesa, i u skladu sa odredbama ovog protokola, prvenstveno obezbeđujući da njen registar omogućava direktni elektronski pristup preko javnih telekomunikacionih mreža.
2. Kada informacije sadržane u registru nisu lako dostupne javnosti direktnim elektronskim sredstvima, svaka Strana obezbeđuje da njen nadležni organ na zahtev pruži takvu informaciju drugim efikasnim sredstvom, što je pre moguće a najkasnije mesec dana nakon podnošenja zahteva.
3. Osim u slučajevima iz stava 4. svaka Strana obezbeđuje da pristup informacijama sadržanim u registru bude besplatan.
4. Svaka Strana može dozvoliti svom nadležnom organu da naplati kopiranje i slanje poštom posebnih informacija na koje se odnosi stav 2. ali takva naknada ne sme prelaziti razumni iznos.
5. Kada informacije sadržane u registru nisu lako dostupne javnosti direktnim elektronskim sredstvima, svaka Strana omogućava elektronski pristup registru na lokacijama dostupnim javnosti, kao što su na primer javne biblioteke, kancelarije lokalnih organa ili druga odgovarajuća mesta.
1. Svaka Strana može ovlastiti nadležni organ da informacije iz registra čuva kao poverljive, onda kada bi javno objavljivanje takvih informacija negativno uticalo na:
(a) međunarodne odnose, nacionalnu odbranu ili javnu bezbednost;
(b) ispravnost rada sudskih organa, pravo lica na pravično suđenje, ili mogućnost organa javne vlasti da sprovede krivičnu ili disciplinsku istragu;
(c) poverljivosti poslovnih i industrijskih informacija, u slučaju kada je poverljivost predviđena zakonom u cilju zaštite legitimnog ekonomskog interesa;
(d) prava intelektualne svojine; ili
(e) poverljivost ličnih podataka i/ili dosijea koji se odnose na fizičko lice, kada to lice nije dalo pristanak na objavljivanje informacija javnosti, u slučajevima kada je takva poverljivost predviđena nacionalnim zakonodavstvom.
Prethodno navedeni osnovi za odbijanje zahteva tumačiće se na restriktivan način, uzimajući u obzir interes javnosti za objavljivanje informacija i da li se te informacije odnose na ispuštanja u životnu sredinu.
2. U okviru stava 1 (c), objavljivanje svih informacija o ispuštanjima koje su relevantne za zaštitu životne sredine će se razmatrati u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom.
3. Kad god je informacija poverljiva u skladu sa stavom 1, u registru se navodi koja vrsta informacije je uskraćena kroz, na primer, davanje izvorne hemijske informacije ako je to moguće, i koji su razlozi zbog kojih je informacija uskraćena.
UČEŠĆE JAVNOSTI U RAZVOJU NACIONALNIH REGISTARA ISPUŠTANJA I PRENOSA ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA
1. Svaka Strana obezbeđuje odgovarajuće mogućnosti za učešće javnosti u razvoju nacionalnog registra ispuštanja i prenosa zagađujućih materija, u okviru svog nacionalnog zakonodavstva.
2. Za svrhu stava 1, svaka Strana obezbeđuje mogućnosti za slobodan pristup javnosti informacijama o predloženim merama za razvoj njenog nacionalnog registra ispuštanja i prenosa zagađujućih materija i za dostavljanje svih komentara, informacija, analiza ili mišljenja koja su relevantna za proces donošenja odluka, a relevantan organ sa dužnom pažnjom uzima u obzir takav doprinos javnosti.
3. Svaka Strana obezbeđuje da, kada se donese odluka da se uspostavi ili u znatnoj meri izmeni registar, informacije o toj odluci i razlozi na kojima je zasnovana se pravovremeno stavljaju na uvid javnosti.
1. Svaka Strana, u okviru svog nacionalnog zakonodavstva, obezbeđuje da svako lice koje smatra da je njegov zahtev za dostavu informacija iz člana 11. stav 2. ignorisan, neosnovano odbijen, bilo pojedini njegovi delovi ili u celini, ili da je na bilo koji način tretiran suprotno odredbama istog stava, ima pristupa postupku preispitivanja pred sudom ili nekim drugim zakonom ustanovljenim nezavisnim i nepristrasnim telom.
2. Zahtevi iz stava 1. ne dovode u pitanje relevantna prava i obaveze Strana iz postojećih međunarodnih ugovora koji se primenjuju među njima a uređuju predmet ovog člana.
1. Svaka strana unapređuje svest javnosti o svom registru ispuštanja i prenosa zagađujućih materija, i obezbeđuje pružanje pomoći i uputstva za pristup registru i za razumevanje i korišćenje informacija koje on sadrži.
2. Svaka Strana treba da obezbedi adekvatno jačanje institucija i smernice za odgovorne organe i tela da bi im pomogla da vrše dužnosti po ovom protokolu.
1. Strane, kada je pogodno, sarađuju i pomažu jedna drugoj:
(a) u međunarodnim akcijama podrške ciljevima Protokola;
(b) na osnovu međusobnog sporazuma između zainteresovanih Strana, u sprovođenju nacionalnih sistema prema odredbama ovog protokola;
(c) u razmeni informacija prema ovom protokolu o ispuštanjima i prenosima u pograničnim oblastima; i
(d) u razmeni informacija prema ovom protokolu o prenosima između Strana.
2. Strane podstiču međusobnu saradnju i saradnju sa relevantnim međunarodnim organizacijama, kako je primereno, da bi se unapredila:
(a) svest javnosti na međunarodnom nivou;
(b) transfer tehnologije;
(c) pružanje tehničke pomoći Stranama koje su zemlje u razvoju i Stranama čije su privrede u tranziciji u pitanjima vezanim za ovaj protokol.
1. Ovim se uspostavlja sastanak Strana. Njegova prva sednica se saziva najkasnije dve godine nakon stupanja na snagu ovog protokola. Nakon toga, redovne sednice Sastanka Strana se održavaju jedna za drugom ili paralelno sa redovnim sastancima Strana Konvencije, osim ukoliko Strane ovog protokola ne odluče drugačije. Sastanak Strana održava vanrednu sednicu ako se tako odluči u toku redovne sednice ili na pismeni zahtev bilo koje Strane, pod uslovom da taj zahtev dobije podršku najmanje jedne trećine Strana u roku od šest meseci pošto ga Izvršni Sekretar Ekonomske komisije za Evropu dostavi svim Stranama.
2. Sastanak Strana kontinuirano kontroliše sprovođenje i razvoj ovog protokola na osnovu redovnog izveštavanja Strana i, shodno tome:
(a) procenjuje razvoj registara ispuštanja i prenosa zagađujućih materija i unapređuje njihovo progresivno jačanje i približavanje;
(b) utvrđuje smernice koje olakšavaju izveštavanje Strana, imajući na umu potrebu da se izbegne dupliranje posla u ovom smislu;
(c) utvrđuje program rada;
(d) razmatra i, gde je to primenljivo, usvaja mere za jačanje međunarodne saradnje u skladu sa članom 16;
(e) uspostavlja pomoćna tela koja smatra neophodnim;
(f) razmatra i usvaja predloge za amandmane na ovaj protokol i njegove anekse koje smatra neophodnim za potrebe ovog protokola, u skladu sa odredbama člana 20;
(g) na svojoj prvoj sednici, razmatra i konsenzusom usvaja poslovnik o radu za svoje sednice i sednice pomoćnih tela, uzimajući u obzir sva pravila postupka usvojena na Sastanku Strana Konvencije;
(h) razmatra ustanovljavanje finansijskih aranžmana konsenzusom i mehanizama tehničke pomoći da bi se olakšalo sprovođenje ovog protokola;
(i) traži, gde je to primenljivo, usluge relevantnih međunarodnih tela radi postizanja ciljeva ovog protokola; i
(j) razmatra i preduzima sve dodatne radnje koje mogu biti neophodne za ostvarivanje ciljeva ovog protokola, kao što je usvajanje smernica i preporuka koje unapređuju njegovo sprovođenje.
3. Sastanak Strana omogućava razmenu informacija o iskustvima stečenim u izveštavanju o prenosima koristeći pristupe bazirane na zagađujućim materijama i pristupe bazirane na otpadu, i ocenjuje ta iskustva da bi ispitao mogućnost približavanja između ta dva pristupa, uzimajući u obzir javni interes za informisanjem u skladu sa članom 1. i opštu efikasnost nacionalnih registara ispuštanja i prenosa zagađujućih materija.
4. Ujedinjene nacije, njene specijalizovane agencije i Međunarodna agencija za atomsku energiju, kao i svaka država ili regionalna organizacija za ekonomsku integraciju koje na osnovu člana 24. imaju pravo da potpišu ovaj protokol ali koje nisu njegove Strane, kao i svaka međuvladina organizacija kompetentna u oblastima na koje se odnosi ovaj protokol, imaju pravo da učestvuju kao posmatrači na sednicama Sastanka Strana. Njihov prijem i učešće podležu poslovniku rada usvojenom na Sastanku Strana.
5. Svaka nevladina organizacija koja je kompetentna u oblastima na koje se Protokol odnosi a koja je obavestila Izvršnog sekretara Ekonomske komisije za Evropu o svojoj želji da bude predstavljena na sednici Sastanka Strana ima pravo da učestvuje u svojstvu posmatrača osim ukoliko jedna trećina Strana prisutnih na sednici iznese prigovore. Njihov prijem i učešće podleže poslovniku rada usvojenom na Sastanku Strana.
1. Izuzev u slučajevima predviđenim u stavu 2. svaka Strana ovog protokola ima jedan glas.
2. Organizacije za regionalnu ekonomsku integraciju, u pitanjima u okviru svojih nadležnosti, ostvaruju svoje pravo glasa sa brojem glasova koji je jednak broju njihovih država članica koje su Strane ovog protokola. Takve organizacije ne ostvaruju svoje pravo glasa ako njihove države članice ostvaruju svoja, i obratno.
Aneksi na ovaj protokol čine njegov sastavni deo i, osim ukoliko nije izričito predviđeno drugačije, pozivanje na ovaj protokol je u isto vreme pozivanje na sve njegove anekse.
1. Svaka Strana može predložiti amandmane na ovaj protokol.
2. Predlozi amandmana na ovaj protokol se razmatraju na sednici Sastanka Strana.
3. Svaki predložen amandman na ovaj protokol se podnosi u pismenoj formi sekretarijatu, koji ga dostavlja, najkasnije šest meseci pre održavanja sednice na kojoj se predlaže radi usvajanja svim Stranama, drugim državama i organizacijama za regionalnu ekonomsku integraciju koje su prihvatile obaveze iz Protokola a za koje on još uvek nije stupio na snagu i potpisnicama.
4. Strane ulažu sve napore da postignu sporazum u vidu konsensuza oko svakog predloženog amandmana na ovaj protokol. Ako sve mogućnosti oko postizanja konsenzusa budu iscrpljene bez postizanja sporazuma, amandman se u krajnjem slučaju smatra usvojenim ako dobije tro-četvrtinsku većinu glasova Strana koje su prisutne i koje glasaju na sednici.
5. Izraz "Strane koje su prisutne i koje glasaju" znači Strane koje su prisutne i koje glasaju za ili protiv.
6. Svaki amandman na ovaj protokol usvojen u skladu sa stavom 4. se dostavlja putem sekretarijata Depozitaru, koji ga prosleđuje svim Stranama, drugim državama i organizacijama za regionalnu ekonomsku integraciju koje su pristale da budu obavezane Protokolom a za koje on još uvek nije stupio na snagu i potpisnicama.
7. Svaki amandman, izuzev na aneks, stupa na snagu za one Strane koje su ga ratifikovale, prihvatile ili odobrile devedesetog dana od dana prijema od strane Depozitara instrumenata ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja od strane najmanje tri četvrtine onih koji su bili Strane u vreme njegovog usvajanja. Posle toga on stupa na snagu za svaku drugu Stranu devedesetog dana pošto ta strana deponuje svoj instrument ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja amandmana.
8. U slučaju amandmana na aneks, Strana koja ne prihvata takav amandman o tome pismeno obaveštava Depozitara u roku od dvanaest meseci od dana kada ga je prosledio Depozitar. Depozitar bez odlaganja obaveštava sve Strane o svakom takvom primljenom obaveštenju. Strana može u svakom trenutku povući obaveštenje o neprihvatanju, u kom slučaju amandman na aneks stupa na snagu za tu Stranu.
9. Nakon isteka dvanaest meseci od dana njegovog prosleđivanja od strane Depozitara, kako je predviđeno u stavu 6. amandman na aneks stupa na snagu za one Strane koje nisu dostavile obaveštenje Depozitaru u skladu sa stavom 8. pod uslovom da, u tom trenutku, takvo obaveštenje nije podneto od više od jedne trećine onih koji su bili Strane u vreme usvajanja amandmana.
10. Ako se amandman na aneks direktno odnosi na amandman na ovaj protokol, on neće stupiti na snagu do onog trenutka dok amandman na Protokol ne stupi na snagu.
Izvršni sekretar Ekonomske komisije za Evropu vrši sledeće funkcije sekretarijata za ovaj protokol:
(a) priprema i asistiranje za sednice Sastanka Strana;
(b) prosleđivanje Stranama izveštaja i drugih informacija primljenih u skladu sa odredbama ovog protokola;
(c) izveštavanja Sastanka Strana o aktivnostima sekretarijata; i
(d) druge funkcije koje može odrediti Sastanak Strana na osnovu raspoloživih resursa.
RAZMATRANJE POŠTOVANJA ODREDBI
Na svojoj prvoj sednici, Sastanak Strana konsenzusom uspostavlja procedure saradnje i institucionalne aranžmane van-sudskog, nekonfrontirajućeg i konsultativnog karaktera za ocenjivanje i unapređivanje poštovanja odredbi ovog protokola i za rešavanje slučajeva nepoštovanja njegovih odredbi. U uspostavljanju ovih procedura i aranžmana, Sastanak Strana razmatra, između ostalog, da li da dopusti da se primaju informacije od predstavnika javnosti o pitanjima koja se odnose na ovaj protokol.
1. Ukoliko između dve ili više Strana nastane spor oko tumačenja ili primene ovog protokola, one će tražiti rešenje putem pregovora ili na bilo koji drugi način mirnog rešavanja spora koji je prihvatljiv za strane u sporu.
2. Prilikom potpisivanja, ratifikovanja, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja ovom protokolu, ili u bilo koje vreme nakon toga, država ima mogućnost da obavesti pismenim putem Depozitara da za spor koji ne bude rešen u skladu sa stavom 1. prihvata jedan ili oba od sledećih načina za rešavanje spora kao obavezujući za svaku Stranu koja prihvata istu obavezu:
(a) Podnošenje spora Međunarodnom sudu pravde:
(b) Arbitraža u skladu sa postupkom utvrđenom u aneksu IV.
Regionalna organizacija za ekonomsku integraciju može dati izjavu sa sličnim efektom u odnosu na arbitražu u skladu sa postupcima navedenim u tački (b).
3. Ukoliko su strane u sporu prihvatile oba načina rešavanja spora navedena u stavu 2. spor se može podneti samo Međunarodnom sudu pravde, osim ukoliko se strane u sporu na sporazumeju drugačije.
Ovaj protokol je otvoren za potpisivanje u Kijevu (Ukrajina) od 21. do 23. maja 2003. povodom pete Ministarske konferencije "Životna sredina za Evropu", a nakon toga u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku do 31. decembra 2003. i to za sve države koje su članice Ujedinjenih nacija kao i za regionalne organizacije za ekonomsku integraciju koje su osnovale suverene države članice Ujedinjenih nacija a koje su na njih prenele nadležnost u pitanjima koja su regulisana ovim protokolom, uključujući i nadležnost za zaključivanje ugovora koja se odnose na ovu materiju.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija obavljaće funkciju Depozitara ovog protokola.
RATIFIKACIJA, PRIHVATANJE, ODOBRAVANJE I PRISTUPANJE
1. Ovaj protokol podleže ratifikaciji, prihvatanju ili odobravanju država potpisnica i regionalnih organizacija za ekonomsku integraciju pomenutim u članu 24.
2. Ovaj protokol otvoren je za pristupanje od 1. januara 2004. državama i regionalnim organizacijama za ekonomsku integraciju pomenutim u članu 24.
3. Svaka regionalna organizacija za ekonomsku integraciju na koju se odnosi član 24. koja postane Strana ovog protokola, a da nijedna njena država članica nije Strana, preuzima sve obaveze iz ovog protokola. Ako je jedna ili više država članica takve organizacije Strana ovog Protokola, ta organizacija i njene države članice odlučuju o svojim pojedinačnim odgovornostima za izvršavanje obaveza iz ovog protokola. U takvim slučajevima, organizacija i njene države članice nemaju pravo da istovremeno ostvaruju prava iz ovog protokola.
4. Regionalne organizacije za ekonomsku integraciju na koje se odnosi član 24. će u svojim instrumentima ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja naznačiti domen svoje nadležnosti u pogledu pitanja koja se regulišu ovim protokolom. Ove organizacije takođe obaveštavaju Depozitara o svim relevantnim izmenama u pogledu domena njihovih nadležnosti.
1. Ovaj protokol stupa na snagu devedesetog dana nakon datuma deponovanja šesnaestog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja.
2. Za potrebe stava 1, nijedan instrument koji deponuje regionalna organizacija za ekonomsku integraciju, ne smatra se kao dodatni onima koje su deponovale države članice te organizacije.
3. Za svaku državu ili regionalnu organizaciju za ekonomsku integraciju koja ratifikuje, prihvati ili odobri ovaj protokol ili mu pristupi nakon deponovanja šesnaestog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja, Protokol stupa na snagu devedesetog dana nakon datuma deponovanja od strane te države ili organizacije svog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja.
Ne mogu se učiniti nikakve rezerve u odnosu na ovaj protokol.
U bilo kom trenutku nakon tri godine od datuma kada je ovaj protokol stupio na snagu za određenu Stranu, ta Strana se može povući iz Protokola davanjem pismenog obaveštenja Depozitaru. Svako takvo povlačenje stupa na snagu devedesetog dana nakon datuma njegovog prijema od strane Depozitara.
Original ovog protokola, čiji su engleski, francuski i ruski tekstovi podjednako autentični, deponuje se kod Generalnog Sekretara Ujedinjenih nacija.
POTVRĐUJUĆI ovo, dole potpisani, za to propisno ovlašćeni, potpisuju ovaj protokol.
SAČINJENO u Kijevu (Ukrajina), dvadeset prvog maja, dve hiljade treće godine.
SPISAK DELATNOSTI I MINIMALNE GRANIČNE VREDNOSTI ZA IZVEŠTAVANJE
Br. |
Delatnost |
Minimalna granična vrednost kapaciteta |
Minimalni prosečni broj zaposlenih |
1. |
Energetski sektor |
||
(a) |
Rafinerije mineralnih ulja i gasa |
* |
10 zaposlenih |
(b) |
Postrojenja za gasifikaciju i likvefakciju |
* |
|
(c) |
Termoelektrane i druga postrojenja za sagorevanje |
Sa toplotnim ulazom većim od 50 megavata (MW) |
|
(d) |
Peći za koks |
* |
|
(e) |
Mlinovi za ugalj |
Sa kapacitetom većim od 1 t na sat |
|
(f) |
Postrojenja za proizvodnju proizvoda od uglja i čvrstog bezdimnog goriva |
* |
|
2. |
Proizvodnja i prerada metala |
||
(a) |
Postrojenja za prženje i sinterovanje metalne rude (uključujući sulfidnu rudu) |
* |
10 zaposlenih |
(b) |
Postrojenja za proizvodnju sirovog gvožđa ili čelika (primarno ili sekundarno topljenje) uključujući kontinualno livenje |
Sa kapacitetom većim od 2,5 t na sat |
|
(c) |
Postrojenja za obradu crnih metala: (ii) Kovnice sa čekićima (iii) Nanošenje zaštitnih slojeva legura metala |
Sa energijom većom od 50 kJ po čekiću i gde korišćena toplotna energija prelazi 20 MW Sa ulazom koji prelazi 2 t sirovog čelika na sat |
|
(d) |
Livnice za crne metale |
Sa proizvodnim kapacitetom većim od 20 t dnevno |
|
(e) |
Postrojenja za: |
* |
|
Br. |
Delatnost |
Minimalna granična vrednost kapaciteta |
Minimalni prosečni broj zaposlenih |
|
(ii) Topljenje uključujući legiranje obojenih metala, uključujući ponovo dobijene proizvode (rafiniranje, livenje, itd) |
Sa kapacitetom topljenja preko 4 t dnevno za olovo i kadmijum ili preko 20 t dnevno za sve druge metale |
10 zaposlenih |
(f) |
Postrojenja za površinsku obradu metala i plastičnih materijala korišćenjem elektrolitičkih ili hemijskih procesa |
Gde zapremina bazena za obradu prelazi 30 m 3 |
|
3. |
Mineralna industrija |
||
(a) |
Podzemni rudnici i povezane operacije |
* |
10 zaposlenih |
(b) |
Površinski kopovi |
Gde je površina kopa veća od 25 ha |
|
(c) |
Postrojenja za proizvodnju: (i) cementnog klinkera u rotacionim pećima (ii) kreča u rotacionim pećima (iii) cementnog klinkera ili kreča u drugim vrstama peći |
Sa proizvodnim kapacitetom većim od 50 t dnevno Sa proizvodnim kapacitetom većim od 50 t dnevno |
|
(d) |
Postrojenja za proizvodnju azbesta i proizvoda na bazi azbesta |
* |
|
(e) |
Postrojenja za proizvodnju stakla, uključujući i staklena vlakna |
Sa kapacitetom topljenja većim od 20 t dnevno |
|
(f) |
Postrojenja za topljenje mineralnih supstanci uključujući proizvodnju mineralnih vlakana |
Sa kapacitetom topljenja većim od 20 t dnevno |
|
(g) |
Postrojenja za proizvodnju keramičkih proizvoda pečenjem, naročito crepova, cigli, šamotnih opeka, pločica, poluporcelanskih i porcelanskih proizvoda |
Sa proizvodnim kapacitetom većim od 75 t dnevno, ili sa kapacitetom peći većim od 4m 3 i sa gustinom punjenja po peći koji prelazi 300 kg/m 3 |
|
Br. |
Delatnost |
Minimalna granična vrednost kapaciteta (kolona 1) |
Minimalni prosečni broj zaposlenih (kolona 2) |
4. |
Hemijska industrija |
||
(a) |
Hemijska postrojenja za proizvodnju industrijskog obima supstanci bazne organske hemije, kao što su: |
* |
10 zaposlenih |
(b) |
Hemijska postrojenja za proizvodnju industrijskog obima proizvoda bazne neorganske hemije kao što su: |
* |
|
(c) |
Hemijska postrojenja za proizvodnju industrijskog obima veštačkih đubriva na bazi fosfora, azota i kalijuma (prosta i složena đubriva) |
* |
|
(d) |
Hemijska postrojenja za proizvodnju industrijskog obima osnovnih proizvoda za zaštitu bilja i biocida |
* |
|
(e) |
Postrojenja koja koriste hemijske ili biološke procese za proizvodnju industrijskog obima osnovnih farmaceutskih proizvoda |
* |
|
(f) |
Postrojenja za proizvodnju industrijskog obima eksploziva i pirotehničkih proizvoda |
* |
10 zaposlenih |
Br. |
Delatnost |
Minimalna granična vrednost kapaciteta |
Minimalni prosečni broj zaposlenih |
5. |
Upravljanje otpadom i otpadnim vodama |
|
|
(a) |
Postrojenja za spaljivanje, pirolizu, ponovno iskorišćenje, hemijski tretman ili odlaganje opasnog otpada na deponiju |
Koja primaju 10 t dnevno |
10 zaposlenih |
(b) |
Postrojenja za spaljivanje komunalnog otpada |
Sa kapacitetom većim od 3 t na sat |
|
(c) |
Postrojenja za odlaganje neopasnog otpada |
Sa kapacitetom većim od 50 t dnevno |
|
(d) |
Deponije (isključujući deponije inertnog otpada) |
Koja primaju 10 t dnevno ili sa ukupnim kapacitetom većim od 25.000 t |
|
(e) |
Postrojenja za odlaganje ili reciklažu tela uginulih životinja i otpada životinjskog porekla |
Sa kapacitetom tretiranja većim od 10 t dnevno |
|
(f) |
Postrojenja za tretman otpadnih voda jedinica lokalne samouprave |
Sa kapacitetom ekvivalenta 100.000 stanovnika |
|
(g) |
Nezavisna postrojenja za tretman otpadnih voda koja pružaju usluge delatnostima iz ovog aneksa |
Sa kapacitetom većim od 10.000 m 3 dnevno |
|
6. |
Proizvodnja papira i prerada drveta |
||
(a) |
Industrijska postrojenja za proizvodnju pulpe iz drvene građe ili sličnih vlaknastih materijala |
* |
10 zaposlenih |
(b) |
Industrijska postrojenja za proizvodnju papira i kartona i drugih proizvoda od drveta (kao što su iverica, lesonit i šperploča) |
Sa proizvodnim kapacitetom većim od 20 t dnevno |
|
(c) |
Industrijska postrojenja za zaštitu drveta i proizvoda od drveta hemikalijama |
Sa proizvodnim kapacitetom većim od 50 m 3 dnevno |
|
7. |
Intenzivna proizvodnja stoke i ribarstvo |
||
(a) |
Postrojenja za intenzivno gajenje živine i svinja |
(i) sa 40.000 mesta za živinu |
10 zaposlenih |
(b) |
Intenzivno ribarstvo |
1.000 t ribe i školjki godišnje |
|
Br. |
Delatnost |
Minimalna granična vrednost kapaciteta |
Minimalni prosečni broj zaposlenih |
8. |
Životinjski i biljni proizvodi iz prehrambenog sektora |
||
(a) |
Klanice |
Sa proizvodnim kapacitetom većim od 50 t zaklanih životinja dnevno |
10 zaposlenih |
(b) |
Prerada i obrada za potrebe proizvodnje prehrambenih proizvoda poreklom od: (ii) biljnih sirovina |
Sa proizvodnim kapacitetom većim od 300 t gotovih proizvoda dnevno (prosečna vrednost kvartalno) |
|
(c) |
Prerada i obrada mleka |
Sa kapacitetom prerade većim od 200 t mleka dnevno (prosečna vrednost godišnje) |
|
9. |
Ostale delatnosti |
||
(a) |
Postrojenja za predtretman (postupci kao što je pranje, izbeljivanje, mercerizacija) ili farbanje vlakana i tekstila |
Sa kapacitetom tretmana većim od 10 t dnevno |
10 zaposlenih |
(b) |
Postrojenja za štavljenje kože |
Sa kapacitetom tretmana većim od 12 t gotovih proizvoda dnevno |
|
(c) |
Postrojenja za površinski tretman materija, predmeta ili proizvoda pomoću organskih rastvarača, posebno za štampanje, prevlačenje, odmašćivanje, zaštitu od vode, tutkalisanje, farbanje, čišćenje i impregniranje |
Sa potrošnjom većom od 150 kg na sat ili 200 t godišnje |
|
(d) |
Postrojenja za proizvodnju ugljenika (teško sagorivog uglja) ili elektrografita spaljivanjem ili grafitizacijom |
* |
|
(e) |
Postrojenja za gradnju i farbanje ili skidanje boje sa brodova |
Sa kapacitetom za brodove veće od 100 m |
|
Objašnjenja:
Kolona 1 sadrži minimalne granične vrednosti kapaciteta iz člana 7. stav 1. (a).
Zvezdica (*) označava da se ne primenjuje granična vrednost kapaciteta (sva postrojenja podležu obavezi izveštavanja).
Kolona 2 sadrži minimalni prosečni broj zaposlenih iz člana 7. stav 1. (b).
"10 zaposlenih" znači ekvivalent 10 stalno zaposlenih.
Br. |
CAS Broj |
Zagađujuća materija |
Granična vrednost ispuštanja |
Granična vrednost prenosa zagađujućih materija van lokacije |
Granična vrednost proizvodnje, prerade ili korišćenja |
||
u vazduh |
u vodu |
u zemljište |
|||||
1 |
74-82-8 |
Metan (CH4) |
100 000 |
- |
- |
- |
* |
2 |
630-08-0 |
Ugljen monoksid (CO) |
500 000 |
- |
- |
- |
* |
3 |
124-38-9 |
Ugljen dioksid (CO2) |
100 miliona |
- |
- |
- |
* |
4 |
|
Fluorougljovodnici (HFCs) |
100 |
- |
- |
- |
* |
5 |
10024-97-2 |
Azot suboksid (N2O) |
10 000 |
- |
- |
- |
* |
6 |
7664-41-7 |
Amonijak (NH3) |
10 000 |
- |
- |
- |
10 000 |
7 |
|
Nemetanska isparljiva organska jedinjenja (NMVOC) |
100 000 |
- |
- |
- |
* |
8 |
|
Azotni oksidi (NOx/NO2) |
100 000 |
- |
- |
- |
* |
9 |
|
Perfluorougljovodonici (PFCs) |
100 |
- |
- |
- |
* |
10 |
2551-62-4 |
Sumpor heksafluorid (SF6) |
50 |
- |
- |
- |
* |
11 |
|
Sumporni oksidi (SOx/SO2) |
150 000 |
- |
- |
- |
* |
12 |
|
Ukupni azot |
- |
50 000 |
50 000 |
10 000 |
10 000 |
13 |
|
Ukupni fosfor |
- |
5000 |
5000 |
10 000 |
10 000 |
14 |
|
Hlorofluorougljovodonici (HCFCs) |
1 |
- |
- |
100 |
10 000 |
15 |
|
Hlorofluorougljenici (CFCs) |
1 |
- |
- |
100 |
10 000 |
16 |
|
Haloni |
1 |
- |
- |
100 |
10 000 |
17 |
7440-38-2 |
Arsen i jedinjenja arsena (kao As) |
20 |
5 |
5 |
50 |
50 |
18 |
7440-43-9 |
Kadmijum i jedinjenja kadmijuma (kao Cd) |
10 |
5 |
5 |
5 |
5 |
19 |
7440-47-3 |
Hrom i jedinjenja hroma (kao Cr) |
100 |
50 |
50 |
200 |
10 000 |
20 |
7440-50-8 |
Bakar i jedinjenja bakra (kao Cu) |
100 |
50 |
50 |
500 |
10 000 |
21 |
7439-97-6 |
Živa i jedinjenja žive (kao Hg) |
10 |
1 |
1 |
5 |
5 |
22 |
7440-02-0 |
Nikl i jedinjenja nikla (kao Ni) |
50 |
20 |
20 |
500 |
10 000 |
23 |
7439-92-1 |
Olovo i jedinjenja olova (kao Pb) |
200 |
20 |
20 |
50 |
50 |
24 |
7440-66-6 |
Cink i jedinjenja cinka (kao Zn) |
200 |
100 |
100 |
1000 |
10 000 |
25 |
15972-60-8 |
Alahlor |
- |
1 |
1 |
5 |
10 000 |
26 |
309-00-2 |
Aldrin |
1 |
1 |
1 |
1 |
1 |
27 |
1912-24-9 |
Atrazin |
- |
1 |
1 |
5 |
10 000 |
28 |
57-74-9 |
Hlordan |
1 |
1 |
1 |
1 |
1 |
29 |
143-50-0 |
Hlordekan |
1 |
1 |
1 |
1 |
1 |
Br. |
CAS Broj |
Zagađujuća materija |
Granična vrednost ispuštanja |
Granična vrednost prenosa zagađujućih materija van lokacije |
Granična vrednost proizvodnje, prerade ili korišćenja |
||
u vazduh |
u vodu |
u zemljište |
|||||
30 |
470-90-6 |
Hlorfenvinfos |
- |
1 |
1 |
5 |
10 000 |
31 |
85535-84-8 |
Hloro-alkani, C10-C13 |
- |
1 |
1 |
10 |
10 000 |
32 |
2921-88-2 |
Hlorpirofos |
- |
1 |
1 |
5 |
10 000 |
33 |
50-29-3 |
DDT |
1 |
1 |
1 |
1 |
1 |
34 |
107-06-2 |
1,2-dihloretan (EDC) |
1000 |
10 |
10 |
100 |
10 000 |
35 |
75-09-2 |
Dihlormetan (DCM) |
1000 |
10 |
10 |
100 |
10 000 |
36 |
60-57-1 |
Dieldrin |
1 |
1 |
1 |
1 |
1 |
37 |
330-54-1 |
Diuron |
- |
1 |
1 |
5 |
10 000 |
38 |
115-29-7 |
Endosulfan |
- |
1 |
1 |
5 |
10 000 |
39 |
72-20-8 |
Endrin |
1 |
1 |
1 |
1 |
1 |
40 |
|
Halogenovana organska jedinjenja (kao AOX) |
- |
1000 |
1000 |
1000 |
10 000 |
41 |
76-44-8 |
Heptahlor |
1 |
1 |
1 |
1 |
1 |
42 |
118-74-1 |
Heksahlorobenzen (HCB) |
10 |
1 |
1 |
1 |
5 |
43 |
87-68-3 |
Heksahlorobutadien (HCBD) |
- |
1 |
1 |
5 |
10 000 |
44 |
608-73-1 |
1,2,3,4,5,6-heksahlorocikloheksan (HCH) |
10 |
1 |
1 |
1 |
10 |
45 |
58-89-9 |
Lindan |
1 |
1 |
1 |
1 |
1 |
46 |
2385-85-5 |
Mireks |
1 |
1 |
1 |
1 |
1 |
47 |
|
PCDD+PCDF (dioksini + furani) (kao Teq) |
0.001 |
0.001 |
0.001 |
0.001 |
0.001 |
48 |
608-93-5 |
Pentahlorbenzen |
1 |
1 |
1 |
5 |
50 |
49 |
87-86-5 |
Pentahlorofenol (PCP) |
10 |
1 |
1 |
5 |
10 000 |
50 |
1336-36-3 |
Polihlorovani bifenili (PCBs) |
0.1 |
0.1 |
0.1 |
1 |
50 |
51 |
122-34-9 |
Simazin |
- |
1 |
1 |
5 |
10 000 |
52 |
127-18-4 |
Tetrahloroetilen (PER) |
2000 |
- |
- |
1000 |
10 000 |
53 |
56-23-5 |
Tetrahlorometan (TCM) |
100 |
- |
- |
1000 |
10 000 |
54 |
12002-48-1 |
Trihlorobenzeni (TCBs) |
10 |
- |
- |
1000 |
10 000 |
55 |
71-55-6 |
1,1,1-trihloroetan |
100 |
- |
- |
1000 |
10 000 |
56 |
79-34-5 |
1,1,2,2-tetrahloroetan |
50 |
- |
- |
1000 |
10 000 |
57 |
79-01-6 |
Trihloroetilen |
2000 |
- |
- |
1000 |
10 000 |
58 |
67-66-3 |
Trihlorometan |
500 |
- |
- |
1000 |
10 000 |
59 |
8001-35-2 |
Toksafen |
1 |
1 |
1 |
1 |
1 |
60 |
75-01-4 |
Vinil hlorid |
1000 |
10 |
10 |
100 |
10 000 |
61 |
120-12-7 |
Antracen |
50 |
1 |
1 |
50 |
50 |
62 |
71-43-2 |
Benzen |
1000 |
200 (kao BTEX) a/ |
200 (kao BTEX) a/ |
2000 (kao BTEX) a/ |
10 000 |
63 |
|
Bromovani difeniletri (PBDE) |
- |
1 |
1 |
5 |
10 000 |
64 |
|
Nonilfenol etoksilati (NP/NPEs) i srodne supstance |
- |
1 |
1 |
5 |
10 000 |
65 |
100-41-4 |
Etil benzen |
- |
200 (kao BTEX) a/ |
200 (kao BTEX) a/ |
2000 (kao BTEX) a/ |
10 000 |
66 |
75-21-8 |
Etilen oksid |
1000 |
10 |
10 |
100 |
10 000 |
67 |
34123-59-6 |
Izoproturon |
- |
1 |
1 |
5 |
10 000 |
68 |
91-20-3 |
Naftalen |
100 |
10 |
10 |
100 |
10 000 |
69 |
|
Organokalajna jedinjenja (kao ukupni Sn) |
- |
50 |
50 |
50 |
10 000 |
70 |
117-81-7 |
Di-(2-etil heksil) ftalat (DEHP) |
10 |
1 |
1 |
100 |
10 000 |
71 |
108-95-2 |
Fenoli (kao ukupni C) |
- |
20 |
20 |
200 |
10 000 |
72 |
|
Policiklični aromatični ugljovodonici (PAHs) b/ |
50 |
5 |
5 |
50 |
50 |
73 |
108-88-3 |
Toluen |
- |
200 (kao BTEX) a/ |
200 (kao BTEX) a/ |
2000 (kao BTEX) a/ |
10 000 |
74 |
|
Tributilkalaj i jedinjenja |
- |
1 |
1 |
5 |
10 000 |
75 |
|
Trifenilkalaj i jedinjenja |
- |
1 |
1 |
5 |
10 000 |
76 |
|
Ukupni organski ugljenik (TOC) (kao ukupni C ili COD/3) |
- |
50 000 |
- |
- |
** |
77 |
1582-09-8 |
Trifluralin |
- |
1 |
1 |
5 |
10 000 |
78 |
1330-20-7 |
Ksileni |
- |
200 (kao BTEX) a/ |
200 (kao BTEX) a/ |
2000 (kao BTEX) a/ |
10 000 |
79 |
|
Hloridi (kao ukupni Cl) |
- |
2 miliona |
2 miliona |
2 miliona |
10 000 c/ |
80 |
|
Hlor i neorganska jedinjenja (kao HCl) |
10 000 |
- |
- |
- |
10 000 |
81 |
1332-21-4 |
Azbest |
1 |
1 |
1 |
10 |
10 000 |
82 |
|
Cijanidi (kao ukupni CN) |
- |
50 |
50 |
500 |
10 000 |
83 |
|
Fluoridi (ukupni F) |
- |
2000 |
2000 |
10 000 |
10 000 c/ |
84 |
|
Fluor i neorganska jedinjenja (kao HF) |
5000 |
- |
- |
- |
10 000 |
85 |
74-90-8 |
Cijanovodonik (HCN) |
200 |
- |
- |
- |
10 000 |
86 |
|
Suspendovane čestice (PM10) |
50 000 |
- |
- |
- |
* |
Objašnjenja:
CAS broj zagađujuće materije znači preciznu identifikaciju u "Chemical Abstracts Service".
Kolona 1 sadrži granične vrednosti iz člana 7. stav 1. (a)(i) i (iv). Ako se granična vrednost u datoj potkoloni (vazduh, voda ili zemljište) prekorači, izveštavanje o ispuštanjima ili, za zagađujuće materije u otpadnim vodama predviđenim za tretman otpadnih voda, prenosima u element životne sredine na koji se odnosi ta potkolona, se zahteva u odnosu na postrojenje u pitanju za one Strane koje su se opredelile za sistem izveštavanja u skladu sa članom 7. stav 1. (a).
Kolona 2 sadrži granične vrednosti iz člana 7. stav 1. (a) (ii). Ako se prekorači granična vrednost navedena u ovoj koloni za datu zagađujuću materiju, izveštavanje o prenosu te zagađujuće materije van lokacije se zahteva u odnosu na postrojenje u pitanju za one Strane koje su se opredelile za sistem izveštavanja u skladu sa članom 7. stav 1. (a) (ii).
Kolona 3 sadrži granične vrednosti iz člana 7. stav 1. (b). Ako se prekorači granična vrednost navedena u ovoj koloni za datu zagađujuću materiju, izveštavanje o ispuštanju i prenosu te zagađujuće materije van lokacije se zahteva u odnosu na postrojenje u pitanju za one Strane koje su se opredelile za sistem izveštavanja u skladu sa članom 7. stav 1. (b).
Crtica (-) označava da parametar u pitanju ne aktivira obavezu izveštavanja.
Zvezdica (*) označava da se za tu zagađujuću materiju granična vrednost ispuštanja u koloni 1 (a) koristi pre nego granična vrednost proizvodnje, prerade i korišćenja.
Dvostruka zvezdica (**) označava da se za tu zagađujuću materiju koristi granična vrednost ispuštanja u koloni 1 (b) pre nego granična vrednost proizvodnje, prerade ili korišćenja.
Fusnote:
a/ Potrebno je izveštavati o pojedinačnim zagađujućim materijama ako se prekorači granična vrednost za BTEX (zbirni parametar benzena, toluena, etil benzena, ksilena).
b/ Policiklični aromatični ugljovodonici (PAHs) treba da se mere kao benzo(a)piren (50-32-8), benzo(b)fluoranten (205-99-2), benzo(k)fluoranten (207-08-9), indeno (1,2,3-cd), piren (193-39-5) (izvedeno iz Protokola o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama uz Konvenciju o prekograničnom zagađenju vazduha na velikim udaljenostima.)
c/ Kao neorganska jedinjenja
Postupci odlaganja ("D")
- Deponovanje otpada u zemljište ili na zemljište (npr. deponije)
- Izlaganje otpada procesima u zemljištu (npr. biodegradacija tečnog otpada ili muljeva u zemljištu)
- Duboko ubrizgavanje (npr. deponovanje vrsta otpada koje se pumpama mogu ubrizgavati u bunare, napuštene rudnike soli ili prirodne depoe)
- Površinsko deponovanje (npr. deponovanje tečnih ili muljevitih vrsta otpada u jame, bazene ili lagune)
- Odlaganje otpada u posebno projektovane deponije (npr. odlaganje otpada u linearno poređane pokrivene kasete, međusobno izolovane i izolovane od životne sredine)
- Ispuštanje u vode, osim u mora, odnosno okeane
- Ispuštanje u mora, odnosno okeane, uključujući utiskivanje u morsko dno
- Biološki tretmani koji nisu naznačeni na drugom mestu u ovom aneksu, a čiji su konačni proizvodi jedinjenja ili smeše koje se odbacuju bilo kojim od postupaka navedenih u ovom delu
- Fizičko-hemijski tretmani koji nisu naznačeni na drugom mestu u ovom aneksu, a čiji su konačni proizvodi jedinjenja ili smeše koje se odbacuju bilo kojim od postupaka navedenih u ovom delu (npr. isparavanje, sušenje, kalcinacija, neutralizacija, taloženje)
- Spaljivanje (insineracija) na tlu
- Spaljivanje (insineracija) na moru
- Trajno skladištenje (npr. smeštaj kontejnera u rudnik)
- Mešanje otpada pre podvrgavanja bilo kojem od postupaka navedenih u ovom delu
- Prepakovanje otpada pre podvrgavanja bilo kojem od postupaka navedenih u ovom delu
- Skladištenje otpada koje prethodi bilo kojem od postupaka navedenih u ovom delu.
Postupci ponovnog iskorišćenja otpada ("R")
- Korišćenje otpada prvenstveno kao goriva (osim u direktnom spaljivanju) ili drugog sredstva za proizvodnju energije
- Regeneracija/prerada rastvarača
- Recikliranje/prerada organskih materija koji se ne koriste kao rastvarači
- Recikliranje/prerada metala i jedinjenja metala
- Recikliranje/prerada drugih neorganskih materijala
- Regeneracija kiselina ili baza
- Ponovno iskorišćenje komponenti korišćenih za smanjenje zagađenja
- Ponovno iskorišćenje komponenti iz katalizatora
- Re-rafinacija ili drugi način ponovnog iskorišćenja otpadnog ulja
- Izlaganje otpada procesima u zemljištu koji imaju korist za poljoprivredu ili ekološki napredak
- Korišćenje preostalih materija dobijenih bilo kojim postupkom ponovnog iskorišćenja navedenim gore u okviru ovog dela
- Razmena otpada za podvrgavanje bilo kojem od postupaka ponovnog iskorišćenja navedenim gore u ovom delu
- Akumuliranje materijala određenih za bilo koji postupak naveden u ovom delu
1. U slučaju podnošenja spora na arbitražu u skladu sa odredbama člana 23. stav 2. ovog protokola, strana ili strane obaveštavaju drugu stranu ili strane u sporu diplomatskim putem, kao i sekretarijat, o predmetu arbitraže i označavaju naročito članove ovog protokola čije je tumačenje ili primena u pitanju. Sekretarijat prosleđuje primljene informacije svim Stranama ovog protokola.
2. Arbitražni tribunal se sastoji od tri člana. Strana ili strane koje tuže, kao i druga strana ili strane u sporu imenuju po jednog arbitra, a dvoje imenovanih arbitara na osnovu sporazuma određuju trećeg koji je predsednik arbitražnog tribunala. On ne sme da bude državljanin jedne od strana u sporu, niti mesto njegovog stalnog boravišta može biti na teritoriji jedne od tih strana, niti on može biti zaposlen kod njih, niti da je radio na tom slučaju u bilo kom drugom svojstvu.
3. Ako predsednik arbitražnog tribunala ne bude određen u roku od dva meseca od dana imenovanja drugog arbitra, Izvršni sekretar Ekonomske komisije za Evropu, na zahtev bilo koje strane u sporu, određuje predsednika u periodu od naredna dva meseca.
4. Ako jedna od strana u sporu ne imenuje arbitra u roku od dva meseca od obaveštenja navedenog u stavu 1, druga strana o tome može obavestiti Izvršnog sekretara Ekonomske komisije za Evropu, koji postavlja predsednika arbitražnog tribunala u roku od naredna dva meseca. Po postavljenju, predsednik arbitražnog tribunala zahteva od strane koja nije imenovala svog arbitra da to učini u roku od dva meseca. Ako Strana to ne učini u datom roku, predsednik o tome obaveštava Izvršnog sekretara Ekonomske komisije za Evropu, koji imenuje arbitra u roku od naredna dva meseca.
5. Arbitražni tribunal donosi svoju odluku u skladu sa međunarodnim pravom i odredbama ovog protokola.
6. Svaki arbitražni tribunal konstituisan u skladu sa odredbama ovog aneksa donosi svoja pravila postupka.
7. Odluke arbitražnog tribunala, bilo po pitanju postupka bilo u pogledu predmeta spora, se donose većinom glasova njegovih članova.
8. Tribunal može preduzeti sve odgovarajuće mere radi utvrđivanja činjeničnog stanja.
9. Strane u sporu olakšavaju rad arbitražnog tribunala i, naročito koristeći sva sredstva koja im stoje na raspolaganju, one:
(a) obezbeđuju sva relevantna dokumenta, sredstva i informacije;
(b) omogućavaju, kada je to potrebno, pozivanje svedoka ili veštaka i prihvatanje njihovog dokaznog materijala.
10. Strane i arbitri štite poverljivost svake informacije koju dobiju u poverenju u toku postupka pred arbitražnim tribunalom.
11. Arbitražni tribunal može, na zahtev jedne od strana, da odredi privremene mere zaštite.
12. Ako se jedna od strana u sporu ne pojavi pred arbitražnim tribunalom ili ne pruži odbranu svog slučaja, druga strana može zahtevati od tribunala da nastavi sa postupkom i donese konačnu odluku. Odsustvo jedne strane ili neučestvovanje u odbrani slučaja ne predstavlja prepreku za odvijanje postupka. Pre donošenja konačne odluke, arbitražni tribunal se mora uveriti da se zahtev u potpunosti zasniva na činjenicama i zakonu.
13. Arbitražni tribunal može da sasluša i odluči o protivtužbenim zahtevima koji proizilaze direktno iz predmeta spora.
14. Ukoliko arbitražni tribunal ne odluči drugačije zbog posebnih okolnosti datog slučaja, troškovi tribunala, uključujući naknade za njegove članove, snose strane u sporu podjednako. Tribunal vodi evidenciju svih troškova o čemu podnosi konačni obračun stranama u sporu.
15. Svaka Strana ovog protokola koja ima pravni interes u predmetu spora i na koju može da utiče odluka u datom slučaju, može da se umeša u postupak uz saglasnost tribunala.
16. Arbitražni tribunal donosi svoju odluku u roku od pet meseci od dana svog konstituisanja, osim ukoliko ne utvrdi da je neophodno da produži vremenski rok za period koji ne treba da bude duži od pet meseci.
17. Odluka arbitražnog tribunala je propraćena obrazloženjem. Ona je konačna i obavezujuća za sve strane u sporu. Arbitražni tribunal odluku dostavlja stranama u sporu i sekretarijatu. Sekretarijat prosleđuje primljene informacije svim Stranama Protokola.
18. Svaki spor koji može nastati između Strana u pogledu tumačenja ili izvršenje odluke, Strane mogu izneti arbitražnom tribunalu koje je tu odluku donelo, ili, u slučaju da taj tribunal ne može da se sazove, drugom tribunalu konstituisanom za ovu svrhu na isti način kao i prethodno.
ČLAN 3
Republika Srbija se opredelila da rešavanje spora oko tumačenja ili primene Protokola podnese Međunarodnom sudu pravde.
ČLAN 4
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".