ZAKONO POTVRĐIVANJU KONVENCIJE MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE RADA O RADU POMORACA, 2006("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 8/2011) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Konvencija Međunarodne organizacije rada o radu pomoraca, 2006, usvojena 23. februara 2006. godine u Ženevi, u originalu na engleskom i francuskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Konvencije o radu pomoraca, 2006, u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik, glasi:
KONVENCIJA O RADU POMORACA, 2006
Opšta konferencija Međunarodne organizacije rada,
Sazvana u Ženevi od strane Upravnog odbora Međunarodne kancelarije rada, koja se sastala na svom devedeset četvrtom zasedanju 7. februara 2006. godine,
U želji da sačini jedan, jedinstveni instrument koji bi u najvećoj mogućoj meri obuhvatio sve najnovije standarde postojećih konvencija i preporuka o međunarodnom radu pomoraca, kao i osnovna načela koja se mogu naći u drugim međunarodnim konvencijama o radu, naročito u:
- Konvenciji o prisilnom radu, usvojene 1930. godine (br. 29),
- Konvenciji o slobodi udruživanja i zaštiti prava na organizovanje, usvojene 1948. godine (br. 87),
- Konvenciji o organizovanju i kolektivnom pregovaranju, usvojene 1949. godine (br. 98),
- Konvenciji o jednakim platama, usvojene 1951. godine (br. 100),
- Konvenciji o oslobađanju od prisilnog rada, usvojene 1957. godine (br. 105),
- Konvenciji o diskriminaciji (zaposlenje i zanimanje), usvojene 1958. godine (br. 111),
- Konvenciji o najnižim godinama života, usvojene 1973. godine (br. 138),
- Konvenciji o najgorim oblicima rada dece, usvojene 1999. godine (br. 182),
imajući u vidu osnovni zadatak Organizacije da promoviše dostojne uslove rada, i
podsećajući na Deklaraciju MOR-a o temeljnim načelima i pravima na radu iz 1998. godine, i
imajući u vidu, takođe, da se na pomorce primenjuju odredbe drugih instrumenata MOR-a, kao i da pomorci imaju prava koja su utvrđena kao osnovna prava i slobode primenjiva na sva lica, i
uzimajući u obzir da, s obzirom na globalnu prirodu brodarske industrije, pomorci zahtevaju posebnu zaštitu, i
imajući na umu takođe međunarodne standarde o bezbednosti broda, zaštiti ljudi i kvalitetu upravljanja brodovima utvrđene u Međunarodnoj konvenciji o zaštiti ljudskog života na moru, usvojene 1974. godine, kako je izmenjena i dopunjena, Konvenciju o međunarodnim pravilima o izbegavanju sudara na moru, usvojenu 1972. godine, kako je izmenjena i dopunjena, kao i zahteve za obuku i osposobljenost pomoraca koji su utvrđeni u Međunarodnoj konvenciji o standardima za obuku, izdavanje uverenja i vršenje brodske straže pomoraca, usvojene 1978. godine, kako je izmenjena i dopunjena, i
podsećajući da Konvencija Ujedinjenih nacija o pravu mora, usvojena 1982. godine, uspostavlja opšti pravni okvir unutar kojeg se moraju odvijati sve aktivnosti na okeanima i morima i da je ona od strateškog interesa kao osnova za nacionalna, regionalna i globalna delovanja i saradnju u oblasti pomorskih poslova, kao i da je njen integritet potrebno održati, i
podsećajući da član 94. Konvencije Ujedinjenih nacija o pravu mora, usvojena 1982. godine, utvrđuje dužnosti i obaveze države zastave, pored ostalog i s obzirom na radne uslove, posadu i socijalna pitanja na brodovima koji plove pod njihovom zastavom, i
podsećajući na stav 8. člana 19. Ustava Međunarodne organizacije rada koji predviđa da usvajanje bilo koje konvencije ili preporuke od strane Konferencije ili ratifikacija bilo koje konvencije od strane bilo koje članice, ni u kojem slučaju ne utiče na zakon, presudu, običaj ili ugovor koji obezbeđuje povoljnije uslove za odnosne radnike od onih koji su predviđeni u konvenciji ili preporuci, i
rešene da ovom novom instrumentu treba obezbediti najveću moguću prihvatljivost između vlada, brodovlasnika i pomoraca obavezanih načelima dostojnog rada, da treba omogućiti njegovo lako osavremenjivanje, kao i uspešnu primenu, i
odlučivši da usvoji određene predloge za ostvarenje takvog instrumenta, koji je jedina tačka dnevnog reda zasedanja, i
utvrdivši da ovi predlozi treba da dobiju oblik međunarodne konvencije,
usvaja 23. februara 2006. godine, sledeću Konvenciju koja se može navoditi kao Konvencija o radu pomoraca iz 2006. godine.
1. Svaka članica koja potvrdi ovu Konvenciju dužna je da obezbediti puno dejstvo njenim odredbama na način utvrđen u članu VI kako bi obezbedila pravo svim pomorcima na dostojno zaposlenje.
2. Članice će sarađivati jedna sa drugom u cilju obezbeđenja efikasne primene ove Konvencije.
1. U svrhu ove Konvencije, i ako nije drugačije predviđeno u pojedinim odredbama, izraz:
(a) nadležni organ znači ministar, vladino telo ili druga vlast koja je ovlašćena da donosi i sprovodi pravila, naredbe ili druga uputstva koja imaju snagu zakona u pogledu predmeta na koji se odredba odnosi;
(b) deklaracija o ispunjavanju uslova rada pomoraca znači deklaracija navedena u Pravilu 5.1.3;
(c) bruto tonaža znači bruto tonaža izračunata u skladu sa pravilima o merenju tonaže sadržanim u Prilogu I Međunarodne konvencije o baždarenju brodova iz 1969. godine ili neke sledeće konvencije; za brodove na koje se odnosi privremeni način merenja tonaže koju je usvojila Međunarodna pomorska organizacija, bruto tonaža je ona koja je uključena u deo PRIMEDBE Međunarodnog svedočanstva o baždarenju (1969);
(d) svedočanstvo o radu pomoraca znači svedočanstvo navedeno u Pravilu 5. 1. 3;
(e) zahtevi ove Konvencije odnose se na zahteve u ovim članovima i u Pravilima, kao i Delu A Kodeksa ove Konvencije;
(f) pomorac znači bilo koje lice koje je zaposleno ili uzeto u službu ili koje radi u bilo kom svojstvu na brodu na koji se primenjuje ova Konvencija;
(g) sporazum o zaposlenju pomoraca obuhvata i ugovor o zaposlenju i članove ugovora;
(h) služba za pribavljanje i zapošljavanje pomoraca znači bilo koje lice, privredno društvo, ustanovu, agenciju ili drugu organizaciju javnog ili privatnog sektora koja se bavi angažovanjem pomoraca u ime brodovlasnika ili povezivanjem pomoraca sa brodovlasnicima;
(i) brod znači brod, osim onog koji plovi isključivo u unutrašnjim vodama ili u vodama unutar ili veoma blizu zatvorenih voda ili područja gde se primenjuju lučka pravila;
(j) brodovlasnik znači vlasnik broda ili druga organizacija ili lice, kao što su menadžer, agent ili zakupac broda bez posade, koji su preuzeli odgovornost za upravljanje brodom od vlasnika i koji su, preuzimajući takvu odgovornost, prihvatili da preuzmu dužnosti i odgovornosti nametnute brodovlasniku u skladu sa ovom Konvencijom, bez obzira da li neka druga organizacija ili lice ispunjava određene dužnosti ili obaveze u ime brodovlasnika.
2. Ako nije izričito drugačije predviđeno, ova Konvencija primenjuje se na sve pomorce.
3. U slučaju sumnje da li neku grupu lica treba smatrati pomorcima u svrhu ove Konvencije, odluku o tome doneće nadležna vlast svake članice nakon konsultacija sa organizacijama brodovlasnika i pomoraca zainteresovanih za ovo pitanje.
4. Ako nije izričito drugačije predviđeno, ova Konvencija se primenjuje na sve brodove, javnog ili privatnog vlasništva, koji se redovno bave trgovačkim poslovima, osim brodova koji se bave ribolovom ili sličnim poslovima i brodova tradicionalne gradnje kao što su dusi i džunke. Ova Konvencija ne primenjuje se na ratne brodove i pomoćne brodove ratne mornarice.
5. U slučaju sumnje da li se ova Konvencija primenjuje na brod ili na posebnu grupu brodova, odluku o tome doneće nadležna vlast svake članice nakon konsultacija sa zainteresovanim organizacijama brodovlasnika i pomoraca.
6. Ako nadležna vlast utvrdi da ne bi bilo razumno ili odgovarajuće u ovom trenutku primeniti određene pojedinosti Kodeksa, navedenog u stavu 1. člana VI, na brod ili posebne grupe brodova koji plove pod zastavom članice, navedene odredbe Kodeksa neće se primeniti u meri u kojoj je to područje različito uređeno u nacionalnim zakonima ili pravilima ili kolektivnim ugovorima o pregovaranju ili drugim merama. Takva odluka može se doneti samo nakon konsultacija sa zainteresovanim organizacijama brodovlasnika i pomoraca i može se odnositi samo na brodove manje od 200 bruto tonaže koji ne obavljaju međunarodna putovanja.
7. Svaka odluka članice prema st. 3, 5. ili 6. ovog člana saopštava se generalnom direktoru Međunarodne kancelarije rada koji će o tome obavestiti članice Organizacije.
8. Osim ukoliko nije izričito drugačije predviđeno, pozivanje na ovu Konvenciju znači istovremeno i pozivanje na Pravila i Kodeks.
Svaka članica obezbediće da odredbe njenog zakona i pravila, s obzirom na ovu Konvenciju, poštuju osnovna prava na:
(a) slobodu udruživanja i efikasno priznavanje prava na kolektivno pregovaranje;
(b) ukidanje svih oblika prisilnog ili obaveznog rada;
(c) efikasnu zabranu dečijeg rada; i
(d) ukidanje diskriminacije u pogledu zaposlenja i zanimanja.
ZAPOSLENJE POMORACA I SOCIJALNA PRAVA
1. Svaki pomorac ima pravo na bezbedno i sigurno radno mesto koje ispunjava standarde bezbednosti.
2. Svaki pomorac ima pravo na poštene uslove zaposlenja.
3. Svaki pomorac ima pravo na dostojne radne i životne uslove na brodu.
4. Svaki pomorac ima pravo na zdravstvenu zaštitu, medicinsku negu, mere socijalne pomoći i druge oblike socijalne zaštite.
5. Svaka članica će obezbediti, u granicama svoje nadležnosti, da zaposlenje pomoraca i socijalna prava utvrđena u prethodnim stavovima ovog člana budu potpuno sprovedena u skladu sa zahtevima ove Konvencije. Osim ako je drugačije navedeno u Konvenciji, takva primena može se postići nacionalnim zakonima ili pravilima, kroz odgovarajuće kolektivne ugovore o pregovaranju, te drugim merama ili praksom.
ODGOVORNOST ZA SPROVOĐENJE I PRIMENU
1. Svaka članica će doneti i primenjivati zakone ili pravila ili druge mere koje je usvojila kako bi ispunila svoje obaveze iz ove Konvenciji u odnosu na brodove i pomorce pod njenom jurisdikcijom.
2. Svaka članica efikasno će ostvarivati svoju jurisdikciju i nadzor nad brodovima koji plove pod njenom zastavom uspostavljanjem sistema obezbeđenja ispunjavanja zahteva ove Konvencije, uključujući redovne inspekcije, izveštavanjem, praćenjem i vođenjem pravnih postupaka prema zakonima koji se primenjuju.
3. Svaka članica će obezbediti da brodovi koji plove pod njenom zastavom imaju svedočanstvo pomorskog rada i deklaraciju o ispunjavanju uslova rada pomoraca, kako to propisuje ova Konvencija.
4. Brod na koji se primenjuje ova Konvencija, u skladu sa međunarodnim pravom, može da bude podvrgnut inspekciji od strane članice koja nije država zastave kada je brod u nekoj od njenih luka, kako bi utvrdila da li brod ispunjava zahteve ove Konvencije.
5. Svaka članica efikasno će ostvarivati svoju jurisdikciju i nadzor nad službama za angažovanje i zapošljavanje pomoraca, ako su one osnovane na njenoj teritoriji.
6. Svaka članica će zabraniti kršenje zahteva ove Konvencije i, u skladu sa međunarodnim pravom, propisati sankcije ili će zahtevati usvajanje mera za otklanjanje nedostataka prema njenim zakonima koje će na odgovarajući način obeshrabriti takva kršenja.
7. Svaka članica će ispunjavati svoje obaveze prema ovoj Konvenciji na način da obezbedi da brodovi koji plove pod zastavom neke države koja nije potvrdila ovu Konvenciju ne uživaju povoljniji postupak od brodova koji plove pod zastavom bilo koje države koja je potvrdila Konvenciju.
PRAVILA I DELOVI A I B KODEKSA
1. Pravila i odredbe Dela A Kodeksa su obavezne. Odredbe Dela B Kodeksa nisu obavezne.
2. Svaka članica dužna je da uvažava prava i načela utvrđena u Pravilima i da primeni svako Pravilo na način utvrđen u odgovarajućim odredbama Dela A Kodeksa. Pored toga, članica će razmotriti primenu svojih obaveza na način koji je predviđen u Delu B Kodeksa.
3. Članica koja nije u mogućnosti da primeni prava i načela na način koji je propisan u Delu A Kodeksa može da, ako nije izričito drugačije predviđeno ovom Konvencijom, primeni Deo A odredbama njenih zakona i pravila ili drugim merama koje su u suštini jednake odredbama Dela A.
4. Isključivo u svrhu stava 3. ovog člana, bilo koji zakon, pravilo, kolektivni ugovor ili druga izvršna mera, smatraju se u suštini jednakim u okviru ove Konvencije, ako se članica uveri da:
(a) ona vodi potpunom ostvarivanju opšteg cilja i svrhe odredbe ili odredbi Dela A Kodeksa; i
(b) da se njom ostvaruje dejstvo pojedine odredbe ili odredbi Dela A Kodeksa.
KONSULTACIJE SA ORGANIZACIJAMA BRODOVLASNIKA I POMORACA
O svakom ukidanju, izuzeću ili drugoj slobodnoj primeni ove Konvencije za koje Konvencija zahteva konsultacije sa organizacijama brodovlasnika i pomoraca, članica može, u slučajevima kada unutar te članice ne postoje predstavničke organizacije brodovlasnika i pomoraca, sama o tome odlučiti nakon konsultacije sa Odborom navedenim u članu XIII.
1. Formalna potvrđivanja ove Konvencije saopštiće se generalnom direktoru Međunarodne kancelarije rada, radi registrovanja.
2. Ova Konvencija obavezuje samo one članice Međunarodne organizacije rada čija je potvrđivanja registrovao generalni direktor.
3. Ova Konvencija stupa na snagu 12 meseci od datuma registrovanja potvrđivanja najmanje 30 članica čije je ukupno učešće u svetskoj bruto tonaži brodova najmanje 33%.
4. Nadalje, ova Konvencija stupa na snagu za bilo koju članicu 12 meseci od datuma registrovanja njenog potvrđivanja.
1. Članica koja je potvrdila ovu Konvenciju može je otkazati nakon isteka roka od deset godina od dana kada je Konvencija prvi put stupila na snagu, aktom upućenim generalnom direktoru Međunarodne kancelarije rada, radi registrovanja. Takav otkaz neće proizvoditi dejstvo do isteka roka od godinu dana od datuma registrovanja.
2. Svaka članica koja nije, u roku od godinu dana od proteka perioda od deset godina navedenog u stavu 1. ovog člana, iskoristila pravo na otkaz predviđen u ovom članu, biće obavezana za sledeći period od deset godina, a zatim može otkazati ovu Konvenciju po isteku svakog novog perioda od deset godina pod uslovima koji su predviđeni u ovom članu.
Ovom Konvencijom revidiraju se sledeće Konvencije:
Konvencija o najmanjim godinama života (more), usvojena 1920. godine (br. 7)
Konvencija o naknadi za nezaposlenost (brodolom), usvojena 1920. godine (br. 8)
Konvencija o zapošljavanju pomoraca, usvojena 1920. godine (br. 9)
Konvencija o lekarskom pregledu mlađih lica (more), usvojena 1921. godine (br. 16)
Konvencija o ugovorima o radu pomoraca, usvojena 1926. godine (br. 22)
Konvencija o repatrijaciji pomoraca, usvojena 1926. godine (br. 23)
Konvencija o svedočanstvima o osposobljenosti oficira, usvojena 1936. godine (br. 53)
Konvencija o plaćenim odmorima (more), usvojena 1936. godine (br. 54)
Konvencija o odgovornosti brodovlasnika (bolest i povrede pomoraca), usvojena 1936. godine (br. 55)
Konvencija o osiguranju pomoraca u slučaju bolesti (more), usvojena 1936. godine (br. 56)
Konvencija o radnom vremenu i brojnom stanju posade (more), usvojena 1936. godine (br. 57)
Konvencija (izmenjena) o najmanjim godinama života (more), usvojena 1936. godine (br. 58)
Konvencija o prehrani i posluživanju hrane na brodovima, usvojena 1946. godine (br. 68)
Konvencija o diplomi o osposobljenosti brodskih kuvara, usvojena 1946. godine (br. 69)
Konvencija o socijalnom osiguranju pomoraca, usvojena 1946. godine (br. 70)
Konvencija o plaćenim odmorima pomoraca, usvojena 1946. godine (br. 72)
Konvencija o lekarskom pregledu pomoraca, usvojena 1946. godine, (br. 73)
Konvencija o svedočanstvima kvalifikovanih mornara, usvojena 1946. godine (br. 74)
Konvencija o smeštaju posade na brodu, usvojena 1946. godine (br. 75)
Konvencija o platama, radnom vremenu na brodu i brojnom stanju posade (more), usvojena 1946. godine (br. 76)
Konvencija o plaćenim odmorima (pomorci), usvojena 1949. godine (br. 91)
Konvencija (izmenjena) o smeštaju posade na brodu, usvojena 1949. godine (br. 92)
Konvencija (izmenjena) o platama, radnom vremenu na brodu i brojnom stanju posade, usvojena 1949. godine (br. 93)
Konvencija (izmenjena) o platama, radnom vremenu na brodu i brojnom stanju posade, usvojena 1958. godine (br. 109)
Konvencija o smeštaju posade na brodu (dopunske odredbe), usvojena 1970. godine (br. 133)
Konvencija o sprečavanju nezgoda (pomorci), usvojena 1970. godine (br. 134)
Konvencija o stalnosti zaposlenja, usvojena 1976. godine (br. 145)
Konvencija o plaćenim godišnjim odmorima pomoraca, usvojena 1976. godine (br. 146)
Konvencija o najnižim standardima u morskom brodarstvu, usvojena 1976. godine (br. 147)
Protokol 1996. Konvencije o najnižim standardima u morskom brodarstvu, usvojena 1976. godine
Konvencija o socijalnoj pomoći pomoraca, usvojena 1987. godine (br. 163)
Konvencija o zaštiti zdravlja i medicinskoj negi (pomorci), usvojena 1987. godine (br. 164)
Konvencija (izmenjena) o socijalnom osiguranju pomoraca, usvojena 1987. godine (br. 165)
Konvencija (izmenjena) o repatrijaciji pomoraca, usvojena 1987. godine (br. 166)
Konvencija o inspekciji rada pomoraca, usvojena 1996. godine (br. 178)
Konvencija o angažovanju i zapošljavanju pomoraca, usvojena 1996. godine (br. 179)
Konvencija o radnom vremenu i brojnom stanju posade na brodovima, usvojena 1996. godine (br. 180).
1. Generalni direktor Međunarodne kancelarije rada obavestiće sve članice Međunarodne organizacije rada o registrovanju svih potvrđivanja, prihvatanja i otkaza prema ovoj Konvenciji.
2. Kada se ispune uslovi predviđeni stavom 3. člana VIII, generalni direktor će ukazati članicama Organizacije na datum na koji će Konvencija stupiti na snagu.
Generalni direktor Međunarodne kancelarije rada saopštiće generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija radi registracije, u skladu sa članom 102. Povelje Ujedinjenih nacija, potpune podatke o svim potvrđivanjima, prihvatanjima i otkazima koji su registrovani prema ovoj Konvenciji.
1. Upravni odbor Međunarodne kancelarije rada stalno će preispitivati predmet ove Konvencije kroz odbor koji je osnovao sa posebnim nadležnostima u oblasti standarda rada u pomorstvu.
2. Za pitanja kojima će se baviti u skladu sa ovom Konvencijom, Odbor će se sastojati od dva predstavnika koje imenuje vlada svake članice koja je potvrdila ovu Konvenciju i predstavnika brodovlasnika i pomoraca koje određuje Upravni odbor nakon konsultacija sa Zajedničkom pomorskom komisijom.
3. Predstavnici vlada članica koje još nisu potvrdile ovu Konvenciju mogu da učestvuju u radu Odbora, ali nemaju pravo glasa ni o jednom predmetu rasprave u skladu sa ovom Konvencijom. Upravni odbor može da pozove druge organizacije ili entitete da budu predstavljeni u Odboru kao posmatrači.
4. Glasovi svakog predstavnika brodovlasnika i pomoraca u Odboru važe se tako da se obezbedi da grupa brodovlasnika i grupa pomoraca ima po polovinu od ukupnog broja glasova vlada predstavljenih na odnosnom sastanku i sa pravom glasa.
1. Izmene i dopune bilo koje odredbe ove Konvencije može usvojiti Opšta konferencija Međunarodne organizacije rada u skladu sa članom 19. Ustava Međunarodne organizacije rada i pravila i postupaka Organizacije za usvajanje konvencija. Izmene i dopune Kodeksa mogu se takođe usvojiti na osnovu postupaka iz člana XV.
2. U slučaju članica čija su potvrđivanja ove Konvencije registrovana pre usvajanja izmene i dopune, tekst izmene i dopune biće im saopšten radi potvrđivanja.
3. U slučaju drugih članica Organizacije, tekst Konvencije, kako je izmenjen i dopunjen, biće im saopšten radi potvrđivanja u skladu sa članom 19. Ustava.
4. Izmena i dopuna smatraće se prihvaćenom na datum kada su registrovana potvrđivanja izmena i dopuna ili Konvencije, kako je izmenjena i dopunjena, u zavisnosti od slučaja, najmanje 30 članica čije ukupno učešće brodova u svetskoj bruto tonaži iznosi najmanje 33%.
5. Izmena i dopuna usvojena u skladu sa članom 19. Ustava biće obavezna samo za one članice Organizacije čija potvrđivanja je registrovao generalni direktor Međunarodne kancelarije rada.
6. Za svaku članicu navedenu u stavu 2. ovog člana, izmena i dopuna stupa na snagu 12 meseci od datuma prihvatanja, navedenog u stavu 4. ovog člana ili 12 meseci od datuma kada je njeno potvrđivanje izmene i dopune registrovano, u zavisnosti od toga šta nastupi kasnije.
7. Pridržavajući se stava 9. ovog člana, za članice navedene u stavu 3. ovog člana, Konvencija, kako je izmenjena i dopunjena stupa na snagu 12 meseci od datuma prihvatanja navedenog u stavu 4. ovog člana ili 12 meseci od datuma kad su njihova potvrđivanja Konvencije bila registrovana, u zavisnosti od toga šta nastupi kasnije.
8. Za one članice čija su potvrđivanja ove Konvencije registrovana pre usvajanja izmene i dopune, ali koje nisu potvrdile izmenu i dopunu, ova Konvencija ostaje na snazi bez predmetne izmene i dopune.
9. Svaka članica čije je potvrđivanje ove Konvencije registrovano nakon usvajanja izmene i dopune, ali pre datuma navedenog u stavu 4. ovog člana, može u izjavi priloženoj uz ispravu o potvrđivanju navesti da se njeno potvrđivanje odnosi na Konvenciju bez te izmene i dopune. U slučaju potvrđivanja sa takvom izjavom, Konvencija stupa na snagu za tu članicu 12 meseci od datuma kada je potvrđivanje registrovano. Ako uz ispravu o potvrđivanju nije priložena takva izjava ili je potvrđivanje registrovano na datum ili nakon datuma navedenog u stavu 4, Konvencija stupa na snagu za tu članicu 12 meseci od datuma registrovanja potvrđivanja, a nakon njenog stupanja na snagu u skladu sa stavom 7. ovog člana, izmena i dopuna obavezuje tu članicu, osim ako izmena i dopuna ne predviđa drugačije.
1. Kodeks se može izmeniti i dopuniti postupkom predviđenim u članu XIV ili, ako nije izričito predviđeno drugačije, u skladu sa postupkom predviđenim u ovom članu.
2. Izmenu i dopunu Kodeksa generalnom direktoru Međunarodne kancelarije rada može predložiti vlada svake članice Organizacije ili grupa predstavnika brodovlasnika ili grupa predstavnika pomoraca koji su postavljeni u Odbor, naveden u članu XIII. Izmenu i dopunu koju je predložila vlada mora predložiti ili podržati najmanje pet vlada članica koje su potvrdile Konvenciju ili grupa predstavnika brodovlasnika ili pomoraca navedenih u ovom stavu.
3. Nakon provere da li predlog za izmenu i dopunu odgovara zahtevima iz stava 2. ovog člana, generalni direktor će bez odlaganja predlog koji je propraćen bilo kojim primedbama ili savetima koje smatra primerenim saopštiti svim članicama Organizacije, uz poziv da svoja zapažanja ili sugestije u vezi predloga dostave u roku od šest meseci ili nekom drugom roku (koji ne sme biti kraći od tri meseca niti duži od devet meseci) kojeg propiše Upravni odbor.
4. Po isteku roka navedenog u stavu 3. ovog člana, predlog koji je propraćen sažetkom svih zapažanja ili sugestija učinjenih u skladu sa tim stavom, dostavlja se Odboru na razmatranje na sastanku. Smatraće se da je Odbor usvojio izmenu i dopunu ako:
(a) je najmanje polovina vlada članica koje su potvrdile Konvenciju prisutna na sastanku na kojem se razmatra predlog; i
(b) većina od najmanje dve trećine članova Odbora glasa za izmenu i dopunu; i
(c) ova većina uključuje glasove u korist predloga od najmanje polovine vladinih glasova, polovine glasova brodovlasnika i polovine glasova pomoraca članova Odbora prijavljenih na sastanku kad je predlog stavljen na glasanje.
5. Izmene i dopune, koje su usvojene u skladu sa stavom 4. ovog člana, podnose se na narednoj sednici Konferencije na odobrenje. Za takvo odobrenje zahteva se većina od dve trećine glasova prisutnih predstavnika. Ako ta većina nije postignuta, predložena izmena i dopuna se vraća Odboru na ponovno razmatranje, ukoliko Odbor tako odluči.
6. Izmene i dopune koje je odobrila Konferencija generalni direktor saopštava svakoj od članica čija su potvrđivanja ove Konvencije bila registrovana pre datuma odobrenja od strane Konferencije. Ove članice u daljem tekstu se nazivaju "potvrđujuće članice". Saopštenje mora da sadrži pozivanje na ovaj član i propisan rok za saopštenje bilo kakvog formalnog protivljenja. Taj rok je dve godine od datuma saopštenja, osim ako u vreme odobrenja Konferencija nije odredila drugi rok koji mora da traje najmanje godinu dana. Kopija obaveštenja dostavlja se drugim članicama Organizacije u cilju informiranja.
7. Izmena i dopuna koju je odobrila Konferencija smatraće se prihvaćenom, osim ako do kraja propisanog perioda generalni direktor nije primio formalnu izjavu o protivljenju više od 40% članica koje su potvrdile Konvenciju i koje predstavljaju najmanje 40% bruto tonaže brodova članica koje su potvrdile Konvenciju.
8. Izmena i dopuna koja se smatra prihvaćenom stupa na snagu šest meseci od isteka propisanog perioda za sve potvrđujuće članice osim za one koje su formalno izrazile svoje protivljenje u skladu sa stavom 7. ovog člana, a takvo protivljenje nisu opozvale u skladu sa stavom 11. Međutim:
(a) pre isteka propisanog perioda, bilo koja potvrđujuća članica može obavestiti generalnog direktora da će ona biti obavezana izmenom i dopunom samo nakon narednog izričitog obaveštenja o njenom prihvatanju; i
(b) pre datuma stupanja na snagu izmene i dopune, bilo koja potvrđujuća članica može obavestiti generalnog direktora da ona određeno vreme neće primenjivati izmenu i dopunu.
9. Izmena i dopuna koja je predmet obaveštenja, navedenog u stavu 8(a) ovog člana, stupa na snagu za članicu koja je uputila takvo obaveštenje šest meseci nakon što je članica obavestila generalnog direktora o njenom prihvatanju izmene i dopune, ili na datum kada će izmena i dopuna prvi put da stupi na snagu, u zavisnosti od toga šta je kasnije.
10. Period naveden u stavu 8(b) ovog člana ne sme da bude duži od godinu dana od datuma stupanja na snagu izmene i dopune ili duži od nekog dužeg perioda kojeg je odredila Konferencija u vreme odobravanja izmene i dopune.
11. Članica koja je formalno izrazila svoje protivljenje nekoj izmeni i dopuni može svoje protivljenje povući u svako doba. Ako je generalni direktor primio obaveštenje o povlačenju nakon što je izmena i dopuna stupila na snagu za članicu, izmena i dopuna za tu članicu stupa na snagu šest meseci od datuma registrovanja obaveštenja.
12. Nakon stupanja na snagu neke izmene i dopune, Konvencija može biti potvrđena samo u njenom izmenjenom i dopunjenom obliku.
13. U obimu u kojem se svedočanstvo o radu pomoraca odnosi na područje na koje se primenjuje izmena i dopuna Konvencije koja je stupila na snagu:
(a) članica koja je prihvatila neku izmenu i dopunu nije dužna da proširi pogodnosti Konvencije u pogledu svedočanstva pomorskog rada koja su izdata brodovima koji plove pod zastavom druge članice koja je:
(i) prema stavu 7. ovog člana, formalno izrazila svoje protivljenje izmeni i dopuni i takvo protivljenje nije povukla; ili
(ii) prema stavu 8(a) ovog člana, izjavila da je njeno prihvatanje uslovljeno njenom naknadnom izričitom izjavom, a nije prihvatila izmenu i dopunu; i
(b) članica koja je prihvatila izmenu i dopunu, proširuje pogodnosti Konvencije iz svedočanstva pomorskog rada izdatih brodovima koji plove pod zastavom druge članice koja je dala obaveštenje, prema stavu 8(b) ovog člana, da ona neće primeniti tu izmenu i dopunu u periodu koji je naveden u stavu 10. ovog člana.
Engleski i francuski tekst ove Konvencije jednako su verodostojni.
OBJAŠNJENJE O TUMAČENJU PRAVILA I KODEKSA KONVENCIJE O RADU POMORACA
1. Objašnjenje o tumačenju nije deo Konvencije o radu pomoraca, nego je njegova namena da da opšta uputstva o Konvenciji.
2. Konvencija obuhvata tri različita, ali povezana dela: Članove, Pravila i Kodeks.
3. Članovi i Pravila izražavaju suštinu prava i načela i temeljne obaveze potvrđujućih članica Konvencije. Članove i Pravila može izmeniti i dopuniti samo Konferencija prema članu 19. Ustava Međunarodne organizacije rada (vidi član XIV Konvencije).
4. Kodeks sadrži pojedinosti za primenu Pravila. On obuhvata Deo A (obavezni Standardi) i Deo B (neobavezne Smernice). Kodeks se može izmeniti pojednostavljenim postupkom propisanim u članu XV Konvencije. Budući da se Kodeks odnosi na detaljniju primenu, njegove izmene i dopune moraju ostati unutar opšteg okvira članova i pravila.
5. Pravila i Kodeks su definisani u glavnim područjima u pet Poglavlja:
Poglavlje 1: Najmanji zahtevi za rad pomoraca na brodu
Poglavlje 2: Uslovi za zaposlenje
Poglavlje 3: Smeštaj, sredstva za odmor, prehrana i posluživanje hrane
Poglavlje 4: Zaštita zdravlja, zdravstvena nega, socijalna pomoć i bezbednost
Poglavlje 5: Usklađenost i primena
6. Svako poglavlje sadrži grupu odredbi koje se odnose na posebno pravo ili načelo (ili izvršna mera u Poglavlju 5) koje su povezane brojevima. Prva grupa u Poglavlju 1, na primer, sastoji se od Pravila 1. 1, Standarda A 1. 1. i Smernice B 1. 1. koji se odnose na najmanje životno doba.
7. Konvencija ima tri istaknuta cilja:
(a) da utvrdi, svojim članovima i pravilima, čvrstu grupu prava i načela;
(b) da omogući, kroz Kodeks, poželjan stepen slobodnog postupanja članica u pogledu primene ovih prava i načela; i
(c) da obezbedi, kroz Poglavlje 5, odgovarajuću primenu pravila i načela.
8. Postoje dva glavna područja slobode u primeni: jedno je mogućnost da članica, kad je to potrebno (vidi stav 3. člana VI), primeni detaljnije zahteve Dela A Kodeksa kroz suštinski jednako postupanje (kako je utvrđeno u stavu 4. člana VI).
9. Drugo područje slobode u primeni je predviđeno izražavanjem obaveznih zahteva mnogih odredbi Dela A na opštiji način, čime je ostavljen širi okvir za slobodniju odluku u pogledu određene radnje koja će se utvrditi na državnom nivou. U takvim slučajevima, vodič za primenu nalazi se u neobaveznom Delu B Kodeksa. Na taj način članice koje su potvrdile ovu Konvenciju mogu odrediti vrstu radnje koja se od njih može očekivati prema odgovarajućoj opštoj obavezi iz Dela A, kao i radnju koju ne bi trebalo nužno zahtevati. Na primer, Standard A 4.1. zahteva da brodovi imaju brz pristup do potrebnih lekova za medicinsku pomoć na brodu (stav 1. (b)) i da imaju zdravstveni ormarić (stav 4. (a)). Ispunjenje u dobroj veri ove poslednje obaveze znači nešto više od posedovanja zdravstvenog ormarića na svakom brodu. Detaljnije objašnjenje o navedenom dato je u odgovarajućoj Smernici B 4. 1. 1. (stav 4) kojom se obezbeđuje da su sadržaji ormarića ispravno popunjeni, korišćeni i održavani.
10. Članice koje su potvrdile ovu Konvenciju nisu obavezane tom Smernicom i, kako je navedeno u odredbama Poglavlja 5. o nadzoru države luke, inspekcije treba da postupaju samo prema odgovarajućim zahtevima ove Konvencije (Članovi, Pravila i Standardi u Delu A). Međutim, članice su dužne prema stavu 2. člana VI da obrate dužnu pažnju u pogledu ispunjenja svojih obaveza iz Dela A Kodeksa na način predviđen u Delu B. Ako je, proučivši odgovarajuće Smernice na ispravan način, članica odlučila da uvede različite mere koje će obezbediti odgovarajuće popunjavanje, upotrebu i održavanje sadržaja zdravstvenog ormarića, uzimajući prethodno naveden primer, kako to zahteva Standard u Delu A, tada je on prihvatljiv. S druge strane, postupajući po Smernici predviđenoj u Delu B pojedina članica kao i tela MOR-a odgovorna za preispitivanje primene međunarodnih konvencija o radu mogu biti sigurne, bez daljnjih razmatranja, da su mere članice, predviđene za odgovarajuću primenu obaveza prema Delu A na koje se Smernica odnosi, primerene.
NAJMANJI ZAHTEVI ZA RAD POMORACA NA BRODU
Pravilo 1. 1. - Najmanje godine života
Cilj: Obezbediti da na brodu ne rade lica ispod određenih godina života
1. Nijedno lice mlađe od najnižeg životnog doba ne sme da bude zaposleno, uzeto na rad ili da radi na brodu.
2. Najniže godine života u vreme prvog stupanja na snagu ove Konvencije je 16 godina.
3. Veće godine života zahtevaće se u okolnostima utvrđenim u Kodeksu.
Standard A 1. 1. - Najmanje godine života
1. Zabranjeno je zapošljavanje, uzimanje na rad ili rad na brodu licima mlađim od 16 godina.
2. Zabranjen je noćni rad pomoraca mlađih od 18 godina. Za potrebe ovog Standarda "noć" će se utvrditi u skladu sa nacionalnim zakonima i praksom. Ona mora da obuhvati period od najmanje devet sati koje počinje najkasnije od ponoći, a završava ne ranije od 5 sati ujutro.
3. Izuzetak od strogog ograničenja noćnog rada može da dopusti nadležna vlast ako bi:
(a) efikasna obuka pomoraca u skladu sa utvrđenim programima i planovima bila onemogućena, ili
(b) posebna priroda dužnosti ili priznati program uvežbavanja zahtevali da pomorci na koje se odnosi izuzetak obavljaju dužnosti noću, a vlast utvrdi, nakon konsultacija sa zainteresovanim organizacijama brodovlasnika i pomoraca, da rad neće biti štetan za njihovo zdravlje ili dobrobit.
4. Zaposlenje, uzimanje na rad ili rad pomoraca mlađih od 18 godina mora biti zabranjen ako postoji verovatnoća da će rad ugroziti njihovo zdravlje ili bezbednost. Vrste takvog rada moraju biti određene nacionalnim zakonima, pravilima ili odlukama nadležne vlasti, nakon konsultacija sa zainteresovanim organizacijama brodovlasnika i pomoraca, u skladu s odgovarajućim međunarodnim standardima.
Smernica B 1. 1. - Najmanje godine života
1. Kad uređuju radne i životne uslove, članice treba da obrate posebnu pažnju na potrebe lica mlađih od 18 godina.
Pravilo 1. 2. - Uverenje o zdravstvenom stanju
Cilj: Obezbediti da su svi pomorci zdravstveno sposobni za obavljanje svojih dužnosti na moru.
1. Pomorci ne smeju da rade na brodu ako nije utvrđeno da su zdravstveno sposobni da obavljaju svoje dužnosti.
2. Izuzeci mogu biti dopušteni samo na način propisan u Kodeksu.
Standard A 1. 2. - Uverenje o zdravstvenom stanju
1. Nadležna vlast mora zahtevati da, pre početka rada na brodu, pomorci imaju odgovarajuće uverenje o zdravstvenom stanju kojim se potvrđuje da su zdravstveno sposobni da obavljaju dužnosti koje će im biti poverene na moru.
2. Da bi se obezbedilo da uverenja o zdravstvenom stanju istinito odražavaju zdravstveno stanje pomorca, u pogledu dužnosti koje oni obavljaju, nadležna vlast mora da, nakon konsultacija sa zainteresovanim organizacijama brodovlasnika i pomoraca i obraćajući punu pažnju na primenjive međunarodne smernice navedene u Delu B ovog Kodeksa, propiše prirodu zdravstvenog pregleda i uverenja o zdravstvenom stanju.
3. Ovaj Standard ne zadire u Međunarodnu konvenciju o standardima za obuku, izdavanje uverenja i vršenje brodske straže pomoraca, usvojene 1978. godine, kako je izmenjena i dopunjena (u daljem tekstu: STCW). Uverenje o zdravstvenom stanju izdato u skladu sa zahtevima STCW nadležna vlast će prihvatiti u svrhu Pravila 1. 2. Uverenja o zdravstvenom stanju koje odgovara tim bitnim zahtevima, u slučaju pomoraca na koje se ne odnosi STCW, takođe će biti prihvaćena.
4. Uverenje o zdravstvenom stanju treba da izda na odgovarajući način osposobljen lekar ili, u slučaju uverenja koje se odnosi samo na vid, lice koje je nadležna vlast priznala sposobnom za izdavanje takvog uverenja. Lekari moraju da uživaju punu stručnu nezavisnost pri obavljanju pregleda u postupku zdravstvenih pregleda.
5. Pomorci kojima je odbijeno izdavanje uverenja o zdravstvenom stanju ili im je ograničena sposobnost za rad, naročito s obzirom na vreme, domen rada ili područje poslovanja, moraju imati pravo na daljnji pregled drugog nezavisnog lekara ili nezavisnog zdravstvenog arbitra.
6. Svako uverenje o zdravstvenom stanju mora da utvrdi pre svega:
(a) da su sluh i vid pomorca, kao i razlikovanje boja u slučaju pomorca koji će biti zaposlen na poslovima gde sposobnost za rad koji će obavljati može biti ograničena zbog nerazlikovanja boja, zadovoljeni; i
(b) da pomorac nije takvog zdravstvenog stanja koje bi moglo biti pogoršano radom na moru, učiniti ga nesposobnim za takvu službu ili štetiti zdravlju drugih lica na brodu.
7. Osim u kraćem periodu zbog posebnih dužnosti koje će zainteresovani pomorac obavljati ili ako to zahteva STCW:
(a) trajanje uverenja o zdravstvenom stanju mora biti najviše dve godine, osim ako je pomorac mlađi od 18 godina, u tom slučaju uverenje važi godinu dana;
(b) uverenje o razlikovanju boja važiće najduže šest godina.
8. U hitnim slučajevima, nadležna vlast može dopustiti pomorcu rad bez odgovarajućeg uverenja o zdravstvenom stanju do naredne luke pristajanja u kojoj pomorac može dobiti uverenje o zdravstvenom stanju od lekara pod uslovom da:
(a) period takvog dopuštanja ne prelazi tri meseca; i
(b) da pomorac poseduje nedavno izdato isteklo uverenje o zdravstvenom stanju.
9. Ako ispravnost uverenja istekne tokom putovanja, uverenje će ostati na snazi do naredne luke pristajanja gde pomorac može da dobije uverenje o zdravstvenom stanju od ovlašćenog lekara pod uslovom da taj period ne traje duže od tri meseca.
10. Uverenja o zdravstvenom stanju pomoraca koji rade na brodovima, a koji su redovno zaposleni na međunarodnim putovanjima, moraju biti najmanje na engleskom jeziku.
Smernica B 1. 2. - Uverenja o zdravstvenom stanju
Smernica B 1. 2. 1. - Međunarodne smernice
Nadležna vlast, lekari, ispitivači, brodovlasnici, predstavnici pomoraca i sva druga lica koja se bave zdravstvenim pregledima radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti kandidata za pomorce ili zaposlenih pomoraca, moraju da se pridržavaju ILO/WHO Smernica o sprovođenju redovnih i povremenih pregleda zdravstvene sposobnosti pomoraca, uključujući naknadne izmene tih Smernica i svih drugih primenjivih međunarodnih smernica koje je objavila Međunarodna organizacija rada, Međunarodna pomorska organizacija i Svetska zdravstvena organizacija.
Pravilo 1. 3. - Obuka i osposobljavanje
Cilj: Obezbediti da su pomorci obučeni ili osposobljeni za obavljanje svojih dužnosti na brodu
1. Pomorci smeju da rade na brodu samo ako su obučeni ili proglašeni sposobnim ili na drugi način osposobljeni za obavljanje svojih dužnosti.
2. Pomorcima se ne sme dopustiti rad na brodu ako nisu uspešno završili obuku lične bezbednosti na brodu.
3. Kao obuka i provera u skladu sa obaveznim dokumentima koje je usvojila Međunarodna pomorska organizacija smatraće se ispunjavanje zahteva iz st. 1. i 2. ovog Pravila.
4. Svaka članica koja je u vreme potvrđivanja ove Konvencije bila obavezana Konvencijom o kvalifikovanom mornaru, usvojene 1946. godine (br. 74), mora da nastavi da ispunjava obaveze iz te Konvencije dok obavezne odredbe koje se odnose na taj predmet ne usvoji Međunarodna pomorska organizacija i dok one ne stupe na snagu, ili dok ne protekne rok od pet godina od stupanja na snagu ove Konvencije u skladu sa stavom 3. člana VIII, u zavisnosti od toga šta je ranije.
Pravilo 1. 4. - Angažovanje i zapošljavanje
Cilj: Obezbediti pristup pouzdanom i dobro uređenom sistemu pribavljanja i zapošljavanja pomoraca
1. Svi pomorci moraju da imaju pristup efikasnom i odgovarajućem sistemu za pronalaženje zaposlenja na brodu koji je za njih besplatan.
2. Službe za angažovanje i zapošljavanje pomoraca koje rade na teritoriji države članice moraju da odgovaraju standardima utvrđenim u Kodeksu.
3. Svaka članica mora da zahteva za pomorce koji rade na brodovima koji plove pod njenom zastavom, da brodovlasnici koji koriste službe za angažovanje i zapošljavanje pomoraca u zemljama ili na teritorijama država na koje se ne primenjuje ova Konvencija, obezbede da ove službe ispunjavaju zahteve utvrđene u Kodeksu.
Standard A 1. 4. - Angažovanje i zapošljavanje
1. Svaka članica koja ima javnu službu za angažovanje i zapošljavanje pomoraca mora da obezbedi da služba radi uredno, na način kojim se štite i unapređuju prava o zaposlenju pomoraca kako su predviđena ovom Konvencijom.
2. Ako članica ima privatne službe za angažovanje i zapošljavanje pomoraca koje rade na njenoj teritoriji, čiji je prevashodni cilj angažovanje i zapošljavanje pomoraca ili koje angažuju i zapošljavaju značajan broj pomoraca, one moraju da rade samo u skladu sa standardizovanim sistemom koncesija ili overa ili drugim oblikom uređivanja. Ovaj sistem će biti ustanovljen, prilagođen ili menjan samo nakon konsultacija sa zainteresovanim organizacijama brodovlasnika i pomoraca. U slučaju sumnje da li se primenjuje ova Konvencija na privatne službe za angažovanje i zapošljavanje pomoraca, odluku o tome doneće nadležna vlast u svakoj članici nakon konsultacija sa zainteresovanim organizacijama brodovlasnika i pomoraca. Prekomerno povećanje broja privatnih službi za angažovanje i zapošljavanje pomoraca neće se podsticati.
3. Odredbe stava 2. ovog Standarda takođe se primenjuju - u obimu u kojem je određen od strane nadležne vlasti, u konsultacijama sa zainteresovanim organizacijama brodovlasnika i pomoraca, kao odgovarajuće - u odnosu na službe angažovanja i zapošljavanja pomoraca kojima upravljaju organizacije pomoraca na teritoriji države članice za angažovanje pomoraca koji su državljani te članice na brodove koji plove pod njenom zastavom. Službe na koje se odnosi ovaj stav su one koje ispunjavaju sledeće uslove:
(a) da služba za angažovanje i zapošljavanje pomoraca deluje prema ugovoru o kolektivnom pregovaranju između organizacije i brodovlasnika;
(b) da se organizacija pomoraca i organizacija brodovlasnika nalaze na teritoriji članice;
(c) da članica ima nacionalne zakone ili pravila ili postupak za odobravanje ili upisnik ugovora o kolektivnom pregovaranju koji dopušta rad službe za angažovanje i zapošljavanje;
(d) da služba za angažovanje i zapošljavanje radi na odgovarajući način, a da su mere koje preduzima u pogledu zaštite i promovisanja prava zapošljavanja pomoraca uporedive sa onima koje su predviđene u stavu 5. ovog Standarda.
4. Ništa u ovom Standardu ili Pravilu 1. 4. neće se smatrati da:
(a) sprečava članicu u održavanju nezavisne javne službe za angažovanje i zapošljavanje pomoraca u okviru politike koja odgovara potrebama pomoraca i brodovlasnika, bez obzira da li su te službe deo javne službe zapošljavanja za sve radnike i poslodavce ili sa njima usklađene; ili
(b) nameće članici obavezu da ustanovi sistem za rad privatnih službi za angažovanje i zapošljavanje pomoraca na svojoj teritoriji.
5. Članica koja usvaja sistem naveden u stavu 2. ovog Standarda mora svojim zakonima i pravilima ili drugim merama barem da:
(a) zabrani službama za angažovanje i zapošljavanje pomoraca korišćenje sredstava, mehanizama ili popisa namenjenih sprečavanju ili odvraćanju pomoraca od dobijanja zaposlenja za koje su oni osposobljeni;
(b) zahteva da pomorac ne snosi, direktno ili indirektno, u potpunosti ili delimično, nikakve takse ili druge naknade za angažovanje ili zapošljavanje pomoraca ili za davanje zaposlenja pomorcima, osim troška za pribavljanje obaveznog uverenja o zdravstvenom stanju, pomorske knjižice i pasoša ili druge slične lične putne isprave, ali ne uključuje trošak za vize koje mora da snosi brodovlasnik; i
(c) obezbedi da službe za angažovanje i zapošljavanje pomoraca koje rade na njenoj teritoriji:
(i) vode i ažuriraju upisnik svih pomoraca koji su preko njih angažovani ili zaposleni kako bi bio dostupan za inspekciju nadležne vlasti;
(ii) obezbede da su pomorci obavešteni o svojim pravima i dužnostima prema njihovim ugovorima o zaposlenju pre ili u postupku zaposlenja, kao i da su preduzete odgovarajuće mere da pomorci prouče svoje ugovore o zaposlenju pre i nakon što su ga potpisali i za njih preuzmu kopiju ugovora;
(iii) provere da li su pomorci koje su angažovali ili zaposlili osposobljeni, da li imaju isprave potrebne za određeni posao, kao i da li su ugovori o zaposlenju pomoraca u skladu sa zakonima i pravilima i bilo kojim ugovorom o kolektivnom pregovaranju koji čini deo ugovora o zaposlenju;
(iv) obezbede, koliko je to moguće, da brodovlasnik ima sredstva za zaštitu pomoraca koji su iskrcani u stranoj luci;
(v) prouče i odgovore na svaki prigovor na svoje delovanje i obaveste nadležnu vlast o svakom nerešenom prigovoru;
(vi) ustanove sistem zaštite putem osiguranja ili druge jednakovredne odgovarajuće mere radi naknade novčanog gubitka pomorcima koji može nastati kao posledica propusta službe za angažovanje i zapošljavanje pomoraca ili pojedinog brodovlasnika po ugovoru o zaposlenju pomorca, kako bi ispunili svoje obaveze prema njima.
6. Nadležna vlast mora pažljivo nadgledati i nadzirati sve službe za angažovanje i zapošljavanje pomoraca koje rade na njenoj teritoriji. Sve dozvole, svedočanstva ili slična ovlašćenja za rad privatnih službi na teritoriji te članice moraju da budu izdati ili obnovljeni samo nakon provere da li pojedina služba za angažovanje i zapošljavanje pomoraca ispunjava zahteve nacionalnih zakona i pravila.
7. Nadležna vlast mora obezbediti postojanje odgovarajućih mehanizama i postupaka za istraživanje, ako je potrebno, prigovora o delatnostima službi za angažovanje i zapošljavanje pomoraca, uključujući u taj postupak i, kad je to odgovarajuće, predstavnike brodovlasnika i pomoraca.
8. Svaka članica koja je potvrdila ovu Konvenciju mora, ukoliko je to moguće, obavestiti svoje državljane o mogućim problemima u pogledu stupanja u službu na brodu koji plovi pod zastavom države koja nije potvrdila Konvenciju, dok se ne uvere da su primenjeni standardi suštinski jednaki onima utvrđenim ovom Konvencijom. Mere koje je u tom cilju preduzela članica koja je potvrdila Konvenciju ne smeju da budu u suprotnosti sa načelom slobode kretanja radnika utvrđenim u ugovorima čije strane mogu biti te dve države.
9. Svaka članica koja je potvrdila ovu Konvenciju mora da zahteva da brodovlasnici brodova koji plove pod njenom zastavom, a koji koriste službe za angažovanje i zapošljavanje pomoraca u zemljama ili na teritorijama država na kojima se ova Konvencija ne primenjuje, obezbede, u meri u kojoj je to moguće, da ove službe ispunjavaju zahteve ovog Standarda.
10. Ništa u ovom Standardu neće se tumačiti u smislu da smanjuje obaveze i odgovornosti brodovlasnika ili članice u odnosu na brodove koji plove pod njenom zastavom.
Smernica B 1. 4. - Angažovanje i zapošljavanje
Smernica B 1. 4. 1. - Organizacione i operativne smernice
1. Kad ispunjava svoje obaveze iz stava 1. Standarda A 1. 4, nadležna vlast treba da razmotri:
(a) preduzimanje potrebnih mera za podsticanje uspešne saradnje između službi za angažovanje i zapošljavanje pomoraca, bez obzira da li su one javne ili privatne;
(b) potrebe pomorstva na državnom ili međunarodnom nivou kada sačinjavaju programe obuke za pomorce koji čine deo brodske posade odgovorne za bezbednu plovidbu broda i delatnosti sprečavanja zagađivanja, uz učešće brodovlasnika, pomoraca i odgovarajućih ustanova za obuku;
(c) preduzimanje odgovarajućih mera za saradnju predstavničkih organizacija brodovlasnika i pomoraca u organizaciji i radu javnih službi za angažovanje i zapošljavanje pomoraca, gde one postoje;
(d) utvrđivanje prava na privatnost i potrebu zaštite tajnosti, uslova pod kojima službe za angažovanje i zapošljavanje mogu postupati sa ličnim podacima pomoraca, uključujući sakupljanje, arhiviranje, sastavljanje i saopštavanje takvih podataka trećim stranama;
(e) održavanje mehanizma za prikupljanje i analizu svih odgovarajućih informacija o tržištu rada pomoraca, uključujući sadašnje i buduće angažovanje pomoraca za rad kao članova posade razvrstane po godinama života, polu, položaju, stručnoj osposobljenosti i zahtevima pomorske privrede, sakupljanje podataka o godinama života ili polu upotrebljivih samo u statističke svrhe ili za korišćenje u okviru programa sprečavanja diskriminacije zasnovane na godinama života ili polu;
(f) obezbeđenje da je osoblje odgovorno za nadzor javnih i privatnih službi za angažovanje i zapošljavanje pomoraca za brodsku posadu odgovornu za bezbednu plovidbu broda i sprečavanje zagađivanja, odgovarajuće osposobljeno, uključujući priznato iskustvo na moru i odgovarajuće znanje o pomorskom brodarstvu, kao i odgovarajuće međunarodne pomorske instrumente o standardima za obuku, izdavanje uverenja i radu;
(g) propisivanje radnih standarda i usvajanje kodeksa o postupanju i etičkoj praksi u službama za angažovanje i zapošljavanja pomoraca; i
(h) obavljanje nadzora sistema dozvola ili potvrda na osnovu sistema standarda kvaliteta.
2. Pri utvrđivanju sistema navedenog u stavu 2. Standarda A 1. 4, svaka članica treba da razmotri zahteve službi za angažovanje i zapošljavanje pomoraca osnovanih na njenoj teritoriji, kao i da razvija i održava proverenu radnu praksu. Ova radna praksa privatnih službi za angažovanje i zapošljavanje pomoraca u obimu koji je primenjiv za javne službe za angažovanje i zapošljavanje pomoraca treba da se odnosi na sledeće:
(a) zdravstvene preglede, isprave o identitetu pomoraca, i druga takva pitanja koja se mogu zahtevati za zapošljavanje pomoraca;
(b) održavanje, uzimajući u obzir pravo na privatnost i potrebu zaštite tajnosti, potpune i obimne evidencije pomoraca koje se odnose na sistem angažovanja i zapošljavanja pomoraca koji treba uključiti, ali se ne ograničavati na:
(i) osposobljavanje pomoraca;
(ii) evidenciju zapošljavanja;
(iii) lične podatke o zapošljavanju; i
(iv) zdravstvene podatke o odgovarajućem zapošljavanju.
(c) ažurirati popis brodova za koje službe za angažovanje i zapošljavanje pomoraca angažuju pomorce, kao i obezbediti postojanje sredstava na osnovu kojih će u svakom trenutku biti moguće ostvariti vezu sa službama;
(d) postupke koji će obezbediti da pomorci nisu podvrgnuti iskorišćavanju službi za angažovanje i zapošljavanje pomoraca i njihovog osoblja s obzirom na ponudu zaposlenja na pojedinim brodovima ili kod pojedinih društava;
(e) postupke za sprečavanje mogućnosti iskorišćavanja pomoraca koje nastaju davanjem povezanih zajmova ili nekim drugim finansijskim poslom između brodovlasnika i pomoraca o kojima brinu službe za angažovanje i zapošljavanje pomoraca;
(f) jasno objavljivanje troškova, ako postoje, za koje se može očekivati da će ih snositi pomorac u postupku zapošljavanja;
(g) obezbeđivanje da će pomorci biti obavešteni o svim posebnim uslovima koji se odnose na posao na kojem će biti zaposleni i posebnim politikama brodovlasnika koje se odnose na njihovo zaposlenje;
(h) postupke koji su u skladu sa načelima prirodnog prava u postupanju u slučajevima nesposobnosti ili neposlušnosti u skladu sa nacionalnim zakonima i praksom i, kad je to primenjivo, kolektivnim ugovorima;
(i) postupke koji će obezbediti, koliko je to moguće, da su sva obavezna svedočanstva i isprave podnete radi zaposlenja važeće i da nisu lažno pribavljene, kao i da su preporuke za zapošljavanje proverene;
(j) postupke koji će obezbediti da se sa zahtevima za informacijama ili obaveštenjima porodici pomoraca dok su ovi na moru postupa brzo, blagonaklono i bez troškova; i
(k) potvrdu da su radni uslovi na brodovima gde su pomorci smešteni u skladu sa ugovorima o kolektivnom pregovaranju koji se primenjuju, koji su zaključeni između brodovlasnika i predstavničkih organizacija pomoraca i, kao pitanje politike, da se pomorci pribavljaju samo onim brodovlasnicima koji nude uslove zapošljavanja pomoraca koji su u skladu sa zakonima, pravilima ili kolektivnim ugovorima koji se primenjuju.
3. Treba razmotriti podsticanje međunarodne saradnje između članica i odgovarajućih organizacija, kao što je:
(a) organizovana razmena informacija o pomorskom brodarstvu i tržištu rada na bilateralnim, regionalnim ili multilateralnim osnovama;
(b) razmena informacija o pomorskom radnom zakonodavstvu;
(c) usklađivanje politika, radnih postupaka i zakonodavstva kojima se uređuju službe za angažovanje i zapošljavanje pomoraca;
(d) unapređenje postupaka i uslova za međunarodno angažovanje i zapošljavanje pomoraca;
(e) planiranje radne snage, uzimajući u obzir ponudu i potražnju za pomorcima i zahteve pomorskog brodarstva.
USLOVI ZAPOSLENJA
Pravilo 2. 1. - Ugovori o zaposlenju pomoraca
Cilj: Obezbediti da pomorci imaju odgovarajući ugovor o zaposlenju
1. Zahtevi i uslovi zapošljavanja pomorca moraju biti utvrđeni ili navedeni u jasno napisanom pravno primenjivom ugovoru, i biti u skladu sa standardima utvrđenim u Kodeksu.
2. Ugovore o zaposlenju pomoraca mora ugovoriti pomorac pod uslovima koji obezbeđuju da on ima mogućnost da ispita i potraži savet o zahtevima i uslovima ugovora i slobodno da ga prihvati pre potpisivanja.
3. U obimu koji je u skladu sa nacionalnim zakonom ili praksom smatraće se da su u ugovore o zaposlenju pomoraca uneti primenjivi ugovori o kolektivnom pregovaranju.
Standard A 2. 1. - Ugovori o zaposlenju pomoraca
1. Svaka članica mora da usvoji zakone ili pravila kojima se zahteva da brodovi koji plove pod njenom zastavom ispunjavaju sledeće zahteve:
(a) pomorci koji rade na brodovima koji plove pod njenom zastavom moraju da imaju ugovor o zaposlenju pomorca koji potpisuju pomorac i brodovlasnik ili predstavnik brodovlasnika (ili, gde oni nisu poslodavci, dokaz o ugovornom ili sličnom odnosu) koji im obezbeđuje dostojne radne i životne uslove na brodu kako to zahteva ova Konvencija;
(b) pomorci koji potpisuju ugovor o zaposlenju moraju da imaju mogućnost da prouče i potraže savet o ugovoru pre njegovog potpisivanja, kao i druge mogućnosti koje su potrebne kako bi se obezbedilo da oni slobodno stupe u ugovor sa dovoljnim razumevanjem svojih prava i obaveza;
(c) svaki brodovlasnik i pomorac moraju da imaju potpisani original ugovora o zaposlenju pomorca;
(d) moraju se preduzeti mere kako bi se obezbedilo da pomorci mogu brzo da dobiju jasnu informaciju o uslovima svog zaposlenja na brodu, uključujući zapovednika broda, kao i da je takva informacija, uključujući kopiju ugovora o zaposlenju pomorca, dostupna radi provere službenicima nadležne vlasti, uključujući i one u lukama pristajanja;
(e) pomorci moraju da dobiju ispravu koja sadrži zabelešku o njihovom zaposlenju na brodu.
2. Ako ugovor o kolektivnom pregovaranju čini ceo ili deo ugovora o zaposlenju pomorca, kopija takvog ugovora mora da se nalazi na brodu. Ako ugovor o zaposlenju pomorca i primenjivi ugovor o kolektivnom pregovaranju nisu na engleskom jeziku, na engleskom jeziku mora biti raspoloživo sledeće (osim na brodovima koji plove samo na domaćim putovanjima):
(a) kopija standardnog oblika ugovora; i
(b) delovi ugovora o kolektivnom pregovaranju koji su podložni inspekciji države luka prema Pravilu 5. 2.
3. Isprava navedena u stavu 1(e) ovog Standarda ne sme da sadrži navode o kvalitetu rada pomorca ili njegovoj plati. Oblik isprave, podaci koji se u nju unose i način unošenja tih podataka mora se utvrditi nacionalnim zakonom.
4. Svaka članica mora da usvoji zakone i pravila u kojima se navodi predmet koji će biti unet u sve ugovore o zaposlenju pomoraca na koje se primenjuje nacionalni zakon. Ugovori o zaposlenju pomoraca moraju u svim slučajevima da sadrže sledeće podatke:
(a) ime i prezime pomorca, datum rođenja ili starost i mesto rođenja;
(b) naziv i adresu brodovlasnika;
(c) mesto i datum kad je ugovor o zaposlenju pomorca zaključen;
(d) svojstvo u kojem je pomorac zaposlen;
(e) iznos plate pomorca ili, kad je to primenjivo, pravilo koje se koristi za njen obračun;
(f) dužina plaćenog godišnjeg odmora ili, kad je to primenjivo, pravilo koje se koristi za njegov obračun;
(g) trajanje ugovora i njegovi uslovi, uključujući:
(i) ako je ugovor zaključen na neodređeno vreme, uslove pod kojima svaka od stranaka ima pravo raskinuti ugovor kao i zahtevani otkazni rok koji ne sme biti kraći za brodovlasnika od onog za pomorca;
(ii) ako je ugovor zaključen na određeno vreme, datum utvrđen za njegov prestanak; i
(iii) ako je ugovor zaključen za putovanje, luka odredišta i vreme koje će proteći nakon dolaska broda pre nego što se pomorac iskrca;
(h) pogodnosti zaštite zdravstvene i socijalne sigurnosti koje brodovlasnik predviđa za pomorca;
(i) pravo pomorca na repatrijaciju;
(j) poziv na ugovor o kolektivnom pregovaranju, ako se primenjuje; i
(k) svaki drugi podatak koji zahteva nacionalno zakonodavstvo.
5. Svaka članica mora da usvoji zakone i pravila kojima se utvrđuje najkraći otkazni rok pomoraca i brodovlasnika za raniji prestanak ugovora o zaposlenju pomoraca. Ovaj najkraći rok mora se utvrditi nakon konsultacija sa zainteresovanim organizacijama brodovlasnika i pomoraca, a ne sme biti kraći od 7 dana.
6. Kraći otkazni rok od najmanjeg roka može se utvrditi u okolnostima koje priznaje nacionalni zakon ili pravila, ili ugovor o kolektivnom pregovaranju kojima se utvrđuje prestanak ugovora o zaposlenju uz kraći rok otkaza ili bez njega. Pri utvrđivanju ovih okolnosti, svaka članica mora obezbediti uzimanje u obzir potrebe pomorca za prekidom, bez kazne, ugovora o zaposlenju uz kraći rok za davanje otkaza ili bez njega iz razumljivih ili iz drugih hitnih razloga.
Smernica B 2. 1. - Ugovori o zaposlenju pomoraca
Smernica B 2. 1. 1. - Isprava o zaposlenju
1. Prilikom određivanja podataka koji će biti uneti u ispravu o zaposlenju navedenoj u stavu 1(e) Standarda A 2. 1, svaka članica treba da obezbedi da ova isprava sadrži dovoljno podataka, sa prevodom na engleski jezik, koji će olakšati pribavljanje novog zaposlenja ili ispuniti zahteve u pogledu plovidbene službe radi napredovanja ili unapređenja. Pomorska knjižica može da ispuni zahteve iz stava 1(e) tog Standarda.
Pravilo 2. 2. - Plate
Cilj: Obezbediti da su pomorci plaćeni za svoj rad
1. Svi pomorci moraju da budu plaćeni za svoj rad redovno i u potpunosti u skladu sa svojim ugovorima o zaposlenju.
Standard A 2. 2. - Plate
1. Svaka članica mora da zahteva da se isplate za rad pomoraca na brodovima koji plove pod njihovom zastavom ne isplaćuju u rokovima dužim od mesec dana i da su u skladu sa kolektivnim ugovorom koji se primenjuje.
2. Pomorci moraju da dobiju mesečni obračun dospelih isplata i plaćenih iznosa, uključujući plate, dodatne isplate i korišćeni kurs za zamenu ako je isplata izvršena u stranoj valuti ili primenom stopa različitih od onih koje su ugovorene.
3. Svaka članica mora da zahteva da brodovlasnici preduzmu mere kao što su one utvrđene u stavu 4. ovog Standarda kako bi omogućili pomorcima prenos cele ili dela zarade svojim porodicama, licima koja od njih zavise ili korisnicima.
4. Mere na osnovu kojih će se pomorcima obezbediti prenos njihovih zarada njihovim porodicama uključuju:
(a) sistem koji omogućava pomorcima da doznače, u vreme njihovog zapošljavanja ili tokom njega, ako oni to žele, deo njihovih plata u redovnim rokovima njihovim porodicama prenosom putem banke ili sličnim sredstvima; i
(b) zahtev da doznake moraju da budu poslate pravovremeno i direktno licu ili licima koje su odredili pomorci.
5. Svaka naknada za uslugu prema st. 3. i 4. ovog Standarda mora biti razumnog iznosa, a kurs za zamenu valuta, osim ako je drugačije predviđeno, u skladu sa nacionalnim zakonima ili pravilima, mora biti prevladavajući tržišni kurs ili službeno objavljen kurs povoljan za pomorce.
6. Svaka članica koja usvaja nacionalne zakone ili pravila kojima se uređuju plate pomoraca nužno mora da razmotri Smernice predviđene u Delu B Kodeksa.
Smernica B 2. 2.- Plate
Smernica B 2. 2. 1. - Posebne definicije
1. U svrhu ove Smernice, izraz:
(a) osposobljeni pomorac znači svaki pomorac koji se smatra sposobnim da obavlja svaku dužnost koja se može zahtevati od osoblja službe palube, osim dužnosti nadzora ili posebnih poslova, ili koja je utvrđena kao takva nacionalnim zakonima, pravilima, praksom ili kolektivnim ugovorom;
(b) osnovna plata ili nadnica znači platu za redovno radno vreme, a ne uključuje isplate za odrađeni prekovremeni rad, bonuse, dodatke, plaćeni odmor ili svaku drugu dodatnu naknadu;
(c) ukupna plata znači plata ili nadnica koja uključuje osnovnu platu i druga primanja u novcu; ukupna plata može uključivati naknadu za sve odrađene prekovremene sate i sva druga primanja u novcu, ili može uključivati samo određena primanja koja su delimično objedinjena.
(d) sati rada znače sati u toku kojih se od pomoraca zahteva da rade za korist broda;
(e) prekovremeni rad znači vreme odrađeno preko redovnih radnih sati.
Smernica B 2. 2. 2. - Obračun i isplata
1. Za pomorce čije naknade uključuju posebnu naknadu za odrađeni prekovremeni rad:
(a) u svrhu obračuna plata, redovni sati rada na moru i u luci ne bi trebali da prelaze osam sati dnevno;
(b) u svrhu obračuna prekovremenog rada, broj redovnih sati nedeljno za osnovnu platu ili nadnicu treba da budu propisani nacionalnim zakonom ili pravilima, ako nisu utvrđeni kolektivnim ugovorima, ali ne smeju da prelaze 48 sati nedeljno; kolektivnim ugovorima može se predvideti drugačiji, ali ne manje povoljni postupak;
(c) stopu ili stope naknade za prekovremeni rad, koje ne smeju da budu manje od 1,25 puta od osnovne plate ili nadnice po satu, treba da budu propisani nacionalnim zakonom ili pravilima ili kolektivnim ugovorom, ako se primenjuje; i
(d) evidenciju odrađenog prekovremenog rada treba da vodi zapovednik ili od njega ovlašćeno lice, a nju treba da potvrdi pomorac, u rokovima ne dužim od jednog meseca.
2. Za pomorce čije su plate u celini ili delimično objedinjene:
(a) u ugovoru o zaposlenju pomorca treba jasno da bude navedeno, kad je to odgovarajuće, broj sati rada koji se očekuje od pomorca kao uzvrat za ovu naknadu i sve dodatne naknade koje se mogu dugovati pored objedinjene plate i u kojim okolnostima;
(b) ako se prekovremeni rad po satu plaća za odrađene sate preko onih koji su pokriveni ukupnom platom, stopa po satu ne treba da bude manja od 1,25 puta od osnovne stope za redovne sate rada kako je utvrđena u stavu 1. ove Smernice; isto načelo treba primeniti na prekovremene sate uključene u ukupnu platu;
(c) naknada za onaj deo cele ili delimične ukupne plate koja predstavlja redovne sate rada kako su utvrđeni u stavu 1. (a) ove Smernice ne treba da bude manja od postojeće najmanje plate; i
(d) za pomorce čije su plate delimično objedinjene, evidencija svih odrađenih prekovremenih sati treba da se vodi i overi kako je predviđeno u stavu 1. (d) ove Smernice.
3. Nacionalni zakoni ili pravila ili kolektivni ugovori mogu predvideti, kao naknadu za prekovremeni rad ili rad obavljen na dane nedeljnog odmora ili dane javnih praznika, barem jednako vreme izvan dužnosti ili izvan broda ili dodatni odmor umesto naknade ili neku drugu za to predviđenu nadoknadu.
4. Nacionalni zakoni ili pravila usvojeni nakon konsultacija sa predstavničkim organizacijama brodovlasnika i pomoraca ili, ukoliko je to odgovarajuće, kolektivni ugovori, trebaju da uzmu u obzir sledeća načela:
(a) jednaku naknadu za rad jednake vrednosti treba primeniti na sve pomorce zaposlene na istom brodu bez diskriminacije zasnovane na rasi, boji, polu, veri, političkom mišljenju, nacionalnoj opredeljenosti ili socijalnom poreklu;
(b) ugovor o zaposlenju pomorca kojim se određuje plata ili stopa plate koja će se primeniti treba da se nalazi na brodu; obaveštenje o iznosu plata ili stopi plata treba da bude dostupno svakom pomorcu bilo davanjem najmanje jedne potpisane kopije odgovarajućeg obaveštenja pomorcu na jeziku koji pomorac razume, bilo isticanjem kopije ugovora na pomorcu pristupačnom mestu ili nekim drugim odgovarajućim sredstvima;
(c) plate trebaju da budu isplaćene zakonitim sredstvima plaćanja; ako je to odgovarajuće, one mogu da budu isplaćene prenosom putem banke, bankovnim čekom, poštanskim čekom ili novčanom uplatnicom;
(d) po završetku zaposlenja sve dugovane naknade treba da budu isplaćene bez nepotrebnog odlaganja;
(e) nadležna vlast treba da propiše odgovarajuće kazne ili druge odgovarajuće pravne lekove ako brodovlasnik neopravdano odloži ili propusti da isplati svu dugovanu naknadu;
(f) plate treba da budu isplaćene direktno na račune banaka koje su odredili pomorci, osim ako su oni pisanim putem drugačije zatražili;
(g) pridržavajući se tačke (h) ovog stava, brodovlasnik ne treba da preduzima nikakvo ograničenje u odnosu na slobodu pomoraca da raspolažu svojim naknadama;
(h) odbitke od naknada treba dopustiti samo ako:
(i) postoji izričita odredba nacionalnih zakona ili pravila ili primenjivog kolektivnog ugovora, a pomorac je bio o tome obavešten, na način koji nadležna vlast smatra najpogodnijim, o uslovima takvih odbitaka; i
(ii) ukupni odbici ne prelaze granicu koju mogu odrediti nacionalni zakoni ili pravila, kolektivni ugovori ili sudske odluke kojima se određuju takvi odbici;
(i) od naknade pomorca ne treba dopustiti nikakve odbitke radi dobijanja ili zadržavanja zaposlenja;
(j) treba zabraniti novčane kazne pomorcima osim onih koje su dopuštene nacionalnim zakonima, pravilima, kolektivnim ugovorima ili drugim merama;
(k) nadležna vlast treba da sprovodi mere nadzora nad zalihama i uslugama predviđenih na brodu kako bi se obezbedila primena povoljnih i razumnih cena u korist zainteresovanih pomoraca; i
(l) u obimu u kojem potraživanja pomoraca za plate i druge dugovane iznose, s obzirom na njihovo zaposlenje, nisu osigurane u skladu sa odredbama Međunarodne konvencije o pomorskim privilegijima i hipotekama, usvojene 1993. godine, takva potraživanja trebaju da budu zaštićena u skladu sa Konvencijom o zaštiti radničkih potraživanja (poslodavčeva nesposobnost plaćanja), usvojene 1992. godine (br. 173).
5. Svaka članica treba da, na osnovu konsultacija sa predstavničkim organizacijama brodovlasnika i pomoraca, predvidi postupke za istraživanje prigovora koji se odnose na bilo koje pitanje sadržano u ovoj Smernici.
Smernica B 2. 2. 3. - Najniže plate
1. Ne dirajući u načelo slobode kolektivnog pregovaranja, svaka članica treba da, nakon konsultacija sa predstavničkim organizacijama brodovlasnika i pomoraca, utvrdi postupak za određivanje najnižih plata pomoraca. Predstavničke organizacije brodovlasnika i pomoraca trebaju da učestvuju u takvim postupcima.
2. Kad utvrđuje takve postupke i određuje najniže plate, svaka članica treba da obrati dužnu pažnju na međunarodne radne standarde o utvrđivanju najniže plate, kao i o sledećim načelima:
(a) nivo najnižih plata treba da uzme u obzir prirodu pomorskog zaposlenja, nivo ljudstva na brodu i redovne sate rada pomorca; i
(b) nivo najnižih plata treba da bude prilagođen uzimajući u obzir promene životnih troškova i potrebe pomoraca.
3. Nadležna vlast treba da obezbedi:
(a) kroz sistem nadzora i kazni, da isplaćene plate nisu niže od utvrđene stope ili stopa; i
(b) da svaki pomorac koji je bio isplaćen po stopi nižoj od najniže plate ima pravo na povraćaj, u jeftinom i brzom sudskom ili nekom drugom postupku, iznosa za koji je bio manje plaćen.
Smernica B 2. 2. 4. - Najmanja mesečna osnovna plata ili plata obračunata za stručno osposobljene pomorce
1. Osnovna plata ili nadnica za kalendarski mesec službe za stručno osposobljenog pomorca ne bi smela da bude manja od periodičnog iznosa određenog od Zajedničke pomorske komisije ili drugog tela koje je ovlastilo Upravni odbor Međunarodne kancelarije rada. Nakon odluke Upravnog odbora generalni direktor će saopštiti izmenjeni iznos članicama Organizacije.
2. Ništa se u ovoj Smernici neće smatrati štetnim u odnosu na dogovor koji je postignut između brodovlasnika i njihovih organizacija i organizacija pomoraca u pogledu uređenja najmanjih standardnih zahteva i uslova zaposlenja, ako je takve zahteve i uslove priznala nadležna vlast.
Pravilo 2. 3. - Sati rada i sati odmora
Cilj: Obezbediti da pomorci imaju propisane sate rada i sate odmora
1. Svaka članica mora da obezbedi da sati rada i sati odmora pomoraca budu uređeni.
2. Svaka članica mora da utvrdi najveći broj sati rada ili najmanji broj sati odmora u određenim periodima koji su u skladu sa odredbama u Kodeksu.
Standard A 2. 3. - Sati rada i sati odmora
1. U svrhu ovog Standarda, izraz:
(a) sati rada znači sate tokom kojih se od pomoraca zahteva da rade za korist broda;
(b) sati odmora znači sate izvan sati rada; ovaj izraz ne uključuje kraće prekide.
2. Svaka članica mora da, u granicama utvrđenim u st. 5. do 8. ovog Standarda, utvrdi ili najveći broj sati rada koji ne sme da bude prekoračen u određenom periodu, ili najmanji broj sati odmora koji se mora obezbediti u određenom vremenskom periodu.
3. Svaka članica potvrđuje da se standard redovnih radnih sati za pomorce, jednak onom za ostale radnike, mora zasnivati na osam sati dnevno sa jednim danom odmora nedeljno i odmorom na dan javnih praznika. Međutim, ovo ne sprečava članicu da svojim postupcima dopusti ili pruži zakonsku zaštitu kolektivnom ugovoru koji utvrđuje radne sate pomoraca na osnovama koje nisu nepovoljnije od ovog standarda.
4. Pri određivanju nacionalnih standarda, svaka članica mora da uzme u obzir opasnost od premora pomoraca, posebno onih čije se dužnosti odnose na bezbednost plovidbe i uredan i bezbedan rad broda.
5. Broj sati rada ili sati odmora moraju biti uređeni na sladeći način:
(a) najveći broj sati rada ne sme biti veći od:
(i) 14 sati tokom bilo koja 24 sata; i
(ii) 72 sata tokom bilo kojih sedam dana;
ili
(b) najmanji broj sati odmora ne sme biti manji od:
(i) 10 sati tokom bilo koja 24 sata; i
(ii) 77 sati tokom bilo kojih sedam dana.
6. Sati odmora mogu se podeliti u najviše dva dela od kojih jedan mora da traje najmanje 6 sati, a razmak između uzastopnih perioda odmora ne sme da prelazi 14 sati.
7. Smotre, vežbe protivpožarne zaštite, vežbe sa čamcima za spašavanje i vežbe propisane nacionalnim zakonima i pravilima i međunarodnim dokumentima moraju da se vode na način koji će što manje ometati vreme odmora i neće dovesti do premora.
8. Kada je pomorac na dužnosti, kao što je to slučaj u mašinskom prostoru bez stalne posade, pomorac mora da ima odgovarajuće dodatno vreme odmora ako je redovno vreme odmora poremećeno pozivima na rad.
9. Ako ne postoji kolektivni ugovor ili arbitražna odluka ili ako nadležna vlast smatra da su odredbe ugovora ili odluke s obzirom na st. 7. i 8. ovog Standarda neodgovarajuće, nadležna vlast doneće takve odredbe koje će obezbediti pomorcima dovoljan odmor.
10. Svaka članica mora da zahteva postavljanje, na lako dostupnom mestu, ploče sa rasporedom rada na brodu koja za svako radno mesto mora da sadrži najmanje:
(a) raspored službe na moru i službe u luci; i
(b) najveći broj sati rada ili najmanji broj sati odmora koje zahtevaju nacionalni zakoni ili pravila ili važeći kolektivni ugovori.
11. Ploča navedena u stavu 10. ovog Standarda mora da ima standardni oblik na radnom jeziku ili jezicima broda i na engleskom jeziku.
12. Svaka članica mora da zahteva vođenje evidencije dnevnih sati rada ili dnevnih sati odmora kako bi se omogućilo praćenje ispunjavanja zahteva iz stava 5. - 11. ovog Standarda. Evidencija mora biti u standardnom obliku koji je utvrdila nadležna vlast uzimajući u obzir sve raspoložive smernice Međunarodne organizacije rada, ili u nekom standardnom obliku koji je pripremila Organizacija. Ona mora biti na jezicima koje zahteva stav 11. ovog Standarda. Pomorci moraju da dobiju kopiju svoje evidencije koju mora da potvrdi zapovednik ili od njega ovlašćeno lice i pomorac.
13. Ništa u st. 5. i 6. ovog Standarda ne sprečava članicu da svojim zakonima ili pravilima ili postupkom nadležne vlasti, kolektivnim ugovorima dopusti ili pruži zakonsku zaštitu za izuzetke od utvrđenih raspona. Takvi izuzeci moraju da, koliko je to moguće, slede odredbe ovog Standarda, ali mogu da uzmu u obzir i češće i duže periode odmora ili da odobri dodatni odmor za održavanje straže pomoraca ili rad pomoraca na brodovima na kraćim putovanjima.
14. Ništa se u ovom Standardu neće smatrati da ugrožava pravo zapovednika broda da zahteva od pomorca obavljanje rada potrebnog radi trenutne bezbednosti broda, lica na brodu ili tereta, ili u cilju pružanja pomoći drugim brodovima ili licima u opasnosti na moru. Prema tome, zapovednik može da obustavi raspored rada i odmora, kao i da zatraži od pomorca da odradi potrebne sate dok se ne uspostavi redovno stanje. Čim je to moguće, nakon što je uspostavljeno redovno stanje zapovednik mora da obezbedi da svi pomorci koji su obavljali rad u planiranom periodu odmora dobiju odgovarajući period odmora.
Smernica B 2. 3. - Sati rada i sati odmora
Smernica B 2. 3. 1. - Mladi pomorci
1. Na pomorce mlađe od 18 godina treba na moru i u luci primeniti sledeće odredbe:
(a) sati rada ne bi smeli da prelaze osam sati dnevno ili 40 sati nedeljno, a prekovremeni rad treba da bude odrađen samo ako je to neizbežno radi bezbednosti;
(b) za sve obroke treba omogućiti dovoljno vremena, a za dnevni glavni obrok treba obezbediti najmanje jedan sat; i
(c) kad god je to moguće treba obezbediti 15-minutni odmor posle svaka dva sata neprekidnog rada.
2. Izuzetno, odredbe stava 1. ove Smernice neće se primeniti ako:
(a) za mlade pomorce palube, mašine i opšte službe nije moguće da se odredi obavljanje dužnosti u smenama ili rad prema promenjivom rasporedu; ili
(b) bi mogla biti onemogućena efikasna obuka mladih pomoraca u skladu sa utvrđenim programima i planovima.
3. Takve izuzetne okolnosti treba zabeležiti, uz navođenje razloga, a nakon toga treba da ih potpiše zapovednik.
4. Stav 1. ove Smernice ne oslobađa mlade pomorce od opšte obaveze svih pomoraca da rade u nuždi, kako je predviđeno stavom 14. Standarda A 2. 3.
Pravilo 2. 4. - Pravo na odmor
Cilj: Obezbediti da pomorci imaju odgovarajući odmor
1. Svaka članica mora zahtevati da pomorci zaposleni na brodovima koji plove pod njenom zastavom dobiju plaćeni godišnji odmor pod odgovarajućim uslovima, u skladu sa odredbama Kodeksa.
2. Pomorci moraju imati pravo na izlazak na kopno radi njihovog zdravlja i dobrobiti u skladu sa radnim zahtevima njihovog radnog mesta.
Standard A 2. 4. - Pravo na odmor
1. Svaka članica mora da usvoji zakone i pravila kojima se utvrđuju najniži standardi za godišnji odmor pomoraca koji služe na brodovima koji plove pod njenom zastavom, vodeći računa o posebnim potrebama pomoraca s obzirom na takav odmor.
2. U skladu sa kolektivnim ugovorom, zakonom ili pravilom koji predviđaju odgovarajući način obračuna, kao i uzimajući u obzir posebne potrebe pomoraca s tim u vezi, pravo na plaćeni godišnji odmor mora da se obračuna na osnovu najmanje 2,5 kalendarskih dana za jedan mesec zaposlenja. Način na koji će se obračunati dužina službe mora da odredi nadležna vlast ili se on mora utvrditi odgovarajućim mehanizmom u svakoj zemlji. Opravdana odsutnost sa posla neće se smatrati godišnjim odmorom.
3. Svaki sporazum o odricanju od najmanjeg plaćenog godišnjeg odmora propisanog ovim Standardom, osim u slučajevima koje predviđa nadležna vlast, mora se zabraniti.
Smernica B 2. 4. - Pravo na odmor
Smernica B 2. 4. 1. - Obračun prava
1. Pod uslovima koje će odrediti nadležna vlast ili odgovarajućim mehanizmom u svakoj zemlji, služba prema ugovoru o ukrcavanju člana posade treba da bude obračunata kao deo perioda službe.
2. Pod uslovima koje će odrediti nadležna vlast ili primenom kolektivnog ugovora, odsutnost sa rada zbog pohađanja odobrenog programa obuke za pomorsko zanimanje ili zbog razloga kao što su bolest, povreda ili materinstvo, treba da se obračuna kao deo perioda službe.
3. Visina naknade tokom godišnjeg odmora treba da bude na redovnom nivou naknade pomorcu koja je predviđena nacionalnim zakonima ili pravilima ili primenjivim ugovorom o zaposlenju pomorca. Za pomorce zaposlene kraće od jedne godine ili u slučaju prekida zaposlenja, pravo na odmor treba da se obračuna srazmerno.
4. Kao deo plaćenog godišnjeg odmora ne treba da se obračunava sledeće:
(a) javne ili uobičajene praznike priznate kao takve u državi zastave, bez obzira da li padaju ili ne u vreme plaćenog godišnjeg odmora;
(b) vreme nesposobnosti za rad nastalo usled bolesti, povrede ili materinstva pod uslovima koje je utvrdila nadležna vlast ili su utvrđeni odgovarajućim mehanizmom u svakoj zemlji;
(c) povremeni kraći izlazak na kopno dozvoljen pomorcu dok je pod ugovorom o zaposlenju; i
(d) naknadni odmor bilo koje vrste, pod uslovima koje je utvrdila nadležna vlast ili su utvrđeni odgovarajućim mehanizmom u svakoj zemlji.
Smernica B 2. 4. 2. - Korišćenje godišnjeg odmora
1. Vreme korišćenja godišnjeg odmora treba da, osim ako je ono utvrđeno pravilom, kolektivnim ugovorom, arbitražnom odlukom ili na drugi način u skladu sa nacionalnom praksom, utvrdi brodovlasnik nakon konsultacija i, kad god je to moguće, u sporazumu sa zainteresovanim pomorcem ili njegovim predstavnicima.
2. Pomorci u načelu imaju pravo da koriste godišnji odmor u mestu sa kojim su u bitnoj vezi, koje treba redovno da bude isto mesto kao ono u koje oni imaju pravo da budu repatrirani. Od pomoraca se ne treba zahtevati da, bez njihove saglasnosti, koriste godišnji odmor na koji imaju pravo u drugom mestu, osim prema odredbama ugovora o zaposlenju pomoraca ili nacionalnih zakona ili pravila.
3. Ako se od pomoraca zahteva da uzmu godišnji odmor u mestu koje se razlikuje od mesta koje dopušta stav 2. ove Smernice, oni imaju pravo na besplatan prevoz do mesta gde su uzeti u službu ili angažovani, prema tome što je bliže njihovoj kući; troškove uzdržavanja i druge direktno sa tim povezane troškove treba da snosi brodovlasnik; vreme putovanja ne sme da bude odbijeno od plaćenog godišnjeg odmora koji je pomorac stekao.
4. Pomorac koji je uzeo godišnji odmor treba da bude opozvan samo u slučajevima izuzetne nužde i uz njegovu saglasnost.
Smernica B 2. 4. 3. - Podela i spajanje
1. Podelu plaćenog godišnjeg odmora na delove i spajanje godišnjeg odmora koji se duguje u jednoj godini sa godišnjim odmorom za naredni period može da odobri nadležna vlast ili mogu biti odobreni odgovarajućim mehanizmom u svakoj zemlji.
2. Pridržavajući se stava 1. ove Smernice i osim ako je drugačije predviđeno ugovorom koji se primenjuje na brodovlasnika i zainteresovanog pomorca, plaćeni godišnji odmor preporučen ovom Smernicom treba da bude neprekinut.
Smernica B 2. 4. 4. - Mlađi pomorci
1. Posebne mere treba razmotriti i pogledu pomoraca mlađih od 18 godina koji su služili šest meseci ili kraće prema kolektivnom ugovoru ili ugovoru o zaposlenju pomoraca, bez odmora, na brodovima koji plove u inostranstvu i koji se nisu vraćali u zemlju prebivališta u to vreme i neće se vratiti u naredna tri meseca putovanja. Takve mere mogu se sastojati od njihove besplatne repatrijacije u mesto prvobitnog zaposlenja u zemlji prebivališta radi korišćenja odmora na koji su stekli pravo tokom putovanja.
Pravilo 2. 5. - Repatrijacija
Cilj: Obezbediti pomorcima da se mogu vratiti kući
1. Pomorci imaju pravo da budu besplatno repatrirani u okolnostima i pod uslovima navedenim u Kodeksu.
2. Svaka članica mora zahtevati da brodovi koji plove pod njenom zastavom pruže finansijsko jemstvo kojim će se obezbediti odgovarajuća repatrijacija pomoraca u skladu sa ovim Kodeksom.
Standard A 2. 5. - Repatrijacija
1. Svaka članica mora da obezbedi da pomorci na brodovima koji plove pod njenom zastavom imaju pravo na repatrijaciju u sledećim okolnostima:
(a) ako je ugovor o zaposlenju pomorca istekao dok je on bio na brodu;
(b) ako je ugovor o zaposlenju pomorca prestao:
(i) voljom brodovlasnika; ili
(ii) voljom pomorca iz opravdanog razloga; a isto tako i
(c) ako pomorci nisu u stanju dalje da obavljaju svoje dužnosti prema ugovoru o zaposlenju ili nije moguće da se očekuje da će ih obavljati u posebnim okolnostima.
2. Svaka članica mora obezbediti postojanje odgovarajućih odredbi u svojim zakonima i pravilima, i to drugim merama ili ugovorima o kolektivnom pregovaranju kojima će propisati:
(a) okolnosti u kojima pomorci imaju pravo na repatrijaciju u skladu sa tač. 1(b) i (c) ovog Standarda;
(b) najduže trajanje službe na brodu posle koje će pomorac imati pravo na repatrijaciju - to vreme biće kraće od 12 meseci; i
(c) precizno određena prava koja će obezbediti brodovlasnik za repatrijaciju, uključujući odredište repatrijacije, način prevoza, pokrivene troškove i druge radnje koje će obaviti brodovlasnik.
3. Svaka članica mora da zabrani brodovlasnicima da zahtevaju od pomoraca avans za trošak repatrijacije na početku njihovog zaposlenja, kao i povraćaj troškova repatrijacije iz plata pomoraca ili drugih prava osim ako je, u skladu sa nacionalnim zakonima, pravilima, drugim merama ili ugovorom o kolektivnom pregovaranju koji se primenjuje, utvrđeno da je pomorac ozbiljno prekršio obaveze iz ugovora o zaposlenju.
4. Nacionalni zakoni ili pravila neće sprečiti pravo brodovlasnika da povrati troškove repatrijacije od treće stranke ugovornog odnosa.
5. Ako brodovlasnik propusti da preduzme mere ili da snosi troškove repatrijacije pomoraca koji imaju pravo biti repatrirani:
(a) nadležna vlast članice pod čijom zastavom brod plovi mora da organizuje repatrijaciju pomoraca; ako ona to propusti da učini, država u koju će pomorac biti repatriran ili država čiji je on državljanin mogu organizovati njegovu repatrijaciju i zatražiti povraćaj troškova od članice pod čijom zastavom brod plovi;
(b) troškove nastale repatrijacijom pomoraca mora da nadoknadi brodovlasnik članice pod čijom zastavom brod plovi;
(c) troškovi repatrijacije ne smeju ni u kom slučaju da padnu na teret pomoraca, osim kako je predviđeno u stavu 3. ovog Standarda.
6. Uzimajući u obzir međunarodne dokumente koji su na snazi, uključujući Međunarodnu konvenciju o zadržavanju brodova iz 1999. godine, članica koja je isplatila trošak repatrijacije prema ovom Kodeksu može zadržati ili zahtevati zadržavanje brodova pojedinog brodovlasnika do povraćaja novca u skladu sa stavom 5. ovog Standarda.
7. Svaka članica mora olakšati repatrijaciju pomoraca koji služe na brodovima koji pristaju u njene luke ili prolaze njenim teritorijalnim morem, kao i njihovu zamenu na brodu.
8. Konačno, članica ne sme da uskrati pravo na repatrijaciju nekom pomorcu zbog finansijskog stanja brodovlasnika ili zbog brodovlasnikove nesposobnosti ili nesklonosti da zameni pomorca.
9. Svaka članica mora da zahteva da brodovi koji plove pod njenom zastavom pomorcima učine dostupnom kopiju nacionalnih propisa koji su na snazi o repatrijaciji, napisanu na odgovarajućem jeziku.
Smernica B 2. 5. - Repatrijacija
Smernica B 2. 5. 1. - Pravo na repatrijaciju
1. Pomorci moraju da uživaju pravo na repatrijaciju:
(a) u okolnostima na koje se odnosi stav 1. (a) Standarda A 2. 5. po isteku otkaznog roka u skladu sa odredbama ugovora o zaposlenju pomorca;
(b) u okolnostima na koje se odnose st. 1(b) i 1(c) Standarda A 2. 5:
(i) u slučaju bolesti, povrede ili drugog zdravstvenog stanja koji zahtevaju njihovu repatrijaciju i kada se utvrdi da su zdravstveno sposobni za put;
(ii) u slučaju brodoloma;
(iii) u slučaju da brodovlasnik nije u mogućnosti da nastavi da ispunjava svoje zakonske ili ugovorne obaveze kao poslodavac pomoraca zbog svoje nesposobnosti za plaćanje, zbog prodaje broda, izmene upisa broda ili nekog drugog sličnog razloga;
(iv) u slučaju da je brod upućen u ratnu zonu, kako je utvrđeno nacionalnim zakonima, pravilima ili ugovorom o zaposlenju pomorca, u koju pomorac nije saglasan da ide; i
(v) u slučaju prestanka ili prekida zaposlenja u skladu sa ugovorom za celokupnu privrednu granu ili kolektivnim ugovorom ili prestankom zaposlenja iz nekog drugog sličnog razloga.
2. Pri utvrđivanju najdužeg trajanja službe na brodu koja pomorcu daje pravo na repatrijaciju, u skladu sa ovim Kodeksom, treba obratiti pažnju na faktore koji štetno deluju na radnu okolinu pomorca. Svaka članica treba da nastoji da, kad god je to moguće, smanji ovo trajanje u svrhu tehnoloških promena i razvoja, i može se rukovoditi preporukama koje je o tom pitanju dala Zajednička pomorska komisija.
3. Troškovi koje će snositi brodovlasnik za repatrijaciju prema Standardu A 2. 5. trebaju da obuhvate najmanje sledeće:
(a) putovanje do odredišta koje je izabrano za repatrijaciju, u skladu sa stavom 6. ove Smernice;
(b) smeštaj i prehranu od trenutka kada je pomorac napustio brod do dolaska u odredište za repatrijaciju;
(c) platu i dodatke od trenutka kada je pomorac napustio brod do dolaska u odredište za repatrijaciju, ako je to predviđeno nacionalnim zakonima, pravilima ili kolektivnim ugovorima;
(d) prevoz 30 kg ličnog prtljaga pomorca do odredišta za repatrijaciju; i
(e) potrebno lečenje dok pomorac nije zdravstveno sposoban za putovanje do odredišta za repatrijaciju.
4. Vreme čekanja na repatrijaciju i vreme putovanja ne bi smeli da budu odbijeni od plaćenog odmora koje su stekli pomorci.
5. Od brodovlasnika treba zahtevati da nastave da pokrivaju troškove repatrijacije sve dok pomorci ne stignu na odredište propisano ovim Kodeksom ili ne dobiju odgovarajuće zaposlenje na brodu koji plovi do jednog od ovih odredišta.
6. Svaka članica treba da zahteva da brodovlasnici preuzmu obavezu da će organizovati repatrijaciju odgovarajućim i brzim sredstvima. Redovan način prevoza treba da bude vazduhom. Članica treba da propiše odredišta u koja pomorci mogu da budu repatrirani. Odredišta treba da uključe zemlje za koje se smatra da su pomorci sa njima u bitnoj vezi uključujući:
(a) mesto u kojem se pomorac saglasio da stupi u zaposlenje;
(b) mesto utvrđeno kolektivnim ugovorom;
(c) zemlju prebivališta pomorca; ili
(d) svako drugo mesto koje je obostrano dogovoreno u vreme stupanja u zaposlenje.
7. Pomorci treba da imaju pravo izbora između propisanih mesta odredišta u koje će oni biti repatrirani.
8. Pravo na repatrijaciju može prestati ako je pomorci ne zatraže u razumnom roku koji će se utvrditi nacionalnim zakonima, pravilima ili kolektivnim ugovorima.
Smernica B 2. 5. 2. - Primena od strane članica
1. Treba pružiti svaku moguću praktičnu pomoć pomorcu koji je iskrcan u stranoj luci dok očekuje repatrijaciju i u slučaju odlaganja repatrijacije pomorca, a nadležna vlast u stranoj luci treba da osigura da konzularni ili lokalni predstavnik države zastave i države čiji je pomorac državljanin ili države prebivališta, kako je odgovarajuće, budu odmah obavešteni.
2. Svaka članica treba da razmotri da li postoji odgovarajuća odredba o:
(a) povratku pomoraca zaposlenih na brodu koji plovi pod zastavom strane zemlje, a koji su iskrcani u stranoj luci zbog razloga za koje oni nisu odgovorni:
(i) do luke u kojoj je pomorac zaposlen; ili
(ii) do luke u sopstvenoj zemlji pomorca ili zemlje kojoj pomorac pripada; ili
(iii) do druge luke ugovorene između pomorca i zapovednika broda ili brodovlasnika uz odobrenje nadležne vlasti ili pod drugom odgovarajućom zaštitom;
(b) zdravstvenoj pomoći i uzdržavanju pomorca zaposlenog na brodu koji plovi pod zastavom strane zemlje, a koji je iskrcan u stranoj luci zbog bolesti ili povrede u službi broda, ali ne zbog njegovog ličnog namernog ponašanja.
3. Ako, nakon što su pomorci mlađi od 18 godina služili na brodu najmanje četiri meseca tokom njihovog prvog putovanja u inostranstvu, postane očigledno da nisu spremni za život na moru, treba im pružiti mogućnost da budu besplatno repatrirani iz prve pogodne luke pristajanja u kojoj postoje konzularne službe države zastave ili države državljanstva ili prebivališta mladog pomorca. Obaveštenje o takvoj repatrijaciji, sa razlozima za nju, treba dostaviti vlastima koje su izdale isprave na osnovu kojih je omogućeno mladim pomorcima da se zaposle na moru.
Pravilo 2. 6. - Naknada pomorcu u slučaju gubitka ili potonuća broda
Cilj: Obezbediti naknadu pomorcima kada je brod izgubljen ili je potonuo
1. Pomorci imaju pravo na odgovarajuću naknadu u slučaju povrede, gubitka ili nezaposlenosti koja je nastala gubitkom ili potonućem broda.
Standard A 2. 6. - Naknada pomorcu u slučaju gubitka ili potonuća broda
1. Svaka članica mora da donese pravila koja će obezbediti da u svakom slučaju gubitka ili potonuća broda brodovlasnik mora da isplati svakom pomorcu na brodu naknadu za nezaposlenost koja je nastala usled takvog gubitka ili potonuća.
2. Pravila navedena u stavu 1. ovog Standarda neće uticati na neka druga prava koja pomorac može imati prema nacionalnom zakonu članice a koja se odnose na gubitke ili povrede koje nastaju usled gubitka ili potonuća broda.
Smernica B 2. 6 - Naknada pomorcu u slučaju gubitka ili potonuća broda
Smernica B 2. 6. 1 - Obračun naknade za nezaposlenost
1. Naknadu za nezaposlenost koja je nastala gubitkom ili potonućem broda treba isplatiti za dane tokom kojih je pomorac ostao stvarno nezaposlen u istom iznosu kao plate plative prema ugovoru o zaposlenju, ali ukupna naknada plativa nekom pomorcu može se ograničiti na dvomesečnu platu.
2. Svaka članica treba da obezbedi da pomorci imaju iste pravne lekove za naplatu takvih naknada, kao oni koji se koriste za naplatu neisplaćenih plata ostvarenih za vreme službe.
Pravilo 2. 7. - Brojno stanje posade
Cilj: Obezbediti da pomorci rade na brodovima sa osobljem dovoljnim za bezbedan i uspešan rad, kao i za potrebe sigurnosne zaštite broda
1. Svaka članica mora da zahteva da svi brodovi koji plove pod njenom zastavom imaju dovoljan broj zaposlenih pomoraca na brodu kako bi se obezbedilo da brodovi rade bezbedno, uspešno i sa dužnom pažnjom prema sigurnosnoj zaštiti, u svim uslovima, uzimajući u obzir premor pomorca i posebnu prirodu i uslove putovanja.
Standard A 2. 7. - Brojno stanje posade
1. Svaka članica mora da zahteva da svi brodovi koji plove pod njenom zastavom imaju dovoljan broj pomoraca na brodu kako bi se obezbedilo da svi brodovi rade bezbedno, uspešno i sa dužnom pažnjom prema sigurnosnoj zaštiti. Svaki brod mora da ima posadu koja odgovara prema broju i stručnosti, kako bi se obezbedila zaštita i sigurnost broda i njegovog osoblja u svim radnim uslovima, u skladu sa ispravom o najmanjem broju članova posade za bezbednu plovidbu ili njoj jednakoj ispravi koju je izdala nadležna vlast, kao i da ispunjava standarde predviđene ovom Konvencijom.
2. Kod određivanja, odobravanja i preispitivanja brojnog stanja, nadležna vlast mora da uzme u obzir potrebu da se spreče ili smanje preterani sati rada kako bi se obezbedio dovoljan odmor i ograničio premor, kao i načela u primenjivim međunarodnim dokumentima, naročito onim usvojenim od strane Međunarodne pomorske organizacije o brojnom stanju posade.
3. Kad utvrđuje brojno stanje posade, nadležna vlast mora da uzme u obzir sve zahteve Pravila 3. 2. i Standarda A 3. 2. o ishrani i služenju hrane na brodovima.
Smernica B 2. 7. - Brojno stanje posade
Smernica B 2. 7. - Rešavanje sporova
1. Svaka članica dužna je da održava ili se uveri da se održava uspešan mehanizam za istraživanje i rešavanje prigovora ili sporova o brojnom stanju posade na brodu.
2. Predstavnici organizacija brodovlasnika i pomoraca treba da učestvuju u radu takvog mehanizma sa ili bez drugih lica ili vlasti.
Pravilo 2. 8. - Razvoj u zvanju i stručno usavršavanje i prilika za zaposlenje pomoraca
Cilj: Unaprediti razvoj u zvanju, stručnosti i prilikama za zaposlenje pomoraca
1. Svaka članica mora da ima državnu politiku koja promoviše zapošljavanje u pomorskom sektoru i podstiče napredovanje u zvanju i razvoj stručnosti, kao i ostvarivanje boljih mogućnosti zaposlenja pomoraca koji su nastanjeni na njenoj teritoriji.
Standard A 2. 8. - Razvoj u zvanju i stručno usavršavanje i prilika za zaposlenje pomoraca
1. Svaka članica mora da ima državnu politiku koja podstiče razvoj u zvanju i stručno usavršavanje, kao i mogućnosti zaposlenja pomoraca kako bi pomorskom brodarstvu pružili stalnu i stručnu radnu snagu.
2. Cilj politike navedene u stavu 1. ovog Standarda mora biti pomoć pomorcima da povećaju svoje sposobnosti, osposobljenost i mogućnosti zaposlenja.
3. Svaka članica mora da, nakon konsultacija sa zainteresovanim organizacijama brodovlasnika i pomoraca, utvrdi jasne ciljeve stručnog vođenja, obrazovanja i obuke pomoraca čije se dužnosti na brodu prvenstveno odnose na bezbedan rad i plovidbu broda, uključujući postupke u obuci.
Smernica B 2. 8. - Razvoj u zvanju i stručno usavršavanje i prilika za zaposlenje pomoraca
Smernica B 2. 8. 1. - Mere za promociju i prilike za zaposlenje pomoraca
1. Mere kojima bi se postigli ciljevi utvrđeni u Standardu A 2. 8. mogu da uključuju:
(a) ugovore koji predviđaju razvoj u zvanju i stručne obuke sa brodovlasnikom ili organizacijama brodovlasnika;
(b) mere za podsticaj zapošljavanja uspostavljanjem i vođenjem upisnika ili popisa, po kategorijama, stručno osposobljenih pomoraca; ili
(c) podsticanje prilika, na brodu i obali, za dalju obuku i obrazovanje pomoraca koji će zadovoljiti razvoj stručnosti i pripadajuća ovlašćenja kako bi se obezbedio i zadržao dostojan rad, unapredila pojedinačna očekivanja zaposlenja i ispunile izmene u tehnologiji i uslovima tržišta rada u pomorskoj delatnosti.
Smernica B 2. 8. 2. - Upisnik pomoraca
1. Gde se prilikom zapošljavanja pomoraca koriste upisnici ili popisi, u njih treba da budu uključene sve kategorije stručno osposobljenih pomoraca na način koji je određen nacionalnim zakonom, praksom ili kolektivnim ugovorom.
2. Pomorci upisani u takvom upisniku ili na popisu treba da imaju prednost prilikom zaposlenja u pomorstvu.
3. Od pomoraca u takvom upisniku ili na takvom popisu treba zahtevati da budu raspoloživi za rad na način utvrđen nacionalnim zakonom, praksom ili kolektivnim ugovorom.
4. U obimu koji dopuštaju nacionalni zakoni ili pravila, broj pomoraca u takvim upisnicima ili na takvim popisima treba redovno preispitivati kako bi se postigao nivo prilagođen potrebama brodarstva.
5. Kad u takvim upisnicima ili na takvim popisima smanjenje broja pomoraca postane potrebno, treba preduzeti sve odgovarajuće mere da se spreče ili smanje štetni uticaji na pomorce, uzimajući u obzir ekonomsku i socijalnu situaciju u zemlji na koju se to odnosi.
PROSTORIJE ZA SMEŠTAJ, PROSTORIJE ZA ODMOR, ISHRANA I POSLUŽIVANJE HRANE
Pravilo 3. 1. - Prostorije za smeštaj i prostorije za odmor
Cilj: Obezbediti da pomorci imaju odgovarajuće prostorije za smeštaj i prostorije za odmor
1. Svaka članica mora da obezbedi da brodovi koji plove pod njenom zastavom imaju i održavaju odgovarajuće prostorije za smeštaj i prostorije za odmor za pomorce koji rade ili žive na brodu, odnosno rade i žive na njemu, i koje doprinose zdravlju i dobrobiti pomoraca.
2. Zahtevi u Kodeksu kojima se primenjuje ovo pravilo, i koji se odnose na izgradnju i opremu, primenjuju se samo na brodove izgrađene na datum kada je ova Konvencija stupila na snagu za tu članicu ili datum nakon njega. Na brodove izgrađene pre tog datuma zahtevi o gradnji i opremi utvrđeni u Konvenciji (izmenjenoj) o smeštaju brodske posade, usvojene 1949. godine (br. 92) i Konvenciji o smeštaju posade (dopunske odredbe), usvojene 1970. godine (br. 133), moraju se i dalje primenjivati u obimu u kojem su primenjivane pre tog datuma, po zakonu ili praksi članice na koju se to odnosi. Brod će se smatrati izgrađenim na datum polaganja kobilice ili kada je bio na sličnom stupnju izgradnje.
3. Ako nije izričito drugačije predviđeno, svaki zahtev iz neke izmene i dopune Kodeksa koji se odnosi na odredbu o prostorijama za smeštaj i prostorijama za odmor pomoraca mora se primeniti samo na brodove izgrađene na dan kada se izmena i dopuna počela primenjivati na članicu ili nakon tog dana.
Standard A 3. 1. - Prostorije za smeštaj i prostorije za odmor
1. Svaka članica mora da usvoji zakone i pravila kojima će zahtevati da brodovi koji plove pod njenom zastavom:
(a) ispunjavaju najniže standarde koji će obezbediti da su sve prostorije za smeštaj pomoraca koji rade ili žive na brodu, odnosno rade i žive na brodu, sigurne, odgovarajuće i u skladu sa odgovarajućim odredbama ovog Standarda; i
(b) budu podvrgnuti inspekciji koja će obezbedi početno i kasnije ispunjavanje ovih standarda.
2. Prilikom izrade i primene zakona i pravila koji se odnose na ovaj Standard, nadležna vlast, nakon konsultacija sa zainteresovanim organizacijama brodovlasnika i pomoraca, mora:
(a) uzeti u obzir Pravilo 4. 3. i pripadajuće odredbe Kodeksa o zdravlju, zaštiti bezbednosti i sprečavanju nezgoda, s obzirom na posebne potrebe pomoraca koji žive i rade na brodu, i
(b) obratiti dužnu pažnju na Smernicu iz Dela B ovog Kodeksa.
3. Inspekcije koje zahteva Pravilo 5. 1. 4. moraju da se obave:
(a) kada se brod upisuje ili ponovo upisuje; ili
(b) kada su prostorije za smeštaj pomoraca na brodu bitno izmenjene.
4. Nadležna vlast mora da obrati posebnu pažnju na obezbeđenje primene zahteva ovog Kodeksa koji se odnose na:
(a) veličinu prostorija i drugih prostora za odmor;
(b) grejanje i ventilaciju;
(c) buku, vibracije i druge faktore okoline;
(d) sanitarne prostorije;
(e) osvetljenje; i
(f) prostorije bolnice.
5. Nadležna vlast svake članice mora da zahteva da brodovi koji plove pod njenom zastavom ispunjavaju najniže standarde za brodske stambene prostorije i prostorije za odmor utvrđenim u st. 6. - 17. ovog Standarda.
6. U pogledu opštih zahteva za prostorije za smeštaj:
(a) visina svih prostorija za smeštaj pomoraca mora biti odgovarajuća; najmanja dopuštena visina u svim takvim prostorijama, gde je potrebno potpuno i slobodno kretanje, ne sme biti manja od 203 cm; nadležna vlast može dopustiti ograničeno smanjenje visine u nekom prostoru ili delu prostora u takvim prostorijama ako se uverila da je takvo smanjenje:
(i) prihvatljivo; i
(ii) da ono neće dovesti do neudobnosti za pomorce;
(b) prostorije moraju biti odgovarajuće izolovane;
(c) na svim brodovima, osim na putničkim, kako je utvrđeno u Pravilu 2. (e) i (f) Međunarodne konvencije o zaštiti ljudskog života na moru iz 1974. godine, sa izmenama (SOLAS Konvencija), spavaonice moraju da budu smeštene iznad teretne linije na sredini ili na krmi, osim u izuzetnim slučajevima gde veličina, vrsta ili nameravana služba broda čine takav smeštaj nemogućim. Tada spavaonice mogu da budu smeštene u prednjem delu broda, ali ni u kom slučaju ispred sudarne pregrade;
(d) na putničkim brodovima i na posebnim brodovima izgrađenima da bi se ispunili zahtevi IMO Kodeksa o zaštiti brodova za posebne svrhe, usvojenog 1983. godine, i narednim izmenama (u daljem tekstu: "brodovi za posebne svrhe"), nadležna vlast može da, pod uslovom da je postignuto zadovoljavajuće uređenje rasvete i ventilacije, odobri smeštaj spavaonica ispod teretne linije, ali one ni u kom slučaju ne smeju da budu smeštene ispod radnih prolaza;
(e) iz prostora sa teretom i mašinama ili iz kuhinja, skladišta, sušionica ili zajedničkih sanitarnih prostorija, ne smeju da postoje direktni prolazi u spavaonice; deo pregrade koji odvaja takve prostore od spavaonica i spoljne pregrade moraju da budu izgrađeni od čelika ili drugog odobrenog materijala i da budu vodonepropusne i plinonepropusne;
(f) materijali koji se koriste za izradu unutrašnjih pregrada, obloga i oplata, podova i spojeva moraju da budu pogodni za tu svrhu i prihvatljivi kako bi obezbedili zdravu okolinu;
(g) mora se predvideti odgovarajuća rasveta i zadovoljavajuća odvodnja;
(h) prostorije za smeštaj, odmor i prehranu moraju da ispunjavaju zahteve predviđene Pravilom 4. 3. i odgovarajućim odredbama Kodeksa o zdravlju, zaštiti bezbednosti i sprečavanju nezgoda, sprečavanju opasnosti od izlaganja štetnom nivou buke i vibracija, drugim faktorima okoline i hemikalijama na brodovima i pružiti prihvatljivu radnu i životnu okolinu pomorcima.
7. U pogledu zahteva za ventilaciju i grejanje:
(a) spavaonice i prostorije za ishranu moraju da budu odgovarajuće provetrene;
(b) brodovi, osim onih koji su redovno zaposleni na putovanjima gde klimatski uslovi to ne zahtevaju, moraju da budu opremljeni klima uređajem za prostorije za smeštaj pomoraca, za svaku odvojenu radio-prostoriju i za centralnu upravljačku mašinsku prostoriju;
(c) svi sanitarni prostori moraju da imaju ventilaciju prema otvorenom, nezavisno od dela smeštaja; i
(d) mora se predvideti odgovarajuće grejanje putem odgovarajućeg uređaja za grejanje, osim na brodovima koji isključivo plove na putovanjima u tropskim klimatskim uslovima.
8. U pogledu zahteva za rasvetu, u zavisnosti od posebnih uređenja koja mogu da budu dopuštena na putničkim brodovima, spavaonice i prostorije za ishranu treba da budu osvetljene prirodnim svetlom i da imaju odgovarajuće veštačko svetlo.
9. Kada se na brodu moraju nalaziti spavaonice, na njih će se primeniti sledeći zahtevi:
(a) na svim brodovima, osim na putničkim, mora se predvideti posebna spavaonica za svakog pomorca; na brodovima manjim od 3000 bruto tonaže ili brodovima za posebne svrhe nadležna vlast može, nakon konsultacija sa zainteresovanim organizacijama brodovlasnika i pomoraca, dopustiti izuzetke od ovog zahteva;
(b) moraju da se predvide posebne spavaonice za muškarce i žene;
(c) spavaonice moraju da budu odgovarajuće veličine i odgovarajuće opremljene kako bi se obezbedila prihvatljiva udobnost i olakšalo čišćenje;
(d) mora da se predvidi poseban krevet za svakog pomorca u svim okolnostima;
(e) unutrašnje dimenzije kreveta moraju da budu najmanje 198 cm x 80 cm;
(f) u spavaonicama za pomorce sa jednim krevetom površina poda ne sme da bude manja od:
(i) 4,5 kvadratnih metara na brodovima manjim od 3000 bruto tonaže;
(ii) 5,5 kvadratnih metara na brodovima od 3000 bruto tonaže i većim, ali manjim od 10000 bruto tonaže;
(iii) 7 kvadratnih metara na brodovima od 10000 bruto tonaže ili većim.
(g) međutim, da bi se predvidele spavaonice sa jednim krevetom i na brodovima manjim od 3000 bruto tonaže, putničkim brodovima i brodovima za posebne svrhe, nadležna vlast može dopustiti smanjivanje površine poda;
(h) na brodovima manjim od 3000 bruto tonaže, osim na putničkim brodovima i brodovima za posebne svrhe, u jednoj spavaonici mogu da budu smeštena najviše dva pomorca; površina poda takvih spavaonica ne sme da bude manja od 7 kvadratnih metara.
(i) na putničkim brodovima i brodovima za posebne svrhe, površina poda spavaonica za pomorce koji ne obavljaju poslove brodskih oficira ne sme da bude manja od:
(i) 7,5 kvadratnih metara u prostorijama u kojima su smeštena dva lica;
(ii) 11,5 kvadratnih metara u prostorijama u kojima su smeštena tri lica;
(iii) 14,5 kvadratnih metara u prostorijama u kojima su smeštena četiri lica;
(j) na brodovima za posebne svrhe u spavaonicama može biti smešteno više od četiri lica; površina poda takvih spavaonica ne sme da bude manja od 3,6 kvadratnih metara po licu;
(k) na brodovima, osim na putničkima i onima za posebne svrhe, u spavaonicama za pomorce koji obavljaju dužnosti brodskih oficira, gde nije predviđena soba za odmor ili soba za dnevni boravak, površina poda po licu ne sme da bude manja od:
(i) 7,5 kvadratnih metara na brodovima manjim od 3000 bruto tonaže;
(ii) 8,5 kvadratnih metara na brodovima od 3000 bruto tonaže i većim, ali manjim od 10000 bruto tonaže;
(iii) 10 kvadratnih metara na brodovima od 10000 bruto tonaže i većim;
(l) na putničkim brodovima i brodovima za posebne svrhe, površina poda za pomorce koji obavljaju dužnosti brodskih oficira gde nije predviđena soba za odmor ili dnevni boravak, po licu ne sme biti manja od 7,5 kvadratnih metara za mlađe oficire, a za starije oficire ne sme biti manja od 8,5 kvadratnih metara. Mladim oficirima smatraju se oni koji obavljaju poslove na radnom nivou, a starijima oni koji obavljaju poslove na upravljačkom nivou.
(m) zapovednik, upravitelj mašine i prvi oficir palube moraju da, pored svojih spavaonica i uz njih, imaju sobu za odmor, dnevnu sobu ili odgovarajući dodatni prostor; brodove manje od 3000 bruto tonaže nadležna vlast može, nakon konsultacija sa zainteresovanim organizacijama brodovlasnika i pomoraca, osloboditi od ovog zahteva;
(n) za svakog korisnika nameštaj se mora sastojati od dovoljno velikog ormana za odeću (najmanje 475 litara) i fioke ili odgovarajućeg prostora od najmanje 56 litara; ako je fioka uključena u orman za odela, tada ukupna najmanja zapremina ormana za odeću mora biti 500 litara; orman mora biti opremljen i policom, a mora biti omogućeno da ga korisnik zaključava kako bi se obezbedila privatnost;
(o) svaka spavaonica mora da ima sto ili ploču koja može da bude učvršćena, na izvlačenje ili klizna sa udobnom stolicom kakva je potrebna.
10. U pogledu zahteva za prostorije za ishranu:
(a) prostorije za ishranu moraju da budu smeštene odvojeno od spavaonica i toliko blizu kuhinji koliko je to moguće; brodove manje od 3000 bruto tonaže nadležna vlast može, nakon konsultacija sa zainteresovanim organizacijama brodovlasnika i pomoraca, osloboditi ovog zahteva; i
(b) prostorije za ishranu moraju da budu odgovarajuće veličine, udobne, kao i odgovarajuće nameštene i opremljene (uključujući savremena sredstva za osveženje), uzimajući u obzir broj pomoraca koji će ih verovatno koristiti u svakom trenutku; potrebno je predvideti odvojenu ili posebnu prostoriju za ishranu, kako je odgovarajuće.
11. U pogledu zahteva za sanitarne prostorije:
(a) svi pomorci moraju da imaju odgovarajući pristup do brodskih sanitarnih prostorija koje odgovaraju najmanjim standardima zdravlja i higijene i prihvatljivim standardima udobnosti, sa odvojenim sanitarnim prostorijama za muškarce i žene;
(b) moraju da postoje sanitarne prostorije sa lakim pristupom sa zapovedničkog mosta, iz mašinskih prostorija i najbliže centrale za upravljanje mašinama; brodove manje od 3000 bruto tonaže nadležna vlast može, nakon konsultacija sa zainteresovanim organizacijama brodovlasnika i pomoraca, osloboditi ovog zahteva;
(c) na svim brodovima mora se, na odgovarajućem mestu, predvideti najmanje jedan toalet, jedan umivaonik i jedan tuš ili kada, ili i jedno i drugo za svakih šest lica ili manje koji nemaju takve lične pogodnosti;
(d) izuzimajući putničke brodove, svaka spavaonica mora da ima umivaonik sa tekućom toplom i hladnom slatkom vodom, osim ako je takav umivaonik predviđen u ličnom kupatilu;
(e) na putničkim brodovima koji su redovno zaposleni na putovanjima od najviše četiri sata, nadležna vlast može razmotriti posebno uređenje ili smanjenje broja zahtevanih sredstava; i
(f) na svim mestima za pranje mora biti na raspolaganju topla i hladna tekuća slatka voda.
12. U pogledu zahteva za bolnice, brodovi koji prevoze 15 ili više pomoraca, a plove na putovanjima dužim od tri dana, moraju da imaju odvojenu bolnicu koja će se koristiti isključivo u medicinske svrhe; nadležna vlast može ovaj zahtev ublažiti za brodove zaposlene u obalnoj plovidbi; pri odobravanju prostorija brodske bolnice, nadležna vlast mora obezbediti brz pristup do prostorije u svim vremenskim uslovima, kao i pružanje udobnog smeštaja korisnicima i doprinos njihovom brzom prihvatanju i odgovarajućoj pažnji.
13. Na brodu mora da postoji odgovarajuće smeštena i opremljena praonica.
14. Svi brodovi moraju da imaju prostor ili prostore na otvorenoj palubi kojima mogu pristupiti pomorci kada nisu na dužnosti, odgovarajuće površine s obzirom na veličinu broda i broj pomoraca na brodu.
15. Svi brodovi moraju da imaju odvojena odeljenja ili zajedničko brodsko odeljenje koje će koristiti služba palube i mašine; brodove manje od 3000 bruto tonaže nadležna vlast može, nakon konsultacija sa zainteresovanim organizacijama brodovlasnika i pomoraca, osloboditi ovog zahteva.
16. Brodovi koji redovno plove do luka zagađenih komarcima moraju da budu opremljeni odgovarajućim napravama kako to zahtevaju nadležne vlasti.
17. Na brodu se moraju predvideti odgovarajuća sredstva za odmor pomoraca, pogodnosti i službe u korist svih pomoraca i tako prilagođene da ispunjavaju posebne potrebe pomoraca koji moraju da žive i rade na brodovima, uzimajući u obzir Pravilo 4. 3. i pripadajuće odredbe Kodeksa o zaštiti zdravlja i bezbednosti i sprečavanju nezgoda.
18. Nadležna vlast mora da zahteva sprovođenje češćih inspekcija na brodovima, od zapovednika ili po njegovom ovlašćenju, koje će obezbediti da su prostorije za smeštaj pomoraca čiste, odgovarajuće za smeštaj i održavane u dobrom stanju. Rezultati takvih inspekcija moraju da se zabeleže i da budu dostupne za pregled.
19. Na brodovima gde postoji potreba uzimanja u obzir, bez diskriminacije, interesa pomoraca različitih i izrazitih verskih i društvenih običaja, nadležna vlast može, nakon konsultacija sa zainteresovanim organizacijama brodovlasnika i pomoraca, dopustiti odgovarajuću primenu izmene ovog Standarda, pod uslovom da takve izmene ne dovedu do toga da ukupne pogodnosti budu manje povoljne od onih do kojih bi došlo primenom ovog Standarda.
20. Svaka članica može da, nakon konsultacija sa zainteresovanim organizacijama brodovlasnika i pomoraca, oslobodi brodove manje od 200 bruto tonaže gde je to razumno da se učini, uzimajući u obzir veličinu broda i broj lica na brodu, u odnosu na sledeće odredbe ovog Standarda:
(a) st. 7(b), 11(d) i 13; i
(b) st. 9(f) i (h) do (l), samo u pogledu površine poda.
21. Svako izuzeće u pogledu primene zahteva ovog Standarda može biti učinjeno samo kada je to izričito predviđeno ovim Standardom, samo za posebne okolnosti u kojima su takva izuzeća jasno opravdana čvrstim stanovištima, kao i radi zaštite zdravlja i bezbednosti pomoraca.
Smernica B 3. 1. - Prostorije za smeštaj i prostorije za odmor
Smernica B 3. 1. 1. - Projektovanje i izgradnja
1. Spoljne pregrade spavaonica i prostorija za ishranu treba da budu odgovarajuće izolovane. Sva kućišta mašina i sve pregrade koje odvajaju kuhinje i druge prostorije u kojima se stvara toplina treba da budu odgovarajuće izolovane ako postoji mogućnost uticaja toplote na susedne prostorije za smeštaj ili prolaze. Isto tako, treba preduzeti mere za zaštitu od toplotnih uticaja vodene pare ili cevi za dobavljanje tople vode ili jednog i drugog.
2. Spavaonice, prostorije za ishranu, prostorije za odmor i prolazi u prostorije za smeštaj treba da budu odgovarajuće izolovane kako bi se sprečila kondenzacija ili pregrejavanje.
3. Površine pregrada i stropova u spavaonicama i prostorijama za ishranu treba da budu od materijala čija se površina lako održava čistom vodom. Ne bi smeo da se koristi ni jedan oblik konstrukcije koji bi mogao omogućiti sakupljanje gamadi.
4. Površine pregrada i stropova u spavaonicama i prostorijama za ishranu treba da budu takve da se mogu lako održavati u čistom stanju, svetle boje i sa postojanim neotrovnim premazom.
5. Palube u svim stambenim prostorijama pomoraca treba da budu od odobrenog materijala i konstrukcije i da imaju neklizajuću površinu nepropusnu za vlagu koja se lako održava u čistom stanju.
6. Na mestima gde je popločavanje poda obavljeno od spojenih materijala, spojevi sa stranama treba da budu profilisani tako da spreče pukotine.
Smernica B 3. 1. 2. - Ventilacija
1. Sistem ventilacije spavaonica i prostorija za ishranu treba da se nadzire kako bi se vazduh održao u zadovoljavajućem stanju i kako bi se osiguralo dovoljno strujanje vazduha u svim vremenskim i klimatskim uslovima.
2. Sistem klimatizacije, bilo sa centralnom ili pojedinačnom jedinicom, treba da bude projektovan tako da:
(a) održava vazduh na zadovoljavajućoj temperaturi i relativnoj vlazi, tako da u poređenju sa stanjem spoljnjeg vazduha obezbedi dovoljnu promenu vazduha u svim klimatizovanim prostorijama, uzimajući u obzir posebna obeležja rada na moru, i tako ne stvara preteranu buku ili vibracije; i
(b) obezbedi lako čišćenje i dezinfekciju kako bi se sprečilo ili nadziralo širenje bolesti.
3. Energija za rad sistema klimatizacije i drugih sredstava za ventilaciju koje zahtevaju prethodni stavovi ove Smernice treba da budu raspoloživa sve dok pomorci žive ili rade na brodu, a uslovi to zahtevaju. Međutim, ova energiju ne treba da bude obezbeđena iz izvora za slučaj nužde.
Smernica B 3. 1. 3. - Grejanje
1. Sistem grejanja prostorija za smeštaj treba stalno da radi dok pomorci žive ili rade na brodu, a uslovi zahtevaju njegovu upotrebu.
2. Na svim brodovima na kojima je potrebno, grejanje treba da bude na toplu vodu, topli vazduh, električnu energiju, paru ili tome slično. Uprkos tome, unutar područja prostorija za smeštaj ne treba koristiti paru kao sredstvo za prenos toplote. Sistem grejanja treba da bude u stanju da održava temperaturu u prostorijama za smeštaj pomoraca na zadovoljavajućem nivou u normalnim vremenskim i klimatskim uslovima sa kojima će se brod verovatno susresti obavljajući poslove za koje je namenjen. Nadležna vlast treba da propiše standard koji će to omogućiti.
3. Radijatori i drugi aparati za grejanje treba da budu smešteni i, kad je to potrebno, zaštićeni kako bi se sprečila opasnost od vatre, opasnost ili neudobnost za korisnika.
Smernica B 3. 1. 4. - Rasveta
1. Na svim brodovima u prostorijama za smeštaj pomoraca treba predvideti električnu rasvetu. Ako ne postoje dva nezavisna izvora električne energije za rasvetu, treba predvideti dodatnu rasvetu pomoću odgovarajuće izrađenih sijalica ili rasvetnih uređaja za upotrebu u nuždi.
2. U spavaonicama treba da bude postavljena sijalica za čitanje uz naslon svakog kreveta.
3. Nadležna vlast treba da utvrdi odgovarajuće standarde za prirodnu i veštačku rasvetu.
Smernica B 3. 1. 5. - Spavaonice
1. Kreveti na brodu treba da budu što je moguće udobniji za pomorca i lice koje se može pridružiti pomorcu.
2. Gde veličina broda, njegova upotreba i delatnosti kojom će se baviti to dozvoljavaju, spavaonice treba da budu planirane i opremljene ličnim kupatilom, uključujući toalet, kako bi pružili odgovarajuću udobnost korisnicima i olakšali urednost.
3. Kad god je moguće, spavaonice pomoraca treba da budu smeštene tako da su straže odvojene i da nijedan pomorac koji radi danju ne deli sobu sa licima na straži.
4. U jednoj spavaonici ne bi smelo da bude smešteno više od dvojice pomoraca koji obavljaju dužnost podoficira.
5. Treba razmotriti mogućnost da se, kad god je to moguće, pogodnost navedena u stavu 9(m) Standarda A 3. 1. primeni i na drugog oficira mašine.
6. Prilikom merenja površine poda treba da se uključi prostor zauzet krevetima, ormanima, fiokama i stolicama. Treba izuzeti male ili nepravilno oblikovane prostore koji značajno ne povećavaju prostor raspoloživ za slobodno kretanje i ne mogu se koristiti za smeštaj nameštaja.
7. Ne bi trebalo postavljati više od dva kreveta jedan iznad drugoga; u slučaju da su smešteni uzduž boka broda, tamo gde se iznad kreveta nalazi bočno okno treba postaviti samo jedan red kreveta.
8. Tamo gde je postavljen krevet iznad kreveta, niži krevet ne treba da bude manje od 30 cm iznad poda; gornji krevet treba da bude smešten približno na sredini između dna nižeg kreveta i donje strane spone stropa.
9. Okviri i bočna ograda kreveta, ako postoje, treba da budu od odobrenog materijala, čvrsti, glatki i nepogodni za koroziju i sklanjanje gamadi.
10. Ako se za izradu kreveta koriste cevasti okviri, oni treba da budu potpuno zatvoreni i bez rupa koje bi omogućile pristup gamadi.
11. Svaki krevet treba da ima udoban dušek sa donjom stranom u obliku jastuka ili sastavljeni dušek u obliku jastuka, uključujući elastično dno ili dušek sa oprugama. Dušek i materijal za punjenje koji se koristi treba da bude izrađen od odobrenog materijala. Za punjenje ne treba koristiti materijal pogodan kao utočište za gamad.
12. Kada je jedan krevet smešten iznad drugog, ispod donje strane dušeka ili elastičnog dna gornjeg kreveta treba postaviti dno koje ne propušta prašinu.
13. Nameštaj treba da bude gladak, od tvrdog materijala koji nije podložan savijanju ili koroziji.
14. Spavaonice treba da imaju zavese ili nešto slično zavesama protiv bočnog svetla.
15. Spavaonice treba da imaju ogledalo, mali ormarić za higijenski pribor, policu za knjige i dovoljan broj vešalica za kapute.
Smernica B 3. 1. 6. - Prostorije za ishranu
1. Prostorije za ishranu mogu da budu zajedničke ili posebne. Odluku o tome treba da, nakon konsultacija sa predstavnicima pomoraca i brodovlasnika, donese i odobri nadležna vlast. Treba voditi računa o faktorima kao što su veličina broda i izrazite kulturne, verske i socijalne potrebe pomoraca.
2. Ako su predviđene posebne prostorije za ishranu za pomorce, posebne prostorije za ishranu treba predvideti za:
(a) zapovednika i oficire; i
(b) podoficire i druge pomorce.
3. Na svim brodovima, osim na putničkim, površina poda prostorija za ishranu za pomorce treba da bude najmanje 1,5 kvadratnih metara po licu prema planiranom kapacitetu sedišta.
4. Na svim brodovima prostorije za ishranu treba da budu opremljene stolovima i odgovarajućim stolicama, učvršćenim ili pokretnim, dovoljnim za smeštaj najvećeg broja pomoraca koji će se verovatno njima istovremeno koristiti.
5. Dok su pomorci na brodu, na raspolaganju stalno treba da im bude:
(a) hladnjak, koji treba da bude na odgovarajući način smešten i dovoljnog kapaciteta za broj lica koja će koristiti prostoriju za ishranu ili prostorije za ishranu;
(b) pribor za tople napitke; i
(c) uređaj sa hladnom vodom.
6. Kada do prostorije za ishranu ne postoje ostave, treba predvideti odgovarajuće ormane za posuđe i odgovarajuća sredstva za pranje posuđa.
7. Površine stolova i stolica treba da budu od materijala otpornog na vlagu.
Smernica B 3. 1. 7. - Sanitarne prostorije
1. Umivaonici i tuševi treba da budu odgovarajuće veličine i izrađeni od odobrenog materijala glatke površine koji ne podleže pucanju, ljušćenju ili koroziji.
2. Svi toaleti treba da budu odobrenog oblika, sa obilnim mlazom vode ili nekim drugim prikladnim sredstvom za ispiranje kao što je vazduh, koji su stalno raspoloživi i samostalno nadzirani.
3. Sanitarni uređaji namenjeni za upotrebu od strane više od jednog lica treba da ispunjavaju sledeće zahteve:
(a) podovi treba da budu od odobrenog postojanog materijala, otpornog na vlagu, kao i da imaju odgovarajući odvod;
(b) pregrade treba da budu od čelika ili drugog odobrenog materijala i vodonepropusne do najmanje 23 cm iznad nivoa palube;
(c) prostorije treba da budu dovoljno osvetljene, zagrejane i provetrene;
(d) toaleti treba da budu smešteni odmah do spavaonica i kupatila, ali odvojeni od njih, bez direktnog pristupa iz spavaonica ili iz prolaza između spavaonica i toaleta do kojih ne postoji drugi pristup; ovaj zahtev ne primenjuje se ako je toalet smešten u odeljku između dve spavaonice u kojima su smeštena najviše četiri pomorca; i
(e) tamo gde u nekom odeljku postoji više od jednog toaleta, treba ih odvojiti pregradom da bi se obezbedila privatnost.
4. Sredstva za pranje predviđena za upotrebu pomoraca treba da obuhvataju:
(a) mašine za pranje;
(b) mašine za sušenje ili odgovarajuće zagrejane i provetrene sušionice; i
(c) pegle i daske za peglanje ili tome slično.
Smernica B 3. 1. 8. - Prostorija bolnice
1. Prostorija bolnice treba da bude tako izvedena da olakša preglede, pružanje medicinske prve pomoći i spreči širenje zaraznih bolesti.
2. Uređenje ulaza, kreveta, osvetljenja, grejanja i dostavljanje vode treba izvesti tako da se obezbedi udobnost i olakša lečenje korisnika.
3. Broj bolničkih kreveta treba da propiše nadležna vlast.
4. Treba predvideti sanitarne prostorije za isključivu upotrebu korisnika bolnice, bilo kao deo prostorije za smeštaj ili u njenoj neposrednoj blizini. Takve sanitarne prostorije treba da imaju najmanje jedan toalet, jedan umivaonik i jednu kadu ili tuš.
Smernica B 3. 1. 9. - Ostala sredstva
1. Ako su predviđeni posebni prostori za zamenu odeće osoblja službe mašine, oni treba da budu:
(a) smešteni izvan prostora mašina, ali sa lakim pristupom iz njega;
(b) opremljeni posebnim ormanima za odeću, kadama ili tuševima, ili jednim i drugim, i umivaonicima sa toplom i hladnom tekućom slatkom vodom.
Smernica B 3. 1. 10. - Posteljina, kuhinjsko posuđe i drugo
1. Svaka članica treba da razmotri primenu sledećih načela:
(a) za sve pomorce tokom službe na brodu, čistu posteljinu i kuhinjsko posuđe treba da nabavi brodovlasnik, a pomorci treba da budu odgovorni za njihov povraćaj u vreme koje odredi zapovednik broda po završetku službe na brodu;
(b) posteljina treba da bude dobrog kvaliteta, a tanjiri, čaše i drugo kuhinjsko posuđe od odobrenog materijala koji se može lako čistiti; i
(c) peškire, sapun i toalet papir za sve pomorce treba da nabavi brodovlasnik.
Smernica B 3. 1. 11. - Sredstva za odmor, pošta i poseta brodu
1. Sredstva i službe za odmor treba da se češće preispituju kako bi se obezbedilo da su one odgovarajuće s obzirom na promene potreba pomoraca koje su nastale zbog tehničkog, radnog i drugog razvoja brodarstva.
2. Nameštaj prostorije za odmor treba da sadrži barem orman za knjige i potrepštine za čitanje, pisanje i, kada je to odgovarajuće, za igre.
3. Prilikom planiranja prostorija za odmor, nadležna vlast treba da razmotri postojanje kantine.
4. Treba razmotriti i uključivanje sledećih pogodnosti, besplatnih za pomorce, kada je to moguće:
(a) prostorije za pušenje;
(b) gledanje televizije i slušanje radija;
(c) prikazivanje filmova, čiji broj treba da odgovara trajanju putovanja, i, kad je potrebno, zamenu u razumnim rokovima;
(d) sportsku opremu, uključujući opremu za vežbanje, stone igre i igre na palubi;
(e) kad je to moguće, bazen za plivanje;
(f) biblioteku stručnih i drugih knjiga, čija količina treba da odgovara trajanju putovanja i koju treba menjati u razumnim rokovima;
(g) sredstva za rekreacioni ručni rad;
(h) električnu opremu kao što su radio, televizija, videorekorderi, DVD/CD uređaji, lični kompjuter i programe i kasetofon.
(i) gde je to odgovarajuće, otvaranje barova na brodu za pomorce, osim ako se to protivi nacionalnim, verskim ili društvenim običajima; i
(j) odgovarajući pristup do telefonskih veza brod-obala, električne pošte i interneta, tamo gde su isti raspoloživi, uz razumnu cenu za korišćenje ovih usluga.
5. Treba uložiti napore da se obezbedi da je slanje pošte pomoraca toliko pouzdano i brzo koliko je to moguće. Takođe, treba uložiti napor da se izbegne da se od pomoraca traži dodatna poštarina ako je adresa promenjena zbog okolnosti izvan njihovog nadzora.
6. Treba razmotriti mere kojima će se obezbediti, pridržavajući se nacionalnih ili međunarodnih zakona ili pravila, da, kad god je to moguće i razumno, pomorci dobiju brzo dozvolu za posetu supružnika, rođaka i prijatelja kao posetioca njihovom brodu dok je on u luci. Takve mere treba da ispunjavaju zahteve sigurnosne zaštite.
7. Treba razmotriti mogućnost da se pomorcima dopusti da im se povremeno na putovanjima priključi supružnik, gde je to moguće i razumno. Takva lica treba da imaju odgovarajuće osiguranje za slučaj nezgode ili bolesti. Brodovlasnici treba da pruže pomorcu svu moguću pomoć da dobije takvo osiguranje.
Smernica B 3. 1. 12. - Sprečavanje buke i vibracije
1. Prostorije za smeštaj, prostorije za odmor i prostorije za posluživanje hrane treba da budu smeštene što je moguće dalje od mašina, prostorija za kormilarenje, palubnih vitala, opreme za ventilaciju, grejanje i klimatizaciju i drugih bučnih mašina i uređaja.
2. Zvučna izolacija ili drugi odgovarajući materijali koji upijaju zvukove treba da se koriste u izgradnji i dovršenju pregrada, stropova i paluba unutar prostora u kojima se stvara buka, kao i samozatvarajućim zvučno izolovanim vratima za prostorije mašina.
3. Mašinske prostorije i druge prostorije mašina treba da imaju, kad god je to moguće, zvučno otpornu centralnu upravljačku stanicu za osoblje mašine. Radni prostori kao što je radionica treba da budu izolovani, koliko je god to moguće, od opšte buke mašinskih prostorija, kao i da se preduzmu mere da se buka od rada mašina smanji.
4. Granice ograničenja buke za radne i životne prostore treba da budu u skladu sa međunarodnim smernicama MOR-a o nivou izlaganja, uključujući one u Kodeksu prakse o faktorima koji okružuju radno mesto iz 2001. godine, i, kada je to primenjivo, posebne zaštite koju je preporučila Međunarodna pomorska organizacija, uključujući i sve druge naknadno izmenjene i dopunjene dokumente o prihvatljivom nivou buke na brodovima. Kopija važećih dokumenata na engleskom ili radnom jeziku broda, treba da se nalaze na brodu i da budu dostupna pomorcima.
5. Nijedna prostorija za smeštaj, za odmor ili za posluživanje hrane ne bi smela da bude izložena preteranoj vibraciji.
Pravilo 3. 2. - Ishrana i posluživanje hrane
Cilj: Obezbediti da pomorci imaju na brodu hranu i pitku vodu odgovarajućeg kvaliteta posluženu u urednim higijenskim uslovima
1. Svaka članica obezbediće da brodovi koji plove pod njenom zastavom na brodu imaju i poslužuju hranu i pitku vodu odgovarajućeg kvaliteta, prehrambene vrednosti i u količini koja odgovarajuće pokriva zahteve broda, a uzima u obzir različito kulturno i versko vaspitanje.
2. Pomorci na brodu treba da imaju besplatnu hranu tokom svog zaposlenja.
3. Pomorci zaposleni kao brodski kuvari, kao i oni koji su odgovorni za pripremanje hrane, moraju da budu obučeni i osposobljeni za svoje mesto na brodu.
Standard A 3. 2. - Ishrana i posluživanje hrane
1. Svaka članica mora da usvoji zakone i pravila ili druge mere kojima će predvideti najniže standarde za količinu i kvalitet hrane i pitke vode i standarde služenja hrane koji se primenjuju na obroke predviđene za pomorce na brodovima koji plove pod njenom zastavom, kao i da preduzme obrazovne mere kako bi unapredila znanje i primenu standarda navedenog u ovom stavu.
2. Svaka članica mora da obezbedi da brodovi koji plove pod njenom zastavom ispunjavaju sledeće najniže standarde:
(a) nabavka hrane i pitke vode, uzimajući u obzir broj pomoraca na brodu, njihove verske zahteve i kulturne običaje kojih se pridržavaju kada je reč o hrani, trajanju i prirodi putovanja, mora biti odgovarajuća s obzirom na količinu, prehrambenu vrednost, kvalitet i raznovrsnost.
(b) organizacija i oprema službe za posluživanje hrane mora biti takva da omogući davanje pomorcima odgovarajućih, raznovrsnih i hranjivih obroka, pripremljenih i posluženih u higijenskim uslovima; i
(c) osoblje službe za ishranu i posluživanje hrane mora biti prikladno obučeno ili upućeno za njihova radna mesta.
3. Brodovlasnici moraju da obezbede da su pomorci koji su zaposleni kao brodski kuvari obučeni, osposobljeni i proglašeni sposobnim za radno mesto u skladu sa zahtevima utvrđenim u zakonima i pravilima pojedine članice.
4. Zahtevi stava 3. ovog Standarda moraju da obuhvate završetak programa obuke koji je odobrila ili priznala nadležna vlast, koji obrađuje praktično kuvanje, hranu i ličnu higijenu, skladištenje hrane, nadzor zaliha i odnosi se na zaštitu okoline i zdravlja, kao i bezbednost posluživanja hrane.
5. Na brodovima koji plove sa propisanim brojem članova posade manjim od deset, gde zbog broja posade ili načina poslovanja nadležna vlast ne može da zahteva da imaju potpuno osposobljenog kuvara, svako ko priprema hranu u kuhinji mora biti obučen ili poučen o oblastima kao što su hrana i lična higijena, kao i rukovanje i skladištenje hrane na brodu.
6. U okolnostima izuzetne potrebe, nadležna vlast može dati ovlašćenje kojim će dopustiti nepotpuno osposobljenom kuvaru da služi na određenom brodu u određenom ograničenom vremenu, do naredne odgovarajuće luke pristajanja ili u periodu koji ne prelazi jedan mesec, pod uslovom da je lice kome je ovlašćenje dato obučena ili poučena o oblastima koja uključuju hranu i ličnu higijenu, kao i rukovanje i skladištenje hrane na brodu.
7. U skladu sa navedenim postupcima koji ispunjavaju zahteve prema Poglavlju 5, nadležna vlast mora da zahteva da zapovednik broda ili od njega ovlašćeno lice češće sprovodi inspekcije na brodovima, kao i da o tome vodi beleške, naročito o:
(a) zalihama hrane i pitke vode;
(b) svim prostorijama i opremi koja služi za skladištenje i rukovanje hranom i pitkom vodom; i
(c) kuhinji i drugoj opremi za pripremanje i posluživanje obroka.
8. Pomorac mlađi od 18 godina ne može biti zaposlen, uzet u službu ili da radi kao brodski kuvar.
Smernica B 3. 2. - Hrana i posluživanje hrane
Smernica B 3. 2. 1. - Inspekcija, obrazovanje, istraživanje i objavljivanje
1. Nadležna vlast treba da, u saradnji sa drugim odgovarajućim agencijama i organizacijama, prikuplja ažurirane informacije o ishrani, načinima kupovine, skladištenja, očuvanja, kuvanja i posluživanja hrane s posebnim osvrtom na zahteve posluživanja hrane na brodu. Ove informacije treba da budu dostupne, besplatne ili uz razuman trošak, proizvođačima i trgovcima koji dobavljaju hranu i opremu brodovima, zatim zapovednicima, konobarima, kuvarima i zainteresovanim organizacijama brodovlasnika i pomoraca. U tu svrhu treba da se koriste odgovarajući oblici objavljivanja kao što su priručnici, brošure, posteri, grafički prikazi ili oglasi u trgovačkim časopisima.
2. Nadležna vlast treba da donese preporuke o sprečavanju rasipanja hrane, kako bi se olakšalo održavanje odgovarajućeg standarda higijene i obezbedila najpraktičnija moguća prikladnost radnog postupka.
3. Nadležna vlast treba da radi sa odgovarajućim agencijama i organizacijama na izradi obrazovnih materijala i brodskih informacija o načinima obezbeđenja odgovarajućeg snabdevanja hranom i posluživanja.
4. Nadležna vlast treba da radi u uskoj saradnji sa zainteresovanim organizacijama brodovlasnika i pomoraca, kao i sa državnim ili lokalnim vlastima koje se bave prehranom i zdravljem i može, kada je to potrebno, da koristi usluge takvih vlasti.
Smernica B 3. 2. 2. - Brodski kuvari
1. Pomorce treba smatrati osposobljenim za brodske kuvare samo ako su:
(a) služili na moru u najmanjem trajanju koji propisuje nadležna vlast, a ono može biti različito, u zavisnosti od dotadašnje odgovarajuće osposobljenosti ili iskustvu
(b) položili ispit koji je propisala nadležna vlast ili jednakovredni ispit po odobrenom programu obuke za kuvara.
2. Propisani ispit može sprovesti i svedočanstvo izdati direktno nadležna vlast ili, pod njenim nadzorom, odobrena škola za obuku kuvara.
3. Nadležna vlast treba da prizna, kada je to odgovarajuće, svedočanstvo o osposobljenosti brodskih kuvara koje su izdale druge članice koje su potvrdile ovu Konvenciju ili Konvenciju o svedočanstvima brodskih kuvara, usvojenu 1946. godine (br. 69), ili drugo odgovarajuće telo.
ZAŠTITA ZDRAVLJA, ZDRAVSTVENA NEGA, SOCIJALNA POMOĆ I ZAŠTITA SOCIJALNE SIGURNOSTI
Pravilo 4. 1. - Zdravstvena nega na brodu i kopnu
Cilj: Zaštititi zdravlje pomoraca i obezbediti neodložnu dostupnost zdravstvenoj nezi na brodu i kopnu
1. Svaka članica mora da obezbedi da se na sve pomorce na brodovima koji plove pod njenom zastavom primenjuju odgovarajuće mere zaštite njihovog zdravlja i da im je dostupna neodložna i odgovarajuća zdravstvena nega dok rade na brodu.
2. Zaštita i nega prema stavu 1. ovog Pravila mora, u načelu, biti besplatna za pomorce.
3. Svaka članica mora da obezbedi da pomorcima na brodovima na njenoj teritoriji, kojima je potrebna hitna zdravstvena nega, budu dostupne zdravstvene ustanove članice na kopnu.
4. Zahtevi za zaštitu zdravlja i zdravstvenu negu na brodu utvrđeni u Kodeksu uključuju standarde mera usmerenih na pružanje zdravstvene zaštite i nege pomorcima u meri uporedivoj, koliko je to moguće, sa onima koje su u načelu dostupne radnicima na kopnu.
Standard A 4. 1. - Zdravstvena nega na brodu i kopnu
1. Svaka članica mora da obezbedi prihvatanje mera za zaštitu zdravlja i zdravstvenu negu, uključujući preko potrebnu zubnu zaštitu, za pomorce koji rade na brodu koji plovi pod njenom zastavom, a kojima se:
(a) obezbeđuje primena na pomorce opštih odredbi o zaštiti zdravlja na radu i zdravstvenoj negi koja odgovara njihovim dužnostima, kao i posebnim odredbama specifičnim za rad na brodu;
(b) obezbeđuje pomorcima pružanje zaštite zdravlja i zdravstvene nege koja je, koliko je to moguće, uporediva sa onom koja je u načelu dostupna radnicima na kopnu, uključujući hitan pristup do potrebnih lekova, medicinske opreme i sredstava za dijagnozu i lečenje, kao i obaveštenja i lekarskih nalaza;
(c) priznaju pomorcima pravo na odlazak kod lekara ili zubara, bez odlaganja, u lukama pristajanja, gde je to moguće;
(d) obezbeđuje da su, u obimu koji je u skladu sa nacionalnim zakonom i praksom članice, zdravstvena nega i usluge zaštite zdravlja dok je pomorac na brodu ili kada je iskrcan u stranoj luci, besplatne za pomorce; i
(e) obuhvataju i mere preventivnog karaktera kao što su promovisanje zdravlja i programi zdravstvenog obrazovanja, a ne ograničavaju se samo na lečenje bolesnih ili povređenih pomoraca.
2. Nadležna vlast mora da usvoji standardni oblik zdravstvenog izveštaja za upotrebu zapovednika brodova i odgovarajućeg medicinskog osoblja na kopnu i brodu. Popunjeni obrazac i njegov sadržaj mora da se drži sakriven i da se koristi samo u svrhu olakšanja lečenja pomoraca.
3. Svaka članica mora da usvoji zakone i pravila kojima se utvrđuju zahtevi za brodsku bolnicu, kao i sredstva i opremu za zdravstvenu negu i obuku na brodovima koji plove pod njenom zastavom.
4. Nacionalni zakoni i pravila moraju da predvide najmanje sledeće zahteve:
(a) svi brodovi moraju da imaju medicinski ormarić, medicinsku opremu i zdravstveni vodič propisane vrste podvrgnute redovnim inspekcijama nadležne vlasti; zahtevi propisani od državnog nadležnog organa uzeće u obzir vrstu broda, broj lica na brodu, prirodu, odredište i trajanje putovanja i odgovarajuće državne i međunarodno preporučene zdravstvene standarde;
(b) brodovi koji prevoze 100 ili više lica i redovno obavljaju međunarodna putovanja duža od tri dana moraju da imaju lekara odgovornog za pružanje zdravstvene nege; nacionalni zakoni ili pravila propisaće i koji drugi brodovi moraju da imaju lekara, uzimajući u obzir inter alia faktore kao što su trajanje, priroda i uslovi putovanja, kao i broj pomoraca na brodu;
(c) od brodova koji nemaju lekara mora da se zahteva da imaju ili najmanje jednog pomorca (na brodu) kome je poverena zdravstvena nega i davanje lekova kao deo njegovih redovnih dužnosti, ili najmanje jednog pomorca (na brodu) koji je osposobljen za pružanje prve pomoći; lica kojima je poverena zdravstvena nega na brodu koji nisu lekari moraju da imaju uspešno završenu obuku zdravstvene nege koja ispunjava zahteve Međunarodne konvencije o standardima za obuku, izdavanju uverenja i držanje brodske straže pomoraca, usvojenu 1978. godine, sa izmenama i dopunama (STCW); pomorci određeni za pružanje prve pomoći moraju da imaju uspešno završenu obuku za pružanje lekarske prve pomoći koja ispunjava zahteve Konvencije STCW; Nacionalni zakoni ili pravila moraju da odrede traženi nivo odobrene obuke, uzimajući u obzir inter alia faktore kao što su trajanje, priroda i uslovi putovanja te broj pomoraca na brodu; i
(d) nadležna vlast i prethodno uređenim sistemom mora obezbediti da su medicinski saveti putem radijskih ili satelitskih veza brodovima na moru, uključujući i savete specijalista, raspoloživi 24 sata dnevno; medicinski savet, uključujući prenos medicinskih poruka radijskim ili satelitskim vezama, između broda i onih na kopnu koji daju savet, mora biti besplatan za sve brodove bez obzira na zastavu pod kojom plove.
Smernica B 4. 1. - Zdravstvena nega na brodu i kopnu
Smernica B 4. 1. 1. - Pružanje zdravstvene nege
1. Kada utvrđuje nivo obuke za obavljanje zdravstvene zaštite koja će se obezbediti na brodovima koji ne moraju da imaju lekara, nadležna vlast treba da zahteva da:
(a) brodovi koji redovno mogu da dobiju stručnu zdravstvenu negu i medicinska sredstva u roku od osam sati moraju da imaju najmanje jednog pomorca s odobrenim programom obuke lekarske prve pomoći koju zahteva STCW Konvencija, određenog za preduzimanje neodložnih i efikasnih radnji u slučaju nezgoda ili bolesti koje mogu da se dogode na brodu, odnosno traženje saveta putem radijske ili satelitske veze; i
(b) svi drugi brodovi treba da imaju najmanje jednog imenovanog pomorca s odobrenim programom obuke za zdravstvenu negu koju zahteva STCW Konvencija, uključujući praktičnu obuku i obuku u pogledu načina spašavanja života kao što su intravenozna terapija, koja će im omogućiti da uspešno učestvuju u primeni usklađenih planova medicinske pomoći brodovima na moru, kao i da pruže obolelim ili povređenim licima zadovoljavajući standard zdravstvene nege tokom vremena u kojem će oni verovatno ostati na brodu.
2. Obuka navedena u stavu 1. ove Smernice treba da se zasniva na sadržaju poslednjih izdanja vodiča Međunarodnih zdravstvenih smernica za brodove, Smernica za medicinsku prvu pomoć u slučaju nesreća koje uključuju opasne stvari, Dokumenta s uputstvima - Međunarodne smernice za pomorsku obuku i medicinskog dela Međunarodnog signalnog kodeksa, kao i sličnim vodičima koje odobre državni nadležni organi.
3. Lica navedena u stavu 1. ove Smernice i drugi pomorci od kojih to zatraži nadležna vlast, treba da prođu, u približno petogodišnjim rokovima, programe obnavljanja znanja koji će im omogućiti da zadrže i povećaju svoje znanje i veštine i dopunjavaju ga novim dostignućima.
4. Medicinski ormarić i njegov sadržaj, medicinsku opremu i medicinski vodič koji se nalaze na brodu treba uredno da održava i pregleda, u redovnim razmacima koji ne prelaze 12 meseci, odgovorno lice koje je odredila nadležna vlast, koje treba da obezbedi da su oznake, datumi isteka važenja i uslovi smeštaja svih lekova i uputstava za upotrebu ispitani i da sva oprema radi kako treba. Prilikom usvajanja ili revizije brodskog zdravstvenog vodiča koji se koristi na državnom nivou, kao i prilikom utvrđivanja sadržaja medicinskog ormarića i medicinske opreme, nadležna vlast treba da uzme u obzir međunarodne preporuke na tom polju, uključujući poslednje izdanje vodiča Međunarodne zdravstvene smernice za brodove i druge vodiče navedene u stavu 2. ove Smernice.
5. Kada teret koji je razvrstan kao opasan teret nije uključen u najnovije izdanje vodiča Smernice za medicinsku prvu pomoć u slučaju nesreća koje uključuju opasne stvari, pomorcima treba da budu dostupne potrebne informacije o prirodi stvari, opasnostima od njih, potrebnim ličnim zaštitnim sredstvima, odgovarajućim medicinskim postupcima i namenskim protivotrovima. Takvi posebni protivotrovi i lična zaštitna sredstva treba da budu na brodu kad god se prevozi opasni teret. Ove informacije treba da budu sastavni deo brodske politike i planova o zaštiti na radu i zaštiti zdravlja, opisanih u Pravilu 4.3 i odgovarajućim odredbama Kodeksa.
6. Svi brodovi treba da imaju potpun i ažuriran popis radio-stanica preko kojih se može dobiti medicinski savet; ako su opremljeni sistemom satelitskih veza, onda i potpun i ažuriran popis obalnih zemaljskih stanica preko kojih se može dobiti medicinski savet. Pomorci kojima je poverena zdravstvena nega ili pružanje prve pomoći treba da budu upoznati s upotrebom brodskog zdravstvenog vodiča i medicinskim delom poslednjeg izdanja priručnika Međunarodnog signalnog kodeksa koji će im omogućiti da razumeju vrstu informacija potrebnih lekaru od kojeg se traži savet, kao i primljeni savet.
Smernica B 4. 1. 2. - Obrazac zdravstvenog izveštaja
1. Standardni oblik zdravstvenog izveštaja za pomorce koji zahteva Deo A ovog Kodeksa treba da bude određen tako da se olakša razmena medicinskih i s njima povezanih informacija između broda i kopna o pojedinim pomorcima u slučajevima bolesti ili povreda.
Smernica B 4. 1. 3. - Zdravstvena nega na kopnu
1. Medicinska sredstva na kopnu namenjena lečenju pomoraca moraju da odgovaraju toj svrsi. Lekari, zubari i drugo medicinsko osoblje mora da bude osposobljeno na odgovarajući način.
2. Treba preduzeti mere kojima će se obezbediti da pomorcima, kada su u luci, bude dostupno:
(a) ambulantno lečenje bolesti ili povrede;
(b) smeštaj u bolnicu, kada je potreban; i
(c) mogućnost lečenja zuba, posebno u hitnim slučajevima.
3. Treba preduzeti odgovarajuće mere da se olakša lečenje obolelih pomoraca. Posebno, pomorci treba da budu odmah primljeni u klinike i bolnice na kopnu, bez problema i bez obzira na državljanstvo ili veru, i kad god je to moguće treba preduzeti mere koje će obezbediti nastavak lečenja raspoloživim dopunskim medicinskim sredstvima kada je to potrebno.
Smernica B 4. 1. 4. - Medicinska pomoć drugim brodovima i međunarodna saradnja
1. Svaka članica treba da posveti dužnu pažnju učešću u međunarodnoj saradnji na području pomoći, programa i istraživanja zaštite zdravlja i zdravstvene nege. Takva saradnja može da se odnosi na:
(a) razvoj i usklađivanje napora prilikom traganja i spasavanja, kao i organizovanja hitne lekarske pomoći i evakuacije na moru kod ozbiljnije bolesti ili povrede na brodu takvim sredstvima kao što su sistemi redovnog izveštavanja o položaju broda, centri za usklađivanje traganja, kao i helikopterske službe u nuždi, u skladu sa Međunarodnom konvencijom o traganju i spasavanju, usvojenu 1979. godine, sa izmenama i dopunama, kao i Međunarodnim priručnikom vazduhoplovnog i pomorskog traganja i spasavanja (IAMSAR);
(b) optimalnu upotrebu svih brodova koji imaju lekara i brodova na određenim mestima na moru koji mogu da pruže bolnički smeštaj i sredstva za spasavanje;
(c) sastavljanje i održavanje međunarodnog popisa lekara i sredstava za zdravstvenu negu u svetu koji su raspoloživi za pružanje hitne zdravstvene nege pomorcima;
(d) iskrcaj pomoraca na kopno radi hitnog lečenja;
(e) repatrijaciju pomoraca smeštenih u bolnicama na kopnu čim to bude moguće, u skladu sa savetom odgovornog lekara koji će uzeti u obzir želje i potrebe pomoraca;
(f) organizovanje lične pomoći pomorcima tokom repatrijacije, u skladu sa savetom odgovornog lekara koji će uzeti u obzir želje i potrebe pomoraca;
(g) podsticanje otvaranja zdravstvenih centara za pomorce koji će:
(i) sprovoditi istraživanja o zdravstvenom stanju, lečenju i preventivnoj zdravstvenoj nezi pomoraca; i
(ii) obučavati osoblje lekarske i zdravstvene službe o pomorskoj medicini;
(h) prikupljanje i procenjivanje statističkih podataka o nezgodama na radu, bolestima i smrti pomoraca, kao i objedinjavanje i usklađivanje podataka sa postojećim državnim statističkim sistemom o nezgodama na radu i bolestima drugih kategorija radnika;
(i) organizovanje međunarodne razmene tehničkih informacija, materijala za obuku i osoblja, kao i međunarodnih programa obuke, seminara i radnih grupa;
(j) obezbeđivanje svim pomorcima posebne kurativne i preventivne zdravstvene i lekarske službe u luci, ili im učiniti dostupnim opšte zdravstvene, lekarske i rehabilitacione službe; i
(k) organizovanje repatrijacije tela ili pepela preminulih pomoraca u skladu sa željama najbliže rodbine, čim je to moguće.
2. Međunarodna saradnja na polju zaštite zdravlja i zdravstvene nege za pomorce treba da se zasniva na bilateralnim ili multilateralnim ugovorima ili konsultacijama između članica.
Smernica B 4. 1. 5. - Lica koja zavise od pomoraca
1. Svaka članica treba da usvoji mere kojima će obezbediti odgovarajuću i zadovoljavajuću zdravstvenu negu za lica koja zavise od pomoraca a koja imaju prebivalište na njihovoj teritoriji istovremeno sa razvojem službe zdravstvene nege koja u svoj delokrug treba da uključi sve radnike i lica koja od njih zavise, gde takve službe ne postoje, i da obavesti Međunarodni kancelariju rada o merama koje je u tu svrhu preduzela.
Pravilo 4. 2. - Obaveze brodovlasnika
Cilj: Obezbediti oslobađanje pomoraca od finansijskih izdataka u slučaju bolesti, povrede ili smrti povezane s njihovim zaposlenjem
1. Svaka članica mora da obezbedi preduzimanje mera u skladu sa kodeksom na brodovima koji plove pod njenom zastavom, kako bi pomorci zaposleni na brodovima imali pravo na materijalnu pomoć i podršku brodovlasnika za izdatke u slučaju bolesti, povrede ili smrti koji su se dogodili dok su služili pod ugovorom o zaposlenju ili su prouzrokovani zaposlenjem prema takvom ugovoru.
2. Ovo Pravilo ne utiče ni na koje druge pravne lekove priznate pomorcu.
Standard A 4. 2. - Odgovornost brodovlasnika
1. Svaka članica mora da usvoji zakone i pravila kojima će zahtevati da brodovlasnici brodova koji plove pod njenom zastavom odgovaraju za zaštitu zdravlja i zdravstvenu negu svih pomoraca koji rade na tim brodovima u skladu sa sledećim najnižim standardima:
(a) brodovlasnici su dužni da snose troškove za pomorce koji rade na njihovim brodovima u slučaju bolesti ili povrede pomoraca koji su se dogodili od datuma početka službe do datuma kada se smatra da su uredno repatrirani ili su prouzrokovani njihovim zaposlenjem između tih datuma;
(b) brodovlasnici moraju da predvide finansijsko osiguranje kojim će osigurati naknadu u slučaju smrti ili dugotrajne nesposobnosti pomoraca zbog nezgode na radu, bolesti ili opasnosti, kako je utvrđeno u nacionalnom zakonu, ugovoru o zaposlenju pomorca ili kolektivnom ugovoru;
(c) brodovlasnici moraju da snose trošak zdravstvene nege, uključujući lečenje i nabavku potrebnih lekova i terapeutskih pomagala i hrane i smeštaja izvan kuće, do prestanka bolesti ili povrede ili do utvrđivanja da je bolest ili nesposobnost trajnog karaktera; i
(d) brodovlasnici moraju da snose pogrebne troškove u slučaju smrti koja se dogodila na brodu ili kopnu za vreme zaposlenja.
2. Nacionalni zakoni ili pravila mogu da ograniče odgovornost brodovlasnika za namirenje troškova zdravstvene nege na brodu i smeštaja za period koji ne sme biti kraći od 16 nedelja od dana povrede ili početka bolesti.
3. Kada je zbog bolesti ili povrede došlo do nesposobnosti za rad, brodovlasnik je dužan da:
(a) isplaćuje punu platu toliko dugo dok oboleli ili povređeni pomorac ostane na brodu ili dok nije repatriran u skladu sa ovom Konvencijom; i
(b) isplaćuje platu u celini ili delimično, kako je propisano nacionalnim zakonima ili pravilima ili kako je predviđeno kolektivnim ugovorom, od časa kada je pomorac repatriran ili iskrcan do njegovog oporavka ili, ako je to ranije, dok nije stekao pravo na novčano uzdržavanje prema zakonodavstvu odnosne članice.
4. Nacionalni zakoni ili pravila mogu da ograniče odgovornost brodovlasnika za isplatu plata u celini ili delimično pomorcu koji nije više na brodu za period koji neće biti kraći od 16 nedelja od dana povrede ili od dana početka bolesti.
5. Nacionalni zakoni ili pravila mogu da isključe odgovornost brodovlasnika za:
(a) povredu koja nije nastala u službi broda;
(b) povredu ili bolest zbog namernog izazivanja bolesti, povrede ili smrti pomorca;
(c) bolesti ili nesposobnosti koja je namerno prikrivena u trenutku stupanju u službu.
6. Nacionalni zakoni ili pravila mogu osloboditi brodovlasnika od odgovornosti za snošenje troškova zdravstvene nege na brodu, hrane i smeštaja ili pogrebnih troškova ukoliko su takvu odgovornost preuzele javne vlasti.
7. Brodovlasnici ili njihovi predstavnici moraju da preduzmu mere za zaštitu imovine koja je ostala na brodu u slučaju bolesti, povrede ili smrti pomoraca i za njihov povraćaj njima ili njihovim najbližim članovima porodice.
Smernica B 4. 2. - Odgovornost brodovlasnika
1. Iz pune plate isplaćene prema zahtevu stava 3(a) Standarda A 4. 2. mogu da budu isključeni bonusi.
2. Nacionalni zakoni ili pravila mogu da predvide da će brodovlasnik prestati da bude odgovoran za snošenje troškova bolesnom ili povređenom pomorcu od trenutka kada je pomorac mogao da zahteva pogodnosti prema programu obaveznog bolesničkog osiguranja, obaveznog osiguranja protiv nezgode ili radničke naknade za nezgode.
3. Nacionalni zakoni ili pravila mogu da predvide da pogrebne troškove koje je platio brodovlasnik mora da nadoknadi osiguravajuća ustanova u slučajevima kada su pogrebni troškovi plativi za umrlog pomorca prema zakonima ili pravilima o socijalnom osiguranju ili radničkim naknadama.
Pravilo 4. 3. - Zaštita zdravlja i bezbednosti i sprečavanje nezgoda
Cilj: Obezbediti da radna okolina pomoraca na brodovima unapređuje radnu bezbednost i zdravlje
1. Svaka članica mora da obezbedi da je pomorcima na brodovima koji plove pod njenom zastavom omogućena radna zdravstvena zaštita i život, rad i obrazovanje na brodu u bezbednoj i higijenski odgovarajućoj okolini.
2. Svaka članica mora da sačini i objavi nacionalne smernice za upravljanje bezbednošću na radu i zdravljem na brodovima koji plove pod njenom zastavom, a nakon konsultacija sa predstavničkim organizacijama brodovlasnika i pomoraca, kao i da uzme u obzir primenjive kodekse, smernice i standarde koje su preporučile međunarodne organizacije, državne uprave i organizacije pomorske privrede.
3. Svaka članica mora da usvoji zakone i pravila i druge mere koje se odnose na predmet naveden u Kodeksu, uzimajući u obzir odgovarajuće međunarodne dokumente i utvrđene standarde za bezbednost na radu i zaštitu zdravlja, kao i sprečavanje nezgoda na brodovima koji plove pod njenom zastavom.
Standard A 4. 3. Zaštita zdravlja i bezbednosti i sprečavanje nezgoda
1. Zakoni, pravila i druge mere koje će biti usvojene u skladu sa stavom 3. Pravila 4. 3. moraju da uključe sledeće:
(a) usvajanje i efikasnu primenu kao i podsticanje politike i programa bezbednosti na radu i zdravlja na brodovima koji plove pod zastavom članice, uključujući procenu rizika kao i obuku i uputstva za pomorce;
(b) razumne mere opreza da bi se sprečile nezgode na radu, povrede i bolesti na brodovima, uključujući mere za smanjenje i sprečavanje opasnosti od izlaganja štetnim nivoima prostornih faktora i hemikalijama, kao i opasnostima od povrede ili bolesti koje mogu nastati usled upotrebe opreme i postrojenja na brodovima;
(c) brodske programe sprečavanja nezgoda na radu, povreda i bolesti, stalno unapređivanje bezbednosti na radu i zaštite zdravlja, uključujući predstavnike pomoraca i sva druga lica zainteresovana za njihovu primenu, kao i da uzimajući u obzir mere sprečavanja, uključujući inžinjerski i dizajnerski nadzor, zamenu procesa i postupaka zajedničkih i pojedinačnih zadataka kao i korišćenje lične zaštitne opreme; i
(d) zahteve za nadzor, izveštavanje i otklanjanje nebezbednih uslova i istraživanje i izveštavanje o nezgodama na radu na brodu.
2. Odredbe navedene u stavu 1. ovog Standarda će:
(a) voditi računa o odgovarajućim međunarodnim dokumentima o bezbednosti na radu i zaštiti zdravlja uopšte i posebnim opasnostima, kao i ukazivati na sva pitanja koja se tiču sprečavanja nezgoda na radu, povreda ili bolesti koje mogu da budu primenjive na rad pomoraca a posebno onog koji je karakterističan za rad na moru;
(b) jasno odrediti obavezu brodovlasnika, pomoraca i drugih zainteresovanih da ispunjavaju primenjive standarde, brodsku politiku bezbednosti na radu i zaštite zdravlja i programe, s posebnom pažnjom posvećenom zdravlju i bezbednosti pomoraca mlađih od 18 godina;
(c) navesti dužnosti zapovednika broda ili lica kojeg je odredio zapovednik, ili oboje, o preuzimanju posebne odgovornosti za primenu i ispunjavanje brodske politike i programa bezbednosti na radu i zdravlja;
(d) navesti ovlašćenja pomoraca na brodu koji su imenovani ili izabrani kao predstavnici za bezbednost da učestvuju na sastancima brodskog odbora za bezbednost. Takav odbor mora da se osnuje na brodu na kojem ima pet i više pomoraca.
3. Zakoni, pravila i druge mere navedene u stavu 3. Pravila 4. 3. moraju da se redovno preispituju u konsultaciji sa predstavnicima organizacija brodovlasnika i pomoraca i, ako je potrebno, da se izmene, uzimajući u obzir napredak u tehnologiji i istraživanjima, kako bi se olakšalo trajno unapređivanje politike i programa bezbednosti na radu i zdravlja i pružila bezbedna okolina pomorcima na brodovima koji plove pod zastavom članice.
4. Smatraće se da ispunjavanje zahteva primenjivih međunarodnih dokumenata o prihvatljivim nivoima izlaganja opasnostima na radnom mestu na brodovima i razvoj i primena politike i programa brodske bezbednosti na radu i zdravlja znači i ispunjavanje uslova ove Konvencije.
5. Nadležna vlast mora da obezbedi da se:
(a) na odgovarajući način izveštava o nezgodama na radu, povredama ili bolestima, uzimajući u obzir smernicu koju predviđa Međunarodna organizacija rada o izveštavanju i evidentiranju nezgoda na radu i bolesti;
(b) sveobuhvatni statistički podaci o takvim nezgodama ili bolestima analiziraju i objavljuju i, kada je to odgovarajuće, nastavljaju da se istražuju radi uočavanja opštih trendova i utvrđenih opasnosti; i
(c) istražuju radne nezgode.
6. Izveštavanje i istraživanje predmeta bezbednosti na radu i zdravlja mora da bude izvršeno tako da se zaštite lični podaci pomorca i uzme u obzir smernica koju o tome predviđa Međunarodna organizacija rada.
7. Nadležna vlast sarađivaće i sa organizacijama brodovlasnika i pomoraca pri preduzimanju mera kojima će se pažnja pomoraca skrenuti na obaveštenje o posebnim opasnostima na brodovima, npr. postavljanjem službenih obaveštenja koja sadrže odgovarajuća uputstva.
8. Nadležna vlast mora da zahteva da se brodovlasnici koji sprovode procenu rizika koji se odnose na bezbednost na radu i zdravlje pozivaju na odgovarajuće statističke podatke sa svojih brodova i iz opšte statistike koju predviđa nadležna vlast.
Smernica B 4. 3. Zaštita zdravlja i bezbednosti i sprečavanje nezgoda
Smernica B 4. 3. 1. - Odredbe o nezgodama na radu, povredama i bolestima
1. Odredbe koje zahteva Standard A 4. 3. treba da uzmu u obzir priručnik Kodeks prakse o sprečavanju nesreća brodova na moru i u lukama, usvojen 1996. godine, kao i kasnije izmene i dopune i druge odgovarajuće standarde MOR-a, kao i druge međunarodne standarde i smernice i kodekse o postupanju koje se odnose na bezbednost na radu i zaštitu zdravlja, uključujući sve nivoe izlaganja koje se mogu utvrditi.
2. Nadležna vlast treba da obezbedi da se nacionalne smernice za upravljanje bezbednošću na radu i zdravljem odnose na sledeću materiju, posebno na:
(a) opšte i osnovne odredbe;
(b) strukturna obeležja broda, uključujući sredstva za pristupanje i opasnosti od azbesta;
(c) mašine;
(d) dejstvo izuzetno niskih ili visokih temperatura svake površine sa kojom pomorci mogu da dođu u dodir;
(e) dejstvo buke na radnom mestu i u stambenim prostorijama na brodu;
(f) dejstvo vibracije na radnom mestu i u stambenim prostorijama na brodu;
(g) dejstvo faktora okoline, koji nisu oni koji su navedeni u tački e) i f) na radnom mestu i u stambenim prostorijama na brodu, uključujući dim duvana;
(h) posebne mere bezbednosti na palubi ili ispod nje;
(i) opremu za ukrcavanje i iskrcavanje;
(j) sprečavanje i gašenje požara;
(k) sidra, lance i kanape;
(l) opasni teret i balast;
(m) lična zaštitna sredstva za pomorce;
(n) rad u zatvorenim prostorima;
(o) fizička i duševna dejstva premora;
(p) dejstvo zavisnosti od droga i alkohola;
(q) zaštitu od i sprečavanje HIV/AIDS; i
(r) postupanje u slučaju nužde i nezgode.
3. Procena opasnosti i smanjenje izlaganja navedenih u stavu 2. ove Smernice treba da uzme u obzir fizičke efekte na radno zdravlje, uključujući ručno rukovanje sa teretima, buku i vibraciju, hemijsko i biološko dejstvo na zdravlje, duševne efekte na zdravlje, fizičke i duševne efekte premora na zdravlje i nezgode na radu. Potrebne mere treba da uzmu u obzir načelo sprečavanja u skladu sa kojim, između ostalog, suzbijanje opasnosti na izvoru, prilagođavanje rada pojedincu, posebno s obzirom na izgled radnih mesta i zamenu opasnih neopasnim ili manje opasnim, imaju prednost nad ličnom zaštitnom opremom za pomorce.
4. Uz to, nadležna vlast treba da obezbedi da je uzet u obzir uticaj na zdravlje i bezbednost, posebno u sledećim područjima:
(a) postupanja u slučaju nužde i nezgode;
(b) dejstvu zavisnosti od droge i alkohola; i
(c) zaštiti od i sprečavanju HIV-a/AIDS-a.
Smernica B 4. 3. 2. - Izlaganje buci
1. Nadležna vlast, u saradnji sa nadležnim međunarodnim telima i sa predstavnicima odgovarajućih organizacija brodovlasnika i pomoraca, na trajnim osnovama treba da ispituju problem buke na brodovima u cilju unapređenja zaštite pomoraca, koliko je god moguće, od štetnog dejstva izlaganja buci.
2. Ispitivanje navedeno u stavu 1. ove Smernice treba da uzme u obzir štetno dejstvo preteranog izlaganja buci na sluh, zdravlje i udobnost pomoraca i treba da propiše ili preporuči mere koje će smanjiti buku na brodu radi zaštite pomoraca. Mere koje će biti razmotrene treba da obuhvate sledeće:
(a) upoznavanje pomoraca o štetnosti produženog izlaganja visokim nivoima buke na sluh i zdravlje, kao i o ispravnoj upotrebi naprava i opreme za zaštitu od buke;
(b) davanje odobrene opreme za zaštitu sluha pomorcima, gde je to potrebno; i
(c) procenu opasnosti i smanjenje nivoa izlaganja buci u svim stambenim prostorijama, prostorijama za odmor i prostorijama za posluživanje hrane kao i u strojarnicama i drugim mašinskim prostorijama.
Smernica B 4. 3. 3. - Izlaganje vibracijama
1. Nadležna vlast, u saradnji sa nadležnim međunarodnim telima i predstavnicima pojedinih organizacija brodovlasnika i pomoraca, a uzimajući u obzir, u zavisnosti od okolnosti, odgovarajuće međunarodne standarde, treba da ispita na trajnim osnovama problem vibracije na brodovima, u cilju unapređenja zaštite pomoraca, koliko je god moguće, od štetnih dejstava vibracija.
2. Ispitivanje navedeno u stavu 1. ove Smernice treba da se odnosi na efekte izlaganja preteranoj vibraciji na zdravlje i udobnost pomoraca i na mere koje će biti propisane ili preporučene za smanjenje vibracije na brodu radi zaštite pomoraca. Mere koje će biti razmotrene treba da uključe sljedeće:
(a) upoznavanje pomoraca sa opasnosti po njihovo zdravlje od produženog izlaganja vibraciji;
(b) davanje odobrene lične zaštitne opreme pomorcima, gde je to potrebno; i
(c) procenu opasnosti i smanjenje izlaganja vibraciji u svim stambenim prostorijama, prostorijama za odmor, prostorijama za posluživanje hrane usvajanjem mera u skladu sa smernicom koju predviđa Kodeks prakse o faktorima koji okružuju radno mesto, usvojen 2001. godine, i sve naknadne izmene i dopune, uzimajući u obzir razliku između izlaganja u ovim prostorima i na radnom mestu.
Smernica B 4. 3. 4. - Obaveze brodovlasnika
1. Svaku obavezu brodovlasnika za obezbeđenjem zaštitne opreme ili drugih zaštitnih naprava za sprečavanje nezgoda po pravilu treba da prate odredbe kojima se od pomoraca zahteva njihova upotreba, odnosno zahteva ispunjavanje odgovarajućih mera za sprečavanje nezgoda i zaštitu zdravlja.
2. U obzir treba uzeti i čl. 7. i 11. Konvencije o zaštiti od mašina, usvojenu 1963. godine (br. 119) i odgovarajuće odredbe Preporuke o zaštiti od mašina, usvojene 1963. godine (br. 118), prema kojoj je poslodavac obavezan da obezbedi ispunjavanje zahteva da se mašina u upotrebi na odgovarajući način zaštiti, a njegova upotreba bez odgovarajuće zaštite spreči, dok je obaveza radnika da ne upotrebljava mašinu dok nisu postavljeni štitnici na svoje mesto i da ne oštećuje štitnike.
Smernica B 4. 3. 5. - Izveštavanje i prikupljanje statističkih podataka
1. Sve nezgode na radu, povrede na radu i bolesti treba da se prijave tako da se mogu istražiti, a opsežni statistički podaci mogu se voditi, ispitivati i objavljivati vodeći računa o zaštiti ličnih podataka pomoraca na koje se to odnosi. Izveštaji ne treba da budu ograničeni samo na smrt ili nezgode nastale na brodu.
2. Statistički podaci navedeni u stavu 1. ove Smernice treba da sadrže broj, prirodu, uzroke i efekte nezgoda na radu ili povreda na radu i bolesti, s jasnom naznakom, ako je moguće, službe na brodu, vrste nezgode, kao i da li se dogodila na moru ili u luci.
3. Svaka članica treba da obrati dužnu pažnju na međunarodni sistem ili model za evidentiranje nezgoda pomoraca koje može da bude donet od strane Međunarodne organizacije rada.
Smernica B 4. 3. 6. - Istraživanja
1. Nadležna vlast treba da sprovede istraživanje o uzrocima i okolnostima svih nezgoda na radu, kao i povreda na radu i bolesti koje su imale za posledicu gubitak života ili ozbiljnu ličnu povredu, i u drugim takvim slučajevima koji mogu da budu utvrđeni nacionalnim zakonima ili propisima.
2. Treba razmotriti uključivanje sledećeg kao predmeta istraživanja:
(a) radne okoline, kao što su radne površine, raspored mašina, sredstava za pristup, rasveta i način rada;
(b) rasprostranjenost nezgoda na radu i povreda na radu i bolesti u različitim generacijskim grupama;
(c) posebne fiziološke ili psihološke probleme koje prouzrokuje brodsko okruženje;
(d) probleme koji nastaju od telesnih napora na brodu, posebno kao posledica povećanog radnog opterećenja;
(e) probleme koji nastaju kao rezultat tehničkog razvoja i efekte tog razvoja i njihov uticaj na sastav brodske posade; i
(f) probleme prouzrokovane ljudskim greškama.
Smernica B 4. 3. 7. - Državni programi zaštite i prevencije
1. Da bi se pružile čvrste osnove za mere koje će unaprediti bezbednost na radu i zaštitu zdravlja i sprečiti nezgode, povrede i bolesti koje nastaju od posebnih opasnosti pomorskog zaposlenja, treba preduzeti istraživanje opštih trendova i istraživanje o opasnostima koje su potvrđene statistikama.
2. Primena programa zaštite i sprečavanja radi unapređenja bezbednosti na radu i zdravlja treba da bude tako organizovano da nadležna vlast, brodovlasnici i pomorci ili njihovi predstavnici i druga odgovarajuća tela mogu da odigraju aktivnu ulogu, uključujući takva sredstva kao što su sednice radi upoznavanja, brodska uputstva o najvišem nivou izlaganja, mogućim štetnim faktorima okoline radnog mesta i drugim opasnostima ili posledicama sistemske procene rizika. Konačno, treba osnovati državne ili lokalne zajedničke odbore za bezbednost na radu, zaštitu zdravlja i sprečavanje nezgoda ili ad hoc radne grupe i odbore na brodu u kojima su predstavljene organizacije brodovlasnika i pomoraca.
3. Ako se takva delatnost preduzme na nivou kompanije, treba da se razmotri predstavljanje pomoraca u svakom brodskom odboru za bezbednost na brodovima tog brodovlasnika.
Smernica B 4. 3. 8. - Sadržaj programa zaštite i sprečavanja
1. Treba razmotriti da se u rad odbora i drugih tela navedenih u stavu 2. Smernice B 4.3.7. uključi sledeće:
(a) priprema nacionalnih smernica i politike za sisteme upravljanja bezbednošću na radu i zdravljem, kao i za odredbe, pravila i priručnike o sprečavanju nezgoda;
(b) organizacija obuka i izrada programa bezbednosti na radu i zaštite zdravlja i sprečavanje nezgoda;
(c) organizacija popularizacije bezbednosti na radu i zaštite zdravlja i sprečavanje nezgoda, uključujući filmove, postere, obaveštenja i novinska izdanja; i
(d) dostavljanje literature i informacija o zaštiti bezbednosti na radu i zdravlja i sprečavanju nezgoda kako bi iste stigle do pomoraca na brodovima.
2. Lica koja pripremaju tekstove o zaštiti bezbednosti na radu i zdravlja ili merama za sprečavanje nezgoda ili preporučenoj praksi trebaju da uzmu u obzir odgovarajuće odredbe ili preporuke koje su usvojile odgovarajuće državne vlasti, organizacije ili međunarodne organizacije.
3. Pri izradi programa zaštite bezbednosti na radu i zdravlja i sprečavanja nezgoda, svaka članica treba da uzme u obzir kodekse o postupanju koji se odnose na bezbednost i zdravlje pomoraca koje je mogla da objavi Međunarodna organizacija rada.
Smernica B. 4. 3. 9. - Uputstva o zaštiti bezbednosti na radu i zdravlja i sprečavanju nezgoda na radu
1. Nastavni plan obuke navedene u stavu 1 a) Standarda A 4. 3 treba redovno preispitivati i ažurirati s obzirom na razvoj vrsta i veličina brodova i njihove opreme, kao i izmena prakse brojnog stanja posade, državljanstva, jezika i organizacije rada na brodovima.
2. Treba stalno unapređivati zaštitu bezbednosti na radu i zdravlja i sprečavanje nezgoda. Takvo unapređivanje može da se javi u sledećim oblicima:
(a) obrazovni audio-vizuelni materijal, kao što su filmovi, za upotrebu u stručnim obrazovnim centrima za pomorce i, kada je moguće, za prikazivanje na brodu;
(b) isticanje postera na brodovima;
(c) objavljivanje članaka o opasnostima pomorskog zaposlenja, bezbednosti na radu, zaštiti zdravlja i merama za sprečavanje nezgoda u časopisima za pomorce; i
(d) posebnih kampanja koristeći različita sredstva informisanja u cilju poučavanja pomoraca, između ostalog, o bezbednosnoj radnoj praksi.
3. Unapređivanje navedeno u stavu 2. ove Smernice treba da vodi računa o različitim državljanstvima, jezicima i kulturama pomoraca na brodovima.
Smernica B 4. 3. 10. - Bezbednosno i zdravstveno obrazovanje mladih pomoraca
1. Pravila o bezbednosti i zdravlju treba da obuhvataju opšte odredbe o zdravstvenim pregledima pre i tokom zaposlenja, sprečavanju nezgoda i zaštiti zdravlja tokom zaposlenja, koji se mogu primeniti na rad pomoraca. Takva pravila treba da odrede mere koje će smanjiti radne opasnosti za mlade pomorce u toku njihovog rada.
2. Osim u slučajevima kad nadležna vlast utvrdi da je mladi pomorac u potpunosti stručno osposobljen za određenu veštinu, pravilima treba navesti ograničenja poslova za mlade pomorce bez odgovarajućeg nadzora ili uputstva, određene vrste poslova koji predstavljaju posebnu opasnost od nezgoda ili štetno utiču na njihovo zdravlje ili fizički razvoj ili zahtevaju poseban nivo zrelosti, iskustva ili veštine. Pri utvrđivanju vrsta poslova koji će se ograničiti pravilima, nadležna vlast može da razmotri naročito rad koji uključuje:
(a) podizanje, pokretanje ili prevoz teških tereta ili predmeta;
(b) ulaz u kotlove, tankove i pregrade;
(c) izlaganje štetnom nivou buke ili vibracije;
(d) rad s uređajem za podizanje ili drugim snažnim postrojenjima i alatima, ili rad u svojstvu lica koje daje signale licima koja upravljaju takvom opremom;
(e) rukovanje kanapima za sidrenje ili tegljenje ili opremom za sidrenje;
(f) rad na snastu broda;
(g) rad na velikim visinama ili na palubi pri lošem vremenu;
(h) obavljanje noćne straže;
(i) održavanje električne opreme;
(j) izlaganje potencijalno štetnim materijalima ili fizički štetnim sredstvima kao što su opasne ili otrovne stvari i jonizujuće zračenje;
(k) čišćenje mašina za pripremu hrane; i
(l) rukovanje ili vođenje brige o brodskim čamcima.
3. Nadležna vlast treba da preduzme praktične mere ili odgovarajućim mehanizmom da skrene pažnju mladim pomorcima na informacije o sprečavanju nezgoda i zaštiti njihovog zdravlja na brodovima. Takve mere mogu da uključe odgovarajuća uputstva o programima obuke, službenim objavljivanjem kako da se spreče nezgode, namenjenim mladim licima, kao i stručnim uputstvima i nadzorom mladih pomoraca.
4. Obrazovanje i obuka mladih pomoraca na kopnu i brodu treba da obuhvati uputstva o štetnim posledicama upotrebe alkohola, droga i drugih stvari potencijalno štetnih po njihovo zdravlje i dobrobit, kao i opasnosti i važnosti koji se odnose na HIV/AIDS i druge opasnosti po zdravlje koje se odnose na te delatnosti.
Smernica B 4. 3. 11. - Međunarodna saradnja
1. Članice, uz pomoć odgovarajućih međuvladinih i drugih međunarodnih organizacija, u zavisnosti od konkretnih okolnosti, treba da promovišu međusobnu saradnju kako bi se postiglo najveće moguće jedinstvo mera promovisanja bezbednosti na radu, zaštite zdravlja i sprečavanja nezgoda.
2. Pri izradi programa za podsticanje bezbednosti na radu, zaštite zdravlja i sprečavanje nezgoda prema Standardu A 4. 3, svaka članica treba da uzme u obzir odgovarajuće kodekse o postupanju koje je objavila Međunarodna organizacija rada i odgovarajuće standarde međunarodnih organizacija.
3. Članice treba da uzmu u obzir potrebu za međunarodnom saradnjom radi stalnog promovisanja delovanja koja se odnose na bezbednost na radu, zaštitu zdravlja i sprečavanje nezgoda na radu. Takva saradnja može da dobije oblik:
(a) bilateralnih ili multilateralnih ugovora o jednoobraznosti standarda bezbednosti na radu, zaštite zdravlja i sprečavanja nezgoda i mera bezbednosti;
(b) razmene informacija o posebnim opasnostima koje štetno deluju na pomorce i o sredstvima promovisanja bezbednosti na radu, zdravlja i sprečavanje nezgoda;
(c) pomoći kod ispitivanja opreme i inspekciji prema nacionalnim pravilima države zastave;
(d) saradnji u pripremanju i dostavljanju propisa, pravila i priručnika o bezbednosti na radu, zaštiti zdravlja i sprečavanju nezgoda;
(e) saradnji u proizvodnji i upotrebi pomagala za obuku;
(f) zajedničkih sredstava ili uzajamne pomoći u obuci pomoraca o bezbednosti na radu, zaštiti zdravlja i sprečavanju nezgoda, kao i bezbednoj praksi u radu.
Pravilo 4. 4. - Dostupnost kapaciteta za obezbeđenje socijalne dobrobiti na kopnu
Cilj: Obezbediti da su pomorcima koji rade na brodu dostupni kapaciteti i službe na kopnu koja će obezbediti zdravlje i dobrobit
1. Svaka članica mora da obezbedi laku dostupnost kapaciteta za obezbeđenje socijalne dobrobiti na kopnu, gde ona postoje. Članica, takođe, mora da promoviše razvoj kapaciteta za obezbeđenje socijalne dobrobiti u određenim lukama kao što su ona navedena u Kodeksu, kako bi omogućio pomorcima na brodovima koji su u njenoj luci pristup do odgovarajućih sredstava i službi koje obezbeđuju socijalnu dobrobit.
2. Obaveze svake članice koje se odnose na kapacitete na kopnu kao što su kapaciteti i službe za obezbeđenje socijalne dobrobiti, kulture, odmora i informisanja utvrđena su u Kodeksu.
Standard A 4. 4. - Pristup kapacitetima za obezbeđenje socijalne dobrobiti na kopnu
1. Svaka članica zahtevaće, ako na njenoj teritoriji postoje kapaciteti za obezbeđenje socijalne dobrobiti, da su ona raspoloživa za korišćenje svim pomorcima, bez obzira na državljanstvo, rasu, boju, pol, veru, političko mišljenje ili socijalno poreklo i bez obzira na državu zastave broda na kojem su oni zaposleni, uzeti na rad ili rade.
2. Svaka članica promovisaće razvoj sredstava za obezbeđenje socijalne dobrobiti u odgovarajućim lukama zemlje i odrediće, nakon konsultacija sa zainteresovanim organizacijama brodovlasnika i pomoraca, koje luke će se smatrati odgovarajućim.
3. Svaka članica mora da podstiče osnivanje odbora za socijalnu dobrobit koji će redovno preispitivati kapacitete i usluge za obezbeđenje socijalne dobrobiti kako bi se obezbedila primerenost s obzirom na promene potreba pomoraca koje nastaju zbog tehničkog, radnog ili drugog razvoja u brodarstvu.
Smernica B 4. 4. - Pristup kapacitetima za obezbeđenje socijalne dobrobiti na kopnu
Smernica B 4. 4. 1. - Odgovornost članica
1. Svaka članica treba da:
(a) preduzme mere kojima će se obezbediti odgovarajući kapaciteti i službe za obezbeđenje socijalne dobrobiti koja su namenjena pomorcima u određenim lukama pristajanja i predvideti odgovarajuću zaštitu pomoraca pri obavljanju poslova njihovog zvanja; i
(b) pri primeni ovih mera uzme u obzir vanredne potrebe pomoraca, naročito kada su u stranim zemljama i kada ulaze u ratna područja s obzirom na bezbednost, zdravlje i delatnosti tokom slobodnog vremena.
2. U nadzor kapaciteta i službi za obezbeđenje socijalne dobrobiti treba uključiti predstavnike zainteresovanih organizacija brodovlasnika i pomoraca.
3. Svaka članica treba da preduzme mere namenjene ubrzanju slobodnog prometa sredstava za obezbeđenje dobrobiti između brodova, centralnih agencija za snabdevanje i ustanova koje obezbeđuju socijalnu dobrobit za svoje korisnike kao što su filmovi, knjige, novine i sportska oprema za upotrebu pomoraca na brodu i u centrima u kojima se obezbeđuje socijalna dobrobit njegovih korisnika.
4. Članice treba da međusobno sarađuju na promovisanju socijalne dobrobiti pomoraca na moru i u luci. Takva saradnja treba da uključi:
(a) konsultacije između nadležnih vlasti u cilju obezbeđivanja i poboljšanja kapaciteta i službi za obezbeđenje socijalne dobrobiti pomoraca, i u luci i na brodovima;
(b) ugovore o udruživanju sredstava i zajedničkom obezbeđivanju kapaciteta za obezbeđivanje socijalne dobrobiti u većim lukama kako bi se izbeglo nepotrebno udvostručenje;
(c) organizaciju međunarodnih sportskih takmičenja i podsticanje učešća pomoraca u sportskim delatnostima;
(d) organizaciju međunarodnih seminara o socijalnoj dobrobiti pomoraca na moru i u luci.
Smernica B 4. 4. 2. - Kapaciteti i službe za obezbeđenje socijalne dobrobiti u lukama
1. Svaka članica treba da obezbedi ili se postara da se obezbede potrebni kapaciteti i službe koje obezbeđuju socijalnu dobrobit pomoraca u odgovarajućim lukama zemlje.
2. Kapaciteti i službe koji obezbeđuju socijalnu dobrobit pomoraca treba da se obezbede u skladu s uslovima i praksom jednog ili više sledećih subjekata:
(a) javne vlasti;
(b) zainteresovane organizacije brodovlasnika i pomoraca prema kolektivnim ugovorima ili drugim ugovorenim dogovorima;
(c) dobrovoljne organizacije.
3. U lukama treba da otvori ili proširi potrebne kapacitete socijalne dobrobiti kao i za rekreaciju. Ona treba da obuhvataju:
(a) potrebne prostorije za sastanke i odmor;
(b) potrebne kapacitete za sport i kapacitete za aktivnosti u prirodi, uključujući takmičenja;
(c) obrazovne kapacitete;
(d) kada je to prikladno, kapacitete za održavanje verskih obreda i za lično savetovanje.
4. Ovi kapaciteti mogu se obezbediti i stavljanjem kapaciteta za opštiju upotrebu na raspolaganje pomorcima, u skladu s njihovim potrebama.
5. Kada su većem broju pomoraca sa različitim državljanstvima potrebni kapaciteti kao što su hoteli, klubovi i sportski objekti u pojedinoj luci, nadležne vlasti ili organi zemalja porekla pomoraca i država zastave kao i zainteresovana međunarodna udruženja treba da se konsultuju i sarađuju s nadležnim vlastima i organima zemlje u kojoj se nalazi luka, kao i da međusobno, imajući u vidu udruživanje sredstava i izbegavanje nepotrebnog udvostručavanja.
6. Hoteli ili hosteli pogodni za pomorce treba da budu raspoloživi tamo gde za njima postoji potreba. Isti treba da pružaju kapacitete jednake onima koji se mogu dobiti u hotelu više klase i treba da, kad god je to moguće, budu smešteni u kvalitetnoj sredini, udaljeno od luke. Takvi hoteli i hosteli treba da budu uredno nadzirani, njihove cene treba da budu razumne, a kad je to potrebno i moguće treba da obezbede i smeštaj za porodice pomoraca.
7. Smeštaj treba da bude omogućen svim pomorcima bez obzira na državljanstvo, rasu, boju, pol, veru, političko mišljenje ili socijalno poreklo i bez obzira na zastavu broda na kojem su zaposleni, uzeti na rad ili rade. Ne povređujući ni na koji način ovo načelo, u nekim lukama može biti potrebno da se obezbedi nekoliko vrsta sredstava, uporedivih po standardu, ali prilagođenih običajima i potrebama različitih grupa pomoraca.
8. Treba preduzeti mere da se obezbedi da u kapacitetima i službama za obezbeđivanje socijalne dobrobiti pomoraca, prema potrebi, pored dobrovoljnih radnika, rade tehnički osposobljena lica s punim radnim vremenom.
Smernica B 4. 4. 3. - Odbori za socijalnu dobrobit
1. Treba osnivati odbore za socijalnu dobrobit u luci, na regionalnom ili državnom nivou, kako je primereno. Njihove funkcije treba da obuhvate:
(a) proveravanje adekvatnosti postojećih kapaciteta za obezbeđenje socijalne dobrobiti i praćenje potreba za obezbeđenje dodanih kapaciteta ili zatvaranje onih koji nisu dovoljno iskorišćeni.
(b) pomaganje i obaveštavanje odgovornih za obezbeđenje kapaciteta za obezbeđenje socijalne dobrobiti kao i njihove međusobne saradnje.
2. U odbore treba uključiti, pored ostalih, i predstavnike organizacija brodovlasnika i pomoraca, nadležnih vlasti i, kada je to moguće, dobrovoljnih organizacija i društvenih tela.
3. Kada je to odgovarajuće, u rad lučkih, regionalnih ili državnih odbora za socijalnu dobrobit treba da se uključe konzuli pomorskih država i lokalni predstavnici stranih organizacija za socijalnu dobrobit, u skladu s nacionalnim zakonima i pravilima.
Smernica B 4. 4. 4. - Finansiranje kapaciteta za obezbeđenje socijalne dobrobiti
1. U skladu sa državnim uslovima i praksom, finansijska sredstva za kapacitete za obezbeđenje socijalne dobrobiti u lukama treba pribaviti na jedan ili više sledećih načina:
(a) dodelom iz javnih fondova;
(b) doprinosima ili drugim posebnim naknadama iz brodarskih izvora;
(c) dobrovoljnim doprinosima brodovlasnika, pomoraca ili njihovih organizacija; i
(d) dobrovoljnim doprinosima iz drugih izvora.
2. Ako su propisane takse, doprinosi i posebne dažbine, one treba da se koriste samo za svrhe za koje su bile propisane.
Smernica B 4. 4. 5. - Objavljivanje informacija i mera pogodnosti
1. Pomorcima treba pružati obaveštenja o kapacitetima otvorenim za javnost u lukama pristajanja, posebno o prevozu, socijalnoj dobrobiti, sredstvima za zabavu i obrazovanje i mestima za održavanje verskih obreda, kao i o mestima predviđenim posebno za pomorce.
2. U svako razumno vreme i uz umerenu cenu odgovarajuća sredstva prevoza treba da budu raspoloživa kako bi se pomorcima omogućio dolazak u gradsko područje s odgovarajućih mesta u luci.
3. Nadležna vlast treba da preduzme sve odgovarajuće mere da brodovlasnike i pomorce koji dolaze u luku upozna s posebnim zakonima i običajima, čije bi kršenje moglo ugroziti njihovu slobodu.
4. Nadležna vlast treba da obezbedi da lučka područja i pristupni putevi budu osvetljeni na odgovarajući način, opremljeni oznakama i redovno kontrolisani radi zaštite pomoraca.
Smernica B 4. 4. 6. - Pomorci u stranoj luci
1. Radi zaštite pomoraca u stranim lukama treba preduzeti mere da se olakša:
(a) pristup konzulatu države čiji su državljani ili države njihova prebivališta;
(b) uspešna saradnja između konzulata i lokalnih ili državnih vlasti.
2. Protiv pomoraca koji su zadržani u stranoj luci pravni postupak treba sprovesti bez odgađanja i uz odgovarajuću konzularnu zaštitu.
3. Kad god je pomorac iz bilo kojeg razloga zadržan na teritoriji članice, nadležna vlast treba da, ako pomorac to zatraži, odmah obavestiti državu zastave i državu čiji je pomorac državljanin. Nadležna vlast treba odmah da obavesti pomorca o njegovom pravu da podnese takav zahtev. Država čiji je pomorac državljanin treba bez odgađanja da obavesti najbližu rodbinu pomorca. Nadležna vlast treba da omogući konzularnim službenicima ovih država bez odgađanja pristup pomorcu i daljnje redovne posete onoliko dugo koliko je pomorac zadržan.
4. Kad god je to potrebno, svaka članica treba da preduzme mere kojima bi omogućila bezbednost pomoraca od napada i drugih nezakonitih dela dok su brodovi u njenim teritorijalnim vodama, posebno na prilazima lukama.
5. Odgovorna lica u luci i na brodu treba da ulože najveći mogući napor kako bi, što je pre moguće, olakšali pomorcima izlazak na obalu nakon dolaska broda u luku.
Pravilo 4. 5. - Socijalno osiguranje
Cilj: Obezbediti preduzimanje mera na osnovu kojih će se pomorcima pružiti zaštita socijalnog osiguranja
1. Svaka članica mora da obezbedi da svi pomorci i, u obimu predviđenim nacionalnim zakonom, od njih zavisna lica, imaju pristup zaštiti socijalnog osiguranja, u skladu sa Kodeksom, ali ne dirajući pri tome ni u koje povoljnije uslove navedene u stavu 8. člana 19. Ustava.
2. Svaka članica dužna je da preduzme korake, u skladu s sopstvenim državnim prilikama, pojedinačno ili putem međunarodne saradnje, radi postepenog postizanja sveobuhvatne zaštite socijalnog osiguranja pomoraca.
3. Svaka članica mora da obezbedi da pomorci na koje se odnosi njeno zakonodavstvo o socijalnom osiguranju i, u obimu predviđenim njenim nacionalnim zakonom, od njih zavisna lica, imaju pravo na pogodnost zaštite socijalnog osiguranja ne manje povoljnu od one koju uživaju radnici na kopnu.
Standard A 4. 5. - Socijalno osiguranje
1. Područja delatnosti koje treba razmotriti u cilju postupnog postizanja sveobuhvatne zaštite socijalnog osiguranja prema Pravilu 4. 5. su: zdravstvena nega, naknade u slučaju bolesti, nezaposlenosti, starosti i povrede na radu, porodične naknade, naknade za materinstvo, invalidnost i naknade naslednicima, a obuhvatajući zaštitu predviđenu u Pravilima 4. 1, o zdravstvenoj nezi i 4. 2. o odgovornosti brodovlasnika i prema drugim poglavljima ove Konvencije.
2. U vreme potvrđivanja, zaštita koju će predvideti svaka članica u skladu s stavom 1. Pravila 4. 5, mora da uključi najmanje tri od devet područja delatnosti nabrojanih u stavu 1. ovog Standarda.
3. Svaka članica mora da preduzme korake, prema okolnostima u svojoj državi, i da pruži dopunsku zaštitu socijalnog osiguranja navedenu u stavu 1. ovog Standarda svim pomorcima koji imaju redovno prebivalište na njenoj teritoriji. Ova obaveza može biti ispunjena npr. putem odgovarajućih bilateralnih ili multilateralnih ugovora ili sistemima na osnovu doprinosa. Takva zaštita ne sme biti manje povoljna od one koju uživaju radnici na kopnu koji imaju prebivalište na njenoj teritoriji.
4. Bez obzira na odgovornosti koje su predviđene stavom 3. ovog Standarda, članice mogu da odrede, bilateralnim ili multilateralnim ugovorima i odredbama usvojenim u okviru regionalnih organizacija za ekonomsku integraciju, druga pravila socijalnog osiguranja utvrđena zakonom koji se primenjuje na pomorce.
5. Svaka odgovornost članice prema pomorcima na brodovima koji plove pod njenom zastavom mora da uključi i odgovornost predviđenu pravilima 4. 1. i 4. 2. i odgovarajućim odredbama Kodeksa, kao i one koje su u bitnoj vezi sa njenim opštim obavezama prema međunarodnom pravu.
6. Svaka članica mora da razmotri različite mogućnosti u kojima će odgovarajuće pogodnosti, u skladu sa nacionalnim zakonom ili praksom, biti predviđene za pomorce u nedostatku odgovarajuće pokrivenosti područja delatnosti navedenim u stavu 1. ovog Standarda.
7. Zaštita prema stavu 1. Pravila 4. 5. može da, u meri u kojoj je to odgovarajuće, bude predviđena zakonima ili pravilima, privatnim programima, ugovorima o kolektivnom pregovaranju ili njihovom kombinacijom.
8. U obimu koji je u skladu sa njihovim zakonima ili praksom, članice su dužne da sarađuju, putem bilateralnih ili multilateralnih ugovora ili drugih dogovora kako bi obezbedile ostvarivanje prava na socijalno osiguranje, predviđena programima doprinosa ili drugačije, a koja su stečena ili su u toku sticanja, svim pomorcima bez obzira na prebivalište.
9. Svaka članica mora da utvrdi poštene i efikasne postupke za rešavanje sporova.
10. Svaka članica mora u vreme potvrđivanja da navede područja delatnosti za koje je predviđena zaštita u skladu sa stavom 2. ovog Standarda. Ona naknadno mora da obavesti generalnog direktora Međunarodne kancelarije rada kada obezbedi zaštitu socijalnog osiguranja jedne ili više drugih područja delatnosti navedenih u stavu 1. ovog Standarda. Generalni direktor vodiće upisnik ovih obaveštenja i učiniti ih dostupnim svim zainteresovanim stranama.
11. Izveštaji upućeni Međunarodnoj kancelariji rada, prema članu 22. Ustava, moraju takođe da sadrže obaveštenje o preduzetim koracima u skladu sa stavom 2. Pravila 4. 5. o proširenju zaštite na druga područja delatnosti.
Smernica B 4. 5. - Socijalno osiguranje
1. Zaštita koja će biti predviđena u vreme potvrđivanja u skladu sa stavom 2. Standarda A 4. 5, treba da uključi barem sledeća područja: zdravstvenu negu, pomoć u slučaju bolesti i pomoć u slučaju povrede na poslu.
2. U okolnostima navedenim u stavu 6. Standarda A 4. 5. odgovarajuće pogodnosti mogu da se predvide osiguranjem, bilateralnim ili multilateralnim ugovorima ili drugim efikasnim merama, uzimajući u obzir odredbe odgovarajućih ugovora o kolektivnom pregovaranju. Ako su takve mere usvojene, pomorce na koje se takve mere odnose treba obavestiti o načinima na koje će različita područja socijalne sigurnosti biti obezbeđene.
3. Ako su pomorci podvrgnuti više od jednog nacionalnog zakonodavstva o socijalnom osiguranju, članice treba da sarađuju kako bi međusobnim ugovorom utvrdile koje će se zakonodavstvo primeniti, uzimajući u obzir takve faktore kao što su vrsta i nivo zaštite prema određenom zakonodavstvu koje je povoljnije za pojedinog pomorca, kao i izbor pomorca.
4. Postupci koji će biti utvrđeni prema stavu 9. Standarda A 4. 5. treba da se odrede tako da se primenjuju na sve sporove koji se odnose na potraživanja pomoraca, bez obzira na način na koji je predviđena primena.
5. Svaka članica koja ima pomorce državljane ili pomorce ne-državljane ili jedne i druge koji služe na brodovima koji plove pod njenom zastavom, treba da im pruži zaštitu socijalnog osiguranja iz Konvencije, kako je odgovarajuće, i treba redovno da preispituje grane zaštite socijalnog osiguranja iz stava 1. Standarda A 4. 5. radi utvrđivanja svih dodatnih delatnosti koje odgovaraju tim pomorcima.
6. Ugovorom o zaposlenju pomoraca treba utvrditi načine na koje će brodovlasnik različite vrste zaštite socijalnog osiguranja predvideti za pomorca, kao i svaku drugu informaciju s tim u vezi kojom raspolaže brodovlasnik, kao što su zakonska odbijanja od plata pomorca i doprinosi brodovlasnika u skladu sa zahtevima određenih ovlašćenih tela prema odgovarajućim državnim programima zaštite socijalnog osiguranja.
7. Članica pod čijom zastavom brod plovi treba da se, efikasnom primenom svoje jurisdikcije nad socijalnim pitanjima, uveri da je brodovlasnik ispunio svoje obaveze u odnosu na zaštitu socijalnog osiguranja, uključujući plaćanje zahtevanih doprinosa prema programima socijalnog osiguranja.
USKLAĐENOST I PRIMENA
1. Pravila u ovom Poglavlju utvrđuju obavezu svake članice da u potpunosti primeni i sprovede načela i prava utvrđena u članovima ove Konvencije kao i posebne obaveze predviđene u 1, 2, 3. i 4. Poglavlju.
2. St. 3. i 4. člana VI. koje dopuštaju primenu Dela A Kodeksa putem bitno jednakih odredbi, ne primenjuju se na Deo A Kodeksa u ovom Poglavlju.
3. U skladu sa stavom 2. članka VI, svaka članica mora da izvršava svoje obaveze prema Pravilima na način koji je utvrđen u odgovarajućim Standardima Dela A Kodeksa, obraćajući dužnu pažnju na odgovarajuće Smernice u Delu B Kodeksa.
4. Odredbe ovog Poglavlja primeniće se uzimajući u obzir činjenicu da su pomorci i brodovlasnici, kao i sva druga lica, jednaki pred zakonom i da imaju pravo na jednaku pravnu zaštitu, kao i da ne smeju da budu podvrgnuti diskriminaciji u pogledu pristupa sudovima, tribunalima ili drugim načinima rešavanja sporova. Odredbama ovog Poglavlja ne određuje se pravni poredak ili mesna nadležnost.
Pravilo 5. 1. - Obaveze države zastave
Cilj: Obezbediti da svaka članica izvršava svoje obaveze prema ovoj Konvenciji prema brodovima koji plove pod njenom zastavom.
Pravilo 5. 1. 1. - Opšta načela
1. Svaka članica dužna je da obezbedi primenu svojih obaveza prema ovoj Konvenciji na brodove koji plove pod njenom zastavom.
2. Svaka članica mora da ustanovi efikasan sistem inspekcije i izdavanja svedočanstva o radu pomoraca, u skladu sa Pravilima 5. 1. 3. i 5. 1. 4, koji će obezbediti da radni i životni uslovi pomoraca na brodovima koji plove pod njenom zastavom ispunjavaju i da će nadalje ispunjavati standarde iz ove Konvencije.
3. Pri utvrđivanju efikasnog sistema inspekcije i izdavanja svedočanstva o radu pomoraca, članica može da, kada je to odgovarajuće, ovlasti javne ustanove ili druge organizacije (uključujući one drugih država, ako se one slože) koje ona priznaje kao sposobne i nezavisne za sprovođenje inspekcije ili izdavanje svedočanstava, ili za jedno i drugo. U svim slučajevima članica i dalje mora da bude potpuno odgovorna za inspekciju i izdavanje svedočanstva o radnim i životnim uslovima pomoraca na brodovima koji plove pod njenom zastavom.
4. Svedočanstvo o radu pomoraca dopunjena deklaracijom o ispunjavanju uslova rada pomoraca, mora da predstavlja dokaz prima facie da je brod bio podvrgnut odgovarajućoj inspekciji članice pod čijom zastavom plovi i da su zahtevi ove Konvencije o radnim i životnim uslovima pomoraca ispunjeni u tamo navedenom obimu.
5. Obaveštenje o sistemu navedenom u stavu 2. ovog Pravila, uključujući način koji je korišćen za utvrđivanje njegove efikasnosti mora biti uključen u izveštaj članice Međunarodnoj kancelariji rada, prema članu 22. Ustava.
Standard A 5. 1. 1. - Opšta načela
1. Svaka članica mora da utvrdi jasne ciljeve i standarde upravljanja sopstvenom inspekcijom i sisteme za izdavanja svedočanstva, kao i odgovarajuće opšte postupke za utvrđivanje obima u kojem će ovi ciljevi i standardi biti ostvareni.
2. Svaka članica zahtevaće da svi brodovi koji plove pod njenom zastavom imaju kopiju ove Konvencije na raspolaganju.
Smernica B 5. 1. 1. - Opšta načela
1. Nadležna vlast treba da preduzme odgovarajuće mere za unapređenje efikasne saradnje između javnih ustanova i drugih organizacija navedenih u Pravilima 5. 1. 1. i 5. 1. 2, koja se odnose na radne i životne uslove pomoraca na brodu.
2. Da bi obezbedile bolju saradnju između inspektora i brodovlasnika, pomoraca i njihovih organizacija i održale ili unapredile radne i životne uslove pomoraca, nadležne vlasti treba da se konsultuju s predstavnicima takvih organizacija u redovnim rokovima kao najboljim mogućim načinom za postizanje ovih ciljeva. Način takvih konsultacija treba da utvrdi nadležna vlast nakon konsultacija sa organizacijama brodovlasnika i pomoraca.
Pravilo 5. 1. 2. - Ovlašćenja priznatih organizacija
1. Javne ustanove ili druge organizacije navedene u stavu 3. Pravila 5. 1. 1. ("priznate organizacije") nadležna vlast mora da prizna uz pretpostavku da ispunjavaju zahteve Kodeksa koji se odnose na sposobnost i nezavisnost. Inspekcijske delatnosti ili poslovi izdavanja svedočanstva koje priznate organizacije mogu da budu ovlašćene da sprovode moraju da budu u okviru delatnosti koje su izričito navedene u Kodeksu kao poslovi koje sprovodi nadležna vlast ili priznata organizacija.
2. Izveštaji navedeni u stavu 5. pravila 5. 1. 1. moraju da sadrže obaveštenje o priznatoj organizaciji, obimu ovlašćenja i određenja koje je utvrdila članica kako bi obezbedila da se ovlašćene delatnosti sprovode potpuno i efikasno.
Standard A 5. 1. 2. - Ovlašćenje priznatih organizacija
1. U cilju priznanja u skladu sa stavom 1. Pravila 5. 1. 2, nadležna vlast mora da proveri sposobnost i samostalnost određene organizacije i da utvrdi da li organizacija pokazuje, u obimu koji je potreban za sprovođenje delatnosti pokrivene predmetnim ovlašćenjem, da ima:
(a) potrebnu stručnost o pitanjima iz ove Konvencije i odgovarajuće znanje o radu broda, uključujući najmanje zahteve koji se odnose na rad pomoraca na brodu, uslove zaposlenja, smeštaj, prostorije za odmor, ishranu i posluživanje hrane, sprečavanje nezgoda, zaštitu zdravlja, zdravstvenu negu, socijalnu zaštitu i zaštitu socijalne sigurnosti;
(b) sposobnost održavanja i osavremenjivanja stručnosti svog osoblja;
(c) potrebno znanje o zahtevima ove Konvencije, kao i o nacionalnim zakonima i pravilima i odgovarajućim međunarodnim dokumentima koji se primenjuju; i
(d) odgovarajuću veličinu, strukturu, iskustvo i sposobnost srazmerno vrsti i nivou ovlašćenja.
2. Sva izdata ovlašćenja koja se odnose na inspekciju, moraju da ovlaste priznatu organizaciju najmanje da zahteva ispravljanje nedostataka utvrđenih u pogledu radnih i životnih uslova pomoraca i da na zahtev države luke sprovodi inspekcije s tim u vezi.
3. Svaka članica mora da ustanovi:
(a) sistem koji će obezbediti svrsishodnost rada a koji uključuje obaveštenje o svim primenjivim nacionalnim zakonima i pravilima i odgovarajućim međunarodnim dokumentima; i
(b) postupke za održavanje veza sa organizacijama i nadzor nad njima.
4. Svaka članica Međunarodnoj kancelariji rada mora da dostavi tekući popis svih priznatih organizacija ovlašćenih da rade u njeno ime, kao i da predmetni popis ažurira. U popisu treba da navede poslove koje su priznate organizacije ovlašćene da obavljaju. Kancelarija će popis učiniti dostupnim javnosti.
Smernica B 5. 1. 2. - Ovlašćenje priznatih organizacija
1. Organizacija koja traži priznavanje treba da pokaže tehničku, upravnu i upravljačku osposobljenost i sposobnost da obezbedi pružanje odgovarajuće usluge zadovoljavajućeg kvaliteta.
2. Prilikom procene sposobnosti neke organizacije, nadležna vlast treba da utvrdi da li organizacija ima:
(a) odgovarajuće tehničko, upravljačko i pomoćno osoblje;
(b) dovoljno stručno osposobljenog osoblja za pružanje zahtevane usluge na odgovarajućem geografskom području;
(c) dokazanu sposobnost za pružanje pravovremene usluge odgovarajućeg kvaliteta; kao i
(d) da li je nezavisna i odgovorna u svom radu.
3. Nadležna vlast treba da zaključi pisani ugovor s organizacijom koju ona priznaje kao ovlašćenu. Ugovor treba da sadrži sledeće elemente:
(a) obim primene;
(b) svrhu;
(c) opšte uslove;
(d) obavljanje odobrenih poslova;
(e) pravnu osnovu odobrenih poslova;
(f) izveštavanje nadležne vlasti;
(g) navođenje ovlašćenja nadležne vlasti priznatoj organizaciji; i
(h) nadzor nadležne vlasti nad delatnostima poverenim priznatoj organizaciji.
4. Svaka članica treba da zahteva da priznate organizacije izrade sistem osposobljavanja osoblja zaposlenog u svojstvu inspektora kako bi se obezbedilo pravovremeno osavremenjivanje njihovog znanja i stručnosti.
5. Svaka članica mora da zahteva da priznate organizacije vode evidenciju o uslugama koje su obavile kako bi bile u stanju da pokažu ispunjenost zahtevanih standarda u pitanjima na koje se odnose te usluge.
6. Prilikom utvrđivanja postupaka nadzora navedenih u stavu 3 (b) Standarda A 5. 1. 2, svaka članica treba da uzme u obzir vodič Smernica za ovlašćivanje organizacija koja nastupaju u ime administracija, usvojen u okviru Međunarodne pomorske organizacije.
Pravilo 5. 1. 3. - Svedočanstvo o radu pomoraca i deklaracija o ispunjavanju uslova rada pomoraca
1. Ovo pravilo primenjuje se na brodove:
(a) od 500 bruto tonaže i veće, zaposlene na međunarodnim putovanjima; i
(b) od 500 bruto tonaže i veće, koji plove pod zastavom članice i rade iz luke, ili između luka u drugoj zemlji.
Za svrhu ovog Pravila, "međunarodno putovanje" znači putovanje iz zemlje do luke izvan te zemlje.
2. Ovo Pravilo primenjuje se i na svaki brod koji plovi pod zastavom članice, a na kojeg se ne primenjuje stav 1. ovog Pravila, na zahtev brodovlasnika predmetne članice.
3. Svaka članica zahtevaće da brodovi koji plove pod njenom zastavom imaju sa sobom i održavaju svedočanstvo o radu pomoraca kojom se potvrđuje da su radni i životni uslovi pomoraca na brodu, uključujući i mere za obezbeđenje stalne usklađenosti koje će biti unete u deklaraciju o ispunjavanju uslova rada pomoraca, navedene u stavu 4. ovog Pravila, bili podvrgnuti inspekciji i da ispunjavaju zahteve nacionalnih zakona ili pravila ili drugih mera kojima se primenjuje ova Konvencija.
4. Svaka članica mora da zahteva da brodovi koji plove pod njenom zastavom imaju sa sobom i drže se deklaracije o ispunjavanju uslova rada pomoraca kojom se utvrđuju državni zahtevi kojima se primenjuje ova Konvencija o radnim i životnim uslovima pomoraca i primenjuju mere koje je usvojio brodovlasnik, a kojima se ispunjavanju zahtevi na predmetnom brodu ili brodovima.
5. Svedočanstvo o radu pomoraca i deklaracija o ispunjavanju uslova rada pomoraca mora biti u skladu sa obrascem propisanim u Kodeksu.
6. Ako je nadležna vlast članice ili u tu svrhu na odgovarajući način ovlašćena priznata organizacija inspekcijom utvrdila da brod koji plovi pod zastavom članice ispunjava ili nastavlja da ispunjava standarde propisane ovom Konvencijom, ona mora da izda ili obnovi svedočanstvo o radu pomoraca, kao i da vodi evidenciju o tom svedočanstvu koja će biti dostupna javnosti.
7. Detaljni zahtevi u odnosu na svedočanstvo o radu pomoraca na moru i deklaraciju o ispunjavanju uslova rada pomoraca, uključujući popis elemenata koji moraju da budu podvrgnuti inspekciji i odobreni, utvrđeni su u Delu A Kodeksa.
Standard A 5. 1. 3. - Svedočanstvo o radu pomoraca i deklaracija o ispunjavanju uslova rada pomoraca
1. Svedočanstvo o radu pomoraca brodu mora da izda nadležna vlast ili u tu svrhu na odgovarajući način ovlašćena priznata organizacija za period koji ne sme da bude duži od pet godina. Popis elemenata koji moraju da budu podvrgnuti inspekciji a za koje se mora utvrditi da ispunjavaju zahteve propisane nacionalnim zakonima i pravilima ili drugim merama kojima se primenjuju zahtevi ove Konvencije, a koji se odnose na radne i životne uslove pomoraca na brodovima pre nego što se izda svedočanstvo o radu pomoraca, nalazi se u Dodatku A 5. 1.
2. Ispravnost svedočanstva o radu pomoraca zavisi od periodične inspekcije nadležne vlasti ili u tu svrhu od nje na odgovarajući način ovlašćene priznate organizacije, kako bi se obezbedilo stalno ispunjavanje zahteva odobrenih od nadležnih državnih organa kojima se primenjuje ova Konvencija. Ako je obavljena samo jedna periodična inspekcija, a valjanost svedočanstva o radu pomoraca je pet godina, ona se mora obaviti između druge i treće godišnjice trajanja svedočanstva. Datum godišnjice znači dan i mesec svake godine koji odgovara datumu isteka svedočanstva o radu pomoraca. Obim i širina periodične inspekcije moraju da budu jednaki pregledu za obnovu svedočanstva. Svedočanstvo će biti overeno nakon zadovoljavajuće periodične inspekcije.
3. Bez obzira na stav 1. ovog Standarda, ako je obnovna inspekcija urađena u periodu od tri meseca pre isteka postojećeg svedočanstva o radu pomoraca, novo svedočanstvo važiće od datuma završetka obnovne inspekcije za period ne duži od pet godina od datuma isteka postojećeg svedočanstva.
4. Ako je obnovna inspekcija izvršena u periodu dužem od tri meseca pre datuma isteka postojećeg svedočanstva o radu pomoraca, novo svedočanstvo će važiti za period koji nije duži od pet godina, a koji počinje da teče od datuma završetka obnovne inspekcije.
5. Privremeno svedočanstvo o radu pomoraca može da se izda:
(a) novim brodovima prilikom isporuke;
(b) ako je brod promenio zastavu; i
(c) ako je brodovlasnik preuzeo odgovornost za rad broda koji je nov za tog brodovlasnika.
6. Privremeno svedočanstvo o radu pomoraca može da izda nadležna vlast ili od nje u tu svrhu na odgovarajući način ovlašćena organizacija za period koji nije duži od šest meseci.
7. Privremeno svedočanstvo o radu pomoraca može da se izda samo nakon što je potvrđeno da je:
(a) brod bio pod inspekcijom koliko je razumno i moguće, u materiji nabrojenoj u Dodatku A5-I, vodeći računa o proveri pojedinosti prema tač. (b), (c) i (d) ovog stava;
(b) brodovlasnik dokazao nadležnoj vlasti ili priznatoj organizaciji da brod primenjuje odgovarajuće postupke kako bi ispunio zahteve ove Konvencije;
(c) zapovednik dobro upoznat sa zahtevima ove Konvencije i obavezama u njenoj primeni;
(d) pruženo odgovarajuće obaveštenje nadležnoj vlasti ili priznatoj organizaciji koji izdaju deklaraciju o ispunjavanju uslova rada pomoraca.
8. Potpuna inspekcija u skladu sa stavom 1. ovog Standarda mora se obaviti pre isteka privremenog svedočanstva kako bi se omogućilo izdavanje svedočanstva o radu pomoraca u punom trajanju. Nikakvo dalje privremeno svedočanstvo ne može biti izdato nakon početnih šest meseci navedenih u stavu 6. ovog Standarda. Deklaracija o ispunjavanju uslova rada pomoraca neće biti izdata za period važenja privremenog svedočanstva.
9. Svedočanstvo o radu pomoraca, privremeno svedočanstvo o radu pomoraca i deklaracija o ispunjavanju uslova rada pomoraca moraju da se izdaju u obliku koji odgovara obrascima u Dodatku A5-II.
10. Deklaracija o ispunjavanju uslova rada pomoraca mora biti priložena uz svedočanstvo o radu pomoraca. Ona mora da ima dva dela:
(a) Deo I. mora da sačini nadležna vlast koja će da: i) utvrdi popis elemenata koji će biti podvrgnuti inspekciji u skladu sa stavom 1. ovog Standarda; ii) utvrdi zahteve odobrene od nadležnih državnih organa u koje su ugrađene odgovarajuće odredbe ove Konvencije pozivajući se na odgovarajuće nacionalne pravne odredbe kao i, u potrebnom obimu, na sažetu informaciju o glavnom sadržaju navedenih zahteva; iii) utvrdi posebne zahteve za vrstu broda prema nacionalnom zakonodavstvu; iv) unese sve bitne jednakovredne odredbe usvojene po stavu 3. člana VI; i v) jasno naznači svako oslobođenje koje je odobrila nadležna vlast kako je predviđeno u Poglavlju 3; i
(b) Deo II. mora da sastavi brodovlasnik i istom prilikom da utvrdi usvojene mere kojima će se obezbedi trajno ispunjavanje zahteva između inspekcija i predložene mere koje će da obezbede stalan napredak.
Nadležna vlast ili u tu svrhu na odgovarajući način ovlašćena priznata organizacija mora da potvrdi Deo II. i izda deklaraciju o ispunjavanju uslova rada pomoraca.
11. Rezultati svih naknadnih inspekcija ili drugih provera predmetnog broda i svi značajni nedostaci pronađeni tokom svake takve provere moraju da se evidentiraju zajedno sa datumom kada su nedostaci koji su bili utvrđeni otklonjeni. Ova evidencija, uz prevod na engleskom jeziku ako u originalu nije na engleskom, mora, u skladu sa nacionalnim zakonima ili pravilima, da bude upisana na deklaraciji o ispunjavanju uslova rada pomoraca ili njoj dodata, ili na neki drugi način da bude dostupna pomorcima, inspektorima države zastave, ovlašćenim službenicima država luka i predstavnicima brodovlasnika i pomoraca.
12. Odgovarajuće tekuće svedočanstvo o radu pomoraca i deklaracija o ispunjavanju uslova rada pomoraca, kojoj je pridodat prevod na engleskom jeziku, ako ona nije na engleskom, mora se nalaziti na brodu, a kopija mora da bude izložena na vidljivom mestu na brodu kako bi bila dostupna pomorcima. Kopija mora na zahtev da bude dostupna, u skladu sa nacionalnim zakonima i pravilima, pomorcima, inspektorima države zastave, ovlašćenim službenicima u državama luka i predstavnicima brodovlasnika i pomoraca.
13. Zahtev za prevod na engleski jezik iz stava 11. i 12. ovog Standarda ne primenjuje se na brod koji ne obavlja međunarodna putovanja.
14. Svedočanstvo izdato prema stavu 1. ili 5. ovog Standarda prestaće da važi u svakom od sledećih slučajeva;
(a) ako odgovarajuće inspekcije nisu obavljene u periodu koji je naveden u stavu 2. ovog Standarda;
(b) ako svedočanstvo nije overeno u skladu sa stavom 2. ovog Standarda;
(c) kada je brod promenio zastavu;
(d) kada brodovlasnik više ne preuzima odgovornost za rad broda; i
(e) kada su obavljene značajne izmene strukture ili opreme na koju se odnosi Poglavlje 3.
15. U slučaju navedenom u stavu 14(c), (d) ili (e) ovog Standarda, novo svedočanstvo biće izdato samo kada se nadležna vlast ili priznata organizacija koja izdaje novo svedočanstvo u potpunosti uverila da brod ispunjava zahteve ovog Standarda.
16. Nadležna vlast ili u tu svrhu na odgovarajući način ovlašćena priznata organizacija države zastave mora da povuče svedočanstvo o radu pomoraca ako postoji dokaz da predmetni brod ne ispunjava zahteve ove Konvencije, a zahtevano korektivno delovanje nije preduzeto.
17. Prilikom razmatranja da li treba da svedočanstvo o radu pomoraca bude povučeno u skladu sa stavom 16. ovog Standarda, nadležna vlast ili priznata organizacija moraju uzeti u obzir ozbiljnost ili učestalost nedostataka.
Smernica B 5. 1. 3. - Svedočanstvo o radu pomoraca i deklaracija o ispunjavanju uslova rada pomoraca
1. Navođenje zahteva u Delu I. Deklaracije o ispunjavanju uslova rada pomoraca treba da uključi ili treba da mu bude priloženo pozivanje na zakonske odredbe koje se odnose na radne i životne uslove pomoraca u svakom od elemenata navedenih u Dodatku A5-I. Ako nacionalno zakonodavstvo u potpunosti primenjuje zahteve utvrđene u ovoj Konvenciji, pozivanje može biti sve što je potrebno. Ako je odredba Konvencije primenjena putem u značajnoj meri jednakog rešenja kako predviđa stav 3. člana VI, ovu odredbu treba da utvrdi i obezbedi sažeto objašnjenje. Kada je nadležna vlast priznala izuzeće, kako to predviđa III. Poglavlje, o tome treba da bude jasno naznačena posebna odredba ili odredbe.
2. Mere navedene u Delu II. Deklaracije o ispunjavanju uslova rada pomoraca koje je ispunio brodovlasnik, treba da, naročito, naznače prilike u kojima će stalno ispunjavanje posebnih zahteva, koje odobri nadležni državni organ, biti provereno, lica odgovorna za proveru, evidencije koje treba voditi i postupke koji će se preduzeti kada se utvrdi neispunjavanje. Deo II. može da poprimi različite oblike. On se može pozivati na druge obimnije dokumente o politici i postupcima koji se odnose na druge aspekte pomorskog sektora, npr. isprave koje zahteva Međunarodni kodeks o bezbednom upravljanju (ISM Code) ili obaveštenje koje zahteva pravilo 5 SOLAS Konvencije, Poglavlje XI-1 koje se odnosi na Trajni sažeti zapis.
3. Mere kojima se obezbeđuje stalno ispunjavanje treba da uključe opšte međunarodne zahteve kako bi brodovlasnik i zapovednik bili upoznati sa najnovijim napretkom tehnologije, kao i sa naučnim otkrićima koja se odnose na izgled radnog mesta, vodeći računa o bitnim opasnostima za rad pomoraca, kao i da o tome budu obavešteni predstavnici pomoraca i pri tom garantovati viši nivo zaštite radnih i životnih uslova pomoraca.
4. Deklaracija o ispunjavanju uslova rada pomoraca treba pre svega da sadrži jasne izraze koji će pomoći svim zainteresovanim licima, kao što su inspektori države zastave, ovlašćeni službenici u državama luka i pomorci da provere da li su zahtevi pravilno primenjeni.
5. Primer podataka koje može da sadrži deklaracija o ispunjavanju uslova rada pomoraca dat je u Dodatku B5-I.
6. Kada brod promeni zastavu kako je navedeno u stavu 14(c) Standarda A 5. 1. 3, i ako obe države potvrde ovu Konvenciju, članica pod čijom zastavom brod pre toga nije bio ovlašćen da plovi treba, čim je to moguće, nadležnoj vlasti druge članice dostaviti kopije svedočanstva o radu pomoraca i deklaracije o ispunjavanju uslova rada pomoraca koje je brod imao pre promene zastave i, ako je to moguće, kopije odgovarajućih izveštaja inspekcije ako nadležna vlast to zatraži u periodu od tri meseca od kada je izvršena promena zastave.
Pravilo 5. 1. 4. - Inspekcija i primena
1. Svaka članica mora da proverava, kroz efikasan i usklađen sistem redovnih inspekcija, praćenjem i drugim merama nadzora, da brodovi koji plove pod njenom zastavom ispunjavaju zahteve ove Konvencije kako su primenjeni u nacionalnim zakonima i pravilima.
2. Detaljni zahtevi koji se odnose na inspekciju i sistem primene iz stava 1. ovog Pravila utvrđeni su u Delu A Kodeksa.
Standard A 5. 1. 4. - Inspekcija i primena
1. Svaka članica mora da održava sistem inspekcije uslova za pomorce na brodovima koji plove pod njenom zastavom, koji mora da uključi proveru da li su mere koje se odnose na radne i životne uslove utvrđene u deklaraciji o ispunjavanju uslova rada primenjene, gde je to odgovarajuće, kao i da li su ispunjeni zahtevi ove Konvencije.
2. Nadležna vlast mora da imenuje dovoljan broj stručno osposobljenih inspektora radi ispunjavanja njenih obaveza iz stava 1. ovog Standarda. Tamo gde su priznate organizacije ovlašćene da sprovode inspekcije, članica mora da zahteva stručnost osoblja koje sprovodi inspekciju za sprovođenje ovih dužnosti i mora im dati potrebna pravna ovlašćenja za obavljanje njihovih dužnosti.
3. Potrebno je usvojiti odgovarajuće odredbe kojima će se obezbediti da su inspektori obučeni, osposobljeni, da imaju utvrđen domen rada, snagu, pravni položaj i nezavisnost, potrebnu ili poželjnu, koja će im omogućiti obavljanje provere i obezbediti ispunjavanje kako je navedeno u stavu 1. ovog Standarda.
4. Takve inspekcije moraju da se preduzimaju u odgovarajućim vremenskim razmacima koje zahteva Standard A 5. 1. 3. Ovaj period ni u kom slučaju ne sme da bude duži od tri godine.
5. Ako članica primi prigovor koji smatra očigledno osnovanim ili pribavi dokaz da brod koji plovi pod njenom zastavom ne ispunjava zahteve ove Konvencije ili da postoje ozbiljni nedostaci u primeni mera utvrđenih u deklaraciji o ispunjavanju uslova rada pomoraca, članica mora da preduzme korake potrebne da se taj predmet istraži, i obezbedi preduzimanje radnji za otklanjanje pronađenih nedostataka.
6. Svaka članica treba da predvidi odgovarajuća pravila i efikasno ih sprovodi, kako bi time garantovala da inspektori imaju pravni položaj i uslove službe koji će im obezbediti nezavisnost od promena vlade i nepovoljnih spoljnih uticaja.
7. Inspektori, nakon što su dobili jasna uputstva kako da obave poslove i nakon što su snabdeveni odgovarajućim akreditivima, moraju da budu ovlašćeni da:
(a) stupe na brod koji plovi pod zastavom članice;
(b) sprovedu proveru, ispitivanje ili istragu koje smatraju potrebnim da bi se uverili da su standardi bili ispravno primenjeni; i
(c) zahtevaju otklanjanje svakog nedostatka, kao i da, kada osnovano sumnjaju da nedostaci predstavljaju ozbiljno kršenje zahteva ove Konvencije (uključujući prava pomoraca) ili predstavljaju značajnu opasnost za bezbednost, zdravlje i zaštitu pomoraca, zabrane brodu da napusti luku dok ne budu preduzete potrebne radnje.
8. Protiv svake radnje iz stava 7(c) ovog Standarda dopuštena je žalba sudskoj ili upravnoj vlasti.
9. Inspektori imaju pravo da po sopstvenom nahođenju daju savet umesto da pokrenu postupak ili preporuče njegovo pokretanje u slučajevima kada ne postoji očigledno kršenje zahteva ove Konvencije koji ugrožava bezbednost, zdravlje ili zaštitu pomoraca, a ne postoji dokaz o ranijim sličnim kršenjima.
10. Inspektori moraju da smatraju poverljivim izvorom svaku pritužbu ili prigovor u kojima se navode opasnost ili nedostatak radnih i životnih uslova pomoraca ili povrede zakona i pravila, i ne smeju da stavljaju do znanja brodovlasniku, njegovom predstavniku ili operateru broda da je inspekcija obavljena kao posledica takve pritužbe ili prigovora.
11. Inspektorima se ne smeju poveriti dužnosti koje mogu da, zbog njihovog broja ili naravi, štete efikasnosti inspekcije ili na neki drugi način da štete njihovom ugledu ili nepristranosti u njihovim odnosima sa brodovlasnicima, pomorcima ili drugim zainteresovanim stranama. Konačno, inspektorima mora:
(a) biti zabranjeno da imaju direktni ili indirektni interes u nekoj radnji nad kojom su oni pozvani da sprovedu inspekciju; i
(b) uz primenu odgovarajućih sankcija ili disciplinskih mera, pa i nakon napuštanja službe, da bude zabranjeno otkrivanje svih poslovnih tajni ili poverljivih radnih postupaka ili informacija lične prirode koje su mogli da saznaju u toku njihove službe.
12. Inspektori o svakoj inspekciji moraju da podnesu izvještaj nadležnoj vlasti. Jedna kopija izveštaja na engleskom ili radnom jeziku broda mora da se dostavi zapovedniku broda, a druga da se istakne na brodskoj oglasnoj tabli radi informacije pomorcima i, na zahtev, da se pošalje njihovim predstavnicima.
13. Nadležna vlast svake članice mora da vodi knjigu inspekcija o uslovima pomoraca na brodovima koji plove pod njenom zastavom. Ona mora da objavljuje godišnji izveštaj o radu inspekcije unutar određenog perioda, koji ne sme da bude duži od šest meseci, nakon isteka godine.
14. U slučaju istrage o većoj nezgodi, izveštaj treba da se podnese nadležnoj vlasti, čim je to moguće, ali najkasnije u roku od mesec dana od dana završetka istrage.
15. Kada je inspekcija izvršena ili kada su preduzete mere prema ovom Standardu, treba uložiti sve moguće napore da se spreči neopravdano zadržavanje ili odlaganje odlaska broda.
16. U skladu sa nacionalnim zakonima i pravilima mora da se plati naknada za svaki gubitak ili štetu koji su nastali nezakonitom primenom inspektorskih ovlašćenja. Teret dokaza u svakom pojedinačnom slučaju pada na tužioca.
17. Svaka članica mora da predvidi i efikasno primeni odgovarajuće kazne i druge mere za otklanjanje kršenja zahteva ove Konvencije (uključujući prava pomoraca) i za sprečavanje inspektora u obavljanju njihovih dužnosti.
Smernica B 5. 1. 4. - Inspekcija i primena
1. Nadležna vlast i bilo koja druga služba ili vlast koja je u potpunosti ili delimično odgovorna za inspekciju radnih i životnih uslova pomoraca treba da ima sredstva potrebna za ispunjenje svojih zadataka. Naročito:
(a) svaka članica treba da preduzme potrebne mere tako da odgovarajuće osposobljeni tehnički eksperti i stručnjaci mogu da budu pozvani da pomognu inspektorima u radu, ako je to potrebno; i
(b) inspektori treba da raspolažu odgovarajućim zgradama, opremom i odgovarajućim sredstvima prevoza za efikasno obavljanje zadataka.
2. Nadležna vlast treba da utvrdi politiku ispunjavanja i primene radi obezbeđenja doslednosti ili drugačije vođenje inspekcije i primenu delatnosti koji se odnose na ovu Konvenciju. Kopiju takve politike treba dostaviti svim inspektorima i predmetnim odeljenjima za primenu, kao i da budu dostupne javnosti, brodovlasnicima i pomorcima.
3. Nadležna vlast treba da utvrdi jednostavne postupke koji će joj omogućiti primanje poverljivih informacija o mogućim kršenjima zahteva iz ove Konvencije (uključujući prava pomoraca) koje predoče pomorci direktno ili preko predstavnika pomoraca, i da omogući inspektorima neodložnu istragu takvih predmeta, uključujući:
(a) mogućnost da zapovednici, pomorci ili predstavnici pomoraca zahtevaju inspekciju kada je oni smatraju potrebnom; i
(b) pribavljanje tehničkih informacija i saveta brodovlasnika i pomoraca i zainteresovanih organizacija o najefikasnijim načinima ispunjavanja zahteva ove Konvencije i postizanje stalnog unapređenja uslova rada pomoraca na brodovima.
4. Inspektori treba da budu potpuno stručni i mora ih biti u dovoljnom broju kako bi se obezbedilo efikasno izvršenje njihovih dužnosti imajući u vidu:
(a) važnost dužnosti koje inspektori moraju da obave, posebno broj, prirodu i veličine brodova podvrgnutih inspekciji, kao i broj i složenost pravnih odredbi koje treba primenjivati;
(b) sredstva stavljena na raspolaganje inspektorima; i
(c) praktične uslove pod kojima inspekcije moraju da budu izvršene da bi bile efikasne.
5. Poštujući uslove za stupanje u javnu službu koje mogu propisati nacionalni zakoni i pravila, inspektori treba da budu osposobljeni i odgovarajuće obučeni za obavljanje svojih dužnosti i da, kada je to moguće, imaju pomorsko obrazovanje ili iskustvo kao pomorci. Oni treba da imaju odgovarajuće znanje o radnim i životnim uslovima pomoraca i engleskom jeziku.
6. Treba preduzeti mere da se inspektorima pruži odgovarajuća dalja obuka tokom njihovog zaposlenja.
7. Svi inspektori treba da jasno razumeju okolnosti u kojima se sprovodi inspekcija, obim inspekcija kakve se sprovode u različitim okolnostima i opšti način sprovođenja inspekcije.
8. Inspektori koji su dobili odgovarajuće ovlašćenje po nacionalnom zakonu treba da budu ovlašćeni najmanje da:
(a) dolaze na brod slobodno i bez prethodne najave; međutim, početkom inspekcije broda inspektori treba da o svojoj prisutnosti obaveste zapovednika broda ili lice u službi i, kada je moguće, pomorce ili njihove predstavnike;
(b) ispituju zapovednika broda, pomorca ili neko drugo lice, uključujući brodovlasnika ili njegovog predstavnika, o svakom pitanju koje se odnosi na primenu zahteva propisanih zakonima i pravilima, u prisustvu svedoka kojeg lice može da zahteva;
(c) zahtevaju uvid u knjige, brodske dnevnike, registre, svedočanstva ili druge isprave koje se direktno odnose na predmet inspekcije, da bi proverili ispunjenost zahteva propisanih nacionalnim zakonima i pravilima kojima se primenjuje ova Konvencija;
(d) sprovedu isticanje obaveštenja koje zahtevaju nacionalni zakoni i pravila kojima se primenjuje ova Konvencija;
(e) u svrhu analize uzmu ili izdvoje uzorke proizvoda, tereta, pitke vode, zaliha, materijala i stvari koji se koriste ili kojima se rukuje;
(f) nakon inspekcije, skrenu bez odlaganja pažnju brodovlasniku, operateru broda ili zapovedniku na nedostatke koji mogu da prouzrokuju štetu zdravlju i bezbednosti lica na brodu;
(g) upozore nadležnu vlast i, ako je moguće, priznatu organizaciju, o svakom nedostatku ili zloupotrebi na koju se postojeći zakoni i pravila direktno ne odnose i da im podnesu predloge za poboljšanje zakona ili pravila; i
(h) obaveste nadležnu vlast o svakoj povredi na radu ili bolesti pomoraca u slučajevima i na način koji mogu propisati zakoni i pravila.
9. Kada se uzorak naveden u stavu 8(e) ove Smernice uzima ili vadi, brodovlasnik ili njegov predstavnik, i kada je to prikladno, pomorac, treba da budu obavešteni ili budu prisutni uzimanju ili vađenju uzorka. Inspektor treba tačno da evidentira količinu takvog uzorka.
10. Godišnji izveštaj koji objavljuje nadležna vlast neke članice o brodovima koji plove pod njenom zastavom, treba da sadrži:
(a) popis zakona i pravila na snazi koji se odnose na radne i životne uslove i svaku izmenu i dopunu koja je stupila na snagu tokom godine;
(b) pojedinosti o organizaciji sistema inspekcije;
(c) statističke podatke o brodovima i drugim prostorima podvrgnutih inspekciji i brodovima i drugim prostorima koji su stvarno pregledani;
(d) statističke podatke o svim pomorcima na koje se odnose njeni nacionalni zakoni i pravila;
(e) statističke podatke i obaveštenja o povredama zakonodavstva, izrečenim kaznama i slučajevima zadržavanja brodova; i
(f) statističke podatke o prijavljenim povredama na radu i bolestima koji su pogodili pomorce.
Pravilo 5. 1. 5. - Postupci po prigovoru na brodu
1. Svaka članica mora da zahteva da brodovi koji plove pod njenom zastavom imaju postupke na brodu za pravedno, uspešno i brzo rešavanje svih prigovora pomoraca zbog navodnog kršenja zahteva ove Konvencije (uključujući prava pomoraca).
2. Svaka članica mora da zabrani i kazni bilo koju vrstu šikaniranja pomorca zbog podnošenja prigovora.
3. Odredbe ovog pravila i odgovarajući delovi Kodeksa ne diraju u pravo pomorca da zatraži obeštećenje bilo kojim pravnim sredstvom koje pomorac smatra odgovarajućim.
Standard A 5. 1. 5. - Postupci po prigovoru na brodu
1. Ne dirajući u širi obim koji mogu da daju nacionalni zakoni, pravila ili kolektivni ugovori, pomorci imaju na raspolaganju postupak podnošenjem prigovora na brodu o svakom predmetu koji navodno predstavlja kršenje zahteva ove Konvencije (uključujući prava pomoraca).
2. Svaka članica svojim zakonima ili pravilima mora obezbediti primenu odgovarajućih postupaka po prigovorima kako bi se ispunili zahtevi Pravila 5. 1. 5.
3. Takvi postupci moraju da imaju za cilj da se prigovori reše na najnižem mogućem nivou. Međutim, u svim slučajevima, pomorci moraju da imaju pravo da podnesu prigovore direktno zapovedniku broda, a ako to smatraju potrebnim, i odgovarajućim vlastima van broda.
4. Postupci po prigovoru na brodu moraju uključiti pravo pomorca da ima pratnju ili predstavnika u postupku po prigovoru, kao i na zaštitu protiv mogućeg šikaniranja zbog podnošenja prigovora. Izraz "šikaniranje" odnosi se na svaku štetnu radnju preduzetu od nekog lica prema pomorcu zbog podnošenja prigovora koji očigledno nije učinjen radi uznemiravanja ili zlobe.
5. Pored kopije svog ugovora o zaposlenju, svi pomorci moraju da dobiju kopiju postupka po prigovoru koji se primenjuju na brodu. Ona mora da sadrži obaveštenje o vezi sa nadležnim vlastima u državi zastave i, ako je ona različita, u zemlji prebivališta pomorca, i ime lica ili više lica na brodu koji mogu da, na poverljivoj osnovi, pruže pomorcima nepristrasan savet o njihovom prigovoru ili da im pomognu na drugi način u postupcima po prigovoru koji slede, a koji im stoje na raspolaganju na brodu.
Smernica B 5. 1. 5. - Postupci po prigovoru na brodu
1. Pridržavajući se odgovarajućih odredbi primenjivih kolektivnih ugovora, nadležna vlast treba da u tesnoj saradnji sa organizacijama brodovlasnika i pomoraca, izradi predlog primene pravednog, brzog i detaljno evidentiranog brodskog postupka po prigovoru za sve brodove koji plove pod zastavom članice. Prilikom izrade ovih postupaka treba razmotriti sledeća pitanja:
(a) mnogi prigovori mogu da se odnose posebno na one pojedince kojima se prigovor podnosi ili čak na zapovednika broda. U svim slučajevima pomorci treba da budu u mogućnosti da podnesu prigovor direktno zapovedniku ili nekome van broda; i
(b) da bi se pomoglo u sprečavanju problema šikaniranja pomoraca koji su podneli prigovor o materiji iz ove Konvencije, postupci treba da podstaknu imenovanje lica na brodu koje može da savetuju pomorce o postupcima koji im stoje na raspolaganju i da, ako pomorac koji je podneo prigovor to zahteva, prisustvuje svim sastancima ili raspravama o predmetu prigovora.
2. Postupci raspravljeni tokom konsultacija navedenog u stavu 1. ove Smernice treba da uključe barem sledeće:
(a) prigovori treba da budu upućeni rukovodiocu službe pomorca koji podnosi prigovor ili nadređenom oficiru pomorca;
(b) rukovodilac službe ili nadređeni oficir treba da pokušaju da reše predmet unutar propisanog ograničenog vremena koje odgovara ozbiljnosti predmeta;
(c) ako rukovodilac službe ili nadređeni oficir ne mogu da reše prigovor na zadovoljstvo pomorca, ovaj ga može podneti zapovedniku broda koji o ovom predmetu treba da odlučiti lično;
(d) pomorci treba da neprestano imaju pravo na prisutnost drugog pomorca ili da budu predstavljeni od drugog pomorca po svom izboru na tom brodu;
(e) svi prigovori i odluke o njima treba da se evidentiraju, a kopija preda zainteresovanom pomorcu;
(f) ako se prigovor ne može rešiti na brodu, predmet treba podneti brodovlasniku na kopnu, kojem treba dati odgovarajuće ograničeno vreme za rešavanje predmeta, ako je to odgovarajuće, konsultacijama sa pomorcima vezanih uz slučaj ili nekom osobom koju oni mogu imenovati kao svog predstavnika; i
(g) u svim slučajevima pomorci treba da imaju pravo da podnesu svoje prigovore direktno zapovedniku broda, brodovlasniku i nadležnim vlastima.
Pravilo 5. 1. 6. - Pomorske nezgode
1. Svaka članica mora da sprovede službenu istragu o svim ozbiljnim pomorskim nezgodama koje su dovele do povrede ili smrti u koju je uključen brod koji plovi pod njenom zastavom. Završni izveštaj o istrazi po pravilu mora da se objavi.
2. Članice su dužne da međusobno sarađuju kako bi se olakšala istraga ozbiljnih pomorskih nezgoda navedenih u stavu 1. ovog pravila.
Standard A 5. 1. 6. - Pomorske nezgode
(nema odredbi)
Smernica B 5. 1. 6. - Pomorske nezgode
(nema odredbi)
Pravilo 5. 2. - Obaveze države luke
Cilj: Omogućiti svakoj članici da izvrši svoje obaveze iz ove Konvencije koje se odnose na međunarodnu saradnju u primeni i sprovođenju standarda Konvencije na stranim brodovima
Pravilo 5. 2. 1. - Inspekcije u luci
1. Svaki strani brod koji je u toku svog redovnog poslovanja ili iz drugih razloga, uplovio u luku članice može da bude podvrgnut inspekciji u skladu sa stavom 4. člana V radi provere da li ispunjava zahteve ove Konvencije (uključujući i prava pomoraca) koji se odnose na radne i životne uslove pomoraca na brodu.
2. Svaka članica mora da prihvati svedočanstvo o radu pomoraca i deklaraciju o ispunjavanju uslova rada koje zahteva pravilo 5. 1. 3. kao prima facie dokaz o ispunjavanju zahteva ove Konvencije (uključujući prava pomoraca). Zbog toga inspekcija u njenim lukama mora da bude, osim u okolnostima navedenim u Kodeksu, ograničena na proveru svedočanstva i deklaracije.
3. Inspekcije u luci moraju da obavljaju ovlašćeni službenici u skladu sa odredbama Kodeksa i drugih primenjivih međunarodnih zahteva kojima se uređuje inspekcijski nadzor države luke u članici. Svaka takva inspekcija mora da bude ograničena na proveru da li je predmet podvrgnut inspekciji u skladu sa odgovarajućim zahtevima utvrđenim u članovima i Pravilima ove Konvencije i u Delu A Kodeksa.
4. Inspekcije koje mogu da se sprovode u skladu sa ovim pravilom moraju da se zasnivaju na efikasnom sistemu inspekcije i nadzora države luke koji će doprineti obezbeđenju da radni i životni uslovi na brodovima koji ulaze u luku članice ispunjavaju zahteve ove Konvencije (uključujući i prava pomoraca).
5. Obaveštenje o sistemu navedenom u stavu 4. ovog Pravila, uključujući i način procene njegove efikasnosti, mora da bude uključen u izveštaje članice prema članu 22. Ustava.
Standard A 5. 2. 1. - Inspekcije u luci
1. Kada ovlašćeni službenik, nakon dolaska na brod radi obavljanja inspekcije, zatraži, ako je to odgovarajuće, svedočanstvo o radu pomoraca i deklaraciju o ispunjavanju uslova rada pomoraca, kao i utvrdi da:
(a) zahtevane isprave nisu na raspolaganju ili se ne drže na brodu ili su lažne ili da podnete isprave ne sadrže podatke koje zahteva ova Konvencija ili da su na drugi način neispravne; ili
(b) postoji osnovana sumnja da radni i životni uslovi na brodu nisu u skladu sa zahtevima ove Konvencije; ili
(c) postoji opravdana sumnja da je brod promenio zastavu kako bi izbegao ispunjavanje zahteva ove Konvencije; ili
(d) postoji prigovor u kojem se tvrdi da posebni radni i životni uslovi na brodu nisu u skladu sa zahtevima ove Konvencije;
isti može da izvrši detaljniju inspekciju kako bi utvrdio radne i životne uslove na tom brodu. Takva inspekcija mora u svakom slučaju da bude izvršena i u slučaju kada se smatra ili tvrdi da nedostatak može da predstavlja očiglednu opasnost za bezbednost, zdravlje ili sigurnosnu zaštitu pomoraca, ili gde ovlašćeni službenik osnovano sumnja da neki nedostaci predstavljaju ozbiljno kršenje zahteva ove Konvencije (uključujući i prava pomoraca).
2. Kad detaljniju inspekciju na stranom brodu u luci članice sprovode ovlašćeni službenici u okolnostima utvrđenim u tač. (a), (b) ili (c) stava 1. ovog Standarda, ona se u načelu mora odnositi na predmete navedene u Dodatku A5-III.
3. U slučaju prigovora prema stavu 1(d) ovog Standarda, inspekcija se mora po pravilu ograničiti na predmet prigovora, s tim da prigovor ili istraga u vezi s tim mogu biti povod za detaljniju inspekciju u skladu sa stavom 1(b) ovog Standarda. U svrhu stava 1(d) ovog Standarda "prigovor" znači obaveštenje koje su podneli pomorac, stručno telo, neko udruženje, sindikat ili, uopšteno, bilo koje lice zainteresovano za bezbednost broda, uključujući opasnosti za bezbednost ili zdravlje pomoraca na brodu.
4. Kada se nakon detaljnije inspekcije utvrdi da radni i životni uslovi ne odgovaraju zahtevima ove Konvencije, ovlašćeni službenik mora odmah da skrene pažnju zapovedniku broda na nedostatke, uz određeni rok za njihovo otklanjanje. U slučaju da takve nedostatke ovlašćeni službenik smatra značajnim ili ako se oni odnose na prigovor koji je podnet u skladu sa stavom 3. ovog Standarda, ovlašćeni službenik mora o tim nedostacima da skrene pažnju odgovarajućim organizacijama pomoraca i brodovlasnika u članici u kojoj je inspekcija izvršena, i može:
(a) obavestiti predstavnika države zastave;
(b) dostaviti odgovarajuće obaveštenje nadležnim vlastima naredne luke pristajanja.
5. Članica u kojoj je izvršena inspekcija ima pravo da dostavi kopiju izveštaja službenika, uz koju mora da bude priložen odgovor koji je primljen od nadležnih vlasti države zastave unutar propisanog roka, generalnom direktoru Međunarodne kancelarije rada s namerom da se takva mera smatra odgovarajućom i primerenom kako bi se obezbedilo vođenje evidencije o takvom obaveštenju i skrenula pažnja stranaka koje mogu da budu zainteresovane da se koriste odgovarajućim postupcima za naknadu štete.
6. Kada je nakon detaljnije inspekcije ovlašćenog službenika utvrđeno da brod ne odgovara zahtevima ove Konvencije i da:
(a) uslovi na brodu očigledno predstavljaju opasnost za bezbednost, zdravlje ili sigurnosnu zaštitu pomoraca; ili
(b) ova neusklađenost predstavlja ozbiljno ili ponovljeno kršenje zahteva ove Konvencije (uključujući prava pomoraca)
ovlašćeni službenik preduzeće korake da obezbedi da brod ne nastavi plovidbu dok sve neusklađenosti na koje se odnose tač. (a) ili (b) ovog stava nisu ispravljene ili dok ovlašćeni službenik nije prihvatio plan za otklanjanje tih neusklađenosti i uverio se da će plan biti brzo primenjen. Ako je brod sprečen da nastavi plovidbu, ovlašćeni službenik će o tome odmah obavestiti državu zastave i pozvati predstavnika države zastave da bude prisutan, ako je moguće, zahtevajući odgovor države zastave u propisanom roku. Ovlašćeni službenik će isto tako bez odlaganja obavestiti odgovarajuće organizacije brodovlasnika i pomoraca u državi luke u kojoj je inspekcija izvršena.
7. Svaka članica mora da obezbedi da njeni ovlašćeni službenici dobiju uputstvo o okolnostima navedenim u Delu B Kodeksa, kao vrstama okolnosti koje opravdavaju zadržavanje broda prema stavu 6. ovog Standarda.
8. Kada izvršava svoje obaveze prema ovom Standardu, svaka članica mora da uloži sav mogući napor da spreči neopravdano zadržavanje broda ili odlaganje njegovog odlaska. Ako je utvrđeno da je brod neopravdano zadržan ili je njegov odlazak odložen tom brodu mora da se plati naknada za svaki gubitak ili štetu koja mu je pričinjena. Teret dokaza u svakom slučaju pada na tužioca.
Smernica B 5. 2. 1. - Inspekcije u luci
1. Nadležna vlast treba da utvrdi politiku inspekcija za ovlašćene službenike koji izvršavaju inspekcije prema pravilu 5. 2. 1. Cilj politike treba da bude obezbeđenje doslednosti, kao i vođenje inspekcije i izvršnih delatnosti koje se odnose na zahteve iz ove Konvencije (uključujući prava pomoraca). Kopija politike mora da bude data svim ovlašćenim službenicima kao i da bude na raspolaganju javnosti, brodovlasnicima i pomorcima.
2. Prilikom utvrđivanja politike kojom se određuju okolnosti u kojima se može zadržati brod prema stavu 6. Standarda A 5. 2. 1, nadležna vlast treba da uzme u obzir da, imajući u vidu kršenja navedena u stavu 6(b) Standarda A 5. 2. 1, ozbiljnost može biti posledica prirode predmetnog nedostatka. Ovo naročito može da bude važno u slučaju povrede osnovnih prava i načela ili prava zaposlenja pomoraca i socijalnih prava prema članovima III. i IV. Na primer, zaposlenje lica mlađeg od određenih godina starosti treba smatrati ozbiljnim kršenjem čak i ako postoji samo jedno takvo lice na brodu. U drugim slučajevima, treba uzeti u obzir broj različitih nedostataka utvrđenih tokom pojedine inspekcije, na primer, nekoliko nedostataka u pogledu smeštaja, hrane ili posluživanja hrane koji ne štete bezbednosti ili zdravlju treba nužno utvrditi pre nego što se počnu smatrati ozbiljnim kršenjem.
3. Članice treba da međusobno sarađuju u najvećoj mogućoj meri prilikom usvajanja međunarodno ugovorenih smernica o politici inspekcije, posebno onih koje se odnose na okolnosti koje opravdavaju zadržavanje broda.
Pravilo 5. 2. 2. - Postupci po prigovoru na kopnu
1. Svaka članica mora da obezbedi da pomorci na brodu koji su došli u luku na teritoriji članice a koji se pozivaju na kršenje zahteva ove Konvencije (uključujući prava pomoraca) imaju pravo da podnesu prigovor kako bi se omogućio brz i praktičan postupak naknade.
Standard A 5. 2. 2. - Postupci po prigovoru na kopnu
1. Prigovor pomorca koji se poziva na kršenje zahteva ove Konvencije (uključujući prava pomoraca) može se podneti ovlašćenom službeniku u luci u koju je pomorac stigao. U takvim slučajevima ovlašćeni službenik mora poduzeti početno istraživanje.
2. Kada je to odgovarajuće, imajući u vidu prirodu prigovora, početno istraživanje mora da razmotri da li su postupci po prigovoru na brodu, predviđeni prema Pravilu 5. 1. 5, bili izvršeni. Ovlašćeni službenik može da izvrši i detaljniju inspekciju u skladu sa Standardom A 5. 2. 1.
3. Ovlašćeni službenik mora da, kada je to prikladno, nastoji da pomogne rešavanju prigovora u okviru broda.
4. U slučaju da se istraživanjem ili inspekcijom predviđenom ovim Standardom otkrije neusklađenost koja spada u okvir stava 6. ovog Standarda, primeniće se odredbe tog stava.
5. Kada odredbe stava 4. ovog Standarda nisu primenjene, a prigovor nije rešen na nivou broda, ovlašćeni službenik mora da bez odlaganja obavesti državu zastave tražeći u propisanom roku savet i plan delovanja radi otklanjanja nedostataka.
6. Kada prigovor nije rešen nakon delovanja preduzetog u skladu sa stavom 5. ovog Standarda, država luke dostaviće kopiju izveštaja ovlašćenog službenika generalom direktoru. Uz izveštaj mora da budu priloženi svi odgovori primljeni u okviru propisanog roka od nadležne vlasti države zastave. Isto tako, moraju da budu obaveštene odgovarajuće organizacije brodovlasnika i pomoraca. Pored toga, država luke mora generalom direktoru redovno da podnosi statističke podatke i obaveštenja o rešenim prigovorima. Obe ove obaveze predviđene su da bi se, na osnovu takvih radnji, a koje se mogu smatrati odgovarajućim, omogućilo vođenje evidencije, kao i skrenula pažnja strankama, uključujući i organizacije brodovlasnika i pomoraca, koje mogu da budu zainteresovane da se posluže njima u odgovarajućim postupcima ostvarivanja naknade.
7. Treba da se preduzmu odgovarajući koraci radi zaštite tajnosti prigovora koje su podneli pomorci.
Smernica 5. 2. 2. - Postupci po prigovoru na kopnu
1. Kad ovlašćeni službenik postupa po prigovoru navedenom u Standardu A 5. 2. 2, on treba prvo da ispita da li je prigovor opšte prirode a odnosi se na sve pomorce na brodu ili neku kategoriju njih, ili se odnosi samo na slučaj pojedinog pomorca.
2. Ako je prigovor opšte prirode, treba razmotriti preduzimanje detaljnije inspekcije u skladu sa Standardom A 5. 2. 1.
3. Ako se prigovor odnosi na pojedini slučaj, tada treba razmotriti rezultate postupka za rešavanje tog prigovora na brodu. Ako takav postupak nije izvršen, ovlašćeni službenik treba da predloži podnosiocu prigovora da iskoristi priliku koju mu pruža jedan takav postupak. Treba da postoje dobri razlozi za razmatranje prigovora pre nego što se postupak po prigovoru izvrši na brodu. To mogu biti neprimeren ili preterano odložen unutrašnji postupak ili bojazan podnosioca prigovora od odmazde zbog uloženog prigovora.
4. U svakom istraživanju prigovora, ovlašćeni službenik treba da zapovedniku, brodovlasniku ili nekom drugom licu povezanom sa prigovorom pruži priliku da iznesu svoje mišljenje.
5. U slučaju da država zastave pokaže, u odgovoru na obaveštenja države luke u skladu sa stavom 5. Standarda A 5. 2. 2, da će ona raspraviti predmet i da ima efikasne postupke za tu svrhu, kao i da je podnela prihvatljiv plan delovanja, ovlašćeni službenik može da se uzdrži od daljeg mešanja povodom prigovora.
Pravilo 5. 3. - Obaveze podrške radu
Cilj: Obezbediti da svaka članica izvrši svoje obaveze prema ovoj Konvenciji koje se odnose na pribavljanje i zapošljavanje pomoraca i socijalnu zaštitu pomoraca
1. Bez uticaja na načelo odgovornosti članice za radne i životne uslove pomoraca na brodovima koji plove pod njenom zastavom, članica je odgovorna i za obezbeđenje izvršenja zahteva iz Konvencije koji se odnose na pribavljanje i zapošljavanje pomoraca i zaštitu socijalne sigurnosti pomoraca koji su njeni državljani, stanovnici ili su nastanjeni ili smešteni na njenoj teritoriji u obimu u kojem je takva odgovornost predviđena ovom Konvencijom.
2. Detaljniji zahtevi za primenu stava 1. ovog pravila nalaze se u Kodeksu.
3. Svaka članica dužna je da utvrdi efikasnu inspekciju i sistem praćenja radi izvršenja svojih obaveza u pogledu pribavljanja radne snage iz ove Konvencije.
4. Obaveštenje o sistemu navedenom u stavu 3. ovog Pravila, uključujući načine procene njegovog dejstva, mora da bude uključena u izveštaje članice prema članu 22. Ustava.
Standard A 5. 3. - Obaveze podrške radu
1. Svaka članica mora da sprovede zahteve ove Konvencije koji se primenjuju na rad i praksu službi za angažovanje i zapošljavanje pomoraca smeštenih na njihovoj teritoriji kroz sistem inspekcija, praćenja i zakonskih postupaka u slučaju kršenja koncesijskih i drugih radnih zahteva predviđenih u Standardu A 1. 4.
Smernica B 5. 3. - Obaveze podrške radu
1. Od privatnih službi za angažovanje i zapošljavanje pomoraca smeštenih na teritoriji članice koje angažuju pomorce za brodovlasnike, gde god da se oni nalaze, treba zahtevati da preuzmu obaveze i obezbede da brodovlasnici tačno ispune uslove iz ugovora o zaposlenju zaključene između njih i pomoraca.
Uslovi rada i života pomoraca koji moraju da budu podvrgnuti inspekciji i odobreni od strane države zastave pre izdavanja svedočanstva u skladu sa Standardom A 5. 1. 3. stav 1:
Najmanje godine života
Uverenja o zdravstvenom stanju
Osposobljenost pomoraca
Ugovori o zaposlenju pomoraca
Korišćenje odobrene ili ovlašćene ili regulisane privatne služe za angažovanje i zapošljavanje pomoraca
Sati rada ili odmora
Nivo brojnosti posade na brodu
Smeštaj
Brodske prostorije za odmor
Hrana i posluživanje
Zdravlje, bezbednost i sprečavanje nezgoda
Medicinska nega na brodu
Brodski postupak po prigovoru
Isplata plata
(Napomena: Ovo Svedočanstvo mora da ima priloženu Deklaraciju o ispunjavanju uslova rada pomoraca)
Izdato prema odredbama člana V i Poglavlja 5.
Konvencije o radu pomoraca, 2006
(u nastavku "Konvencija") prema ovlašćenju Vlade:
_______________________________________________________
(puni naziv države pod čijom zastavom je brod ovlašten ploviti)
od
_______________________________________________________
(puni naslov i adresa nadležne uprave ili priznate organizacije ovlašćene
prema odredbama ove Konvencije)
Pojedinosti o brodu
Ime broda ____________________________________________________________
Broj ili znak raspoznavanja _______________________________________________
Luka upisa ____________________________________________________________
Datum upisa ___________________________________________________________
Bruto tonaža [1] ______________________________________________________
IMO broj____________________________________________________________
Vrsta broda___________________________________________________________
Naziv i adresa brodovlasnika [2] ________________________________________
Ovim se potvrđuje:
1. Da je brod podvrgnut inspekciji i proveren u skladu sa odredbama Konvencije, kao i odredbama priložene deklaracije o ispunjavanju uslova rada pomoraca.
2. Da je utvrđeno da uslovi rada i života pomoraca, navedeni u Dodatku A5-I ove Konvencije, odgovaraju zahtevima prethodno navedene države koja je primenila Konvenciju. Ovi zahtevi ukratko su prikazani u Deklaraciji o ispunjavanju uslova rada pomoraca, Deo I.
Ovo Svedočanstvo važi do __________ uz uslov izvršenja inspekcije prema Standardu A 5. 1. 3. i A 5. 1. 4. ove Konvencije.
Ovo Svedočanstvo važi isključivo ako je uz nju priložena Deklaracija o ispunjavanju uslova rada pomoraca izdata u _______________ na dan._______________.
Datum završetka inspekcije na kojoj se zasniva ovo Svedočanstvo je __________
Izdato u _______________ dana _______________
Potpis ovlašćenog službenika koji je izdao Svedočanstvo
(Pečat ili žig uprave koja izdaje Svedočanstvo, kako je odgovarajuće)
Overa obavezne prelazne inspekcije i, ako se zahteva, svake druge inspekcije
Ovim se potvrđuje da je brod pregledan od strane inspekcije u skladu sa Standardom A 5. 1. 3. i A 5. 1. 4. ove Konvencije, kao i da uslovi rada i života pomoraca, navedeni u Dodatku A5-I ove Konvencije, odgovaraju zahtevima prethodno navedene države koja je primenila Konvenciju.
Prelazna inspekcija (između druge i treće godišnjice) |
Potpis _____________________________________ _____________________________________ _____________________________________ |
Dodatne overe (ako se zahtevaju)
Ovim se potvrđuje da je brod bio podvrgnut dodatnoj inspekciji radi provere da je trajno u skladu sa zahtevima kojima se primenjuje Konvencija, kako zahteva Standard A 3.1. stav 3. Konvencije (preregistracija ili značajne izmene smeštaja) ili iz drugih razloga.
Dodatna inspekcija |
Potpis _____________________________________ _____________________________________ _____________________________________ |
Dodatna inspekcija |
Potpis ____________________________________ ____________________________________ ____________________________________ |
Dodatna inspekcija |
Potpis _____________________________________ _____________________________________ _____________________________________ |
KONVENCIJA O RADU POMORACA, 2006
Deklaracija o ispunjavanju uslova rada pomoraca - Deo I
(Napomena: Ova Deklaracija mora da bude priložena uz brodsko Svedočanstvo o radu pomoraca)
Izdato na osnovu ovlašćenja: __________________________________________________
(upisati naziv ovlašćene uprave kako je utvrđeno u članu II stavu 1. (a) Konvencije)
Poštujući odredbe Konvencije o radu pomoraca, usvojene 2006. godine, sledeći naznačeni brod:
Ime broda |
IMO broj |
Bruto tonaža |
|
|
|
|
održavan je u skladu sa Standardom A 5.1.3. Konvencije.
Dole potpisani izjavljuje, u ime prethodno navedene ovlašćene uprave:
(a) da su odredbe Konvencije o radu pomoraca u potpunosti sadržane u nacionalnim zahtevima koji se nadalje navode;
(b) da su zahtevi sadržani u nacionalnim propisima koji se nadalje navode; objašnjenja, koja se odnose na te propise, su priloženi gde je to potrebno;
(c) detalji o suštinski jednakim zahtevima prema članu VI. st. 3. i 4, su predviđeni <prema predmetnim nacionalnim zahtevima navedenim u nastavku> <u odeljku koji je za to predviđen u nastavku> (precrtati nepotrebno)
(d) svako izuzeće dopušteno od ovlašćene uprave u skladu sa Poglavljem 3. je izričito naznačeno u odeljku koji je u nastavku predviđen za tu svrhu; i
(e) svaki zahtev koji se odnosi na vrstu broda prema nacionalnom zakonodavstvu naveden je i u predmetnom zahtevu.
1. Najniže godine života (Pravilo 1.1)
2. Uverenje o zdravstvenom stanju (Pravilo 1.2)
3. Osposobljenost pomoraca (Pravilo 1.3)
4. Ugovori o zaposlenju pomoraca (Pravilo 2.1)
5. Korišćenje odobrene ili ovlašćene ili regulisane privatne službe za angažovanje i zapošljavanje pomoraca (Pravilo 1.4)
6. Sati rada ili odmora (Pravilo 2.3)
7. Nivo brojnosti posade na brodu (Pravilo 2.7)
8. Smeštaj (Pravilo 3.1)
9. Brodske prostorije za odmor (Pravilo 3.1)
10. Hrana i posluživanje (Pravilo 3.2)
11. Zdravlje, bezbednost i sprečavanje nezgoda (Pravilo 4.3)
12. Zdravstvena nega na brodu (Pravilo 4.1)
13. Brodski postupak po prigovoru (Pravilo 5.1.5)
14. Isplata plata (Pravilo 2.2)
Ime ________________________________________________________________
Naslov _____________________________________________________________
Potpis _____________________________________________________________
Mesto ______________________________________________________________
Datum ______________________________________________________________
(Pečat ili žig uprave, kako je odgovarajuće)
Suštinski jednaki zahtevi
(Napomena: precrtati nepotrebno)
Sledeći suštinski jednaki zahtevi, kako je predviđeno članom VI, st. 3. i 4. Konvencije, osim gde je prethodno navedeno, upisani su (uneti opis ako je odgovarajuće):
Nijedan suštinski jednaki zahtev nije dopušten.
Ime ________________________________________________________________
Naslov _____________________________________________________________
Potpis _____________________________________________________________
Mesto ______________________________________________________________
Datum ______________________________________________________________
(Pečat ili žig uprave, kako je odgovarajuće)
Izuzeća
(Napomena: precrtati nepotrebno)
Sledeća izuzeća, dopuštena od strane ovlašćene uprave prema Poglavlju 3. Konvencije upisani su:
Nijedno izuzeće nije dopušteno.
Ime ________________________________________________________________
Naslov _____________________________________________________________
Potpis _____________________________________________________________
Mesto ______________________________________________________________
Datum _____________________________________________________________
(Pečat ili žig uprave, kako je odgovarajuće)
DEKLARACIJA O ISPUNJAVANJU USLOVA RADA POMORACA - DEO II
Mere prihvaćene u cilju obezbeđenja stalne usklađenosti između inspekcija
Sledeće mere su izabrane od strane brodovlasnika, navedenog u Svedočanstvu o radu pomoraca uz koju je ova Deklaracija priložena, radi obezbeđenja stalne usklađenosti između inspekcija.
(Ispod je potrebno navesti mere kojima se obezbeđuje usklađenost sa pojedinim stavovima iz Dela I)
1. Najniže godine života (Pravilo 1.1) [ ]
2. Uverenje o zdravstvenom stanju (Pravilo 1.2) [ ]
3. Osposobljenost pomoraca (Pravilo 1.3) [ ]
4. Ugovori o zaposlenju pomoraca (Pravilo 2.1) [ ]
5. Korišćenje odobrene ili ovlašćene ili regulisane privatne službe za angažovanje i zapošljavanje pomoraca (Pravilo 1.4) [ ]
6. Sati rada ili odmora (Pravilo 2.3) [ ]
7. Nivo brojnosti posade na brodu (Pravilo 2.7) [ ]
8. Smeštaj (Pravilo 3.1) [ ]
9. Brodske prostorije za odmor (Pravilo 3.1) [ ]
10. Hrana i posluživanje (Pravilo 3.2) [ ]
11. Zdravlje, bezbednost i sprečavanje nezgoda (Pravilo 4.3) [ ]
12. Zdravstvena nega na brodu (Pravilo 4.1) [ ]
13. Brodski postupak po prigovoru (Pravilo 5.1.5) [ ]
14. Isplata plata (Pravilo 2.2) [ ]
Ovim potvrđujem da su prethodno navedene mere izabrane radi obezbeđenja stalne usklađenosti, između inspekcija, kao i da su u skladu sa zahtevima navedenim u Delu I.
Naziv brodovlasnika [3] ________________________________________________
Adresa kompanije ____________________________________________________
Ime ovlašćenog potpisnika _____________________________________________
Naslov _____________________________________________________________
Potpis ovlašćenog potpisnika ___________________________________________
Datum _____________________________________________________________
(Pečat ili žig ovlašćenog potpisnika)
Prethodno navedene mere pregledane su od strane (upisati ime ovlašćene uprave ili priznate organizacije), i nakon inspekcije broda, utvrđeno je da zadovoljavaju cilj utvrđen prema Standardu A 5. 1. 3. stavu 10(b), kao mere kojima je cilj da obezbede početnu i stalnu usklađenost sa zahtevima navedenim u Delu I. ove Deklaracije.
Ime ________________________________________________________________
Naslov _____________________________________________________________
Adresa _____________________________________________________________
Potpis ______________________________________________________________
Mesto ______________________________________________________________
(Pečat ili žig uprave, kako je odgovarajuće)
PRIVREMENO SVEDOČANSTVO O RADU POMORACA
Izdato prema odredbama člana V i Poglavlja 5.
Konvencije o radu pomoraca, 2006
(u nastavku "Konvencija")
prema ovlašćenju Vlade:
____________________________________________________________________
(puni naziv države pod čijom zastavom je brod ovlašćen da plovi)
od __________________________________________________________________
(puni naslov i adresa ovlašćene uprave ili priznate organizacije ovlašćene prema odredbama ove Konvencije)
Pojedinosti o brodu
Ime broda ____________________________________________________________
Broj ili znak raspoznavanja _______________________________________________
Luka upisa ___________________________________________________________
Datum upisa __________________________________________________________
Bruto tonaža [4] _______________________________________________________
IMO broj _____________________________________________________________
Vrsta broda ___________________________________________________________
Naziv i adresa brodovlasnika [5] __________________________________________
Ovim se potvrđuje, za svrhu Standarda A 5. 1. 3. stav VII Konvencije:
(a) Da je brod podvrgnut inspekciji, koliko je to bilo razumno i praktično, prema popisu navedenom u Dodatku A5-I Konvencije, uzevši pritom u obzir proveru tačaka navedenih u nastavku pod (b), (c) i (d);
(b) Da je brodovlasnik pokazao ovlašćenoj upravi ili priznatoj organizaciji da brod ima na odgovarajuće postupke usklađene sa Konvencijom;
(c) Da je zapovednik upoznat sa zahtevima Konvencije, kao i sa odgovornostima za njenu primenu; i
(d) Da su potrebni podaci dostavljeni ovlašćenoj upravi ili priznatoj organizaciji u cilju izrade Deklaracije o ispunjavanju uslova rada pomoraca.
Ovo Svedočanstvo važi do _______________ uz uslov izvršenja inspekcije prema Standardu A 5. 1. 3. i A 5. 1. 4.
Datum završetka inspekcije na kojem se zasniva ovo Svedočanstvo je _______________________________________________________________________
Izdato u _______________ dana _______________
Potpis ovlašćenog službenika koji je izdao Svedočanstvo
_____________________________________________________________________
(Pečat ili žig uprave koja izdaje Svedočanstvo, kako je odgovarajuće)
Opšta područja koja su podložna detaljnoj inspekciji ovlašćenog službenika u luci članice koja vrši nadzor države luke u skladu sa Standardom A 5.2 1:
Najmanje godine života
Uverenje o zdravstvenom stanju
Osposobljenost pomoraca
Ugovori o zapošljavanju pomoraca
Korištenje koncesijske ili potvrđene ili regulisane privatne službe za angažovanje i zapošljavanje pomoraca
Sati rada ili odmora
Nivo brojnosti posade na brodu
Smeštaj
Brodske prostorije za odmor
Hrana i posluživanje
Zdravlje, bezbednost i sprečavanje nezgoda
Zdravstvena nega na brodu
Brodski postupak po prigovoru
Isplata plata
Vidi Smernice B 5.1.3.
Konvencija o radu pomoraca, 2006
Deklaracija o ispunjavanju uslova rada pomoraca - Deo I.
(Napomena: Ova Deklaracija mora da bude priložena uz brodsko Svedočanstvo o radu pomoraca)
Izdato na osnovu ovlašćenja Ministarstva pomorskog transporta xxxxx
Poštujući odredbe Konvencije o radu pomoraca, 2006, sledeći naznačeni brod:
Ime broda |
IMO broj |
Bruto tonaža |
|
M.S. PRIMER |
12345 |
1,000 |
koji je održavan u skladu sa Standardom A 5.1.3. Konvencije.
Dole potpisani izjavljuje, u ime prethodno navedene ovlašćene uprave:
(a) da su odredbe Konvencije o radu pomoraca u potpunosti sadržane u zahtevima odobrenim od nadležnog državnog organa koji se nadalje navode;
(b) da su i zahtevi sadržani u nacionalnim propisima koji se nadalje navode; objašnjenja koja se odnose na te propise su priloženi gde je to potrebno;
(c) detalji o suštinski jednakim zahtevima prema članu VI, st. 3. i 4, su predviđeni <prema predmetnim zahtevima navedenim u nastavku> <u odeljku koji je za to predviđen u nastavku> (precrtati nepotrebno)
(d) svako izuzeće dopušteno od ovlašćene uprave u skladu sa Poglavljem 3. izričito je naznačeno u odeljku koji je u nastavku predviđen za tu svrhu; i
(e) svaki zahtev koji se odnosi na vrstu broda prema nacionalnom zakonodavstvu takođe je naveden u predmetnom zahtevu.
1. Najniže godine života (Pravilo 1.1)
Pomorski zakon, br. 123 iz 1905. godine, kako je izmenjen i dopunjen ("Zakon"). Poglavlje X: Pomorski propisi ("Propisi"), 2006. godine, Odredbe 1111-1222
Najniže godine života određene su u Konvenciji.
"Noć" označava period od 9 sati uveče do 6 sati ujutro, osim ako Ministarstvo pomorskog transporta ("Ministarstvo") ne odobri neki drugi period.
Primeri opasnog rada dopuštenog za lica od 18 godina ili starija naveden je u priloženoj Tabeli 1. U slučaju teretnih brodova, nijedno lice mlađe od 18 godina ne sme da radi u prostorima označenim na brodskom planu (priloženom uz ovu Deklaraciju) kao "opasna područja".
2. Uverenja o zdravstvenom stanju (Pravilo 1.2)
Zakon, Poglavlje XI: Pravila, Odredbe 1223-1233
Uverenja o zdravstvenom stanju moraju da odgovaraju zahtevima STCW konvencije gde je to odgovarajuće; u svim drugim slučajevima primenjuju se zahtevi STCW konvencije uz potrebna prilagođavanja.
Osposobljeni okulisti na popisu odobrenom od Ministarstva smeju da izdaju ovlašćenja koja se odnose na vid.
Zdravstveni pregledi slede ILO/WHO Smernice spomenute u Smjernicama B 1.2.1.
Deklaracija o ispunjavanju uslova rada pomoraca - Deo II.
Mere prihvaćene u cilju obezbeđenja stalne usklađenosti između inspekcija
Sledeće mere izabrane su od strane brodovlasnika, navedenog u Svedočanstvu o radu pomoraca uz koju je ova Deklaracija priložena, radi obezbeđenja stalne usklađenosti između inspekcija.
(Ispod treba navesti mere kojima se obezbeđuje usklađenost sa pojedinim stavovima iz Dela I)
1. Najniže godine života (Pravilo 1.1) [X]
Datum rođenja svakog pomorca upisan je uz njegovo/njeno ime na popisu posade.
Popis je proveren na početku svakog putovanja od strane zapovednika ili oficira koji radi u njegovo ili njeno ime ("ovlašćeni oficir") i koji je dužan da upiše datum provere.
Svaki pomorac mlađi od 18 godina u trenutku zaposlenja prima obaveštenje o zabrani noćnog rada ili rada izričito navedenog kao opasnog (vidi Deo 1, odeljak 1 prethodno) kao i bilo kojeg drugog opasnog rada, uz zahtev da se posavetuje sa ovlašćenim oficirom u slučaju sumnje. Primer obaveštenja, sa potpisom pomorca u rubrici "Primio i pročitao", kao i s datumom potpisa čuva ovlašćeni oficir.
2. Uverenje o zdravstvenom stanju (Pravilo 1.2) [X]
Uverenja o zdravstvenom stanju čuvaju se pod posebnom pažnjom ovlašćenog oficira, zajedno sa popisom, pripremljenim u okviru odgovornosti ovlašćenog oficira, kao i navodeći za svakog člana posade zadatke pomorca, datum tekućeg uverenja o zdravstvenom stanju, kao i zdravstveno stanje upisano na predmetnom svedočanstvu.
U svakom slučaju moguće sumnje da li je pomorac medicinski spreman za pojedini posao ili poslove, ovlašćeni oficir će se konsultovati sa lekarom pomorca ili drugim osposobljenim lekarom, kao i ukratko zabeležiti zaključke lekara kao i njegovo ime, telefonski broj i datum konsultacija.
[1] Za brodove na koje se primenjuje privremeni sistem baždarenja prihvaćen od IMO-a, bruto tonaža je ona upisana i rubriku NAPOMENE Međunarodnog svedočanstva o baždarenju (1969). Vidi član II. stav 1(c) Konvencije.
[2] Brodovlasnik označava vlasnika broda, ili bilo koju drugu organizaciju ili lice, kao što su menadžer, agent ili zakupoprimac broda bez posade, koji su preuzeli dužnosti i odgovornost za rad broda od brodovlasnika u skladu sa ovom Konvencijom i to bez obzira da li obavlja neka druga organizacija ili lice određene dužnosti ili odgovornosti u ime brodovlasnika. Vidi član II. stav 1(j) Konvencije.
[3] Brodovlasnik označava vlasnika broda, ili bilo koju drugu organizaciju ili lice, kao što su menadžer, agent ili zakupoprimac broda bez posade, koji su preuzeli dužnosti i odgovornost za rad broda od brodovlasnika u skladu sa ovom Konvencijom i to bez obzira da li obavlja neka druga organizacija ili lice određene dužnosti ili odgovornosti u ime brodovlasnika. Vidi član II. stav 1(j) Konvencije.
[4] Za brodove na koje se primenjuje privremeni sistem baždarenja prihvaćen od IMO-a, bruto tonaža je ona upisana i rubriku NAPOMENE Međunarodnog svedočanstva o baždarenju (1969). Vidi član II. stav 1(c) Konvencije.
[5] Brodovlasnik označava vlasnika broda, ili bilo koju drugu organizaciju ili lice, kao što su menadžer, agent ili zakupoprimac broda bez posade, koji su preuzeli dužnosti i odgovornost za rad broda od brodovlasnika u skladu sa ovom Konvencijom i to bez obzira da li obavlja neka druga organizacija ili lice određene dužnosti ili odgovornosti u ime brodovlasnika. Vidi član II. stav 1(j) Konvencije.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".