ZAKONO UREĐENJU SUDOVA("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 104/2009, 101/2010 i 31/2011 - dr. zakon) |
NAČELA
Sudovi su samostalni i nezavisni državni organi koji štite slobode i prava građana, zakonom utvrđena prava i interese pravnih subjekata i obezbeđuju ustavnost i zakonitost.
Sudovi sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, kada je to predviđeno zakonom, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora.
Sudovi se osnivaju i ukidaju zakonom.
Ne mogu se osnivati privremeni, preki ili vanredni sudovi.
Za osnivanje mirovnih veća, arbitraža i drugih izabranih sudova važe posebni propisi.
Sudska vlast pripada sudovima i nezavisna je od zakonodavne i izvršne vlasti.
Sudske odluke su obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole.
Sudsku odluku može preispitivati samo nadležni sud u zakonom propisanom postupku.
Svako je dužan da poštuje izvršnu sudsku odluku.
Sudska nadležnost određuje se Ustavom i zakonom.
Sud ne može odbiti da postupa i odlučuje u stvari za koju je nadležan.
Sudija koji sudi određuje se nezavisno od toga ko su stranke i kakve su okolnosti pravne stvari.
Samo sudska vlast može sudijama da raspoređuje predmete, po unapred utvrđenim pravilima.
Zabranjeno je korišćenje javnog položaja, sredstava javnog obaveštavanja i bilo koje javno istupanje kojim se neprimereno utiče na tok i ishod sudskog postupka.
Zabranjen je i svaki drugi uticaj na sud i pritisak na učesnike u postupku.
Raspravljanje pred sudom je javno i može se ograničiti samo zakonom, u skladu sa Ustavom.
Stranka i drugi učesnik u sudskom postupku imaju pravo pritužbe na rad suda kad smatraju da se postupak odugovlači, da je nepravilan ili da postoji bilo kakav nedozvoljen uticaj na njegov tok i ishod.
Sudovi su dužni da jedni drugima ukazuju pravnu pomoć, a drugi državni organi i organizacije da sudovima ukazuju pravnu pomoć i dostavljaju potrebne podatke.
Sudovi mogu drugim državnim organima da dostave spise i isprave, odnosno njihove kopije, potrebne za vođenje postupka samo kad se time ne ometa sudski postupak.
Obeležja državne vlasti, službena upotreba jezika i pisma
Sud ima pečat koji sadrži naziv i sedište suda i naziv i grb Republike Srbije, u skladu sa posebnim zakonima.
Naziv i sedište suda i naziv, grb i zastava Republike Srbije ističu se na vidnom mestu sudske zgrade.
Zastava i grb Republike Srbije ističu se i u sudnici.
U sudovima u Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćiriličko pismo.
U sudovima, odeljenjima izvan sedišta sudova i sudskim jedinicama u službenoj upotrebi su i drugi jezici i pisma, u skladu sa zakonom.
SPOLJAŠNJE UREĐENJE SUDOVA
Sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije.
Sudska vlast u Republici Srbiji pripada sudovima opšte i posebne nadležnosti.
Sudovi opšte nadležnosti su osnovni sudovi, viši sudovi, apelacioni sudovi i Vrhovni kasacioni sud.
Sudovi posebne nadležnosti su privredni sudovi, Privredni apelacioni sud, prekršajni sudovi, Viši prekršajni sud i Upravni sud.
Vrhovni kasacioni sud je najviši sud u Republici Srbiji.
Sedište Vrhovnog kasacionog suda je u Beogradu.
Ostali sudovi republičkog ranga
Privredni apelacioni sud, Viši prekršajni sud i Upravni sud osnivaju se za teritoriju Republike Srbije, sa sedištima u Beogradu.
Viši prekršajni sud i Upravni sud mogu imati odeljenja izvan sedišta, u skladu sa zakonom, u kojem trajno sude i preduzimaju ostale sudske radnje.
Osnovni, viši, apelacioni, privredni i prekršajni sudovi
Osnovni sud osniva se za teritoriju grada, odnosno jedne ili više opština, a viši sud za područje jednog ili više osnovnih sudova.
Privredni sud osniva se za teritoriju jednog ili više gradova, odnosno više opština.
Apelacioni sud osniva se za područje više viših sudova.
Prekršajni sud osniva se za teritoriju grada, odnosno jedne ili više opština.
Osnivanje, sedišta i područja osnovnih, viših, apelacionih, privrednih i prekršajnih sudova uređuju se posebnim zakonom.
Odeljenja prekršajnih sudova i sudske jedinice osnovnih i privrednih sudova određuju se posebnim zakonom.
Vrhovni kasacioni sud je neposredno viši sud za Privredni apelacioni sud, Viši prekršajni sud, Upravni sud i apelacioni sud.
Apelacioni sud je neposredno viši sud za viši sud i osnovni sud, Privredni apelacioni sud je neposredno viši sud za privredni sud, a Viši prekršajni sud je neposredno viši sud za prekršajni sud.
Viši sud je neposredno viši sud za osnovni sud kada je to određeno ovim zakonom, kao i za pitanja unutrašnjeg uređenja sudova i primene Zakona o sudijama.
II PROSTIRANJE NADLEŽNOSTI I STALNOST SUDA
1. Prostiranje nadležnosti suda
Sedište i područje suda
Sedište suda je u zgradi gde je sud.
Područje suda je teritorija na kojoj se prostire nadležnost suda.
Mesto preduzimanja sudskih radnji
Sudske radnje preduzimaju se u sedištu suda, a izvan sedišta - samo kad je to zakonom određeno.
Osnovni sud, viši i prekršajni sud može izvan svog sedišta da održava sudske dane.
Sudski dani
Za vreme sudskih dana sud iz člana 17. stav 2. ovog zakona sudi i preduzima druge sudske radnje.
Mesto, dan i vreme održavanja sudskih dana određuje predsednik suda, u skladu sa Sudskim poslovnikom.
Sudski dani oglašavaju se u mestu u kome se održavaju.
Odeljenje izvan sedišta prekršajnog suda, odnosno sudske jedinice izvan sedišta osnovnog i privrednog suda
Prekršajni sud može imati odeljenje izvan svog sedišta u kojem sudi i preduzima druge sudske radnje.
Odeljenje izvan sedišta prekršajnog suda određuje se za teritoriju grada, odnosno jedne ili više opština sa područja suda.
Osnovni i privredni sud može imati sudsku jedinicu izvan svog sedišta u kojoj sudi i preduzima druge sudske radnje.
Sudska jedinica izvan sedišta osnovnog i privrednog suda određuje se za teritoriju grada, odnosno jedne ili više opština sa područja suda.
Vreme preduzimanja sudskih radnji
Sudske radnje preduzimaju se svakog radnog dana, a radnje koje ne trpe odlaganje i u vreme i u dane kada sud ne radi.
Sudskim poslovnikom se određuju sudske radnje koje se preduzimaju u vreme i u dane kad se ne radi.
Sudskim poslovnikom određuje se koje se sudske radnje preduzimaju u sudskim jedinicama izvan sedišta osnovnih i privrednih sudova.
Poštovanje radnog vremena
Sudije i sudsko osoblje dužni su da poštuju radno vreme i pravila ponašanja u sudu, u skladu sa Sudskim poslovnikom.
U slučaju sprečenosti za rad sudija je dužan da o razlozima sprečenosti obavesti predsednika suda u roku od 24 sata od nastanka razloga.
U slučaju sprečenosti za rad sudsko osoblje je dužno da o razlozima sprečenosti obavesti neposredno pretpostavljenog u roku od 24 sata od nastanka razloga.
NADLEŽNOST SUDOVA
Osnovni sud u prvom stepenu sudi za krivična dela za koja je kao glavna kazna predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do deset i deset godina ako za pojedina od njih nije nadležan drugi sud i odlučuje o molbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za krivična dela iz svoje nadležnosti.
Osnovni sud u prvom stepenu sudi u građanskopravnim sporovima ako za pojedine od njih nije nadležan drugi sud i vodi izvršne i vanparnične postupke za koje nije nadležan neki drugi sud.
Osnovni sud u prvom stepenu sudi u stambenim sporovima; sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa; o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa; o naknadi štete koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom; sporovima povodom zadovoljavanja stambenih potreba na osnovu rada.
Osnovni sud pruža građanima pravnu pomoć, međunarodnu pravnu pomoć ako nije nadležan drugi sud i vrši druge poslove određene zakonom.
Zakonom se može predvideti da u određenim vrstama pravnih stvari postupaju samo neki osnovni sudovi sa područja istog višeg suda.
Viši sud u prvom stepenu:
1. sudi za krivična dela za koja je kao glavna kazna predviđena kazna zatvora preko deset godina;
2. sudi za krivična dela protiv Vojske Srbije; odavanje državne tajne; pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja; izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti; povreda teritorijalnog suvereniteta; udruživanje radi protivustavne delatnosti; organizovanje i podsticanje na izvršenje genocida i ratnih zločina; povreda ugleda Republike Srbije; povreda ugleda strane države ili međunarodne organizacije; pranje novca; odavanje službene tajne; kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika; ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja; ubistvo na mah; silovanje; obljuba nad nemoćnim licem; obljuba zloupotrebom položaja; otmica; trgovina maloletnim licima radi usvojenja; nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi; primanje mita;
3. sudi u krivičnom postupku prema maloletnicima;
4. odlučuje o molbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za krivična dela iz svoje nadležnosti;
5. odlučuje o zahtevima za rehabilitaciju;
6. odlučuje o zabrani rasturanja štampe i širenja informacija sredstvima javnog informisanja.
7. sudi u građanskopravnim sporovima kad vrednost predmeta spora omogućuje izjavljivanje revizije; u sporovima o osporavanju ili utvrđivanju očinstva i materinstva; o autorskim i srodnim pravima, zaštiti i upotrebi pronalazaka, modela, uzoraka, žigova i oznaka geografskog porekla ako nije nadležan drugi sud; u sporovima o objavljivanju ispravke informacije i odgovora na informaciju, zbog povrede zabrane govora mržnje, zaštite prava na privatni život, odnosno prava na lični zapis, propuštanja objavljivanja informacije i naknadi štete u vezi sa objavljivanjem informacije;
8. sudi u sporovima povodom štrajka; povodom kolektivnih ugovora ako spor nije rešen pred arbitražom; povodom obaveznog socijalnog osiguranja ako nije nadležan drugi sud; povodom matične evidencije; povodom izbora i razrešenja organa pravnih lica ako nije nadležan drugi sud;
Viši sud u drugom stepenu odlučuje o žalbama na odluke osnovnih sudova:
1. o određivanju mera obezbeđenja prisustva okrivljenog;
2.* na rešenja u građanskopravnim sporovima; na presude u sporovima male vrednosti; u vanparničnim postupcima.
Viši sud vodi postupak za izručenje okrivljenih i osuđenih lica, pruža međunarodnu pravnu pomoć u postupcima za krivična dela iz svoje nadležnosti, izvršava krivičnu presudu inostranog suda, odlučuje o priznanju i izvršenju stranih sudskih i arbitražnih odluka ako nije nadležan drugi sud, odlučuje o sukobu nadležnosti osnovnih sudova sa svog područja i vrši druge poslove određene zakonom.
3. Nadležnost apelacionog suda
Apelacioni sud odlučuje o žalbama:
1. na odluke viših sudova;
2. na odluke osnovnih sudova u krivičnom postupku, ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud;
3. na presude osnovnih sudova u građanskopravnim sporovima, ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud.
Apelacioni sud odlučuje o sukobu nadležnosti nižih sudova sa svog područja ako za odlučivanje nije nadležan viši sud, o prenošenju nadležnosti osnovnih i viših sudova kad su sprečeni ili ne mogu da postupaju u nekoj pravnoj stvari i vrši druge poslove određene zakonom.
Privredni sud u prvom stepenu sudi:
1. u sporovima između domaćih i stranih privrednih društava, preduzeća, zadruga i preduzetnika i njihovih asocijacija (privredni subjekti), u sporovima koji nastanu između privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata, pa i kad je u navedenim sporovima jedna od stranaka fizičko lice ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparničarstva;
2. u sporovima o autorskim i srodnim pravima i zaštiti i upotrebi pronalazaka, modela, uzoraka, žigova i oznaka geografskog porekla kad nastanu između subjekata iz tačke 1. ovog stava; u sporovima povodom izvršenja i obezbeđenja iz nadležnosti privrednih sudova, a u sporovima povodom odluka izabranih sudova samo kad su donete u sporovima iz tačke 1. ovog stava;
3. u sporovima koji proizlaze iz primene Zakona o privrednim društvima ili primene drugih propisa o organizaciji i statusu privrednih subjekata, kao i u sporovima o primeni propisa o privatizaciji;
4. u sporovima o stranim ulaganjima; o brodovima i vazduhoplovima, plovidbi na moru i unutrašnjim vodama i sporovima u kojima se primenjuju plovidbeno i vazduhoplovno pravo, izuzev sporova o prevozu putnika; o zaštiti firme; povodom upisa u sudski registar; povodom stečaja i likvidacije.
Privredni sud u prvom stepenu vodi postupak za upis u sudski registar pravnih lica i drugih subjekata ako za to nije nadležan drugi organ; vodi postupak stečaja i reorganizacije; određuje i sprovodi izvršenje na osnovu verodostojnih isprava kada se odnose na lica iz tačke 1. stava 1. ovog člana, određuje i sprovodi izvršenje i obezbeđenje odluka privrednih sudova, a odluka izabranih sudova samo kad su donete u sporovima iz tačke 1. stava 1. ovog člana; odlučuje o priznanju i izvršenju stranih sudskih i arbitražnih odluka donetih u sporovima iz tačke 1. stava 1. ovog člana; određuje i sprovodi izvršenje i obezbeđenje na brodovima i vazduhoplovima; vodi vanparnične postupke koji proizlaze iz primene Zakona o privrednim društvima.
Privredni sud u prvom stepenu odlučuje o privrednim prestupima i s tim u vezi o prestanku zaštitne mere ili pravne posledice osude.
Privredni sud vrši i druge poslove određene zakonom.
5. Nadležnost Privrednog apelacionog suda
Privredni apelacioni sud odlučuje o žalbama na odluke privrednih sudova i drugih organa, u skladu sa zakonom.
Privredni apelacioni sud odlučuje o sukobu nadležnosti i o prenošenju nadležnosti privrednih sudova, utvrđuje pravne stavove radi jedinstvene primene zakona iz nadležnosti privrednih sudova i vrši druge poslove određene zakonom.
6. Nadležnost prekršajnog suda
Prekršajni sud u prvom stepenu sudi u prekršajnim postupcima ako nije nadležan organ uprave, odlučuje o žalbama na odluke koje u prekršajnom postupku donose organi uprave i vrši druge poslove određene zakonom.
7. Nadležnost Višeg prekršajnog suda
Viši prekršajni sud odlučuje o žalbama na odluke prekršajnih sudova, o sukobu i prenošenju mesne nadležnosti prekršajnih sudova i vrši druge poslove određene zakonom.
Upravni sud sudi u upravnim sporovima.
Upravni sud vrši i druge poslove određene zakonom.
9. Nadležnost Vrhovnog kasacionog suda
Nadležnost u suđenju
Vrhovni kasacioni sud odlučuje o vanrednim pravnim sredstvima izjavljenim na odluke sudova Republike Srbije i u drugim stvarima određenim zakonom.
Vrhovni kasacioni sud odlučuje o sukobu nadležnosti između sudova, ako za odlučivanje nije nadležan drugi sud, kao i o prenošenju nadležnosti sudova radi lakšeg vođenja postupka ili drugih važnih razloga.
Nadležnost izvan suđenja
Vrhovni kasacioni sud utvrđuje načelne pravne stavove radi jedinstvene sudske primene prava; razmatra primenu zakona i drugih propisa i rad sudova; imenuje sudije Ustavnog suda, daje mišljenje o kandidatu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda i vrši druge nadležnosti određene zakonom.
Sastav veća
Ako zakonom nije drukčije određeno, Vrhovni kasacioni sud o pravnim sredstvima odlučuje u veću od troje sudija.
Objavljivanje odluka Vrhovnog kasacionog suda
Odluke Vrhovnog kasacionog suda bitne za praksu sudova i svi načelni pravni stavovi objavljuju se u posebnoj zbirci.
Sve odluke Vrhovnog kasacionog suda iz člana 30. stav 1. ovog zakona objavljuju se na veb-stranici Vrhovnog kasacionog suda.
UNUTRAŠNJE UREĐENJE SUDA
Pošto pribavi mišljenje sudija, predsednik suda pismeno utvrđuje raspored poslova za narednu godinu i saopštava ga na sednici svih sudija do 1. decembra. Godišnji raspored poslova sudija utvrđuje se prema pravnoj oblasti u kojoj sudija postupa.
Na godišnji raspored poslova sudija može izjaviti prigovor u roku od tri dana od dana saopštavanja na sednici svih sudija.
O prigovoru sudije odlučuje predsednik neposredno višeg suda u roku od osam dana od dana podnošenja prigovora.
O prigovoru sudije na godišnji raspored poslova u Vrhovnom kasacionom sudu, odlučuje Opšta sednica.
II SUDSKO ODELJENJE I SEDNICA SVIH SUDIJA
Obrazovanje i rukovođenje
Sudska odeljenja postoje u sudovima u kojima više veća ili sudija pojedinaca postupa u istoj pravnoj oblasti.
Sudskim odeljenjem rukovodi predsednik odeljenja, koga po pribavljenom mišljenju sudija odeljenja postavlja predsednik suda.
Delokrug
Na sednici sudskog odeljenja razmatra se rad odeljenja, pravna pitanja, načini poboljšanja rada i stručnosti sudija, sudijskih pomoćnika i sudijskih pripravnika i druga pitanja od značaja za odeljenje.
Odeljenja apelacionog suda, Privrednog apelacionog suda i Višeg prekršajnog suda razmatraju i pitanja važna za rad područnih sudova.
Sazivanje sednice i rukovođenje sednicom
Sednicu sudskog odeljenja mogu sazvati predsednik odeljenja ili predsednik suda.
Predsednik suda uvek može da učestvuje u radu i odlučivanju sednice odeljenja.
Odeljenje sudske prakse postoji u sudu s većim brojem sudija, u skladu sa Sudskim poslovnikom.
Odeljenje sudske prakse prati i proučava praksu sudova i međunarodnih sudskih organa i obaveštava sudije, sudijske pomoćnike i sudijske pripravnike o pravnim shvatanjima sudova.
Odeljenjem sudske prakse rukovodi sudija koga određuje predsednik suda.
3. Posebna odeljenja u višim, apelacionim, prekršajnim sudovima i Višem prekršajnom sudu
U višim i apelacionim sudovima postoje odeljenja za krivične postupke protiv maloletnika i za radne sporove.
U pojedinim višim i apelacionim sudovima mogu se obrazovati odeljenja za krivična dela protiv Vojske Srbije, za krivična dela organizovanog kriminala, ratnih zločina i visokotehnološkog kriminala, u skladu sa zakonom.
U prekršajnim sudovima i Višem prekršajnom sudu mogu se obrazovati odeljenja za vođenje prekršajnog postupka za prekršaje iz oblasti javnih prihoda, carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja, u skladu sa Sudskim poslovnikom.
4. Zajednička sednica odeljenja
Zajednička sednica odeljenja saziva se kad je za razmatranje pravnog pitanja potrebna saradnja najmanje dva odeljenja.
Zajedničku sednicu sazivaju zajedno predsednici odeljenja ili predsednik suda, a njome rukovodi predsednik suda ili predsednik odeljenja u čijem je delokrugu pitanje koje se razmatra.
Na sednici svih sudija razmatraju se izveštaji o radu suda i sudija, odlučuje o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti zakona i zakonitosti propisa i drugih opštih akata, razmatra primena propisa kojima se uređuju pitanja iz delokruga sudova, daje mišljenje o kandidatima za sudije i sudije porotnike i odlučuje o drugim pitanjima važnim za ceo sud.
Sednicom svih sudija rukovodi predsednik suda, a saziva je po potrebi, odnosno na zahtev sudskog odeljenja ili najmanje trećine svih sudija.
III UNUTRAŠNJE UREĐENJE VRHOVNOG KASACIONOG SUDA
1. Odeljenja u Vrhovnom kasacionom sudu
Vrhovni kasacioni sud može imati odeljenja u skladu sa Poslovnikom o uređenju i radu Vrhovnog kasacionog suda.
2. Sednica odeljenja Vrhovnog kasacionog suda
Sednica odeljenja Vrhovnog kasacionog suda razmatra pitanja iz delokruga sudskih odeljenja.
Sednica odeljenja saziva se i ako između pojedinih veća nastane nesaglasnost u primeni propisa ili ako jedno veće odstupi od pravnog shvatanja prihvaćenog u svojoj praksi ili od pravnog shvatanja koje su prihvatila sva veća.
Pravno shvatanje usvojeno na sednici odeljenja obavezuje sva veća u sastavu odeljenja.
3. Opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda
Delokrug
Opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda usvaja načelne pravne stavove; razmatra primenu zakona i drugih propisa i rad sudova; imenuje sudije Ustavnog suda; daje mišljenje o kandidatu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda; donosi Poslovnik o uređenju i radu Vrhovnog kasacionog suda i vrši druge poslove određene zakonom i Poslovnikom o uređenju i radu Vrhovnog kasacionog suda.
Opšta sednica razmatra i ostala pitanja iz delokruga sednice svih sudija.
Usvajanje načelnih pravnih stavova
Opšta sednica saziva se i kad između veća iz različitih odeljenja ili između različitih odeljenja nastane nesaglasnost u primeni propisa, kad se u jednom odeljenju odstupi od načelnog pravnog stava ili kad na sednici odeljenja ne može da se usvoji pravno shvatanje.
Načelni pravni stav usvojen na Opštoj sednici obavezuje sva veća i odeljenja Vrhovnog kasacionog suda i može da se izmeni samo na Opštoj sednici.
Sastav i odlučivanje
Opštu sednicu čine predsednik i sudije Vrhovnog kasacionog suda.
Za punovažno odlučivanje na Opštoj sednici potrebno je učešće većine sudija od ukupnog broja sudija.
Odluke se donose većinom glasova prisutnih sudija Vrhovnog kasacionog suda.
Sazivanje sednice i rukovođenje sednicom
Opštu sednicu saziva predsednik suda, po potrebi, odnosno na zahtev sudskog odeljenja ili najmanje trećine svih sudija.
Opštom sednicom rukovodi predsednik Vrhovnog kasacionog suda.
Delokrug
Vrhovni kasacioni sud ima Sekretarijat.
Sekretarijat pomaže predsedniku suda u sudskoj upravi, obavlja administrativne poslove za Opštu sednicu i vrši druge poslove koji su mu Poslovnikom o uređenju i radu Vrhovnog kasacionog suda stavljeni u delokrug.
Sekretar
Sekretarijatom rukovodi sekretar suda, koga na predlog predsednika suda postavlja Opšta sednica.
Sekretar Vrhovnog kasacionog suda ima status državnog službenika na položaju.
Sekretar Vrhovnog kasacionog suda mora da ispunjava uslove za sudiju apelacionog suda.
5. Poslovnik Vrhovnog kasacionog suda
Vrhovni kasacioni sud ima poslovnik kojim se detaljnije propisuje unutrašnje uređenje i rad suda.
Poslovnik o uređenju i radu Vrhovnog kasacionog suda objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Poslovi koji čine sudsku upravu
Sudsku upravu čine poslovi koji služe vršenju sudske vlasti, pre svega: uređivanje unutrašnjeg poslovanja u sudu; pozivanje i raspoređivanje sudija porotnika; poslovi vezani za stalne sudske veštake i tumače; razmatranje pritužbi i predstavki; vođenje statistika i izrada izveštaja; izvršenje krivičnih i prekršajnih sankcija; finansijsko i materijalno poslovanje suda i overa isprava namenjenih upotrebi u inostranstvu.
Sudska uprava detaljnije se uređuje Sudskim poslovnikom.
Prava i obaveze predsednika suda
Predsednik suda predstavlja sud, rukovodi sudskom upravom i odgovoran je za pravilan i blagovremen rad suda.
Predsednik suda obezbeđuje zakonitost, red i tačnost u sudu, nalaže otklanjanje nepravilnosti i sprečava odugovlačenje u radu, određuje branioce po službenoj dužnosti po azbučnom redu sa liste advokata koje dostavlja advokatska komora, stara se o održavanju nezavisnosti sudija i ugledu suda i vrši druge poslove određene zakonom i Sudskim poslovnikom.
Sud ima jednog ili više zamenika predsednika suda, koji zamenjuje predsednika suda u slučaju sprečenosti ili odsutnosti.
Kada sud ima više od jednog zamenika predsednika suda, predsednik suda određuje jednog zamenika koji ga zamenjuje.
Poveravanje sudske uprave drugima
Pojedine poslove sudske uprave predsednik suda može poveriti zameniku predsednika suda ili predsednicima odeljenja.
Predsednik suda ne može poveriti odlučivanje o pravima sudija na osnovu rada, utvrđivanje godišnjeg rasporeda poslova, odlučivanje o radnim odnosima sudskog osoblja u slučaju kada je to zakonom određeno, kao i o udaljenju sudije i sudije porotnika sa dužnosti.
Ovlašćenja predsednika neposredno višeg suda
Predsednik neposredno višeg suda ima pravo da nadzire sudsku upravu nižeg suda, kao i da pri nečinjenju predsednika nižeg suda donese akte iz njegovog delokruga.
Predsednik neposredno višeg suda može tražiti od nižeg suda obaveštenja o primeni propisa, toku postupka, kao i sve podatke o radu.
Predsednik neposredno višeg suda može naložiti neposredan uvid u rad nižeg suda, o čemu se sačinjava pismeni izveštaj.
Kad stranka ili drugi učesnik u postupku podnesu pritužbu, predsednik suda dužan je da je razmotri i da o njenoj osnovanosti i preduzetim merama obavesti podnosioca pritužbe, kao i predsednika neposredno višeg suda, a sve u roku od 15 dana od dana prijema pritužbe.
Ako je pritužba podneta preko ministarstva nadležnog za pravosuđe, višeg suda ili Visokog saveta sudstva, o osnovanosti pritužbe i preduzetim merama obaveštavaju se i ministar, predsednik neposredno višeg suda i Visoki savet sudstva.
Sud ima sekretara suda.
Sekretar suda pomaže predsedniku suda u sudskoj upravi i samostalan je u poslovima koji su mu povereni, odlukom predsednika suda, u skladu sa Sudskim poslovnikom.
Sekretara suda raspoređuje predsednik suda.
SUDSKO OSOBLJE
1. Sastav i broj sudskog osoblja
Sudsko osoblje čine sudijski pomoćnici, sudijski pripravnici i državni službenici i nameštenici zaposleni na administrativnim, tehničkim, računovodstvenim, informacionim i ostalim pratećim poslovima značajnim sa sudsku vlast.
Broj sudskog osoblja određuje predsednik suda, aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u sudu, u skladu sa kadrovskim planom.
Merila za određivanje broja sudskog osoblja utvrđuje ministar nadležan za poslove pravosuđa.
Poslovi sudijskog pomoćnika
Sudijski pomoćnik pomaže sudiji, izrađuje nacrte sudskih odluka, proučava pravna pitanja, sudsku praksu i pravnu literaturu, izrađuje nacrte pravnih shvatanja, usvojena pravna shvatanja priprema za objavljivanje i samostalno ili uz nadzor i uputstva sudije vrši poslove određene zakonom i Sudskim poslovnikom.
Zvanja sudijskih pomoćnika
Sudijski pomoćnici stiču sledeća zvanja: sudijski saradnik, viši sudijski saradnik i sudski savetnik.
Zvanje sudijskog saradnika može steći lice koje ima položeni pravosudni ispit, a zvanje višeg sudijskog saradnika lice koje posle položenog pravosudnog ispita ima najmanje dve godine radnog iskustva u pravnoj struci.
Zvanje sudskog savetnika može steći onaj ko ispunjava uslove za sudiju višeg suda.
Sudski savetnik
Sudski savetnik vrši stručne poslove značajne za sudsko odeljenje ili ceo sud.
Zvanje sudskog savetnika postoji u sudovima republičkog ranga.
U Vrhovnom kasacionom sudu postoji zvanje savetnika Vrhovnog kasacionog suda, koje se stiče u skladu sa Poslovnikom o uređenju i radu Vrhovnog kasacionog suda.
3. Ocenjivanje rada sudijskog pomoćnika
Vreme ocenjivanja
Rad sudijskog pomoćnika ocenjuje se jednom godišnje.
Rad sudijskog pomoćnika koji je u toku kalendarske godine radio kraće od šest meseci ne ocenjuje se za tu godinu.
Nadležnost za ocenjivanje
Rad sudijskog pomoćnika ocenjuje predsednik suda, po pribavljenom mišljenju sednice odeljenja u koje je sudijski pomoćnik raspoređen.
Kad sudijski pomoćnik nije raspoređen u odeljenje suda, mišljenje se pribavlja od sudije ili veća s kojim sudijski pomoćnik radi.
Ocene
Pri ocenjivanju vrednuju se obim i kvalitet posla, savesnost, preduzimljivost i objavljeni stručni i naučni radovi.
Ocenjivanje rada sudijskih pomoćnika vrši se na osnovu objektivnih i jedinstvenih kriterijuma koje utvrđuje Visoki savet sudstva.
Ocene su: "ne zadovoljava", "zadovoljava", "dobar", "ističe se" i "naročito se ističe".
Viši sudijski saradnik čiji je rad najmanje dve godine uzastopno ocenjen sa "naročito se ističe" može steći zvanje sudskog savetnika i ako ne ispunjava uslove za sudiju višeg suda.
Rešenje o oceni
Predsednik suda donosi rešenje o oceni sudijskog pomoćnika.
Na rešenje o oceni sudijski pomoćnik ima pravo da uloži prigovor radnom telu Visokog saveta sudstva, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja o oceni.
Prijem sudijskog pripravnika
Za sudijskog pripravnika prima se lice koje je završilo pravni fakultet i ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima.
Sudijski pripravnik prima se u osnovni, viši, privredni i prekršajni sud.
Prvenstvo imaju kandidati koji su pravni fakultet završili sa visokom prosečnom ocenom.
Pri prijemu sudijskih pripravnika naročito se vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju stručne pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine, koji je u službenoj upotrebi u sudu.
Radni odnos sudijskog pripravnika
Sudijski pripravnik prima se u radni odnos na tri godine.
Sudijski pripravnik koji je na pravosudnom ispitu ocenjen sa "položio sa odlikom" prima se u radni odnos na neodređeno vreme, u zvanju sudijskog saradnika.
Volonter
Diplomirani pravnik može biti primljen na obuku u sud radi sticanja radnog iskustva i uslova za polaganje pravosudnog ispita bez zasnivanja radnog odnosa (volonter).
Program obuke sudijskih pripravnika i sudijskih pomoćnika propisuje institucija nadležna za obuku u pravosuđu, uz saglasnost Visokog saveta sudstva.
Sudijski pripravnik i sudijski pomoćnik može određeno vreme biti upućen na obuku u drugi sud, državni organ ili organ jedinice lokalne samouprave.
6. Ostala pravila o sudskom osoblju
Sudsko osoblje dužno je da savesno i nepristrasno vrši svoje poslove i čuva ugled suda.
Na zasnivanje radnog odnosa i na prava, obaveze, stručno usavršavanje, ocenjivanje i odgovornosti sudskog osoblja primenjuju se propisi koji uređuju radne odnose državnih službenika i nameštenika, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
PRAVOSUDNA UPRAVA
Poslovi koji čine pravosudnu upravu
Pravosudna uprava se stara o sprovođenju zakona i drugih propisa u vezi sa uređenjem i radom sudova.
Poslove pravosudne uprave vrše Visoki savet sudstva i ministarstvo nadležno za pravosuđe.
Poslovi pravosudne uprave koje vrši Visoki savet sudstva su: utvrđivanje opštih smernica za unutrašnje uređenje sudova; vođenje ličnih listova sudija; sudija porotnika i sudskog osoblja; predlaganje dela budžeta za rad sudova za tekuće rashode i raspodela ovih sredstava; vršenje nadzora nad namenskim korišćenjem budžetskih sredstava i vršenje nadzora nad finansijskim i materijalnim poslovanjem sudova.
Poslovi pravosudne uprave koje vrši ministarstvo nadležno za pravosuđe su: praćenje rada sudova; prikupljanje statističkih i drugih podataka; davanje saglasnosti na pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu; nadzor nad postupanjem u predmetima u propisanim rokovima i postupanjem po pritužbama i predstavkama; predlaganje dela budžeta za investicije, projekte i druge programe za rad pravosudnih organa; staranje o smeštajnim uslovima, opremanju i obezbeđenju sudova; nadzor nad finansijskim i materijalnim poslovanjem sudova i Visokog saveta sudstva; uređenje i razvoj pravosudnog informacionog sistema; uređenje, razvoj i održavanje baze pravnih propisa; razvoj i sprovođenje kapitalnih projekata i drugih programa za pravosudne organe; postavljanje i razrešenje sudskih veštaka i tumača.
Kapitalne rashode iz stava 4. ovog člana izvršava ministarstvo nadležno za pravosuđe, odnosno pravosudni organ uz saglasnost ministarstva nadležnog za pravosuđe.
Zabrana uticaja na samostalnost i nezavisnost suda i sudija
Ništav je svaki pojedinačni akt pravosudne uprave, kojim se dira u samostalnost i nezavisnost suda i sudija.
Ništavost akta iz stava 1. ovog člana utvrđuje Upravni sud.
Visoki savet sudstva vodi lični list za svakog sudiju, sudiju porotnika i zaposlenog u sudu.
Podatke koje lični list sadrži Visokom savetu sudstva prosleđuje predsednik suda i odgovoran je za njihovu tačnost, kao i lice na koje se podaci odnose ako ih je ono saopštilo.
Podaci koje sadrži lični list jesu službena tajna i mogu da se obrađuju i koriste samo u svrhu primene ovog zakona i zakona kojim se uređuje položaj sudija, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Lični list sudije sadrži ime i prezime, ime roditelja, mesto, dan, mesec i godinu rođenja, podatke o prebivalištu, završenom pravnom fakultetu, uspehu na studijama, pripravničkoj praksi, pravosudnom ispitu, kretanju u službi, datumu navršenja radnog veka, ocenama rada, upućivanju na rad u drugi sud, udaljavanju sa dužnosti, disciplinskim merama, vođenim krivičnim postupcima, prestanku dužnosti, objavljenim stručnim i naučnim radovima, znanju stranih jezika, imovinskom stanju, stambenim prilikama i druge podatke vezane za rad i položaj sudije.
Lični list sudije porotnika i zaposlenog sadrži ime i prezime, podatke o rođenju, prebivalištu, završenoj školi, zvanju ili zanimanju, ocenama rada, kretanju u službi, znanju stranih jezika i druge podatke.
Organi koji imaju podatke koji se upisuju u lični list dužni su da ih dostave Visokom savetu sudstva.
Bližu sadržinu i obrazac ličnih listova iz st. 1. i 2. ovog člana propisuje Visoki savet sudstva.
Sudskim poslovnikom propisuju se unutrašnje uređenje i rad suda, pre svega: uređenje i rad odeljenja i ostalih unutrašnjih jedinica suda; rad zajedničke sednice odeljenja i sednice svih sudija; obaveštavanje javnosti o radu sudova; vođenje postupka i dostavljanje odluka na jezicima nacionalnih manjina; pružanje pravne pomoći i održavanje sudskih dana; pružanje međunarodne pravne pomoći; evidentiranje, pozivanje i raspoređivanje sudija porotnika; određivanje obaveze predsednika suda pri dostavljanju podataka potrebnih za vođenje ličnih listova; pripravnička praksa; postupanje sudskog osoblja sa strankama; vođenje upisnika i pomoćnih knjiga; postupanje sa spisima; postupanje po predstavkama i pritužbama; vođenje statistika i izrada izveštaja o radu; naplata novčanih kazni, troškova krivičnog postupka i oduzete imovinske koristi; postupanje sa sudskim depozitima; uvođenje zajedničkih službi u mestima s više sudova i drugih pravosudnih organa; odevanje sudija, sudskog osoblja, stranaka, drugih učesnika u sudskom postupku i svih koji svoje poslove obavljaju u sudu, kao i druga pitanja uređenja i rada suda.
Sudski poslovnik donosi ministar nadležan za pravosuđe, uz prethodno pribavljeno mišljenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Nadzor nad primenom Sudskog poslovnika
Primenu Sudskog poslovnika nadzire ministarstvo nadležno za pravosuđe.
Lice koje vrši nadzor može biti samo ono koje ispunjava uslove za izbor sudije suda čiji rad nadzire.
Posle nadzora sačinjava se zapisnik koji se dostavlja predsedniku suda u kome je vršen nadzor, predsedniku neposredno višeg suda, predsedniku Vrhovnog kasacionog suda i ministru nadležnom za pravosuđe.
Predsednik neposredno višeg suda dužan je da obavesti predsednika Vrhovnog kasacionog suda i ministra nadležnog za pravosuđe o merama preduzetim da se uočeni nedostaci otklone, rokovima za otklanjanje nedostataka, kao i razlozima zbog kojih su nedostaci i propusti nastali.
Rok za obaveštavanje određuje se Sudskim poslovnikom.
OBEZBEĐENJE SUDA
Pravosudna straža je naoružana i uniformisana služba koja se stara o sigurnosti ljudi i imovine, redu i miru i nesmetanom sprovođenju službenih radnji u zgradi pravosudnog organa.
Pravosudni stražar ovlašćen je da utvrdi identitet i razloge dolaska lica u zgradu pravosudnog organa; po potrebi pretrese lice i stvari i zabrani ulazak u zgradu sa oružjem, opasnim oruđem, pod dejstvom alkohola ili drugih omamljivih sredstava; udalji iz zgrade lice koje ometa red i mir, lica koja nisu prikladno odevena i to na način kojim se čuva ugled i dostojanstvo suda, kao i da drugim radnjama štiti lica i imovinu u sudu.
Pravosudni stražar ovlašćen je da upotrebi fizičku silu i gumenu palicu, a vatreno oružje - samo ako drukčije ne može da zaštiti ljudski život ili odbije napad na zgradu pravosudnog organa.
Uređenje pravosudne straže, uniformu njenih pripadnika, naoružanje i službenu legitimaciju detaljnije propisuje ministar nadležan za pravosuđe.
Pomoć pravosudnoj straži i obezbeđenje
Na zahtev rukovodioca pravosudnog organa, organ unutrašnjih poslova pruža pomoć pravosudnoj straži.
Rukovodilac pravosudnog organa ima pravo da od ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove zahteva da se sudiji, sudiji porotniku, javnom tužiocu, zameniku javnog tužioca, sudiji za prekršaje i njihovim porodicama ili imovini pruži posebna zaštita.
Na zasnivanje radnog odnosa i na prava, obaveze, ocenjivanje i odgovornost pravosudne straže primenjuju se propisi koji uređuju radne odnose državnih službenika i nameštenika, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
SREDSTVA ZA RAD SUDOVA
Sredstva za rad sudova obezbeđuje se u budžetu Republike Srbije.
Sredstva za rad sudova treba da obimom i prilivom održavaju nezavisnost sudske vlasti i omogućavaju uredan rad sudova.
Predlaganje i izvršenje budžetskih sredstava
Visoki savet sudstva predlaže obim i strukturu budžetskih sredstava neophodnih za tekuće rashode, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva nadležnog za pravosuđe i vrši raspodelu ovih sredstava na sudove.
Nadzor nad trošenjem budžetskih sredstava
Nadzor nad trošenjem budžetskih sredstava opredeljenih za rad sudova sprovode Visoki savet sudstva, ministarstvo nadležno za pravosuđe i ministarstvo nadležno za finansije.
Korišćenje sredstava i samostalnih prihoda
U budžetu Republike Srbije posebno se iskazuju prihodi od rada sudova i usmeravaju se za redovan rad pravosudnih organa, u skladu sa zakonom.
Visina i namena sredstava iz stava 1. ovog člana utvrđuju se Zakonom o budžetu.
Detaljnije uslove, visinu i način naknade iznosa koje stranke i ostali učesnici u postupku plaćaju za podmirenje troškova u sudskim postupcima propisuje ministar nadležan za pravosuđe.
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Nastavak rada postojećih sudova
Vrhovni sud Srbije i Viši trgovinski sud, koji su obrazovani ranijim zakonima, nastavljaju da rade do 31. decembra 2009. godine.
Nastavak rada postojećih organa za prekršaje
Veća za prekršaje, opštinski organi za prekršaje, komisija za prekršaje pri ministarstvu nadležnom za poslove finansija, veća za drugostepeni prekršajni postupak pri ministarstvu nadležnom za poslove finansija, prvostepeni i drugostepeni poreskoprekršajni organi nastavljaju da rade u skladu sa Zakonom o prekršajima ("Službeni glasnik SRS", broj 44/89 i "Službeni glasnik RS", br. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98, 62/01, 65/01 i 55/04), posebnim zakonima koji uređuju njihovu nadležnost i Odlukom o obrazovanju opštinskih organa za prekršaje i utvrđivanju broja sudija u organima za prekršaje ("Službeni glasnik RS", br. 72/93, 9/94, 30/94, 5/95, 12/95, 50/95, 27/96, 47/96, 9/97, 3/98, 6/98, 17/98, 41/98, 91/02, 37/03, 76/03, 115/03, 97/05 i 91/07), do 31. decembra 2009. godine.
Početak rada Vrhovnog kasacionog suda, Privrednog apelacionog suda, Upravnog suda i Višeg prekršajnog suda
Vrhovni kasacioni sud, Privredni apelacioni sud, Upravni sud i Viši prekršajni sud počinju da rade 1. januara 2010. godine.
Ustupanje predmeta Vrhovnog suda Srbije
Predmete u kojima do 31. decembra 2009. godine ne bude doneta konačna odluka Vrhovni sud Srbije ustupa Vrhovnom kasacionom sudu, odnosno sudovima u čiju nadležnost predmeti spadaju po ovom zakonu i zakonu kojim se uređuju sedišta i područja sudova.
Ako posle 1. januara 2010. godine Vrhovni kasacioni sud, odlučujući o pravnom sredstvu, predmet vrati na ponovni postupak, on se ustupa sudu u čiju nadležnost spada po ovom zakonu i zakonu kojim se uređuju sedišta i područja sudova.
Predmete u kojima nije okončan postupak pred većima za prekršaje, većima za drugostepeni prekršajni postupak pri ministarstvu nadležnom za poslove finansija i drugostepenim poreskoprekršajnim organima do 31. decembra 2009. godine preuzeće Viši prekršajni sud, u skladu sa nadležnošću određenom ovim zakonom.
Ako posle 1. januara 2010. godine Viši prekršajni sud, odlučujući o pravnom sredstvu, predmet vrati na ponovni postupak, predmet preuzima prekršajni sud u čiju nadležnost spada prema zakonu kojim se uređuju sedišta i područja sudova.
Predmete Višeg trgovinskog suda preuzeće 1. januara 2010. godine Privredni apelacioni sud.
Donošenje privremenih akata o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Vrhovnom kasacionom sudu, Privrednom apelacionom sudu, Upravnom sudu, apelacionim sudovima i Višem prekršajnom sudu
Privremene akte o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Vrhovnom kasacionom sudu, Privrednom apelacionom sudu, Upravnom sudu, apelacionim sudovima i Višem prekršajnom sudu doneće ministar nadležan za pravosuđe do 1. septembra 2009. godine.
Akte o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Vrhovnom kasacionom sudu, Privrednom apelacionom sudu, Upravnom sudu, apelacionim sudovima i Višem prekršajnom sudu doneće predsednici ovih sudova u roku od šest meseci od dana njihovog izbora u skladu sa ovim zakonom.
Preuzimanje sredstava za rad, opreme, arhive i zaposlenih
Potrebna sredstva za rad, opremu, arhivu i zaposlene Vrhovnog suda Srbije preuzima Vrhovni kasacioni sud, Upravni sud i apelacioni sudovi, u skladu sa nadležnošću određenom ovim zakonom.
Ministar nadležan za pravosuđe obrazovaće komisiju koja će izvršiti raspodelu sredstava za rad, opreme i arhive iz stava 1. ovog člana.
Visoki savet sudstva obrazovaće komisiju koja će doneti rešenja o raspoređivanju zaposlenih iz Vrhovnog suda Srbije u Vrhovni kasacioni sud, Upravni sud i apelacione sudove, u skladu sa privremenim aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta.
Potrebna sredstva za rad, opremu, arhivu i zaposlene postojećih veća za prekršaje, veća za drugostepeni prekršajni postupak pri ministarstvu nadležnom za poslove finansija i drugostepenih poreskoprekršajnih organa, preuzeće Viši prekršajni sud, u skladu sa nadležnošću određenom ovim zakonom.
Ministar nadležan za pravosuđe obrazovaće komisiju koja će izvršiti raspodelu sredstava za rad, opreme i arhive iz stava 4. ovog člana.
Visoki savet sudstva obrazovaće komisiju koja će rasporediti zaposlene iz stava 4. ovog člana na radna mesta u Višem prekršajnom sudu i prekršajnim sudovima, u skladu sa privremenim aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta.
Raspodela sredstava za rad, opreme i arhive, kao i raspoređivanje zaposlenih iz veća za drugostepeni prekršajni postupak pri ministarstvu nadležnom za poslove finansija i drugostepenih poreskoprekršajnih organa, sprovešće se u saradnji sa ministarstvom nadležnim za finansije.
Potrebna sredstva za rad, opremu, arhivu i zaposlene Višeg trgovinskog suda preuzima Privredni apelacioni sud.
Prava zaposlenih iz Vrhovnog suda Srbije, Višeg trgovinskog suda i organa za prekršaje
Na prava zaposlenih iz Vrhovnog suda Srbije, Višeg trgovinskog suda, veća za prekršaje, veća za drugostepeni prekršajni postupak pri ministarstvu nadležnom za poslove finansija i drugostepenih poreskoprekršajnih organa, primenjuju se odredbe zakona koji uređuje prava državnih službenika i nameštenika pri promeni uređenja državnih organa.
Nadležnost Visokog saveta sudstva u vezi sa sredstvima za rad sudova
Nadležnosti Visokog saveta sudstva iz čl. 83. i 84. ovog zakona do 1. septembra 2011. godine, vrši ministarstvo nadležno za pravosuđe.
Podzakonski propisi čije je donošenje predviđeno ovim zakonom, doneće se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do donošenja podzakonskih propisa iz stava 1. ovog člana, primenjuju se odredbe propisa donetih na osnovu Zakona o uređenju sudova, ako nisu suprotne ovom zakonu.
Danom početka primene ovog zakona prestaju da važe Zakon o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", br. 63/01, 42/02, 27/03, 29/04, 101/05 i 46/06) i odredbe čl. 12-20. Zakona o sudovima ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 46/91, 60/91 - ispravka, 18/92 - ispravka, 71/92, 63/01, 42/02, 27/03 i 29/04).
Stupanje zakona na snagu i početak primene
Ovaj zakon na snagu stupa osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. januara 2010. godine.
Samostalni član Zakona o izmenama
Zakona o uređenju sudova
("Sl. glasnik RS", br. 101/2010)
Član 3
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
* Danom početka primene Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011), odnosno 17. septembra 2011. godine, prestala je nadležnost višeg suda da odlučuje u drugom stepenu o žalbama na odluke osnovnih sudova u izvršnim postupcima, propisana članom 23. stav 2. tačka 2. Zakona o uređenju sudova ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 104/2009 i 101/2010).