ODLUKAO SUDU ZA SUĐENJE ZLOČINA I PRESTUPA PROTIV SRPSKE NACIONALNE ČASTI("Sl. glasnik Srbije", br. 3/45) |
Zločinima i prestupima protiv srpske nacionalne časti, u smislu ove Odluke, smatraju se sa ona dela, kojima se šteti ili može štetiti ugledu i časti srpskog naroda i njegovoj borbenoj otpornoj snazi, u koliko ta dela ne spadaju u veleizdaju i pomaganje okupatora u vršenju ratnih zločina.
Ta dela pretstavljaju zločine ili prestupe prema težini povrede nacionalne časti i posledicama koje iz njih proističu ili mogu proisteći.
Tako će se uzeti za zločin, odnosno prestup:
a) politička, propagandna, kulturna, umetnička, privredna, pravna, administrativna i druga saradnja sa okupatorom ili domaćim izdajnicima.
Kao oblici takvih saradnji, primera radi, smatraju se: učešće u izdajničkim, političkim i vojničkim organizacijama ili pomaganje takvih; sve radnje, kojima se opravdavala okupacija odnosno osuđivala narodno-oslobodilačka borba; neposredna ili posredna dostava nekog lica, koja je imala ili mogla imati za posledicu opasnost po dostavljeno lice; stavljanje svog privrednog preduzeća u službu okupatora; važniji rad u privrednoj organizaciji odnosno preduzeću koje koristi okupatoru; obavljanje liferacija za račun okupatora; zastupanje interesa okupatora pred sudovima; služenje u policijskom i činovničkom aparatu na mestu naročito važnom za okupatora;
b) svako održavanje prisnih i prijateljskih odnosa sa pripadnicima okupatorske vojske i vlasti;
v) krivice po položaju odgovornih lica iz državne uprave, koje se sastoje u propuštanju dužnih napora da ne dođe do sramnog poraza i kapitulacije Jugoslavije u 1941. godini.
Za dela iz člana 1 i 2 ove Odluke izvršena od lica drugih narodnosti nastanjenih u Srbiji sude vojni sudovi.
Za gornja dela će se kažnjavati:
a) gubitkom nacionalne časti, kao redovnom kaznom; b) lakim ili teškim prisilnim radom i v) konfiskacijom imovine u korist države.
Gubitak nacionalne časti može biti vremen ili doživotan, a kazna prisilnog rada može biti najviše do 10 godina.
Kazna gubitka nacionalne časti sastoji se u isključenju iz javnog života, lišavanju prava vršenja javnih funkcija, gubitku svih građanskih prava i svih onih povlastica koje srpski građani uživaju.
Konfiskacija imovine, potpuna ili delimična, izricaće se uvek ako je u pitanju krivično delo protiv srpske nacionalne časti kojim se išlo na lično bogaćenje, ili kad se teže vređala čast srpskog naroda i njegova borbena snaga. Prilikom konfiskacije imovine okrivljenog vodiće se računa o njegovoj nezbrinutoj užoj porodici.
Uz redovnu kaznu gubitka nacionalne časti mogu doći i ostale kazne.
Ako sud nađe da se pojavljuje teže krivično delo od predviđenog ovom Odlukom, krivac će se uputiti nadležnom sudu.
Krivice iz ove Odluke ne zastarevaju.
Sud za suđenje zločina i prestupa protiv srpske nacionalne časti je nezavisan u svome radu. Članovi suda su odgovorni Antifašističkoj skupštini narodnog oslobođenja Srbije, koja ih može smeniti. Za zloupotrebu u dužnosti odgovaraju krivično.
Pretsednika i sekretara suda imenuje Pretsedništvo Antifašističke skupštine narodnog oslobođenja Srbije iz reda na Skupštini izabranih sudija. Poslovima suda rukovodi pretsednik suda koga u radu pomaže sekretar suda. Pretsednik i sekretar potpisuju sve odluke, u koliko nisu u pitanju presude.
Sedište suda je u Beogradu.
Sud vrši sudsku vlast u veću od petorice sudija.
Sudska veća su pokretna, a sude po pravilu u sedištima okružnih narodno-oslobodilačkih odbora u unapred od suda određenim sudskim danima.
Član suda sa teritorije okruga po pravilu ulazi u veće koje sudi u tom okrugu.
Obrazovanje i raspored veća vrši pretsednik suda. Veću pretsedava jedan od sudija, izabran od samog veća. Svako veće ima sekretara, koga iz redova pravnika postavlja Pretsedništvo ASNSO-a. Sekretar veća vodi zapisnik sudskih rasprava, pomaže pri izradi sudskih odluka i obavlja administrativne poslove, sve pod nadzorom pretsednika veća, a u samom veću ima samo savetodavan glas.
Ne može raditi kao sudija lice koje je sa okrivljenikom u bližem srodstvu ili takvom ličnom odnosu koji bi mogao da dovede u sumnju njegovu sudijsku nepristrasnost.
Ovi osnovi isključenja i izuzeća važe i za sekretara veća i za narodnog tužioca (čl. 14).
O isključenju i izuzeću rešava sudsko veće čija je odluka konačna.
Licima koja se nalaze u bekstvu ili su van domašaja naše vlasti sudiće se u otsutnosti. U tom slučaju sud će im postaviti branioca.
Prema celishodnosti sud će sam odrediti svoju mesnu nadležnost.
Sud pokreće postupak na prijavu Državne komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača, organa Odeljenja zaštite naroda za Srbiju, vojnih sudova, redovnih narodnih sudova, po sopstvenoj inicijativi, ili po prijavi privatnih lica.
Pretsedništvo ASNOS-a postavlja narodnog tužioca pri sudu i iz reda pravnika njegove zamenike pri pojedinim većima. Narodni tužilac pri sudu saglašava rad njegovih zamenika pri pojedinim većima.
Narodni tužilac, odnosno njegov zamenik vodi istragu prikupljanjem sveg dokaznog materijala kako optužbe tako i odbrane, kao saslušanjem okrivljenog, svedoka itd.
Narodni tužilac odnosno njegov zamenik prema svome nahođenju daje sudu predlog da li će se okrivljeno lice zadržati, odnosno staviti u pritvor, ako je na slobodi, a u izgledu je da će pobeći ili osujetiti istragu. O predlogu tužioca odlučuje sud.
Pri saslušanju okrivljenog i svedoka narodni tužilac odnosno njegov zamenik ima zapisničara, kome diktira zapisnik. Zapisnik će potpisati narodni tužilac, odnosno njegov zamenik, zapisničar i lice koje se saslušava. Ako je to lice nepismeno, staviće na zapisnik otisak palca desne ruke, a potpisaće ga zapisničar, označivši to u zapisniku.
Čim završi istragu, narodni tužilac odnosno njegov zamenik će sastaviti pismenu optužnicu i podneti je sa svim spisima sudu.
Ako narodni tužilac smatra da treba istragu prekinuti, odnosno da je u pitanju teže delo, onda će predložiti sudu da se istraga prekine, optuženi pusti ako je u pritvoru, odnosno da se uputi nadležnom sudu.
Na slučaj da sud ne uvaži predlog narodnog tužioca, odnosno njegovog zamenika, ovaj je dužan da postupi po odluci suda.
Po završenoj istrazi i po podnesenoj optužnici, sud će odrediti pretres na koji će pozvati sva potrebna lica. Svi članovi suda i zapisničar moraju biti prisutni za svo vreme pretresa. Pretres počinje čitanjem optužnice, koju čita narodni tužilac odnosno njegov zamenik. On na glavnom pretresu zastupa optužbu. Pretresom rukovodi pretsednik veća.
Pretres je usmen, a samo bitne okolnosti i izjave uneće se u zapisnik o pretresu, koji će po zaključenju pretresa potpisati pretsednik i sekretar veća.
Pretres je javan, ako sud drukčije ne odluči.
Optuženi ima pravo na branioca. Može mu ga i sud postaviti u naročito potrebnim slučajevima. Branilac može biti svako lice, koje nije isključeno po svojim moralnim osobinama.
Po završenom pretresu veće zaključuje o tome da li je stvar zrela za presudu ili nije. Ako nađe da je zrela, izreći će osuđujuću ili oslobađajuću presudu, u protivnom slučaju odrediće potrebne dopune, a posle njih će odrediti nov pretres.
Ako sud utvrdi na samom pretresu da nije nadležan za presuđenje doneće odluku o tome i stvar uputiti nadležnom sudu.
Po završenom pretresu sud će po slobodnom uverenju brižljivo oceniti sav dokazni materijal i okolnosti, i kaznu odmeriti prema težini dela i njegovim posledicama, prema stepenu krivične odgovornosti i opasnosti krivca, uzimajući u obzir sve otežavajuće i olakšavajuće okolnosti.
Ako se okrivljeni, po izvršenju dela, trudio da aktivnim učešćem doprinese ostvarenju ciljeva narodno-oslobodilačke borbe, sud će, pri izricanju kazne, ovo uzeti kao naročito olakšavajuću okolnost, a u osobitim slučajevima osloboditi ga svake kazne.
Presuda se izriče i objavljuje posle tajnog većanja na kome sve sudije imaju jednako pravo glasa. U slučaju da se ne postigne saglasnost odlučuje većina. Kad se presuda ne donosi jednoglasno, član veća koji je ostao u manjini unosi u zapisnik o većanju bitne razloge svog odvojenog mišljenja. Ovaj zapisnik o većanju priključiće se spisima u zatvorenoj koverti.
Presude se izriču: "U ime srpskog naroda".
Pismeno sastavljena presuda mora sadržavati:
a) naziv suda, imena svih članova sudskog veća, sekretara veća, optuženog, narodnog tužioca odnosno njegovog zamenika, branioca ako ga ima, mesto i vreme donošenja presude i delo zbog koga se optuženi optužuje;
b) odluku suda, u kojoj će tačno biti navedeni lični podaci optuženog, delo i kvalifikacija dela, zbog kojeg ga sud proglašuje krivim i kaznu koja se dosuđuje;
v) obrazloženje presude, koje se mora odvojiti od odluke suda. U obrazloženju će se tačno navesti činjenice koje je sud utvrdio, kao dokazna sredstva, koja su poslužila sudu za sticanje uverenja o istinitosti činjenica, na primer priznanje optuženog, iskazi svedoka (poimence kojih), isprave, veštaci, kao i otežavajuće i olakšavajuće okolnosti.
Pismeno sastavljenu presudu potpisaće svi članovi veća i sekretar.
U zapisnik o glavnom pretresu uneće se i kratka sadržina presude koju je sud izrekao s bitnim razlozima iste.
Presuda ovog suda je izvršna. Sud će je dostaviti na izvršenje nadležnim vlastima.
Ovaj sud ima pravo na pravnu pomoć u službenim poslovima od strane svih sudova i vlasti.
Ova Odluka stupa odmah na snagu.