ZAKONO AGRARNOJ REFORMI I UNUTRAŠNJOJ KOLONIZACIJI("Sl. glasnik NRS", br. 5/48, 11/49 i 34/56) |
Zemljoradnikom se smatra lice koje od pre 10. jula 1945. godine:
a) samo ili sa svojom porodicom obrađuje svoju ili tuđu zemlju;
b) obrađuje svoju zemlju uz upotrebu najamne radne snage, ako sa svojom porodicom živi na svojoj zemlji i fizički učestvuje u radovima na gazdinstvu i ako mu je zemljoradnja glavno zanimanje.
Kao zemljoradnici smatraće se i:
a) radnici, pečalbari i iseljenici koji su sopstvenici zemlje, a tu zemlju obrađuje njihova porodica;
b) zemljoradničke i radničke porodice kao i porodice seoskih zanatlija, koje su usled rata ili drugih okolnosti ostale bez dovoljno radne snage, te su usled toga prinuđene da svoju zemlju daju drugim licima na obradu.
Kao zemljoradnik smatra se i lice nezemljoradničkog zanimanja koje se pre 28 avgusta 1944 godine sa svojom porodicom stalno nastanilo na svom zemljišnom posedu i od tada se isključivo bavi zemljoradnjom, pod uslovom da je konačno napustilo svoju raniju profesiju.
Kao obradiva zemlja smatra se zemljište pod oranicom, vinogradom, voćnjakom, industrijskim biljem, livadom i vrtom, kao i oni pašnjaci koji su pogodni za neposrednu obradu.
Da bi se stvorio zemljišni fond za izvođenje agrarne reforme i unutrašnje kolonizacije kao i radi ostvarenja ciljeva predviđenih u čl. 11, 20, 21 i 27 Zakona o agrarnoj reformi i kolonizaciji, od 23 avgusta 1945 godine, oduzeće se od sadašnjih sopstvenika i preći u ruke države ova poljoprivredna i šumska dobra:
1) veliki posedi tj. takva poljoprivredna i šumska dobra čija ukupna površina prelazi 45 ha odnosno 25 ha obradive površine, ako sopstvenik nije zemljoradnik;
2) zemljišni posedi u svojini banaka, preduzeća, deoničarskih društava i drugih privatno-pravnih lica, izuzimajući delove onih zemljišta koji se mogu ostaviti sopstvenicima za industriske, građevinske, naučne i druge društveno korisne svrhe o čemu će donositi rešenje Ministar poljoprivrede;
Pod odredbe ovoga člana ne spadaju zemljišta koja su zajednička svojina zemljišnih zajednica, imovnih opština, sela, opština, bratstava, plemena i države, sem poseda grada Sremskih Karlovaca zvanog "Jarkovac" u Srezu staro-pazovačkom.
3) zemljišni posedi bogomolja, manastira, verskih ustanova i svih vrsta zadužbina, svetovnih i verskih;
Od postojećih poseda pojedinih bogomolja, manastira i verskih ustanova oduzeće se samo višak preko 10 ha njihove ukupne površine njiva, bašta, vinograda, voćnjaka, utrina i šuma. Verskim ustanovama (bogomoljama, manastirima, organima verskih zajednica i sl.) većeg značaja ili veće istorijske vrednosti ostaviće se od sadašnjeg njihovog poseda do 30 ha obradive zemlje i do 30 ha šume. Rešenje o ovome, a po mišljenju Ministra prosvete, donosi Ministar poljoprivrede.
4) zemljišni posedi, koji su u toku rata ostali ma iz kog razloga bez sopstvenika i pravnog naslednika;
5) višak zemljoradničkih poseda iznad zakonom određenog maksimuma;
6) višak poseda iznad 3 ha a kod isključivo šumskih poseda iznad 5 ha čiji sopstvenici nisu zemljoradnici po ovom zakonu, a posed im je manji od maksimuma određenog u tač. 1 ovog člana.
Zemljišni posed koji se oduzima po čl. 3 tač. 1, 2 i 4 ovog Zakona oduzima se u celini zajedno sa svim zgradama i postrojenjima i sa celokupnim živim i mrtvim poljoprivrednim inventarom koji se zatekao na posedu na dan 28 avgusta 1945 godine bez ikakve naknade sopstvenicima. Isto tako neće se platiti naknada za ono što se oduzima po čl. 3 tač. 3 ovog Zakona.
Ako se ustanovi da sopstvenik poseda iz čl. 3 tač. 1 ovog Zakona nema osim toga poseda nikakve druge imovine niti drugog zanimanja od čega bi mogao živeti i da su mu prihodi sa toga poseda bili isključivo sredstvo izdržavanja tako da bi eksproprijacijom u smislu st. 1 ovog člana ostao bez sredstava za izdržavanje, ostaviće se izuzetno takvom sopstveniku, pored kuće za stanovanje s pripadajućim stvarima, 5 ha obradive zemlje i ovoj površini zemlje odgovarajuće poljoprivredne zgrade i odgovarajući živi i mrtvi inventar, a sav ostali posed, zgrade i inventar oduzima se bez naknade.
Ako posednik iz čl. 3 tač. 1 ovog Zakona nema više od jedne kuće za stanovanje ova mu se neće oduzeti. Zamkovi (dvorovi) ne mogu se računati kao kuće za stanovanje.
Ako ima smetnje da se posedniku iz st. 2 ovog člana zemlja i kuća ostavi na dosadašnjem posedu, to će mu se naknaditi na drugome mestu u toj okolini.
U slučajevima iz st. 2, 3 i 4 ovog člana rešenje u prvom stepenu donosi izvršni odbor sreskog narodnog odbora a žalba se podnosi Ministru poljoprivrede u roku od osam dana od dana prijema rešenja. Rešenje Ministra je konačno.
Bogomoljama, manastirima i verskim ustanovama ostaviće se srazmeran deo zgrade, inventara i prinosa prema ostavljenom zemljištu u smislu tač. 3 čl. 3 ovog Zakona.
U slučaju kada se oduzima samo višak zemlje (čl. 3 tač. 5 i 6 ovog Zakona) sopstveniku će se isplatiti naknada za oduzeto zemljište u visini srednjeg jednogodišnjeg prinosa.
Kada se oduzima višak zemlje (čl. 3 st. 5 i 6 ovog Zakona) dotadašnjem sopstveniku ostaviće se maksimum srazmerno po kulturama. 50% zemljišta koje se ostavlja kao maksimum može da bira sopstvenik a 50% mu određuju organi koji vrše eksproprijaciju. Izuzetno od ovog propisa sopstvenik može zadržati voćnjake i vinograde do određenog maksimuma. U slučaju da je deo zemljišta pogodan za javne svrhe po rešenju mesnih vlasti, sopstvenik ne može izabrati ovo zemljište.
Ako se na oduzetom zemljištu po čl. 3 tač. 5 i 6 ovog Zakona nalaze zgrade ili druga postrojenja a sopstvenik je u smislu prethodnog stava mogao birati 50% od ostavljenog mu maksimuma on može odneti samo zgrade i postrojenja koja se mogu prenositi bez rušenja, a ostale zgrade i postrojenja ne može ni rušiti ni odnositi i za njih ne pripada mu naknada.
Ako sopstvenik nije mogao birati 50% od ostavljenog mu maksimuma, jer je mesna vlast eksproprisano zemljište na kojem se nalaze zgrade ili postrojenja odabrala za javne svrhe, on može odneti zgrade i druga postrojenja koja se mogu prenositi a za ostale zgrade i postrojenja daće mu se naknada u novcu po proceni komisije koju sačinjavaju predstavnik sopstvenika eksproprisanog zemljišta i po jedan predstavnik mesnog sreskog narodnog odbora.
Maksimum zemljoradničkog poseda, koji će ostati svojina zemljoradnika, odrediće se u granicama od 20 - 35 ha obradive, računajući okućnicu, ili do 45 ha ukupne površine. Organ za izvršenje eksproprijacije odrediće maksimum za svaki pojedini slučaj, s obzirom na kvalitet i plodnost zemljišta i vrstu kulture.
Odredbe o eksproprijaciji viška zemljišta preko maksimuma koji se ostavlja zemljoradničkim porodicama, primenjivaće se u slučaju porodičnih zadruga tako da će se svaka uža porodica koja je bila član zadruge na dan 28 avgusta 1945 godine i koja ima pravo na svoj deo u slučaju deobe zadruge, smatrati samostalnom zemljoradničkom porodicom tj. kao da je već odeljena.
Ovo određivanje maksimuma za porodične zadruge ne utiče ni u kom slučaju na način eventualne kasnije deobe zadruge.
Od viška poseda koji je oduzet u korist zemljišnog fonda po čl. 3 tač. 6 ovog Zakona, srodnicima ranijeg sopstvenika zaključno do četvrtog stepena krvnog srodstva može se dodeliti onoliko zemlje koliko je potrebno da sa sopstvenim posedom imaju najviše 5 ha obradivog zemljišta i to ako ispunjavaju uslove iz čl. 29 ovog Zakona.
Dodeljivanje oduzetog viška srodnicima vršiće se po pravu nasleđa i običaju s obzirom na njihovo imovno i porodično stanje, stanje zemljišnog fonda toga mesta kao i s obzirom na potrebe i broj mesnih agrarnih interesenata.
Srodnicima se ne može dodeliti oduzeti višak poseda, ako je taj višak prema rešenju mesnog narodnog odbora potreban za javne svrhe.
U zemljišni fond agrarne reforme i unutrašnje kolonizacije po izuzimanju zemljišta po čl. 11, 20 i 27 saveznog Zakona o agrarnoj reformi i kolonizaciji od 23 avgusta 1945 godine ulazi:
1) zemlja eksproprisana po čl. 3 ovog Zakona;
2) zemlja državljana nemačkog Rajha i lica nemačke narodnosti konfiskovana prema odluci Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije, od 21 novembra 1944 godine, koja nije određena za naseljavanje boraca po čl. 18 saveznog Zakona o agrarnoj reformi i kolonizaciji od 23 avgusta 1945 godine;
3) zemljišni posed narodnih neprijatelja i drugih lica koji je konfiskovan na osnovu izvršne sudske presude;
4) zemlja koju država izdvoji iz svog vlasništva u cilju dodeljivanja siromašnim zemljoradnicima. Ovo izdvajanje vrši Ministar privrede u sporazumu sa resornim ministrima Vlade Narodne Republike Srbije;
5) zemlja koju privatni sopstvenik pokloni državi propisno overenom pismenom izjavom, ukoliko nadležni državni organ poklon prihvati.
Zemlja iz zemljišnog fonda dodeljuje se slobodna od svih dugova i tereta. Sopstvenik ostaje zadužen srazmerno delu koji mu je ostao u svojini. Pitanje dugova i tereta na oduzetim zemljištima rešava se posebnim zakonom.
Kad se višak zemlje, koji se oduzima, dodeljuje srodnicima, dugovi i tereti preneće se srazmerno na nove sopstvenike ukoliko su učinjeni radi poseda.
Cena zemljišta koje će dobiti agrarni interesenti sračunaće se u smislu čl. 14 saveznog Zakona o agrarnoj reformi i kolonizaciji, od 23 avgusta 1945 godine, tako, da će se celokupna suma izdata za naknadu po čl. 4 st. 7 ovog Zakona, na teritoriji Narodne Republike Srbije razdeliti na zemljište fonda.
Zemlja iz zemljišnog fonda dodeliće se shodno propisima saveznog Zakona o agrarnoj reformi i kolonizaciji, od 23 avgusta 1945 godine, i Uredbe o redu prvenstva u dodeljivanju zemlje, od 2 septembra 1945 godine, prvenstveno interesentima u mestu i bližoj okolini tako da sa ostalim delom njihovog gazdinstva, ukoliko imaju, čini privrednu celinu.
Ministar poljoprivrede odrediće koja će se površina zemljišnog fonda u jednom mestu dodeliti interesentima iz tog mesta, a koja će se površina dodeliti interesentima iz okolnih mesta, odnosno zadržati za unutrašnju kolonizaciju.
Šume će se dodeljivati po odredbama Zakona o postupanju sa eksproprisanim i konfiskovanim šumskim posedima od 22 februara 1947 godine.
Na zemljištu iz zemljišnog fonda određenog za kolonizaciju po čl. 10 st. 2 ovog Zakona, izvršiće se unutrašnja kolonizacija.
Rešenje za svaki pojedini slučaj gde će i koliko kolonista dobiti zemlje doneće Ministar poljoprivrede.
Troškovi unutrašnje kolonizacije padaju na teret budžeta Narodne Republike Srbije.
Mesnim, odnosno gradskim narodnim odborima može Ministar poljoprivrede dodeliti iz zemljišnog fonda zemlju koja smeta komunikacijama ili je potrebna za navodnjavanje ili odvodnjavanje, ili za druge opšte korisne svrhe.
Na predlog sreskog odnosno gradskog narodnog odbora, Ministar poljoprivrede može dodeliti na upravljanje zemljište iz zemljišnog fonda državnim privrednim preduzećima i ustanovama za podizanje ili proširenje objekata i za organizovanje poljoprivredne proizvodnje za potrebe svoga radništva.
Zemljište dodeljeno po ovom članu uknjižiće se kao opštenarodna imovina, a u zemljišnoj knjizi (tapiji) upisaće se kome je dato na upravljanje.
Ako radi zadovoljenja potreba iz prvog stava treba izvršiti zamenu zemljišta iz zemljišnog fonda za zemljište privatnih sopstvenika, Ministar poljoprivrede može odobriti da se ta zamena izvrši, ali po pristanku privatnih sopstvenika čije zemljište dolazi u obzir za zamenu.
Ukoliko ima pogodnog zemljišta mogu se iz zemljišnog fonda dodeliti kompleksi obradive zemlje za baštensko iskorišćavanje grupama nezemljoradnika: radnika i nameštenika raznih preduzeća, nadleštava i ustanova. Ova zemlja dodeliće se po zahtevu radničko-namešteničkih predstavnika koji će uputiti zahtev Ministru poljoprivrede. Najviše se može dodeliti dva ara na porodicu.
Zemljište dodeljeno na iskorišćavanje po ovom članu ostaje opštenarodna imovina.
Zemljoradnička porodica koja se naseljava na zemlju koja joj je dodeljena na osnovu čl. 18 saveznog Zakona o agrarnoj reformi i kolonizaciji, od 23 avgusta 1945 godine, ili po čl. 11 ovog Zakona, a posedovala je u mestu iz kojeg se iselila zemlju i zgrade na koje se može odnositi agrarna reforma, prestaje biti sopstvenik ovog ranijeg poseda.
Gube pravo svojine na ranijem posedu i one porodice kojima bude dodeljena zemlja po čl. 18 saveznog Zakona o agrarnoj reformi i kolonizaciji, od 23 avgusta 1945 godine, u mestu u kome su do sada živele i u kome su imale posed koji napuštaju a na koji se posed može odnositi agrarna reforma.
Napušteni posedi iz prethodnih stavova ulaze u zemljišni fond.
Ako se na zemlju dodeljenu po saveznom Zakonu o agrarnoj reformi i kolonizaciji i ovom zakonu ne preseli cela prijavljena porodica, rešenje o dodeljivanju zemlje ostaje na snazi samo u slučaju ako se preseli deo porodice sposoban za dalji razvoj i obradu zemlje, s tim da se površina dodeljene zemlje može srazmerno smanjiti.
V SPROVOĐENJE AGRARNE REFORME I UNUTRAŠNJE KOLONIZACIJE
A) Utvrđivanje objekata agrarne reforme
Za ustanovljenje zemljišnog poseda po ovom Zakonu merodavno je pravo svojine po zemljišnim knjigama, odnosno pravo svojine kako je bilo upisano u zemljišnim knjigama na dan 10 jula 1945 godine, ukoliko to ovim Zakonom nije drukčije predviđeno.
Promena prava svojine koja nije do 10 jula 1945 godine upisana vredi samo ako je do tog dana:
1) predbeležena,
2) izvršena na zemljištu, a o promeni postoji punovažan dokumenat, izdat ili overen kod suda ili javnog beležnika,
3) raniji sopstvenik zemljišta umro a nadležni sud nije doneo rasporedno rešenje.
Kod slučaja gde je bivša privilegovana agrarna banka postala sopstvenik zemljišta zbog neplaćenog duga, pa je raniji sopstvenik ili kupac do 10 jula 1945 godine isplatio dug i o tome postoje dokazi bilo kod njega bilo kod banke, a zemljište nije upisano na njegovo ime, smatraće se kao da je upisivanje izvršeno.
Sopstvenik poseda je dužan da svakom mesnom narodnom odboru na čijem se području nalazi ma koji deo njegovog poseda prijavi sve podatke o svom celokupnom zemljišnom posedu i to pre rasprave ili da to saopšti najkasnije na raspravi.
Sopstvenik poseda koji ne prijavi ma koji deo poseda (zemljišta ili inventara), bilo da se posed nalazi u jednom području ili u više područja, kazniće se do jedne godine lišenja slobode sa prinudnim radom.
Ako bračni drugovi do 10 jula 1945 godine nisu bili zakonito razvedeni, smatraju se u smislu ovog zakona jednim sopstvenikom, a njihovi posedi jednim posedom, bez obzira da li su posebno upisani u zemljišnim knjigama ili nisu.
Ukoliko se kod ovakvog poseda ekspropriše višak preko maksimuma (čl. 3 tač. 5 i 6 ovog Zakona), preostali maksimum smatraće se zajedničkom svojinom oba bračna druga, i to srazmerno površini koju su ranije imali, bez obzira na čije je ime upisano preostalo zemljište.
Zemljišni posedi koji se nalaze na više područja, a svojina su istog pravnog ili fizičkog lica smatraju se jednim posedom.
Kao jedan zemljišni posed smatra se i posed sopstvenika sa njegovim suvlasničkim delovima na drugim posedima.
Delovi zemljišnog poseda jednog sopstvenika u više različitih suvlasničkih poseda takođe se smatraju jednim posedom.
Ako zemljišni posed leži u više područja sopstveniku poseda ostaviće se na ime maksimuma zemljište u onom području gde on zatraži i u onoj površini koliko se u tom području može ostaviti po zakonu. Za slučaj da nema toliko zemljišta u tom području razlika će mu se dati na njegovom posedu u drugom području u srazmeri maksimuma toga drugog područja.
Kao jedan posed smatra se i ona zemlja koja je u zemljišnim knjigama upisana samo idealno kao zaseban posed, a stvarna deoba na zemljištu nije izvršena, ako su u pitanju posedi članova jedne porodice (roditelji, braća, sestre i unuci).
Smatraju se zasebnim posedi koji su stvarno bili razdeljeni među članovima porodice do 6 aprila 1941 godine, ako su od tada obrađivani kao zasebna gazdinstva.
Mesni narodni odbor izvršiće sve prethodne radnje potrebne za održavanje rasprave za eksproprijaciju tj. prikupiće podatke o pravnom i faktičnom stanju poseda koji spadaju pod udar agrarne reforme.
Izvršni odbor sreskog narodnog odbora delegiraće jedno lice koje će prisustvovati raspravi o eksproprijaciji kao savetodavni organ. Mesni narodni odbor zakazaće raspravu i njome rukovoditi u sporazumu sa određenim delegatom izvršnog odbora sreskog narodnog odbora i objaviti je na uobičajeni način najkasnije osam dana pre rasprave.
Rasprava će se održati na zboru mesnih agrarnih interesenata.
Za svaki posed, koji po propisima čl. 3 ovog Zakona pada pod udar agrarne reforme, vrši se rasprava radi utvrđivanja faktičnog i pravnog stanja po parcelama sa katastarskim oznakama, površinama i kulturama.
Na raspravu treba pozvati i sopstvenika poseda. Rasprava će se održati i u slučaju ako pozvani sopstvenik na raspravu ne dođe ili ne pošalje svog zastupnika.
Posle rasprave donosi se rešenje da li se posed ekspropriše u celini (čl. 3 tač. 1, 2, 3 i 4 ovog Zakona) ili se ekspropriše samo višak (čl. 3 tač. 3, 5 i 6 ovog Zakona). U ovom poslednjem slučaju donosi se rešenje o tome koje se zemljište ostavlja sopstveniku zemljišta na ime maksimuma i kolika je njegova ukupna površina po kulturama, a koje se zemljište ekspropriše u korist fonda.
Kod slučajeva predviđenih u čl. 3 tač. 1, 2, 3 i 4 ovog Zakona, mesni narodni odbor odrediće odmah komisiju od 3 člana, od kojih bar jedan mora biti iz redova agrarnih interesenata, koja će inventarisati mrtvi i živi inventar i starati se o njemu do njegove podele ako nije postavljen privremeni upravitelj. Inventarisanje neće se ponovo vršiti u koliko je ranije provedeno, a stanje se nije izmenilo.
Rešenje o eksproprijaciji u korist zemljišnog fonda donosi mesni narodni odbor neposredno po završenoj raspravi, a proglašuje ga u mestu na uobičajeni način u roku od tri dana.
Ako se neki posed nalazi na području više mesnih narodnih odbora, rasprava radi utvrđenja objekata vrši se kod pojedinih mesnih narodnih odbora za njihova područja. Ukoliko se ceo posed nalazi na području jednog sreza rešenje o eksproprijaciji donosi izvršni odbor sreskog narodnog odbora; ako se nalazi na području dva ili više sreskih narodnih odbora, a svi su na području jedne autonomne jedinice rešenje donosi poverenik za poljoprivredu i šumarstvo Glavnog izvršnog odbora Narodne skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine, odnosno poverenik Oblasnog izvršnog odbora Oblasnog narodnog odbora Autonomne Kosovsko-metohijske oblasti. U ostalim slučajevima rešenje o eksproprijaciji donosi Ministar poljoprivrede.
Na rešenje o eksproprijaciji ima pravo žalbe sopstvenik poseda i svako drugo lice. Žalba se izjavljuje preko organa koji je doneo prvostepeno rešenje, u roku od osam dana od dana objavljivanja rešenja. Mesni agrarni interesenti mogu žalbu izjaviti i u zapisnik kod mesnog narodnog odbora.
Organ koji je doneo prvostepeno rešenje dužan je da žalbu sa svim odnosnim spisima i svojim iscrpnim izveštajem i obrazloženim predlogom dostavi u roku od tri dana po isteku roka za žalbu nadležnom višem organu na rešenje.
Po žalbama protiv rešenja mesnog narodnog odbora, rešava izvršni odbor sreskog narodnog odbora; po žalbama na rešenje izvršnog odbora sreskog narodnog odbora rešava poverenik za poljoprivredu i šumarstvo Glavnog izvršnog odbora Narodne skupštine APV, odnosno poverenik za poljoprivredu i šumarstvo Oblasnog izvršnog odbora Oblasnog narodnog odbora AKMO, odnosno Ministar poljoprivrede; po žalbama protivu prvostepenog rešenja poverenika za poljoprivredu i šumarstvo Glavnog izvršnog odbora Narodne skupštine APV odnosno poverenika za poljoprivredu i šumarstvo izvršnog odbora Oblasnog narodnog odbora AKMO rešava Ministar poljoprivrede; po žalbama na prvostepeno rešenje koje je doneo Ministar poljoprivrede donosi rešenje Vlada NRS.
Mesni narodni odbori dostaviće svoje prvostepeno rešenje izvršnom odboru sreskog narodnog odbora i u slučaju kad nema žalbe. Organi koji rešavaju u drugom stepenu dostaviće svoje rešenje organu koji je doneo prvostepeno rešenje i Ministarstvu poljoprivrede.
Kad rešenje o eksproprijaciji postane pravosnažno, brisaće se u zemljišnim knjigama po službenoj dužnosti zabrana otuđivanja i opterećivanja sa zemljišta koje je ostavljeno sopstveniku na ime maksimuma, ukoliko je ta zabrana stavljena zbog propisa o agrarnoj reformi. Isto tako brišu se svi tereti uknjiženi u zemljišnim knjigama na zemljištu koje se ekspropriše, izuzev slučaja iz čl. 6 st. 1 ovog Zakona.
Ako zbog izvršene eksproprijacije bude potrebno ustanoviti nove službenosti, kako na zemljištu koje je ostavljeno sopstveniku poseda na ime maksimuma, tako i na zemljištu koje se ekspropriše, ove će se službenosti ustanoviti prilikom sprovođenja eksproprijacije.
Sve zemljišne službenosti, koje zbog izvršenja eksproprijacije postaju suvišne, prestaju bez prava na naknadu.
Za zemljište koje je ostavljeno na ime zemljoradničkog maksimuma sopstveniku poseda koji nije bio zemljoradnik (čl. 1 st. 3 ovog Zakona) upisaće se u zemljišnoj knjizi zabrana da se za 10 godina ne može otuđiti, razdeliti, darovati ili založiti ni davati pod zakup.
Ova zabrana upisaće se u zemljišne knjige u času kada zemljišnoknjižni sud primi pravosnažno rešenje o utvrđenju objekata agrarne reforme.
Sopstvenik poseda koji prekrši ma koji od uslova iz prvog stava gubi zemljoradničko svojstvo. U tome slučaju državni organ koji je doneo rešenje o utvrđenju objekata agrarne reforme na njegovom posedu doneće drugo rešenje o eksproprijaciji poseda po propisu iz čl. 3 tač. 6 ovog Zakona.
Izuzetno od naređenja iz prvog stava, a na obrazloženi predlog sreskog (gradskog) narodnog odbora Ministar poljoprivrede može odobriti takvom sopstveniku da ostavljeni maksimum razdeli ili daruje članovima svoje porodice prilikom njihovog izdvajanja iz njegove kućne zajednice ili prilikom njihove ženidbe ili udadbe ako su zemljoradnici u smislu propisa čl. 1 ovog Zakona. U ovom slučaju vrede odredbe iz 1, 2 i 3 stava ovog člana. Proteklo vreme zabrane iz prvog stava računaće se novom sopstveniku.
B) Utvrđivanje subjekata agrarne reforme
Kao agrarni interesent smatra se zemljoradnička porodica bez zemlje ili sa nedovoljno zemlje za izdržavanje. Za pojam porodice važe odredbe čl. 5 st. 2 ovog Zakona.
Agrarni interesenti, koji žele da dobiju zemlju prijaviće se svom mesnom narodnom odboru, koji će sastaviti spisak sa podacima o njihovom imovnom i porodičnom stanju, zanimanju, i uzeti izjavu od interesenata o tome da li žele ili ne da se isele iz toga mesta, ako bi im bila dodeljena zemlja u drugom mestu kao kolonisti.
Za agrarne interesente koji se nalaze u Jugoslovenskoj armiji, prijavu će izvršiti članovi njihove porodice. Ako takav agrarni interesent nema nikog od porodice, mesni narodni odbor će po svome saznanju i po zvaničnoj dužnosti uvesti u spisak takve agrarne interesente.
Agrarnim interesentima dodeljivaće se najviše toliko zemlje da zajedno sa njihovom sopstvenom njihov posed ne iznosi više od 5 ha obradive zemlje.
Ako se zemlja nalazi u blizini većih gradova kao baštenska i sa intenzivnom kulturom, maksimum dodeljive površine iznosiće toliko da agrarni interesent sa svojom zemljom ima najviše 2 ha.
Koja će se površina dodeliti odrediće u svakom pojedinom slučaju organi za izvršenje eksproprijacije, imajući u vidu veličinu fonda, kvalitet i plodnost zemljišta, broj članova porodice, kao i to da li se zemlja dodeljuje zemljoradniku bez zemlje ili sa nedovoljno zemlje.
Pošto se odredi površina koja se ima dodeliti agrarnim interesentima na području mesnog narodnog odbora, sazvaće se zbor agrarnih interesenata toga područja u svemu po čl. 22 ovog Zakona, na kome će se održati rasprava radi utvrđivanja lica kojima se zemlja dodeljuje (agrarni subjekti) kao i površina koja im se dodeljuje.
Posle rasprave, a najkasnije u roku od tri dana, mesni narodni odbor donosi rešenje o tome ko se smatra agrarnim subjektom i koja mu se površina dodeljuje i obnaroduje ga na uobičajeni način tri puta. Rešenje mora da sadrži za sve agrarne subjekte sledeće podatke: prezime, očevo ime i ime starešine kućne zajednice, mesto stanovanja, imena i po potrebi prezimena članova kućne zajednice, redni broj spiska agrarnih interesenata, prezime i ime sopstvenika eksproprisanog poseda, površinu i vrstu kulture sopstvenog i dodeljenog zemljišta sa njihovim katastarskim oznakama, kao i kvalitet njihovog i dodeljenog zemljišta.
Protiv ovoga rešenja imaju agrarni interesenti i sva druga lica pravo žalbe višem organu u roku od osam dana posle njegovog trećeg objavljivanja. Za žalbe i postupak po žalbama važe odredbe člana 24 ovog Zakona.
Kad rešenje o utvrđenju agrarnih subjekata i dodeljivanju zemlje (član 31 ovog Zakona) postane pravosnažno mesni narodni odbor uvodi utvrđene agrarne subjekte u privremeni posed zemljišta koje im je dodeljeno.
Posle privremenog uvođenja u posed, mesni narodni odbor sastavlja spiskove uvedenih u posed u pet primeraka od kojih dostavlja dva primerka izvršnom odboru sreskog narodnog odbora, a po jedan primerak vodnoj zadruzi - upravi (po potrebi) i Ministarstvu poljoprivrede, a jedan zadržava za svoju arhivu.
Ovi spiskovi sadržaće: prezime, očevo ime i ime novog sopstvenika, mesto njegovog prebivanja, broj članova porodice i katastarske oznake zemljišta: brojeve parcela, površine i kulture.
Pošto bude izvršeno privremeno uvođenje u posed i sačine se spiskovi, mesni narodni odbor podnosi zahtev izvršnom odboru sreskog narodnog odbora za konačnu parcelaciju zemljišta i sastavljanje tehničkog elaborata.
Konačna parcelacija ne sme se znatno razlikovati od privremene parcelacije. Veća pomeranja kao i zamene zemljišta među utvrđenim agrarnim subjektima dozvoljavaće nadležni izvršni odbor sreskog narodnog odbora samo u neophodnim slučajevima, a na obrazloženi predlog mesnog narodnog odbora.
Kad mesni narodni odbor primi tehnički elaborat o parcelaciji zemljišta prema prethodnom članu donosi rešenje o konačnom dodeljivanju zemljišta porodicama (kućnim zajednicama) koje su utvrđene za agrarne subjekte.
Pravo svojine upisuje se na sve članove porodice (kućne zajednice) kojima je zemlja dodeljena tako da svi članovi porodice (kućne zajednice) imaju jednaka suvlasnička prava.
Rešenje sadrži:
a) prezime, očevo ime i ime svakog člana kućne zajednice kome je zemlja dodeljena;
b) prezime i ime bivšeg sopstvenika poseda i mesto njegovog stanovanja;
v) zemljišnoknjižnu oznaku eksproprisanog zemljišta, površinu i kulturu;
g) visinu odštete koju ima da primi bivši sopstvenik za eksproprisano zemljište (član 4 stav 7 ovog Zakona) ukoliko je obračunata;
d) odredbe za ostale upise u zemljišne knjige po čl. 26 i 39 ovog Zakona.
Rešenje iz prethodnog člana dostavlja se ranijem sopstveniku eksproprisanog zemljišta i svima agrarnim subjektima u čiju je korist izvršena eksproprijacija.
Protivu ovog rešenja dozvoljena je žalba preko mesnog narodnog odbora izvršnom odboru sreskog narodnog odbora, u roku od osam dana od dana uručenja rešenja.
Posle isteka roka za žalbu mesni narodni odbor dostaviće najdalje za pet dana po jedan primerak svog rešenja iz čl. 35 ovog Zakona, Ministarstvu poljoprivrede, izvršnom odboru sreskog narodnog odbora i zemljišnoknjižnom sudu.
Ako je žalba uložena, mesni narodni odbor dostaviće najdalje za pet dana sve spise sa žalbom i napadnutim rešenjem izvršnom odboru sreskog narodnog odbora.
Izvršni odbor sreskog narodnog odbora dostaviće svoje konačno rešenje mesnom narodnom odboru radi obaveštavanja stranaka, zemljišnoknjižnom sudu i Ministarstvu poljoprivrede.
Porodica (kućna zajednica) kojoj je dodeljena zemlja ulazi odmah u posed po donošenju rešenja o dodeljivanju zemlje, a svojinu na zemlju stiču svi članovi porodice (kućne zajednice) uknjiženjem u zemljišne knjige po pravosnažnosti rešenja o dodeljivanju zemlje.
Zemljište dodeljeno po ovom zakonu (član 6, 11 i 35) ne može pre isteka 15 godina od dana donošenja rešenja o dodeljivanju biti razdeljeno, prodato ili na drugi način otuđeno, dato u zakup ili založeno ni u celini ni delimično, ako odredbama ovog zakona nije drukčije određeno.
Ova zabrana uneće se u zemljišne knjige u času upisivanja zemljišta na ime članova porodice (kućne zajednice) kojima je dodeljeno.
Lice koje prekrši ma koji od uslova iz prvog stava gubi pravo na dodeljeno zemljište. U tom slučaju, a na osnovu obrazloženog predloga nadležnog organa uprave narodnog odbora opštine, organ nadležan za poslove opšte uprave narodnog odbora sreza doneće rešenje o oduzimanju zemljišta. Protiv ovog rešenja zainteresovani imaju pravo žalbe republičkom, odnosno pokrajinskom ili oblasnom organu uprave nadležnom za poslove opšte uprave u roku od 15 dana od predaje rešenja.
Zabrana iz stava 1 prethodnog člana ne odnosi se:
1) na zemljište dodeljeno po ovom zakonu licu koje je u vreme dodeljivanja živelo u kraju u kome se nepokretnost nalazi;
2) na zemljište dodeljeno kao naknada za zemljište oduzeto po Zakonu o reviziji dodeljivanja zemlje kolonistima i agrarnim interesentima u Narodnoj Republici Makedoniji i u Autonomnoj Kosovsko-metohijskoj Oblasti, kao ni na zemljište ranijih agrarnih subjekata, bez obzira da li im je zemljište zamenjivano ili nije.
Zabrana upisana na osnovu stava 2 prethodnog člana brisaće se na zahtev lica kome je zemljište dodeljeno.
Rešenje o brisanju zabrane upisane na osnovu stava 2 prethodnog člana donosi sreski sud u vanparničnom postupku.
Rešenje iz prethodnog stava sud je dužan dostaviti i nadležnom javnom pravobraniocu.
Protiv rešenja iz stava 3 ovog člana nadležni javni pravobranilac može izjaviti žalbu okružnom sudu u roku od 30 dana od dana dostave rešenja.
Izuzetno od odredaba člana 39 stav 1 dozvoliće se:
1) otuđenje dela dodeljenog zemljišta od strane pojedinih članova naseljeničkog (kolonističkog) domaćinstva kojima taj deo pripada u korist drugih članova istog domaćinstva, kao i otuđenje dodeljenog zemljišta ili pojedinih njegovih delova u korist privredne organizacije, seljačke radne zadruge ili političko-teritorijalne jedinice;
2) deoba dodeljenog zemljišta u slučaju deobe jednog naseljeničkog (kolonističkog) domaćinstva na dva ili više domaćinstava;
3) zamena dodeljenog zemljišta koja se, u svrhu arondacije zemljišnog poseda naseljeničkog (kolonističkog) domaćinstva, vrši za zemljište privredne organizacije, seljačke radne zadruge ili političko-teritorijalne jedinice, kao i zamena dodeljenog zemljišta unesenog u seljačku radnu zadrugu koja se vrši u istu svrhu. U slučaju razmene zemljišta sve uknjižene zabrane iz člana 39 prenose se na zemljište koje se dobija u zamenu;
4) davanje u zakup zemljišta ako naseljeničko (kolonističko) domaćinstvo nema dovoljno radne snage za obradu zemljišta, i to uz prethodnu saglasnost saveta narodnog odbora opštine nadležnog za poslove privrede;
5) Stavljanje zaloga na zemljište u svrhu obezbeđenja investicionog zajma dobijenog od banke, ali najviše do 50% od vrednosti zemljišta;
6) Prinudna ili dobrovoljna prodaja dodeljenog zemljišta radi izmirenja investicionog zajma banci, s tim da se dodeljeno zemljište može prodati samo privrednoj organizaciji, seljačkoj radnoj zadruzi ili političko-teritorijalnoj jedinici.
Danom stupanja na snagu ovog Zakona ukidaju se agrarni sudovi pošto je ovim zakonom dosadašnja nadležnost agrarnih sudova, određena propisima Zakona o agrarnoj reformi i unutrašnjoj kolonizaciji od 14 novembra 1945 godine, preneta na izvršne odbore sreskih narodnih odbora.
Uputstva za likvidaciju agrarnih sudova i za prenos njihovih poslova na izvršne odbore sreskih narodnih odbora propisaće Ministar poljoprivrede.
Ugovori o zakupu i pazakupu na zemljištu koje se ekspropriše po ovom Zakonu raskidaju se.
Ako je treće lice pooralo ili delimično obradilo zemljište, novi sopstvenik je dužan da mu isplati naknadu po sporazumu ili onu koju će odrediti mesni narodni odbor, a ako za to nema mogućnosti važi odredba sledećeg stava ovog člana.
Ako je treće lice već pooralo, zasejalo ili obradilo zemljište koje se ovim zakonom ekspropriše, smatraće se napoličarem novog sopstvenika prema Uredbi o napolici, ukoliko se zainteresovani drukčije ne sporazumeju. Kod napolice po ovom članu neće se odbijati za fond po Uredbi o napolici, već se taj deo isplaćuje sopstveniku. Sopstveniku eksproprisanog poseda ne priznaje se nikakva naknada za već izvršene radove i posejano seme.
Ako se ustanovi da je agrarni subjekt dobio više zemlje nego što mu pripada, oduzeće mu se samo višak i snosiće troškove koje je izazvao svojom krivicom.
Svuda gde se u ovom Zakonu spominju zemljišne knjige i katastarske oznake podrazumevaće se u krajevima gde još nisu ustanovljene zemljišne knjige odgovarajuće knjige i oznake.
Svi podnesci, molbe i rešenja u vezi sa ovim Zakonom, ukoliko se odnose na dodeljivanje zemlje, oslobađaju se od takse, a agrarni interesenti oslobođeni su svih taksa i kad se ne radi o dodeljivanju zemlje.
Ukoliko ovaj Zakon ne sadrži propise za rešavanje pojedinih slučajeva primeniće se odgovarajući propisi saveznog Zakona o agrarnoj reformi i kolonizaciji od 23 avgusta 1945 godine sa njegovim izmenama i dopunama.
Ovlašćuje se Ministar poljoprivrede da donosi pravilnike i izdaje uputstva za izvršenje ovog Zakona.
Ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku Narodne Republike Srbije".
Samostalni član Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o agrarnoj reformi i unutrašnjoj kolonizaciji
("Sl. glasnik NRS", br. 34/56)
Član 4
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana po objavljivanju u "Službenom glasniku Narodne Republike Srbije".