ZAKONO AGRARNOJ REFORMI I UNUTRAŠNJOJ KOLONIZACIJI("Sl. glasnik Srbije", br. 39/45 i 4/46) |
Kao zemljoradnik smatraće se ono lice, koje je pre 10 jula 1945 godine pa sve do stupanja na snagu ovoga Zakona ispunjavalo jedan od sledećih uslova:
1) Da samo ili sa svojom porodicom obrađuje svoju ili tuđu zemlju, ili svoju zemlju uz upotrebu najamne radne snage ako i samo sa svojom porodicom živi na svojoj zemlji i učestvuje fizički u radovima na gazdinstvu i jedino mu je zanimanje zemljoradnja.
2) Vlasnici zemlje koji pored obrađivanja zemlje rade kao radnici, pečalbari ili kao seoske zanatlije, kao i iseljenici čije porodice žive na zemlji i obrađuju je.
3) Zemljoradničke, radničke i zanatlijske porodice, koje su usled rata ili drugih okolnosti ostale bez dovoljno radne snage i koje su prinuđene da zemlju daju drugim licima na obradu.
Kao obradiva zemlja smatraće se zemljište pod oranicom, vinogradom, voćnjakom, livadom i vrtom, kao i oni pašnjaci, koji su pogodni za neposrednu obradu.
Da bi se stvorio zemljišni fond za izvođenje agrarne reforme i kolonizacije kao i radi ostvarenja ciljeva predviđenih u čl. 11 i 21 saveznog Zakona o agrarnoj reformi i kolonizaciji od 23 avgusta 1945 godine, oduzeće se od sadašnjih vlasnika i preći u ruke države ova poljoprivredna i šumska dobra:
1) Veliki posedi, tj. takva poljoprivredna i šumska dobra čija ukupna površina prelazi 45 hektara, odnosno 25 hektara obradive površine, ukoliko vlasnik nije zemljoradnik.
2) Zemljišni posedi u vlasništvu banaka, preduzeća, deoničarskih društava i drugih privatno-pravnih lica, izuzimajući delove ovih zemljišta koji će se ostaviti vlasnicima za industrijske, građevinske, naučne, kulturne i druge društveno korisne svrhe, o čemu će odluku donositi ministar agrarne reforme i kolonizacije.
Pod odredbe ovoga člana ne spadaju zemljišta, koja su zajednička svojina zemljišnih zajednica, imovnih opština, sela, opština, bratstava, plemena i države.
3) Zemljišni posedi crkava (bogomolja), manastira, verskih ustanova i svih vrsta zadužbina, svetovnih i verskih.
Od postojećih poseda pojedinih bogomolja, manastira i verskih ustanova oduzeće se samo višak preko 10 hektara njihove ukupne površine njiva, bašti, vinograda, voćnjaka, utrina i šuma. Verskim ustanovama (crkvama, manastirima, crkvenim vlastima) većeg značaja ili veće istorijske vrednosti ostaviće se od sadašnjeg njihovog poseda do 30 hektara obradive zemlje i do 30 hektara šume. Odluku po ovome, a na predlog okružnog narodnog odbora i po mišljenju zemaljskog ministra prosvete donosi ministar agrarne reforme i kolonizacije.
4) Zemljišni posedi, koji su u toku rata ostali ma iz kog razloga bez vlasnika i pravnog naslednika.
5) Višak zemljoradničkih poseda iznad zakonom određenog maksimuma.
6) Višak poseda iznad 3 hektara, a kod isključivo šumskih poseda iznad 5 hektara čiji vlasnici nisu zemljoradnici po ovom Zakonu, a posed im je manji od maksimuma određenog u tač. 1 ovog člana.
Zemlja koja se oduzima po čl. 3. ovoga Zakona tač. 1, 2, 3, 4 oduzima se u celini zajedno sa svim zgradama i postrojenjima na njoj, sa celokupnim živim i mrtvim poljoprivrednim inventarom, koji se zatekao na posedu na dan 28 avgusta 1945 godine i to bez ikakve naknade vlasnicima.
Crkvama (bogomoljama), manastirima i verskim ustanovama ostaviće se srazmeran deo zgrada, inventara i prinosa prema ostavljenom zemljištu u smislu tač. 3. čl. 3.
U slučaju kada se oduzima samo višak zemlje (čl. 3. tač. 5. i 6. ovog Zakona) vlasniku će se isplatiti naknada za oduzetu zemlju u visini srednjeg jednogodišnjeg prinosa.
Kada se oduzima višak zemlje (čl. 3. stav 5. i 6) dotadašnjem vlasniku ostaviće se maksimum srazmerno po kulturama. 50% zemljišta koje se ostavlja kao maksimum može da bira vlasnik, a 50% mu određuju organi, koji vrše eksproprijaciju. Izuzetno od ovog propisa, vlasnik može zadržati voćnjake i vinograde do određenog maksimuma. U slučaju da je deo zemljišta pogodan za javne svrhe - po odluci mesnih vlasti, - vlasnik ne može izabrati ovo zemljište.
Maksimum zemljoradničkog poseda, koji će ostati vlasništvo zemljoradnika, odrediće se u granicama od 20 do 35 hektara obradive, računajući tu i okućnicu, ili do 45 hektara ukupne površine. Organi za izvršenje eksproprijacije odrediće maksimum za svaki pojedini slučaj, s obzirom na kvalitet i plodnost zemljišta i vrstu kulture.
Odredbe o eksproprijaciji viška zemljišta preko maksimuma, koji se ostavlja zemljoradničkim porodicama, primenjivaće se u slučaju porodičnih zadruga tako, da će se svaka uža porodica koja je bila član zadruge na dan 28. avgusta 1945. godine i koja ima pravo na svoj deo u slučaju deobe zadruge, smatrati samostalnom zemljoradničkom porodicom, tj. kao da je već odeljena.
Ovo određivanje maksimuma za porodične zadruge ne utiče ni u kom slučaju na način eventualne kasnije deobe zadruge.
Višak poseda iz čl. 3. tač. 6. vratiće se članovima porodice ako su zemljoradnici, roditeljima, dedi, babi, braći, sestrama, unučadima, stricu i njegovoj deci, s tim da u tom slučaju njihov ukupni posed ne može preći maksimum određen čl. 5. ovog Zakona.
Naknada predviđena st. 3. čl. 4. neće se u ovom slučaju isplaćivati dotadašnjem vlasniku.
U zemljišni fond agrarne reforme i unutrašnje kolonizacije, po izuzimanju zemlje po čl. 11. i 27. saveznog Zakona o agrarnoj reformi i kolonizaciji od 23. avgusta 1945. godine ulazi:
1) Zemlja eksproprisana po čl. 3. ovoga Zakona.
2) Zemlja državljana nemačkog Rajha i lica nemačke narodnosti konfiskovana prema Odluci Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije od 21. novembra 1944. godine, koja nije određena za naseljavanje boraca po čl. 18. saveznog Zakona o agrarnoj reformi i kolonizaciji od 28. avgusta 1945. godine.
3) Zemljišni posed narodnih neprijatelja i drugih lica koji je konfiskovan na osnovu izvršne sudske presude.
4) Zemlja koju država izdvoji iz svog vlasništva u cilju dodeljivanja siromašnim zemljoradnicima.
Ovo izdvajanje vrši ministar agrarne reforme i kolonizacije, u sporazumu sa resornim ministrima Narodne vlade Srbije, koji imaju obradive zemlje na upravi.
Zemljoradnička porodica koja se naseljava na zemlju koja joj je dodeljena na osnovu čl. 18. saveznog Zakona o agrarnoj reformi i kolonizaciji od 23. avgusta 1945. godine ili po čl. 37. Zakona o agrarnoj reformi i unutrašnjoj kolonizaciji od 14. novembra 1945. godine, a posedovala je u mestu iz kojeg se iselila zemlju i zgrade, prestaje biti vlasnik svoga ranijeg poseda.
Gube pravo vlasništva na ranijem posedu i one porodice kojima bude dodeljena zemlja po čl. 18. saveznog zakona u istom mestu u kome su do sad živele i u kome su imale posed koji napuštaju.
Ukoliko je raniji posed ovako iseljene porodice bio posed šire kućne zajednice od koje se ta porodica odvojila, dok je drugi deo zajednice ostao na starom posedu, može ovaj posed ili njegov deo preći, po oceni nadležne vlasti, u svojinu preostalog dela kućne zajednice, najviše do zakonskog maksimuma.
Ukoliko se sa ranijeg poseda iseljava cela kućna zajednica, raniji posed ulazi u Fond agrarne reforme za dodeljivanje mesnim agrarnim interesentima.
Na zemlju dodeljenu kolonistima u Vojvodini ili u unutrašnjoj kolonizaciji mora se naseliti cela porodica koja je bila prijavljena za kolonizaciju i kojoj je zemlja dodeljena.
U slučaju da raniji posed kolonista ostaje jednom delu ranije kućne zajednice, kolonistička porodica nema pravo na naknadu za ostavljenu zemlju i zgrade. U slučaju kad ranija zemlja i zgrade ulaze u fond agrarne reforme, kolonista ima pravo na naknadu po ceni predviđenoj u čl. 9. Zakona o agrarnoj reformi i unutrašnjoj kolonizaciji.
Zemlja iz zemljišnog fonda dodeljuje se slobodno od svih dugova i tereta. Vlasnik ostaje dužan srazmerno delu koji mu je ostao u vlasništvu.
Kad se višak zemlje, koji se oduzima, vraća članovima porodice (čl. 6. st. 1) dugovi i tereti preneće se srazmerno na nove vlasnike ukoliko su učinjeni radi poseda.
Cena zemljišta, koje će dobiti agrarni interesenti, sračunaće se u smislu čl. 14. saveznog Zakona o agrarnoj reformi i kolonizaciji od 28. avgusta 1945. godine tako, što će se celokupna suma izdata za naknadu po čl. 4. st. 3. ovog Zakona na teritoriji Srbije razdeliti na zemljište fonda, uzimajući u obzir kvalitet i plodnost zemljišta i mesne prilike.
Zemlja iz ovog fonda dodeljivaće se, shodno propisima saveznog i ovog Zakona i Uredbe o redu prvenstva u dodeljivanju zemlje od 2. septembra 1945. godine, prvenstveno interesentima u mestu i bližoj okolini tako da sa ostalim delom njihovog gazdinstva, ukoliko ga imaju, čini privrednu celinu.
Ministar agrarne reforme i kolonizacije odrediće koja će se površina iz zemljišnog fonda u jednom mestu dodeliti interesentima iz toga mesta, a koja će se površina dodeliti interesentima iz okolnih mesta, odnosno zadržati za unutrašnju kolonizaciju.
Šume će se dodeljivati po odredbama posebnog zakona.
Mesnim, odnosno gradskim narodnim odborima može ministar agrarne reforme i kolonizacije dodeliti iz zemljišnog fonda zemlju koja ometa iskorišćavanje postojeće zajedničke zemlje, ili smeta komunikacijama, ili je potrebna za navodnjavanje ili odvodnjavanje, ili za druge opšte korisne svrhe.
Agrarnim interesentima dodeljivaće se najviše toliko zemlje, - da zajedno sa njihovom sopstvenom njihov posed ne iznosi više od 5 hektara obradive zemlje.
Ako se zemlja nalazi u blizini većih gradova kao baštenska i sa intenzivnom kulturom, maksimum dodeljive površine iznosiće toliko da agrarni interesent sa svojom zemljom ima najviše 2 hektara.
Koja će se površina dodeliti odrediće u svakom pojedinom slučaju organi za izvršenje eksproprijacije, imajući u vidu veličinu fonda, kvalitet i plodnost zemljišta, broj članova porodice, kao i to da li se zemlja dodeljuje zemljoradniku bez zemlje ili sa nedovoljno zemlje.
Ukoliko ima pogodnog zemljišta, mogu se iz državnog fonda dodeliti kompleksi obradive zemlje za baštensko iskorišćavanje grupama nezemljoradnika: radnika i nameštenika raznih preduzeća, nadleštava i ustanova. Ova zemlja dodeliće se po zahtevu radničko-namešteničkih pretstavnika, koji će uputiti zahtev Ministarstvu agrarne reforme i kolonizacije. Najviše se može dodeliti do 2 ara na porodicu.
Zemljište dodeljeno na iskorišćavanje po ovom članu ostaje vlasništvo države.
Ministar poljoprivrede propisaće naročitom uredbom način korišćenja ovog zemljišta.
V SPROVOĐENJE AGRARNE REFORME I UNUTRAŠNJE KOLONIZACIJE
Kao agrarni interesent smatraće se u prvom redu zemljoradnička porodica bez zemlje, zatim sa nedovoljno zemlje za izdržavanje s tim da nema veći posed od 5 hektara. Za pojam porodice važe odredbe čl. 5. st. 2. ovog Zakona.
Agrarni interesenti, koji žele da dobiju zemlju, prijaviće se svome mesnom odboru, koji će sastaviti spisak sa podacima o njihovom imovnom i porodičnom stanju, zanimanju, kao i uzeti izjavu od interesenta o tome da li želi ili ne da se iseli iz toga mesta, ukoliko bi mu bila dodeljena zemlja u drugom mestu kao kolonisti.
Za agrarne interesente, koji se nalaze u Jugoslovenskoj armiji, prijavu će izvršiti članovi njihove porodice. Ukoliko takav agrarni interesent nema nikoga od porodice, mesni narodni odbor će, po svome saznanju i po zvaničnoj dužnosti, uvesti u spisak takve agrarne interesente.
Mesni narodni odbor izvršiće sve prethodne radnje potrebne za održavanje rasprave za eksproprijaciju, tj. prikupiće podatke o pravnom i faktičnom stanju poseda koji spadaju pod udar agrarne reforme.
Sreski narodni odbor delegiraće jedno lice, koje će prisustvovati raspravi o eksproprijaciji kao savetodavni organ. Mesni narodni odbor zakazaće raspravu i njome rukovoditi u sporazumu sa određeni delegatom sreskog narodnog odbora i objaviti je na uobičajeni način najkasnije 3 dana pre rasprave. Mesni odbor težiće da sve rasprave svrši istoga dana, a ukoliko to ne bude moguće, da ih svrši u što kraćem roku.
Rasprava će se održati na zboru mesnih agrarnih interesenata.
Za svaki posed, koji po propisima Zakona o agrarnoj reformi i unutrašnjoj kolonizaciji spada pod udar agrarne reforme, izvršiće se rasprava radi utvrđivanja faktičkog i pravnog stanja po parcelama sa katastarskim oznakama, površinama i kulturama. Na raspravu treba pozvati i vlasnika poseda. Rasprava će se održati i u slučaju ako pozvati vlasnik na raspravu ne dođe niti pošalje svoga zastupnika.
Posle rasprave donosi se odluka da li se posed ekspropriše u celini (čl. 3. tač. 1, 2, 3. i 4) ili se ekspropriše samo višak (čl. 3. tač. 3, 5, 6). U ovom poslednjem slučaju donosi se odluka o tome koje se zemljište ostavlja vlasniku zemljišta na ime maksimuma, kolika je njegova ukupna površina po kulturama, a koje se zemljište ekspropriše u korist fonda.
Kod slučajeva predviđenih tač. 1, 2, 3. i 4. čl. 3. mesni narodni odbor odrediće odmah komisiju od 3 člana, od kojih bar jedan mora biti iz redova agrarnih interesenata, koja će iventarisati mrtvi i živi inventar i starati se o njemu do njegove podele ukoliko nije postavljen privremeni upravitelj. Inventarisanje se neće ponovo vršiti ukoliko je ranije provedeno, a stanje se nije izmenilo.
Odluku o eksproprijaciji u korist fonda donosi mesni narodni odbor neposredno po završenoj raspravi i proglašuje je u mestu na uobičajeni način u roku od 2 dana.
Ako se neki posed nalazi na teritorijalnoj nadležnosti više mesnih odnosno sreskih narodnih odbora, rasprava radi utvrđenja objekta vršiće se kod pojedinih mesnih narodnih odbora sa njihova područja, a odluku o eksproprijaciji na celom posedu donosi sreski, odnosno okružni narodni odbor. U slučaju da se posed nalazi na teritoriji više okruga, odluku donosi ministar agrarne reforme i kolonizacije.
Vlasniku poseda, kao i svakom drugom licu dozvoljena je pismeno obrazložena i stvarnim dokazima snabdevena žalba preko mesnog, odnosno sreskog ili okružnog narodnog odbora agrarnom sudu pri okružnom narodnom odboru u roku od 3 dana od dana javnog obnarodovanja odluke. Mesni agrarni interesenti mogu žalbu izjaviti i u zapisnik kod mesnog narodnog odbora.
Mesni, odnosno sreski ili okružni narodni odbor dužan je da žalbe sa svima odnosnim spisima i svojim iscrpnim izveštajem i obrazloženim predlogom dostavi u roku od 3 dana agrarnom sudu pri okružnom narodnom odboru, radi donošenja konačne odluke.
Mesni, odnosno sreski ili okružni narodni odbor dostaviće odluku agrarnom sudu i kad nema žalbe. Agrarni sud dostaviće prepis svoje pravosnažne odluke narodnom odboru koji je doneo prvostepenu odluku i Ministarstvu agrarne reforme i kolonizacije.
Agrarni sud pri okružnom narodnom odboru razmatraće i odlučivaće u drugom stepenu po odlukama o eksproprijaciji i žalbama. Protivu njegove odluke nema mesta žalbi.
Agrarni sud sačinjavaju: pretsednik i dva člana koje predlaže okružni narodni odbor. Pretsednika, po mogućstvu pravnika, i članove suda imenuje ministar agrarne reforme i kolonizacije od predloženih članova.
Agrarni sud može pozvati i potrebne stručnjake (geometra, poljoprivrednog, šumarskog, vodioca zemljišnih knjiga i dr.), koji će u tim slučajevima imati savetodavni glas.
Administraciju ovog suda vodiće otsek za agrarnu reformu, koji će se u tu svrhu osnovati kod okružnog narodnog odbora.
Posle pravosnažnosti odluke o eksproprijaciji na zahtev agrarnog suda briše se u zemljišnim knjigama po službenoj dužnosti zabrana otuđivanja i opterećivanja sa zemljišta koje je ostavljeno vlasniku na ime maksimuma, ukoliko su te zabrane stavljene zbog propisa o agrarnoj reformi. Isto tako brišu se i svi tereti uknjiženi u zemljišnim knjigama na zemljištu koje se ekspropriše, izuzev kod slučaja iz čl. 6. st. 1.
Ako zbog izvršene eksproprijacije bude potrebno ustanoviti nove službenosti, kako na zemljištu koje je ostavljeno vlasniku poseda na ime maksimuma, tako i na zemljištu koje se ekspropriše, ove će se službenosti ustanoviti prilikom sprovođenja eksproprijacije.
Sve zemljišne službenosti, koje zbog izvršenja eksproprijacije postaju suvišne, prestaju bez prava na naknadu.
Zemljišni posedi, koji se nalaze na više područja, a svojina su istoga pravnog ili fizičkog lica, smatraju se jednim posedom.
Kao jedan zemljišni posed smatra se i posed vlasnika sa njegovim suvlasničkim delovima na drugim posedima.
Delovi zemljišnog poseda jednog vlasnika u više različitih suvlasničkih poseda takođe se smatraju jednim posedom.
Ako zemljišni posed leži u više područja, vlasniku poseda ostaviće se na ime maksimuma zemljište u onom području gde on zatraži i u onoj površini koliko se u tom području može ostaviti po zakonu. Za slučaj da nema toliko zemljišta u tom području, razlika će mu se dati na njegovom posedu u drugom području u srazmeri maksimuma toga drugog područja.
Supruzi se smatraju jednim vlasnikom, ako do 10. jula 1945. godine nisu bili zakonito razvedeni, te se njihovi posedi smatraju jednim posedom i ako su zasebno upisani u zemljišnim knjigama.
Ukoliko se kod ovakvog poseda ekspropriše višak preko maksimuma (čl. 3. tač. 5. i 6), preostali maksimum smatraće se zajedničko vlasništvo oba supružnika, i to srazmerno površini koju su ranije imali, bez obzira na čije je ime upisano preostalo zemljište.
Sve podatke o svome posedu, odnosno delovima poseda kad nisu u jednom području, dužan je da dostavi vlasnik nadležnom mesnom narodnom odboru pre rasprave ili da to saopšti najkasnije na raspravi.
Vlasnik poseda, koji ne prijavi ma koji deo poseda (zemljišta ili inventara), bilo da se posed nalazi u jednom području ili u više područja, kazniće se do 1 godine lišenja slobode sa prinudnim radom.
Kao jedan posed smatraće se i ona zemlja koja je u zemljišnim knjigama upisana samo idealno kao zaseban posed, a stvarna deoba na zemljištu nije izvršena, ako su u pitanju posedi članova jedne porodice (roditelji, braća, sestre i unuci).
Za ustanovljenje zemljišnog poseda po ovom Zakonu merodavno je pravo vlasništva kako je bilo upisano u zemljišnim knjigama na dan 10. jula 1945. godine, ukoliko to ovim Zakonom nije drukčije predviđeno.
Promena prava vlasništva koja nije do 10. jula 1945. godine upisana, vredi samo ako je do toga dana:
1) predbeležena,
2) izvršena na zemljištu, a o promeni postoji punovažan dokumenat, izdat ili overen od suda ili javnog beležnika.
Kod slučaja gde je Privilegovana agrarna banka postala vlasnik zbog neplaćenog duga, pa je raniji vlasnik ili kupac do 10. jula 1945. godine isplatio dug i o tome postoje dokazi bilo kod njega bilo kod Banke, a zemljište nije upisano na njegovo ime, smatraće se kao da je upisivanje izvršeno.
Smatraće se zasebnim i oni posedi koji su stvarno bili razdeljeni među članovima porodice do 6. aprila 1941. godine, ako su od tada obrađivani kao zasebna gazdinstva.
Pošto se odredi površina koja se ima dodeliti agrarnim interesentima na području mesnog narodnog odbora, sazvaće se zbog agrarnih interesenata toga područja u svemu po čl. 16. ovog Zakona, na kome će se održati rasprava radi utvrđivanja lica kojima se zemlja dodeljuje (agrarni subjekti) kao i površine koje im se dodeljuju.
Posle rasprave, a najkasnije u roku od 2 dana, mesni narodni odbor donosi odluku o tome ko se smatra agrarnim subjektom i koja mu se površina dodeljuje i obnaroduje je na uobičajeni način tri puta. Odluka mora da sadrži za sve agrarne subjekte sledeće podatke: prezime, očevo ime i ime starešine kućne zajednice, mesto stanovanja, imena i po potrebi prezimena članova kućne zajednice, redni broj spisak agrarnih interesenata, površinu i vrstu kulture sopstvenog i dodeljenog zemljišta sa njihovim katastarskim oznakama, kao i kvalitet njihovog i dodeljenog zemljišta.
Protiv ove odluke imaju agrarni interesenti i sva druga lica pravo žalbe agrarnom sudu u roku od 3 dana posle njenog trećeg obnarodovanja. Žalbe se izjavljuju usmeno u zapisnik ili pismeno kod mesnog narodnog odbora koji je odluku doneo.
Po isteku roka za žalbu, mesni narodni odbor dostaviće odluku sa svim potrebnim spisima agrarnom sudu pri okružnom narodnom odboru i kada nema žalbi.
Kada odluka o utvrđivanju agrarnih subjekata i dodeljivanju zemlje postane pravosnažna, mesni narodni odbor donosi odluku za privremenu parcelaciju eksproprisanog zemljišta u korist utvrđenih agrarnih subjekata i uvodi ih u privremeni posed.
Posle privremenog uvođenja u posed, mesni narodni odbor sastavlja spiskove uvedenih u posed u 6 primeraka od kojih po jedan primerak dostavlja sreskom narodnom odboru, agrarnom sudu pri okružnom narodnom odboru, vodnoj zadruzi (po potrebi), nadležnoj poreskoj upravi i Ministarstvu agrarne reforme i kolonizacije, a jedan zadržava za svoju arhivu.
Ovi spiskovi sadržaće: prezime, očevo ime, i ime novog vlasnika, mesto njegovog prebivanja, broj članova porodice, oznaku zemljišta po parcelama, katastarskim oznakama, površinama i kulturama.
Pošto bude izvršeno privremeno uvođenje u posed i sačine se spiskovi, mesni narodni odbor donosi odluku o konačnoj parcelaciji i dodeljivanju eksproprisanog zemljišta u korist novog vlasnika.
Prilikom izrade ove odluke, mesni narodni odbor nastojaće da se podela zemljišta znatno ne razlikuje od prethodne privremene podele. Veća pomeranja, kao i zamene zemljišta među utvrđenim agrarnim subjektima, dozvoljavaće nadležni agrarni sud samo u prekim i neophodnim slučajevima, a na obrazloženi predlog mesnog narodnog odbora.
Po izvršenoj parcelaciji zemljišta prema čl. 32. mesni narodni odbor donosi odluku o konačnom dodeljivanju isparcelisanog zemljišta utvrđenim agrarnim subjektima.
Odluka o konačnom dodeljivanju zemljišta donosi se na ime onog lica, kome je zemljište dodeljeno, a ako je to lice u međuvremenu umrlo, na ime članova njegove kućne zajednice, koji su sa njime utvrđeni za agrarne subjekte. U svakom slučaju dodeljeno zemljište smatraće se zajedničkom svojinom svih takvih članova kućne zajednice.
Odluka sadrži:
a) prezime i ime utvrđenog agrarnog subjekta sa očevim imenom i mestom stanovanja;
b) imena i prezimena svih članova kućne zajednice;
v) prezime i ime bivšeg zemljišno-knjižnog vlasnika poseda i mesto njegovog stanovanja;
g) zemljišno-knjižnu oznaku eksproprisanog zemljišta, površinu i kulture;
d) visinu otštete koju ima da primi bivši vlasnik za eksproprisano zemljište (čl. 4. st. 3), ukoliko je sračunata;
đ) odredbe za ostale upise u zemljišne knjige, predviđene čl. 21, 22 i 39. ovoga Zakona.
Odluka iz čl. 33. dostavlja se bivšem zemljišno-knjižnom vlasniku eksproprisanog zemljišta i svim agrarnim subjektima u čiju je korist vršena eksproprijacija.
Protiv ove odluke dozvoljena je žalba u roku od 8 dana od dana uručenja odluke preko mesnog narodnog odbora agrarnom sudu pri okružnom narodnom odboru.
Po isteku roka za žalbu, a ako ova nije uložena, mesni narodni odbor dostaviće najdalje za 5 dana po jedan primerak svoje odluke Ministarstvu agrarne reforme i kolonizacije, agrarnom sudu pri okružnom narodnom odboru, nadležnoj katastarskoj upravi i zemljišno-knjižnom sudu.
Ako je uložena žalba, mesni narodni odbor dostaviće najdalje za 5 dana sve spise sa žalbom i napadnutom odlukom (odlukom u 5 primeraka) agrarnom sudu pri okružnom narodnom odboru.
Agrarni sud dostaviće svoju konačnu odluku mesnom narodnom odboru, nadležnoj katastarskoj upravi, zemljišno-knjižnom sudu i Ministarstvu agrarne reforme i kolonizacije, a jedan primerak zadržaće za svoju arhivu.
Mesni narodni odbor objaviće na uobičajeni način prepis konačne odluke agrarnog suda, a prepise ove odluke izdavaće zainteresovanima na njihov zahtev.
Dodeljeno zemljište prelazi u privatnu svojinu lica kome je dodeljeno, i odmah po izvršnosti odluke iz čl. 33. ovog Zakona upisaće se u zemljišne knjige.
Na zemljištu iz fonda određenog za kolonizaciju po čl. 10. tač. 2. ovoga Zakona izvršiće se unutrašnja kolonizacija.
Odluku za svaki pojedini slučaj, gde će i koliko kolonista dobiti zemlje, doneće ministar agrarne reforme i kolonizacije.
Troškovi unutrašnje kolonizacije padaju na teret budžeta Srbije.
Postupak za izvršenje unutrašnje kolonizacije propisaće uredbom ministar agrarne reforme i kolonizacije.
Zemljište dodeljeno po ovom Zakonu ne može biti u roku od 20 godina razdeljeno, prodano, dano u zakup, založeno, ni darovano ni u celini ni delimično. Ovaj rok teče od dana upisa u zemljišne knjige.
Ova zabrana uneće se u zemljišne knjige u času upisivanja zemljišta na ime lica kome je dodeljeno.
Izuzetno od naređenja iz st. 1. dozvoljena je zamena-trampa za drugo zemljište iste vrednosti, a po odobrenju okružnog narodnog odbora. U ovom slučaju svi uknjiženi tereti iz ovog člana prenose se na zamenjeno zemljište.
Ugovori o zakupu i pazakupu na zemljištu koje se ovim Zakonom ekspropriše raskidaju se.
Ako je zemljište treće lice pooralo ili delimično obradilo, novi vlasnik je dužan da mu isplati naknadu po sporazumu ili onu koju će odrediti mesni narodni odbor, a ako za to nema mogućnosti važi odredba sledećeg stava ovog člana.
Ako je treće lice već pooralo, zasejalo ili obradilo zemljište koje se ovim Zakonom ekspropriše, smatraće se napoličarem novog vlasnika prema uredbi o napolici, ukoliko se zainteresovani drukčije ne sporazumeju. Kod napolice po ovom članu neće se odbijati ništa za fond po uredbi o napolici, već se taj deo isplaćuje vlasniku.
Vlasniku eksproprisanog poseda ne priznaje se nikakva naknada za već izvršene radove i posejano seme.
Ako se ustanovi da je agrarni subjekt dobio više zemlje nego što mu pripada, oduzeće mu se samo višak i snosiće troškove koje je izazvao svojom krivicom.
Svuda gde se u ovom Zakonu spominju zemljišne knjige i katastarske oznake, u krajevima gde još nisu ustanovljene zemljišne knjige podrazumevaće se odgovarajuće knjige i oznake.
Svi podnesci, molbe i rešenja u vezi sa ovim Zakonom, ukoliko se odnose na dodeljivanje zemlje, oslobađaju se od takse. Agrarni interesenti oslobođeni su taksa i kad podnose molbe i žalbe u vezi sa ovim Zakonom gde je to predviđeno i kada se ne radi o dodeljivanju zemlje.
Ukoliko ovim Zakonom nisu obuhvaćene pojedine odredbe saveznog Zakona o agrarnoj reformi i kolonizaciji od 23. avgusta 1945. godine primenjivaće se odredbe saveznog zakona.
Ovlašćuje se ministar agrarne reforme i kolonizacije da po potrebi donosi pravilnike i izdaje uputstva i tumačenja za izvršenje ovog Zakona.
Ovaj Zakon stupa na snagu kad se objavi u "Službenom glasniku Srbije".