ZAKLJUČAK O USVAJANJU PROGRAMA RAZVOJA ODRŽIVOG RURALNOG TURIZMA U REPUBLICI SRBIJI ("Sl. glasnik RS", br. 85/2011)

1. Usvaja se Program razvoja održivog ruralnog turizma u Republici Srbiji, koji je sastavni deo ovog zaključka.

2. Ovaj zaključak objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

PROGRAM RAZVOJA ODRŽIVOG RURALNOG TURIZMA U REPUBLICI SRBIJI

1. Uvod

Program razvoja održivog ruralnog turizma Republike Srbije izrađen je na osnovu Strategije razvoja turizma Republike Srbije i Nacionalnog master plana za razvoj ruralnog turizma dokumenta Zajedničkog programa "Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja" koji realizuju pet agencija Ujedinjenih nacija: UNWTO, FAO, UNDP, UNEP I UNICEF, u saradnji sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstvom poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede i Turističkom organizacijom Srbije. Program je u potpunosti usklađen sa Zakonom o turizmu Republike Srbije.

Cilj programa je razvoj ruralnog turizma u Republici Srbiji u svrhu diversifikacije ruralne ekonomije kroz smanjenje siromaštva, poboljšanje kvaliteta života, očuvanje kulturnog bogatstva zemlje, zaštitu životne sredine i ravnomerniji regionalni razvoj. Ovaj program ima takođe za cilj da ruralni turizam Republike Srbije doprinosi ukupnom razvoju turizma Republike Srbije u skladu sa njegovim velikim potencijalom.

Lista akronima i skraćenica

Akronim	Definicija	Akronim	Definicija
BDP	Bruto domaći proizvod	MSP	Mala i srednja preduzeća
DMO i RDMO	Destination Management Organization and Regional Destination Management Organization / Organizacija za destinacijski menadžment i Regionalna organizacija za destinacijski menadžment	MŽSRPP	Ministarstvo životne, sredine, rudarstva i prostornog planiranja
EU	Evropska unija	NTRK	Nacionalna turistička razvojna korporacija
FAO	Food and Agriculture Organization / Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija	NSRR	Nacionalni savet za ruralni razvoj
FAS	Factors, Attractors and Supports / FAS metodologija - resursi, privlačnosti i usluga	NVO	Nevladina organizacija
GIZ	Deutsche Gesellshaft für Internationale Zusammenarbeit / Nemačka organizacija za tehničku saradnju	RTO	Regionalne turističke organizacije
IBA	International Bird Areas / Područja od međunarodnog značaja za boravak ptica	SRGRT	Strateška radna grupa za ruralni turizam
IPA	Instruments for Pre-Accession Assistance / Instrumenti pretpristupne pomoći Evropske Unije	TOB	Turistička organizacija Beograda
LAG	Lokalna akciona grupa	TOS	Turistička organizacija Srbije
LTO	Lokalna turistička organizacija	UNDP	United Nations Development Program / Program Ujedinjenih nacija za razvoj
MaB	Man and Biodiversity / Čovek i biosfera	UNEP	United Nations Environment Program / Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu
MDGF	Fond za ostvarenje milenijumskih razvojnih ciljeva (Millennium Development Fund)	UNESCO	United Nations Educational, Scientific, and Cultural Organization / Program Ujedinjenih nacija za za obrazovanje, nauku i kulturu
MERR	Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja	UNICEF	United Nations Children's Fund / Dečiji fond Ujedinjenih nacija
MICE	Meetings, Incentives, Conventions and exhibitions / Skupovi, turizam vezan za posebna interesovanja, kongresi, izložbe	UNWTO	United Nations World Tourism Organization / Svetska turistička organizacija Ujedinjenih nacija
MPTŠV	Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede	JUTA	Nacionalna asocijacija turističkih agencija Republike Srbije
SRTRS	Strategija razvoja turizma Republike Srbije	PGI	Products of geographical indication
EMERALD	Ekološka mreža Saveta Evrope za čuvanje divlje flore i faune i njihovih prirodnih staništa u Evropi	RAMSAR	Konvencija o močvarama od međunarodnog značaja
PBA	Prime Butterflies Area / glavne površine sa leptirima	KRT i KRTG	Klaster ruralnog turizma i grupa klastera ruralnog turizma
LEADER	Liasons entre les actions de développement de l'economie rurale / povezivanje aktivnosti za razvoj ruralne ekonomije	GGAP	Global Good Agricultural Practices / dobre prakse u poljoprivredi
HACCP	Hazard analysis critical control point / sistem merenja i kontrole bezbednosti hrane	WTTC	World Travel & Tourism Council

2. Koncept ruralnog turizma u Republici Srbiji

U ovom programu ruralni turizam1 definiše se u širem smislu i u sinergiji sa drugim turističkim proizvodima u Republici Srbiji.

______________
1 Izvor: Master Plan održivog razvoja ruralnog turizma u Republici Srbiji, 2010. godina.

2.1.1. Definicija ruralnog turizma

Ruralni turizam definiše se kao turizam koji posetiocu nudi "ruralno okruženje", tako što mu omogućava da doživi kombinaciju prirode, kulture i ljudi. To podrazumeva da posetilac uživa u autentičnim, originalnim iskustvima i vraćanju korenima, što je i suština ruralnog načina života. Ruralni turizam podrazumeva niz aktivnosti i usluga koje organizuje stanovništvo u ruralnim krajevima2. Zasniva se na principima održivosti i predstavlja skup elemenata koji u sebi sadrže okruženje u zemlji, prirodna bogatstva, kao i tradicionalnu gostoljubivost i životne vrednosti lokalnog stanovništva. Upravo taj kontakt sa prirodom i lični kontakt sa lokalnim stanovništvom čini ruralni turizam jedinstvenim. Međunarodni trendovi pokazuju da koncept ruralnog turizma postaje sve širi i da su potrebe i očekivanja u pogledu domaće i međunarodne tražnje sada prefinjenije nego ikad.

______________
2 Izvor: Strategija turizma Republike Srbije, 2007. godina.

2.1.2. Ruralni turizam i sinergije sa drugim turističkim proizvodima

Ruralni turizam čvrsto je povezan sa drugim turističkim proizvodima. Na dijagramu u nastavku predstavljene su korelacije između ruralnog turizma i drugih vidova turizma. U grupe proizvoda koje su u izrazito visokoj korelaciji sa ruralnim turizmom spadaju kulturni turizam; priroda i svet; sportski i avanturistički turizam, uključujući i nautički; zdravstveni turizam; porodični i dečiji turizam; krstarenja; turizam posebnih interesa. Grupe proizvoda koje su u visokoj korelaciji sa ruralnim turizmom su turističke ture, kratka putovanja i MICE (sastanci, podsticaji, konvencije i izložbe).

Analiza ruralnog turizma i korelacija između ruralnog turizma i drugih vrsta turizma pokazuje da holistički koncept ruralnog turizma ima veliki potencijal koji tek treba da se razvije u Republici Srbiji, u skladu sa opštom politikom turističkih proizvoda i promocije u Republici Srbiji.

Korelacije između ruralnog turizma i drugih vrsta turističkih proizvoda i proizvoda TOS-a

Izvor: UNWTO

2.1.3. Potreba za razvojem ruralnog turizma u Republici Srbiji

Ruralna Srbija predstavlja ključni deo populacije i resursa u Republici Srbiji. Trenutno, 85% teritorije Republike Srbije je ruralno, između 44% i 55% populacije živi u ruralnim područjima i procenjuje se da 41% BDP-a potiče iz ruralnih područja3. Ruralna ekonomija u Republici Srbiji je u velikom stepenu zavisna od poljoprivrede i oko 75% stanovništva u ruralnim područjima bavi se poljoprivredom za sopstvene potrebe4. Međutim, i pored velikih prirodnih i kulturnih bogatstava koja poseduju, ruralna područja i dalje se suočavaju sa problemima visoke stope nezaposlenosti, depopulacije, niske ekonomske aktivnosti i smanjenja prirodnih resursa. Žene i siromašni su, generalno, najviše pogođeni i najčešće su u situaciji da rade u porodičnim delatnostima i da im se to ne plaća. Sve veći fokus stavlja se na diversifikaciju ruralne ekonomije i nepoljoprivredne delatnosti i na širenje postojećih poljoprivrednih delatnosti na nove vrste delatnosti. Ruralni turizam identifikovan je kao ključni katalizator koji može da pokrene ruralnu ekonomiju, pokretanjem novih poslovnih inicijativa i razvojem sinergija između postojeće poljoprivredne proizvodnje i turizma.

______________
3 Isto.
4 Isto.

2.1.4. Dostignuti razvoj ruralnog turizma u Republici Srbiji

Ruralni turizam je već razvijen u Republici Srbiji i to posebno u nekim delovima Vojvodine, zapadne i centralne Srbije. Na osnovu istraživanja urađenog sa 106 lokalnih turističkih organizacija u Republici Srbiji, izračunato je da je u ruralnom turizmu u Republici Srbiji ostvareno oko 2,7 miliona noćenja, posmatrano ruralni turizam u širem smislu. od toga registrovanih noćenja u ruralnom turizmu u užem smislu 145.3545, i 2.556.1286 noćenja koji se mogu pripisati ruralnom turizmu. Prema tome, procenjuje se da ruralni turizam učestvuje sa 27% u ukupnom broju noćenja u Republici Srbiji. Procenjeno je da je na osnovu 2,7 miliona noćenja ostvareno ukupno 10,4 milijardi dinara prihoda. Direktni prihodi od smeštaja iznose 5,3 milijardi dinara, a druge vrste prihoda, ne uključujući smeštaj i prevoz, iznose 5,1 milijardi dinara. Iznos od 10,4 milijardi dinara predstavlja 16% direktnog BDP-a ostvarenog u sektoru putovanja i turizma, izračunatog od strane Svetskog saveta za turizam i putovanja7 za 2010. godinu, odnosno 62,4 milijardi dinara. Prema tome, ruralni turizam već ima važnu ulogu u turizmu u Republici Srbiji.

______________
5 Podaci dobijeni od opština i lokalnih turističkih organizacija.
6 "Broj noćenja definiše se kao smeštaj u ruralnim područjima koji je na raspolaganju turistima koji posećuju ruralna područja, ali ne spada u kategoriju "seoskih domaćinstava".
7 Izvor: WTTC, Travel and Tourism Economic Impact Serbia 2010.

2.1.5. Uloga ruralnog turizma u Strategiji razvoja turizma Republike Srbije

Ruralni turizam je već identifikovan od strane Vlade Republike Srbije kao jedan od prioriteta razvoja u Strategiji razvoja turizma Republike iz 2006. godine i u 14 master planova za razvoj turizma usvojenih za teritoriju cele Republike Srbije. Ruralni turizam uvršćen je u portfolio proizvoda u SRTRS. I drugi proizvodi koji su u visokoj korelaciji sa ruralnim turizmom, kao što su planinski i jezerski turizam, zdravstveni turizam, turističke ture, turizam posebnog interesa i nautički turizam, takođe su uvršteni u prioritetni portfolio proizvoda Republike Srbije. Ruralni turizam prepoznat je kao važan proizvod koji treba da pokaže da se Republika Srbija orijentiše na održivi razvoj turizma. Ruralni turizam u Republici Srbiji rasprostranjen je u svim regionima zemlje i predstavlja različite fizičke aktivnosti i emotivne doživljaje. Republika Srbija raspolaže neiskorišćenim mogućnostima za oživljavanje i obnovu postojećih objekata u ruralnoj Srbiji s ciljem stimulisanja razvoja ruralnog turizma. U SRTRS definisana su 4 turistička klastera, na osnovu realnih prednosti i različitih vrsta "iskustvene ekonomije": Vojvodina, Beograd, istočna Srbija i zapadna Srbija.

Matrica atraktivnosti i konkurentnosti portfolija turističkih proizvoda u Republici Srbiji

Izvor: Strategija razvoja turizma Republike Srbije, 2006. godina.

Četrnaest Master planova odnose se na razvoj planinskog turizma, jezerskog i rečnog turizma, kulturnog i istorijskog turizma ili banjskog turizma. Kao što je već utvrđeno u ovom poglavlju, ove vrste aktivnosti su u visokoj korelaciji sa ruralnim turizmom.

A) Planinski turizam: Master plan za Staru planinu, Master plan za Goliju, Master plan Stig - Kučajske planine - Beljanica, Master plan za Taru, Master plan Zlatar - Zlatibor, Master plan za Kopaonik, Master plan za Besnu kobilu.

B) Turizam jezera i reka: Master plan za Gornje Podunavlje; Master plan za Donje Podunavlje, Master plan Palić, Master plan za Vlasinsko jezero.

V) Turizam kulturnog i istorijskog nasleđa: Master plan "Put rimskih careva", Master plan Sremski Karlovci (Fruška gora).

G) Zdravstveni turizam: Master plan za Sokobanju, Master plan turističke destinacije Novo Miloševo.

Svi navedeni master planovi uzeti su u obzir u razvoju budućih proizvoda ruralnog turizma u Republici Srbiji, imajući u vidu da su u direktnom odnosu sa određenim tipovima turizma koje su povezani sa ruralnim turizmom.

3. Analiza resursne osnove za razvoj ruralnog turizma

Identifikacija i procena osnovnih resursa za razvoj ruralnog turizma u Republici Srbiji urađena je na osnovu FAS metodologije UNWTO-a8. Zaključak je da Republika Srbija raspolaže bogatim diverzitetom prirodnih i kulturnih resursa koji su izuzetno atraktivni za razvoj ruralnog turizma9. Međutim, ti resursi nisu razvijeni do svojih punih potencijala. Osim toga, postoje i neki ozbiljni izazovi u pogledu razvoja ruralnog turizma, uključujući i nepostojanje pratećih struktura10.

Republika Srbija raspolaže velikim brojem prirodnih resursa, koji su izuzetno atraktivni i koji imaju veliki potencijal za razvoj ruralnog turizma. To uključuje zaštićene lokalitete prirodne baštine i planina (nacionalni parkovi, parkovi prirode i rezervati prirode), diverzitet predela izrazitih odlika, reka i klisura, termalnih izvora, itd. Republika Srbija raspolaže rustikalnim i netaknutim prirodnim resursima i raznovrsnim krajolicima, visokim planinskim predelima sa potencijalom za zimski turizam, ravničarskim i brdovitim predelima sa potencijalom za celogodišnju turističku sezonu. Republika Srbija nudi veliki broj zaštićenih prirodnih resursa, uključujući i veliki broj prirodnih bogatstava na listi ili su kandidati za listu UNESKO rezervata biosfere, MaB listu, Ramsar listu, IPA listu, IBA listu, PBA listu i listu EMERALD područja. Nacionalni park Đerdap i Rezervat biosfere Golija su na UNESCO listi a Park prirode Stara planina je kandidat. Republika Srbija je bogata i vodenim resursima, kao što su reke Dunav, Tisa i druge reke i jezera. Turistički razvijene prirodne lokacije su planine Zlatibor, Kopaonik i Zlatar, Đerdapska klisura, Nacionalni park Tara, Divčibare, Nacionalni park Fruška gora i brojni termalni izvori. Prirodni elementi su dobro očuvani i imaju izuzetan potencijal za privlačenje turista.

Republika Srbija raspolaže velikim diverzitetom izuzetno atraktivnih kulturnih resursa. Ima bogatu kulturnu baštinu, sa sedam lokacija zaštićene kulturne baštine i još nekoliko nominovanih lokacija. Arheološki park Viminacium, kompleks Feliks Romulijana, kao i manastiri Studenica, Stari Ras i Sopoćani su Listi svetske baštine UNESKO-a. Arheološko nalazište Lepenski vir, ima potencijal da postane jedna od najboljih turističkih lokacija. Ovi kulturni resursi su izuzetno atraktivni za razvoj ruralnog turizma.

U Republici Srbiji se organizuje veliki broj različitih kulturnih dešavanja i festivala koji postaju sve brojniji i sve atraktivniji na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou. Gastronomija, vino i rakija su visokokvalitetni proizvodi i predstavljaju značajne sadržaje u turističkoj ponudi Republike Srbije.

U ruralnim krajevima Republike Srbije, postoji ograničen broj izgrađenih sadržaja, koje bi trebalo unaprediti da postanu atraktivniji za turiste. Najbolji primeri izgrađenih sadržaja su etno selo Drvengrad i jedinstvena pruga uskog koloseka Šarganska osmica, koja je međunarodno poznata.

Jedna od najvećih prednosti Republike Srbije su njena nematerijalna bogatstva. Gostoljubivost, gostoprimstvo i prijaznost predstavljaju dragocene resurse.

Ponuda u pogledu smeštajnih kapaciteta uključuje autentične tipologije smeštaja, izrazito ruralnog srbijanskog karaktera, kao što su salaši i etno sela.

Međutim, faktori koji ograničavaju razvoj ruralnog turizma su sledeći:

A) Nedovoljno razvijena prirodna i kulturna dobra koja bi mogla da se iskoriste u turizmu i nedovoljan broj pratećih centara za aktivnosti koji omogućavaju uživanje u prirodnim i kulturnim resursima. Neodgovarajuće upravljanje i nedovoljno razvijena prezentacija i promocija prirodnih i kulturnih dobara.

B) Degradacija prirodnih i kulturnih vrednosti, tradicionalnog načina života i ruralnih krajolika, kao posledica nekontrolisane gradnje i arhitektonskog zagađenja. Stalni problemi u pogledu upravljanja i zaštite prirodnih i kulturnih dobara.

V) Veliki nedostaci u turističkom lancu vrednosti, uključujući i neiskorišćene mogućnosti sinergije između različitih učesnika u pružanju usluga, pre svega između sektora poljoprivrede i sektora turizma. To uključuje i nedovoljne napore na očuvanju i promovisanju tradicionalnih zanata i lokalnih proizvoda.

G) Ograničena dostupnost lokacija i objekata, usled nepostojanja dobrih lokalnih puteva, železnice, rečne, biciklističke i planinarske infrastrukture; loša turistička signalizacija i nedovoljni kapaciteti javnog prevoza do destinacija. Nedovoljna ulaganja u razvoj i održavanje saobraćajne infrastrukture, kao i javnog prevoza i prevoza za posebne namene.

D) Velike sezonske varijacije koje utiču na posete ruralnih krajeva i popunjenost turističkog smeštaja, koja je izuzetno niska. Prosečna stopa popunjenosti ruralnih smeštajnih objekata iznosi 4%, a 21% za ostale smeštajne objekte.

Đ) Izostanak međunarodnih standarda i kontrole kvaliteta u sektoru turizma u celini i posebno što se tiče smeštajnih kapaciteta. Nepostojanje standardizovanih tradicionalnih prehrambenih proizvoda i nedovoljne količine takvih proizvoda. Nedostatak osnovnih neophodnih standarda i odgovarajućih objekata, uključujući toalete.

E) Potreba za razvojem ljudskih resursa i kapaciteta koji treba da podrže razvoj ruralnog turizma. Nepostojanje svesti o vrednostima prirodnih i kulturnih dobara i turističkim potencijalima među stanovništvom, kao i nedovoljne sposobnosti za bavljenje ruralnim turizmom i podrška za ruralni turizam.

Ž) Nepostojanje upravljačkih veza i organizacije između zainteresovanih strana na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, odnosno javnog i privatnog sektora, civilnog društva, neophodnih za upravljanje ruralnim turizmom na efikasan i održiv način.

______________
8 Izvor: Master Plan održivog razvoja ruralnog turizma u Republici Srbiji.
9 Izvori: Regionalni razvoj, Dijagnostički izveštaj uz Strategiju prostornog razvoja Republike Srbije, Republički zavod za razvoj, 2009; STRTS, 2006; Predlog zakona o prostornom planiranju Republike Srbije, Vlada Republike Srbije(avgust 2010); i drugi strateški dokumenti.
10 Izvor: Turistička organizacija Srbije.

4. Analiza tržišta ruralnog turizma

4.1.1. Kvantitativna analiza tražnje11

Na osnovu 106 istraživanja lokalnih turističkih organizacija u Republici Srbiji, izračunat je direktan ekonomski doprinos ruralnog turizma. Na osnovu rezultata tih istraživanja, procenjuje se da je u 2009. u ruralnom turizmu ostvareno 2,7 miliona noćenja ili 27% od ukupnog broja noćenja ostvarenih u turizmu u Republici Srbiji. Direktan ekonomski doprinos tih noćenja procenjen je na 10,4 milijardi dinara. Projektovano je da će turizam u Republici Srbiji u periodu od sledećih pet godina dostići ukupnu godišnju stopu rasta od 3%12. Sličan rast može se očekivati i u ruralnom turizmu. Međutim, implementacija Programa razvoja održivog ruralnog turizma pružiće stimulaciju razvoju ruralnog turizma u Republici Srbiji, što će dovesti do povećanja stope njegovog rasta za dodatnih 8%. Prema tome, ukupna stopa rasta koja se očekuje u narednih 5 godina iznosi 11%13 i rezultat je i rasta ostvarenog na osnovu ovog programa.

______________
11 Primedba: Osnov za analizu bio je Statistički godišnjak za 2009, Republičkog zavoda za statistiku Republike Srbije, Beograd, 2009. godina. Međutim, zbog ograničenih podataka o ruralnom turizmu, za izračunavanje tražnje i ponude kreveta u ruralnom smeštaju korišćeni su i podaci iz 106 istraživanja LTO za koja je utvrđeno da su reprezentativna za ruralna područja.
12 U pogledu broja dolazaka i noćenja (korišćena je ista dužina boravka).
13 Izvor: Master Plan održivog razvoja ruralnog turizma u Republici Srbiji 2010. godina.

4.1.2. Kvalitativna analiza tražnje

Tražnja za uslugama u turizmu analizirana je na osnovu 588 anketa posetilaca14 sprovedenih u različitim opštinama u celoj Republici Srbiji. Rezultati anketa potvrdili su da tražnja za uslugama u ruralnom turizmu u Republici Srbiji već postoji. Osnovna motivacija zbog koje turisti dolaze u ruralne krajeve u Republici Srbiji je odmor i razonoda. Najatraktivniji motivi za turiste su priroda, opuštena atmosfera i prijateljski raspoloženo lokalno stanovništvo. Osnovni razlozi za posetu ruralnim krajevima su aktivnosti u prirodi, obilazak kulturnih dobara i baštine, gastronomski specijaliteti, i tradicionalna dešavanja i festivali. Aktivnosti za koje su najčešće zainteresovani turisti koji posećuju ruralne krajeve su pešačke ture, rad na poljoprivrednim gazdinstvima i ture krstarenja. Ključne reči kojima se najčešće opisuje ruralna Srbija su "priroda, opuštena atmosfera i prijateljski raspoloženi ljudi".

Generalno, posetioci su zadovoljni ili veoma zadovoljni iskustvom u ruralnom turizmu i ponovo dolaze i preporučuju ga članovima svoje porodice i prijateljima. Profil posetioca/ turiste, pokazuje nizak stepen sofisticiranosti i zahteva u pogledu smeštaja i usluga koje se pružaju. Ključni segmenti turista koji posećuju ruralne krajeve uključuju parove, porodice sa decom, grupe prijatelja i organizovane grupe kao što su šetači, ribolovci, kamperi, itd.

Neke lokalne turističke agencije imaju u ponudi celogodišnje proizvode ruralnog turizma. Manji broj međunarodnih tur operatera već promovišu ruralnu Srbiju, što znači da je određeno pozicioniranje već ostvareno. Broj stranih posetilaca mali je u odnosu na domaće, a radi se uglavnom o posetiocima iz susednih zemalja. Kao i u slučaju drugih destinacija, osnovni pokretač tržišta ruralnog turizma je domaće tržište.

Najveću barijeru razvoju ruralnog turizma predstavlja dostupnost, odnosno putna infrastruktura, razdaljina i signalizacija, nakon čega slede nedostatak informacija, nedostatak sadržaja i ponuđači, kao i loši higijenski uslovi u turističkim oblastima i nepostojanje organizovanih aktivnosti i drugih atrakcija.

Prosečna dnevna potrošnja turiste iznosi 1.900 dinara po osobi, neuključujući troškove smeštaja i prevoza. Zabeležena prosečna dnevna potrošnja je niža nego u drugim zemljama. Najveći broj turista prave rezervacije za odmor samostalno, što znači da postoji veliki potencijal za "on line" prodaju i promociju aranžmana ruralnog turizma. To, jednim delom, može biti i posledica ograničene kupovne moći turista i činjenice da, trenutno, nema puno sadržaja na koje bi mogle da se potroše pare.

Osnovne karakteristike tražnje utvrđene na osnovu istraživanja sprovedenih u ruralnim krajevima Republike Srbije slične su onima utvrđenim za druge modele tražnje, kao što je izbor destinacije i/ili smeštaja na osnovu usmene preporuke; veliki broj povratnika; velika raznolikost segmenata turista; veliki značaj domaćeg i regionalnog turizma; činjenica da najveći broj turista samostalno organizuje putovanja i pravi rezervacije.

______________
14 588 istraživanja u Republici Srbiji. Pored toga, urađeno je još sedam istraživanja: 7 nacionalnih i 10 međunarodnih tur operatera i turističkih agencija; 14 nacionalnih predstavnika medija.

4.1.3. Tražnja za uslugama dečijeg i omladinskog turizma15

Potencijali Republike Srbije u oblasti obrazovnog turizma za decu, omladinu i porodice su obrađeni u delu programa za razvoj različitih vidova ruralnog turizma, uključujući seoska gazdinstva, decu, seoske škole i ulaganja u razvoj modela aktivnog učenja u vanškolskom kontekstu. Na osnovu studije UNICEF-a, u saradnji sa Ministarstvom prosvete i nauke, utvrđeni su potencijali za dečiji i omladinski turizam u Republici Srbiji16 kao i moguća revitalizacija napuštenih škola, kao još jedan od načina za razvoj ruralnog turizma u Republici Srbiji. Prvi rezultati studije pokazuju da Republika Srbija ima velike potencijale za obrazovni turizam za decu, omladinu i porodice.

Što se tiče aktivnosti u omladinskom turizmu, turističke agencije trenutno imaju u ponudi letovanja, zimovanja i ekskurzije ali u malom obimu. Aktivnosti se organizuju tokom cele godine. Prema rezultatima istraživanja omladinski turizam nije u tolikoj meri sezonski kao neke drugi tipovi turizma. Mladi u Republici Srbiji uglavnom ne planiraju svoja putovanja preko agencija, već ih organizuju samostalno.

Analiza školskog turizma pokazala je da se, što se tiče aktivnosti u školskom turizmu, trenutno u ponudi turističkih agencija mogu naći letovanja i zimovanja; rekreaciona nastava i obrazovna putovanja i ekskurzije17. Aktivnosti školskog turizma organizuju se tokom cele godine, što prema rezultatima istraživanja pokazuje da i školski turizam nije u tolikoj meri sezonskog karaktera. Utvrđeno je da, trenutno, ne postoji dovoljno kapaciteta u ruralnim krajevima u koje mogu da se smeste veće grupe dece na jednom mestu.

U Republici Srbiji, postoje ozbiljne potrebe za razvojem obrazovnog turizma za decu, omladinu i porodice, a postoje i potencijali na lokalnom nivou koji treba da se prepoznaju i iskoriste za razvoj ruralnog turizma u Republici Srbiji. Identifikovana su četiri modela aktivnog učenja koja bi mogla da se razviju u svim ruralnim okruženjima i povežu sa konceptom ruralnog turizma koji će se promovisati na datom području: Projekat aktivnog učenja/nastave, Projekat izrade lokalnog plana aktivnosti za decu (LPA), "Škole po meri deteta" u Republici Srbiji i Program "Škole bez nasilja".

______________
15 Izvor: UNICEF u saradnji sa UNWTO.
16 Izvor: Family Tourism, Youth Tourism and School-Related Tourism Demand Assessment.
17 Izvor: JUTA.

5. Analiza konkurentskih nedostataka ruralnog turizma

Trenutna i potencijalna konkurencija ruralnom turizmu u Republici Srbiji analizirana je na osnovu tržišta ruralnog turizma na Balkanu ili u relativnoj blizini Balkana, na kojima postoji slična ponuda turističkih resursa i koja su relativno uporediva sa Republikom Srbijom18. Sledeće zemlje identifikovane su kao trenutna i potencijalna konkurencija: Slovenija, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Slovačka i Češka Republika19. Konkurencija je procenjena na osnovu ruralnih proizvoda koji su u ponudi i ruralnog smeštaja.

Mapa pozicioniranja konkurencije ruralnom turizmu u Republici Srbiji

Izvor: UNWTO.

Mapa pozicioniranja pokazuje da se Republika Srbija suočava sa relativno jakom konkurencijom i u pogledu ruralnog smeštaja i u pogledu ruralnih proizvoda u ponudi. Mađarska i Republika Češka su trenutno slično pozicionirane što se tiče ruralnih smeštajnih kapaciteta, ali su, generalno, konkurentnije što se tiče proizvoda. Te zemlje predstavljaju potencijalnu konkurenciju u budućnosti.

Rumunija i Bugarska su slično pozicionirane što se tiče ruralnih smeštajnih kapaciteta, ali su manje konkurentne što se tiče proizvoda u ponudi. Međutim, obe ove zemlje rade na razvoju ponude u oblasti ruralnog turizma i smatraju se trenutnom konkurencijom. Slovačka ima slabiju konkurentsku poziciju u pogledu ruralnog smeštaja. Slovenija je najjača u pogledu konkurentnosti i smeštajnih kapaciteta i proizvoda u ruralnom turizmu.

Republika Srbija ima dobre prirodne i kulturne resurse, i jak je konkurent što se tiče razvoja proizvoda koji su u visokoj korelaciji sa ruralnim turizmom, kao što je kulturna baština, gastronomija i pića, planine i jezera i turizam posebnih interesa. To pokazuje da Republika Srbija ima velike potencijale da u ruralnom turizmu bude još konkurentnija. Međutim, Republika Srbija se suočava sa izazovima da učini različitom svoju ponudu u oblasti ruralnog turizma u odnosu na konkurenciju.

______________
18 Izvor: UNWTO.
19 Izvor: Master Plan održivog razvoja ruralnog turizma u Republici Srbiji, 2010. godina.

6. Analiza potencijala ruralnog turizma

Republika Srbija ima veliki potencijal i šansu da unapredi razvoj ruralnog turizma20:

A) Republika Srbija raspolaže značajnim i diversifikovanim prirodnim i kulturnim dobrima koja su rasprostranjena na teritoriji cele zemlje i koja predstavljaju veliki potencijal za razvoj ruralnog turizma. Republika Srbija već ima međunarodno priznate resurse kao što su Stara planina, Feliks Romulijana i Rezervat biosfere Golija. Raspolaže i velikim brojem različitih tradicionalnih festivala, lokalnih dešavanja, lokanom gastronomijom i tradicionalnim selima. Njena bogatstva uključuju kako fizičke resurse, tako i duhovne resurse kao što su gostoljubivost i gostoprimstvo.

B) Ruralni turizam je u visokoj korelaciji sa drugim vrstama turističkih proizvoda koji su u Republici Srbiji već razvijeni, uključujući turizam baziran na prirodi i kulturni turizam. Ruralni turizam može da podrži dalji razvoj tih proizvoda i može da ih još više unapredi. Pored toga, TOS je već razvio proizvod "seoski život" koji odražava ruralne vrednosti i simbole Republike Srbije. To predstavlja dobru osnovu za ruralni turizam.

V) Ruralni turizam je već razvijen u nekim delovima Republike Srbije, pre svega u zapadnoj Srbiji, Vojvodini i centralnoj Srbiji. To su dobri primeri kako ruralni turizam može da diversifikuje ruralnu ekonomiju i otvori nove mogućnosti za zapošljavanje i ostvarivanje prihoda za ruralna domaćinstva. To pokazuje da ruralni turizam može i da osnaži male poljoprivrednike i omogući im da svoje proizvode direktno ponude turistima.

G) Ruralni turizam je već sada podržan sa više od 32.000 kreveta registrovanih i neregistrovanih u ruralnim područjima, od kojih je 10.000 kreveta u isključivo ruralnim naseljima. Procenjuje se da ruralni turizam već sada direktno doprinosi 10,4 milijardi dinara srpskoj ekonomiji. Taj doprinos predstavlja 16% BDP-a ostvarenog u sektoru putovanja i turizma u Republici Srbiji u 2010. godini koji je, prema procenama Međunarodnog saveta za turizam i putovanja, iznosio 62,4 milijarde dinara.

D)14 master planova za razvoj turizma je u visokoj korelaciji sa ruralnim turizmom.

Đ) U Republici Srbiji već postoje određeni primeri razvoja ruralnog turizma kao jednog od načina da se zaštiti prirodno okruženje i kulturna baština.

Međutim, postoji i priličan broj nedostataka i barijera koje moraju da se otklone da bi se omogućilo da se ti potencijali u potpunosti iskoriste:

A) Veliki broj praznina u turističkom lancu vrednosti i potreba da se razviju sinergije između poljoprivrednog sektora, lokalnih zanata i sektora turizma.

B) Velika konkurencija i izazovi u pogledu diversifikacije ponude u odnosu na trenutnu konkurenciju, Rumuniju i Bugarsku i buduću konkurenciju, Mađarsku i Republiku Češku.

V) Potreba za strukturisanim i holističkim iskustvima u ruralnom turizmu koja uključuju aktivnosti, smeštaj i centre za aktivnosti koji mogu da pruže integrisanu turističku ponudu i odmor.

G) Potreba za unapređenjem prateće infrastrukture koja podržava ruralni turizam i pre svega puteva u ruralnim krajevima.

D) Velike sezonske razlike i mala popunjenost kapaciteta u ruralnim krajevima gde je prosečna stopa popunjenosti ruralnih smeštajnih objekata 4%, odnosno 21% za ostale smeštajne objekte.

Đ) Nepostojanje međunarodnih standarda i kontrole kvaliteta i potreba za unapređenjem, standardizacijom i diversifikacijom različitih komponenti sektora, ruralni smeštaj, hrana i piće i ostale usluge.

E) Potreba za razvojem svesti i sposobnosti ljudi za bavljenje ruralnim turizmom i pratećim aktivnostima u sektoru ruralnog turizma.

Ž) Potreba za strukturama za organizaciju, upravljanje i podršku za razvoj ruralnog turizma na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.

______________
20 Izvor: UNWTO.

7. Ciljevi razvoja ruralnog turizma

Opšti cilj razvoja ruralnog turizma u Republici Srbiji je razvoj socijalno, ekonomski i ekološki održivog proizvoda u kratkoročnom i srednjoročnom periodu čije koristi će osetiti lokalne zajednice u ruralnim krajevima. Ukoliko ne bude postojala interakcija između socijalne, ekonomske i ekološke komponente i ukoliko te komponente ne budu izbalansirane, koristi ruralnog turizma biće ograničene. Osim toga, ruralni turizam u Republici Srbiji zavisi od velikog broja diversifikovanih prirodnih i kulturnih dobara koja, u procesu razvoja turizma, moraju da se očuvaju, koriste na održiv način i dalje unapređuju. Održivi ruralni turizam predstavlja izvor lokalnih prihoda, integriše lokalne zajednice u cilju poboljšanja njihovih uslova života i smanjenja siromaštva, i doprinosi očuvanju prirodnih i kulturnih dobara kao što su biodivezitet, kulturna baština i tradicionalne vrednosti.

Ruralni turizam predstavlja mogućnost za Republiku Srbiju da se izdiferencira u odnosu na konkurenciju i da postane jedna od vodećih destinacija ruralnog turizma na Balkanu. Ruralni turizam treba da ima vodeću ulogu i omogući MERR-u da ostvari ciljeve u oblasti turizma. Osim toga, ruralni turizam treba da podrži ciljeve Republike Srbije u pogledu pristupanja EU, promovisanjem strateškog pristupa održivog razvoja turizma na nacionalnom nivou. I, konačno, ruralni turizam treba da podrži MERR, MPTŠV i Ujedinjene nacije u ostvarenju Milenijumskih ciljeva razvoja (MCR)za Republiku Srbiju i to, pre svega, MCR1: Iskoreniti ekstremno siromaštvo i glad, MCR7: Osigurati održivost životne sredine i MCR8: Razviti globalno partnerstvo za razvoj.

Konkretni ciljevi u ruralnom turizmu su sledeći:

7.1.1. Ciljevi u pogledu pozicioniranja ruralnog turizma u Republici Srbiji

Izdiferencirati ponudu u oblasti ruralnog turizma u Republici Srbiji i izgraditi visoko konkurentnu poziciju pomoću višeslojnih jedinstvenih prodajnih prednosti (USP). Te USP prednosti uključuju određene materijalne i nematerijalne faktore koji su svojstveni za Republiku Srbiju i koji omogućavaju razvoj istinskog doživljaja ruralne Srbije.

7.1.2. Ciljevi u pogledu iskustava u ruralnom turizmu u Republici Srbiji: ruralne aktivnosti, ruralni smeštaj i centri za aktivnosti

A) Razviti konkurentno i jedinstveno srbijansko iskustvo ruralnog turizma, integrisanjem ruralnih aktivnosti i ruralnog smeštaja i izrazitog srbijanskog karaktera. To bi trebalo da se podrži i razvojem centara za aktivnosti.

B) Iskoristiti prednosti proizvoda koji su već razvijeni u ruralnim krajevima Republike Srbije i koji su već povezani sa ruralnim turizmom za dalje poboljšanje ponude. Paralelno s tim, te proizvode treba uvek razvijati tako da imaju izrazito srbijanski kontekst.

V) Izraditi nove kapacitete sa srbijanskim karakterom i povećati atraktivnost postojećih izgrađenih resursa odnosno povećati stepen kvaliteta i usluge. Novi kapaciteti treba da podržavaju i diversifikuju turističku ponudu u ruralnim krajevima Republike Srbije i da, istovremeno, privuku kritičnu masu na strani tražnje.

G) Unaprediti smeštajne kapacitete i kvalitet ruralnog smeštaja i naglasiti srbijanski karakter. Povećati broj kreveta u ruralnom sektoru, uključujući seoska domaćinstva i krevete u opštem turizmu koji mogu da se koriste za ruralni turizam sa 43.404 na 68.076 do 2020. godine21.

______________
21 Izvor: Master Plan održivog razvoja ruralnog turizma u Republici Srbiji, 2010. godina.

7.1.3. Ciljevi u pogledu kvaliteta u ruralnom turizmu

Standardizovati stepen kvaliteta u ruralnom turizmu, kako bi se omogućilo da se ispune međunarodni standardi, obezbedi garancija kvaliteta i napravi diferencijacija na osnovu oznaka kvaliteta.

7.1.4. Ekonomski ciljevi i ciljevi u pogledu tražnje za turističkim uslugama u ruralnom turizmu22

A) Povećati tražnju za noćenjima sa 2,7 miliona na 4,0 miliona 2013. godine, 4,8 miliona 2015. godine i 7,4 miliona 2020. godine.

B) Povećati prihode od smeštaja sa 5,2 milijarde dinara na 6,3 milijardi dinara 2013- godine, na 8,2 milijarde dinara 2015. godine i na 14 milijardi dinara 2020. godine.

V) Povećati direktni ekonomski multiplikator turizma sa 0,97 na 1,0 u 2013. godini, na 1,1 u 2015. godini i na 1,6 u 2020. godini. Povećati ukupni ekonomski doprinos ruralnog turizma ekonomiji Republike Srbije sa 10,4 milijardi dinara na 16,5 milijardi dinara u 2013. godini, 22,4 milijarde dinara u 2015. godini i 45,5 milijardi dinara u 2020. godini.

G) Povećati stopu popunjenosti kapaciteta u ukupnom turizmu sa 21% na 24% u 2013. godini, na 26% u 2015. godini i na 30% u 2020. godini i stopu popunjenosti kapaciteta u ruralnom turizmu sa 4% na 12% u 2013. godini, na 17% u 2015. godini i na 30% u 2020. godini.

D) Povećati broj jednodnevnih posetilaca, pre svega sa međunarodnih regionalnih tržišta. Cilj je da se poveća broj jednodnevnih posetilaca sa 1,2 miliona na 1,9 miliona u 2013. godini, na 2,4 miliona u 2015. godini i na 3,9 miliona u 2020. godini.

______________
22 Izvor: Master Plan održivog razvoja ruralnog turizma u Republici Srbiji, 2010. godina.

 

7.1.5. Ciljevi u pogledu socijalne održivosti u ruralnom turizmu

A) Diversifikovati ruralnu ekonomiju i smanjiti nezaposlenost u ruralnim krajevima, angažovanjem lokalnih zajednica u ruralnom turizmu. Otvoriti 250.000 novih radnih mesta u ruralnim krajevima u periodu od narednih 10 godina.

B) Podržavati inicijative otvaranja održivih malih poljoprivrednih gazdinstava visoke prirodne i kulturne vrednosti i dalje razvijati lokalna tržišta da bi se olakšao pristup tržištu lokalnih poljoprivrednih proizvoda, prehrambenih i neprehrambenih proizvoda koji se proizvode na lokalnom nivou i posebno onih koji potiču sa malih poljoprivrednih gazdinstava.

V) Aktivirati žene i ugrožene kategorije društva i podsticati njihovo učešće u ruralnom turizmu, naročito u proizvodnji lokalnih rukotvorina i u tradicionalnim načinima proizvodnje.

G) Revitalizovati seoske škole i stimulisati aktivno učenje i učenje u prirodi za decu i omladinu.

7.1.6. Ciljevi u pogledu održivosti životne sredine u ruralnom turizmu

A) Očuvati, zaštititi i unapređivati prirodna i kulturna dobra i krajolike ograničavanjem ekoloških rizika i iznalaženjem ekoloških rešenja u procesu razvoja ruralnog turizma.

B) Razviti obnovljive izvore energije u ruralnim krajevima Republike Srbije i ograničiti uticaj razvoja ruralnog turizma na životnu sredinu.

V) Izgraditi društvenu svest, obrazovati i uključiti lokalne zajednice u ekološki održive inicijative u oblasti ruralnog turizma.

7.1.7. Markentiški ciljevi

A) Stvoriti jasan identitet, brendiranje i diferenciranje ruralnog turizma u Republici Srbiji. U kratkoročnom i srednjoročnom periodu, cilj je dalja diferencijacija i udaljavanje u odnosu na Rumuniju i Bugarsku. Paralelno s tim, cilj je i stvaranje komparativnih prednosti u odnosu na Mađarsku i Republiku Češku, da se omogući da se prevaziđe njihova konkurentnost.

B) Diversifikovati tražnju po geografskim regionima. Cilj je da se iskoristi blizina velikog broja međunarodnih regionalnih tržišta, kao jedan od ključnih načina da se privuku potencijalni posetioci. Za 2015. godinu, cilj je da 80% od ukupnog broja noćenja u ruralnom turizmu budu domaća noćenja, a preostalih 20% međunarodna regionalna i međunarodna "iz ostalih krajeva sveta".

V) Smanjiti sezonske varijacije stvaranjem iskustava koja će različitim segmentima tržišta biti atraktivna u toku cele godine.

G) Poboljšati marketing i komercijalizaciju ruralnog turizma u Republici Srbiji i bolje iskoristiti prednosti nove tehnologije i pre svega interneta, kako za promovisanje, tako i za prodaju ruralnih iskustava.

7.1.8. Ciljevi u pogledu partnerstva i upravljanja

A) Razvijati i podržavati partnerstva i saradnju između lokalnih poljoprivrednika, seoskih domaćinstava, seoskog stanovništva i sektora turizma.

B) Razvijati i podržavati javno privatna partnerstva kroz razvoj partnerstava između malog ruralnog privatnog sektora, lokalnih zajednica, civilnog sektora, javnih službi i preduzeća sa tradicijom, na primer rizorta koji već postoje u ruralnim krajevima.

V) Stvoriti upravljačku strukturu koja će na bolji način podržati dalji razvoj ruralnog turizma na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou.

7.1.9. Ciljevi u pogledu razvoja ljudskih kapaciteta u ruralnom turizmu

A) Povećati stepen svesti o mogućnostima za zapošljavanje lokalnog stanovništva u ruralnom turizmu. Cilj je da se izgradi svest kod opšte javnosti, ali i da se stavi poseban fokus na žene, mlade i ugrožene kategorije društva.

B) Obezbediti obuku za razvoj veština neophodnih za rad u ruralnom turizmu. Cilj je da se istovremeno obezbede i opšte sposobnosti koje su potrebne u svim delovima sektora turizma i posebne sposobnosti neophodne u pojedinim delovima sektora turizma.

V) Pružati stalnu podršku za razvoj veština za bavljenje ruralnim turizmom. Cilj je da se pruža stalna podrška zaposlenima u ruralnom turizmu.

G) Posebni programi za mikro i mala preduzeća i javni sektor. Cilj je da se obezbedi odgovarajuća obuka za mala preduzeća i da se odgovori na konkretne potrebe u pogledu obuke zaposlenih u državnim institucijama.

7.1.10. Ciljevi u pogledu infrastrukture i drugih vidova podrške

A) Unapređenje putne infrastrukture. Cilj je da se poboljša pristup ruralnim turističkim lokacijama, kao i veze između lokacija od značaja za turizam. Cilj je da se poboljša pristup motornim i drugim vozilima posetilaca koji obilaze ruralne turističke lokacije, a, samim tim, i da se poboljša pristup ruralnim krajevima za pripadnike lokalnih zajednica.

B) Poboljšanje dostupnosti i signalizacije ponude u ruralnom turizmu. Pored toga, signalizacija u ruralnom turizmu može da ima važnu ulogu u olakšavanju turistima da stignu na željene destinacije.

8. Konkurentska strategija razvoja ruralnog turizma i plan prioritetnih aktivnosti razvoja ruralnog turizma

8.1.1. Strategija i prioriteti teritorijalnog razvoja

U strategiji teritorijalnog razvoja, utvrđeno je 12 teritorijalnih oblasti, koje su nazvane klasteri ruralnog turizma (KRT) i koje bi trebalo da se razvijaju kao prioritetne oblasti za ruralni turizam u Republici Srbiji. U definisanju klastera ruralnog turizma, u obzir su uzeti rezultati FAS analize, 14 master planova za razvoj turizma i Prostorni plan Republike Srbije. Dvanaest klastera ruralnog turizma grupisano je u 4 grupe klastera ruralnog turizma (KRTG) da bi se omogućilo da se iskoriste sinergije i međusobna blizina pojedinih klastera ruralnog turizma23:

A) KRTG1: centralna Srbija i zapadna Srbija: KRT1: Golija; KRT2: Zlatar Zlatibor; KRT3: Kopaonik; KRT 4: centralna Srbija

B) KRTG 2: južni Banat i Donje Podunavlje: KRT5: Donje Podunavlje24; KRT6: južni Banat

V) KRTG 3: istočna Srbija: KRT7: Sokobanja; KRT 8: istočna Srbija; KRT9: jugoistok

G) KRTG 4: Vojvodina: KRT10: Fruška gora; KRT11: Gornje Podunavlje; KRT12: sever

Svih 12 klastera ruralnog turizma su rangirani prema prioritetima razvoja. U utvrđivanju tih prioriteta, uzet je u obzir potencijal povrata uloženih sredstava u razvoj ruralnog turizma. Stepen rizika i stopa povrata ulaganja utvrđeni su za svaki od klastera ruralnog turizma na osnovu sledećih kriterijuma: potencijali prirodnih, kulturnih i stvorenih resursa; dostupnost i infrastruktura, blizina tržišta; stopa nezaposlenosti; gostoprimljivost i iskustvo u ruralnom turizmu.

Ovih 12 klastera ruralnog turizma odražava prioritete razvoja ruralnog turizma u Republici Srbiji, koji se, po definiciji, nalaze u ruralnim područjima. U SRTRS, definisana su četiri turistička klastera na teritoriji cele zemlje za sve proizvode u urbanim i ruralnim područjima. Na osnovu poređenja, vidi se da se grupa klastera ruralnog turizma 1 (KRTG1) nalazi unutar klastera jugozapadne Srbije; KRTG2 odgovara klasterima Vojvodina, Beograd i jugoistočna Srbija; KRTG3 se nalazi unutar klastera jugoistočna Srbija i, konačno, KRTG4 se nalazi unutar klastera Vojvodina. To pokazuje da se klasteri ruralnog turizma nalaze unutar klastera definisanih u SRTRS za celu Republiku Srbiju i za sve proizvode.

______________
23 Izvor: Master Plan održivog razvoja ruralnog turizma u Republici Srbiji, 2010. godina.
24 Primedba: Iako južni Banat pripada Autonomnoj pokrajini Vojvodini, da bi se omogućilo da se iskoriste sinergije u procesu razvoja turizma, predloženo je da se ova oblast poveže sa Donjim Podunavljem.

8.1.2. Izgraditi jedinstvenu poziciju i napraviti diferencijaciju pomoću kriterijuma kombinovanih prodajnih prednosti

Republika Srbija bi trebalo da izgradi izdiferenciranu poziciju pomoću kriterijuma kombinovanih prodajnih prednosti, koji podrazumevaju kombinaciju materijalnih i nematerijalnih dobara, ruralnih aktivnosti i ruralnog smeštaja i, istovremeno, naglašavaju istinski srbijanski karakter tih aspekata. Destinacija treba da odražava autentičnost i duh Republike Srbije na celoj svojoj teritoriji.

Strategija i aktivnosti pozicioniranja treba da podrazumevaju kombinaciju fizičkih elemenata i duhovnih elemenata, da bi se omogućilo autentično pozicioniranje ruralnog turizma koje će održavati esencijalni duh Republike Srbije. Izjava o pozicioniranju je poziv da se istraži, doživi i podeli srce ruralne Republike Srbije sa jedinstvenim i istinski srbijanskim karakteristikama.

Srbijanske karakteristike višeslojnog USP-a

Izvor: USP metodologija, UNWTO

8.1.3. Razviti holističko iskustvo u ruralnom turizmu

Razviti holističko iskustvo ruralnog turizma koje podrazumeva integraciju ruralnih aktivnosti i ruralnog smeštaja i koje je podržano razvojem centara za aktivnosti.

8.1.4. Ruralne aktivnosti

Portfolio proizvoda ruralnih aktivnosti sadrži 10 različitih grupa proizvoda i 24 potproizvoda koje treba razvijati u ruralnom turizmu. Ti proizvodi su u izrazitoj korelaciji odnosno prioritet prvog stepena ili u visokoj korelaciji, odnosno prioritet drugog stepena sa ruralnim turizmom i treba ih dalje razvijati da bi se omogućilo unapređenje ponuda proizvoda ruralnog turizma. U grupe proizvode koje su prioritet prvog stepena spada sledeće:

A) Kulturni turizam: kulturna baština, etno sela i događaji, seoski način života, gastronomija, vina i rakija

B) Priroda i svet: planine, reke i jezera; ekoturizam; agroturizam

V) Sportski i avanturistički turizam: nautički turizam na jezerima i rekama; planinski turizam; aero turizam

G) zdravstveni turizam: banje; medicinski turizam

D) Porodični i dečiji turizam: porodični odmori; dečiji i omladinski kampovi; život na farmi; školski i obrazovni turizam

Đ) Kružne ture: organizovane kružne ture

E) Turizam posebnog interesa: ribarstvo; lov; posmatranje ptica

Grupe proizvoda koje su prioritet drugog stepena uključuju turističke ture: individualne i grupne ture; kratka putovanja: individualna i grupna; MICE; aktivnosti izgradnje timskog duha; manje seminare i sastanke.

8.1.5. Ruralni smeštaj

Ponuda ruralnog smeštaja mora da se razvije da bi se ponudio veći izbor različitih vrsta smeštaja i, istovremeno, da bi se omogućilo odgovarajuće iskustvo u komplementarnom smeštaju za ruralne aktivnosti.

A) Izgraditi autentične ruralne smeštajne kapacitete po kojima će se ponuda ruralnog smeštaja u Republici Srbiji razlikovati u odnosu na konkurenciju, stavljanjem naglaska na fizičke i duhovne karakteristike Republike Srbije. Posebno težište treba staviti na poljoprivredna gazdinstva, etno sela, tradicionalna sela i tradicionalni smeštaj na primer salaši u Vojvodini i tradicionalne kuće, na primer vajati i brvnare. Uređivanje, obnavljanje i unapređivanje sela je od kritičnog značaja što se tiče smeštaja u Republici Srbiji. Treba dalje razvijati alternativne vrste kao što je, na primer, "smeštaj u manastirima", da se upotpuni ponuda proizvoda.

B) Definisati najniže neophodne standarde koji moraju da se ispune, poboljšati uslove smeštaja i podići ih na nivo međunarodnih standarda i obezbediti garancije kvaliteta. Oznake kvaliteta treba koristiti kao instrument za dalju diferencijaciju smeštaja u ponudi.

V) Izgraditi više ruralnih smeštajnih kapaciteta tamo gde je to potrebno, u oblastima koje su od ključnog značaja za razvoj. Treba razviti kapacitete ruralnog turizma. da se omogući da se zadovolji tražnja za smeštajem koja se očekuje kao rezultat razvoja destinacije i aktivnosti ruralnog turizma. Na osnovu podataka iz 106 istraživanja LTO-a, procenjeno je da Republika Srbija raspolaže sa 10.567 kreveta u ruralnim domaćinstvima i pretpostavka je da 32.747 kreveta u turizmu može da se koristi za potrebe ruralnog turizma25. Procenjuje se da će za deset godina biti potrebno 47.653 kreveta u turizmu za potrebe ruralnog smeštaja i 20.423 kreveta u ruralnom turizmu. Ove procene zasnivaju se na pretpostavci povećanja stope popunjenosti kreveta u turizmu, koji mogu da se koriste za potrebe ruralnog smeštaja, sa 21% na 30% i popunjenosti kreveta u ruralnom turizmu sa 4% na 30%.

G) Povećati sinergije sa poljoprivrednim sektorom i uložiti odlučne napore da se lokalna hrana i pića uvrste u ponudu hrane i pića u turističkim objektima. Iskoristiti prednosti lokalnih poljoprivrednih proizvoda, da se pojačaju srbijanske karakteristike smeštaja i fizičke i duhovne, što će, istovremeno, pomoći i lokalnim poljoprivrednicima.

______________
25 Izvor: Master Plan održivog razvoja ruralnog turizma u Republici Srbiji.

8.1.6. Centri za aktivnosti26

Centri za aktivnosti podržavaju prirodna i kulturna bogatstva ruralne Republike Srbije i objedinjuju niz različitih aktivnosti na koncentrisanim lokacijama. Oni su važni jer omogućavaju stvaranje kritične mase i jer mogu i sami da postanu atrakcije. Centri aktivnosti mogu da budu centri za odmor, zabavu, obrazovanje kroz zabavu i/ili obrazovanje posetilaca, turista i lokalnog stanovništva. To su mesta na kojima ljudi mogu da osete pravi duh ruralne Srbije. Centri za aktivnosti omogućavaju i da se iskoriste sinergije u turističkom lancu vrednosti, na primer lokalni poljoprivredni proizvodi, rukotvorine. Centri za aktivnosti koji su odabrani za Republiku Srbiju su sledeći27:

A) Centar za dobrodošlicu: turistički objekat u kojem pružaju informacije o lokalnoj turističkoj ponudi. Pored toga, centar dočekuje goste i pomaže im da se udobno smeste u destinaciji i poziva ih da probaju različite turističke ponude u datom kraju.

B) Centar za istraživanje: Centar za istraživanje je centralno mesto na kojem su koncentrisane mogućnosti istraživanja datog kraja. Fokusira se na različite vrste obrazovnih i zabavnih kapaciteta s ciljem da se posetioci obrazuju i da se zainteresuju da istraže datu destinaciju. Takav centar može da bude ili visoko sofisticiran ili relativno jednostavan, u zavisnosti od potrebe.

V) Centri za sportske i avanturističke aktivnosti: Centri za aktivnosti objedinjuju na jednom mestu različite aktivnosti u prirodi, sportske aktivnosti i slobodne aktivnosti namenjene svim segmentima. Ovaj koncept može da se primeni na centre sa različitim karakteristikama i podrazumeva centre za vodene sportove i avanturizam; centre za šumski i planinski avanturizam i centre za aero avanturizam.

G) "Začarana šuma" i vrtovi: "Začarana šuma" i vrtovi su staze za šetnju i opuštanje i zabavne staze u šumi osmišljene da stimulišu maštu. Ovaj koncept podrazumeva avanturističke, slobodne i obrazovne aktivnosti u šumama Republike Srbije.

D) Etno selo - projekat revitalizacije: Etno selo treba da odražava autentičnost i karakter ruralne Srbije. Treba da ima u ponudi i tradicionalne lokalne proizvode, usluge i turističke aktivnosti, da se omogući pravi doživljaj seoskog načina života. Cilj je da se obnove i očuvaju postojeća sela i da se pozovu turisti da uzmu učešće u toj inicijativi.

Đ) Ruralni centar za reciklažu i umetnost: Ovaj centar objedinjuje i pokreće inicijative recikliranja u ruralnim krajevima Republike Srbije. Centar objedinjuje reciklažu i edukaciju o zaštiti životne sredine na kreativan i umetnički način. Centar za reciklažu je i jedan od načina za očuvanje životne sredine, budući da može da se koristiti kao instrument za povećanje javne svesti i predstavljanje srbijanskog umetničkog izraza.

E) Centri za obrazovanje kroz zabavu u prirodi za decu i omladinu: Ruralni centri za decu u kojima se deca zabavljaju dok uče o ruralnom načinu života u Republici Srbiji.

Ž) Obrazovna farma i revitalizacija seoskih škola: Obrazovna farma je mesto gde deca mogu da uče kroz zabavu i gde mogu da pobegnu od ograničenja života u gradu i dožive osećaj slobode na selu i avanturu. Obnova napuštenih škola ima za cilj da se grupe (dece i omladine) ponovo dovedu u ruralne krajeve.

Z) Centri za sporiji tempo života: Sporiji tempo života znači vraćanje prirodi, poštovanje i čuvanje životne sredine, ponovno otkrivanje čari zdravih proizvoda, odvajanje vremena za sebe i za porodicu. Ovaj koncept bazira se na principu sporijeg načina života, za razliku od brzog urbanog života. Može biti u kombinaciji sa kapacitetima za velnes i zdravstvenim kapacitetima.

I) Ribarska marina i marina za krstarenje: Ribarska marina je mala, autentična i aktivna marina sa lokalnim ribolovcima. Atrakcije u marini baziraju se na aktivnostima ribolova i malim štandovima na kojima turisti mogu da probaju spremljenu svežu ribu koju ulove ribolovci. Marina za krstarenje koristi se za pristanak brodova za krstarenje koji dovode veliki broj turista. Može da bude moderna sa novim objektima izgrađenim od prirodnih materijala, ali i kombinacija tradicionalne arhitekture i objekata. Treba da ima u ponudi različite večernje zabavne sadržaje i muziku.

J) Svet srbijanske gastronomije i degustacije vina i/ili rakije: Ovaj centar predstavlja mesto za otkrivanje srbijanske kuhinje i pića. To bi podrazumevalo i punktove za degustaciju srbijanske rakije, vina i hrane.

Prema tome, ruralni proizvodi, aktivnosti i centri za aktivnosti treba da omoguće celovit i integrisan doživljaj ruralnog turizma. Na primer, proizvod "Kulturni turizam" i potproizvod "Gastronomija i vina i/ili rakija" treba da budu integrisani sa smeštajem u vinariji i podržani razvojem Sveta srbijanske gastronomije i degustacije vina i/ili rakije. Porodične i dečije proizvode i obrazovne i edukativne potproizvode mogu da podrže Centri za obrazovanje kroz zabavu u prirodi za decu i omladinu, uz smeštaj na poljoprivrednim gazdinstvima.

______________
26 Izvor: Master Plan održivog razvoja ruralnog turizma u Republici Srbiji.
27 Izvor: Master Plan održivog razvoja ruralnog turizma u Republici Srbiji.

8.1.7. Definisati oznake kvaliteta za ruralni turizam28

Definisanje oznaka kvaliteta trebalo bi da omogući garanciju kvaliteta za ruralne aktivnosti, ruralne kapacitete i ruralni smeštaj. Trebalo bi izdiferencirati ponudu u Republici Srbiji, tako što će se staviti poseban naglasak na određene vrste proizvoda, aktivnosti i smeštaja. Oznake kvaliteta mogu da se koriste i kao promotivni instrument koji može da podrži komunikaciju poruka namenjenih ciljnim grupama korisnika.

A) Sela i poljoprivredna gazdinstva u Republici Srbiji treba da koriste određene oznake, da bi ojačali i povećali srbijanski karakter ruralnog smeštaja. Treba definisati oznake kao što su "tradicionalno selo", "etno selo" ili "poljoprivredno gazdinstvo". Izraz "tradicionalno selo" može da se koristi i u definisanju oznaka za određene destinacije. Mogu da se koriste i oznake za određene segmente, kao što je "porodični" za segment porodica.

B) Mogu se definisati i oznake za različite aktivnosti počev od destinacija za sportske i planinske aktivnosti pa do oznaka za destinacije na UNESKO-ovoj listi svetske kulturne baštine. Oznaka UNESKO je posebno atraktivna za međunarodno tržište, budući da je to robna marka koja je već poznata širom sveta i koja sama po sebi privlači posetioce.

V) Treba pojačati i naglasiti istinski srbijanski karakter ruralnih krajeva, definisanjem oznaka "ruralna baština". Mogu se definisati i posebne oznake "ruralna baština", na primer, za tradicionalne zanate, regionalnu muziku, pesme i plesove i tradicionalnu hranu i pića.

G) Uvesti oznake Evropske unije za poljoprivredne proizvode, gastronomiju i proizvodnju vina, kao što su oznaka izvornosti (PDO), oznaka geografskog porekla (PGI) i oznaka porekla (DO).

Korišćenje "ekoloških" oznaka treba podržati u razvoju destinacija, kapaciteta i smeštaja koji ne ugrožavaju životnu sredinu.

______________
28 Izvor: UNWTO.

8.1.8. Izraditi operativni marketinški plan za ruralni turizam

Kod izrade operativnog marketinškog plana za ruralni turizam treba imati u vidu sledeće:

A) Strategija i aktivnosti "on line" marketinga treba da podrazumevaju korišćenje Interneta kao strateškog instrumenta za privlačenje posetilaca u ruralnu Srbiju. Integrisana internet stranica posvećena ruralnom turizmu trebalo bi bude povezana linkom sa internet stranicom TOS-a. Stranica bi trebalo da podržava identitet brenda i da ima kvalitetne sadržaje, veb 2.0 funkcionalnosti i da omogućava razvoj odnosa sa korisnicima. Na stranici bi trebalo da budu integrisane ruralne aktivnosti, stvorene sposobnosti i ruralni smeštaj i da se korisnicima omogući da sami kreiraju svoja iskustva, prema svojim željama.

B) Kanali prodaje i komercijalizacije treba da podržavaju integrisani pristup ruralnom turizmu. Na internet stranici treba bude moguće i pravljenje "on line" rezervacija za aktivnosti i smeštaj. Tradicionalni sistem pravljenja rezervacija i plaćanja treba da se kombinuje sa najsavremenijim sistemima. Međutim, i preduzetnike treba podsticati da naprave svoje internet stranice i da koriste alate kao što su u Fejsbuk, Tviter i Ju Tjube. Treba razmotriti i inovativne prodajne kanale, kao što su marketinške partnerske inicijative, koji mogu da budu dopuna tradicionalnim kanalima prodaje, kao što je pozivni centar, i koji mogu da se koriste za marketing proizvoda na inovativan i efektivan način.

V) Operativni aspekt marketinškog plana baziraće se na stvaranju organizacija za destinacijski menadžment.

8.1.9. Održivost životne sredine29

Osnovni cilj je da se osigura očuvanje, zaštita i održavanje zaštićenih i drugih vrednih prirodnih i kulturnih dobara i predela, tako što će svi akteri koji su uključeni u ruralni turizam biti svesni toga koliko je važno da se ruralni turizam razvija na održiv način.

A) Uspostaviti strukturu za ekološku kontrolu koja će biti nadležna za procenu uticaja novih projekata u oblasti ruralnog turizma na životnu sredinu i koja će biti odgovorna za definisanje i primenu sistema za monitoring stanja životne sredine.

B) Osigurati očuvanje, upravljanje i unapređenje prirodnih i kulturnih dobara i krajolika. Sektor turizma treba da podržava zaštitu i upravljanje prirodnim i kulturnim dobrima i očuvanje biodiverziteta u ruralnim područjima, davanjem nepovratnih sredstava za finansiranje ekološki održivih inicijativa i boljim upravljanjem posetiocima. Destinacijski menadžment treba da uključuje i upravljanje pitanjima zaštite životne sredine. Ograničiti ekološke rizike i upravljati ekološkim rizicima da bi se sprečila dalja degradacija životne sredine i osiguralo poboljšanje postojeće situacije.

V) Definisati turistička rešenja bazirana na prirodi koja ne zahtevaju značajne infrastrukturne radove, kako bi i turisti i lokalno stanovništvo mogli da uživaju u prirodi.

G) Izgraditi društvenu svest, edukovati i uključiti lokalnu zajednicu u pitanja zaštite životne sredine. Podržati korišćenje obnovljivih izvora energije, čistije tehnologije i energetski efikasnih rešenja (pre svega u sektoru energetike, saobraćaja i u građevinskom sektoru). Treba ohrabriti i finansijski podržati inicijative kao što su kuće sa malom potrošnjom energije i korišćenje solarne energije.

______________
29 Izvor: UNWTO.

8.1.10. Uspostaviti uslužne centre za razvoj ljudskih kapaciteta30

Uslužni centri za razvoj ljudskih kapaciteta su glavni centri za jačanje svesti, obuku i podrške koje su neophodne za razvoj kapaciteta ljudskog faktora u razvoju ruralnog turizma u Republici Srbiji.

A) Povećati stepen svesti o značaju razvoja ruralnog turizma u Republici Srbiji. Povećati profesionalnost i znanja lokalnih lokalnog privatnog sektora i javne administracije, da se omogući održivi razvoj ruralnog turizma u Republici Srbiji.

B) Poboljšati kvalitet usluga, obezbeđenjem neophodnih sposobnosti i obukom i edukacijom ljudskih resursa, i povećati mogućnosti za stanovništvo u ruralnim krajevima da se uključi u ruralni turizam.

V) Davati podršku preduzetnicima i omogućiti njihovo povezivanje u mreže za saradnju i olakšati im da prošire biznis, obezbeđenjem mesta za otvaranje preduzeća i obezbeđenjem mesta gde preduzetnici mogu da razmenjuju ideje, uče i posluju.

______________
30 Izvor: UNWTO.

8.1.11. Uspostaviti globalni sistem upravljanja

Globalni sistem upravljanja definiše strukturu neophodnu za upravljanje ruralnim turizmom, koja će se postaviti u okviru globalnog sistema upravljanja turizmom u Republici Srbiji za strateško odlučivanje i operativne aktivnosti, na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. To pretpostavlja korišćenje postojećih organizacionih okvira na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, kao i uključivanje razvoja ruralnog turizma u nove organizacione oblike koji će se kreirati u turizmu na regionalnom i destinacijskom nivou. Na dijagramu u nastavku prikazana je upravljačka struktura koja će biti odgovorna za sprovođenje Programa razvoja održivog ruralnog turizma, za strateško odlučivanje i za operativna pitanja na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.

8.1.12. Upravljanje na strateškom nivou

Kao što je prikazano na dijagramu, strukture za strateško odlučivanje treba da se uspostave na sledeći način, u formi savetodavnog tela sastavljenog od predstavnika javnog i privatnog sektora, kao i civilnog društva:

A) Nacionalni nivo: Nacionalna strateška radna grupa za razvoj ruralnog turizma (NSRGRT). Članovi Nacionalne strateške radne grupe za razvoj ruralnog turizma pre svega su MERR, NTOS, MPTŠV, Nacionalna korporacija za razvoj turizma, Privredna komora, Asocijacija za razvoj ruralnog turizma Vojvodine i Republike Srbije.

B) Regionalni nivo: Regionalne strateške radne grupe su grupe za razvoj ruralnog turizma (SRGRT) uspostavljene od strane regionalnih turističkih organizacija (RTO) i Turističke organizacije Vojvodine.

V) Nivo lokalnih zajednica: lokalne akcione grupe (LAG) treba da budu uspostavljene na nivou opštine, gde vodeću ulogu treba da ima predsednik opštine. U slučaju da LAG već postoji, treba da se na odgovarajući način koristi s tim da se proširi njen delokrug i učesnici sa turističkim sektorom.

Globalni sistem upravljanja koji treba da podrži ruralni turizam

Izvor: UNWTO.

8.1.13. Upravljanje na operativnom nivou

U svakoj od grupa klastera regionalnog turizma, trebalo bi da se osnuje po jedna DMO organizacija za razvoj turizma u celini. Osim 4 regionalne DMO, treba da se uspostavi i međuregionalna DMO sa sedištem u Beogradu. DMO koje treba da se osnuju za potrebe operativnog sprovođenja su sledeće i predstavljaju partnerstvo javnog, civilnog i privatnog sektora:

A) Nacionalni nivo: međuregionalna organizacija za destinacijski menadžment koji postavljaju regionalne DMO. Ona će biti odgovorna za sledeća pitanja na međuregionalnom nivou: portfolio ruralnih iskustava: portfolio ruralnih aktivnosti i portfolio ruralnog smeštaja, oznake kvaliteta, operativni marketinški plan, istraživanje tržišta za ruralni turizam, podršku za centara za aktivnosti.

B) Regionalni nivo: Regionalna organizacija za destinacijski menadžment (RDMO) koju treba da uspostave regionalne turističke organizacije (RTO) i koja će biti odgovorna za sledeća pitanja na regionalnom nivou: portfolio ruralnih aktivnosti i portfolio ruralnog smeštaja, oznake kvaliteta, centri za aktivnosti i sistem monitoringa.

V) Lokalni nivo: lokalne turističke organizacije (LTO) koje će biti podržane od strane lokalnih akcionih grupa (LAG) i koje će biti odgovorne za saradnju sa RDMO u vezi portfolija ruralnih aktivnosti i portfolija ruralnog smeštaja, oznaka kvaliteta, uslužnih centara za ljudske resurse, centara za aktivnosti i sistema monitoringa.

Osim toga, RTO organizacije odgovorne su i za uspostavljanje 4 regionalna i jednog nacionalnog uslužnog centra za razvoj ljudskih resursa.

8.1.14. Specijalni fokus: dečiji i porodični turizam

Dečiji i porodični turizam identifikovan je za jedan od ključnih prioriteta razvoja ruralnog turizma u Republici Srbiji. Dva specijalna programa koja je predložio UNICEF treba da se implementiraju u ruralnim područjima:

A) Program turizma u seoskim školama: Ovaj proizvod namenjen je, pre svega, za decu i bazira se na ideji korišćenja neiskorišćenih kapaciteta seoskih škola. Ti kapaciteti koristili bi se za razvoj nove vrste turističke ponude namenjene za decu, mlade i njihove porodice.

B) Program ruralnog obrazovanja kroz zabavu za mlade: Podrazumeva ponudu širokog obrazovanja kroz zabavu za mlade i na taj način osigurava obnovu i promovisanje ruralnih kapaciteta, koji su glavni u ispunjavanju obrazovnih i zabavnih aktivnosti namenjenih za decu i mlade iz Republike Srbije i inostranstva. Program podrazumeva i razmenu iskustava među mladima koji potiču iz različitih sredina i vannastavnu edukaciju.

9. Razvojni model: predlog prioritetnih projekata

Za potrebe realizacije projekta, definisano je sledećih 8 implementacionih Programa: Program uspostavljanja sistema upravljanja; Program uspostavljanja Organizacije za destinacijski menadžment (DMO); Program razvoja centara za aktivnosti; Program uspostavljanja uslužnih centara za razvoj ljudskih resursa; Program razvoja ruralnog turizma i očuvanja životne sredine; Program razvoja infrastrukture za ruralni turizam; Program razvoja opšte infrastrukture i Sistem za kontrolu i monitoring u ruralnom turizmu.31

______________
31 Izvor: Master Plan održivog razvoja ruralnog turizma u Republici Srbiji, 2010. godina.

9.1.1. Pristup prioritizaciji implementacije

Usled realnih ograničenja u pogledu finansijskih i ljudskih kapaciteta, sve aktivnosti neće moći da se realizuju u srednjeročnom periodu implementacije u trajanju od 4 godine. To znači da, i pored toga što svi implementacioni programi treba da se realizuju, pojedine aktivnosti unutar svakog od programa moraju da se utvrde kao prioriteti. U okviru implementacionih programa, definisane su aktivnosti za srednjeročni period implementacije. Taj srednjeročni period od 4 godine u ovom izveštaju naziva se i "prvi investicioni ciklus".

Svih 8 implementacionih programa predstavljaju prioritet. Međutim, prvo treba da se uspostave osnovne strukture za implementaciju programa u narednim godinama. Najviši prioriteti za ulaganja: Program uspostavljanja Globalnog sistema upravljanja, Program uspostavljanja Organizacije za destinacijski menadžment, Program uspostavljanja uslužnih centara za razvoj ljudskih resursa i Program očuvanja životne sredine. Kao što je definisano u izveštaju, "najbrži rezultati" podrazumevaju uspostavljanje i početak aktivnosti u okviru tih programa, kao i početne aktivnosti u vezi sa drugim programima, a koje se sprovode u okviru programa za uspostavljanje Globalnog sistema upravljanja, DMO i centara za razvoj ljudskih resursa. Pored toga, već je urađena teritorijalna prioritizacija i utvrđeno je 12 klastera ruralnog turizma (KRT) sa najvećim potencijalom za razvoj ruralnog turizma.

 

9.1.2. "Najbrži rezultati" projekta

U ovom delu identifikovani i predstavljeni su neki od potencijalnih "najbržih rezultata" u okviru svakog implementacionog programa, koji bi mogli da ostvare koristi na početku implementacionog perioda. "Najbrži rezultati" omogućiće da Projekat razvoja ruralnog turizma dobije visok profil, da se demonstriraju uspešne inicijative i motivišu sve zainteresovane strane. U nastavku su navedeni "najbrži rezultati" za svaki od implementacionih programa.

"Najbrži rezultati" po implementacionim programima

Program uspostavljanja sistema upravljanja A) Uspostaviti sistem upravljanja na regionalnom nivou, uključujući SRGRT, DMO i LAG grupe i na nacionalnom nivou. B) Uspostaviti regionalne DMO organizacije i uspostaviti međuregionalnu DMO. Definisati strukturu participacije u regionalnim DMO organizacijama i u međuregionalnoj DMO. V) Uspostaviti nacionalni i regionalni uslužni centar za razvoj ljudskih resursa. G) Utvrditi ciljeve i pokazatelje za svaki implementacioni program i operativne ciljeve koji treba da se ostvare pre isteka svake godine.

Program organizacije za destinacijski menadžment (DMO) A) Identifikovati proizvode koji su već komercijalizovani ili koji bi mogli da se odmah ponude na tržištu kao što su objekti, tematske ture, kulturna baština, itd. B) Uzeti su u obzir proizvodi i smeštajni kapaciteti koji već postoje i koji ispunjavaju standarde i mogu da se ponude na tržištu, razvijeni preliminarni paketi u kojima su objedinjeni smeštaj i proizvodi. V) Definisati najniže neophodne standarde za Republiku Srbiju na bazi međunarodnih standarda. Treba definisati standarde za: smeštaj (ruralni i opšti): npr. jedno kupatilo u svakoj sobi; održiv biznis; sektor pića i hrane: npr. odgovarajući toaleti za turiste. G) Definisati odgovarajuće oznake kvaliteta smeštaja koje će se isticati na dobrovoljnoj bazi koje su predviđene u Master planu održivog razvoja ruralnog turizma u Republici Srbiji. D) Detaljna kontrola poslova povezanih sa ruralnim turizmom i identifikacija onih koji ispunjavaju i koji ne ispunjavaju utvrđene najniže neophodne standarde. Đ) Razvoj odnosa sa javnošću i informisanje: planovi za razvoj centara za aktivnosti u budućnosti; radionice za razvoj ljudskih resursa u ruralnom turizmu koje će biti održane u Republici Srbiji; isticanje sela u kojima će se sprovoditi Projekat revitalizacije etno sela. E) Razviti i promovisati tržišta za poljoprivredne proizvode i rukotvorine u selima, u saradnju sa MPTŠV. Ž) Izrada internet stranice DMO organizacije posvećenog ruralnom turizmu. Z) Promovisati, u saradnji sa UNICEF-om, proizvode dečijeg, omladinskog i porodičnog turizma koji su već razvijeni i mogu se staviti u ponudu na tržištu. I) Evaluirati, u saradnji sa UNICEF-om, mesta gde će se sprovoditi već osmišljeni programi dečijeg i omladinskog turizma: Program turizma u seoskim školama, Program ruralnih centara za obrazovanje kroz zabavu mladih, Program obrazovnih farmi, itd. J) Promovisati razvoj partnerstava javnog i privatnog sektora za održivi ruralni razvoj turizma na lokalnom i regionalnom nivou. K) Promovisati partnerstvo na lolanom nivou uz pomoć Nacionalne mreže za ruralni razvoj i uvođenje Ose 2. IPARD mera za podršku razvoja LEADER pristupa u ruralnim zajednicama.

Program razvoja centara za aktivnosti A) Usvojiti kalendar faza implementacije predložen u Implementacionom planu i, pre svega, utvrditi prioritete razvoja centara za aktivnosti po fazama. B) Definisati model podsticaja u skladu sa zahtevima u pogledu planiranja i održivosti ruralnog turizma radi privlačenja privatnih investitora. V) Potpisati građevinske ugovore za izgradnju centara za aktivnosti i ugovore sa privatnim operaterima za upravljanje tim centrima.

Program razvoja smeštaja A) Definisati najniže neophodne standarde za opšti i ruralni smeštaj. B) Detaljna kontrola smeštajnih jedinica i identifikacija onih koje ispunjavaju i koje ne ispunjavaju najniže neophodne standarde. V) Lista smeštajnih jedinica koje ispunjavaju najniže neophodne standarde i koje mogu biti ponuđene na tržištu. G) Definisati odgovarajuće oznake kvaliteta smeštaja koje će se isticati na dobrovoljnoj bazi koje su predviđene u Strategiji. D) Nastaviti sa podržavanjem ulaganja u smeštajne kapacitete i druge prateće aktivnosti ruralnih domaćinstava iz razvojne podrške za Osu 3. koju obezbeđuje MPTŠV i iz budućeg IPARD plana.

Program uspostavljanja uslužnih centara za razvoj ljudskih resursa A) Uspostaviti uslužne centre na nacionalnom nivou i u 4 KRTG. B) Održati određeni broj kurseva za podizanje stepena svesti u toku 2011. godine. Težišta treba staviti na informisanje o tome ne koje načine poljoprivredni sektor i stanovništvo u ruralnim krajevima mogu da se uključe u ruralni turizam. V) Definisati kalendar, sadržaj i materijale za obuku u radionicama koji će se sprovoditi u toku 2012. godine i regionalni ili opštinski nivo na kojem će se organizovati. G) Identifikovati ciljne grupe koji će učestvovati na radionicama, uspostaviti komunikaciju sa njima i informisati ih o programima i utvrditi preliminarni broj učesnika za prvo tromesečje 2012. godine.

Program očuvanja životne sredine A) Utvrditi osnovne parametre održivosti na kojima će se zasnivati implementacija programa razvoja održivog ruralnog turizma i identifikovati ključne mogućnosti i izazove u pogledu zaštite životne sredine u svakoj opštini/KRTG. B) Definisati na koji način će se vršiti praćenje i meriti uticaj implementacije programa razvoja održivog ruralnog turizma na životnu sredinu. Definisati mere za ublažavanje uticaja na životnu sredinu. V) Definisati set evropskih ili najboljih standarda u oblasti zaštite životne sredine koji će se primenjivati u izboru građevinskih materijala i tehnika za izgradnju centara za aktivnosti/turističke infrastrukture. G) Nastaviti podržavanje ulaganja u organsku poljoprivrednu proizvodnju, autohtone ugrožene stočne vrste i uvesti pašnjake visoke prirodne vrednosti u ruralna gazdinstva u skladu sa agroekološkim ciljem u okviru podrške za Osu 2. koju obezbeđuje MPTŠV i budućeg IPARD plana.

Razvoj infrastrukture za ruralni turizam A) Identifikovati potrebe u pogledu infrastrukture za ruralni turizam po opštinama/KRTG

9.1.3. Program uspostavljanja sistema upravljanja

Program uspostavljanja sistema upravljanja je osnov za dalju implementaciju i podrazumeva razvoj struktura koje su neophodne za implementaciju Programa razvoja održivog ruralnog turizma u celini. Budući da je to osnov implementacionog plana, to je i prva aktivnost koja treba da se realizuje u okviru postojećih organizacionih struktura u turizmu na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. U okviru Programa uspostavljanja sistema upravljanja, biće razvijene strukture za strateško odlučivanje i operativnu realizaciju na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Biće razvijen i sistem za praćenje i kontrolu, u saradnji sa ostalim implementacionim programima. Regionalne strukture su osnov strateške i operativne implementacije (regionalne strateške radne grupe za razvoj ruralnog turizma čine osnov strateške, a regionalne organizacije za destinacijski menadžment operativne implementacije).

9.1.4. Program Organizacije za destinacijski menadžment

Organizacija za destinacijski menadžment (DMO) je osnov operativne implementacije Programa razvoja održivog ruralnog turizma. Nakon što se uspostave 4 regionalne DMO organizacije i međuregionalna DMO, one će preuzeti odgovornost za implementaciju potprograma u okviru programa DMO koji podrazumevaju portfolio ruralnih iskustava/proizvoda; oznake kvaliteta; operativni marketinški plan; istraživanje tržišta ruralnog turizma i specijalne programe dečijeg i omladinskog turizma. DMO organizacije trebalo bi da se uspostave u toku nulte godine implementacije.

9.1.5. Program razvoja centara za aktivnosti

U prioritizaciji ulaganja u centre za aktivnosti32, uzeti su u obzir značaj različitih centara za aktivnosti u razvoju ruralnog proizvoda/ iskustva i mogućnost privlačenja tražnje, kao i teritorijalni pristup, u skladu sa 12 klastera ruralnog turizma (KRT), i definisana je lista planiranih projekata izgradnje u srednjeročnom periodu implementacije projekta. Centri za aktivnosti odabrani su na osnovu njihove mogućnosti da privuku tražnju, karaktera KRT-a i visine neophodnih ulaganja. U tabeli u nastavku dat je sumarni pregled 92 centra koji bi trebalo da budu razvijeni u toku srednjeročnog perioda od 4 godine:

Program razvoja centara za aktivnosti (jedinice)
Objekti	broj	Objekti	broj
Centar za dobrodošlicu	3
Centar za istraživanje	3	Projekat revitalizacije etno sela	24
Centar za vodene aktivnosti	5	Ruralni centar za reciklažu i umetnost	12
Centar za šumski i planinski avanturizam	7	Dečiji centar za obrazovanje kroz zabavu	12
Centar za sportske i avanturističke aktivnosti	1	Obrazovna farma	3
Glavna luka za brodove za krstarenje	1	Projekti rehabilitacije seoskih škola	1
Mala luka za brodove za krstarenje	2	Utočište sporijeg tempa života	5
Marina	3	Konjički centar	1
Ribarsko selo sa centrom ribarstva	2	Centa za lov	1
Svet srbijanskih vina i gastronomije	5	Centar za aero aktivnosti	1
Ukupno	92

______________
32 Najbolje prakse iz: Belgije, Francuske, Španije. Konsultovano je i 14 master planova za razvoj turizma koji se realizuju u određenim krajevima Srbije.

9.1.6. Program razvoja ruralnog smeštaja

Cilj Programa razvoja ruralnog smeštaja je unapređenje postojeće ponude ruralnog smeštaja i razvoj novih ruralnih smeštajnih kapaciteta sa garancijom kvaliteta i posebnim oznakama za diferencijaciju. To bi trebalo da unapredi kvalitet i stopu iskorišćenosti 12.021 ležaja i obezbedi 7.943 novih ležaja.

9.1.7. Program uspostavljanja uslužnih centara za razvoj ljudskih resursa

Uslužni centri za razvoj ljudskih resursa predstavljaju jednu od najvažnijih pratećih struktura podrške koja treba da se implementira u najkraćem mogućem roku da bi se omogućio razvoj kapaciteta ljudskih resursa u ruralnom turizmu.

9.1.8. Program razvoja ruralnog turizma i očuvanja životne sredine

Održivost je jedan od osnovnih principa programa razvoja održivog ruralnog turizma. U svim aktivnostima koje će se realizovati, treba uzeti u obzir pitanja zaštite životne sredine. Osim toga, očekuje se i da će implementacija programa razvoja održivog ruralnog turizma ojačati svest o značaju održivosti životne sredine na ruralnim destinacijama u Republici Srbiji. Ove aktivnosti trebalo bi podsticati putem dodele bespovratnih sredstava iz razdela odgovarajućih ministarstava i iz istih izvora podržati uspostavljanje sistema za praćenje stanja životne sredine.

9.1.9. Program razvoja infrastrukture za ruralni turizam

Nedovoljna turistička signalizacija u ruralnom turizmu i neadekvatni ruralni putevi identifikovani su kao jedna od najvećih prepreka za dolazak i snalaženje turista u ruralnim krajevima. Da bi se prevazišao taj nedostatak, neophodna su ulaganja u turističku signalizaciju kao i u određenih vidova infrastrukture kao što su šetačke i biciklističke staze i izgradnja osmatračnica.

10. Projekcija i plan aktivnosti razvoja ruralnog turizma

10.1.1. Neophodna ulaganja

Javni sektor na svim nivoima treba da učestvuje shodno svojim budžetskim mogućnostima, kao i da obezbedi učešće kroz konkurisanja kod međunarodnih fondova i donatora. Implementacija programa u celini u srednjeročnom periodu trebalo bi da javni sektor na republičkom i lokalnom nivou učestvuje sa 50%, uključujući sredstva od javnih fondova i donacija koje obezbedi.

10.1.2. Potencijalni izvori finansiranja implementacije programa

A) Podrška ovom Programu obezbeđivaće se iz sredstava utvrđenih Zakonom o budžetu Republike Srbije za finansiranje podsticaja turizmu i Programa rasporeda i korišćenja subvencija namenjenih za razvoj turizma u odgovarajućoj godini, i Programa o izmenama Programa rasporeda i korišćenja subvencija namenjenih za razvoj turizma u odgovarajućoj godini, kao i Uredbe o uslovima i načinu dodele i korišćenja sredstava za kredite za podsticanje kvaliteta ugostiteljske ponude fizičkih lica i MSP u oblasti turizma za odgovarajuću godinu.

U svakoj godini sredstva će se obezbeđivati u skladu sa sredstvima u budžetu u toj godini, za finansiranje podsticaja turizma i Programa rasporeda i korišćenja subvencija namenjenih za razvoj turizma i dodele i korišćenja sredstava za kredite za podsticanje kvaliteta ugostiteljske ponude fizičkih lica i MSP u oblasti turizma.

B) U skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi ("Službeni glasnik RS", broj 129/07) i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", broj 47/11) podrška ovom programu obezbeđivaće se iz budžeta lokalnih samouprava.

V) Za ruralni turizam izdvajaće se i sredstva drugih vladinih institucija i ministarstava, međunarodnih donatora kao što su GIZ, Svetska banka, EBRD, i regionalnih razvojnih projekata u okviru saradnje opština u regionu, kao i prekograničnog finansiranja.

G) Ima se u vidu mogućnost povezivanja sa drugim regionalnim razvojnim projektima i prekograničnog finansiranja, pre svega iz Rumunije i Bugarske, koje se graniče sa južnim Banatom i Donjim Podunavljem, odnosno sa istočnom Srbijom.

D) Osim toga, očuje se odgovarajuća finansijska podrška programu kroz IPA fondove.

E) Učešće privatnog sektora koji se predviđa u finansijskoj podršci programu različito je za pojedine vrste imlementacionih programa, ali u celini bi u srednjeročnom investicionom planu imlementacije trebalo da doprinese sa 50%. To je posebno važno za programe razvoja centara za aktivnosti i smeštaja, ako se ima u vidu da ulaganja u centre za aktivnosti i njihovo poslovanje mogu da budu atraktivan biznis i dobar potencijal za privlačenje investicija iz privatnog sektora. Razvoj i širenje koncepta investicionih sajmova predstavlja proaktivan način za privlačenje investicija iz privatnog sektora. Taj metod se uspešno koristi u svetu, na destinacijama kao što su Španija, Belgija, Austrija i Francuska.

10.1.3. Povrat ulaganja u ruralnom turizmu

Implementacioni plan i investicije utvrđene Implementacionom planu treba analizirati u pogledu koristi i vrednosti koja će biti ostvarena kao rezultat implementacije. Te koristi su u vidu ekonomskih doprinosa, kao i društvene i ekološke vrednosti. U ovom delu upoređene su neophodne investicije i direktni doprinos koji će se ostvariti kroz program razvoja održivog ruralnog turizma.

I pored toga što su utvrđeni "najbrži rezultati" na osnovu kojih će se brzo ostvariti vidljive koristi u pogledu razvoja ruralnog turizma u Republici Srbiji, ipak treba određeno vreme da se ostvare sve koristi od implementacije Programa razvoja održivog ruralnog turizma. Ukupne koristi od ulaganja izračunate su i procenjene za srednjeročni period od 4 godine. Najveće investicije predviđene su na početku sprovođenja ovog programa, dok će se koristi ostvarivati u dugoročnom periodu.

Istovremeno s tim, počeće polako da se osećaju i prve koristi od implementacije, a zatim, kako implementacija bude odmicala, i mnogo brže. To će biti rezultat povećanja efikasnosti i progresivnog smanjivanja broja nedostataka u lancu vrednosti ruralnog turizma. Prema tome, kako projekat bude odmicao, svako ulaganje u projekat stvoriće dodatnu vrednost u ekonomiji.

Analiza povrata ulaganja u implementaciju programa razvoja održivog ruralnog turizma bazirana je na sledećim osnovnim pokazateljima:

A) Ukupan implementacioni budžet za ruralni turizam

B) Efekti implementacije programa razvoja održivog ruralnog turizma na direktan ekonomski doprinos ruralnog turizma

Analiza povrata ulaganja pokazuje da će na kraju srednjeročnog perioda od 4 godine direktni doprinos programa premašiti potrebne investicije. Taj trend će se nastaviti i u narednim godinama sprovođenja Programa. Vrednost neto doprinosa nastaviće, vremenom, da raste sa povećanjem direktnog doprinosa i smanjenjem investicija. Ukupan rezultat implementacije Programa razvoja održivog ruralnog turizma biće ekonomska vrednost koja će daleko premašiti neophodne investicije za projekat.

Osim direktne ekonomske koristi ostvariće se i druge vrste indirektnih ekonomskih koristi, kao i društvena i ekološka vrednost.

11. Najbrže ostvarivi implementacioni programi i vodeće implementacione strukture

► Nacionalna SRGRT	► Strateški donosilac odluka
► Međuregionalna DMO	► Operativna/implementaciona institucija

 

Implementacioni programi		Vodeća implementaciona struktura
	Nacionalni nivo	Regionalni nivo	Lokalni nivo
A) Program uspostavljanja sistema upravljanja:
Uspostaviti Globalni sistem upravljanja	► HCPP, RTO	► RTO
	► Nacionalna SRGRT	► Regionalna SRGRT	►LAG
B) Program uspostavljanja Organizacije za destinacijski menadžment (DMO):
Portfolio ruralnih proizvoda	► Nacionalna SRGRT, TOS	► Regionalna SRGRT
	►Međuregionalna DMO	►Regionalna DMO	►LTO
Oznake kvaliteta	►Nacionalna SRGRT, TOS, MPTŠV	► Regionalna SRGRT
	► Međuregionalna DMO	► Regionalna DMO	► LTO
Operativni marketinški plan	► Nacionalna SRGRT, TOS	► Regionalna SRGRT
	► Međuregionalna DMO	► Regionalna DMO	► LTO
Istraživanja tržišta u ruralnom turizmu	► Nacionalna SRGRT, TOS, Republički zavod za statistiku Republike Srbije	► Regionalna SRGRT
	► Međuregionalna DMO	► Regionalna DMO	► LTO
Specijalni program dečijeg i omladinskog turizma	► Nacionalna SRGRT, TOS, Ministarstvo prosvete	► Regionalna SRGRT
	► Međuregionalna DMO	► Regionalna DMO	► LTO
V) Program razvoja centara za aktivnosti	► Nacionalna SRGRT	► Regionalna SRGRT
	► Međuregionalna DMO	► Regionalna DMO	► LTO
G) Program razvoja smeštajnih kapaciteta	► Nacionalna SRGRT, TOS	► Regionalna SRGRT
	► Međuregionalna DMO	► Regionalna DMO	► LTO
D) Program uspostavljanja uslužnih centara za razvoj ljudskih resursa	► Nacionalna SRGRT, Međuregionalna DMO, MERR, MPTŠV, TOS, Ministarstvo prosvete	► Regionalna SRGRT, Regionalna DMO	► LAG
	► Nacionalni uslužni centar	► Regionalni uslužni centar	► LTO
Đ) Program razvoja ruralnog turizma i očuvanja životne sredine	► MŽSRPP, Nacionalna SRGRT	► MŽSRPP, Regionalna SRGRT	► LAG
	► Međuregionalna DMO, Nacionalni uslužni centar	► Regionalna DMO, Regionalni uslužni centar	► LTO
E) Program razvoja infrastrukture za ruralni turizam	► MERR, MŽSRPP, TOS, Nacionalna SRGRT	► Regionalna SRGRT	► Predsednik opštine i LAG grupe
	► Međuregionalna DMO	► Regionalna DMO	► Opština i LTO

Monitoring i kontrolu svih implementacionih programa vršiće sledeće institucije:

► Sistem za kontrolu i monitoring u ruralnom turizmu	► MERR, MPTŠV, TOS	► Nacionalna SRGRT	► LAG
	► Nacionalna SRGRT	► Regionalna SRGRT	► LTO