PRAVILNIKO GRANICAMA SADRŽAJA RADIONUKLIDA U VODI ZA PIĆE, ŽIVOTNIM NAMIRNICAMA, STOČNOJ HRANI, LEKOVIMA, PREDMETIMA OPŠTE UPOTREBE, GRAĐEVINSKOM MATERIJALU I DRUGOJ ROBI KOJA SE STAVLJA U PROMET("Sl. glasnik RS", br. 86/2011) |
Ovim pravilnikom propisuju se granice sadržaja radionuklida u vodi za piće, životnim namirnicama, stočnoj hrani, lekovima, predmetima opšte upotrebe, građevinskom materijalu i drugoj robi koja se stavlja u promet.
Nije dozvoljeno namerno dodavanje radionuklida u vodu za piće, životne namirnice, stočnu hranu, igračke, sredstva za održavanje lične higijene, negu i ulepšavanje lica i tela i nakit u procesu proizvodnje.
Nije dozvoljen uvoz i izvoz robe iz stava 1. ovog člana u koju su namerno dodati radionuklidi.
Pojedini izrazi, upotrebljeni u ovom pravilniku, imaju sledeće značenje:
1. Aktivnost (A): aktivnost A određene količine radionuklida u datom energetskom stanju u datom vremenskom trenutku definiše se kao:
|
|
||||
gde je dN očekivana vrednost broja spontanih nuklearnih transformacija datog energetskog nivoa u vremenskom intervalu dt. Jedinica za aktivnost je bekerel [Bq];
2. Bekerel (Bq) je naziv jedinice za aktivnost. Jedan bekerel je ekvivalentan jednom raspadu u sekundi: 1 Bq = 1 s-1;
3. Veštački izvori su izvori jonizujućih zračenja koji ne spadaju u prirodne izvore;
4. Godišnja granica unošenja (GGU), za datog pojedinca je aktivnost radionuklida koja bi unošenjem u organizam proizvela očekivanu dozu jednaku propisanim granicama doze;
5. Grej (Gy) je naziv za jedinicu apsorbovane doze. Jedan grej je ekvivalentan jednom džulu po kilogramu: 1 Gy = 1 J kg-1;
6. Izvedene koncentracije radionuklida u životnoj sredini su granične vrednosti kontaminacije životne sredine koje su na osnovu standardizovanih modela izvedene iz primarnih ili sekundarnih granica i čijom se upotrebom obezbeđuje da propisane granice ne budu prekoračene;
7. Prirodni izvori zračenja jesu izvori jonizujućeg zračenja prirodnog zemaljskog ili kosmogenog porekla;
8. Životna namirnica jeste svaka supstanca ili proizvod, prerađena, delimično prerađena ili neprerađena a namenjena je za ishranu ljudi ili se opravdano može očekivati da će se koristiti za ljudsku upotrebu, osim hrane za životinje koje ne služe za proizvodnju hrane, živih životinja, ako nisu pripremljene za stavljanje u promet radi ishrane ljudi, biljaka pre žetve, berbe ili ubiranja plodova, medicinskih proizvoda, kozmetičkih proizvoda, duvana i duvanskih proizvoda, narkotika ili psihotropnih supstanci, ostataka (rezidua) i kontaminenata. Životna namirnica jeste i piće, guma za žvakanje, kao i bilo koja supstanca namenski dodata hrani tokom pripreme, obrade ili proizvodnje;
9. Predmeti opšte upotrebe u smislu ovog pravilnika jesu:
1) posuđe, pribor, postrojenja, uređaji i ambalaža za namirnice;
2) dečije igračke;
3) sredstva za održavanje lične higijene, negu i ulepšavanje lica i tela i ambalaža za ta sredstva;
4) sredstva za održavanje čistoće;
5) duvan, duvanske prerađevine i pribor za pušenje;
6) određeni predmeti koji pri upotrebi dolaze u neposredan dodir sa kožom ili sluznicom.
10. Sivert je naziv jedinice za ekvivalentnu ili efektivnu dozu. Jedan sivert je ekvivalentan jednom džulu po kilogramu: 1 Sv = 1 J kg-1.
Granice sadržaja radionuklida u vodi za piće, životnim namirnicama, stočnoj hrani, lekovima, građevinskom materijalu i drugoj robi koja se stavlja u promet, određene su granicama godišnjeg unošenja radionuklida u ljudski organizam udisanjem (inhalacijom - GGUinh) i ishranom (ingestijom - GGUing), kao i izvedenim koncentracijama radionuklida u životnoj sredini (IK), prema Pravilniku o granicama radioaktivne kontaminacije lica, radne i životne sredine i načinu sprovođenja dekontaminacije.
Izvedene koncentracije radionuklida u vodi za piće, IKv, za stanovništvo izračunavaju se na sledeći način:
|
|
|||||
gde su:
GD - granična vrednost efektivne doze za pojedinca iz stanovništva. Za izračunavanje izvedenih koncentracija radionuklida u vodi za piće za GD se uzima vrednost od 0,1 mSv/god;
V [l] - prosečan godišnji unos vode za piće po stanovniku (730 l).
Doprinos efektivnoj dozi koji potiče od unosa tricijuma 3H, kalijuma 40K, radona 222Rn, i torona 220Rn i radonovih potomaka vodom za piće nije uračunat u graničnu vrednost efektivne doze od 0,1 mSv/god.
Granična vrednost aktivnosti 3H u vodi za piće je 100 Bq/l. Granična vrednost ukupne aktivnosti alfa nestabilnih radionuklida je 0,5 Bq/l. Granična vrednost ukupne aktivnosti beta nestabilnih radionuklida je 1 Bq/l.
Ukoliko je izmerena vrednost ukupne aktivnosti alfa nestabilnih radionuklida ili ukupne aktivnosti beta nestabilnih radionuklida u vodi za piće iznad vrednosti koje su navedene u stavu 3. ovog člana, neophodna je identifikacija i određivanje sadržaja pojedinačnih radionuklida. Voda za piće se ne može zabraniti za upotrebu na osnovu izmerenih vrednosti ukupne aktivnosti alfa nestabilnih ili beta nestabilnih radionuklida, ukoliko nije određen sadržaj pojedinačnih radionuklida.
Izvedene koncentracije pojedinačnih radionuklida za vodu za piće utvrđene su u Tabeli 1, koja je odštampana uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Izvedena koncentracija radionuklida u hrani, IKh, za stanovništvo izračunava se na sledeći način:
|
|
|||||
gde su:
GD - granična vrednost efektivne doze za pojedinca iz stanovništva. Za izračunavanje izvedenih koncentracija radionuklida u hrani koja je u najvećem procentu zastupljena u ishrani (povrće, voće, žitarice, meso i proizvodi od mesa, jaja, mleko i mlečni proizvodi, svinjska mast, ulje, šećer, kafa, slatkiši, alkoholna i bezalkoholna pića) za GD se uzima vrednost od 0,1 mSv/god;
m [kg] - količina hrane koju pojedinac iz stanovništva unese za godinu dana.
Granica sadržaja 137Cs u mleku i mlečnim proizvodima, hrani za odojčad, povrću, voću, žitaricama, mesu i proizvodima od mesa, jajima, ostalim namirnicama kao što su svinjska mast, ulje, šećer, kafa, slatkiši, alkoholnim i bezalkoholnim pićima je 15 Bq/kg, odnosno 15 Bq/l.
Granica sadržaja 137Cs u mleku u prahu, šumskom voću (sveže borovnice, brusnice), divljači, ribi, morskim plodovima, lekovitom bilju i čajevima i pečurkama (svežim i proizvodima od pečuraka) je 150 Bq/kg, odnosno 150 Bq/l.
Granica sadržaja 137Cs u suvim pečurkama, aromama, začinima i ostalim namirnicama koje se koriste manje od 2 kg godišnje po glavi stanovnika je 600 Bq/kg, odnosno 600 Bq/l.
Granice sadržaja radionuklida u vodi za napajanje životinja jednake su granicama koje su propisane za vodu za piće.
Granice sadržaja radionuklida u stočnoj hrani jednake su granicama sadržaja radionuklida propisanim za hranu.
Granice sadržaja radionuklida u lekovima jednake su granicama kontaminacije propisanim za vodu za piće. Za lekove u čvrstom stanju, granice kontaminacije jednake su granicama kontaminacije propisanim za vodu za piće, izraženim u Bq/kg, pri čemu se zapremina od 1 l vode za piće zamenjuje masom od 1 kg.
Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na radio-farmaceutske preparate.
Granice sadržaja radionuklida u sredstvima za održavanje lične higijene, negu i ulepšavanje lica i tela i dečjim igračkama jednake su granicama koje su propisane za vodu za piće.
Granica sadržaja ukupne aktivnosti alfa nestabilnih radionuklida u sušenom duvanu i duvanskim prerađevinama je 37 Bq/kg.
Ako roba koja se stavlja u promet sadrži dva ili više poznata radionuklida granice sadržaja radionuklida moraju da zadovolje sledeći uslov:
|
|
|||||
gde su:
Kn [Bq/l, Bq/kg] - koncentracija nekog radionuklida n u robi koja se stavlja u promet;
IKn [Bq/l, Bq/kg] - izvedena koncentracija nekog radionuklida n robi koja se stavlja u promet.
Granice sadržaja radionuklida u građevinskom materijalu koji se upotrebljava u visokoj gradnji za enterijer, iznose:
za radijum (226Ra): 3∙102 Bq/kg;
za torijum (232Th): 2∙102 Bq/kg;
za kalijum (40K): 3∙103 Bq/kg.
Gama indeks za građevinske materijale iz stava 1. ovog člana, mora biti manji od 1, i izračunava se na sledeći način:
|
|
|||||||||||
gde su:
CRa - koncentracija radijuma (226Ra) u Bq/kg;
CTh - koncentracija torijuma (232Th) u Bq/kg;
CK - koncentracija kalijuma (40K) u Bq/kg.
Granice sadržaja radionuklida u građevinskom materijalu koji se upotrebljava u visokoj gradnji za eksterijer iznose:
za radijum (226Ra): 4∙102 Bq/kg;
za torijum (232Th): 3∙102 Bq/kg;
za kalijum (40K): 5∙103 Bq/kg.
Gama indeks za građevinske materijale iz stava 1. ovog člana ne sme biti veći od 1, i izračunava se na sledeći način:
|
|
|||||||||||
gde su:
CRa - koncentracija radijuma (226Ra) u Bq/kg;
CTh - koncentracija torijuma (232Th) u Bq/kg;
CK - koncentracija kalijuma (40K) u Bq/kg.
Granice sadržaja radionuklida u građevinskom materijalu koji se koristi u niskogradnji kao podloga za puteve, igrališta i ostalu niskogradnju (ispod sloja za prekrivanje) tako da ne utiče na povećanje jačine apsorbovane doze gama zračenja u vazduhu iznose:
za radijum (226Ra): 7∙102 Bq/kg;
za torijum (232Th): 5∙102 Bq/kg;
za kalijum (40K): 8∙103 Bq/kg.
Gama indeks za građevinske materijale iz stava 1. ovog člana ne sme biti veći od 1, i izračunava se na sledeći način:
|
|
|||||||||||
gde su:
CRa - koncentracija radijuma (226Ra) u Bq/kg;
CTh - koncentracija torijuma (232Th) u Bq/kg;
CK - koncentracija kalijuma (40K) u Bq/kg.
Granice sadržaja radionuklida, čije je vreme poluraspada duže od 60 dana, u praškastim ili tečnim supstancama namenjenim za opštu upotrebu, a za koje granične vrednosti nisu određene Pravilnikom o prijavljivanju i evidentiranju izvora jonizujućih zračenja, jednaka su vrednostima koje su deset puta veće od granica sadržaja radionuklida u vodi za piće. Zapremina 1 l vode za piće zamenjuje se masom od 1 kg.
Granice sadržaja radionuklida čije je vreme poluraspada kraće od 60 dana, u praškastim ili tečnim supstancama namenjenim za opštu upotrebu, jednake su vrednostima koje su sto puta veće od granica sadržaja radionuklida vodi za piće.
Granice sadržaja radionuklida u čvrstim kompaktnim predmetima opšte upotrebe jednake su vrednostima koje su hiljadu puta veće od granica sadržaja radionuklida u vodi za piće, pri čemu je jačina ambijentalne ekvivalentne doze zračenja koja potiče od ispitivanog predmeta manja od 1 µSv/h na udaljenosti od 10 cm od površine predmeta. Na udaljenosti od 1 m od površine predmeta granična vrednost jačine ambijentalne ekvivalentne doze zračenja koja potiče od ispitivanog predmeta jednaka je vrednosti koja je za 0,1 µSv/h viša od vrednosti osnovnog nivoa zračenja.
Bez obzira na odredbe stava 1. i stava 2. ovog člana, za granice sadržaja prirodnih radionuklida važi odredba iz prethodnog stava.
U slučaju da Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije raspolaže zvaničnim informacijama o akcidentima ili drugim vanrednim radiološkim događajima, koje ukazuju na mogućnost kontaminacije životnih namirnica radionuklidima, a u slučaju da okolnosti tako zahtevaju, primenjuju se granice sadržaja radionuklida u životnim namirnicama navedene u Tabeli 2. i granice sadržaja radionuklida u stočnoj hrani navedene u Tabeli 4.
Period primene granica navedenih u Tabeli 2. i Tabeli 4. je što je moguće kraći a dok traju uslovi iz stava 1. ovog člana.
Životne namirnice ili stočna hrana koji nisu u skladu sa granicama sadržaja radionuklida navedenim u Tabeli 2. i Tabeli 4, za vreme dok su ove granice na snazi, ne mogu se staviti u promet.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Tabela 1. Izvedene koncentracije pojedinačnih radionuklida u vodi za piće
Radionuklid |
Izvedena koncentracija (Bq/l) |
C-14 |
2,3E+02 |
Co-60 |
4,0E+01 |
Sr-90 |
4,9E+00 |
I-131 |
6,2E+00 |
Cs-134 |
7,2E+00 |
Cs-137 |
1,0E+01 |
Pb-210 |
2,0E-01 |
Ra-224 |
2,1E-01 |
Ra-226 |
4,9E-01 |
Ra-228 |
2,0E-01 |
Th-232 |
5,9E-01 |
U-235 |
2,9E+00 |
U-238 |
3,0E+00 |
Pu-239 |
5,5E-01 |
Am-241 |
6,8E-01 |
Tabela 2. Granice sadržaja radionuklida u životnim namirnicama posle nuklearnog akcidenta ili u slučaju drugog vanrednog radiološkog događaja (Bq/kg ili Bq/l)
|
Mleko i mlečni proizvodi |
Životne namirnice, osim ređe korišćenih životnih namirnica |
Ređe korišćene životne namirnice (1) |
Izotopi stroncijuma, naročito 90Sr |
125 |
750 |
7500 |
Izotopi joda, 131I |
500 |
2000 |
20000 |
Alfa nestabilni izotopi plutonijuma, transplutonijumski elementi, naročito 239Pu, 241Am |
20 |
80 |
800 |
Svi ostali nuklidi sa vremenom poluraspada većim od 10 dana, naročito 134Cs, 137Cs (isključujući 14C i 3H) |
1000 |
1250 |
12500 |
(1) Ređe korišćene životne namirnice navedene su u Tabeli 3.
Tabela 3. Ređe korišćene životne namirnice
Beli luk |
Trifle (tartufi) |
Kapar |
Kapar (privremeno konzervisan, ali u takvom stanju nepodesno za neposrednu ishranu |
Trifle (sušene, cele, sečene u komade ili mlevene, ali dalje nepripremljene) |
Manioka, arorut, salep, topinambur, slatki krompir i slično korenje i krtole s visokim sadržajem skroba ili inulina, sveži, rashlađeni, smrznuti ili sušeni, celi, sečeni ili u obliku peleta; srž od sago drveta |
Kore od agruma ili dinja i lubenica, sveže, smrznute, suve ili privremeno konzervisane u slanoj vodi, sumporisanoj vodi ili u drugim rastvorima za konzervisanje |
Mate čaj |
Biber roda Piper; suva, drobljena ili mlevena paprika roda Capsicum ili roda Pimenta |
Vanila |
Cimet i cvet od cimetovog drveta |
Karanfilić (celi plodovi, pupoljci i peteljke) |
Muškatni orah, macis i kardamom |
Seme anisa, badijana, komorača, korijandera, kumina ili kima; bobice kleke |
Đumbir, šafran, kurkuma, majčina dušica, lorber u listu, kari i ostali začini |
Brašno, griz ili prah od sagoa ili od korenja ili krtola manioke, aroruta, salepa, topinambura, slatkog krompira i sličnog korenja i krtola s visokim sadržajem skroba ili inulina, svežih, rashlađenih, smrznutih ili sušenih, celih, sečenih ili u obliku peleta; srži od sago drveta |
Skrob od manioke |
Hmelj, svež ili sušen, uključujući drobljen ili mleven ili u obliku peleta; lupulin |
Bilje i delovi bilja (uključujući semenje i plodove) sveže ili sušeno, sečeno ili celo, drobljeno ili mleveno, vrsta koje se prvenstveno upotrebljavaju u proizvodnji mirisa, farmaciji ili za insekticide, fungicide ili slične svrhe |
Šelak, prirodne gume, smole, gumi-smole i uljane smole (npr. balzami) |
Biljni sokovi i ekstrakti; pektinske materije, pektinati i pektati; agar-agar i ostale sluzi i zgušnjivači, dobijeni od biljnih proizvoda, modifikovani ili nemodifikovani |
Masti i ulja kao i njihove frakcije, od riba ili morskih sisara, prečišćeni ili neprečišćeni, ali hemijski nemodifikovani |
Kavijar i zamene kavijara |
Kakao u zrnu, ceo ili lomljen, sirov ili pržen |
Ljuske, kore, opne i ostali otpaci od kakaoa |
Kakao masa, odmašćena ili neodmašćena |
Trifle (tartufi), pripremljene ili konzervisane na drugi način osim u sirćetu ili sirćetnoj kiselini |
Povrće, voće, jezgrasto voće, kore od voća i ostali delovi bilja, konzervisani u šećeru (suvi, glazirani ili kandirani) |
Kvasac (aktivan ili neaktivan); ostali jednoćelijski mikroorganizmi, mrtvi (osim vakcina iz tarifnog broja 3002); pripremljeni praškovi za peciva |
Provitamini i vitamini, prirodni ili proizvedeni sintezom (uključujući prirodne koncentrate), njihovi derivati koji se prvenstveno upotrebljavaju kao vitamini, i međusobne mešavine navedenih proizvoda, uključujući i one u bilo kom rastvaraču |
Eterična ulja (bez terpena ili sa terpenima), uključujući zgusnuta i čista ulja; rezinoidi; ekstrahovane uljane smole; koncentrati eteričnih ulja u mastima, neisparljivim uljima, voskovima ili slično, dobijeni postupkom ekstrakcije eteričnih ulja pomoću masti ili maceracijom; sporedni terpenski proizvodi dobijeni deterpenacijom eteričnih ulja, vodeni destilati i vodeni rastvori eteričnih ulja |
Tabela 4. Granice sadržaja 134Cs i 137Cs, ukupno, u stočnoj hrani posle nuklearnog akcidenta ili u slučaju drugog vanrednog radiološkog događaja
Životinja |
Bq/kg (1, 2) |
Svinje |
1250 |
Živina, jagnjad, telad |
2500 |
Drugo |
5000 |
(1) Praćenje sadržaja radionuklida u namirnicama životinjskog porekla potrebna je i kada je sadržaj radionuklida u stočnoj hrani ispod granica sadržaja 134Cs i 137Cs navedenih u Tabeli 3.
(2) Navedeni nivoi se odnose na stočnu hranu spremnu za upotrebu.