ZAKONO VISOKOM SAVETU SUDSTVA("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 101/2010 i 88/2011) |
Ovim zakonom uređuje se položaj, nadležnost, organizacija i način rada Visokog saveta sudstva (u daljem tekstu: Savet), uslovi i postupak za izbor izbornih članova Saveta, trajanje mandata i prestanak njihove funkcije i obezbeđenje uslova i sredstava za rad Saveta.
Savet je nezavisan i samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija.
U okviru svoje nadležnosti Savet ostvaruje saradnju sa Državnim većem tužilaca, državnim i drugim organima i organizacijama, sudskim savetima drugih država i međunarodnim organizacijama.
Sredstva za rad Saveta obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, na predlog Saveta.
Savet samostalno raspolaže sredstvima iz stava 1. ovog člana, u skladu sa zakonom.
Sedište Saveta je u Beogradu.
Savet ima pečat, koji sadrži naziv i grb Republike Srbije i naziv i sedište organa, u skladu sa posebnim zakonima.
Savet ima 11 članova.
Članovi Saveta su predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar nadležan za pravosuđe i predsednik nadležnog odbora Narodne skupštine, kao članovi po položaju i osam izbornih članova koje bira Narodna skupština, u skladu sa ovim zakonom.
Izborne članove čine šest sudija sa stalnom sudijskom funkcijom, od kojih je najmanje jedan sa teritorije autonomnih pokrajina i dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta.
Predsednik Vrhovnog kasacionog suda je po položaju predsednik Saveta.
Predsednik Saveta predstavlja Savet, rukovodi njegovim radom i vrši druge poslove u skladu sa zakonom.
Savet ima zamenika predsednika, koga iz reda sudija-izbornih članova Saveta bira i razrešava Savet.
Zamenik predsednika obavlja poslove predsednika u slučaju njegovog odsustva ili sprečenosti.
Način izbora zamenika predsednika Saveta i trajanje mandata uređuje se Poslovnikom o radu Visokog saveta sudstva (u daljem tekstu: Poslovnik).
Sudovi i drugi državni organi, kao i sudije i predsednici sudova, su dužni da postupaju po zahtevima Saveta za dostavljanje informacija, dokumenata i drugog materijala u vezi sa vršenjem poslova iz nadležnosti Saveta.
Član Saveta uživa imunitet kao sudija.
Član Saveta ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja odluka Saveta.
Član Saveta ne može biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u obavljanju funkcije člana Saveta bez odobrenja Saveta.
Udaljenje sa funkcije člana Saveta
Član Saveta obavezno se udaljuje sa te funkcije kada mu je određen pritvor.
Izborni član Saveta, pored razloga iz stava 1. ovog člana, obavezno se udaljuje sa te funkcije i kada je podnet predlog za njegovo razrešenje sa funkcije člana Saveta.
Izborni član Saveta može biti udaljen sa te funkcije kada je pokrenut postupak za njegovo razrešenje sa funkcije člana Saveta, odnosno krivični postupak za delo zbog koga može biti razrešen sa funkcije člana Saveta.
Odluka o udaljenju i trajanje udaljenja
Odluku o udaljenju sa funkcije člana Saveta donosi predsednik Saveta.
Član Saveta udaljuje se sa te funkcije do ukidanja pritvora, okončanja postupka za razrešenje sa funkcije člana Saveta ili okončanja krivičnog postupka za delo zbog koga može biti razrešen sa funkcije člana Saveta.
Na odluku o udaljenju iz razloga propisanih u članu 9a stav 3. ovog zakona, izborni član Saveta ima pravo prigovora Savetu, u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke.
Savet odlučuje o prigovoru iz stava 1. ovog člana u roku od osam dana od dana dostavljanja prigovora.
Izjavljeni prigovor ne zadržava izvršenje odluke iz stava 1. ovog člana.
Izborni članovi Saveta iz reda sudija za vreme obavljanja funkcije u Savetu ostvaruju prava iz radnog odnosa u Savetu.
Članovi Saveta iz stava 1. ovog člana imaju pravo na platu u visini iznosa koji se određuje množenjem koeficijenta 6,00 sa osnovicom za obračun i isplatu, u skladu sa Zakonom o sudijama.
Članovima Saveta po položaju i članovima Saveta iz reda advokata i profesora pravnog fakulteta pripada posebna naknada za rad u Savetu, koju određuje nadležni odbor Narodne skupštine.
Izborni član Saveta iz reda advokata, odnosno profesora pravnog fakulteta, nakon stupanja na funkciju ne može biti na funkcijama u organima koji donose propise, organima izvršne vlasti, javnim službama i organima pokrajinske autonomije i jedinica lokalne samouprave.
Izborni član Saveta i iz reda sudija oslobađa se vršenja sudijske funkcije za vreme obavljanja funkcije u Savetu.
Mandat članova Saveta traje pet godina, osim za članove po položaju.
Izborni članovi Saveta mogu biti ponovo birani, ali ne uzastopno.
Za vreme trajanja mandata, sudija koji je član Saveta ne može biti biran za sudiju drugog suda.
II NADLEŽNOST I NAČIN RADA SAVETA
Savet:
- bira sudije za trajno obavljanje sudijske funkcije;
- odlučuje o prestanku sudijske funkcije;
- predlaže Narodnoj skupštini kandidate za izbor sudija prilikom prvog izbora na sudijsku funkciju;
- predlaže Narodnoj skupštini izbor i razrešenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika suda;
- predlaže Vrhovnom kasacionom sudu kandidate za sudije Ustavnog suda;
- imenuje sudije porotnike;
- odlučuje o premeštaju, upućivanju i prigovoru o udaljenju sudija;
- odlučuje o nespojivosti vršenja drugih službi i poslova sa sudijskom funkcijom;
- odlučuje u postupku vrednovanja rada sudija i predsednika suda;
- određuje sastav, trajanje i prestanak mandata članova disciplinskih organa, imenuje članove disciplinskih organa i uređuje način rada i odlučivanja u disciplinskim organima;
- odlučuje o pravnim lekovima u disciplinskom postupku;
- daje saglasnost na program stalne obuke za sudije i zaposlene u sudovima i vrši nadzor nad njegovim sprovođenjem;
- utvrđuje program početne obuke za sudije;
- donosi Etički kodeks;
- određuje broj sudija i sudija porotnika za svaki sud;
- obavlja poslove pravosudne uprave iz svoje nadležnosti;
- odlučuje o pitanjima imuniteta sudija i članova Saveta;
- predlaže obim i strukturu budžetskih sredstava neophodnih za rad sudova za tekuće rashode i vrši nadzor nad njihovim trošenjem, u skladu sa zakonom;
- odlučuje o prigovorima u postupku izbora za članove Saveta iz reda sudija;
- obrazuje svoja radna tela i stalne i povremene komisije i vrši izbor njihovih članova;
- daje mišljenje o izmenama postojećih ili donošenju novih zakona koji uređuju položaj sudija, organizaciju i postupanje sudova, kao i drugih sistemskih zakona koje sudovi primenjuju ili su od značaja za obavljanje sudijske funkcije;
- odlučuje o postojanju uslova za naknadu štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada sudije;
- podnosi godišnji izveštaj o svom radu Narodnoj skupštini;
- obavlja poslova u vezi sa sprovođenjem Nacionalne strategije reforme pravosuđa iz svoje nadležnosti;
- obaveštava javnost o svom radu;
- sarađuje sa sudskim savetima drugih država i međunarodnim organizacijama;
- donosi akte predviđene zakonom;
- obavlja i druge poslove određene zakonom.
Savet može da odluči da radi u javnoj sednici, u skladu sa Poslovnikom.
Sednice Saveta saziva predsednik po sopstvenoj inicijativi ili na predlog najmanje tri člana Saveta.
Savet može da održi sednicu ukoliko je prisutno najmanje šest članova Saveta.
Stalna radna tela Saveta su: Komisija za vrednovanje rada sudija i predsednika sudova, Izborna komisija i disciplinski organi.
Sastav i način rada tela iz stava 1. ovog člana uređuje se aktom Saveta, u skladu sa zakonom.
Radi razmatranja pojedinih pitanja iz svoje nadležnosti Savet može da obrazuje povremena radna tela.
Obrazovanje, sastav i način rada povremenih radnih tela bliže se uređuje Poslovnikom.
Odluke Saveta donose se većinom glasova svih članova.
Odluke Saveta moraju uvek biti obrazložene, kada je protiv njih dozvoljen pravni lek i kada je to zakonom i Poslovnikom propisano.
Savet donosi Poslovnik kojim se bliže uređuje način rada i odlučivanje Saveta.
Poslovnik i druga opšta akta Saveta objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Savet podnosi godišnji izveštaj o svom radu Narodnoj skupštini.
Savet redovno obaveštava javnost o svom radu na način uređen Poslovnikom.
III POSTUPAK ZA IZBOR ČLANOVA SAVETA
Izborne članove Saveta bira Narodna skupština na predlog ovlašćenih predlagača.
Ovlašćeni predlagač za izborne članove Saveta iz reda sudija je Savet.
Savet je obavezan da predloži Narodnoj skupštini kandidate koji su neposredno izabrani od strane sudija na način i u postupku predviđenim ovim zakonom.
Ovlašćeni predlagač za izbornog člana Saveta iz reda advokata je Advokatska komora Srbije.
Kandidate za izbornog člana Saveta iz reda profesora pravnog fakulteta predlaže zajednička sednica dekana pravnih fakulteta u Republici Srbiji.
Odluku o otpočinjanju postupka predlaganja kandidata za izborne članove Saveta donosi predsednik Saveta najmanje šest meseci pre isteka mandata izbornih članova Saveta.
Odluka iz stava 1. ovog člana objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Odluku o otpočinjanju postupka predlaganja kandidata za izborne članove Saveta predsednik Saveta dostavlja predsedniku Izborne komisije Saveta, predsedniku Advokatske komore Srbije i dekanu najstarijeg pravnog fakulteta u Republici Srbiji.
Ovlašćeni predlagači moraju dostaviti imena kandidata za izborne članove Saveta Narodnoj skupštini Republike Srbije najkasnije 90 dana pre dana isteka mandata izbornih članova Saveta.
2. Izbor kandidata za članove Saveta iz reda sudija
Zastupljenost sudova
Izborni članovi Saveta iz reda sudija biraju se iz sledećih sudova:
- jedan iz Vrhovnog kasacionog suda, Privrednog apelacionog suda i Upravnog suda;
- jedan iz apelacionih sudova;
- jedan iz viših i privrednih sudova;
- dva iz osnovnih sudova, prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda;
- jedan iz sudova sa teritorije autonomnih pokrajina.
Uslovi za kandidovanje
Kandidat za izbornog člana Saveta iz reda sudija može biti svaki sudija sa stalnom sudijskom funkcijom.
Status kandidata stiče sudija koga predloži sednica svih sudija jednog ili više sudova prema vrsti i stepenu suda, odnosno suda sa teritorije autonomnih pokrajina u kojima kandidat vrši sudijsku funkciju, kao i sudija koga podrži najmanje 20 sudija prema vrsti i stepenu suda, odnosno suda sa teritorije autonomnih pokrajina u kojem vrši sudijsku funkciju.
Sednica svih sudija jednog suda može da predloži samo jednog kandidata. Na sednici svih sudija, o predloženim kandidatima, glasa se tajno.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, za sticanje statusa kandidata za izbornog člana Saveta iz reda sudija Vrhovnog kasacionog suda, Višeg prekršajnog suda, Privrednog apelacionog suda i Upravnog suda nije potreban predlog Opšte sednice, odnosno sednice svih sudija, već se status kandidata stiče prijavom.
Predsednik suda ne može biti kandidat za izbor u Savet.
Biračko pravo
Sudije biraju kandidate za Savet na osnovu slobodnog, opšteg, jednakog i neposrednog izbornog prava, tajnim glasanjem.
Niko nema pravo da, po bilo kom osnovu, sprečava ili primorava sudiju da glasa ili da ga poziva na odgovornost zbog glasanja.
Pravo da biraju kandidate za Savet imaju sve sudije sa stalnom sudijskom funkcijom.
Sudija glasa samo za kandidata sa liste kandidata vrste, odnosno stepena suda u kojem vrši sudijsku funkciju.
Sudija sa teritorije autonomnih pokrajina, pored liste kandidata iz stava 4. ovog člana, glasa i za listu kandidata za sudove sa teritorije autonomnih pokrajina.
Izborna komisija
Postupak predlaganja kandidata za izborne članove Saveta iz reda sudija organizuje i sprovodi Izborna komisija Visokog saveta sudstva (u daljem tekstu: Izborna komisija).
Izborna komisija se sastoji od predsednika i četiri člana i njihovih zamenika, koje bira Savet iz reda sudija na stalnoj sudijskoj funkciji, uz njihovu saglasnost.
Zamenici članova Izborne komisije imaju ista prava i odgovornosti kao i članovi koje zamenjuju.
Članovi Saveta ne mogu istovremeno biti članovi i zamenici članova Izborne komisije.
Mandat članovima Izborne komisije traje pet godina, uz mogućnost ponovnog izbora.
Članovi Izborne komisije ne mogu se kandidovati za izborne članove Saveta.
Položaj Izborne komisije
Izborna komisija je samostalna i nezavisna u radu i radi na osnovu zakona i propisa donetih na osnovu zakona.
Izborna komisija donosi odluke većinom glasova svih članova.
Za svoj rad Izborna komisija odgovara Savetu koji obezbeđuje uslove za njen rad.
Svi sudovi su dužni da pružaju pomoć Izbornoj komisiji i da im dostavljaju podatke potrebne za rad.
Izborne radnje
Izborna komisija, po prijemu odluke o otpočinjanju postupka predlaganja kandidata, donosi odluku o izbornim radnjama i rokovima.
Predsednik Izborne komisije dostavlja predsednicima sudova odluku o otpočinjanju postupka predlaganja kandidata i odluku o izbornim radnjama i rokovima.
Predsednici sudova su obavezni da odluku o otpočinjanju postupka predlaganja kandidata i odluku o izbornim radnjama i rokovima, učine dostupnim svim sudijama u svom sudu, na odgovarajući način.
Kandidaciona prijava
Kandidaciona prijava se dostavlja Izbornoj komisiji u roku od 15 dana od dana objavljivanja odluke o otpočinjanju postupka predlaganja kandidata za izborne članove Saveta u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Uz kandidacionu prijavu dostavlja se potpisana izjava kandidata o prihvatanju kandidature, odluka sednice svih sudija suda ili sudova kojom se predlaže kandidat, odnosno formular sa potpisima sudija koji podržavaju kandidata, kao i lični i profesionalni podaci o kandidatu.
Postupak po prijavi
Izborna komisija ispituje blagovremenost i potpunost prijave.
Neblagovremenu prijavu Izborna komisija odbacuje rešenjem.
Izborna komisija će, u roku od 24 časa od prijema nepotpune prijave, zaključkom pozvati kandidata da podnetu prijavu dopuni u roku od 48 sati od časa prijema, uz upozorenje da će u suprotnom biti odbačena.
Konačna lista kandidata
Izborna komisija utvrđuje konačnu listu kandidata u roku od osam dana od isteka roka iz člana 28. stav 1. ovog zakona.
Izborna komisija utvrđuje po jednu konačnu listu kandidata za svaki stepen i vrstu sudova, odnosno iz sudova sa teritorije autonomnih pokrajina, iz kojih se predlažu izborni članovi Saveta iz reda sudija, u skladu sa odredbom člana 22. ovog zakona.
Redosled kandidata na listama utvrđuje se prema redosledu predaje kandidacionih prijava Izbornoj komisiji.
Vreme izbora i biračka mesta
Datum i vreme sprovođenja izbora određuje Izborna komisija i o tome obaveštava sve predsednike sudova deset dana pre izbora.
Predsednici sudova će sedam dana pre dana održavanja izbora obavestiti javnim obaveštenjem sve sudije o danu i vremenu održavanja izbora.
Glasanje za kandidate za izborne članove iz reda sudija se obavlja na biračkim mestima u sudovima određenim od strane Izborne komisije.
Birački odbori i glasački materijal
Izborna komisija je dužna da pripremi blagovremeno materijal za glasanje za svako biračko mesto i to: potreban broj glasačkih listića i utvrđenu listu kandidata.
Za svako biračko mesto Izborna komisija imenuje birački odbor.
Birački odbor čine troje sudija koji nisu kandidati za izbor.
Način glasanja
Utvrđena lista kandidata na dan glasanja mora biti vidno istaknuta na svim biračkim mestima i u svim sudovima prema stepenu i vrsti suda, odnosno suda sa teritorije autonomnih pokrajina koji biraju kandidata na toj listi kandidata.
Svaki sudija glasa lično.
Glasanje je tajno.
Glasa se na overenim glasačkim listićima.
Birački odbor sprovodi glasanje u prostoriji suda koju blagovremeno odredi predsednik suda.
Utvrđivanje rezultata
Izborna komisija utvrđuje ukupan broj sudija i broj sudija koji su glasali po biračkim mestima, broj neupotrebljenih, nevažećih i važećih glasačkih listića, broj glasova koji su kandidati dobili na pojedinim biračkim mestima, kao i broj ukupno dobijenih glasova po kandidatima za svaku listu kandidata.
3. Odluka o predlogu kandidata za izborne članove Saveta
a) Predlog kandidata iz reda sudija
Savet predlaže jednog kandidata sa najvećim brojem glasova, sa svake liste, na osnovu zapisnika o utvrđivanju rezultata izbora, koju im dostavlja Izborna komisija.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, Savet predlaže dva kandidata sa najvećim brojem glasova sa liste kandidata sudija osnovnih sudova, prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda.
U slučaju kada dva ili više kandidata na jednoj izbornoj listi dobije jednak najveći broj glasova, Savet predlaže kandidata koji duže obavlja sudijsku funkciju.
Konačnu odluku o predlogu kandidata iz reda sudija sa svake liste kandidata Savet dostavlja Narodnoj skupštini.
b) Predlog kandidata iz reda advokata
Postupak predlaganja kandidata za izbornog člana Saveta iz reda advokata organizuje i sprovodi Advokatska komora Srbije na način na koji se obezbeđuje najšira predstavljenost njenih članova.
Postupak kandidovanja, izbora i predlaganja se sprovodi na način i u rokovima koje svojim aktom odredi Advokatska komora Srbije.
Advokatska komora Srbije dostavlja predlog kandidata Narodnoj skupštini.
v) Predlog kandidata iz reda profesora
Predlaganje kandidata za izborne članove Saveta iz reda profesora pravnog fakulteta sprovodi se na način i po postupku koji utvrdi svojim aktom zajednička sednica dekana pravnih fakulteta u Republici Srbiji.
Dekan najstarijeg pravnog fakulteta u Republici Srbiji dostavlja predlog kandidata za člana Saveta iz reda profesora pravnog fakulteta Narodnoj skupštini, u skladu sa odlukom zajedničke sednice svih dekana pravnih fakulteta u Republici Srbiji.
Zajedničku sednicu dekana pravnih fakulteta u Republici Srbiji saziva i njome rukovodi dekan najstarijeg pravnog fakulteta u Republici Srbiji.
4. Izbor i stupanje na funkciju
Članove Saveta bira Narodna skupština na predlog ovlašćenih predlagača.
Narodna skupština bira, za člana Saveta iz reda sudija, dva kandidata sa liste kandidata osnovnih sudova, prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda, odnosno po jednog kandidata sa ostalih lista kandidata.
Ako izborni član Saveta bez opravdanog razloga ne stupi na funkciju u roku od 30 dana od dana izbora u Narodnoj skupštini, smatraće se da nije ni izabran.
Razlog za nestupanje na funkciju iz stava 3. ovog člana, utvrđuje se odlukom Saveta koji o tome obaveštava Narodnu skupštinu.
Visoki savet sudstva organizuje ponovljene izbore za ovog člana u roku od 60 dana.
IV PRESTANAK FUNKCIJE ČLANOVA SAVETA
Članovima po položaju prestaje funkcija u Savetu kada im prestane funkcija po osnovu koje su postali članovi Saveta.
Izbornim članovima prestaje funkcija u Savetu trajnim gubitkom radne sposobnosti za obavljanje funkcije člana Saveta, ostavkom na članstvo u Savetu, istekom mandata i razrešenjem.
Izbornim članovima Saveta iz reda sudija prestaje funkcija u Savetu i prestankom sudijske funkcije.
Izbornom članu Saveta iz reda advokata prestaje funkcija u Savetu i brisanjem iz imenika advokata.
Izbornom članu Saveta iz reda profesora prestaje funkcija u Savetu i prestankom zvanja profesora pravnog fakulteta.
Ako izbornom članu Saveta prestane mandat pre isteka vremena na koji je izabran, Savet će u roku od 15 dana doneti odluku iz člana 21. stav 1. ovog zakona.
Postupak predlaganja i izbora za novog člana sprovešće se u skladu sa odredbama ovog zakona.
Novoizabranom članu mandat traje pet godina.
Izborni član Saveta se razrešava funkcije pre isteka vremena na koje je izabran ako funkciju člana Saveta ne vrši u skladu sa Ustavom i zakonom i ako bude osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora, odnosno za krivično delo koje ga čini nedostojnim za vršenje funkcije člana Saveta.
Inicijativu za razrešenje izbornog člana Saveta može podneti svaki član Saveta.
Inicijativu za razrešenje izbornog člana Saveta iz reda sudija može podneti i predsednik bilo kog suda, na osnovu odluke sednice svih sudija.
Inicijativu za razrešenje izbornog člana Saveta iz reda advokata, odnosno profesora pravnog fakulteta mogu podneti njihovi ovlašćeni predlagači.
Ocena prihvatljivosti inicijative
Savet će u roku od sedam dana po prijemu inicijative oceniti verovatnost razloga zbog kojeg se razrešenje traži.
Ako oceni da razlozi za razrešenje nisu učinjeni verovatnim, Savet će pismeno obavestiti podnosioca da inicijativa nije prihvaćena.
Kada prihvati inicijativu Savet će, pre donošenja odluke o pokretanju postupka, omogućiti članu Saveta čije se razrešenje inicira, da se o navodima inicijative izjasni.
Odluku o pokretanju postupka razrešenja donosi Savet u roku od 15 dana od prijema inicijative.
Izbornom članu će se omogućiti da se izjasni o svim navodima od značaja za donošenje odluke o razrešenju.
Predlog za razrešenje Savet donosi u roku od 30 dana od dana pokretanja postupka.
U donošenju predloga iz stava 1. ovog člana ne učestvuje član Saveta o čijem se razrešenju odlučuje.
Odluku o razrešenju, na osnovu predloga iz stava 1. ovog člana, donosi Narodna skupština.
VI ADMINISTRATIVNA KANCELARIJA
Za obavljanje stručnih, administrativnih i drugih poslova u okviru Saveta obrazuje se Administrativna kancelarija.
Organizacija, poslovi i način rada Administrativne kancelarije bliže se uređuje aktom Saveta.
Na prava i obaveze zaposlenih u Administrativnoj kancelariji primenjuju se propisi koji uređuju položaj državnih službenika i nameštenika.
Savet ima sekretara koji se postavlja na period od pet godina i može biti ponovo postavljen.
Sekretara postavlja Savet.
Sekretar rukovodi Administrativnom kancelarijom i za svoj rad odgovoran je Savetu.
Sekretar ima status državnog službenika na položaju.
Uslovi za postavljenje sekretara određuju se aktom Saveta.
Sudija može biti upućen, radi obavljanja stručnih poslova, u radna tela Saveta.
Rešenje o upućivanju donosi Savet, po pribavljenom mišljenju predsednika suda u kome sudija vrši svoju funkciju, uz pismenu saglasnost sudije.
Upućivanje može trajati najduže tri godine.
VII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Narodna skupština će najkasnije u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona izabrati izborne članove prvog sastava Saveta.
Prilikom izbora, Narodna skupština obavezna je da izabere najmanje jednog člana Saveta iz reda koji obavlja sudijsku funkciju u sudu sa teritorije autonomnih pokrajina.
Do izbora prvog sastava Saveta, poslove iz nadležnosti Saveta u vezi sa izborom izbornih članova Saveta iz reda sudija obavlja Visoki savet pravosuđa.
Obavljanje funkcije člana Saveta od strane predsednika Vrhovnog suda Srbije
Do izbora predsednika Vrhovnog kasacionog suda, član Saveta po položaju je predsednik Vrhovnog suda Srbije.
Izborni članovi prvog sastava Saveta iz reda sudija
Izborne članove prvog sastava Saveta iz reda sudija, čine jedan sudija iz Vrhovnog suda Srbije, jedan sudija iz Višeg trgovinskog suda i trgovinskih sudova, odnosno po dvojica sudija iz okružnih i opštinskih sudova, s tim što najmanje jedan član mora biti iz sudova sa teritorije autonomnih pokrajina.
Kandidate za izborne članove prvog sastava Saveta, Visokom savetu pravosuđa, predlažu sednice svih sudija sudova prema vrsti i stepenu suda u kome kandidat vrši sudijsku funkciju. Sednica svih sudija jednog suda može da predloži samo jednog kandidata.
Izuzetno od stava 2. ovog člana Opšta sednica Vrhovnog suda Srbije, odnosno sednica svih sudija Višeg trgovinskog suda može predložiti više od jednog kandidata.
Kandidati iz st. 2. i 3. ovog člana predlažu se Visokom savetu pravosuđa u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Visoki savet pravosuđa u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona predlaže Narodnoj skupštini po jednog ili više kandidata za svakog izbornog člana Saveta iz reda sudija, u skladu sa brojem sudija prema vrsti i stepenu suda propisanim u stavu 1. ovog člana. Pri predlaganju kandidata Visoki savet pravosuđa uzima u obzir predloge iz st. 2. i 3. ovog člana.
Visoki savet pravosuđa utvrđuje predlog iz stava 5. ovog člana većinom glasova užeg sastava, koji čine stalni članovi i pozivni članovi-sudije.
Do 1. januara 2010. godine, izborni članovi prvog sastava Saveta iz reda sudija, imaju pravo na osnovnu platu jednaku osnovnoj plati predsednika Vrhovnog suda Srbije.
Izborni članovi prvog sastava Saveta iz reda advokata i profesora pravnog fakulteta
Advokatska komora Srbije i zajednička sednica svih dekana pravnih fakulteta u Republici Srbiji dužni su da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona predlože Narodnoj skupštini jednog ili više kandidata za izbor izbornih članova prvog sastava Saveta iz reda advokata, odnosno profesora pravnog fakulteta.
Predlaganje kandidata iz stava 1. ovog člana sprovešće se shodnom primenom ovog zakona.
Konstitutivna sednica Saveta održaće se u roku od sedam dana od dana izbora izbornih članova.
Konstitutivnu sednicu saziva i njome predsedava predsednik Vrhovnog suda Srbije.
Prestanak mandata izbornim članovima prvog sastava Saveta
Izbornim članovima prvog sastava Saveta iz reda sudija prestaje mandat danom stupanja na funkciju izbornih članova stalnog sastava, a najkasnije istekom mandata od pet godina.
Izbornim članovima prvog sastava Saveta iz reda advokata i profesora pravnog fakulteta funkcija prestaje istekom mandata propisanog ovim zakonom.
Izbornim članovima prvog sastava Saveta funkcija prestaje i u svim ostalim slučajevima propisanim odredbama ovog zakona.
Nastavljanje sudijske funkcije izbornih članova prvog sastava Saveta
Izborni član iz reda sudija, prestankom mandata u prvom sastavu Saveta, nastavlja da obavlja sudijsku funkciju u neposredno višem sudu u odnosu na sud u kojem je obavljao sudijsku funkciju, pod uslovom da ispunjava uslove za izbor sudije u tom sudu.
Sudija nastavlja da obavlja sudijsku funkciju u sudu koji je preuzeo nadležnost suda u kojem je obavljao sudijsku funkciju, ukoliko ne ispunjava uslove za izbor sudije u neposredno višem sudu.
Odluke iz st. 1. i 2. ovog člana donosi Savet u stalnom sastavu.
Rok za sprovođenje izbornog postupka za stalni sastav Saveta
Izborni postupak članova stalnog sastava Saveta iz reda sudija, sprovešće se u roku od šest meseci od dana početka rada sudova određenih Zakonom o uređenju sudova.
Obavljanje poslova Administrativne kancelarije i preuzimanje zaposlenih
Savet u roku od 90 dana od dana konstituisanja preuzima od ministarstva nadležnog za pravosuđe prava, obaveze, predmete i arhivu koji su potrebni za vršenje preuzetih poslova, u skladu sa nadležnošću određenom ovim zakonom.
Savet preuzima i državne službenike i nameštenike koji rade u preuzetom delokrugu.
Način preuzimanja predmeta i državnih službenika i nameštenika uređuje svojim aktom ministar nadležan za pravosuđe.
Dok se ne popune radna mesta predviđena aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u administrativnoj kancelariji, određene stručne i administrativne poslove za potrebe Saveta može obavljati ministarstvo nadležno za pravosuđe, u skladu sa aktom Saveta.
Podzakonski akti predviđeni ovim zakonom biće doneti u roku od 90 dana od dana konstituisanja Saveta.
Do donošenja akata iz stava 1. ovog člana primenjivaće se opšti akti Visokog saveta pravosuđa, ukoliko nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
Preuzimanje nadležnosti Visokog saveta pravosuđa
Danom konstituisanja, Savet preuzima nadležnosti Visokog saveta pravosuđa propisane Zakonom o sudijama ("Službeni glasnik RS", br. 63/01, 42/02, 17/03, 27/03, 29/04, 35/04, 44/04, 61/05, 101/05 i 46/06).
Prestanak važenja Zakona o Visokom savetu pravosuđa
Danom konstituisanja Saveta prestaje da važi Zakon o Visokom savetu pravosuđa ("Službeni glasnik RS", br. 63/01, 42/02, 39/03, 41/03 - ispravka, 44/04 i 61/05), u delu koji se odnosi na sudije.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni članovi Zakona
o izmenama i dopunama
Zakona
o Visokom savetu sudstva
("Sl. glasnik RS", br. 101/2010)
Izuzetno od odredbe člana 3. ovog zakona, sudije prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda, izabrane na sudijsku funkciju iz reda sudija za prekršaje, imaju pravo da biraju članove stalnog sastava Visokog saveta sudstva iz reda sudija, sa liste kandidata sudija osnovnih sudova, prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda.
Izborni postupak za izbor članova stalnog sastava Visokog saveta sudstva iz reda sudija, sprovešće se u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni član Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o Visokom savetu sudstva
("Sl. glasnik RS", br. 88/2011)
Član 4
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".