PRAVILNIKO USLOVIMA I NAČINU SPROVOĐENJA NADZORA NAD POSLOVANJEM UČESNIKA NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU("Sl. glasnik RS", br. 89/2011) |
Ovim pravilnikom uređuju se:
1) bliži uslovi i način sprovođenja, odnosno vršenja nadzora;
2) postupak izdavanja naloga, odnosno postupak izdavanja rešenja i preduzimanje mera i sankcija;
3) rokovi za izvršenje naloga i trajanje mera i
4) kriterijumi za izricanje sankcija.
(1) U smislu ovog pravilnika učesnicima na finansijskom tržištu nad čijim poslovanjem Komisija za hartije od vrednosti (u daljem tekstu: Komisija) vrši nadzor smatraju se:
- investiciona društva, odnosno brokersko-dilerska društva, lica koja poseduju kvalifikovano učešće, članovi uprave, i drugi zaposleni kod tih društava;
- ovlašćene banke i zaposlena lica u tim organizacionim jedinicama;
- fizička lica sa dozvolom, koju je Komisija izdala;
- organizatori tržišta i lica koja poseduju kvalifikovano učešće, članovi uprave i drugi zaposleni kod tih društava, (regulisano tržište, multilateralna trgovačka platforma MTP) i OTC tržište;
- Centralni registar, lica koja poseduju kvalifikovano učešće, članovi uprave i drugi zaposleni kod Centralnog registra;
- izdavaoci i javna društva;
- organizator fonda za zaštitu investitora i članovi fonda;
- društva za upravljanje investicionim fondovima u delu obavljanja poslova u smislu Zakonu o tržištu kapitala;
- društava za upravljanje, investicionim fondovima i kastodi banke u smislu odredaba Zakona o investicionim fondovima;
- sticaoci i učesnici u postupku preuzimanja, kao i drugi učesnici u smislu odredaba Zakona o preuzimanju akcionarskih društava;
- druga lica u delu poslova koje obavljaju na finansijskom tržištu u smislu odredaba Zakona (u daljem tekstu: subjekti nadzora, odnosno subjekt nadzora).
(2) Licima koja poseduju kvalifikovano učešće, u smislu odredbi ovog člana, neće se smatrati Republika Srbija i Narodna banka Srbije.
(1) Pod nadzorom u smislu ovog pravilnika podrazumeva se nadzor nad primenom:
1. Zakona o tržištu kapitala (u daljem tekstu: Zakon) i propisa donetih na osnovu Zakona;
2. Zakona o investicionim fondovima i propisa donetih na osnovu ovog Zakona;
3. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava i propisa donetog na osnovu ovog Zakona i
4. drugih zakona koji regulišu predmetnu materiju;
(u daljem tekstu: Zakon, odnosno zakoni).
(2) Pod nadzorom poslovanja u smislu ovog pravilnika podrazumeva se i nadzor nad primenom Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma od strane obveznika iz člana 4. stav 1. tač. 3. i 8. ovog zakona i propisa donetih na osnovu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.
(1) Komisija sprovodi, odnosno vrši nadzor:
1. neposredno u prostorijama subjekta nadzora, Komisije ili pravnog lica sa kojima je subjekt nadzora direktno ili indirektno, poslovno, upravljački ili kapitalom povezan;
2. kontinuirano - na osnovu analize izveštaja koje su subjekti nadzora dužni da dostavljaju Komisiji u propisanim rokovima, praćenjem, prikupljanjem i proverom dokumentacije, obaveštenja i podataka dobijenih na poseban zahtev Komisije, kao i praćenjem, prikupljanjem i proverom podataka i saznanjem iz drugih izvora.
(2) Komisija može da sprovodi nadzor:
1) u saradnji sa drugim organima ili pravnim licima na tržištu kapitala;
2) poveravanjem poslova tim organima ili pravnim licima na tržištu kapitala uz zadržavanje odgovornosti;
3) obraćanjem nadležnim sudskim organima u cilju pružanja pomoći ili radi vršenja uvida u spise predmeta koji je u toku ili druge isprave kojima sud raspolaže;
4) u saradnji sa stranim regulatornim organima i organizacijama.
(2) Neposredni nadzor iz stava 1. tačka 1) ovog člana može biti redovan i vanredni.
(3) Postupak nadzora nad licima koja suprotno zabrani iz Zakona pružaju investicione usluge i obavljaju investicione aktivnosti Komisija sprovodi po službenoj dužnosti, na osnovu prijave i kada iz saznanja kojima raspolaže proizilazi da postoje razlozi za takav nadzor.
Nadzor nad poslovanjem subjekata nadzora iz člana 2. ovog pravilnika Komisija vrši: po sopstvenoj inicijativi, na inicijativu Komisije ili člana Komisije, na zahtev nadležnog državnog organa, stranog regulatornog organa i na predlog zainteresovanih lica (vlasnika hartija od vrednosti ili potencijalnih investitora u hartije od vrednosti, učesnika na finansijskom tržištu i sl.).
(1) Komisija može odrediti nadzor poslovanja subjekata nadzora iz člana 2. ovog pravilnika na osnovu zahteva, zamolnice, predstavke, pritužbe, žalbe i sl.
(2) Podnesci iz stava 1. ovog člana moraju biti jasni i sadržati što više podataka koji ukazuju na postojanje povrede zakona, podzakonskih akata ili ustaljenih tržišnih praksi.
(3) Po nepotpisanim i anonimnim podnescima Komisija ne postupa.
Komisija može da dostavi nalaz nadzora i da ga stavi na uvid:
1) nadležnim organima u Republici Srbiji;
2) nadležnim organima u drugim zemljama od kojih je Komisija ovlašćena da dobija ili da sa njima razmenjuje podatke u svrhu nadzora, regulacije, istrage ili sprovođenja zakona.
(1) Tokom kontinuiranog nadzora utvrđuje se:
1. da li su propisani izveštaji, obaveštenja i drugi podaci dostavljeni u propisanom roku i propisanoj formi;
2. da li su podaci u izveštajima, obaveštenjima i drugoj traženoj dokumentaciji tačni i ispravni.
(2) U slučaju konstatovanih nezakonitosti i nepravilnosti tokom kontinuiranog nadzora u poslovanju subjekta nadzora, Komisija može odrediti neposredni nadzor ili da na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja u tom nadzoru donese odgovarajuće rešenje za otklanjanje utvrđenih nezakonitosti i nepravilnosti i može da preduzme jednu ili više mera i sankcija propisanih Zakonom.
Neposredan nadzor je nadzor u prostorijama subjekta nadzora, Komisije ili pravnog lica sa kojim je subjekt nadzora direktno ili indirektno, poslovno, upravljački ili kapitalom povezan.
(1) Neposredan nadzor zasnovan na proceni rizika podrazumeva neposrednu kontrolu oblasti poslovanja subjekta nadzora koje predstavljaju najveći sistemski rizik u smislu obima usluga i aktivnosti koje obavlja subjekt nadzora.
(2) Na osnovu rezultata nadzora Komisija koriguje ranije utvrđen rang rizika određenog subjekta nadzora.
(1) Lica iz člana 267. stav 1. Zakona o tržištu kapitala koja poseduju dokumenta, podatke, informacije i saznanja od interesa za nadzor imaju obavezu da na zahtev i u roku koji odredi ovlašćeno lice Komisije iste dostave Komisiji.
(2) Ovlašćeno lice Komisije može da zahteva i dostavu finansijskih i drugih izveštaja.
(3) Ovlašćeno lice Komisije može da zahteva, pored dokumenata, podataka, informacija, i izveštaja u pismenom obliku, dostavu istih i u elektronskom obliku, odnosno da zahteva dostavu tabela i tekstualnih delova dokumenata u propisanom formatu na e-mail ovlašćenog lica Komisije.
(4) Zahteve iz st. 1, 2. i 3. ovog člana ovlašćeno lice Komisije može saopštiti i telefonskim putem o čemu će sačiniti belešku.
(1) Pre obavljanja neposrednog nadzora, na zahtev i u roku koji odredi ovlašćeno lice Komisije subjekt nadzora i druga lica koja imaju podatke i saznanje od interesa za neposredni nadzor imaju obavezu da dostave Komisiji, opšta akta, kopije poslovnih knjiga, izvode sa računa, prepisku i druge dokumente, uključujući i elektronske medije i ostale podatke, izveštaje i informacije, evidenciju o telefonskim pozivima i drugim oblicima korespondencije.
(2) Zahtev iz stava 1. ovog člana Pravilnika ovlašćeno lice Komisije može saopštiti i telefonskim putem, o čemu će sačiniti belešku.
Bliži uslovi i način sprovođenja nadzora
(1) Neposredni nadzor započinje izdavanjem naloga za nadzor i dostavlja se subjektu nadzora u pisanom obliku i sadrži: predmet nadzora, podatke o ovlašćenim licima za nadzor, poslovne prostorije u kojima će se nadzor obavljati, kao i druge podatke koji su od značaja za vršenje nadzora.
(2) Komisija može tokom nadzora dopuniti predmet nadzora izdavanjem dopune naloga.
(3) Na nalog iz stava 2. ovog člana na odgovarajući način se odnose odredbe stava 1. ovog člana.
(1) Nalog za nadzor dostavlja se subjektu nadzora u roku koji ne može biti kraći od osam dana pre početka nadzora.
(2) Izuzetno od stava 1. ovog člana nalog za nadzor se dostavlja i u kraćem roku kako se ne bi ugrozila svrha neposrednog nadzora o čemu odluku donosi Komisija.
(3) U slučaju iz stava 2. ovog člana ovlašćena lica Komisije uručuju nalog za nadzor na dan početka nadzora.
(4) Komisija može da opozove nalog za nadzor izdavanjem naloga o opozivu naloga, ukoliko je to opravdano.
(1) Neposredni nadzor vrši se radnim danom u toku radnog vremena subjekta nadzora, a kada je to neophodno zbog obima i prirode nadzora isti se može vršiti i nakon radnog vremena.
(2) Neposredni nadzor vrši se na licu mesta u prostorijama subjekta nadzora ili pravnog lica sa kojim je subjekt nadzora direktno ili indirektno, poslovno, upravljački ili kapitalno povezan ili u prostorijama lica sa kojim je subjekt nadzora blisko povezan.
(3) Subjekti nadzora obavezni su da ovlašćenom licu Komisije omoguće pristup u poslovne prostorije i organizacione delove, daju na uvid traženu dokumentaciju, kao i da obezbede druge uslove za nesmetano obavljanje nadzora.
(4) Nadzor iz stava 2. ovog člana može se vršiti i u poslovnim prostorijama Komisije u prisustvu odgovornog lica i/ili ovlašćenog lica subjekta nadzora.
Komisija vrši nadzor neposrednim uvidom u opšta akta, poslovne knjige, izvode sa računa, prepisku i druge dokumente uključujući i elektronske medije, evidenciju o telefonskim pozivima i drugim oblicima korespondencije i ostale podatke koje su subjekti nadzora u obavezi da vode i dostavljaju Komisiji, vrši analizu tih podataka, uzima izjave od drugih lica koja imaju saznanje od interesa za nadzor.
Za poslovne knjige i druga dokumenta koje subjekt nadzora vodi i obrađuje u elektronskom obliku dužan je ovlašćenom licu Komisije na njegov zahtev da pruži neophodnu stručnu kadrovsku i tehničku podršku u kontroli tih knjiga, odnosno tih dokumenata.
Ovlašćena lica Komisije mogu da:
1. pristupaju svim organizacionim delovima i prostorijama subjekta nadzora ili pravnog lica sa kojim je subjekt nadzora direktno ili indirektno, poslovno, upravljački ili kapitalno povezan ili prostorijama lica sa kojim je subjekt nadzora blisko povezan;
2. zahtevaju da im se stavi na raspolaganje zasebna prostorija za obavljanje poslova nadzora;
3. zahtevaju da im se obezbede papirne i elektronske kopije dokumenata i drugih podataka, bez obzira na formu u kojoj su ti dokumenti i podaci sačuvani (papirna, elektronska);
4. neposredno komuniciraju sa rukovodiocima subjekta nadzora i zaposlenima u subjektu nadzora i licima koja su ovlašćena da prisustvuju neposrednom nadzoru radi dobijanja neophodnih pojašnjenja.
(1) Ovlašćeno lice Komisije ima pravo da, pri vršenju neposrednog nadzora, sasluša odgovorna lica, traži potrebne izjave i objašnjenja od odgovornih lica subjekta nadzora i svih drugih lica koja im mogu dati izjave, podatke i informacije u vezi sa svrhom i predmetom nadzora, podacima ili činjenicama o njihovom poslovanju.
(2) Pismene izjave se mogu uzimati i od trećih lica koja su od značaja za nadzor. Izjave i objašnjenja se mogu dati pismeno ili uzeti na zapisnik.
(3) Odgovorna lica subjekta nadzora su obavezna da daju potrebne izjave i objašnjenja.
(4) U toku vršenja neposrednog nadzora ovlašćeno lice Komisije može suočiti stranke, odnosno svedoke u postupku nadzora ako postoji nesklad u izjavama o činjenicama i okolnostima na koje su se izjasnili.
Subjekt nadzora dužan je da obezbedi da u vreme u kome ovlašćena lica Komisije vrše nadzor u prostorijama u kojima se vrši nadzor budu prisutni direktor, članovi uprave, odnosno drugo odgovorno lice i ovlašćena lica subjekta nadzora, zaposleni i lica koja, na zahtev ovlašćenih lica Komisije, mogu dati izjave i objašnjenja.
(1) Originalnu dokumentaciju, novac ili predmete koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku, postupku za privredni prestup i u prekršajnom postupku ovlašćeno lice Komisije može, uz izdavanje potvrde, privremeno oduzeti, ali samo do pokretanja tih postupaka, kada ih predaje nadležnim organima za vođenje postupka.
(2) Ukoliko Komisija ne pokrene postupke iz stava 1. ovog člana dokumentacija, novac i predmeti vraćaju se subjektu nadzora uz povrat izdate potvrde.
Za ostvarivanje prava uvida u skladu sa članom 16. ovog pravilnika i davanje originalne dokumentacije u skladu sa članom 21. ovog pravilnika, odgovoran je, subjekt nadzora (ako je to fizičko lice), direktor, odnosno drugo odgovorno lice subjekta nadzora (ako je to pravno lice).
(1) U svrhu provere podataka od interesa za nadzor Komisija može da dozvoli revizorima i specijalizovanim stručnim licima da vrše provere određenih podataka (analize i veštačenja) ako su za njihovo obavljanje potrebna posebna znanja.
(2) Subjekt nadzora snosi troškove za preduzete provere podataka iz stava 1. ovog člana ako se utvrde nepravilnosti i nezakonitosti u njihovom poslovanju.
(1) Ako ovlašćeno lice Komisije ne zatekne odgovorno lice subjekta nadzora, izvršiće nadzor bez njegovog prisustva.
(2) Kad nije moguće izvršiti nadzor, u smislu stava 1. ovog člana, ovlašćeno lice Komisije će na licu mesta nadzora ostaviti poziv odgovornom licu da u određeno vreme bude prisutno radi vršenja nadzora.
(3) Kasnije oštećenje, uništenje ili uklanjanje ovog poziva ne utiče na valjanost dostavljanja.
(4) Ako se pozvano lice ne odazove pozivu iz stava 2. ovog člana, ovlašćeno lice Komisije će nadzor izvršiti i bez njegovog prisustva.
Ako ovlašćeno lice Komisije bude onemogućeno da pri obavljanju nadzora pregleda opšte akta, poslovne knjige, izvode sa računa, prepisku i druge dokumente uključujući i elektronske medije, evidenciju o telefonskim pozivima i drugim oblicima korespondencije i ostale podatke koje su subjekti nadzora u obavezi da poseduju ili bude onemogućeno da izvrši nadzor, sastaviće o tome zapisnik, a protiv odgovornih lica subjekta nadzora i protiv subjekta nadzora preduzeće se mere u skladu sa zakonima.
Smatra se da subjekt nadzora nije omogućio ovlašćenom licu Komisije da izvrši nadzor ako postupi kao u članu 25. ovog pravilnika i u sledećim slučajevima:
1. ako u određenom roku ne dostavi sve tražene dokumente i podatke, a naročito podatke kojima je subjekt nadzora dužan da raspolaže prema zakonu, podzakonskim aktima i pravilima poslovanja;
2. ako namerno ili grubom nepažnjom dostavi podatke koji nisu tačni;
3. ako ovlašćenim licima Komisije ne obezbedi neophodne uslove za vršenje nadzora, odnosno ne obezbedi da ih ne ometaju zaposleni u subjektu nadzora;
4. ako ne dostavi tri uzastopna izveštaja o mesečnom poslovanju u skladu sa Zakonom i podzakonskim aktima i ako na ponovljeni zahtev ovlašćenog lica Komisije u određenom roku ne dostavi tražene izveštaje ili podatke;
5. ako se odgovorno lice i lice kao stranka u postupku ne odazove pozivu za obavljanje nadzora u poslovnim prostorijama Komisije, a izostanak ne opravda;
6. ako ne ovlasti lice da prisustvuje nadzoru u svojstvu ovlašćenog lica.
(1) O izvršenom nadzoru nad poslovanjem subjekta nadzora ovlašćeno lice Komisije sačinjava zapisnik, a o manje važnim radnjama u toku postupka službenu belešku.
(2) Ukoliko ovlašćeno lice Komisije prati poslovanje subjekta nadzora sačinjava se službena beleška o poslovanju subjekta nadzora.
(1) U toku nadzora, Komisija može doneti zaključak kojim će naložiti subjektu nadzora da privremeno obustavi izvršenje određenih radnji do završetka nadzora, a protiv zaključka nije dozvoljena posebna žalba.
(2) Ako je potrebno da subjekt nadzora, njegov klijent, zaposleni i druga lica u vezi sa predmetom nadzora izvrši neku radnju, dostavi Komisiji izjavu, izveštaj, dokumenta ili podatke o svom poslovanju ili je u toku nadzora potrebno odlučiti o pitanjima koja se tiču postupka nadzora, ovlašćeno lice Komisije zaključkom odlučuje o pitanjima koja se tiču postupka nadzora i nalaže subjektu nadzora izvršenje radnje, dostavljanje izjave, izveštaja, odnosno dokumenata ili podataka o poslovanju i određuje rok u kome se ta radnja ima izvršiti. Zaključak se upisuje u zapisnik, a protiv zaključka nije dozvoljena posebna žalba.
(3) Zaključak iz stava 2. ovog člana može se doneti i kao poseban akt protiv koga nije dozvoljena posebna žalba.
(1) Danom završetka nadzora smatra se poslednji dan vršenja nadzora nad poslovanjem subjekta nadzora.
(2) Izuzetno od stava 1. ovog člana, kada je potrebno izvršiti dodatne provere podataka u vezi sa predmetnim nadzorom, danom završetka nadzora smatra se dan kada je obavljena dodatna provera podataka.
(1) Zapisnik sa detaljnim opisom činjeničnog stanja se sastavlja u toku obavljanja nadzora i uručuje se subjektu nadzora. Primedbe na zapisnik, odnosno izjava odgovornog i ovlašćenog lica subjekta nadzora da nema primedbe unose se u zapisnik.
(2) Ako se zapisnik sačinjava nakon obavljanja neposrednog nadzora, zapisnik se dostavlja subjektu nadzora i na dostavljeni zapisnik subjekt nadzora ima pravo da uloži prigovor u roku od osam dana od dana prijema istog.
Prigovor na zapisnikom konstatovano činjenično stanje dozvoljen je ako je u zapisniku pogrešno ili nepotpuno konstatovano činjenično stanje.
(1) Prigovor mora da sadrži podatke iz člana 271. stav 1. Zakona o tržištu kapitala.
(2) Ako se subjekt nadzora u prigovoru poziva na isprave, odnosno dokumentaciju, dužan je da ih kao dokaze priloži prigovoru.
(3) Ako subjekt nadzora kao dokaz prigovoru ne priloži sve isprave, odnosno dokumentaciju na koju se poziva, Komisija će kod donošenja odluke uzeti u obzir samo one dokaze koji su prigovoru priloženi.
(4) Nakon proteka roka za prigovor subjekt nadzora nema pravo da navodi nove činjenice i iznosi nove dokaze.
(5) Ako subjekt nadzora svojim primedbama osnovano ospori navode iz zapisnika, sastavlja se dopuna zapisnika koja se dostavlja subjektu nadzora u roku od 15 dana od dana uloženog prigovora.
(6) Ako se subjektu nadzor ne dostavi dopuna zapisnika smatraće se da je njegov prigovor ocenjen neosnovanim.
(7) Na dopunu zapisnika shodno se primenjuje član 30. stav 2. ovog pravilnika.
Postupak izdavanja naloga i preduzimanje mera i sankcija, odnosno postupak izdavanja rešenja i kriterijumi za izricanje sankcija
(1) Nezakonitosti u smislu Zakona su stanja i postupci koji nisu u skladu sa Zakonom, aktima Komisije, drugim zakonima i podzakonskim aktima, međunarodnim aktima i propisima kojima je Komisiji data nadležnost za primenu, sprovođenje nadzora ili nadzora nad primenom.
(2) Nepravilnostima u poslovanju u skladu sa Zakonom smatraju se stanja i aktivnosti kojima se usvojene poslovne politike, mere, postupci dosledno ne primenjuju ako se time ugrožava poslovanje subjekta nadzora.
Ako je donošenje mera neophodno radi urednog funkcionisanja finansijskog tržišta ili zaštite investitora, a radi se o merama koje se ne mogu odložiti, a činjenice na kojima se mera zasniva su utvrđene ili su nesporne, Komisija može o njihovom izricanju odlučiti u skraćenom postupku bez sprovođenja neposrednog nadzora.
(1) Nakon sprovedenog neposrednog nadzora, ako Komisija na osnovu nalaza iz zapisnika utvrdi da nije bilo nezakonitosti i nepravilnosti u poslovanju subjekta nadzora, Komisija usvaja zapisnik i izveštaj o izvršenom nadzoru.
(2) Ako subjekt nadzora u propisanom roku ne dostavi primedbe na zapisnik ili primedbama osnovano ne ospori, nalaz zapisnika kojim su konstatovane nezakonitosti i nepravilnosti, Komisija usvaja zajedno sa izveštajem o nadzoru i donosi rešenje kojim će naložiti preduzimanje mera i aktivnosti radi uspostavljanja zakonitosti i pravilnog poslovanja i može prema subjektu nadzora (pravnom, odnosno fizičkom licu) preduzeti jednu ili više mera i sankcija koje su propisane zakonima.
(3) Rešenjem iz stava 2. ovog člana Komisija određuje rok za izvršenje rešenja i obavezu da se Komisiji dostavi izveštaj i dokazi o ispravljenoj nezakonitosti i nepravilnosti.
(4) Rok za izvršenje rešenja iz stava 2. ovog člana počinje teći narednog dana od dana dostave rešenja.
(1) Odluka o merama koje Komisija preduzima prema subjektu nadzora (pravnom, odnosno fizičkom licu) donosi se na osnovu ocene nezakonitosti i nepravilnosti utvrđenih u poslovanju.
(2) Prilikom procene težine nezakonitosti i nepravilnosti utvrđenih u poslovanju subjekta nadzora Komisija procenjuje naročito:
1. zakonitost njegovog rada;
2. uticaj utvrđenih nezakonitosti i nepravilnosti na finansijsko tržište, poslovnu reputaciju subjekta nadzora i njegov finansijski položaj;
3. broj i međusobna povezanost učinjenih nezakonitosti i nepravilnosti;
4. trajanje i učestalost nezakonitosti i nepravilnosti;
5. ranija kršenja odredaba zakona i podzakonskih akata.
(1) Kada Komisija u sprovedenom nadzoru utvrdi nezakonitosti i nepravilnosti koje predstavljaju povredu odredaba Zakona i akata Komisije i drugih zakona i akata donetih na osnovu tih zakona, a priroda i obim utvrđenih nezakonitosti i nepravilnosti nemaju značajan uticaj i posledice, Komisija može subjektu nadzora izreći pismenu opomenu.
(2) Pismena opomena iz stav 1. ovog člana može sadržavati i nalog da subjekt nadzora ispravi utvrđene nezakonitosti i nepravilnosti i rok u kojem je u obavezi da to učini.
(3) Ako u roku iz stava 2. ovog člana subjekt nadzora ne ispravi nezakonitosti i nepravilnosti Komisija će izdati rešenje za otklanjanje utvrđenih nezakonitosti i nepravilnosti.
(4) Pismenu opomenu iz stava 1. ovog člana Komisija može uputiti i drugim učesnicima na finansijskom tržištu ukoliko oceni da je to neophodno u cilju otklanjanja utvrđenih nezakonitosti i nepravilnosti.
(1) Povodom obavljenog nadzora nad poslovanjem subjekta nadzora Komisija može izdati pismeno uputstvo u vezi sa načinom poslovanja tog subjekta nadzora, a u cilju obezbeđenja zaštite investitora, drugih korisnika finansijskih usluga i ostalih učesnika na finansijskom tržištu.
(2) Uputstvo iz stava 2. ovog člana je obavezujuće za subjekt nadzora i sadrži rok do koga je subjekt nadzora dužan da obavesti Komisiju o aktivnostima koje je preduzeo.
(1) Ako Komisija rešenjem izrekne mere prema subjektu nadzora, rok za izvršenje rešenja može početi da teče odmah od dostave rešenja u sledećim slučajevima:
- privremene obustave trgovanja, ili ukidanja obustave trgovanja da bi se uklonile ili sprečile štetne posledice;
- privremene obustave kliringa i saldiranja;
- privremene zabrane obavljanja profesionalne delatnosti;
- isključenja hartija od vrednosti izdavaoca sa regulisanog tržišta;
- obustave trgovanja iz člana 43. stav 6. Zakona;
- privremene zabrane obavljanja pojedinih ili svih poslova, usluga ili transakcija;
- privremene zabrane raspolaganja sredstvima sa računa subjekta nadzora ili drugom imovinom i
- u drugim slučajevima kada je to propisano, odnosno opravdano.
(1) Iz preduzetih mera prema subjektu nadzora koje se odnose na sve vidove privremene zabrane predviđene Zakonom, Komisija može zaključkom izuzeti određene poslove i aktivnosti koji su kontinuirani ili koji su započeti i čijom nemogućnošću obavljanja bi nastala šteta za subjekt nadzora, klijente, odnosno učesnike na finansijskom tržištu, a protiv zaključka nije dozvoljena posebna žalba.
(2) Za izuzimanje određenih poslova i aktivnosti podnosi se zahtev sa obrazloženjem i dostavom dokaza da se radi o kontinuiranim ili započetim poslovima i o mogućoj šteti koja može nastati nemogućnošću obavljanja poslova i aktivnosti.
(3) U slučaju izuzimanja određenih poslova iz stava 1. ovog člana Komisija može, kada to oceni opravdanim, naložiti subjektu nadzora da ne naplaćuje naknade, provizije i troškove za preduzete radnje.
(4) Komisija može zaključkom da odbije zahtev za izuzimanje poslova i aktivnosti ukoliko oceni da ne postoje razlozi za izuzimanje iz stava 1. ovog člana, a protiv zaključka nije dozvoljena posebna žalba.
(5) Kada to oceni za potrebnim Komisija može i rešenjem kojim se izriču privremene mere, odnosno zabrane predviđene Zakonom da iz istih izuzme određene poslove i aktivnosti.
(1) Komisija može zaključkom da produži rok za otklanjanje nezakonitosti i nepravilnosti koji je određen rešenjem, pod uslovom da subjekt nadzora nije u mogućnosti iz objektivnih razloga da iste otkloni u roku koji mu je određen, a protiv zaključka nije dozvoljena posebna žalba.
(2) Smatra se da je zahtev iz stava 1. ovog člana podnet u roku ako je podnet Komisiji pre isteka roka koji je rešenjem određen za otklanjanje nezakonitosti i nepravilnosti.
(3) Ako oceni neophodnim Komisija može da odredi da se, uz produženi rok iz stava 1. ovog člana produži i rok trajanja izrečenih privremenih mera do maksimalnog trajanja mera propisanih zakonom.
(4) Ukoliko oceni da zahtev nije podnet u roku trajanja roka određenog rešenjem ili da ne postoje razlozi koji opravdavaju produženje roka za otklanjanje nezakonitosti i nepravilnosti, Komisija zaključkom odbacuje, odnosno odbija zahtev, a protiv zaključka nije dozvoljena posebna žalba.
(1) Za vreme trajanja preduzete mere privremene zabrane obavljanja pojedinih ili svih poslova i sa njima povezanih pomoćnih poslova iz dozvole za obavljanje delatnosti, subjekt nadzora ne može:
1. da preduzima radnje koje prethode poslovima ili koje su vezane za poslove za koje je izrečena mera privremene zabrane obavljanje pojedinih ili svih poslova i sa njima povezanih pomoćnih poslova iz dozvole za obavljanje delatnosti;
2. da poslovni prostor u kome obavlja delatnosti izdaje u zakup ili podzakup drugom subjektu radi obavljanja pojedinih ili svih poslova iz dozvole za obavljanje delatnosti i sa njima povezanih pomoćnih poslova za koje je subjektu nadzora izrečena mera privremene zabrane obavljanja tog posla, odnosno poslova.
Komisija odluku o preduzetoj meri ili kazni objavljuje na svojoj internet stranici u skladu sa Zakonom, osim u slučaju kada bi takvo objavljivanje ugrozilo finansijsko tržište ili strankama u postupku prouzrokovalo nesrazmernu štetu.
Kada Komisija prema subjektu nadzora rešenjem izrekne javnu opomenu, Komisija istu objavljuje na svojoj internet stranici u delu stranice označene kao "Javne opomene".
Kada je to neophodno o donetom rešenju Komisija će obavestiti organizatora tržišta, Centralni registar, Narodnu banku Srbije, organizatora MTP i kreditnu instituciju.
(1) Subjekt nadzora je dužan da u roku, utvrđenim rešenjem, otkloni utvrđene nezakonitosti i nepravilnosti u poslovanju i postupi po izrečenim merama i sankcijama, i da Komisiji podnese izveštaj, a najkasnije odmah po isteku rokova utvrđenih rešenjem, u kome će navesti preduzete radnje i mere za otklanjanje utvrđenih nezakonitosti i nepravilnosti. Uz izveštaj subjekt nadzora dostavlja dokumenta i druge dokaze iz kojih proizilazi da su utvrđene nezakonitosti i nepravilnosti otklonjene i da je postupljeno po naloženim merama i sankcijama.
(2) Ako je izveštaj iz stava 1. ovog člana nepotpun, odnosno ako iz izveštaja i priloženih dokaza ne proizilazi da su utvrđene nezakonitosti i nepravilnosti u poslovanju otklonjene i da je postupljeno po izrečenim merama i sankcijama, Komisija će subjektu nadzora zaključkom naložiti dopunu izveštaja i odrediti rok za dopunu, a protiv zaključka nije dozvoljena posebna žalba.
(1) Ako iz izveštaja iz člana 46. ovog pravilnika proizilazi da je subjekt nadzora utvrđene nezakonitosti i nepravilnosti u poslovanju otklonio i da je postupio po preduzetim merama i sankcijama, Komisija će usvojiti izveštaj i konstatovati da je subjekt nadzora postupio po rešenju Komisije.
(2) Pre razmatranja izveštaja subjekta nadzora, ako je to potrebno može se odrediti kontrolni nadzor poslovanja subjekta nadzora u obimu potrebnom za utvrđivanje da li su utvrđene nezakonitosti i nepravilnosti u poslovanju otklonjene i da li je subjekt nadzora postupio po preduzetim merama i sankcijama.
(3) Kontrolni nadzor započinje izdavanjem naloga za kontrolni nadzor.
(4) Ako Komisija utvrdi da subjekt nadzora nije postupio po izrečenim nalozima, merama i sankcijama i da nije otklonio nezakonitosti i nepravilnosti u svom poslovanju ili se utvrdi da je učinio nove nezakonitosti i nepravilnosti, Komisija može rešenjem naložiti otklanjanje utvrđenih nezakonitosti i nepravilnosti i izreći novu meru i sankciju i preduzeti druge mere i postupke u skladu sa Zakonom.
Na postupak sprovođenja nadzora obuhvaćenog ovim pravilnikom primenjuju se odgovarajuće odredbe Zakona o opštem upravnom postupku, ako Zakonom i ovim pravilnikom nije drukčije određeno.
Rokovi za izvršenje naloga, trajanje mera i kriterijumi za izricanje sankcija
Rok za izvršenje naloga u kome subjekt nadzora treba da otkloni utvrđene nezakonitosti i nepravilnosti i trajanje preduzetih mera određuje se u zavisnosti od prirode i obima obaveze, kao i od utvrđene nezakonitosti i nepravilnosti u poslovanju.
Rok za trajanje mere privremene zabrane čije trajanje nije Zakonom ograničeno traje dok postoje razlozi za izrečenu meru.
Rok za trajanje mere privremene zabrane čije je maksimalno trajanje utvrđeno Zakonom utvrđuju se u okviru maksimalnog roka, a zavisno od utvrđene nezakonitosti i nepravilnosti.
(1) Rešenjem iz člana 35. stav 2. ovog pravilnika može se izreći i novčana kazna subjektu nadzora i i članu uprave, koja ne može biti manja od 1% ni veća od 5% propisanog minimalnog kapitala, odnosno kapitala subjekta nadzora po poslednjem finansijskom izveštaju, odnosno ne može biti manja od jedne zarade ni veća od zbira dvanaest zarada koje je direktor ili član upravnog odbora društva (član odbora društva) primio u periodu od dvanaest meseci pre dana donošenja rešenja, prema kriterijumima (oceni) iz člana 36. ovog pravilnika.
(2) Subjekt nadzora je dužan da Komisiji, na njen zahtev, u ostavljenom roku dostavi podatke o visini zarade lica kojima će se izreći novčana kazna, kao i podatke o tekućim računima tih lica kod banaka.
Ovlašćena lica za vršenje nadzora
(1) Za sprovođenje nadzora iz ovog pravilnika Komisija ovlašćuje zaposlene u Komisiji - inspektore.
(1) Inspektor je samostalan u vršenju nadzora u granicama ovlašćena utvrđenim Zakonom, propisima Komisije i ovim pravilnikom i lično odgovara za sprovedeni nadzor.
(2) Inspektor ima službenu legitimaciju.
(1) Radi identifikacije inspektor Komisije nose bedž Komisije, (čiji je oblik i izgled utvrđen Odlukom predsednika Komisije) i službenu legitimaciju zaposlenih u Komisiji.
(2) Dimenzije legitimacije su 5,5 x 8,5 cm.
(3) Službena legitimacija je sa hologramom i ista sadrži:
- na prvoj strani natpis "Republika Srbija", na sredini grb Republike Srbije, a ispod grba naziv "službena legitimacija", levo fotografija imaoca 3,0 x 3,5 cm, prezime i lično ime, stručno zvanje i registarski broj legitimacije;
- na poleđini mesto za upisivanje datuma izdavanja legitimacije, reči "u Beogradu", mesto za stavljanje otiska službenog pečata i mesto za potpis predsednika Komisije.
(1) O izdatim legitimacijama i bedževima vodi se evidencija.
(2) Evidencija iz stava 1. ovog člana vodi se u Komisiji. Evidencija sadrži: ime i prezime lica kome je izdata legitimacija i bedž, registarski broj, datum izdavanja i rubriku za napomene.
Ovlašćeno lice Komisije za vršenje nadzora dužno je da pre početka vršenja nadzora pokaže legitimaciju i bedž licu kod koga se vrši nadzor.
(1) Legitimacija se zamenjuje:
- ako zbog dotrajalosti ili oštećenja postane neupotrebljiva i
- ako ovlašćeno lice Komisije za nadzor promeni ime ili prezime.
(2) U slučajevima iz stava 1. ovog člana, ovlašćeno lice za vršenje nadzora je dužno da preda legitimaciju koja se zamenjuje.
(1) Ako se legitimacija i bedž izgubi, ovlašćeno lice Komisije za vršenje nadzora je dužno da u roku od tri dana pismeno obavesti predsednika Komisije, kao i da bedž i legitimaciju istovremeno oglasi nevažećim u "Službenom glasniku RS", i o tome podnese potvrdu.
(2) Na osnovu potvrde o oglašavanju bedža i legitimacije nevažećim, predsednik Komisije izdaje novi bedž i novu legitimaciju.
Legitimacija prestaje da važi:
- ako ovlašćenom licu Komisije za vršenje nadzora prestane radni odnos ili ovo lice prestane da obavlja poslove nadzora i
- ako se izvrši njena zamena.
Zamenjene, oštećene i vraćene legitimacije uništava komisija koju imenuje predsednik Komisije.
Danom početka primene ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o uslovima i načinu vršenja nadzora nad poslovanjem učesnika na finansijskom tržištu ("Službeni glasnik RS", br. 100/2006 i 116/2006).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".