ZAKONO SUZBIJANJU NEDOPUŠTENE SPEKULACIJE I PRIVREDNE SABOTAŽE("Sl. list DFJ", br. 26/45) |
Kao nedopuštena spekulacija smatraće se svaka privredna delatnost koja ima za cilj da se iskorišćavanjem vanrednih prilika nastalih usled ratnog stanja i posledica fašističke okupacije postigne nesrazmerna imovinska korist na štetu narodnih interesa.
Kazniće se kao nedopuštena spekulacija naročito:
1) svaki rad ili postupanje uopšte, koji se preduzima u nameri da se nagomilavanjem, prikrivanjem, propuštanjem obavezne prijave zaliha, svojevoljnim obustavljanjem ili ograničavanjem prodaje ili uzdržavanjem od prodaje robe, ova povuče iz prometa i time poveća njena cena;
2) svako prekoračenje cena u prodaji preko cena propisanih od nadležne vlasti;
3) traženje veće cene za robu nego što je ona koja obezbeđuje proizvođaču, posredniku odnosno prodavcu dobit, koja se s obzirom na mesto, vreme i sve ostale okolnosti ima smatrati primerenom;
4) prodaja robe koja ne odgovara predviđenom ili označenom kvalitetu ili količini;
5) kupovanje, prodavanje ili proizvodnja robe, koja se vrši protivno važećim propisima u cilju postizavanja neopravdane koristi;
6) trgovanje zlatom, platinom, dragocenostima, devizama i valutama protivno postojećim propisima;
7) iznošenje ili prevoz robe preko dopuštenih količina bez dozvole nadležne vlasti, ako je za ovo posebnim propisima predviđena naročita dozvola;
8) svaki dogovor između proizvođača, posrednika i prodavaca u cilju povećanja cena, odnosno u cilju održavanja visokih cena i sprečavanja njihovog opadanja;
9) višestruko preprodavanje, odnosno uvođenje nepotrebnih posredovanja u prometu robom važnom za snabdevanje, usled čega bi roba mogla poskupiti;
10) kupovanje robe važne za snabdevanje na trgovima (pijacama) ili na putu do trgova (pijaca) od proizvođača i drugih lica u svrhu preprodaje;
11) odvraćanje proizvođača i drugih lica da proizvode takvu robu ili da je nude na prodaju;
12) propuštanje da se u radnjama, na trgovima (pijacama) ili drugim mestima na vidnom mestu pojedinačno ili u skupnom cenovniku označe cene pojedinim predmetima koji se izlažu prodaji, kad je takvo izlaganje cena odnosno cenovnika propisano; i
13) drugi prednjim tačkama slični slučajevi.
Kao sabotaža u smislu ovoga Zakona smatraće se svaka radnja, odnosno propuštanje radnje u cilju da se ometa, onemogućava ili dovodi u opasnost pravilno i brzo poslovanje privrednih i saobraćajnih preduzeća (radnja) ili poljoprivrednih gazdinstava, kao i sve ono što bi moglo ići na štetu interesa narodne privrede ili državne privredne politike.
Kazniće se kao delo privredne sabotaže naročito:
1) oštećivanje, uništavanje ili uklanjanje uređaja, sredstava za proizvodnju, sirovina, poluprerađevina i gotovih proizvoda, ako je to učinjeno zlonamerno ili grubom nemarnošću;
2) zlonamerno izmenjivanje ili stavljanje van upotrebe sastavnih delova uređaja, sredstava za proizvodnju i saobraćaj;
3) oštećivanje ili uništavanje useva, žetve ili kulture uopšte na poljoprivrednim gazdinstvima, ako je to učinjeno zlonamerno ili grubom nemarnošću;
4) oštećivanje, uništavanje ili uklanjanje živog ili mrtvog inventara, žetvenih prinosa i gospodarskih objekata na poljoprivrednim gazdinstvima, ako je to učinjeno zlonamerno ili grubom nemarnošću;
5) otuđivanje ili prikrivanje sirovina i drugih sredstava za proizvodnju u cilju obustave ili ograničenja proizvodnje privrednih i saobraćajnih preduzeća (radnja) ili poljoprivrednih gazdinstava, ili neopravdano propuštanje nabavljanja sirovina i drugih sredstava za proizvodnju;
6) zatvaranje privrednih i saobraćajnih preduzeća (radnja), obustavljanje ili ograničavanje rada u njima bez opravdanih razloga;
7) dogovor između proizvođača, ili proizvođača i posrednika koji ima za cilj smanjenje proizvodnje ili obustavu rada u privrednim i saobraćajnim preduzećima (radnjama) ili na poljoprivrednim gazdinstvima;
8) svesno izvršavanje poljoprivrednih radova u protivnosti sa propisanim planom ili u protivnosti sa naredbama nadležnih vlasti ili neizvršavanje takvih radova bez opravdanih razloga;
9) primena neracionalnih metoda u proizvodnji ili raspodeli sredstava u cilju onemogućavanja ili otežavanja pravilnog poslovanja, ako je to učinjeno zlonamerno ili grubom nemarnošću;
10) zlonamerno sastavljanje i podnašanje netačnih kalkulacija;
11) grubo propuštanje čuvanja i održavanja sredstava za proizvodnju, sirovina, poljoprivrednog i drugog inventara, poluprerađevina i gotovih proizvoda;
12) nagomilavanje sirovina i drugih sredstava proizvodnje, poluprerađevina i gotovih proizvoda u cilju sprečavanja normalnog ekonomskog prometa sa tim dobrima;
13) davanje netačnih i nepotpunih podataka narodnim vlastima o stvarnom stanju zalihe robe;
14) povreda obaveze čuvanja poslovne tajne koja je utvrđena postojećim propisima;
15) neispunjavanje dužnosti u rukovodstvu ili kontroli privrednih i saobraćajnih preduzeća (radnja) ili poljoprivrednih gazdinstava u cilju oštećivanja interesa proizvodnje ili potkopavanja autoriteta državne vlasti;
16) zlonamerno kočenje rada uopšte u privrednim i saobraćajnim preduzećima (radnjama) ili na poljoprivrednim gazdinstvima;
17) drugi prednjim tačkama slični slučajevi.
Dela nedopuštene spekulacije i privredne sabotaže kažnjavaju se bilo da su učinjena zlonamerno ili iz grubog nehata (nemarnosti).
Nedopuštena spekulacija i privredna sabotaža kazniće se po propisima ovoga Zakona, osim u slučajevima koji su predviđeni uredbom o vojnim sudovima.
Nedopuštena spekulacija ili privredna sabotaža kazniće se prema težini dela:
1) novčanom kaznom;
2) prinudnim radom od jednog meseca do deset godina;
3) konfiskacijom privrednog i saobraćajnog preduzeća (radnje) ili poljoprivrednog gazdinstva, odnosno jednog dela čitave imovine osuđenog lica;
4) smrtnom kaznom.
Kazna po tač. 3) može se uporedno izreći sa kaznom pod tač. 2), a kazna pod tač. 3) uporedno sa kaznom pod tač. 2) ili tač. 4).
Pored napred navedenih kazni može se izreći i kazna gubitka građanske časti i osuđenome oduzeti pravo daljeg vođenja preduzeća (radnje), kao i uzaptiti roba koja je predmet dela iz ovog Zakona.
Kazna pod tač. 4) izriče se u težim slučajevima, kada je izvršilac dela iz ovog Zakona postupio s naročitom bezobzirnošću protiv narodnih interesa ili im u zloj nameri naneo veliku štetu.
Pri odmeravanju visine kazne uzimaće se naročito u obzir zla volja i društvena pokvarenost izvršioca, kao i veličina štete koja je delom iz ovog Zakona nastala ili bi mogla nastati za narodne ili državne interese. Jednako će se kao otežavajuća okolnost uzeti i delo u povratu.
Novčana kazna po tač. 1) čl. 4. ovog Zakona ne sme prekoračiti stostruku vrednost robe koja je predmet postupanja po ovom Zakonu.
U slučajevima kada nema robe kao neposrednog predmeta postupka po ovom Zakonu, novčana kazna odmeriće se u iznosu od 50 dinara do 100.000.- din.
Novčana kazna i uzapćena roba idu u korist ishrane siromašnog stanovništva one federalne jedinice na čijem je području presuda izrečena.
Uzapćena roba staviće se na raspoloženje najbližem mesnom narodnom odboru s time da istu proda po određenim cenama i iznos stavi na raspoloženje onom zemaljskom ministarstvu, koje vodi poslove snabdevanja, ako su u pitanju lako kvarljivi proizvodi, živa stoka ili živina.
Svu drugu robu uzeće narodni odbor na čuvanje i izvestiti o tome napred navedeno Ministarstvo, koje će s tom robom dalje postupati prema uputima saveznog Ministarstva trgovine i snabdevanja.
Nadležni narodni sud može u čitavom toku postupka preduzeti mere da bi se sprečilo da izvršilac dela iz ovog Zakona izigra kaznu konfiskacije ili uzapćene robe.
U pogledu konfiskovane imovine primenjivaće se odredbe Odluke AVNOJ-a od 21. novembra 1944. godine o prelazu u državnu svojinu neprijateljske imovine i propisi koji su s istom u vezi.
Novčana kazna u slučaju nenaplativosti zameniće se kaznom prinudnog rada, računajući za svakih 50 dinara po jedan dan prinudnog rada.
Kazna prinudnog rada kojom se zamenjuje novčana kazna ne može iznositi više od 3 godine.
Uslovne kazne ne mogu se izricati.
Dela nedopuštene spekulacije i privredne sabotaže iz ovog Zakona kao i izvršenje kazne po ovim delima ne zastarevaju.
Vlasnik preduzeća (radnje) ako je fizičko lice odgovara za delo iz ovoga Zakona, ukoliko ne dokaže da je ono učinjeno bez njegovog znanja odnosno naknadnog odobrenja ili bez njegovog nehata.
Kod pravnih lica odgovaraju pored izvršioca dela i oni organi ili punomoćnici koji upravljaju dotičnim preduzećem ili imanjem ukoliko ne dokažu da je delo učinjeno bez njihovog znanja odnosno naknadnog odobrenja ili bez njihovog nehata.
Ako je delo učinjeno po nalogu ili na potstrek odgovorne uprave pravnog lica, može se izreći i kazna konfiskacije jednog dela ili čitave imovine pravnog lica.
Za slučaj osude po ovom Zakonu, a po ukazanoj potrebi može nadležna vlast pri preduzećima ili većim poljoprivrednim gazdinstvima na trošak istih postaviti delegata sa zadatkom da se stara o pravilnosti rada preduzeća. Naknadu za rad delegata određuje vlast koja ga je postavila. Delegat ne sme osim te naknade primati ništa od preduzeća.
Za sprovođenje postupka i dovođenje presuda po ovom Zakonu nadležan je sreski narodni sud. Ako se u toku postupka pomaže da bi delo kažnjivo po ovom Zakonu moglo povući za sobom smrtnu kaznu, sreski sud će obustaviti postupak i čitav predmet dostaviti nadležnom okružnom sudu.
Postupak se pokreće na prijavu ma kog lica ili po zvaničnoj dužnosti. Sve vlasti koje dođu do saznanja o postojanju dela iz ovog Zakona dužne su podneti prijavu nadležnom sreskom sudu.
Sreski narodni sud dužan je po delima iz ovog Zakona doneti presudu odnosno okončati postupak najdalje u roku od 8 dana od dana kada je prijavu primio, ili pokrenuo postupak no zvaničnoj dužnosti.
Mesni narodni odbori obrazovaće gde je potrebno radi suzbijanja nedopuštene spekulacije potreban broj komisija od tri do pet članova iz redova potrošača i članova ili službenika svog odbora. Te će se komisije starati da se pronalaze slučajevi nedopuštene spekulacije i da se krivci zakonito progone. Iste su komisije ovlašćene da i same izvrše uzapćenje životnih namirnica koje su predmet dela iz ovog Zakona, ako ne premašuju vrednost od 5.000 dinara i mogu izricati novčane kazne u visini do 2.000 dinara. Sa ovako uzapćenim životnim namirnicama i novčanim kaznama komisija će postupati shodno odredbi člana 6. ovog Zakona. U slučaju da komisija u toku postupka nađe da bi počinitelja delja trebalo pored kazne izrečene od komisije strožije kazniti bilo s obzirom na njegovu zlonamernost ili na posledice dela, dostaviće čitav predmet sreskom sudu. Protiv rešenja komisije dopuštena je žalba nadležnom sreskom narodnom sudu u roku od tri dana. Žalba se predaje narodnom odboru dotične komisije, ali žalba ne zadržava izvršenje kazne izrečene od komisije.
Sud može rešenje komisije poništiti ili u svakom pravcu izmeniti, pa i na štetu žalioca. Rešenje komisije je konačno, ako je sreski sud žalbu odbacio i rešenje komisije potvrdio.
Protiv presuda narodnih sudova, donetih u prvom stepenu, ima mesta žalbi u roku od 8 dana na viši narodni sud, čija je presuda, konačna.
Žalba po pravilu ne zadržava izvršenje presude, izuzev slučajeva smrtne kazne, ali sud može da odloži izvršenje do pravosnažnosti presude, ako postoji opasnost da bi usled izvršenja presude nastala za osuđenoga nepopraviva šteta.
Sud može odlučiti da se kazna po pravosnažnosti objavi u dnevnoj štampi na trošak osuđenoga.
Pravosnažne presude po delima iz ovoga Zakona imaju se dostaviti nadležnom zemaljskom ministarstvu.
Redovni narodni sudovi mogu narediti da se okrivljeno lice pritvori, ako postoji opasnost begstva, kao i u slučajevima kada je u pitanju delo za koje bi se u smislu čl. 4. ovoga Zakona mogla izreći smrtna kazna.
Ovaj Zakon stupa na snagu danom obnarodovanja u "Službenom listu".