ZAKONO SUZBIJANJU NEDOPUŠTENE TRGOVINE, NEDOPUŠTENE ŠPEKULACIJE I PRIVREDNE SABOTAŽE("Sl. list FNRJ", br. 56/46 i 74/46 - ispr.) |
Kao delo nedopuštene trgovine smatra se svaka privredna delatnost protivna postojećim propisima kojima se reguliše trgovina, ako ne pretstavlja delo nedopuštene špekulacije iz čl. 3 ovog zakona ili prekršaj (istup) kažnjiv po posebnim propisima, i ako za to delo drugim propisima nije predviđena teža kazna.
Kao nedopuštena trgovina smatra se naročito:
1) svako prekoračenje cena u prodaji preko cena propisanih od nadležnog organa;
2) traženje veće cene za robu nego što je ona koja proizvođaču, posredniku, odnosno prodavcu osigurava dobit koja se s obzirom na mesto, vreme i sve ostale okolnosti smatra primerenom;
3) prodaja robe po ceni koja ne odgovara predviđenom ili označenom kvalitetu ili količini;
4) proizvodnja, ili kupovanje i prodavanje robe koje se vrši protivno važećim propisima;
5) iznošenje ili prevoz robe preko dopuštenih količina bez dozvole nadležnog organa, ako je za ovo po posebnim propisima potrebna naročita dozvola;
6) kupovanje od proizvođača ili drugih lica u svrhu preprodaje na trgovima ili na putu do trgova robe važne za masovno snabdevanje a namenjene direktnoj prodaji potrošačima;
7) prikrivanje i nepredavanje viškova hrane i drugih predmeta za koje je propisana obavezna predaja državi, ukoliko delo ne sadrži nedopuštenu špekulaciju kažnjivu po čl. 4 ovog zakona;
8) propuštanje da se u radnjama, na trgovima ili drugim mestima gde se vrši javna prodaja na vidnom mestu pojedinačno ili u opštem cenovniku označe cene pojedinim predmetima koji se izlažu prodaji, kad je takvo izlaganje cena, odnosno cenovnika propisano;
9) trgovanje zlatom, platinom, dragocenostima, devizama i valutama ako se vrši protivno važećim propisima; i
10) svaka druga privredna delatnost, slična napred navedenim slučajevima, koja je obuhvaćena st. 1 ovog člana.
Dela nedopuštene trgovine kazniće se i kad su izvršena iz nehata.
Nedopuštena trgovina kazniće se prinudnim radom bez lišenja slobode najviše do jedne godine ili novčanom kaznom najviše do 20.000. - dinara.
Nedopuštena trgovina iz tač. 9 čl. 1 ovog zakona kazniće se kaznom lišenja slobode najviše do tri godine.
Za dela nedopuštene trgovine može se kao sporedna kazna izreći vremena zabrana bavljenja određenom delatnošću i zanatom najviše do šest meseci, a za delo iz tač. 9 prethodnog člana može se kao sporedna kazna izreći i delimična konfiskacija imovine prema Zakonu o vrstama kazni.
Za nehat kazniće se blaže.
Predmet nedopuštene trgovine konfiskovaće se u korist države.
Kao delo nedopuštene špekulacije smatra se svaka privredna delatnost koja ima za cilj da se nagomilavanjem ili preprodajom životnih namirnica ili predmeta masovne potrošnje postigne nesrazmerna imovinska korist.
Kao nedopuštena špekulacija smatra se naročito:
1) svako nagomilavanje, prikrivanje, svojevoljno obustavljanje ili ograničavanje prodaje ili uzdržavanje od prodaje proizvedene ili kupljene robe ili propuštanje obavezne prijave zaliha proizvedene ili kupljene robe, a u cilju da se ona povuče iz prometa, kako bi se kasnijom prodajom ili preprodajom postigla nesrazmerna imovinska korist;
2) višestruko preprodavanje uvođenjem nepotrebnih posredovanja u prometu životnih namirnica i predmeta masovne potrošnje (verižna trgovina);
3) odvraćanje proizvođača ili drugih lica od proizvodnje ili od prodaje životnih namirnica i predmeta masovne potrošnje radi podizanja cena u cilju postizanja nesrazmerne imovinske koristi;
4) dogovor između proizvođača, posrednika i prodavca u svrhu podizanja cena ili sprečavanja opadanja visokih cena životnih namirnica i predmeta masovne potrošnje; i
5) svaka druga privredna delatnost slična napred navedenim slučajevima koja je obuhvaćena st. 1 ovog člana.
Kao nedopuštena špekulacija smatra se i trgovanje zlatom, platinom, dragocenostima, devizama i valutama ako se vrši protivno važećim propisima u cilju postizanja nesrazmerne imovinske koristi.
Za dela nedopuštene špekulacije kazniće se lišenjem slobode najmanje šest meseci, a ako delo izazove teže društvene posledice, lišenjem slobode s prinudnim radom najmanje godinu dana sa delimičnom ili potpunom konfiskacijom imovine, prema Zakonu o vrstama kazni.
Za dela nedopuštene špekulacije mogu se kao sporedne kazne izreći gubitak političkih prava i zabrana bavljenja određenom delatnošću i zanatom, prema Zakonu o vrstama kazni.
Delo nedopuštene špekulacije sa težim društvenim posledicama, izvršeno za vreme rata ili ratne opasnosti, može se kazniti i smrtnom kaznom.
Predmet nedopuštene špekulacije konfiskovaće se u korist države.
Kao privredna sabotaža u smislu ovog zakona smatra se svaka radnja odnosno propuštanje radnje u cilju da se ometa, onemogućava ili dovodi u opasnost pravilno i brzo poslovanje državnih, zadružnih ili privatnih privrednih i saobraćajnih preduzeća (radnja) ili poljoprivrednih gazdinstava, kao i svaka radnja koja ima za cilj oštećivanje interesa narodne privrede ili ugrožavanje državne privredne politike.
Kao privredna sabotaža smatra se naročito:
1) oštećivanje, uništavanje ili uklanjanje uređaja, sredstava za proizvodnju, sirovina, poluprerađevina i gotovih proizvoda;
2) izmena ili stavljanje van upotrebe sastavnih delova uređaja, sredstava za proizvodnju i saobraćaj;
3) oštećivanje ili uništavanje useva, žetve ili kulture uopšte na poljoprivrednim gazdinstvima;
4) oštećivanje, uništavanje ili uklanjanje živog ili mrtvog inventara, žetvenih prinosa i gospodarskih objekata na poljoprivrednim gazdinstvima;
5) otuđivanje ili prikrivanje sirovina i drugih sredstava za proizvodnju u cilju obustave i ograničenja proizvodnje privrednih i saobraćajnih preduzeća (radnja) ili poljoprivrednih gazdinstava, ili neopravdano propuštanje nabavljanja sirovina i drugih sredstava za proizvodnju;
6) zatvaranje privrednih i saobraćajnih preduzeća (radnja), obustavljanje i ograničavanje rada u njima bez opravdanih razloga;
7) dogovor između proizvođača ili proizvođača i posrednika koji ima za cilj neopravdano smanjenje proizvodnje ili obustavu rada u privrednim i saobraćajnim preduzećima (radnjama) ili na poljoprivrednim gazdinstvima;
8) svesno izvršavanje poljoprivrednih radova u protivnosti sa propisanim planom ili u protivnosti sa naredbama nadležnih vlasti ili neizvršavanje takvih radova bez opravdanih razloga;
9) primena neracionalnih metoda u proizvodnji ili raspodeli sredstava u cilju onemogućavanja ili otežavanja pravilnog poslovanja;
10) sastavljanje i podnošenje netačnih kalkulacija;
11) propuštanje čuvanja i održavanja sredstava za proizvodnju, sirovina, poljoprivrednog i drugog inventara, poluprerađevina i gotovih proizvoda;
12) povreda obaveze čuvanja poslovne tajne koja je utvrđena postojećim propisima;
13) neispunjavanje dužnosti u rukovodstvu ili kontroli privrednih i saobraćajnih preduzeća (radnja) ili poljoprivrednih gazdinstava u cilju oštećivanja interesa proizvodnje ili potkopavanja autoriteta državne vlasti;
14) kočenje rada uopšte u privrednim i saobraćajnim preduzećima (radnjama) ili na poljoprivrednim gazdinstvima; i
15) drugi, prednjim tačkama slični slučajevi.
Dela iz tač. 1, 3, 4, 5, 6, 11 i 12 kazniće se i kad su učinjena iz nehata.
Za dela privredne sabotaže kazniće se lišenjem slobode najmanje šest meseci, a u težim slučajevima lišenjem slobode s prinudnim radom najmanje godinu dana sa delimičnom ili potpunom konfiskacijom imovine i vremenom ili trajnom zabranom bavljenja određenom delatnošću i zanatom. Pored ovih kazni može se kao sporedna kazna izreći i gubitak političkih prava. Navedene sporedne kazne izriču se prema Zakonu o vrstama kazni.
U slučaju kad je izvršilac dela postupio s naročitom bezobzirnošću protiv interesa naroda i države ili im u zloj nameri naneo naročito veliku štetu, kazniće se lišenjem slobode s prinudnim radom najmanje 15 godina ili smrtnom kaznom, a u slučaju rata ili ratne opasnosti smrtnom kaznom.
U slučaju nehata učinilac će se kazniti lišenjem slobode do šest meseci, prinudnim radom bez lišenja slobode ili novčanom kaznom, ili će se, ako je šteta naročito mala, osuditi da naknadi štetu.
Pri odmeravanju visine kazne za dela nedopuštene trgovine, nedopuštene špekulacije i privredne sabotaže uzimaće se naročito u obzir zla volja i društvena opasnost izvršioca, kao i veličina štete koja je delom nastala ili bi mogla nastati za narodne ili državne interese. Kao otežavajuća okolnost uzeće se i delo u povratu.
Novčana kazna i konfiskovana roba idu u korist ishrane stanovništva one narodne republike na čijem je području presuda izrečena.
Ako je predmet krivičnog dela po ovom zakonu monopolisana roba, izrečena novčana kazna i konfiskovana monopolisana roba idu u korist fonda za suzbijanje monopolskih krivica.
Konfiskovana roba staviće se na raspoloženje najbližem mesnom narodnom odboru, s tim da istu proda i iznos stavi na raspoloženje onom ministarstvu narodne republike koje vodi poslove snabdevanja, ako su u pitanju lako kvarljivi proizvodi, živa stoka ili živina. Konfiskovana monopolisana roba predaje se neposredno najbližoj monopolskoj ustanovi bez ikakve naknade.
Svu drugu robu uzeće narodni odbor na čuvanje i izvestiti o tome napred navedeno ministarstvo koje će s tom robom dalje postupati prema uputstvima Ministarstva trgovine i snabdevanja FNRJ.
Nadležni sud može u toku postupka preduzimati mere da bi se sprečilo da izvršilac dela izigra kaznu konfiskacije imovine ili konfiskovanje robe.
Dela nedopuštene trgovine, nedopuštene špekulacije i privredne sabotaže iz ovog zakona, kao i izvršenje kazne izrečene po ovim delima ne zastarevaju.
Vlasnik preduzeća (radnje) koji je fizičko lice odgovara za delo iz ovog zakona, ukoliko se ne dokaže da je ono učinjeno bez njegovog znanja, odnosno naknadnog odobrenja ili bez njegovog nehata.
Kod pravnih lica odgovaraju pored izvršioca dela i oni organi ili punomoćnici koji upravljaju dotičnim preduzećem ili imanjem ako se ne dokaže da je delo učinjeno bez njihovog znanja, odnosno naknadnog odobrenja ili bez njihovog nehata.
Ako je delo učinjeno po nalogu ili na potstrek odgovorne uprave pravnog lica, može se izreći i kazna konfiskacije jednog dela ili čitave imovine pravnog lica.
U slučaju osude vlasnika preduzeća ili većeg poljoprivrednog gazdinstva po ovom zakonu, može nadležni organ državne uprave po ukazanoj potrebi postaviti pri preduzeću, odnosno gazdinstvu, na njegov trošak delegata sa zadatkom da se stara o pravilnosti njegovog rada. Naknadu za rad delegata određuje organ koji ga je postavio. Delegat ne sme osim te naknade primati ništa od preduzeća odnosno gazdinstva.
Za suđenje krivičnih dela iz ovog zakona nadležni su u prvom stepenu sreski sudovi.
Ako se u toku postupka pokaže da bi delo kažnjivo po ovom zakonu moglo povući smrtnu kaznu, sreski sud obustaviće postupak i predmet dostaviti nadležnom okružnom sudu kao prvostepenom.
Postupak se pokreće na prijavu ma kog lica ili po službenoj dužnosti. Svi državni organi koji saznaju za postojanje dela dužni su podneti prijavu nadležnom sreskom sudu.
Sudovi će po delima iz ovog zakona postupati hitno.
Protiv presude donesene u prvom stepenu ima mesta žalbi u roku od osam dana nadležnom višem sudu.
Sud može odlučiti da se presuda po pravosnažnosti objavi u izvodu u dnevnoj štampi na trošak osuđenog.
Pravosnažne presude po delima iz ovog zakona sudovi će dostaviti ministarstvu pravosuđa narodne republike.
U slučajevima kada je u pitanju delo za koje bi se mogla izreći smrtna kazna obavezno će se narediti istražni pritvor okrivljenoga, a u ostalim slučajevima pritvor će se narediti ako postoji opasnost bekstva ili ometanja istrage uticanjem na svedoke ili opasnost ponavljanja dela ili ako je delo u povratu.
Radi suzbijanja nedopuštene trgovine i nedopuštene špekulacije mesni narodni odbori mogu obrazovati potreban broj komisija koje će se starati da se otkriju slučajevi nedopuštene trgovine i nedopuštene špekulacije i da se krivci po zakonu progone. Ove komisije imaju tri člana iz redova potrošača i članova ili službenika odbora.
Komisije su ovlašćene da i same izvrše uzapćenje životnih namirnica i predmeta masovne potrošnje po krivicama iz ovog zakona ako ne premašuju vrednost od 2.000 dinara. U tome slučaju mogu izricati i novčanu kaznu do 1.000 dinara i konfiskaciju predmeta krivičnog dela. Komisije mogu s obzirom na zlonamernost izvršioca i posledice dela ustupiti predmet nadležnom sreskom sudu.
Protiv rešenja komisije može se podneti žalba nadležnom sreskom sudu u roku od tri dana. Žalba se predaje narodnom odboru čija je komisija donela rešenje. Sud može rešenje komisije poništiti ili izmeniti u svakom pravcu pa i na štetu žalioca. Odluka sreskog suda je konačna.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana po objavljivanju u "Službenom listu Federativne Narodne Republike Jugoslavije".