ZAKON O POTVRĐIVANJU SPORAZUMA O SARADNJI U BORBI PROTIV ORGANIZOVANOG KRIMINALA, MEĐUNARODNE ILEGALNE TRGOVINE DROGAMA I MEĐUNARODNOG TERORIZMA IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I SAVETA MINISTARA REPUBLIKE ALBANIJE ("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 11/2011)

ČLAN 1

Potvrđuje se Sporazum o saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala, međunarodne ilegalne trgovine drogama i međunarodnog terorizma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije koji je potpisan u Beogradu, 11. marta 2010. godine, u originalu na srpskom, albanskom i engleskom jeziku.

ČLAN 2

Tekst Sporazuma o saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala, međunarodne ilegalne trgovine drogama i međunarodnog terorizma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije, u originalu na srpskom jeziku glasi:

SPORAZUM
O SARADNJI U BORBI PROTIV ORGANIZOVANOG KRIMINALA, MEĐUNARODNE ILEGALNE TRGOVINE DROGAMA I MEĐUNARODNOG TERORIZMA IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I SAVETA MINISTARA REPUBLIKE ALBANIJE

Vlada Republike Srbije, koju zastupa ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije, i

Savet ministara Republike Albanije, koji zastupa ministar unutrašnjih poslova Republike Albanije

(u daljem tekstu: ugovorne strane),

- u nastojanju da doprinesu razvoju uzajamnih odnosa,

- uverene da je saradnja u borbi protiv međunarodnog kriminala od značaja za obe zemlje,

- zabrinute zbog opasnosti od širenja ilegalne trgovine drogama i psihotropnim supstancama, i drugih oblika međunarodnog kriminala koji ugrožava bezbednost i druge vitalne interese obe zemlje,

- u želji da se koordiniraju aktivnosti u borbi protiv međunarodnog organizovanog kriminala i ilegalnih migracija, i polazeći od

Rezolucije Generalne skupštine UN 45/123 od 14. decembra 1990. godine, koja se odnosi na međunarodnu saradnju u borbi protiv organizovanog kriminala, kao i Jedinstvene konvencije o opojnim drogama od 30. marta 1961. godine, izmenjene Protokolom od 25. marta 1972. godine, Konvencije o psihotropnim supstancama od 21. februara 1971. godine i Konvencije protiv nezakonitog prometa opojnih droga i psihotropnih supstanci od 20. decembra 1988. godine,

sporazumele su se sledeće:

Član 1

Oblasti i cilj saradnje

(1) Ugovorne strane se obavezuju da će, u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom, sarađivati i pružati službenu pomoć u odbrani od opasnosti koje prete javnom redu i bezbednosti, kao i u sprečavanju i rasvetljavanju krivičnih dela. Ova saradnja naročito obuhvata sledeće oblasti:

1. ilegalno uzgajanje, ilegalnu proizvodnju, uvoz, izvoz, ilegalni transport i trgovinu opojnim sredstvima, psihotropnim supstancama i prekursorima;

2. međunarodni terorizam;

3. druge oblike međunarodnog organizovanog kriminala, uključujući trgovinu ljudima, ilegalne migracije, privredni kriminal i pranje novca.

(2) Ugovorne strane će pomagati jedna drugoj u potrazi za licima i predmetima, u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom.

Član 2

Oblici saradnje

(1) Saradnja ugovornih strana, u smislu ovog sporazuma, ostvaruje se u skladu sa odgovarajućim nacionalnim propisima, i naročito obuhvata:

1. međusobno izveštavanje o okolnostima i činjenicama čije poznavanje može da doprinese odbrani od opasnosti koje prete javnom redu i bezbednosti, kao i sprečavanju vršenja i kažnjavanju za izvršena krivična dela, s tim da podaci o licu smeju biti dostavljeni samo ukoliko su neophodni radi odbrane od pomenutih opasnosti, kao i rasvetljavanja pomenutih krivičnih dela;

2. razmenu iskustava u primeni pravnih propisa, razmenu iskustava u prevenciji kriminaliteta, kao i razmenu iskustava o primeni metoda, sredstava i postupaka iz oblasti kriminalističke tehnike;

3. razmenu iskustava stručnjaka za pojedine oblasti kriminala i održavanje sastanaka stručnjaka;

4. sprovođenje usaglašenih policijskih mera ugovornih strana na teritorijama njihovih država, radi odbrane od opasnosti koje prete javnom redu i bezbednosti, kao i radi sprečavanja vršenja krivičnih dela i uspešnog rasvetljavanja izvršenih krivičnih dela;

5. uzajamno pružanje pomoći u borbi protiv ilegalnih migracija, posebno u slučajevima koji se odnose na državljane država ugovornih strana, kao i stvaranje neophodnih pravnih i organizacionih okvira za takvo pružanje pomoći.

(2) Ugovorne strane pružiće pomoć jedna drugoj po zamolnici.

(3) Svaka ugovorna strana će, u skladu sa svojim nacionalnim propisima, saopštiti drugoj ugovornoj strani informacije iz stava (1) tač. 1. i 2. ovog člana i bez zamolnice, kada postoje konkretne indicije za to da je njihovo poznavanje neophodno drugoj ugovornoj strani radi otklanjanja opasnosti po njen javni red i bezbednost ili za sprečavanje izvršenja i rasvetljavanje krivičnih dela.

Ugovorne strane pružaju jedna drugoj pomoć, pogotovo kada se na teritoriji države jedne od ugovornih strana vrši ili priprema izvršenje krivičnog dela i kada postoje informacije da postoji veza sa teritorijom države druge ugovorne strane.

Član 3

Nadležni organi

(1) Ugovorne strane će obavestiti jedna drugu koji nadležni organi su, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, nadležni za ostvarivanje saradnje predviđene ovim sporazumom. Takođe se obavezuju da će drugu ugovornu stranu, u primerenom roku, obavestiti o eventualnim promenama nastalim u nazivu ili nadležnosti organa koji ostvaruju saradnju predviđenu ovim sporazumom.

(2) Razmena informacija između ugovornih strana u okviru Međunarodne kriminalističko-policijske organizacije - Interpol-a, može se upotpuniti direktnim kontaktom između nadležnih službi.

(3) Saradnja između ugovornih strana može da se ostvaruje i preko oficira za vezu. Oficir za vezu obavlja informativne i savetodavne delatnosti, i ne raspolaže policijskim ovlašćenjima. Zadaci oficira za vezu određuju se od strane nadležnih organa, a u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom.

Član 4

Zaštita podataka

(1) Uzajamno prosleđivanje podataka o licima koje se vrši između ugovornih strana, vrši se na osnovu upućenih zahteva i u skladu sa sledećim principima, koji imaju identičnu primenu kod automatski i manuelno obrađenih podataka:

1. Prosleđeni podaci ne mogu se bez saglasnosti organa koji ih je prosledio koristiti u druge svrhe, osim onih zbog kojih su prosleđeni;

2. Prosleđeni podaci moraju se izbrisati, odnosno ispraviti ako:

   a) se ispostavi da su netačni,

   b) organ koji prosleđuje podatke, obavesti da se do prosleđenih podataka došlo protivpravno, ili da su ti podaci prosleđeni suprotno zakonu,

   v) podaci više nisu potrebni za ispunjenje službenog zadatka koji je bio neophodan za prosleđivanje, osim ako postoji izričito ovlašćenje da se prosleđeni podaci mogu upotrebiti u druge svrhe;

3. U slučaju zahteva nadležnog organa koji dostavlja podatke drugoj ugovornoj strani, organ koji prima podatke daje obaveštenje o svakoj upotrebi primljenih podataka.

(2) Ugovorne strane će se međusobno obaveštavati o svim okolnostima koje su od značaja za obezbeđivanje tačnosti i ažurnosti ličnih podataka.

(3) Organ koji dostavlja podatke, kao i primalac, u obavezi je da predaju, prijem i uništavanje podataka zavede u protokol. U protokol se zavodi razlog dostavljanja, sadržaj, organ koji dostavlja podatke i primalac, vreme dostavljanja podataka kao i vreme njihovog uništenja. Dostavljanje putem Online - postupka se uz automatsku podršku zavodi u protokol. Evidencije u protokolu se čuvaju najmanje tri godine. Podaci iz protokola se isključivo mogu koristiti radi kontrole, da li su važeći zakonski propisi koji se odnose na zaštitu podataka ispoštovani.

(4) Svako lice ima pravo da, pri dokazivanju svog identiteta, od odgovorne službe koja je zadužena za obradu podataka dobije na svoj zahtev, i bez neosnovanog odlaganja, obaveštenje o podacima koji su o njemu dostavljeni ili obrađeni u okviru sporazuma, kao i obaveštenje o njihovom poreklu, predviđenoj svrsi upotrebe i pravnom osnovu, kao i pravo na ispravku netačnih podataka i brisanje na nedozvoljen način upotrebljenih podataka. Pojedinosti postupka za sprovođenje ovih prava se usklađuju sa nacionalnim zakonodavstvom ugovorne strane kod koje se ta prava ostvaruju. Ugovorne strane pri tome garantuju najmanje onaj nivo zaštite koji proizlazi iz Konvencije Saveta Evrope br. 108 o zaštiti pojedinca kod automatske obrade ličnih podataka. U slučaju zahteva za ostvarivanjem ovih prava, organ koji raspolaže podacima daje organu koji je iste prosledio mogućnost da zauzme stav, pre donošenja odluke o zahtevu.

(5) Služba koja prima podatke u obavezi je da prosleđene podatke o licu efikasno zaštiti od slučajnog ili neovlašćenog uništavanja, slučajnog gubitka, neovlašćene ili slučajne izmene ili daljeg prosleđivanja, neovlašćenog pristupa ili neovlašćenog objavljivanja.

(6) Ugovorne strane garantuju da se lice u slučaju povrede njegovih prava na zaštitu ličnih podataka može žalbom obratiti sudu ili nekom drugom nezavisnom organu radi ostvarivanja prava na eventualnu naknadu štete.

Član 5

Tajnost

(1) Podaci prosleđeni u cilju sprovođenja odredaba ovog sporazuma, podležu pravilima o čuvanju službene tajne. Ugovorna strana koja, u skladu sa odredbama ovog sporazuma, prima podatke, dužna je da obezbedi za te podatke isti nivo zaštite i tajnosti, kao što je obezbedila ugovorna strana koja prosleđuje te podatke.

Član 6

Konsultacije

U slučaju potrebe, rukovodioci nadležnih organa ugovornih strana koje su potpisnici ovog sporazuma, ovlašćeni su da obavljaju konsultacije u cilju razmatranja sredstava i načina za efikasnu primenu ovog sporazuma, kao i mogućih mera za dalji razvoj i poboljšanje saradnje.

Član 7

Regulisanje izuzetaka

(1) Ako jedna od ugovornih strana smatra da bi ispunjenje zahteva iz zamolnice ili druga vrsta saradnje mogla da predstavlja ugrožavanje njenog suvereniteta, bezbednosti ili drugih interesa države, ili ako bi se time kršila osnovna načela pravnog poretka te ugovorne strane, ugovorna strana može da u potpunosti ili delimično odbije postupanje po zamolnici ili to postupanje učini zavisnim od ispunjenja određenih uslova.

(2) U svakom pojedinačnom slučaju, ugovorna strana koja je uputila zamolnicu, mora biti obaveštena o odluci koja se odnosi na postupanje po toj zamolnici.

Član 8

Odnos prema drugim obavezama

Odredbe ovog sporazuma ne utiču na ispunjavanje obaveza iz ranije ili kasnije potpisanih međunarodnih sporazuma koji su zaključeni od strane ugovornih strana ovog sporazuma.

Član 9

Stupanje na snagu i otkaz

(1) Ovaj sporazum stupa na snagu prvog dana drugog meseca od dana kada se ugovorne strane međusobno obaveste o tome da su ispunjeni uslovi koje za stupanje na snagu ovog sporazuma predviđaju nacionalni propisi ugovornih strana.

(2) Ugovorne strane zaključuju ovaj sporazum na neodređeno vreme. Sporazum se može u svako vreme menjati i dopunjavati, ako se o tome postigne saglasnost između ugovornih strana.

(3) Ugovorne strane mogu otkazati sporazum diplomatskim putem. Otkaz stupa na snagu šest meseci po prijemu diplomatske note upućene od druge ugovorne strane.

Sačinjeno u Beogradu, dana 11. marta 2010. godine, u dva istovetna primerka na srpskom, albanskom i engleskom jeziku, pri čemu se svi tekstovi smatraju podjednako verodostojnim.

U slučaju razmimoilaženja u tumačenju ovog sporazuma, tekst na engleskom jeziku ima prednost.

Za Vladu Republike Srbije		Za Savet ministara Republike Albanije
Ivica Dačić, s.r.		Iljir Meta, s.r.

ČLAN 3

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".