ZAKON
O POTVRĐIVANJU SPORAZUMA O USVAJANJU JEDNOOBRAZNIH TEHNIČKIH PROPISA ZA VOZILA SA TOČKOVIMA, OPREMU I DELOVE KOJI MOGU BITI UGRAĐENI I/ILI KORIŠĆENI NA VOZILIMA SA TOČKOVIMA I USLOVIMA ZA UZAJAMNO PRIZNAVANJE DODELJENIH HOMOLOGACIJA NA OSNOVU OVIH PROPISA

("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 11/2011)

ČLAN 1

Potvrđuje se Sporazum o usvajanju jednoobraznih tehničkih propisa za vozila sa točkovima, opremu i delove koji mogu biti ugrađeni i/ili korišćeni na vozilima sa točkovima i uslovima za uzajamno priznavanje dodeljenih homologacija na osnovu ovih propisa, sačinjen u Ženevi 5. oktobra 1995. godine, u originalu na engleskom i francuskom jeziku.

ČLAN 2

Tekst Sporazuma o usvajanju jednoobraznih tehničkih propisa za vozila sa točkovima, opremu i delove koji mogu biti ugrađeni i/ili korišćeni na vozilima sa točkovima i uslovima za uzajamno priznavanje dodeljenih homologacija na osnovu ovih propisa, u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:

SPORAZUM
O USVAJANJU JEDNOOBRAZNIH TEHNIČKIH PROPISA ZA VOZILA SA TOČKOVIMA, OPREMU I DELOVE KOJI MOGU BITI UGRAĐENI I/ILI KORIŠĆENI NA VOZILIMA SA TOČKOVIMA I USLOVIMA ZA UZAJAMNO PRIZNAVANJE DODELJENIH HOMOLOGACIJA NA OSNOVU OVIH PROPISA*

______________
* Raniji naziv Sporazuma:
Sporazum o usvajanju jednoobraznih uslova za homologaciju i uzajamno priznavanje homologacije opreme i delova motornih vozila, donet u Ženevi 20. marta 1958. godine.

Revizija 2

(Sadrži izmene koje su stupile na snagu 16. oktobra 1995.)

UJEDINJENE NACIJE

Uvod

STRANE UGOVORNICE,

POŠTO SU ODLUČILE da izmene Sporazum o usvajanju jednoobraznih uslova za homologaciju i uzajamno priznavanje homologacije opreme i delova motornih vozila, donet u Ženevi 20. marta 1958. godine, i

U ŽELJI da definišu jednoobrazne tehničke propise koji će biti dovoljni, da ih određena vozila sa točkovima, oprema i delovi zadovolje, da bi bili korišćeni na njihovoj teritoriji,

U ŽELJI da usvoje ove propise u njihovim zemljama uvek kada je to moguće, i

U ŽELJI da olakšaju u njihovim zemljama korišćenje vozila, opreme i delova homologovanih, u skladu sa ovim propisima, od strane nadležnih državnih organa za homologaciju druge Strane ugovornice,

SAGLASILE SU SE u sledećem:

Član 1

1. Strane ugovornice utvrđuju, posredstvom Administrativnog komiteta sastavljenog od svih Strana ugovornica u skladu sa poslovnikom koji se nalazi u dodatku 1 i na osnovu dole navedenih stavova i članova, Pravilnike za vozila sa točkovima, opremu i delove koji mogu biti ugrađeni i/ili korišćeni na vozilima sa točkovima. Kada je potrebno, tehnički zahtevi će uključivati opcije, a kada je moguće, biće usmereni na karakteristike i uključivaće metode ispitivanja. Uslove za dodeljivanje homologacije tipa i njihovo uzajamno priznavanje koristiće one Strane ugovornice koje se opredele za primenu Pravilnika putem homologacije tipa.

Za potrebe ovog sporazuma:

Termin "vozila sa točkovima, oprema i delovi" se odnosi na sva vozila sa točkovima, opremu i delove, čije karakteristike imaju uticaja na bezbednost saobraćaja, zaštitu životne sredine i uštedu energije;

Termin "homologacija tipa u odnosu na Pravilnik" označava administrativni postupak kojim nadležni državni organi za homologaciju jedne Strane ugovornice izjavljuju, posle obavljenih propisanih provera, da neko vozilo, oprema ili delovi, dostavljeni od strane proizvođača, odgovaraju zahtevima datog Pravilnika. Proizvođač, nakon toga, potvrđuje da svako vozilo, oprema ili delovi koje stavlja na tržište odgovara homologovanom proizvodu.

U cilju primene Pravilnika mogu postojati različite varijante administrativnih postupaka kao alternative homologaciji tipa. Jedini opšte poznati alternativni postupak koji se primenjuje u nekim državama članicama Ekonomske komisije za Evropu jeste samo-sertifikacija kojom proizvođač potvrđuje, bez ikakve prethodne administrativne provere, da je svaki proizvod, koji stavlja na tržište, u skladu sa datim Pravilnikom; nadležni administrativni državni organi za homologaciju mogu da provere, metodom slučajnog uzorkovanja na tržištu, da samo-sertifikovani proizvodi odgovaraju zahtevima datog Pravilnika.

2. Administrativni komitet sačinjavaju sve Strane ugovornice u skladu sa poslovnikom iz dodatka 1. Nakon utvrđivanja nekog Pravilnika, u skladu sa postupkom navedenim u dodatku 1, Administrativni komitet ga dostavlja Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija (u daljem tekstu: Generalni sekretar). Nakon toga, Generalni sekretar, u što kraćem roku, pismeno obaveštava Strane ugovornice o tom Pravilniku.

Pravilnik se smatra usvojenim osim u slučaju da je Generalnog sekretara, u roku od šest meseci od njegovog obaveštavanja, više od jedne trećine Strana ugovornica, u vreme obaveštavanja, izvestilo da nisu saglasne da se Pravilnik usvoji.

Pravilnik obuhvata sledeće:

(a) Vozila sa točkovima, opremu ili delove koji su u pitanju;

(b) Tehničke zahteve, koji po potrebi mogu uključivati opcije;

(c) Metode ispitivanja putem kojih se može izraziti bilo koja zahtevana karakteristika;

(d) Uslove za dodeljivanje homologacije tipa i njihovo uzajamno priznavanje, uključujući homologacione oznake i uslove za obezbeđenje saobraznosti proizvodnje;

(e) Datum(i) stupanja Pravilnika na snagu.

Pravilnik može, ukoliko je potrebno, uključivati i zahteve u odnosu na laboratorije ovlašćene od nadležnih državnih organa za homologaciju u kojima se moraju obavljati ispitivanja tipova vozila sa točkovima, opreme ili delova podnetih na homologaciju.

3. Posle usvajanja nekog Pravilnika Generalni sekretar obaveštava, u što kraćem roku, sve Strane ugovornice, navodeći Strane ugovornice koje su stavile primedbu i u odnosu na koje Pravilnik neće stupiti na snagu.

4. Usvojeni Pravilnik stupa na snagu na dan ili datume koji su navedeni u Pravilniku, kao prilog ovog sporazuma, za sve Strane ugovornice koje nisu izrazile svoje neslaganje.

5. Prilikom deponovanja svog instrumenta o pristupanju, svaka nova Strana ugovornica može izjaviti da se ne obavezuje u pogledu primene nekih Pravilnika, kao priloga ovog Sporazuma, ili u pogledu bilo koga od njih. Ukoliko je, u to vreme, postupak utvrđen stavovima 2, 3. i 4. ovog člana u toku za neki nacrt ili usvojeni Pravilnik, Generalni sekretar će takav nacrt ili usvojeni Pravilnik dostaviti novoj Strani ugovornici i on će za novu Stranu ugovornicu stupiti na snagu kao Pravilnik samo pod uslovima datim u stavu 4. ovog člana. Generalni sekretar obaveštava sve Strane ugovornice o datumu stupanja na snagu takvog Pravilnika. Generalni sekretar će im, takođe, dostaviti sve izjave koje se odnose na neprimenjivanje određenih Pravilnika, od strane bilo koje Strane ugovornice, koje su u skladu sa ovim stavom.

6. Svaka Strana ugovornica koja primenjuje neki Pravilnik može, u svakom trenutku, obavestiti Generalnog sekretara, sa otkaznim rokom od godinu dana, da njena administracija namerava da prekine njegovu primenu. Takvo obaveštenje Generalni sekretar dostavlja ostalim Stranama ugovornicama.

Dodeljene homologacije važe do njihovog povlačenja.

Ako neka Strana ugovornica prekine izdavanje homologacije prema nekom Pravilniku, ona mora:

Zadržati propisan nadzor nad saobraznošću proizvodnje proizvoda za koje je ranije dodelila homologaciju tipa;

Preduzeti neophodne mere navedene u članu 4. kada je obaveštena o nesaobraznosti od strane neke Strane ugovornice koja i dalje primenjuje Pravilnik;

Nastaviti sa obaveštavanjem nadležnih državnih organa za homologaciju drugih Strana ugovornica o povlačenju homologacija kako je navedeno u članu 5;

Nastaviti sa izdavanjem proširenja postojećih homologacija.

7. Svaka Strana ugovornica koja ne primenjuje neki Pravilnik može, u svakom trenutku, obavestiti Generalnog sekretara da ga namerava primenjivati i taj će Pravilnik, za tu stranu, stupiti na snagu šezdesetog dana od dana notifikacije. Generalni sekretar će obavestiti sve Strane ugovornice o svakom datumu stupanja na snagu nekog Pravilnika za novu Stranu ugovornicu saglasno sa uslovima u ovom stavu.

8. Strane ugovornice kod kojih je primena nekog Pravilnika na snazi, u nastavku Sporazuma, biće označene kao "Strane ugovornice koje primenjuju Pravilnik".

Član 2

Svaka Strana ugovornica koja, uglavnom, primenjuje Pravilnike putem homologacije tipa, dodeljivaće homologacije tipa i homologacione oznake, opisane u bilo kom Pravilniku, za tipove vozila sa točkovima, opremu ili delove na koje se odnosi taj Pravilnik, pod uslovom da ista poseduje tehničke kompetencije i da je zadovoljna sa merama za obezbeđenje saobraznosti proizvoda sa homologovanim tipom kao što je dato u dodatku 2. Svaka Strana ugovornica koja primenjuje neki Pravilnik putem homologacije tipa mora odbiti homologacije tipa i homologacione oznake, obuhvaćene tim Pravilnikom, ukoliko gore pomenuti uslovi nisu zadovoljeni.

Član 3

Vozila sa točkovima, oprema ili delovi za koje je izdata homologacija tipa od neke Strane ugovornice u skladu sa članom 2. ovog sporazuma i koja su proizvedena ili na teritoriji neke Strane ugovornice koja primenjuje odgovarajući Pravilnik ili u nekoj drugoj zemlji, koju naznači Strana ugovornica, i koja je propisno homologovala predmetne tipove vozila sa točkovima, opremu ili delove, smatraće se da su u saglasnosti sa zakonodavstvom svih Strana ugovornica koje primenjuju taj Pravilnik putem homologacije tipa.

Član 4

Ukoliko nadležni državni organi za homologaciju neke Strane ugovornice, koja primenjuje Pravilnik putem homologacije tipa, smatraju da neka vozila sa točkovima, oprema ili delovi, koji nose homologacione oznake dodeljene prema tom Pravilniku od jedne od Strana ugovornica nisu saobrazna homologovanim tipovima oni o tome moraju obavestiti nadležne državne organe za homologaciju Strane ugovornice koja je dodelila homologaciju. Ta Strana ugovornica mora preduzeti neophodne mere da, kod proizvođača, dođe do ponovnog uspostavljanja saobraznosti homologovanih tipova, kao i da obavesti ostale Strane ugovornice, koje primenjuju taj Pravilnik putem homologacije tipa o preduzetim koracima koji mogu, ukoliko je potrebno, primeniti i povlačenje homologacije. Kada postoji opasnost od ugrožavanja bezbednosti saobraćaja ili životne sredine, Strana ugovornica koja je dodelila homologaciju i pošto je obaveštena o nesaobraznosti sa homologovanim tipom(vima), obaveštava sve druge Strane ugovornice o stanju stvari. Strane ugovornice mogu zabraniti prodaju i korišćenje, na svojoj teritoriji, takvih vozila sa točkovima, opreme ili delova.

Član 5

Nadležni državni organi za homologaciju svake Strane ugovornice, koje primenjuju Pravilnike putem homologacije tipa, moraju mesečno dostavljati nadležnim državnim organima za homologaciju ostalih Strana ugovornica spisak homologacija vozila sa točkovima, opreme ili delova koje je ona dodelila, odbila da dodeli ili povukla u toku tog meseca; pored toga, na zahtev nadležnog državnog organa za homologaciju ostalih Strana ugovornica, koje primenjuju određeni Pravilnik putem homologacije tipa, mora istoj odmah dostaviti kopiju svih relevantnih podataka na kojima je ona bazirala svoju odluku o dodeljivanju, odbijanju ili povlačenju homologacije prema tom Pravilniku za neko vozilo sa točkovima, opreme ili delove.

Član 6

1. Zemlje članice Ekonomske komisije za Evropu, zemlje koje su primljene u Komisiju u savetodavnom svojstvu, saglasno stavu 8. Delokruga rada i poslovnika Komisije, kao i regionalne organizacije ekonomske integracije, koje su obrazovale zemlje članice Ekonomske komisije za Evropu, a na koje su njihove države članice prenele prava u oblastima navedenim ovim Sporazumom, uključujući i pravo donošenja obavezujućih odluka za te zemlje članice, mogu postati Strane ugovornice ovog Sporazuma.

Kod utvrđivanja broja glasova saglasno članu 1. stav 2. i članu 12. stav 2, regionalne organizacije ekonomske integracije imaju onoliko glasova koliko je država članica u njihovom sastavu koje su članice Ekonomske komisije za Evropu.

2. Zemlje članice Ujedinjenih nacija koje, saglasno stavu 11. Delokruga rada i poslovnika Komisije, mogu učestvovati u određenim aktivnostima Ekonomske komisije za Evropu i regionalne organizacije ekonomske integracije takvih zemalja na koje su države članice prenele prava u oblastima obuhvaćenim ovim sporazumom, uključujući i pravo donošenja za te zemlje obavezujućih odluka, mogu postati Strane ugovornice ovog sporazuma.

Kod određivanja broja glasova saglasno članu 1. stav 2. i članu 12. stav 2, regionalne organizacije ekonomske integracije imaju onoliki broj glasova koliko je država članica u njihovom sastavu koje su članice Ujedinjenih nacija.

3. Pristupanje izmenjenom Sporazumu novih Strana ugovornica koje još nisu potpisnice Sporazuma iz 1958. godine vrši se deponovanjem instrumenata kod Generalnog sekretara posle stupanja na snagu izmenjenog Sporazuma.

Član 7

1. Izmenjeni Sporazum će se smatrati da je stupio na snagu devet meseci od datuma kada ga je Generalni sekretar prosledio svim Stranama ugovornicama Sporazuma iz 1958. godine.

2. Ovaj izmenjeni Sporazum neće se smatrati da je stupio na snagu ako Strane ugovornice Sporazuma iz 1958. godine stave bilo kakvu primedbu, u roku od šest meseci od datuma kada ga im je dostavio Generalni sekretar.

3. Za svaku novu Stranu ugovornicu koja pristupa ovom izmenjenom Sporazumu, isti stupa na snagu šezdeset dana posle deponovanja instrumenta o pristupanju.

Član 8

1. Svaka Strana ugovornica može otkazati ovaj sporazum putem notifikacije Generalnom sekretaru.

2. Otkazivanje stupa na snagu dvanaest meseci od datuma kada je Generalni sekretar primio notifikaciju.

Član 9

1. Svaka nova Strana ugovornica, na osnovu člana 6. ovog sporazuma može, u vreme pristupa ili bilo koje vreme kasnije, izjaviti putem notifikacije upućene Generalnom sekretaru da se ovaj sporazum primenjuje na celoj ili delu teritorije koje predstavlja na međunarodnom planu. Sporazum će se primenjivati na teritoriji ili teritorijama, koje su navedene u notifikaciji, po isteku perioda od šezdeset dana od prijema notifikacije od strane Generalnog sekretara.

2. Svaka nova Strana ugovornica, na osnovu člana 6. ovog sporazuma, koja je sačinila deklaraciju saglasno stavu 1. ovog člana, koja primenjuje ovaj sporazum na bilo kojoj teritoriji u pogledu međunarodnih odnosa za koje je odgovorna, može otkazati ovaj sporazum, posebno za tu teritoriju, saglasno odredbama iz člana 8.

Član 10

1. Svaki spor između dve ili više Strana ugovornica vezano za tumačenje ili primenu ovog sporazuma mora, u meri u kojoj je to moguće, biti razrešen putem međusobnih pregovora.

2. Svaki spor koji nije rešen putem pregovora, podleže arbitraži ako to zatraži bilo koja Strana ugovornica u sporu i podnosi se, shodno tome, jednom ili više arbitara odabranih dogovorom strana koje se nalaze u sporu. Ako u roku od tri meseca od datuma podnošenja zahteva za arbitražu strane u sporu se nisu dogovorile oko izbora arbitra ili arbitara, svaka od tih strana može zatražiti od Generalnog sekretara da imenuje jednog arbitra kome će se spor proslediti radi donošenja odluke.

3. Odluka arbitra ili arbitara, imenovanih saglasno stavu 2. ovog člana, je obavezna za Strane ugovornice u sporu.

Član 11

1. Svaka nova Strana ugovornica može, u vreme pristupanja ovom sporazumu, izjaviti da se ne smatra obaveznom prema članu 10. ovog sporazuma. Ostale Strane ugovornice nemaju obavezu prema članu 10. u odnosu na bilo koju novu Stranu ugovornicu koja je dala takvu izjavu.

2. Bilo koja Strana ugovornica koja je dala izjavu shodno stavu 1. ovog člana, može u bilo koje vreme, putem notifikacije Generalnom sekretaru, takvu izjavu povući.

3. Nikakva druga izjava na ovaj sporazum ili na Pravilnike nije dozvoljena; ali, svaka Strana ugovornica može, u skladu sa odredbama člana 1, izjaviti da ona ne namerava da primenjuje neke od Pravilnika, ili da ne namerava da primenjuje ni jedan od njih.

Član 12

Pravilnici, kao prilog ovog sporazuma, se mogu menjati i dopunjavati saglasno sledećem postupku:

1. Amandmani na Pravilnike se donose u Administrativnom komitetu kao što je to opisano u članu 1. stav 2, i u saglasnosti sa postupkom datim u dodatku 1. Kada je to potrebno, amandman može da sadrži postojeće zahteve u vidu alternativa. Strane ugovornice će navesti koje alternative u okviru Pravilnika će primenjivati. Strane ugovornice koje primenjuju alternativu(e) u okviru nekog Pravilnika nisu obavezne da prihvate homologacije prema prethodnoj(im) alternativi(ama) u okviru istog Pravilnika. Strane ugovornice koje primenjuju samo poslednje amandmane nisu obavezne da prihvate homologacije prema prethodnim amandmanima ili prema Pravilniku bez amandmana. Strane ugovornice koje primenjuju ranije serije amandmana ili Pravilnik bez amandmana moraju prihvatiti homologacije dodeljene prema poslednjoj seriji amandmana. Nakon donošenja nekog amandmana na određeni Pravilnik isti se dostavlja Generalnom sekretaru od strane Administrativnog komiteta. U što kraćem vremenu, nakon toga, Generalni sekretar obaveštava o ovom amandmanu Strane ugovornice koje primenjuju taj Pravilnik.

2. Amandman na neki Pravilnik smatraće se usvojenim, ako u roku od šest meseci od njegove notifikacije od strane Generalnog sekretara, više od jedne trećine Strana ugovornica koje primenjuju Pravilnik, u vreme notifikacije, nije informisala Generalnog sekretara o njihovom neprihvatanju tog amandmana. Ukoliko, po isteku ovog perioda, Generalni sekretar nije primio izjave o neprihvatanju od više od jedne trećine Strana ugovornica koje taj Pravilnik primenjuju, on će, u što kraćem roku, objaviti da je amandman usvojen i da je obavezan za one Strane ugovornice koje primenjuju taj Pravilnik a koje se nisu izjasnile protiv amandmana. Kada se usvaja amandman na neki Pravilnik i kada najmanje jedna petina Strana ugovornica, koje primenjuju Pravilnik bez amandmana, se izjasni da žele da nastave sa primenom Pravilnika bez amandmana, takav Pravilnik će se smatrati kao alternativa Pravilnika sa amandmanom, i kao takav biće formalno priključen tom Pravilniku sa važnošću od datuma usvajanja amandmana ili njegovog stupanja na snagu. U ovom slučaju obaveze Strana ugovornica koje primenjuju taj Pravilnik biće istovetne sa obavezama datim u stavu 1.

3. U slučaju da je neka nova Strana ugovornica, u međuvremenu između notifikacije amandmana od strane Generalnog sekretara i njegovog stupanja na snagu, pristupila Sporazumu, Pravilnik koji je u pitanju, neće stupiti na snagu za tu Stranu ugovornicu do isteka dva meseca od njegovog formalnog usvajanja amandmana ili dva meseca nakon isteka perioda od šest meseci od obaveštenja te zemlje od strane Generalnog sekretara o tom amandmanu.

Član 13

Tekst samog Sporazuma i njegovih dodataka se može promeniti putem amandmana prema sledećem postupku:

1. Svaka Strana ugovornica može predložiti jedan ili više amandmana na ovaj sporazum. Tekst bilo kojeg predloženog amandmana na ovaj Sporazum dostavlja se Generalnom sekretaru, koji ga dostavlja svim Stranama ugovornicama i informiše sve druge zemlje saglasno članu 6. stav 1.

2. Svaki predloženi amandman koji je dostavljen saglasno stavu 1. ovog člana, smatra se usvojenim ukoliko nijedna Strana ugovornica nema primedbu u periodu od šest meseci od datuma dostavljanja predloženog amandmana od strane Generalnog sekretara.

3. Generalni sekretar će, u što kraćem roku, obavestiti Strane ugovornice o tome da li je bilo nekih primedbi na predloženi amandman. Ukoliko je neka primedba dostavljena, smatra se da amandman nije prihvaćen i neće imati nikakvo dejstvo. Ukoliko nije bilo nikakvih primedbi, amandman stupa na snagu za sve Strane ugovornice tri meseca po isteku perioda od šest meseci pomenutog u stavu 2. ovog člana.

Član 14

Pored notifikacija u skladu sa članom 1, 12. i 13. ovog sporazuma, Generalni sekretar je dužan da obavesti Strane ugovornice o:

(a) Pristupanjima saglasno članu 6;

(b) Datumima stupanja na snagu ovog sporazuma prema članu 7;

(v) Otkazivanju Sporazuma prema članu 8;

(g) Primljenim notifikacijama prema članu 9;

(d) Primljenim izjavama i notifikacijama prema članu 11. stav 1. i 2;

(đ) Stupanju na snagu svakog amandmana prema članu 12. stav 1. i 2;

(e) Stupanju na snagu svakog amandmana saglasno članu 13. stav 3.

Član 15

1. Ako su u vreme stupanja na snagu gore navedenih odredaba, postupci predviđeni u članu 1. stav 3. i 4. neizmenjenog Sporazuma u toku, radi usvajanja novog Pravilnika, navedeni novi Pravilnik će stupiti na snagu prema odredbama stava 5. navedenog člana.

2. Ako su u vreme stupanja na snagu gore navedenih odredaba, postupci predviđeni u članu 12. stav 1. neizmenjenog Sporazuma u toku, radi usvajanja amandmana na neki Pravilnik, navedeni amandman će stupiti na snagu prema odredbama navedenog člana.

3. Ako su sve Strane ugovornice ovog Sporazuma saglasne, svaki Pravilnik koji se usvoji prema odredbama neizmenjenog Sporazuma, može se smatrati kao Pravilnik usvojen saglasno gore navedenim odredbama.

 

Dodatak 1

SASTAV I POSLOVNIK O RADU ADMINISTRATIVNOG KOMITETA

Član 1

Članove Administrativnog komiteta čine sve Strane ugovornice izmenjenog Sporazuma.

Član 2

Izvršni sekretar Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu dužan je da obezbedi Komitetu usluge sekretarijata.

Član 3

Komitet, tokom svoje prve sednice svake godine, bira predsedavajućeg i njegovog zamenika.

Član 4

Generalni Sekretar Ujedinjenih nacija saziva Komitet pod pokroviteljstvom Ekonomske komisije za Evropu uvek kada treba da se usvaja novi Pravilnik ili amandman na neki Pravilnik.

Član 5

Predloženi novi Pravilnici moraju da se stave na glasanje. Svaka zemlja, Strana ugovornica Sporazuma ima pravo na jedan glas. Da bi se odluke mogle donositi neophodan je kvorum koji čini najmanje polovina Strana ugovornica. Prilikom utvrđivanja kvoruma regionalne organizacije ekonomske integracije, kao Strane ugovornice Sporazuma, imaju onoliko glasova koliko je država članica u njihovom sastavu. Predstavnik neke regionalne organizacije ekonomske integracije može da koristi glasove njenih konstitutivnih suverenih zemalja. Novi nacrti Pravilnika se donose dvotrećinskom većinom glasova prisutnih učesnika u glasanju.

Član 6

Predloženi amandmani na Pravilnike moraju da se stave na glasanje. Svaka zemlja, Strana ugovornica Sporazuma ima pravo na jedan glas. Za donošenje odluka neophodno je postojanje kvoruma koji čini najmanje polovina Strana ugovornica koje primenjuju taj Pravilnik. Prilikom utvrđivanja kvoruma regionalne organizacije ekonomske integracije, kao Strane ugovornice Sporazuma, imaju onoliko glasova koliko je država članica u njihovom sastavu. Predstavnik neke regionalne organizacije ekonomske integracije može da koristi glasove njenih konstitutivnih suverenih zemalja. Nacrti amandmana na Pravilnike se donose dvotrećinskom većinom prisutnih učesnika u glasanju.

Dodatak 2

POSTUPCI KONTROLE SAOBRAZNOSTI

1 POČETNA PROCENA

1.1 Nadležni državni organ za homologaciju jedne Strane ugovornice mora, pre dodeljivanja homologacije tipa, da proveri postojanje zadovoljavajućih mera i postupaka u cilju obezbeđivanja efikasne kontrole tako da su vozila, oprema ili delovi, tokom proizvodnje, saobrazni homologovanom tipu.

1.2 Zahtev iz stava 1.1 se mora proveravati od strane nadležnog državnog organa koji dodeljuje homologaciju tipa ali, na zahtev i u njegovo ime, iste može proveravati i nadležni državni organ za homologaciju druge Strane ugovornice. U takvom slučaju, drugi nadležni državni organ za homologaciju sačinjava izveštaj o saobraznosti, sa navođenjem oblasti i proizvodnih jedinica koje je obuhvatio s obzirom na proizvod(e) koji je predmet homologacije tipa.

1.3 Nadležni državni organ za homologaciju treba, takođe, da prihvati registraciju proizvođača prema harmonizovanom standardu ISO 9002 (čija oblast primene pokriva proizvod(e) koji treba homologovati) ili prema nekom ekvivalentnom odobrenom standardu ukoliko zadovoljava zahteve iz stava 1.1. Proizvođač mora dati podatke o registraciji uz obavezu da će informisati nadležni državni organ za homologaciju o bilo kakvoj promeni registracije u odnosu na njenu važnost ili oblast primene.

1.4 Po prijemu zahteva od nadležnog državnog organa za homologaciju neke druge Strane ugovornice, nadležni državni organ za homologaciju bez odlaganja šalje izveštaj o saobraznosti pomenutog u zadnjoj rečenici stava 1.2 ili obaveštava da nije u mogućnosti da obezbedi takav izveštaj.

2 SAOBRAZNOST PROIZVODNJE

2.1 Svako vozilo, oprema ili deo homologovani prema nekom Pravilniku, koji je prilog ovog Sporazuma, moraju biti tako izrađeni da budu saobrazni sa homologovanim tipom i ispune zahteve ovog dodatka i navedenog Pravilnika.

2.2 Nadležni državni organ za homologaciju neke Strane ugovornice koji dodeljuje homologaciju tipa saglasno nekom Pravilniku, koji je prilog ovog Sporazuma, mora izvršiti proveru postojanja adekvatnih mera i dokumentovanih planova kontrole, uz dogovor sa proizvođačem za svaku homologaciju, u cilju obavljanja, u određenim intervalima, ispitivanja ili odgovarajućih kontrola radi provere kontinualne saobraznosti sa homologovanim tipom, uključujući, konkretno, i, ako je potrebno, ispitivanja predviđena u navedenom Pravilniku.

2.3 Vlasnik homologacije posebno mora:

2.3.1 Posedovati postupke za efikasnu kontrolu saobraznosti proizvoda (vozila, opreme ili delova) sa homologovanim tipom;

2.3.2 Da ima mogućnost korišćenja ispitne opreme neophodne za kontrolu saobraznosti u odnosu na svaki homologovani tip;

2.3.3 Da obezbedi čuvanje rezultata ispitivanja i da se prateća dokumenta čuvaju u toku perioda koji se određuje u dogovoru sa nadležnim državnim organom za homologaciju. Taj period ne može biti duži od deset godina;

2.3.4 Da analizira rezultate ispitivanja svih vrsta provera kako bi utvrdio i osigurao stabilnost karakteristika proizvoda, uzimajući u obzir odstupanja u uslovima industrijske proizvodnje;

2.3.5 Da za svaki tip proizvoda obezbedi najmanje onoliki broj provera koji se propisuje ovim dodatkom i broj ispitivanja propisanih u Pravilnicima koji se primenjuju;

2.3.6 Da obezbedi, da ukoliko dođe do pojave bilo kog broja uzoraka ili ispitnih komada, koji predstavljaju dokaz o nesaobraznosti u konkretnoj vrsti ispitivanja, uzimanje novih uzoraka i nova ispitivanja. Moraju se preduzeti sve neophodne mere za obnavljanje saobraznosti odgovarajuće proizvodnje.

2.4 Nadležni državni organ koji je dodelio homologaciju može, u bilo koje vreme, izvršiti proveru metoda kontrole saobraznosti koje se koriste u svakoj proizvodnoj jedinici. Redovni broj ovih provera mora biti u skladu sa rešenjima (ako postoje) prihvaćenim saglasno stavu 1.2 ili 1.3 ovog dodatka i moraju obezbeđivati da odgovarajuće kontrole mogu biti preispitane u toku perioda koji zavisi od uspostavljenog poverenja od strane nadležnog državnog organa za homologaciju.

2.4.1 Pri svakoj proveri, prisutnom predstavniku nadležnog državnog organa za homologaciju moraju biti na raspolaganju zapisnici o ispitivanjima i proizvodnji.

2.4.2 Kada način ispitivanja to omogućava, predstavnik nadležnog državnog organa za homologaciju može izabrati uzorke, metodom slučajnog uzorkovanja, koji će se ispitati u laboratoriji proizvođača (ili kod tehničke službe kada je Pravilnikom, koji je prilog ovom Sporazumu, to predviđeno). Minimalni broj uzoraka može se utvrditi prema rezultatima provere koju je izvršio sam proizvođač.

2.4.3 Kada se zaključi da je nivo kontrole nezadovoljavajući, ili kada izgleda neophodno obaviti proveru valjanosti ispitivanja u primeni stava 2.4.2, predstavnik nadležnog državnog organa za homologaciju mora odabrati uzorke koji će biti dostavljeni tehničkoj službi koja je obavila homologaciona ispitivanja.

2.4.4 Nadležni državni organ za homologaciju može izvršiti bilo koju kontrolu ili ispitivanje koja su propisana ovim dodatkom ili odgovarajućim Pravilnikom, koji je prilog ovom sporazumu.

2.4.5 U slučaju kada su tokom neke provere dobijeni nezadovoljavajući rezultati, nadležni državni organ za homologaciju mora obezbediti preduzimanje svih neophodnih koraka za, što je moguće pre, ponovno uspostavljanje saobraznosti proizvodnje.

ČLAN 3

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".