ODLUKAO STRATEŠKOM PLANU DRŽAVNE REVIZORSKE INSTITUCIJE ZA PERIOD 2011 - 2015. GODINE("Sl. glasnik RS", br. 100/2011) |
1. Donosi se Strateški plan Državne revizorske institucije za period 2011 - 2015. godine.
2. Strateški plan Državne revizorske institucije za period 2011 - 2015. godine objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".
3. Strateški plan Državne revizorske institucije za period 2011 - 2015. godine je sastavni deo ove odluke.
STRATEŠKI PLAN
DRŽAVNE REVIZORSKE INSTITUCIJE ZA PERIOD 2011 - 2015. GODINE
UVODNA REČ PREDSEDNIKA SAVETA
Postoji sve veća svest u javnosti o rezultatima rada države. Pitanje aktivnog i efikasnog javnog sektora postaje sve relevantnije i da bi zadovoljili te potrebe, kreatorima politika potrebne su blagovremene i pouzdane informacije o rezultatima rada državnih organa, organizacija i institucija, lokalne samouprave, javnih preduzeća i mnogih drugih.
Državna revizorska institucija je nezavisno revizorsko i kontrolno telo koje se stara o tome da se državni prihodi raspodeljuju na odgovarajući način i da se javnim sredstvima i imovinom upravlja na finansijski stabilan način i u skladu sa odlukama i namerama Narodne skupštine Republike Srbije. Svojim radom, ova institucija će doprineti smanjenju korupcije i podizanju antikorupcijske kulture u društvu.
Da bi dala efektivan doprinos kontroli koju sprovodi Narodna skupština u cilju promovisanja dobrog upravljanja, Državna revizorska institucija mora da ojača u značajnom i suštinskom smislu. Stoga se nadam da će Državna revizorska institucija dobiti punu podršku stejkholdera u ostvarenju svoje misije.
Državna revizorska institucija je posvećena implementaciji ovog strateškog plana, kako bi na efektivan način ostvarila svoju misiju. Želeo bih da se iskreno zahvalim Kancelariji generalnog revizora Norveške koja je dala svoj doprinos korisnim sugestijama i informacijama tokom pripreme ovog dokumenta. Očekujem da ćemo i dalje dobijati podršku i sarađivati u predstojećem periodu tokom ostvarivanja strateških ciljeva. Takođe, zahvaljujem se članovima Saveta Državne revizorske institucije, vrhovnim državnim revizorima, Kancelariji predsednika Državne revizorske institucije, kao i svim zaposlenima u Državnoj revizorskoj instituciji koji su svojim sugestijama dali doprinos u izradi ovog strateškog plana.
Vrhovne revizorske institucije igraju glavnu ulogu u reviziji javnih sredstava i poslovanju sa javnim sredstvima. One doprinose stabilnosti finansijskog upravljanja i opšte odgovornosti svih korisnika u okviru javne potrošnje.
Reforme u oblasti javnih finansija Republike Srbije započete su 2002. godine donošenjem Zakona o budžetskom sistemu. Osnovni ciljevi ove reforme su se odnosili na intenziviranje procesa restrukturiranja ukupnog budžetskog procesa, kroz sistem konsolidacije javnog sektora i jedinstven sistem pripreme, planiranja, izvršenja i kontrole budžeta.
Pravni okvir za sveobuhvatnu primenu kontrolnih mehanizama u sistemu javnih finansija, upotpunjen je donošenjem Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji 2005. godine. Državna revizorska institucija Republike Srbije vrši eksternu reviziju javnog sektora i predstavlja jednu od ključnih karika u formalnom sistemu finansijske odgovornosti u državi.
Predviđeni kontrolni mehanizmi - interne revizije i budžetske inspekcije, trebalo bi da doprinesu uspostavljanju efikasnih i efektivnih mehanizama odgovornosti u upravljanju javnim finansijama. Od svog uspostavljanja 2007. godine, Državna revizorska institucija je izgrađivala svoje kapacitete kako bi na efektivan način vršila svoju ulogu i unapređivala dobro upravljanje, promovišući javnu odgovornost i transparentnost u skladu sa ustavnim odredbama.
Osim povećanja efektivnosti i efikasnosti Državne revizorske institucije u okviru trenutnog zakonskog okvira, Instituciji se savetuje unapređenje nezavisnosti i statusa, kako bi se povećala demokratska kontrola javnih prihoda i rashoda. Tradicionalno shvatanje revizora, kao lica koje proverava da li je novac korišćen nenamenski ili ne, moraće da se menja. Državni revizor će biti zainteresovan da sazna da li su javna sredstva korišćena na efikasan način i da li su ostvareni ciljevi kojima su ta sredstva bila namenjena. Ovo je koncept revizije svrsishodnosti koja će biti neophodna u radu savremenog revizora javnog sektora.
Doprinos jačanju odgovornosti za finansijsko upravljanje u javnom sektoru, uspostavljanje Državne revizorske institucije na čvrstim temeljima, čije se poslovanje odvija uz primenu međunarodno prihvaćenih standarda i poštovanje principa kompetentnosti, nezavisnosti, objektivnosti i transparentnosti, kao i izgradnja poverenja i poštovanja javnosti u celini, jesu osnovna načela razvoja Državne revizorske institucije u narednom periodu.
1. Značaj i cilj strateškog plana razvoja
Strateški plan obuhvata period 2011 - 2015. godine i trebalo bi da ukaže na ključne faktore u izgradnji Državne revizorske institucije na principima na kojima počivaju vrhovne revizorske institucije najrazvijenijih zemalja, uz prilagođavanje promenama u načinu pružanja javnih usluga i daljim promenama u reformama upravljanja javnih finansija. Od velikog je značaja da Državna revizorska institucija da svoj doprinos kako bi javni sektor bio u stanju da ovim promenama upravlja efektivno. Zato je neophodno da Državna revizorska institucija razvija svoj rad kroz planiranje aktivnosti potrebnih za izvođenje revizije finansijskih izveštaja i revizije pravilnosti poslovanja u prvim godinama svog uspostavljanja i rada, sa istovremenim razvijanjem i proširivanjem svog rada na reviziju svrsishodnosti, uz davanje efektivnih preporuka za izmene važećih zakona na osnovu informacija do kojih je došla u postupku revizije.
U skladu sa ovim ciljevima, uz poštovanje principa nezavisnosti, Državna revizorska institucija bi trebalo da Narodnoj skupštini, Vladi, subjektima revizije i široj javnosti, pruži uveravanje o pravilnosti finansijskog upravljanja. Izveštaji obuhvataju i ocenu da li se upravljanje javnim finansijama vrši uz poštovanje propisa i odgovarajućih standarda, ali i ocenu visine utrošenih javnih sredstava.
Zahtevi za pružanjem uveravanja razlikuju se u zavisnosti od toga koje ciljeve bi trebalo ostvariti. Tako, kada je u pitanju Narodna skupština, od Državne revizorske institucije se očekuje da kroz kompetentan i objektivan revizorski izveštaj da doprinos ostvarenju njene nadzorne funkcije. Vlada i njeni korisnici očekuju od Državne revizorske institucije da kompetentno doprinosi poboljšanju njenih aktivnosti. Javnost podrazumeva da je Državna revizorska institucija objektivno i istinito informiše o sredstvima koja je izdvojila za finansiranje javnih izdataka.
Osnovni preduslov za razvoj revizije ogleda se u postojanju adekvatnog zakonodavnog okvira. S tim u vezi, saglasno najvišem pravnom aktu zemlje, Ustavu Republike Srbije iz 2006. godine, izvršavanje svih budžeta kontroliše Državna revizorska institucija, a Narodna skupština razmatra predlog završnog računa budžeta po pribavljenom mišljenju Državne revizorske institucije. Najviši državni organ za reviziju javnih sredstava u Republici Srbiji je Državna revizorska institucija, koja je samostalna i podleže nadzoru Narodne skupštine, kojoj i odgovara.
Saglasno Ustavu donet je Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji, koji je stupio na snagu 29. novembra 2005. godine. Ovim zakonom utvrđeno je da je Državna revizorska institucija najviši državni organ revizije javnih sredstava u Republici, utvrđena njena delatnost, pravni položaj, nadležnost, organizacija i način rada. Takođe, i Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji naglašava samostalnost i nezavisnost Državne revizorske institucije kao državnog organa.
Zakonom o Državnoj revizorskoj instituciji utvrđen je predmet revizije. Shodno Zakonu o Državnoj revizorskoj instituciji, sva javna sredstva u Republici, odnosno sva primanja i izdaci u skladu sa propisima o budžetskom sistemu, svi finansijski izveštaji, finansijske transakcije, obračuni, analize i druge evidencije i informacije subjekata revizije, pravilnost poslovanja subjekata revizije u skladu sa zakonom, svrsishodnost raspolaganja javnim sredstvima, sistem finansijskog upravljanja i kontrole budžetskog sistema, sistem internih kontrola, interne revizije, predstavljaju predmet revizije.
Predmet revizije su akta i radnje subjekta revizije koje proizvode ili mogu da proizvedu finansijske efekte na primanja i izdatke korisnika javnih sredstava, imovina države, zaduživanja i davanja garancija, kao i svrsishodna upotreba sredstava kojima raspolažu subjekti revizije, ali i pravilnost rada organa rukovođenja, upravljanja i drugih odgovornih lica nadležnih za planiranje, izvođenje i nadzor poslovanja korisnika javnih sredstava.
Subjekti revizije su svi korisnici javnih sredstava, odnosno direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja (Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički zavod za zdravstveno osiguranje, Nacionalna služba za zapošljavanje), budžetski fondovi osnovani posebnim zakonom ili podzakonskim aktom, radi ostvarivanja cilja koji je predviđen posebnim republičkim, odnosno lokalnim propisom ili međunarodnim sporazumima, tako da su subjekti revizije, praktično, svi oni korisnici koji čine budžetski sistem Republike.
Narodna banka Srbije je subjekt revizije, za koji je Državna revizorska institucija u obavezi da svake godine dostavi izveštaj o pravilnosti poslovanja Narodne banke Srbije u delu koji se odnosi na korišćenje javnih sredstava. Shodno odredbama zakona kojim se uređuje budžetski sistem, devizna sredstva korisnika budžetskih sredstava Republike, sredstava organizacije obaveznog socijalnog osiguranja i sredstava budžeta lokalne vlasti mogu se držati samo kod Narodne banke Srbije, tako da je poslovanje ovog subjekta od posebnog značaja.
Javna preduzeća, privredna društva i druga pravna lica koje je osnovao direktni, odnosno indirektni korisnik javnih sredstava, pravna lica kod kojih direktni, odnosno indirektni korisnici imaju učešće u kapitalu, odnosno u upravljanju i pravna lica koja su osnovala pravna lica u kojima država ima učešće u kapitalu, odnosno u upravljanju, su takođe subjekti revizije.
Revizijom mogu biti obuhvaćena bespovratna davanja ili garancije, subjekti koji se bave prihvatanjem, čuvanjem, izdavanjem i korišćenjem javnih rezervi, političke stranke, korisnici sredstava Evropske unije, donacija i pomoći međunarodnih organizacija, stranih vlada i nevladinih organizacija i drugi subjekti koji koriste sredstva i imovinu pod kontrolom i na raspolaganju Republike, teritorijalne autonomije, lokalnih vlasti i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja.
Revizija se vrši i kod ostalih pravnih lica koja posluju sa subjektima revizije samo u pogledu njihovog poslovanja sa subjektima revizije. Postoji obaveza da Državna revizorska institucija svojim aktom bliže utvrdi način vršenja revizije kod ovih pravnih lica.
Ovim strateškim planom određuju se pravci razvoja Državne revizorske institucije u narednom srednjoročnom periodu, kako bi se na najbolji način odredili prioriteti kojih se institucija mora pridržavati tokom svog rada.
Strateškim planom je utvrđena vizija, misija, kao i suštinske vrednosti kojima će se Državna revizorska institucija rukovoditi u budućem radu.
1. VIZIJA, MISIJA I SUŠTINSKE VREDNOSTI
Državna revizorska institucija je prepoznatljiva, pouzdana, nezavisna institucija koja ima za cilj da doprinosi parlamentarnoj kontroli i dobrom upravljanju u javnom sektoru.
Svrha vizije je da obezbedi pravac delovanja Državne revizorske institucije. U viziji Državne revizorske institucije je odražen konsenzus postignut nakon konsultacija sa internim i eksternim stejkholderima. Na taj način, vizija daje svrhu i smisao zajedničkih nastojanja Državne revizorske institucije i eksternih stejkholdera u promovisanju dobrog upravljanja.
Državna revizorska institucija je najviši, nezavisan, državni organ revizije javnih sredstava u Republici Srbiji, koji pruža profesionalno uveravanje Narodnoj skupštini i građanima Republike Srbije da se javna sredstva koriste efektivno, efikasno i ekonomično.
Misija kratko i jasno predstavlja razloge našeg postojanja, funkcije koje bi trebalo da ispunimo, našu primarnu ulogu i metode pomoću kojih nameravamo da je ostvarimo.
Suštinske vrednosti kojima će se rukovoditi Državna revizorska institucija i zaposleni u njoj su integritet, nezavisnost, objektivnost, profesionalizam, poverljivost, fer ponašanje, kontinuirani profesionalni razvoj i otvorena komunikacija.
Nezavisnost, ovlašćenja i odgovornosti državnog revizora stavljaju visoke moralne zahteve pred Državnu revizorsku instituciju i njene zaposlene. U Etičkom kodeksu za državne revizore i druge zaposlene u Državnoj revizorskoj instituciji se razmatraju etički zahtevi uopšte, a naročito vrednosti i principi kojima bi revizori trebalo da se rukovode u svakodnevnom radu.
Ponašanje revizora bi trebalo uvek i u svakoj situaciji da bude besprekorno. Svaki nedostatak u njihovom profesionalnom ponašanju ili neodgovarajuće ponašanje u privatnom životu nepovoljno prikazuje integritet revizora, vrhovnu revizorsku instituciju koju predstavljaju i kvalitet i validnost njihovog revizijskog rada, te može dovesti do sumnje u pouzdanost i kompetentnost same vrhovne revizorske institucije. Stoga je od najveće važnosti da državni revizori promovišu poverenje, pouzdanost i kredibilitet primenjujući etičke zahteve koncepata ukorenjenih u ključnim rečima kao što su integritet, nezavisnost i objektivnost, poverljivost i kompetentnost.
Suštinske vrednosti kojima će se rukovoditi poslovanje Državne revizorske institucije su sledeće:
Od zaposlenih u Državnoj revizorskoj instituciji se zahteva da se ponašaju besprekorno i da postupaju u najboljem interesu javnosti. Trebalo bi da se pridržavaju visokih standarda ponašanja u radu, kao i u odnosima prema zaposlenima u subjektima revizije. Da bi zadržali poverenje javnosti, ponašanje revizora mora da bude oslobođeno svake sumnje i prekora. Od revizora se zahteva da poštuju principe nezavisnosti i objektivnosti, zadrže besprekorne standarde profesionalnog ponašanja, donose odluke imajući na umu javni interes i primenjuju apsolutno poštenje u radu i korišćenju resursa vrhovne revizorske institucije.
Zaposleni u Državnoj revizorskoj instituciji bi trebalo da nastoje da obavljaju svoje dužnosti nezavisno i nepristrasno, u skladu sa zakonom. Za revizore je neophodna nezavisnost u odnosu na pravne subjekte revizije i na ostale spoljne interesne grupe. To znači da bi revizori trebalo da se ponašaju na način koji uvećava, a ne smanjuje njihovu nezavisnost.
Zaposleni u Državnoj revizorskoj instituciji bi trebalo da nastoje da se svi zaključci izraženi u mišljenjima i izveštajima isključivo zasnivaju na dokazima pribavljenim u skladu sa primenljivim standardima revizije. Revizori bi trebalo da nastoje ne samo da budu nezavisni od subjekata revizije i ostalih interesnih grupa, već i da budu objektivni u pogledu pitanja i tema koje su predmet njihovog pregleda.
Od zaposlenih u Državnoj revizorskoj instituciji se očekuje da pokazuju profesionalnu kompetentnost i veštine prilikom obavljanja dužnosti. Revizori bi trebalo da u revizijama koriste najkvalitetnije metode i prakse, a u vršenju revizije i objavljivanju izveštaja dužni su da se pridržavaju osnovnih postulata i opšteprihvaćenih standarda revizije.
Zaposleni u Državnoj revizorskoj instituciji ne smeju da obelodanjuju informacije dobijene u toku rada trećim stranama, bilo usmeno ili pismeno, osim u svrhu ispunjenja zakonskih ili drugih odgovornosti definisanih kao deo uobičajenih postupaka vrhovne revizorske institucije ili u skladu sa relevantnim zakonima.
Zaposleni u Državnoj revizorskoj instituciji bi trebalo da se ponašaju na način koji promoviše saradnju i dobre odnose između revizora i unutar profesije. Stoga je u interesu vrhovne revizorske institucije, kao i opšte javnosti, da revizor ima fer i uravnotežen odnos sa kolegama revizorima
7. Kontinuirani profesionalni razvoj
Državna revizorska institucija bi trebalo da teži da obezbedi kontinuiranu obuku kako bi ažurirala i unapredila veštine zaposlenih. Takođe se očekuje da zaposleni prihvate ličnu odgovornost da ažuriraju i unapređuju veštine potrebne za obavljanje njihovih profesionalnih odgovornosti.
Zaposleni u Državnoj revizorskoj instituciji se podstiču da iznose svoja gledišta i mišljenja o rukovodstvu i organizaciji Institucije u celini, a njihovi sa subjektima revizije treba da budu transparentni, otvoreni i pošteni.
Dužnost zaposlenih u Državnoj revizorskoj instituciji je da se uvek ponašaju na profesionalan način i da primenjuju visoke profesionalne standarde u vršenju svog posla koji će im omogućiti da kompetentno i nepristrasno vrše dužnosti. Revizori bi trebalo da poznaju i poštuju primenjive standarde, politike, postupke i prakse revizije, računovodstva i finansijskog upravljanja. Isto tako, oni moraju dobro da razumeju ustavne, pravne i institucionalne principe i standarde koji rukovode poslovanje subjekta revizije.
Da bi zadržala poverenje javnosti, izveštaji i mišljenja Državne revizorske institucije bi trebalo da se sastavljaju uz poštovanje najviših profesionalnih i etičkih standarda, a treće strane bi trebalo da ih smatraju potpuno tačnim i pouzdanim.
Zakonodavne i/ili izvršne vlasti, opšta javnost i subjekti revizije imaju pravo da očekuju da su ponašanje i pristup vrhovne revizorske institucije iznad sumnje i prekora i vredni poštovanja i poverenja.
Zaposleni u Državnoj revizorskoj instituciji bi trebalo da koriste informacije dobijene od subjekta revizije i drugih strana i da na nepristrastan način razmatraju mišljenja koja izražavaju revizori. Revizor bi trebalo takođe, da sakuplja informacije o gledištima subjekta revizije i drugih strana, ali ta gledišta ne bi trebalo da utiču na revizorove sopstvene zaključke.
Važno je da revizori očuvaju nezavisnost od političkog uticaja da bi na nepristrastan način obavljali revizijske odgovornosti. Ovo je veoma relevantno za revizore, pošto vrhovna revizorska institucija tesno sarađuje sa zakonodavnim, izvršnim vlastima ili drugim državnim organima koji su zakonom ovlašćeni da razmatraju izveštaje vrhovne revizorske institucije.
14. Sprečavanje sukoba interesa
Kada se od vrhovne revizorske institucije traži da subjektu revizije pruži savet ili usluge osim revizije, mora se obratiti posebna pažnja da te usluge ne dovedu do sukoba interesa. Zaposleni u Državnoj revizorskoj instituciji bi trebalo da štite svoju nezavisnost i da izbegavaju svaki mogući sukob interesa, odbijanjem poklona ili zahvalnosti, koji bi mogli da utiču ili da izgledaju kao da utiču na njihovu nezavisnost i integritet. Revizori bi trebalo da izbegavaju sve odnose sa rukovodiocima i zaposlenima u subjektu revizije i sa drugim stranama koji mogu da utiču, kompromituju ili ugroze sposobnost revizora da rade, i da se smatra da rade, nezavisno.
2. STRATEŠKI OPŠTI I SPECIFIČNI CILJEVI
Državna revizorska institucija svoje aktivnosti mora da usredsredi na ostvarivanje određenih ciljeva koje sebi postavlja, kako bi odgovorila različitim zahtevima. Strateške ciljeve za period od 2011. do 2015. godine možemo grupisati u sledeće tačke:
1) Pružati visokokvalitetne i blagovremene revizijske usluge;
2) Povećati nezavisnost i razviti interno upravljanje;
3) Privući i zadržati stručni kadar i obezbediti funkcionalne sisteme za ljudske resurse;
4) Unaprediti organizacione, infrastrukturne i upravljačke kapacitete;
5) Izgraditi partnerske odnose sa ključnim stejkholderima radi poboljšanja reputacije, prepoznavanja i uticaja Državne revizorske institucije.
Za realizaciju ovih osnovnih strateških ciljeva, Državna revizorska institucija je definisala određene specifične ciljeve, koji bi trebalo da doprinesu ostvarenju njene vizije i misije.
Strateški opšti i specifični ciljevi dati su u sledećem grafikonu:
GRAFIČKI REZIME OPŠTIH I SPECIFIČNIH CILJEVA
KLJUČNI FAKTORI
Opis opštih i specifičnih ciljeva
1. Pružati visokokvalitetne i blagovremene revizijske usluge
1.1. Veći broj subjekata i predmeta revizije;
1.2. Prevede i objavi međunarodne standarde revizije u skladu sa ISSAI1 okvirom
1.3. Razvije i implementira metodologiju revizije finansijskih izveštaja;
1.4. Automatizuje proces izvođenja revizije finansijskih izveštaja;
1.5. Obezbedi sistem kontrole kvaliteta rada Državne revizorske institucije;
1.6. Obezbedi uvođenje revizije svrsishodnosti u rad Državne revizorske institucije.
______________
1 ISSAI - International Standards of Supreme Audit Institutions - Međunarodni standardi vrhovnih revizorskih institucija.
1.1. Veći broj subjekata i predmeta revizije
Kvalitet revizijskog rada zavisi od velikog broja pitanja. Jedno od njih je izrada i implementacija planova revizije. Državna revizorska institucija namerava da poveća broj planiranih revizija u toku perioda i da uspostavi mehanizam za praćenje i evaluaciju planiranih aktivnosti. Očekuje se da će ovo pomoći Državnoj revizorskoj instituciji da poveća pokrivenost revizijom i da ispuni zakonske rokove za podnošenje izveštaja Narodnoj skupštini.
Radi realizacije ovog specifičnog cilja:
A) Sektor za reviziju budžeta Republike Srbije i budžetskih fondova će u periodu do 2015. godine nastaviti reviziju finansijskih izveštaja korisnika budžetskih sredstava sa postepenim povećavanjem broja revidiranih direktnih korisnika i širenjem obuhvata i na indirektne korisnike budžetskih sredstava. Takođe, biće obuhvaćene i agencije i fondovi koje osniva direktni ili indirektni korisnik budžetskih sredstava.
Uz reviziju finansijskih izveštaja vršiće se i revizija pravilnosti poslovanja koja će se ogledati u ispitivanju finansijskih transakcija i odluka u vezi sa primanjima i izdacima radi utvrđivanja da li su transakcije u skladu sa zakonom, drugim propisima, datim ovlašćenjima i za planirane svrhe.
Sektor će kroz reviziju finansijskih izveštaja subjekata revizije davati mišljenje o trošenju sredstava budžeta, pri čemu će se svake godine obuhvatati veći broj korisnika, kako direktnih tako i indirektnih, ali i agencija osnovanih od strane tih subjekata.
Sektor će nastaviti da daje preporuke u vezi sa uređenjem budžetskog sistema i budžetske evidencije.
B) Sektor za reviziju budžeta lokalnih vlasti će u periodu do 2015. godine postepeno povećavati broj revizija finansijskih izveštaja završnog računa budžeta i pravilnosti poslovanja lokalnih vlasti.
Za ostvarenje ovog cilja potrebno je otvoriti nova radna mesta u organizacionim jedinicama izvan sedišta Institucije, kako bi se racionalnije koristili raspoloživi resursi. Takođe, trebalo bi popuniti upražnjena radna mesta, a i otvoriti nova, s obzirom na broj jedinica lokalne samouprave i potrebu da se revizijom obuhvate sve jedinice u razumnim rokovima.
Sektor za reviziju budžeta lokalnih vlasti obavljaće reviziju finansijskih izveštaja završnog računa i pravilnosti poslovanja teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave, njihovih direktnih i indirektnih korisnika, kao i ostalih korisnika budžetskih sredstava na njihovoj teritoriji.
Sektor će svojim radom doprinositi većoj kontroli korišćenja budžetskih sredstava i kvalitetnijoj primeni važećih propisa u radu lokalnih vlasti. Izveštaji o reviziji, koji predstavljaju rezultat rada Sektora, daju informacije o radu lokalnih vlasti državnim organima, organima same lokalne vlasti i široj javnosti.
Sektor za reviziju budžeta lokalnih vlasti će do kraja perioda realizacije Strateškog plana imati visokoobučen revizorski kadar, sa iskustvom u obavljanju poslova revizije, koji će, uz primenu usvojenih standarda revizije i usvojene metodologije, biti efikasniji i obavljati veći broj revizija u toku godine. Na osnovu preporuka dobijenih u postupcima revizije, lokalne samouprave će poboljšati svoj rad, a Sektor će pokušati da utiče na nadležne organe u pravcu promene i usaglašavanja propisa koji direktno utiču na rad lokalnih vlasti. To će takođe, olakšati rad revizorima. Državna revizorska institucija će razviti informacione tehnologije koje će omogućiti revizorima da efikasnije analiziraju podatke dobijene od subjekata revizije.
V) Sektor za reviziju organizacija obaveznog socijalnog osiguranja vrši reviziju završnih računa Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i Nacionalne službe za zapošljavanje.
Tokom perioda pokrivenog Strateškim planom predviđa se revizija finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja u delu troškova opredeljenih za rad organizacija obaveznog socijalnog osiguranja. Planira se veći broj subjekata revizije kojima se sredstva prenose radi obavljanja zadataka u oblasti ostvarivanja prava iz penzijsko invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja i osiguranja u slučaju nezaposlenosti.
Radi ostvarivanja ovog cilja potrebno je započeti popunjavanje upražnjenih radnih mesta i otvoriti nova radna mesta u organizacionim jedinicama izvan sedišta, u skladu sa potrebama Institucije. U narednim godinama trebalo bi povećati broj izvršilaca, kako bi se formirao dovoljan broj timova za postepeno povećanje obima i broja revizija.
G) U Sektoru za reviziju Narodne banke Srbije, u delu koji se odnosi na korišćenje javnih sredstava i poslovanja sa državnim budžetom, povećana pokrivenost revizijom biće ostvarena tako što će revizijom, osim poslovanja Narodne banke Srbije, biti obuhvaćeni i drugi subjekti revizije u nadležnosti ovog sektora.
U daljem periodu revizijom će biti obuhvaćene i agencije i drugi subjekti revizije koji koriste javna sredstva.
Za veći broj predmeta revizije neophodno je povećanje broja zaposlenih, kao i dodatna i stalna edukacija za sadašnje i novozaposlene kadrove.
Doprinos rada sektora sastoji se u povećanju odgovornosti u trošenju i upravljanju javnim sredstvima, kao i da se, tokom revizije, greške i nepravilnosti uočene kod subjekata revizije ne ponavljaju u narednom periodu.
Sektor će do kraja perioda pokrivenog Strateškim planom jasno i precizno definisati zadatke, potpuno se kadrovski popuniti, dobiti informatičku podršku, uspostaviti kontinuiranu edukaciju i kontrolu kvaliteta.
D) Sektor za reviziju javnih preduzeća, privrednih društava i drugih pravnih lica koje je osnovao ili ima učešće u kapitalu ili u upravljanju korisnik javnih sredstava će u periodu do 2015. godine postepeno povećavati broj revizija finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja javnih preduzeća u Republici Srbiji.
Planirani pravci rada Sektora podrazumevaju:
- Vršenje revizije kod subjekata u nadležnosti ovog sektora sa ciljem pravilnog evidentiranja, raspolaganja i korišćenja imovine i sredstava u javnoj svojini i upravljanja državnim kapitalom,
- U reviziji pravilnosti poslovanja subjekata u nadležnosti ovog sektora posvetiće se pažnja javnim nabavkama,
- Kroz informacije iz pisma rukovodstvu i preporuke iz izveštaja o obavljenim revizijama uticaće se na donošenje pravilnih poslovnih odluka,
- Vršenjem revizije uticaće se na smanjenje rizika da subjekti u nadležnosti ovog sektora sastavljaju netačne i neobjektivne finansijske izveštaje,
- Uticaj na uvođenje i razvoj internih kontrola i internih revizija kod subjekata u nadležnosti ovog sektora.
1.2. Prevede i objavi međunarodne standarde revizije u skladu sa ISSAI okvirom
Državna revizorska institucija će prevesti, izvršiti pravno-tehničku redakciju i objavljivati sukcesivno sledeće smernice iz ISSAI okvira
U 2011:
- Smernice za izveštavanje: 1700 Formiranje mišljenja i izveštavanje o finansijskim izveštajima, 1705 Modifikacije mišljenja u izveštaju nezavisnog revizora, 1706 Paragraf sa skretanjem pažnje na fundamentalno pitanje i drugi paragraf(i) sa skretanjem pažnje na fundamentalna pitanja u izveštaju nezavisnog revizora, 1710 Uporedive informacije - ekvivalentne cifre i uporedivi finansijski izveštaji, 1720 Odgovornosti revizora vezano za druge informacije u dokumentima koji sadrže revidirane finansijske izveštaje
U 2012:
- Smernice za planiranje revizije: 1200 Opšti ciljevi nezavisnog revizora i vršenja revizije u skladu sa Međunarodnim standardima revizije, 1210 Uslovi angažovanja, 1300 Planiranje revizije finansijskih izveštaja; ocena rizika (1315 Identifikovanje i ocenjivanje rizika od materijalno pogrešnog iskazivanja kroz razumevanje entiteta i njegovog okruženja, 1330 Odgovori revizora na ocenjene rizike); ocena materijalnosti (1320 Materijalnost u planiranju i vršenju revizije); uzorkovanje (1530 Revizijsko uzorkovanje)
- Smernice za izvršenje revizije: 1220 Kontrola kvaliteta za revizije istorijskih finansijskih informacija, 1230 Revizijska dokumentacija, 1260 Komunikacija sa licima zaduženim za upravljanje, 1265 Saopštavanje nedostataka u internoj kontroli licima zaduženim za upravljanje, 1450 Evaluacija pogrešnih iskazivanja identifikovanih tokom revizije, 1500 Revizijski dokazi, 1501 Revizijski dokazi - posebna razmatranja odabranih stavki, 1510 Početna angažovanja na reviziji - početni bilansi, 1520 Analitički postupci, 1540 Revizija računovodstvenih procena, uključujući i računovodstvene procene fer vrednosti i obelodanjivanja s tim u vezi, 1550 Povezane strane, 1560 Naknadni događaji, 1570 Načelo stalnosti poslovanja, 1580 Pisane predstavke, 1600 Posebna razmatranja - revizija grupe finansijskih izveštaja (uključujući i rad revizora koji rade na komponentama izveštaja), 1610 Korišćenje rada internih revizora, 1620 Korišćenje rada stručnjaka i rukovodstva, 1800 Posebna razmatranja - revizije finansijskih izveštaja posebne namene, 1805 Posebna razmatranja - revizije jednog finansijskog izveštaja i posebnih elemenata, računa ili stavki finansijskog izveštaja, 1810 Angažovanja na podnošenju izveštaja o zbirnim finansijskim izveštajima)
- Smernice za reviziju pravilnosti poslovanja: 1240 Odgovornosti revizora vezano za prevare otkrivene tokom revizije finansijskih izveštaja, 1250 Razmatranje zakona i propisa u reviziji finansijskih izveštaja, 4000 Opšti uvod u smernice za reviziju pravilnosti poslovanja, 4100 Smernice za reviziju pravilnosti poslovanja za revizije koje se vrše zasebno od revizije finansijskih izveštaja, 4200 Smernice za reviziju pravilnosti poslovanja vezane za reviziju finansijskih izveštaja.
1.3. Razvije i implementira metodologiju revizije finansijskih izveštaja
Priručnik za izvođenje revizije sadrži metodološka uputstva za izvođenje revizije. Takođe, mogu se definisati i određene politike same Državne revizorske institucije u vezi sa značajnim, a stalnim pitanjima (na primer, izbor metoda statističkog uzorkovanja koji će se primenjivati na pojedine transakcije).
Metodologija izvođenja revizije predstavlja skup pravila i postupaka koji sprečavaju da se proces revizije odvija spontano. Na taj način se izbegava donošenje rutinskih odluka revizora u konkretnim situacijama. Metodologija sadrži uputstva za vrednovanje i proveru različitih internih kontrola i inherentnog rizika, uputstva za proveru transakcija i salda, zatim obima podataka koji će se koristiti za pojedine analize, kao i uputstva za donošenje odluka o materijalnosti. Ovaj dokument bi trebalo da omogući efikasnu kontrolu kvaliteta rada revizora. Krajnji cilj je kvalitetno izvođenje revizije (finansijske, usklađenosti, efikasnosti), što se postiže svrsishodnim postupcima i jednakim ponašanjem u jednakim ili sličnim uslovima.
1.4. Automatizuje proces izvođenja revizije finansijskih izveštaja
Državna revizorska institucija će do 2012. godine identifikovati kompjuterski podržane alate za reviziju relevantne za postupak revizije. Obaviće se nabavka istih nakon čega će se oni koristiti u svakodnevnom radu.
1.5. Obezbedi sistem kontrole kvaliteta rada Državne revizorske institucije
Kontrola kvaliteta obezbediće se u skladu sa ISSAI 40 i 1220.
Ona će obuhvatiti odgovornosti rukovodstva za kvalitet u okviru vrhovne revizorske institucije, relevantne etičke zahteve, neophodne ljudske resurse, prihvatanje revizijskih angažovanja, nastavak rada na angažovanju, posebna angažovanja na reviziji.
1.6. Uvede reviziju svrsishodnosti u rad Državne revizorske institucije
Shodno zakonodavnom okviru, revizija svrsishodnosti poslovanja podrazumeva ispitivanje trošenja sredstava iz budžeta i drugih javnih sredstava, radi sticanja dovoljnog, adekvatnog i pouzdanog dokaza za izveštavanje da li su sredstva od strane subjekta revizije upotrebljena u skladu sa načelima ekonomije, efikasnosti i efektivnosti, kao i u skladu sa planiranim ciljevima.
To je revizija koja je usredsređena na učinak i koja nastoji da pruži odgovor da li se uložena sredstva koriste na pravi način i da li se sredstva ulažu u prave stvari. Time se dobijaju odgovori na pitanja da li se javna sredstva ulažu u skladu sa adekvatnim administrativnim principima, praksama i politikama rukovođenja. To dalje podrazumeva da rukovodioci korisnika javnih sredstava snose odgovornost za fiskalne, upravljačke i programske nadležnosti koje su im poverene. Takođe, korisnici budžeta, odnosno subjekti revizije, odgovorni su za izradu budžeta odnosno finansijskog plana, planiranje, programiranje, izvršenje budžeta, odnosno finansijskog plana, računovodstvo, kontrolu, izveštavanje, nadzor, čime su odgovorni i za utvrđivanje i realizaciju postavljenih ciljeva. Ocena realizacije postavljenih ciljeva predstavlja osnov revizije svrsishodnosti. Time se utvrđuje da li se aktivnosti, programi određenog subjekta vode na način da obezbede ekonomičnost, efikasnost i efektivnost.
Kako se radi o drugačijoj vrsti revizije postoji potreba da se obave detaljna preliminarna ispitivanja pre nego što se započne priprema plana revizije svrsishodnosti. U sklopu ovih aktivnosti, uzimaćemo u obzir prakse i iskustva koje u svom radu primenjuju druge vrhovne revizorske institucije, uz praćenje i korišćenje saznanja do kojih smo došli pri vršenju revizija finansijskih izveštaja i revizija pravilnosti poslovanja.
U fazi uvođenja revizije svrsishodnosti, Državna revizorska institucija će upoznati svoje stejkholdere sa razlikama između ciljeva revizija finansijskih izveštaja i revizija pravilnosti poslovanja, s jedne strane i ciljeva revizije svrsishodnosti, s druge strane, te da se samim tim razlikuju i nalazi ovih revizija.
Do kraja perioda obuhvaćenog Strateškim planom biće obezbeđeni i drugi uslovi neophodni za vršenje revizije svrsishodnosti. Posebna pažnja biće posvećena odabiru i obuci kadrova. U tom smislu biće sprovedena uvodna obuka postojećeg revizorskog kadra za reviziju svrsishodnosti. Državna revizorska institucija će se starati da obezbedi kontinuiranu obuku za reviziju svrsishodnosti, čime će se razvijati veštine revizora i unapređivati kapaciteti Institucije.
Do kraja perioda obuhvaćenog Strateškim planom Državna revizorska institucija će izvršiti pilot reviziju svrsishodnosti za čije izvršenje je neophodno, pored odabira kadrova, izraditi metodologiju i smernice za izvođenje ove vrste revizije.
Stečena iskustva i rezultate revizije finansijskih izveštaja i revizije pravilnosti poslovanja Državna revizorska institucija će maksimalno koristiti u identifikovanju rizika i subjekata ili samo subjekata za reviziju svrsishodnosti. Kroz sve tri vrste revizije Državna revizorska institucija će biti u mogućnosti da prezentuje kompletniju analizu poslovanja subjekata revizije, a time i sveobuhvatan uvid u trošenje novca poreskih obveznika.
2. Povećati nezavisnost i razviti interno upravljanje
2.1. Revidirati pravni okvir radi obezbeđivanja potpune usklađenosti sa INTOSAI2 zahtevima u pogledu nezavisnosti
Državna revizorska institucija će sa Sigmom izvršiti analizu aktuelne zakonske regulative u svetlu Meksičke deklaracije i predložiti izmene, tokom 2011. i 2012. godine.
Tokom 2012. će razmotriti važne nedostatke uočene tokom analize sa relevantnim zainteresovanim stranama.
______________
2 INTOSAI - International Organization of Supreme Audit Institutions - Međunarodna organizacija vrhovnih revizorskih institucija.
2.2. Pojačati otvorenu internu komunikaciju u Državnoj revizorskoj instituciji
U 2012. Državna revizorska institucija će sa Programom razvoja Ujedinjenih nacija izraditi procedure interne komunikacije u skladu sa svojim suštinskim vrednostima i primenjivati ih u svakodnevnom radu na svim nivoima Institucije.
U 2012. Služba za informacione tehnologije će uspostaviti intranet radi podrške internoj komunikaciji.
2.3. Razviti funkcionalni sistem interne kontrole u Državnoj revizorskoj instituciji
U 2014. uspostaviti i implementirati sisteme interne kontrole za:
- Finansijsko upravljanje
- Ljudske resurse
- Procedure komunikacije
- Planiranje i izveštavanje
Državna revizorska institucija će tokom celokupnog perioda pokrivenog ovim strateškim planom pratiti njegovu implementaciju na godišnjem nivou kroz izradu godišnjih operativnih planova.
2.4. Uspostaviti sisteme za eksternu kontrolu i praćenje rezultata rada Državne revizorske institucije
U 2012. Državna revizorska institucija će inicirati da i ona sama bude predmet eksterne revizije. Jedan od ciljeva Državne revizorske institucije je i da do 2015. godine bude pripremljena za pregled od strane kolegijalne institucije (peer review).
3. Privući i zadržati stručni kadar i obezbediti funkcionalne sisteme za ljudske resurse
3.1. Uspostaviti i implementirati sistem sertifikacije za revizore
U okviru aktivnosti na implementaciji sistema sertifikacije Savet Državne revizorske institucije je krajem 2010. godine doneo Pravilnik o programu i načinu polaganja ispita za sticanje zvanja državni revizor i ovlašćeni državni revizor i imenovao Komisiju za polaganje ispita za sticanje revizorskih zvanja državni revizor i ovlašćeni državni revizor. Tom prilikom Institucija se opredelila da izvođenje programa obuke organizuje interno, uz angažovanje eksternih predavača. Za predavače su angažovani istaknuti stručnjaci sa značajnim međunarodnim iskustvom u oblasti revizije javnih sredstava.
Početkom aprila 2011. godine počele su pripremne aktivnosti na sprovođenju obuke za sticanje revizorskih zvanja u skladu sa Programom obuke i polaganja ispita za sticanje zvanja državni revizor i ovlašćeni državni revizor - prijavljivanje kandidata za obuku za sticanje revizorskih zvanja, zaključivanje ugovora sa predavačima o izradi priručnika za obuku i o izvođenju obuke.
Izvođenje obuke je počelo u drugoj polovini avgusta 2011. godine predavanjima i vežbama iz ispitanog predmeta "Sistem javnih finansija", zatim je nastavljena predavanjima iz ispitnog predmeta "Sistem budžetskog računovodstva", a u toku je obuka iz predmeta "Revizija realnog sektora". Krajem novembra se očekuje početak obuke iz ispitnog predmeta "Revizija javnog sektora" koja će se, prema planu rada, okončati krajem godine, kada će biti završen ceo ciklus obuke za sticanje zvanja državni revizor.
Imajući u vidu da se ciklus obuke i ispita za sticanje zvanja državni revizor i ovlašćeni državni revizor odvija u prelaznom periodu koji se završava polovinom 2012. godine, Savet će do kraja godine usvojiti listu tema za ispitni pisani rad u oblasti revizije javnog sektora koje doprinose razvoju Institucije, čime će početi izvođenje obuke za sticanje zvanja ovlašćeni državni revizor. Obuka za sticanje ovog zvanja može se organizovati u vidu konsultacija.
Nakon položenih ispita za zvanje državni revizor i ovlašćeni državni revizor, Komisija za polaganje ispita za sticanje revizorskih zvanja državni revizor i ovlašćeni državni revizor će izdati uverenja o položenim ispitima, na osnovu kojih će generalni državni revizor izdati odgovarajuće sertifikate za revizorska zvanja.
O izdatim uverenjima i sertifikatima vodi se evidencija i Registar lica koja su stekla zvanje državni revizor i ovlašćeni državni revizor. Aktivnosti na uvođenju evidencije i Registra sprovode se istovremeno sa obukom kandidata za sticanje revizorskih zvanja.
Nakon isteka prelaznog perioda, u narednom periodu koji je pokriven Strateškim planom, Institucija će nastaviti aktivnosti na obuci i polaganju ispita za sticanje revizorskih zvanja.
3.2. Obezbediti kontinuiranu obuku i edukaciju zaposlenih
Preduslov za obuku i edukaciju zaposlenih je da Državna revizorska institucija odabere kadrove koji poseduju stručnost i iskustvo za vršenje analize potreba za obukom i za izradu strategije obuke.
3.3. Postići odgovarajući broj zaposlenih i obezbediti njihovu motivisanost
Služba za ljudske resurse će izraditi politike ljudskih resursa, koje će pokrivati planiranje novih kadrova, izbor novih kadrova, sistem procene rezultata rada postojećih i novih kadrova (kao što je ocena rezultata rada i sistem nagrađivanja).
3.4. Obezbediti funkcionalne prateće službe (u sedištu i regionalnim jedinicama)
Državna revizorska institucija će kontinuirano unapređivati rad svojih pratećih službi, prvenstveno službe za informacione tehnologije, pravne službe, službe ljudskih resursa, službe međunarodnih odnosa, službe odnosa sa javnošću, službe finansijskog upravljanja.
4. Unaprediti organizacione, infrastrukturne i upravljačke kapacitete
4.1. Unaprediti organizacione kapacitete institucije
Tokom celokupnog perioda pokrivenog ovim strateškim planom, Državna revizorska institucija će kontinuirano definisati rezultate koje želi da ostvari na godišnjem nivou i istovremeno jačati saradnju sa drugim vrhovnim revizorskim institucijama radi razmene primera dobre prakse.
4.2. Uspostaviti transparentne i efektivne procese donošenja odluka
Kako bi ostvarila prethodni cilj, Državna revizorska institucija će ojačati timski rad i veštine komunikacije, kontinuirano upoznavati zaposlene sa odlukama koje donosi, pratiti efikasnost sprovođenja odluka i ocenjivati kvalitet rada u svim domenima rada Institucije.
4.3. Uspostaviti adekvatnu informatičku infrastrukturu i podršku
Tokom 2012. i 2013. godine, Državna revizorska institucija će obezbediti odgovarajuću informatičku infrastrukturu, obučiti kadar za praćenje informatičke podrške i obučiti zaposlene za primenu te podrške, u skladu sa planom razvoja informatičke infrastrukture.
5. Izgraditi partnerske odnose sa ključnim stejkholderima radi poboljšanja reputacije, prepoznavanja i uticaja Državne revizorske institucije
5.1. Ojačati odnose sa ključnim eksternim stejkholderima
Tokom celokupnog perioda pokrivenog ovim strateškim planom, kao što je to činila i do sada, Državna revizorska institucija će podnositi Narodnoj skupštini blagovremene i visokokvalitetne izveštaje o reviziji, uspostavljati redovne kanale komunikacije sa ostalim nezavisnim regulatornim telima, organizovati okrugle stolove sa medijima i organizacijama građanskog društva, organizovati koordinatorske sastanke sa donatorima i partnerima na implementaciji. Ova praksa će biti proširena i organizovanjem godišnjih sastanaka sa subjektima revizije, a sprovešće i obuku relevantnog kadra za komunikaciju sa eksternim zainteresovanim stranama.
5.2. Povećati vidljivost Državne revizorske institucije i njenih proizvoda
Tokom celokupnog perioda pokrivenog ovim strateškim planom, kao i do sada, Državna revizorska institucija će ažurirati svoju zvaničnu internet prezentaciju i učiniti izveštaje o reviziji dostupnim i prilagođenim za potrebe javnosti.
Tokom 2012. uz pomoć Programa razvoja Ujedinjenih nacija, Državna revizorska institucija će izraditi i implementirati strategiju eksterne komunikacije.
5.3. Unaprediti veštine Narodne skupštine i subjekata revizije za postupanje nakon dobijanja izveštaja Državne revizorske institucije
Državna revizorska institucija će nastojati da uspostavi i proširi saradnju odbora Narodne skupštine nadležnog za finansije i relevantnih odbora drugih zemalja. Takođe će nastaviti sa saradnjom sa članovima odbora nadležnog za finansije i ostalim poslanicima.
5.4. Pratiti uticaj izveštaja o reviziji
Državna revizorska institucija će nastojati i da unapredi način praćenja realizacije svojih preporuka (follow up) i u svoje izveštaje o reviziji uključivati, u okviru posebnog odeljka, i informacije o sprovođenju preporuka i mera preduzetih u skladu sa revizijama iz prethodnih godina.
3. IMPLEMENTACIJA STRATEŠKOG PLANA
Implementacija Strateškog plana predstavlja kontinuirani proces upravljanja promenama za koji možemo očekivati da će imati uticaja na organizacionu strukturu Državne revizorske institucije, razvoj njenih operativnih sposobnosti, upravljanje ljudskim resursima, kao i procedure i politike obavljanja planiranih aktivnosti.
Implementacija Strateškog plana, kao proces transformacije strategije na poslovne aktivnosti Institucije, podrazumeva niz kontinuiranih koraka:
1. Poređenje postojeće organizacione strukture Institucije sa ciljevima iz Strateškog plana
2. Razlaganje definisane strategije na niz specifičnih koraka
3. Definisanje uspešnosti
4. Kreiranje načina realizacije strateških ciljeva
5. Praćenje procesa implementacije uz obraćanje pažnje na potrebe za modifikacijom u skladu sa novonastalim uslovima
Državna revizorska institucija se opredelila za konkretan model implementacije Strateškog plana koji podrazumeva upravljanje procesima pomoću ciljeva. Ovaj model podrazumeva dva ključna elementa:
- Ciljevi na nižim organizacionim nivoima bi trebalo da budu usklađeni sa ciljevima na višim organizacionim nivoima.
- Uključivanje izvršilaca u procese planiranja, kreiranje kvantitativnih i kvalitativnih rezultata procesa u cilju uveravanja izvršilaca u realnost ostvarivanja ciljeva, kao osnove uspeha.
Državna revizorska institucija je odgovorna za upravljanje procesom implementacije Strateškog plana. Okvir za uspešnu implementaciju obuhvata nekoliko načela:
- Strategija komunikacije na svim nivoima ima zadatak da obezbedi razumevanje od strane svih zaposlenih u Instituciji, predstavljanje pokazatelja i merila uspešnosti implementacije Strateškog plana, kao i prikupljanje povratnih informacija o Strateškom planu.
- Prikaz Strateškog plana kroz operativne planove zasniva se na kreiranju uzročno-posledičnih operativnih planova koji na jasan način povezuju aktivnosti i procese. Ovako će biti obezbeđeno razumevanje i prihvatanje strategije, povećanje motivacije i stvaranje pozitivne klime, što dovodi do povećanja efikasnosti i efektivnosti rada u završnom periodu implementacije Strateškog plana.
- Usklađivanje organizacione strukture sa Strateškim planom usmereno je na stvaranje sinergije između različitih sektora i prilagođavanje ključnih parametara organizacione strukture sa zahtevima koje donosi implementacija usvojenog Strateškog plana.
- Jasno definisanje odgovornosti i ovlašćenja učesnika u procesu implementacije podrazumeva uključivanje svih upravljačkih struktura u proces izrade matrice odgovornosti i ovlašćenja, zatim određivanje vrste i nivoa odgovornosti, kao i definisanje zajedničke matrice zadataka, odgovornosti i ovlašćenja na osnovu pojedinačnih predloga.
3.1. Upravljanje rizicima u implementaciji Strateškog plana
Cilj Državne revizorske institucije je da identifikuje, izmeri i oceni rizik u svakom sektoru kako bi osigurala integrisani pristup riziku na nivou cele Institucije. Upravljanje rizikom podrazumeva definisanje skupa upravljačkih metoda i tehnika koje će se koristiti za smanjenje mogućnosti neželjenih i štetnih događaja, odnosno povećanje mogućnosti ostvarenja planiranih rezultata.
Koncept upravljanja rizikom obuhvata:
1. Stalnu i sistematsku identifikaciju rizika
2. Predviđanje i procenu rizika
3. Primenu i planiranje odabranih mera koje doprinose smanjenju rizika
4. Pronalaženje preventivnih mera radi smanjenja rizika koji mogu nastati u implementaciji, njihovo razmatranje i analiziranje troškova u vezi sa preventivnim merama.
Tokom implementacije veličine rizika što je u direktnoj vezi sa uspostavljanjem promena u metodu rada. Kontrola primene reakcija na rizik vršiće se kako bi se utvrdilo da li su planirani odgovori adekvatni i da li bi trebalo uvoditi nove odgovore. Uspostavljanje neprekidnog procesa kontrole rizika podrazumeva kontinuirani sistem identifikacije rizika, procenu rizika i razvijanje strategije za reagovanje na moguće rizike. To znači da će se tokom implementacije Strateškog plana vršiti stalno prilagođavanje planirane strategije novonastalim uslovima.
Uspešno upravljanje rizikom osiguravamo definisanjem sledećih elemenata: kompetentni izvršioci, podela zaduženja između zaposlenih koji nadziru rizik i usklađenost poslovanja od zaposlenih koji direktno upravljaju rizikom, jasna pojedinačna zaduženja, kao i odgovornosti prema rizicima koji se prihvataju.
Pitanje merenja uspešnosti implementacije Strateškog plana Državne revizorske institucije posebno je važno zato što je revizija javnog sektora državna funkcija koja obezbeđuje kontrolu, transparentnost i odgovornost u upravljanju javnim finansijama i državnom imovinom. Kvalitetna evaluacija je posebno značajna kod ovako složenih i odgovornih procesa jer, srazmerno sa porastom njenog značaja, raste i težina njenog sprovođenja.
Praćenje implementacije Strateškog plana podrazumeva praćenje različitih aktivnosti neophodnih za njegovu realizaciju. Ono, takođe, uključuje i utvrđivanje da li bi prvobitni plan trebalo da se prilagođava promenama u okruženju Državne revizorske institucije.
U procesu evaluacije Državna revizorska institucija može oceniti i proces sprovođenja Strateškog plana. Evaluacija procesa izrade Strateškog plana je utvrđivanje da li je proces koji je Državna revizorska institucija sledila da bi izradila Strateški plan dao željene rezultate, bio efikasan i na odgovarajući način utemeljen. Ovo ocenjivanje daje veoma dobre podatke za unos u sledeći ciklus strateškog planiranja u Državnoj revizorskoj instituciji. Ono, takođe, pomaže da Državna revizorska institucija utemelji proces strateškog planiranja i nastavi ga u pravilnim intervalima. Evaluacija implementacije Strateškog plana pomaže Državnoj revizorskoj instituciji da odredi nivo uspešnosti prema utvrđenim merilima. Iskustva stečena u ovoj fazi pomažu Državnoj revizorskoj instituciji u aktivnostima budućeg planiranja.
U postupku evaluacije posmatraće se da li se aktivnostima Državne revizorske institucije ostvaruju zacrtani strateški ciljevi. Ovo se odnosi i na izveštaje koje Državna revizorska institucija dostavlja Narodnoj skupštini, kao i na mišljenja, preporuke i savete koje daje.
Neophodno je pokazatelje uspešnosti određivati na godišnjoj osnovi. Poređenje ostvarenih ciljeva i postignutih rezultata će doprineti analizi ispunjavanja strateških ciljeva.
Merenje uspešnosti implementacije Strateškog plana Državne revizorske instituciji vršiće se kroz:
- merenje uspešnosti rezultata aktivnosti ()
- merenje uspešnosti upravljanja organizacijom ()
- merenje uspešnosti rada zaposlenih ()
- merenje uspešnosti finansijskog upravljanja ().
Pokazatelji uspeha trebalo bi da obezbede vrednovanje rezultata kako bi bili dostupni podaci o tome:
- kako Državna revizorska institucija pomaže korisnicima njenih izveštaja, kao i subjektima revizije
- kako ključni korisnici izveštaja Državne revizorske institucije i subjekti revizije reaguju na nalaze revizije
- kako se menja odnos prema utvrđenim nepravilnostima kod subjekata revizije kao rezultat rada Državne revizorske institucije.
Zajedno sa merama koje se koriste u PEFA3 I OECD4/SIGMA5 izveštajima, ove mere i indikatori mogu da pokažu koliki je doprinos Državne revizorske institucije nacionalnim ciljevima za razvoj javne uprave.
______________
3 PEFA - Public Expenditure and Financial Accountability - Javni rashodi i finansijska odgovornost
4 OECD - Organization for Economic Cooperation and Development - Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj
5 SIGMA - Support for Improvement in Governance and Management - Podrška upravljanju i rukovođenju (Zajednička inicijativa OECD-a i Evropske unije, prvenstveno finansirana od strane EU)