POSLOVNIKO RADU SKUPŠTINE GRADA KRALJEVA ("Sl. list grada Kraljeva", br. 4/2008 i 20/2011) |
Ovim Poslovnikom uređuju se organizacija i rad Skupštine grada Kraljeva (u daljem tekstu: Skupština), način ostvarivanja prava i dužnosti odbornika, način izbora i rad organa Skupštine i druga pitanja od značaja za rad Skupštine.
Skupštinu predstavlja i njenim sednicama predsedava predsednik Skupštine.
Predsednik Skupštine ima zamenika, koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Skupština ima pečat, u skladu sa zakonom.
Pečat Skupštine je okruglog oblika sa tekstom po obodu: Republika Srbija - Grad Kraljevo - Skupština grada Kraljeva, ispisan na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom i grbom Republike Srbije u sredini.
Prvu (Konstitutivnu) sednicu Skupštine, posle sprovedenih izbora za odbornike u Skupštini grada, saziva predsednik Skupštine iz prethodnog saziva, u roku od 15 dana od dana objavljivanja rezultata izbora.
Konstitutivnom sednicom predsedava najstariji odbornik (kandidat za odbornika), koji je ovlašćen i da sazove sednicu ako to u zakonskom roku ne učini predsednik Skupštine iz prethodnog saziva.
Najstarijem odborniku u radu pomaže sekretar Skupštine iz prethodnog saziva.
Mandat odbornika počinje da teče danom potvrđivanja mandata.
Odbornici stiču prava i dužnosti u Skupštini danom potvrđivanja mandata.
O potvrđivanju mandata odbornika, na osnovu izveštaja Verifikacionog odbora, Skupština odlučuje javnim glasanjem na Konstitutivnoj sednici.
Na Konstitutivnoj sednici Skupštine obrazuje se Verifikacioni odbor (u daljem tekstu Odbor) od tri člana, radi utvrđivanja saglasnosti uverenja o izboru odbornika i izveštaja Izborne komisije grada Kraljeva.
Odbor čine tri odbornika, izabrana u skladu sa načelom srazmerne zastupljenosti, na predlog političkih stranaka, drugih političkih organizacija i grupa građana koje imaju odbornike u Skupštini.
Odbor je izabran ako za njega glasa većina prisutnih odbornika.
Izbor članova Odbora vrši se javnim glasanjem.
Odbor, na osnovu izveštaja Izborne komisije grada Kraljeva (u daljem tekstu Izborna komisija) o sprovedenim izborima za odbornike Skupštine i uverenja o izboru svakog odbornika, utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru istovetni sa podacima iz izveštaja Izborne komisije i da li je uverenje izdato od ovlašćenog organa, i o tome podnosi Skupštini izveštaj u pisanom obliku koji sadrži:
- predlog za potvrđivanje mandata odbornika;
- predlog da se ne potvrde mandati pojedinih odbornika, sa obrazloženjem (u slučaju ostavke izabranog odbornika, njegove smrti ili nastupanja drugog razloga za dodelu mandata novom odborniku);
- predlog da se odloži potvrđivanje mandata pojedinih odbornika (u slučaju neistovetnosti, odnosno nesaglasnosti podataka iz uverenja o izboru i izveštaja Izborne komisije, ili izdavanja uverenja o izboru od neovlašćenog organa).
Mandat odbornika je potvrđen kada Skupština donese odluku o potvrđivanju mandata odbornika, koja se donosi javnim glasanjem, većinom glasova prisutnih kandidata za odbornike.
U glasanju mogu učestvovati kandidati za odbornike kojima su mandati dodeljeni u skladu sa podacima koje je podnosilac liste podneo Izbornoj komisiji i koji imaju uverenje Izborne komisije da su izabrani.
Ako Odbor iz člana 6. Poslovnika u svom izveštaju predloži da se potvrđivanje mandata pojedinih odbornika odloži ili da im se mandat ne potvrdi, o svakom takvom predlogu glasa se javno.
Odbornik za čiji je mandat predloženo da ne bude potvrđen nema pravo da glasa o tom predlogu.
Odbornik čije je potvrđivanje mandata odloženo ima pravo da prisustvuje sednicama Skupštine i da učestvuje u njenom radu bez prava odlučivanja najduže 30 dana, posle kog roka se njegov mandat potvrđuje, ili se preduzimaju zakonom propisane radnje u smislu dodele mandata drugom odborniku.
Skupština može odložiti potvrđivanje mandata pojedinog odbornika i zaključiti da Izborna komisija izvrši proveru valjanosti izdatog uverenja o izboru odbornika i o tome obavesti Skupštinu najkasnije u roku od 30 dana.
O potvrđivanju mandata odbornika iz stava 1. ovog člana Skupština odlučuje posle podnetog izveštaja Izborne komisije.
Skupština može da radi i da odlučuje kad je potvrđen mandat više od polovine odbornika.
Kada Skupština posle konstituisanja odlučuje o potvrđivanju mandata novih odbornika, u glasanju pored odbornika mogu učestvovati i kandidati kojima su mandati dodeljeni u skladu sa članom 48. Zakona o lokalnim izborima i koji imaju uverenje Izborne komisije da su izabrani.
Posle potvrđivanja mandata odbornici daju i potpisuju zakletvu koja glasi:
"Zaklinjem se da ću se u radu Skupštine grada Kraljeva pridržavati Ustava, zakona i Statuta grada Kraljeva i da ću časno i nepristrasno vršiti dužnost odbornika, rukovodeći se interesima građana grada Kraljeva."
III PREDSEDNIK, ZAMENIK PREDSEDNIKA, SEKRETAR I ZAMENIK SEKRETARA SKUPŠTINE GRADA
Postupak za izbor predsednika i zamenika predsednika, postavljenje sekretara i zamenika sekretara Skupštine, kao i razrešenje ovih lica, sprovodi se u skladu sa zakonom, odredbama Statuta grada Kraljeva i ovog Poslovnika.
Predsednik Skupštine, na predlog najmanje 1/3 odbornika, bira se iz reda odbornika, na vreme od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine.
Predlog kandidata za predsednika Skupštine podnosi se predsedavajućem u pisanom obliku, i sadrži: ime i prezime kandidata, kratku biografiju, stranačku pripadnost, ime izvestioca i obrazloženje.
Predsedavajući dostavlja odbornicima primljene predloge kandidata za predsednika Skupštine i usmeno ih saopštava pre otvaranja pretresa, po redosledu prispeća.
Odbornik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata.
U ime predlagača, izvestilac ima pravo da obrazloži predlog.
Pre otvaranja pretresa, kandidat dostavlja predsedavajućem svoju pisanu saglasnost da se nađe na listi kandidata za predsednika Skupštine.
O predloženom kandidatu otvara se pretres.
Svaki odbornik može na sednici izneti mišljenje o predloženom kandidatu za predsednika Skupštine.
Posle završenog pretresa, predsedavajući utvrđuje listu kandidata za predsednika Skupštine, po azbučnom redu prezimena.
Tajno glasanje za izbor predsednika Skupštine sprovodi komisija od pet odbornika.
Komisija iz stava 1. ovog člana sastoji se od predsedavajućeg i četiri člana, među kojima moraju biti zastupljeni predstavnici predlagača.
Članove komisije bira Skupština javnim glasanjem.
Predsednika komisije biraju međusobno članovi komisije.
Tajno glasanje vrši se glasačkim listićima.
Glasački listići su iste veličine, oblika i boje, i overeni su pečatom Skupštine.
Na glasačkom listiću kandidati se navode redosledom utvrđenim u listi kandidata.
Ispred imena svakog kandidata stavlja se redni broj, a iza se upisuje stranačka pripadnost kandidata.
Glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata za koga odbornik glasa.
Odbornik može glasati samo za jednog kandidata i to između kandidata čija su imena navedena na glasačkom listiću.
Ako je predložen samo jedan kandidat, ispred njegovog imena se ne stavlja redni broj, a glasanje se vrši zaokruživanjem jedne od ponuđenih mogućnosti koje se na glasačkom listiću nalaze ispod imena kandidata: "ZA" ili "PROTIV".
Nevažećim glasačkim listićima smatraju se: nepopunjen glasački listić, glasački listić koji je tako popunjen da se ne može sa sigurnošću utvrditi za koga je odbornik glasao i listić na kome je zaokružen veći broj kandidata od broja koji se bira, odnosno više od jedne ponuđene mogućnosti.
Ako je predloženo više kandidata od kojih nijedan nije dobio potrebnu većinu, izbor će se ponoviti između dva kandidata koji su dobili najveći broj glasova, odnosno između više kandidata sa jednakim i istovremeno najvećim brojem glasova.
Ako su predložena dva kandidata od kojih nijedan nije dobio potrebnu većinu, izbor će se ponoviti između dva nova predloga kandidata.
Ako je predložen samo jedan kandidat, a isti nije dobio potrebnu većinu, podnosi se novi predlog o kom se glasa na istom zasedanju Skupštine.
Objavljivanjem rezultata glasanja izvršen je konačan izbor predsednika Skupštine.
Posle sprovedenog postupka izbora predsednika, predsednik Skupštine stupa na dužnost i preuzima vođenje sednice.
Predsednik Skupštine ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Zamenik predsednika Skupštine bira se i razrešava na isti način kao i predsednik Skupštine.
Predsednik Skupštine organizuje rad Skupštine, saziva i predsedava njenim sednicama, rukovodi radom sednica Skupštine, stara se o ostvarivanju javnosti rada, potpisuje akta koja donosi Skupština, predstavlja Skupštinu, ostvaruje saradnju sa gradonačelnikom i Gradskim većem i vrši druge poslove utvrđene zakonom, ovim Statutom, Poslovnikom o radu Skupštine i odlukama Skupštine.
U slučaju podnošenja ostavke, predsedniku Skupštine prestaje funkcija danom održavanja sednice na kojoj je podneo ostavku, odnosno na prvoj narednoj sednici Skupštine ako je ostavku podneo u vremenu između dve sednice.
O podnetoj ostavci ne otvara se pretres, niti se glasa, već se prestanak funkcije samo konstatuje.
Razrešenje predsednika Skupštine pre isteka vremena na koje je izabran, vrši se po postupku i na način na koji je biran.
U slučaju podnošenja ostavke zamenika predsednika Skupštine, funkcija zamenika predsednika Skupštine prestaje na način i pod uslovima prestanka funkcije predsednika Skupštine.
Razrešenje zamenika predsednika Skupštine vrši se po postupku i na način koji je predviđen za razrešenje predsednika Skupštine.
Skupština ima sekretara koji se stara o obavljanju stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica Skupštine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad.
Sekretar Skupštine se postavlja, na predlog predsednika Skupštine, na četiri godine i može biti ponovo postavljen.
Za sekretara Skupštine može biti postavljeno lice sa završenim pravnim fakultetom, položenim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje tri godine.
Sekretar Skupštine obavezno prisustvuje sednicama Skupštine i po potrebi daje stručno tumačenje u vezi primene Poslovnika i drugih pitanja.
Skupština može razrešiti sekretara i pre isteka mandata, na predlog predsednika Skupštine.
Sekretar ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti.
Zamenika sekretara Skupštine postavlja i razrešava Skupština, na isti način i pod istim uslovima kao i sekretara.
Obrazovanje i sastav radnih tela Skupštine
Za razmatranje pitanja iz nadležnosti Skupštine, predlaganje akata i vršenje drugih poslova u skladu sa ovim Poslovnikom, obrazuju se stalna ili povremena radna tela Skupštine.
Stalna radna tela obrazuje Skupština za mandatni period za koji je Skupština obrazovana.
Povremena radna tela obrazuje Skupština za izvršenje zadataka koje im Skupština posebno poveri i ona prestaju sa radom po izvršenju zadataka za koje su obrazovana.
Stalno radno telo Skupštine ima onoliki broj članova koliko je utvrđeno ovim Poslovnikom.
Broj članova povremenog radnog tela Skupštine utvrđuje se odlukom o njegovom obrazovanju.
Odborničke grupe predlažu članove radnog tela Skupštine srazmerno broju odbornika koje imaju u Skupštini.
Odbornik može biti član više radnih tela Skupštine.
Pored odbornika, članovi stalnih radnih tela Skupštine mogu biti i građani, s tim da njihov broj mora biti manji od broja članova koji su odbornici.
Kod povremenih radnih tela Skupštine članovi mogu biti i građani i njihov broj može biti i veći od broja članova koji su odbornici.
Članovi Gradskog veća ne mogu biti članovi radnih tela Skupštine.
O predloženoj listi za izbor članova radnog tela Skupština odlučuje u celini javnim glasanjem.
Radno telo Skupštine je izabrano ako je za predlog glasala većina prisutnih odbornika.
Ako radno telo Skupštine ne bude izabrano, čitav postupak se ponavlja sa novim kandidatima.
Radno telo Skupštine na prvoj sednici bira iz reda svojih članova koji su odbornici predsednika i zamenika predsednika, ako ih Skupština nije imenovala.
Ako Skupština nije imenovala predsednika, prvu sednicu radnog tela saziva predsednik Skupštine.
Do izbora predsednika, na prvoj sednici predsedava najstariji član radnog tela Skupštine.
Predsednik stalnog radnog tela organizuje rad, saziva i predsedava sednicama radnog tela, formuliše zaključke i o tome obaveštava predsednika i sekretara Skupštine grada.
Sednicu radnog tela Skupštine saziva predsednik po sopstvenoj inicijativi ili na inicijativu najmanje dva člana, a dužan je sazvati sednicu ako to traži predsednik Skupštine.
Rok za sazivanje sednice je osam dana od dana podnošenja inicijative.
Obaveštenje o datumu i dnevnom redu sednice i materijali za sednicu radnog tela Skupštine dostavljaju se članovima radnog tela najkasnije pet dana pre održavanja sednice. Izuzetno, obaveštenje o datumu i dnevnom redu može se dostaviti i u kraćem roku, u kom slučaju je predsednik radnog tela dužan da na sednici radnog tela obrazloži takav postupak.
Ako predsednik radnog tela Skupštine ne sazove sednicu, iako je bio dužan da to učini, sednicu može sazvati predsednik Skupštine.
Radna tela Skupštine rade u sednicama kojima prisustvuje većina članova, a odlučuju većinom glasova od ukupnog broja članova.
Sednici radnog tela Skupštine mogu prisustvovati i učestvovati u radu bez prava odlučivanja i odbornici koji nisu članovi tog radnog tela, naučni i stručni radnici i Zaštitnik građana.
U izvršavanju poslova iz svog delokruga, radno telo Skupštine može tražiti od nadležnih organa i službi podatke i informacije od značaja za svoj rad.
Sednici radnog tela obavezno prisustvuje predstavnik predlagača akta koji se razmatra na sednici.
Posle završenog pretresa, radno telo Skupštine podnosi Skupštini izveštaj koji sadrži mišljenje i predloge tog radnog tela, i određuje izvestioca koji na sednici Skupštine obrazlaže izveštaj.
Na zahtev pojedinog člana radnog tela, njegovo izdvojeno mišljenje izneće se pred Skupštinu u izveštaju, odnosno predlogu tog radnog tela.
Član radnog tela Skupštine koji je izdvojio mišljenje ima pravo da ga obrazloži pre otvaranja pretresa na sednici Skupštine.
Na sednici radnog tela Skupštine sačinjava se zapisnik.
U zapisnik se unose naročito: imena prisutnih, predlozi i stavovi radnog tela Skupštine, rezultati svakog glasanja, svako izdvojeno mišljenje i izvestioci.
Zapisnik sa prethodne sednice radnog tela usvaja se pre prelaska na dnevni red.
Stalna radna tela Skupštine su:
1. Administrativno-mandatska komisija,
2. Komisija za izbor i imenovanja,
3. Komisija za Statut i upravu,
4. Komisija za društveno-ekonomski razvoj, privredu i finansije,
5. Komisija za društvene delatnosti,
6. Komisija za urbanizam, građevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti,
7. Komisija za rad i razvoj mesnih zajednica,
8. Komisija za poljoprivredu i razvoj sela,
9. Komisija za zaštitu i unapređenje životne sredine,
10. Komisija za predstavke i pritužbe,
11. Komisija za nagrade i priznanja,
12. Komisija za utvrđivanje predloga naziva ulica, trgova, zaselaka i delova naseljenih mesta,
13. Komisija za stambene odnose,
14. Komisija za odnose sa verskim zajednicama,
15. Komisija za borbu protiv korupcije,
16. Komisija za socijalna pitanja.
Administrativno-mandatska komisija odlučuje o pojedinačnim pravima izabranih lica (predsednika Skupštine, zamenika predsednika Skupštine, gradonačelnika i zamenika gradonačelnika, članova Gradskog veća i zaštitnika građana) i postavljenih lica (sekretara Skupštine, zamenika sekretara Skupštine, načelnika Gradske uprave, zamenika načelnika Gradske uprave, javnog pravobranioca Grada i zamenika javnog pravobranioca Grada), u okviru radno-pravnog statusa, u skladu sa zakonom, Statutom i odlukama organa Grada.
Ova komisija razmatra i da li su ispunjeni uslovi za prestanak mandata odbornika i o tome obaveštava Izbornu komisiju grada Kraljeva.
Odluke Komisije donete u stvarima iz stava 1. ovog člana su konačne.
Komisija ima predsednika i šest članova.
Komisija za izbor i imenovanja razmatra pitanja kadrovske politike i predlaže Skupštini donošenje rešenja u vezi sa izborom, imenovanjem i razrešenjem iz nadležnosti Skupštine u svim slučajevima gde se izbor, imenovanje i razrešenje ne vrše po posebnom postupku propisanom Statutom i ovim Poslovnikom.
Komisija ima predsednika i šest članova.
Komisija za Statut i upravu daje mišljenje o predlogu Statuta, njegovoj izmeni i dopuni.
Komisija za Statut i upravu prati sprovođenje Statuta i daje predlog tumačenja njegovih odredbi, a razmatra i pitanja vezana za promenu statuta preduzeća, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač Grad i o tome dostavlja Skupštini svoje mišljenje.
Ova Komisija utvrđuje predlog Poslovnika o radu Skupštine grada Kraljeva, odnosno predlog o izmeni i dopuni ovog akta.
Ova Komisija takođe razmatra pitanja organizacije rada uprave, ostvarivanja sloboda, prava i dužnosti građana i daje mišljenje o predlogu odluke o organizaciji gradske uprave.
Komisija ima predsednika i četiri člana.
Komisija za društveno-ekonomski razvoj, privredu i finansije razmatra programe razvoja delatnosti za koje je nadležna Skupština, budžet, odluku o završnom računu budžeta i druga ekonomsko-finansijska pitanja, predlaže Skupštini donošenje odgovarajućih odluka i daje mišljenje o predlozima drugih ovlašćenih predlagača.
Komisija ima predsednika i četiri člana.
Komisija za društvene delatnosti razmatra godišnje programe i izveštaje ustanova i drugih društvenih organizacija osnovnog i srednjeg obrazovanja, kulture, sporta, zdravstva, društvene brige o deci, socijalne zaštite, informisanja, i to u delu koji predstavlja opšti društveni interes, te se kao takav finansira iz budžeta Grada.
Komisija razmatra predlog budžeta opštine, posebno u delu koji se odnosi na finansiranje programa društvenih delatnosti, a svoje mišljenje, stavove, zaključke i sugestije dostavlja Skupštini radi donošenja odgovarajućih odluka.
Komisija razmatra i druga pitanja iz svoje nadležnosti koja su obuhvaćena programom rada Skupštine i o njima daje svoje mišljenje, a može i sama predlagati Skupštini razmatranje pojedinih tema ili problema u društvenim delatnostima uopšte, ili u nekoj posebnoj oblasti, ustanovi i drugoj društvenoj organizaciji.
Komisija je dužna da razmatra eventualne prigovore ustanova i drugih društvenih organizacija čije programe finansira opština iz svog budžeta, a koji se odnose na realizaciju usvojenog programa i finansijskog plana određene delatnosti, ustanove ili organizacije, i da o tome obavesti Skupštinu.
Komisija ima predsednika i osam članova, s tim da u njoj svaka oblast ima svog predstavnika (osnovno obrazovanje, srednje obrazovanje, kultura, sport, zdravstvo, društvena briga o deci, socijalna zaštita i informisanje).
Komisija za urbanizam, građevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti razmatra pitanja iz oblasti urbanizma, stambeno-komunalnih delatnosti i korišćenja i uređenja građevinskog zemljišta, predlaže Skupštini donošenje odgovarajućih odluka i daje mišljenje o predlozima drugih ovlašćenih predlagača.
Komisija ima predsednika i četiri člana.
Komisija za rad i razvoj mesnih zajednica razmatra pitanja obrazovanja mesnih zajednica i usklađivanja odnosa u mesnim zajednicama; usmerava, kontroliše i podstiče rad mesnih zajednica, razmatra i druga pitanja od interesa za građane u mesnim zajednicama; predlaže Skupštini donošenje odgovarajućih odluka i daje mišljenje o predlozima drugih ovlašćenih predlagača.
Komisija ima predsednika i šest članova.
Komisija za poljoprivredu i razvoj sela razmatra pitanja iz oblasti poljoprivrede i razvoja sela, predlaže Skupštini donošenje odgovarajućih odluka i daje mišljenje o predlozima drugih ovlašćenih predlagača.
Komisija ima predsednika i četiri člana.
Komisija za zaštitu i unapređenje životne sredine prati i pretresa pitanja vezana za ekologiju i aktivnosti na planu sprečavanja zagađivanja životne sredine, predlaže Skupštini donošenje odgovarajućih odluka i daje mišljenje o predlozima drugih ovlašćenih predlagača.
Komisija ima predsednika i četiri člana.
Komisija za predstavke i pritužbe razmatra predstavke i pritužbe koje građani upućuju Skupštini, gradonačelniku i Gradskom veću, kao i predstavke ustupljene od strane republičkih organa, ispituje njihovu osnovanost i predlaže Skupštini donošenje odgovarajuće odluke, kao i mere koje treba preduzeti u cilju otklanjanja utvrđenih nepravilnosti u radu skupštinskih organa i drugih organa Grada.
U postupku razmatranja predstavki i pritužbi, ova Komisija pribavlja izveštaje od organa i organizacija na koje se navedeni podnesci odnose, u roku koji sama određuje.
Ako organ ili organizacija iz prethodnog stava ne dostave izveštaj u određenom roku, Komisija o tome obaveštava Skupštinu, odnosno organ koji je ustupio predstavku.
Komisija ima predsednika i četiri člana.
Komisija za nagrade i priznanja razmatra predloge za nagrade, pohvale i druga priznanja, stara se o njihovom uručenju, obezbeđuje odgovarajući publicitet u sredstvima javnog informisanja ili na drugi odgovarajući način, vrši druge poslove koji se odnose na nagrade i priznanja koje dodeljuje Skupština, predlaže Skupštini donošenje odgovarajućih odluka i daje mišljenje o predlozima drugih ovlašćenih predlagača.
Komisija ima predsednika i četiri člana.
Komisija za utvrđivanje predloga naziva ulica, trgova, zaselaka i delova naseljenih mesta, utvrđuje predloge naziva ulica, trgova, zaselaka i delova naseljenih mesta na teritoriji grada Kraljeva, predlaže Skupštini donošenje odgovarajućih odluka i daje mišljenje o predlozima drugih ovlašćenih predlagača.
Komisija ima predsednika i četiri člana.
Komisija za stambene odnose rešava stambene potrebe boraca i ratnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, stambene potrebe lica koja se iseljavaju iz nehigijenskih stanova i zgrada sklonih padu, stambene potrebe lica koja su ostvarila pravo na materijalno obezbeđenje po propisima o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana i drugih lica čije rešavanje stambenih potreba nije obuhvaćeno Uredbom o rešavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u državnoj svojini, predlaže Skupštini donošenje odgovarajućih odluka i daje mišljenje o predlozima drugih ovlašćenih predlagača.
Komisija ima predsednika i četiri člana.
Komisija za odnose sa verskim zajednicama prati i razmatra pitanja odnosa Skupštine sa verskim zajednicama, vrši druge poslove iz oblasti odnosa sa verskim zajednicama, predlaže Skupštini donošenje odgovarajućih odluka i daje mišljenje o predlozima drugih ovlašćenih predlagača.
Komisija ima predsednika i četiri člana.
Komisija za borbu protiv korupcije prati i razmatra stanje i pojavu korupcije u svim oblastima društvenog života i sagledava aktivnosti u borbi protiv korupcije, predlaže Skupštini mere koje treba preduzeti i prati njihovo sprovođenje, i daje inicijative za donošenje propisa, programa i drugih akata i mera u ovoj oblasti.
Komisija ima predsednika i četiri člana.
Komisija za socijalna pitanja razmatra pitanja iz oblasti socijalne politike i socijalne sigurnosti građana, i u realizaciji svojih zadataka ostvaruje tesnu saradnju sa institucijama iz oblasti socijalne zaštite, predlaže Skupštini donošenje odgovarajućih odluka i mera za prevazilaženje problema.
Komisija ima predsednika i šest članova.
Predsednik Skupštine se stara o: pripremanju sednice, formiranju predloga dnevnog reda, blagovremenom sazivanju sednice i dostavljanju materijala odbornicima i drugim pitanjima vezanim za pripremu, početak i tok sednice.
Predsednik Skupštine se stara da se pripremljeni i obrazloženi predmeti, pitanja i predlozi, podneti od strane ovlašćenih podnosilaca, uvrste u predlog dnevnog reda pošto se o njima prethodno izjasni nadležni organ grada, odnosno nadležno telo Skupštine.
Ovlašćeni podnosioci iz prethodnog stava su: Gradsko veće, odbornici, odborničke grupe i radna tela Skupštine.
Ovlašćeni podnosioci mogu sve do utvrđivanja dnevnog reda da povuku svoje predloge za dnevni red sednice.
Predsednik Skupštine saziva sednicu Skupštine i predlaže dnevni red sednice, po podnetim predlozima ovlašćenih podnosilaca iz člana 45. stav 3.
Sednice Skupštine održavaju se prema potrebi, a najmanje jednom u tri meseca.
Predsednik Skupštine je dužan da sednicu zakaže na zahtev gradonačelnika, Gradskog veća ili 1/3 odbornika, u roku od sedam dana od dana podnošenja zahteva, tako da dan održavanja sednice bude najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.
Ako predsednik Skupštine ne zakaže sednicu u roku iz člana 46. ovog Poslovnika, sednicu može zakazati podnosilac zahteva, a predsedava odbornik koga odredi podnosilac zahteva.
Predsedavajući na ovako sazvanoj sednici ima na toj sednici sva prava i obaveze predsednika Skupštine.
Poziv za sednicu Skupštine dostavlja se odbornicima najkasnije na 7 dana pre dana određenog za održavanje sednice.
Odbornicima se sa pozivom dostavlja i predlog dnevnog reda, odgovarajući materijal za pitanja koja se predlažu za dnevni red, kao i Izvod iz zapisnika sa prethodne sednice.
Izuzetno, u hitnim slučajevima, kada se radi o pitanjima koja su od posebnog značaja za funkcionisanje lokalne samouprave, a čijim nerazmatranjem na vreme bi mogle da nastupe štete po lokalnu samoupravu, predsednik Skupštine može sazvati sednicu Skupštine i sa rokom kraćim od 7 dana, ali ne kraćim od 1 dana, a dnevni red i materijal za dnevni red za ovu sednicu može se uručiti odbornicima na samoj sednici. Predsednik Skupštine dužan je da na početku sednice obrazloži takav postupak.
Na sednici sazvanoj u smislu stava 3. ovog člana, ne može se menjati niti dopunjavati predloženi dnevni red.
Kada se sednica održava shodno stavu 3. ovog člana, na samoj sednici mogu se podnositi amandmani u pisanoj formi ili usmeno.
Otvaranje sednice i dnevni red
Predsednik Skupštine otvara sednicu Skupštine i na osnovu službene evidencije o prisutnosti odbornika utvrđuje da li postoji kvorum za rad Skupštine.
Ako odbornik izrazi sumnju u postojanje kvoruma prema službenoj evidenciji, postojanje kvoruma će se utvrditi prozivkom odbornika.
Pre utvrđivanja dnevnog reda i pre prelaska na glasanje o tačkama dnevnog reda, postojanje kvoruma se utvrđuje prozivkom odbornika.
Rasprava o tačkama utvrđenog dnevnog reda sednice Skupštine vodi se bez obzira na broj prisutnih odbornika.
Ukoliko se utvrdi da nije prisutan dovoljan broj odbornika da bi Skupština mogla da odlučuje, predsednik Skupštine će odrediti kraći prekid sednice u trajanju do 30 minuta kako bi se obezbedio kvorum.
Ako se kvorum ne obezbedi ni posle prekida iz stava 3. ovog člana, predsednik Skupštine će odložiti sednicu najduže za sedam dana.
Predsednik Skupštine može odrediti prekid sednice (u trajanju do 30 minuta) da bi se izvršile potrebne konsultacije ili pribavilo mišljenje, i u drugim slučajevima, ako to Skupština zaključi.
Sednice Skupštine su otvorene za javnost i direktno se prenose putem sredstava javnog informisanja.
U slučaju tehničkih smetnji za direktan TV prenos, predsednik Skupštine će odrediti pauzu u trajanju do 15 minuta.
Ako ni posle proteka roka iz stava 2. ovog člana ne budu otklonjene tehničke smetnje, sednica će se nastaviti uz direktan radio prenos.
Pozivi i materijali za sednice Skupštine dostavljaju se sredstvima javnog informisanja u roku iz člana 48. ovog Poslovnika, radi informisanja i upoznavanja javnosti.
Sednica Skupštine može biti u celini ili delimično zatvorena za javnost, iz razloga bezbednosti i odbrane zemlje, čuvanja državne ili vojne tajne ili iz razloga zaštite javnog morala.
Predlog za isključenje javnosti može dati predsednik Skupštine, gradonačelnik ili najmanje 1/3 odbornika i o njemu se glasa bez pretresa.
Odluka o isključenju javnosti je doneta ako se za nju izjasnila većina od ukupnog broja odbornika.
Sednici Skupštine koja je zatvorena za javnost mogu prisustvovati samo odbornici, gradonačelnik, zamenik gradonačelnika, predstavnici stručnih službi Uprave i stručna lica koja pomažu u radu sednice Skupštine.
Predsednik Skupštine je dužan da lica iz stava 4. ovog člana upozori na obavezu da čuvaju kao tajnu ono što saznaju tokom sednice koja je zatvorena za javnost.
U radu sednice Skupštine učestvuju gradonačelnik, zamenik gradonačelnika, članovi Gradskog veća, Gradski javni pravobranilac i predstavnici Gradske uprave.
Zaštitnik građana ima pravo da prisustvuje sednicama Skupštine.
U radu sednice Skupštine mogu da učestvuju, po odobrenju predsednika Skupštine i građani, pod uslovom:
- da za to postoje tehničke mogućnosti, i
- da svojim prisustvom ne ometaju održavanje sednice.
Dnevni red se utvrđuje na početku svake sednice Skupštine.
Pre prelaska na utvrđivanje dnevnog reda, predsednik Skupštine daje potrebna obaveštenja u vezi sa primljenim predmetima i predlozima, kao i o drugim pitanjima.
Obrazložene predloge za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda odbornici i odborničke grupe mogu podneti u pisanom obliku najkasnije na 72 sata pre održavanja sednice Skupštine.
Ako rok za podnošenje predloga ističe u vreme kada Uprava ne radi, obezbediće se dežurstvo radi prijema predloga.
Primljeni predlozi se bez odlaganja dostavljaju nadležnim organima i radnim telima radi razmatranja i davanja mišljenja za sednicu Skupštine.
O predlozima odbornika i odborničkih grupa za izmene i dopune predloženog dnevnog reda ne vodi se rasprava, već se odbornici samo upoznaju sa mišljenjem nadležnog organa ili radnog tela Skupštine datim povodom predloga.
Skupština se izjašnjava o svakom predlogu za izmenu ili dopunu predloženog dnevnog reda pojedinačno, a potom o dnevnom redu u celini.
Predlozi za izmene i dopune dnevnog reda koji ne budu uvršćeni u dnevni red sednice Skupštine grada mogu se ponovo predložiti od strane ovlašćenog predlagača tek posle održane dve radne sednice Skupštine.
Na podneti predlog za dopunu dnevnog reda u formi mišljenja obavezno se izjašnjavaju obrađivači koji pripremaju materijal za predloženu tačku dnevnog reda.
Tok sednice Skupštine snima se korišćenjem kompjuterske tehnike, putem beleženja tonskog zapisa na hard-disku.
Tonski zapis mora da sadrži sve podatke o radu na sednici, učesnicima u raspravi i njihovim izlaganjima, kao i rezultate glasanja po svim pitanjima o kojima se Skupština izjašnjavala glasanjem.
Originalnim zapisnikom smatra se tonski zapis presnimljen sa hard-diska na kompakt-disk ili DVD koji ispunjava potrebne tehničke standarde, kao i integralni tekst donetih odluka u vidu priloga tonskom zapisu.
Svaki učesnik u skupštinskoj raspravi ima pravo da ostvari uvid u originalni zapisnik putem preslušavanja tonskog zapisa u roku od 15 dana od dana održavanja te sednice.
Svaki učesnik u raspravi može da autorizuje tekst svog izlaganja na sednici najkasnije u roku od 15 dana od dana održavanja te sednice, u kom slučaju se tonski zapis odnosnog dela sednice oblikuje u pisani zapis.
Tonski zapis na kompakt-disku čuva se trajno.
Izvod iz zapisnika sadrži samo najosnovnije podatke o radu na sednici: redni broj i datum sednice, pitanja o kojima se odlučivalo na sednici, imena i prezimena učesnika u raspravi o pojedinim pitanjima, ishod glasanja o pojedinim pitanjima i integralni tekst zaključaka koji se posebno ne objavljuju.
Izvod iz zapisnika sa prethodne sednice Skupštine obavezno se dostavlja odbornicima najkasnije uz poziv za narednu sednicu Skupštine, osim ako je sednica Skupštine sazvana po hitnom postupku, u skladu sa članom 48. stav 3, u kom slučaju se izvod iz zapisnika može dostaviti uz materijal naredne sednice.
Izvod iz zapisnika sa prethodne sednice usvaja se pre prelaska na dnevni red.
O primedbama na izvod iz zapisnika ne vodi se rasprava.
Prilikom usvajanja, prvo se glasa o iznetim primedbama, a zatim o izvodu iz zapisnika u celini.
Rad na sednici Skupštine odvija se po usvojenom dnevnom redu.
Predsednik Skupštine objavljuje predmet rasprave i poziva predstavnika predlagača da, ukoliko želi, iznese dodatno obrazloženje predloga.
Ukoliko predlog ne potiče od nadležnog organa ili radnog tela, predsednik Skupštine posle izlaganja predstavnika predlagača poziva izvestioce nadležnih organa ili radnih tela da iznesu mišljenje tih organa ili tela o predlogu, a zatim otvara raspravu o predlogu.
Po završetku rasprave o svim tačkama usvojenog dnevnog reda, Skupština prelazi na glasanje po svim tačkama usvojenog dnevnog reda pojedinačno.
Izuzetno, kada se vrši potvrđivanje mandata izabranih odbornika u Skupštini, izbor, odnosno razrešenje predsednika Skupštine i zamenika predsednika Skupštine, postavljenje, odnosno razrešenje sekretara Skupštine i zamenika sekretara Skupštine, izbor, odnosno razrešenje gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća, Skupština odlučuje glasanjem po završetku rasprave o toj tački dnevnog reda, a pre prelaska na raspravu o sledećoj tački dnevnog reda.
Niko ne može da govori na sednici Skupštine pre nego što dobije reč od predsednika Skupštine.
Šefovi odborničkih grupa dužni su da predsedniku Skupštine dostave spisak odbornika koji će učestvovati u raspravi po tački dnevnog reda, neposredno pre prelaska na tu tačku dnevnog reda.
Odbornik se poziva da uzme reč prozivanjem njegovog punog imena i prezimena, uz poziv da se pripremi sledeći govornik.
Predsednik Skupštine daje reč odbornicima po redu prijavljivanja, i zaključuje raspravu nakon iscrpljene liste govornika iz stava 2. ovog člana.
Ako predsednik Skupštine želi da učestvuje u pretresu, prepušta predsedavanje zameniku predsednika Skupštine i izlazi za govornicu.
Po završenom učešću u pretresu, predsednik Skupštine nastavlja predsedavanje sednicom.
Na isti način predsednik Skupštine ostvaruje pravo na repliku.
Gradonačelniku, predstavnicima Gradskog veća, izvestiocima i obrađivačima materijala, ako to zahteva potreba pretresa, predsednik Skupštine daje reč čim je zatraže.
Odborniku koji želi da govori o povredi Poslovnika predsednik Skupštine daje reč čim je zatraži.
Prilikom izlaganja o povredi Poslovnika, koje može trajati najduže tri minuta, odbornik se mora pozvati na član Poslovnika za koji smatra da je povređen.
Ako i posle objašnjenja predsednika Skupštine govornik ostane pri tome da je Poslovnik povređen, predsednik Skupštine poziva Skupštinu da bez pretresa odluči o tom pitanju.
Odbornik, predstavnik nadležnog organa ili lice pozvano na sednicu ima pravo na repliku ako je u prethodnoj diskusiji pomenut, ili su njegove reči pogrešno navedene, u kom slučaju mu predsednik Skupštine odmah daje reč.
Replika ne može da traje duže od dva minuta.
Odgovor na repliku se daje pod istim uslovima i u istom trajanju kao replika.
Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu.
Kad oceni da se govornik ne pridržava dnevnog reda, predsednik Skupštine će ga upozoriti na to.
Posle ponovljenog upozorenja odborniku, ukoliko se on i dalje ne pridržava dnevnog reda, predsednik Skupštine može preduzeti mere za održavanje reda na sednici predviđene Poslovnikom.
Niko ne može da prekine govornika u izlaganju niti da ga opominje, osim predsednika Skupštine u slučajevima predviđenim Poslovnikom.
Na predlog predsednika Skupštine ili odbornika, Skupština može da ograniči vreme izlaganja i diskusije, glasanjem bez pretresa, pre prelaska na dnevni red za celu sednicu Skupštine, ili pre razmatranja pojedine tačke dnevnog reda za tu tačku, na pet minuta za tačke dnevnog reda o kojima se odluka donosi većinom glasova od ukupnog broja odbornika, i na tri minuta za tačke o kojima se odluka donosi većinom glasova prisutnih odbornika.
Šefovima odborničkih grupa predsednik Skupštine daje reč čim je zatraže.
Odbornik može da uzme učešće u raspravi po istoj tački dnevnog reda samo jedanput.
Ograničenje u pogledu trajanja izlaganja ne odnosi se na predstavnika predlagača.
Na predlog predsednika Skupštine, Skupština može odlučiti da se rasprava i odlučivanje o dve ili više istorodnih tačaka dnevnog reda sprovede istovremeno, u kom slučaju se vreme izlaganja i diskusije ne može ograničiti.
Započeta sednica Skupštine će se po pravilu završiti bez prekidanja, ne računajući kraće pauze radi odmora u toku sednice (do 30 minuta).
Prekid sednice nastupa u slučaju iz člana 49. stav 3. i 5. Poslovnika.
Skupština odlučuje o odlaganju sednice u slučaju proteka osmočasovnog radnog vremena.
Odložena sednica se nastavlja najkasnije u roku od sedam dana od dana prekida.
Ukoliko predsednik Skupštine objavi prekid ili odlaganje sednice suprotno odredbama Poslovnika, sednica će se nastaviti shodnom primenom odredaba člana 47. Poslovnika.
O redu na sednici Skupštine stara se predsednik Skupštine.
Za povredu reda na sednici predsednik Skupštine može da izrekne meru upozorenja, ili meru oduzimanja reči.
Skupština može da izrekne meru udaljenja sa sednice na predlog predsednika Skupštine.
Mera upozorenja izriče se odborniku koji svojim ponašanjem, uzimanjem reči kada mu je predsednik Skupštine nije dao, upadanjem u reč i ometanjem govornika ili na drugi način narušava red na sednici, ili postupa protivno odredbama ovog Poslovnika.
Mera oduzimanja reči izriče se odborniku koji svojim govorom ili postupanjem narušava red na sednici, a već je na toj sednici upozoravan zbog narušavanja reda.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku koji posle izrečene mere upozorenja, odnosno mere oduzimanja reči, nastavi da ometa ili sprečava rad na sednici ili vređa Skupštinu, odbornike i druga lica, ili upotrebljava izraze koji nisu u skladu sa dostojanstvom Skupštine, odnosno za takvo ponašanje kojim se onemogućava ili znatno otežava funkcionisanje Skupštine.
Odbornik može biti udaljen samo sa sednice na kojoj je povredio red.
Odbornik prema kome je izrečena mera udaljenja sa sednice dužan je da se odmah udalji iz prostorije u kojoj se održava sednica, a ukoliko to odbije, meru udaljenja će izvršiti služba obezbeđenja Skupštine.
Na sednicu Skupštine nije dozvoljeno unošenje oružja ili drugih sredstava kojima se može ometati rad Skupštine, kao ni dolazak u alkoholisanom stanju.
Ako predsednik Skupštine ne može da održi red na sednici redovnim merama, odrediće kratak prekid sednice.
Odredbe o održavanju reda na sednici Skupštine primenjuju se i na sva druga lica koja su prisutna na sednici.
Glasanje u Skupštini je javno, osim ako zakonom, Statutom, Poslovnikom ili odlukom Skupštine nije određeno da se glasa tajno.
Javno se glasa dizanjem ruku odbornika.
Prebrojavanje glasova vrše zaposleni nadležnog odeljenja Gradske uprave i podatke o tome predaju predsedniku Skupštine koji objavljuje rezultate glasanja tako što glasno konstatuje koliko je odbornika glasalo "za", koliko "protiv" i koliko je bilo "uzdržano", i saopštava da li je predlog usvojen ili ne, imajući u vidu potrebnu većinu za donošenje odluke.
Za odbornike koji se prilikom glasanja uopšte ne izjasne smatra se da su uzdržani.
Posle objavljivanja rezultata javnog glasanja, ukoliko odbornik izrazi sumnju u tačnost glasova utvrđenih prebrojavanjem, glasanje će se ponoviti prozivkom odbornika.
Tajno glasanje u smislu člana 69. ovog Poslovnika vrši se glasačkim listićima, koji su iste veličine, oblika i boje, i overeni pečatom Skupštine.
Postupak glasanja sprovodi komisija od tri odbornika koja se bira za svako pojedinačno glasanje.
Komisija iz prethodnog stava o svom radu sačinjava zapisnik sa rezultatima glasanja, koje objavljuje predsednik komisije.
Ukoliko odbornik izrazi sumnju u pravilnost rada komisije i objavljene rezultate, odrediće se kratak prekid sednice da bi se odborniku omogućio uvid u glasački materijal tajnog glasanja.
Ukoliko se utvrde nepravilnosti koje su bile od uticaja na rezultate glasanja, glasanje će se ponoviti sa novim članovima komisije.
Akti Skupštine (donošenje, postupanje sa izvornikom i objavljivanje)
Skupština donosi odluke, rešenja, zaključke, preporuke i druga akta, i daje autentično tumačenje akata koje donosi.
Pre pretresanja na sednici Skupštine, predloge akata iz stava 1. ovog člana razmatraju nadležni organi ako nisu predlagači, odnosno druga nadležna radna tela Skupštine, i svoje izveštaje sa obrazloženim predlogom, odnosno mišljenjem dostavljaju Skupštini.
Odbornici i odborničke grupe mogu podneti amandmane na predloge odluka najkasnije na 72 sata pre održavanja sednice Skupštine.
Ako rok za podnošenje amandmana ističe u vreme kada Gradska uprava ne radi, obezbediće se dežurstvo radi prijema amandmana.
Primljeni amandmani se bez odlaganja dostavljaju predlagačima odluka i drugim nadležnim organima i radnim telima radi razmatranja i davanja mišljenja za sednicu Skupštine.
Amandman koji ovlašćeni predlagač prihvati postaje sastavni deo predloga odluke i o njemu se posebno ne glasa.
Prilikom odlučivanja, odbornici se prvo glasanjem izjašnjavaju o amandmanima pojedinačno, po redosledu članova predloga odluke, na koji se amandman odnosi, a zatim o predlogu odluke u celini.
Ako je podneto više amandmana na isti član predloga odluke, prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje odredbe tog člana, a zatim o amandmanu kojim se predlaže izmena.
Na samoj sednici Skupštine mogu se predlagati i usvajati samo radni zaključci i pravno-tehničke korekcije teksta predloženih akata, koji moraju biti jasno i precizno formulisani i obrazloženi od strane predlagača.
Na izvornik akta Skupštine stavlja se pečat Skupštine i potpis predsednika Skupštine.
Izvornikom akta smatra se tekst akta usvojen na sednici Skupštine.
Izvornik akta čuva se u Skupštini.
O izradi izvornika, stavljanju pečata i potpisa na njih, njihovom čuvanju i evidenciji stara se sekretar Skupštine, odnosno zamenik sekretara Skupštine.
Pravni akti koje donosi Skupština objavljuju se u "Službenom listu grada Kraljeva", a po potrebi i u "Službenom glasniku Republike Srbije", ili na drugi odgovarajući način.
Sekretar Skupštine, na osnovu izvornog teksta akta, daje ispravke grešaka u objavljenom tekstu akta.
U Skupštini se obrazuju odborničke grupe.
Odborničku grupu sačinjavaju odbornici koji pripadaju jednoj političkoj stranci ili političkoj organizaciji koja ima najmanje pet odbornika.
Odborničku grupu od najmanje pet članova mogu udruživanjem da obrazuju i odbornici koji pripadaju političkim strankama ili političkim organizacijama koje imaju manje od pet odbornika, kao i odbornici koji ne pripadaju nijednoj političkoj stranci ili organizaciji, odnosno koji su izabrani na predlog grupe građana.
Odbornička grupa se konstituiše tako što se predsedniku Skupštine podnosi spisak članova grupe koji je potpisao svaki član, i na kome se posebno naznačuje šef odborničke grupe, njegov zamenik i naziv odborničke grupe.
Zamenik šefa odborničke grupe zamenjuje šefa odborničke grupe u slučaju odsutnosti.
Odbornik može biti član samo jedne odborničke grupe.
Šef odborničke grupe obaveštava predsednika Skupštine o promeni sastava odborničke grupe, uz pisanu saglasnost odbornika koji menja pripadnost grupi.
Odborničke grupe u Skupštini mogu imati tehničke sekretare.
Tehnički sekretari za potrebe odborničkih grupa obavljaju administrativno-tehničke poslove vezane za pripremu i održavanje sednica Skupštine i radnih tela Skupštine.
Pre zakazivanja sednice Skupštine, predsednik Skupštine obavezno saziva zajednički sastanak sa šefovima odborničkih grupa radi dogovora o predlogu dnevnog reda sednice.
U toku sednice Skupštine, predsednik Skupštine može odrediti kraći prekid sednice i sazvati zajednički sastanak sa šefovima odborničkih grupa radi usaglašavanja stavova po određenim pitanjima, kada je to neophodno za obezbeđivanje normalnog rada i odlučivanja u Skupštini.
O rezultatima usaglašavanja predsednik Skupštine obavezno izveštava odbornike prilikom nastavka sednice Skupštine,
VII PRAVA I DUŽNOSTI ODBORNIKA
Odbornik je dužan da učestvuje u radu Skupštine.
Predsednik Skupštine može da odobri odborniku odsustvo sa sednice, o čemu obaveštava Skupštinu.
Odbornik ima pravo na naknadu troškova nastalih vršenjem odborničke dužnosti u slučajevima i u visini utvrđenoj posebnom odlukom Skupštine grada.
Odlukom iz prethodnog stava mogu se utvrditi i druga primanja za rad odbornika, šefova odborničkih grupa, zamenika šefova odborničkih grupa i članova radnih tela Skupštine, i naknada za rad tehničkih sekretara odborničkih grupa.
Odbornik ima pravo da traži objašnjenja i obaveštenja od predsednika Skupštine, ostalih funkcionera Skupštine, načelnika odeljenja i organa po pitanju koje je na dnevnom redu sednice Skupštine, kao i da postavlja odbornička pitanja na kraju sednice, s tim što je dužan da pitanje dostavi predsedniku Skupštine u pisanom obliku.
Objašnjenja, obaveštenja i odgovori na postavljena odbornička pitanja daju se najkasnije na narednoj sednici Skupštine.
Odborniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran:
1) podnošenjem ostavke;
2) donošenjem odluke o raspuštanju skupštine jedinice lokalne samouprave;
3) ako je pravnosnažnom sudskom odlukom osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci;
4) ako je pravnosnažnom odlukom lišen poslovne sposobnosti;
5) preuzimanjem posla, odnosno funkcije koje su, u skladu sa zakonom, nespojive s funkcijom odbornika;
6) ako mu prestane prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave;
7) gubljenjem državljanstva;
8) ako nastupi smrt odbornika.
Odbornik može podneti ostavku na funkciju odbornika.
Odbornik može podneti ostavku usmeno na sednici Skupštine, a između dve sednice podnosi je u formi overene pisane izjave.
Posle podnošenja usmene ostavke odbornika, Skupština će bez odlaganja, na istoj sednici utvrditi da je odborniku prestao mandat.
O ostavci koju je odbornik podneo između dve sednice, Skupština će odlučiti na prvoj narednoj sednici.
Odbornik može opozvati podnetu ostavku sve dok Skupština ne utvrdi prestanak njegovog mandata.
Ako odborniku prestaje mandat nastupanjem slučaja iz stava 1. ovog člana tač. 2) do 8), Skupština na prvoj narednoj sednici, posle obaveštenja o nastupanju takvog slučaja, utvrđuje da je odborniku prestao mandat.
Kada odborniku prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, mandat novog odbornika utvrđuje se u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima.
Odbornik lično podnosi ostavku, overenu kod organa nadležnog za overu potpisa, predsedniku Skupštine, u roku od tri dana od dana overe.
Predsednik Skupštine je dužan da podnetu ostavku stavi na dnevni red Skupštine na prvoj narednoj sednici, sa predlogom da to bude prva tačka dnevnog reda.
VIII RAD SKUPŠTINE U SLUČAJU VANREDNOG STANJA, NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI ILI RATNOG STANJA
Skupština nastavlja sa radom od proglašenja vanrednog stanja, neposredne ratne opasnosti ili ratnog stanja do dana izbora novog saziva.
Odredbe ovog Poslovnika primenjuju se u radu Skupštine i u slučaju vanrednog stanja, neposredne ratne opasnosti ili ratnog stanja, ukoliko drugim opštim aktima Skupštine nije drugačije određeno.
Sednicu Skupštine, u slučaju vanrednog stanja, neposredne ratne opasnosti ili ratnog stanja, saziva predsednik Skupštine, na način i u rokovima primerenim datim okolnostima u vreme saziva iste.
Kada sednici Skupštine nije u mogućnosti da prisustvuje većina odbornika, sednica se održava sa brojem prisutnih.
Kada se sednica Skupštine grada održava pod okolnostima iz stava 2. ovog člana, predsednik Skupštine dužan je da na prvoj narednoj sednici Skupštine podnese izveštaj o preduzetim aktivnostima, radi njihove verifikacije.
Ukoliko sednica Skupštine, u slučaju vanrednog stanja, neposredne ratne opasnosti ili ratnog stanja ne može da se organizuje, poslove i zadatke iz njene nadležnosti obavlja predsednik Skupštine, s tim što je dužan da na prvoj narednoj sednici Skupštine podnese izveštaj o preduzetim aktivnostima, radi njihove verifikacije.
Odbornici su dužni da u slučaju vanrednog stanja, neposredne ratne opasnosti ili ratnog stanja, izveštavaju sekretara Skupštine, odnosno predsednika Skupštine o svakoj promeni prebivališta ili boravišta.
IX TUMAČENJE I PROMENA POSLOVNIKA
Stručno tumačenje Poslovnika daje sekretar Skupštine, kad se na sednici postavi pitanje pravilne primene njegovih odredbi.
Komisija za Statut i upravu utvrđuje predlog Poslovnika o radu Skupštine grada Kraljevo, odnosno, po ovlašćenju Skupštine, predlog o izmeni i dopuni ovog akta.
Na sve što nije regulisano odredbama ovog Poslovnika primenjuju se važeći propisi i posebne odluke Skupštine.
Stručne i druge poslove za potrebe Skupštine, njenih organa i tela, odbornika i odborničkih grupa i poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije vrši Odeljenje za skupštinske poslove.
Danom stupanja na snagu ovog Poslovnika prestaje da važi Poslovnik o radu Skupštine opštine Kraljevo ("Službeni list opštine Kraljevo", broj 2/05).
Ovaj Poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Kraljeva".