POSLOVNIKREPUBLIČKE IZBORNE KOMISIJE("Sl. glasnik RS", br. 5/2012) |
Ovim poslovnikom uređuju se organizacija, način rada i odlučivanja Republičke izborne komisije (u daljem tekstu: Komisija), kao i druga pitanja od značaja za rad Komisije.
Sedište Komisije je u Beogradu, u zgradi Narodne skupštine, Trg Nikole Pašića 13.
Za svoj rad Komisija koristi i prostorije Narodne skupštine u Ulici kralja Milana 14.
Komisija u svom radu koristi četiri pečata (dva velika i dva mala) i dva štambilja.
Dva pečata su prečnika 32 mm (nulti i pečat sa oznakom I), a dva pečata prečnika 20 mm (nulti i pečat sa oznakom I).
Pečati su okruglog oblika, u sredini pečata je mali grb Republike Srbije. Po spoljnom obodu pečata upisan je tekst: "Republika Srbija". U sledećem unutrašnjem krugu upisan je tekst: "Republička izborna komisija". U dnu pečata upisan je tekst: "Beograd".
Štambilji su pravougaonog oblika i sadrže tekst: u prvom redu: "Republika Srbija", u drugom redu: "Republička izborna komisija", u trećem redu prostor za broj predmeta, u četvrtom redu prostor za datum i čas, a u petom redu: "Beograd".
Tekst pečata i štambilja je ispisan ćiriličkim pismom.
Veliki i mali pečat Komisije (sa oznakom nulti) nalazi se u Odseku pisarnice sa ekspedicijom i arhivom Narodne skupštine, a za njihovo rukovanje i čuvanje zadužen je šef Odseka. Veliki pečat Komisije (sa oznakom I) nalazi se u Odeljenju za pripremu i obradu sednica Narodne skupštine, a za njegovo rukovanje i čuvanje zadužen je administrativni sekretar za poslove pripreme i obrade sednice. Mali pečat (sa oznakom I) nalazi se u Odeljenju za budžetske, finansijsko-računovodstvene i poslove javnih nabavki Narodne skupštine, a za njegovo rukovanje i čuvanje zadužen je načelnik Odeljenja.
U okviru svojih nadležnosti, Komisija ostvaruje saradnju sa domaćim, stranim i međunarodnim organima i organizacijama, u skladu sa zakonom.
Komisija može da organizuje stručna savetovanja i druge oblike stručnog rada o pitanjima iz svoje nadležnosti.
II SASTAV I ORGANIZACIJA KOMISIJE
Komisija radi i odlučuje na sednici u stalnom i proširenom sastavu.
Komisiju u stalnom sastavu čine: predsednik Komisije, 16 članova Komisije i njihovi zamenici.
Član Komisije je i predstavnik Republičkog zavoda za statistiku, koji učestvuje u radu Komisije bez prava odlučivanja.
Komisiju u proširenom sastavu čini stalni sastav Komisije i po jedan predstavnik podnosilaca izbornih lista kandidata za narodne poslanike, odnosno predlagača kandidata za predsednika Republike, koji ima zamenika.
Komisija radi i odlučuje u proširenom sastavu od dana utvrđivanja lica koja postaju članovi Komisije u proširenom sastavu do momenta kada Komisija utvrdi i objavi rezultate izbora.
Zamenici članova Komisije imaju ista prava i obaveze kao i članovi koje zamenjuju.
Sekretar Komisije i zamenik sekretara Komisije
Komisija ima sekretara i zamenika sekretara, koji učestvuju u radu Komisije bez prava odlučivanja.
Radi proučavanja pojedinih pitanja iz svog delokruga, izrade predloga akata, izveštaja i drugih dokumenata, kao i obavljanja pojedinih izbornih radnji, Komisija može da obrazuje radne grupe iz reda svojih članova.
U rad radnih grupa mogu da budu uključeni predstavnici državnih organa i organizacija, radi pružanja stručne pomoći.
Odlukom o obrazovanju radne grupe utvrđuju se njen sastav i zadaci.
Služba Narodne skupštine obezbeđuje i pruža neophodnu stručnu, administrativnu i tehničku pomoć pri obavljanju poslova za potrebe Komisije i njenih radnih grupa, u skladu sa zakonom i odlukom Narodne skupštine o organizaciji i radu te službe.
O obezbeđivanju uslova za rad Komisije stara se sekretar Komisije.
Predsednik Komisije:
- predstavlja Komisiju,
- saziva sednice Komisije i predsedava sednicama,
- potpisuje akte Komisije,
- odobrava službena putovanja u zemlji i inostranstvu,
- stara se o tome da Komisija svoje poslove obavlja u skladu sa propisima i blagovremeno,
- stara se o primeni ovog poslovnika, i
- obavlja druge poslove utvrđene zakonom i ovim poslovnikom.
Predsednik Komisije može da ovlasti sekretara Komisije da potpisuje akte Komisije koja se odnose na pitanja operativnog karaktera.
Zamenik predsednika Komisije obavlja dužnosti predsednika Komisije u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti za obavljanje funkcije, a može da obavlja i poslove za koje ga predsednik Komisije ovlasti.
Članovi Komisije imaju pravo i obavezu:
- da redovno prisustvuju sednicama Komisije,
- da učestvuju u raspravi o pitanjima koja su na dnevnom redu sednice Komisije i glasaju o svakom predlogu o kome se odlučuje na sednici,
- da obavljaju sve dužnosti i zadatke određene od strane Komisije.
Sekretar Komisije:
- priprema sednice Komisije,
- koordinira rad članova i zamenika članova Komisije,
- pomaže predsedniku Komisije u obavljanju poslova iz njegove nadležnosti,
- stara se o pripremi predloga akata koje donosi Komisija i obavlja druge poslove u skladu sa zakonom, ovim poslovnikom i nalozima predsednika Komisije.
Sednice Komisije se održavaju u njenom sedištu.
U slučaju potrebe, sednice Komisije mogu se održavati i u zgradi Narodne skupštine u Ulici kralja Milana 14.
Sednicu Komisije saziva predsednik Komisije.
Predsednik Komisije je dužan da sazove sednicu Komisije u što kraćem roku, kada sazivanje zatraži najmanje trećina članova Komisije.
Sednica Komisije se saziva, po pravilu, pismenim putem, a može i telefonskim putem ili na drugi odgovarajući način, najkasnije dva dana pre dana određenog za održavanje sednice.
U slučaju potrebe, sednice mogu da budu sazvane i u roku kraćem od roka iz stava 3. ovog člana.
Saziv sednice sadrži dan, vreme, mesto održavanja sednice Komisije i predlog dnevnog reda. Uz saziv sednice, članovima i zamenicima članova Komisije, dostavlja se i materijal pripremljen za tačke predloženog dnevnog reda, kao i zapisnik prethodne sednice Komisije, ukoliko je sačinjen.
Dnevni red sednice Komisije predlaže predsednik Komisije, osim u slučaju sazivanja sednice na zahtev najmanje trećine članova Komisije, kada se dnevni red predlaže u zahtevu za sazivanje sednice.
Otvaranje sednice i učešće na sednici
Sednica može da bude održana kada joj prisustvuje većina od ukupnog broja članova, odnosno zamenika članova Komisije u stalnom, odnosno proširenom sastavu.
Sednicom predsedava predsednik Komisije, odnosno u njegovom odsustvu zamenik predsednika Komisije.
U slučaju da predsednik mora da napusti sednicu, predsedavanje preuzima zamenik predsednika, odnosno, u slučaju da je zamenik predsednika odsutan, najstariji prisutni član Komisije. Ukoliko najstariji prisutni član Komisije ne može ili neće da preuzme predsedavanje sednicom, predsedavanje preuzima sledeći najstariji član Komisije.
Otvarajući sednicu, predsedavajući konstatuje broj prisutnih članova Komisije.
U raspravi na sednici mogu da učestvuju predsednik Komisije, članovi Komisije, sekretar Komisije i njihovi zamenici.
Sednici, na poziv predsednika Komisije, mogu da prisustvuju i da učestvuju u raspravi i predstavnici državnih organa i organizacija, ukoliko se na sednici razmatraju pitanja iz njihovog delokruga, o čemu predsedavajući obaveštava članove Komisije na početku sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda, pristupa se usvajanju zapisnika prethodne sednice, ukoliko je sačinjen i blagovremeno dostavljen članovima i zamenicima članova Komisije.
Primedbe na zapisnik može da iznese svaki član Komisije, odnosno zamenik člana.
Ukoliko nema iznetih primedbi na zapisnik, predsedavajući stavlja na glasanje zapisnik u predloženom tekstu.
O iznetim primedbama na zapisnik, Komisija odlučuje redom kojim su iznete u raspravi.
Nakon odlučivanja o primedbama na zapisnik, predsedavajući konstatuje da je zapisnik usvojen u predloženom tekstu, odnosno sa prihvaćenim primedbama. Predsedavajući potpisuje zapisnik.
Dnevni red sednice utvrđuje Komisija.
Pravo da predloži izmenu ili dopunu predloženog dnevnog reda ima svaki član Komisije, odnosno zamenik člana.
O predlozima za izmenu ili dopunu predloženog dnevnog reda odlučuje se bez rasprave, redom kojim su predlozi izneti na sednici.
Nakon izjašnjavanja o predlozima za izmenu, odnosno dopunu predloženog dnevnog reda, Komisija glasa o usvajanju dnevnog reda u celini.
Na predlog predsedavajućeg ili člana Komisije, odnosno zamenika člana, Komisija može da odluči da se vreme za raspravu svakog od učesnika, po određenoj tački dnevnog reda, ograniči na pet minuta.
Na sednici se radi po tačkama utvrđenog dnevnog reda.
Pre otvaranja rasprave po tački dnevnog reda, Komisiju izveštava predsednik Komisije, ili član Komisije kojeg je odredio predsednik Komisije i koji predlaže način daljeg postupanja Komisije (izvestilac).
Ukoliko se na sednici razmatra predlog akta koji donosi Komisija, pre otvaranja rasprave Komisiju sa predlogom akta upoznaje sekretar Komisije.
Predsedavajući se stara o redu na sednici Komisije i daje reč članovima i zamenicima članova Komisije prijavljenim za učešće u raspravi.
Kada proceni da je to neophodno, predsedavajući može da odredi pauzu.
Pošto utvrdi da je rasprava po tački dnevnog reda iscrpljena, predsedavajući zaključuje raspravu o tački dnevnog reda, nakon čega se prelazi na odlučivanje.
Komisija donosi odluke većinom glasova svih članova Komisije u stalnom, odnosno proširenom sastavu.
Pravo glasa imaju samo članovi Komisije, a zamenici članova samo u slučaju odsustva člana kojeg zamenjuju.
Ukoliko je izneto više predloga u okviru jedne tačke dnevnog reda, predsedavajući stavlja na glasanje predloge redom kojim su izneti.
Komisija uvek glasa za usvajanje predloga.
Ukoliko predlog o kojem se glasa ne dobije potrebnu većinu glasova, smatraće se da je predlog odbijen.
Odlučivanje o predlozima akata koje donosi Komisija
Ukoliko su u toku rasprave izneti predlozi za brisanje, odnosno izmene akta, predsedavajući na glasanje prvo stavlja te predloge. U tom slučaju, odlučivanje se obavlja prema redosledu po kom su izneti predlozi za brisanje, odnosno izmenu, pri čemu predsedavajući na glasanje stavlja prvo predlog za brisanje, a potom predlog za izmenu.
Nakon glasanja o svim predlozima, predsedavajući stavlja na glasanje usvajanje predloga akta u celini.
Ukoliko je u toku rasprave iznet predlog za odbacivanje prigovora, predsedavajući stavlja na glasanje prvo taj predlog.
Ukoliko je izneto više predloga za odbacivanje prigovora, o predlozima se glasa redom kojim su izneti u diskusiji. Ako neki predlog bude usvojen, o ostalima se ne glasa.
Ukoliko u toku diskusije ne bude iznet predlog za odbacivanje prigovora, odnosno nijedan od iznetih predloga ne bude usvojen, Komisija se izjašnjava o usvajanju prigovora.
Predsedavajući uvek stavlja na glasanje predlog da se prigovor usvoji.
Ako predlog da se prigovor usvoji ne dobije potrebnu većinu glasova, smatraće se da je prigovor odbijen.
U postupku po prigovorima, o pitanjima koja nisu izričito uređena zakonom, Komisija shodno primenjuje odredbe Zakona o opštem upravnom postupku.
O radu na sednici Komisije sačinjava se zapisnik.
Zapisnik sadrži glavne podatke o radu na sednici, naročito o predlozima o kojima se raspravljalo, sa imenima učesnika u raspravi, o odlukama, zaključcima i drugim aktima koji su na sednici doneti, kao i o rezultatima svih glasanja na sednici.
Na sednici Komisije vode se stenografske beleške, koje čine sastavni deo zapisnika.
Ukoliko ne postoje uslovi za vođenje stenografskih beleški, sačinjava se prepis tonskog snimka sednice Komisije, koji čini sastavni deo zapisnika.
Nakon usvajanja, zapisnik potpisuju predsedavajući i sekretar Komisije.
O sačinjavanju i čuvanju zapisnika stara se sekretar Komisije.
Izvornici i prepisi akata komisije
Izvornikom akta smatra se tekst akta usvojen na sednici Komisije, sačinjen u propisanom obliku, potpisan od predsedavajućeg i overen pečatom Komisije.
O sačinjavanju i čuvanju izvornika stara se sekretar Komisije.
Radi dostavljanja strankama, sačinjava se prepis izvornika koji u svemu mora da bude istovetan izvorniku i koji potpisuje sekretar Komisije i overava se pečatom Komisije.
Rad Komisije je javan.
Komisija obezbeđuje javnost rada:
- omogućavanjem akreditovanim predstavnicima sredstava javnog informisanja da prisustvuju sednicama Komisije,
- omogućavanjem zainteresovanim domaćim, stranim i međunarodnim organizacijama i udruženjima (posmatrači) da prate rad Komisije tokom izbornog postupka,
- objavljivanjem akata Komisije u "Službenom glasniku Republike Srbije", u skladu sa ovim poslovnikom,
- objavljivanjem Informatora o radu Komisije i omogućavanjem pristupa informacijama od javnog značaja kojima raspolaže Komisija, u skladu sa zakonom,
- objavljivanjem akata i informacija o radu Komisije na internet stranici Komisije,
- izdavanjem saopštenja za javnost, i
- održavanjem konferencija za medije i davanjem izjava za medije, u skladu sa ovim poslovnikom.
Predstavnici sredstava javnog informisanja
Predstavnicima sredstava javnog informisanja se prisustvovanje sednicama Komisije omogućuje u skladu sa aktima Narodne skupštine kojima se uređuje unutrašnji red u Narodnoj skupštini i akreditacija predstavnika sredstava javnog informisanja.
O danu, vremenu i mestu održavanja sednica Komisije, sredstva javnog informisanja se obaveštavaju preko Službe Narodne Skupštine.
Predstavnicima sredstava javnog informisanja koji prisustvuju sednici Komisije stavljaju se na raspolaganje materijali pripremljeni za rad na sednici Komisije.
Zainteresovanim domaćim, međunarodnim i stranim organizacijama i udruženjima (posmatrači) Komisija odobrava praćenje rada Komisije tokom izbornog postupka, u skladu sa pravilima koje propisuje Komisije.
Ispunjenost uslova za praćenje rada Komisije konstatuje predsedavajući na sednici Komisije.
Objavljivanje akata u "Službenom glasniku Republike Srbije"
Opšti akti Komisije objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Komisija može da odluči da se pojedinačni akt objavi u "Službenom glasniku Republike Srbije".
O objavljivanju akata stara se sekretar Komisije.
Ukoliko tekst akta objavljenog u "Službenom glasniku Republike Srbije" nije saglasan izvorniku akta, ispravku daje sekretar Komisije.
Ispravka iz stava 1. ovog člana objavljuje se na isti način kao i akt koji se ispravlja.
Komisija može da ovlasti sekretara Komisije da utvrdi prečišćen tekst opšteg akta Komisije.
Ovlašćenje za utvrđivanje prečišćenog teksta opšteg akta može da bude sadržano u aktu kojim se menja opšti akt, ili u posebnom zaključku koji donosi Komisija.
Prečišćen tekst opšteg akta objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Objavljivanje Informatora o radu Komisije i pristup informacijama od javnog značaja
Komisija objavljuje Informator o svom radu.
Lice ovlašćeno za postupanje po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja je sekretar Komisije.
O zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja koji se odnose na izborni materijal odlučuje Komisija.
Komisija ima svoju internet stranicu na kojoj se objavljuju opšti akti Komisije, izveštaji o rezultatima izbora, informacije o održanim sednicama Komisije i saopštenja za javnost, kao i druge informacije i dokumenta koji nastaju u radu ili u vezi sa radom Komisije, a od značaja su za informisanje javnosti.
O ažuriranju internet stranice Komisije stara se sekretar Komisije.
Saopštenje za javnost, čiji tekst utvrđuje Komisija, izdaje se preko Službe Narodne skupštine.
Konferencija za medije i izjave za medije
O radu Komisije javnost obaveštava predsednik Komisije ili član kojeg Komisija za to ovlasti, putem konferencija za medije i izjava za medije.
O danu, vremenu i mestu održavanja konferencije za medije iz stava 1. ovog člana, sredstva javnog informisanja se obaveštavaju preko Službe Narodne skupštine.
Sekretar Komisije je ovlašćen da daje izjave o tehničkim aspektima rada Komisije i sprovođenja izbora.
VI ZAŠTITA PODATAKA O LIČNOSTI
Članovi i zamenici članova Komisije i zaposleni u Službi Narodne skupštine angažovani na obavljanju poslova za potrebe Komisije dužni su da u svom radu postupaju u skladu sa propisima kojima je uređena zaštita podataka o ličnosti.
Komisija donosi akt kojim propisuje organizacione i tehničke mere za zaštitu podataka o ličnosti, u skladu sa zakonom.
Sredstva za rad organa za sprovođenje izbora, izborni materijal i druge troškove sprovođenja izbora obezbeđuju se u budžetu Republike.
Komisija podnosi Narodnoj skupštini finansijski plan potrebnih sredstava za redovan rad i troškove sprovođenje izbora i izveštaj o utrošenim sredstvima za redovan rad i sprovođenje izbora.
O pripremi predloga finansijskog plana i izveštaja iz stava 2. ovog člana stara se sekretar Komisije.
Nalogodavci za isplatu sredstava iz stava 1. ovog člana su predsednik i sekretar Komisije.
VIII KANCELARIJSKO I ARHIVSKO POSLOVANJE
Na kancelarijsko i arhivsko poslovanje Komisije primenjuju se propisi kojima se uređuju kancelarijsko poslovanje i arhivsko poslovanje.
Komisija propisuje način čuvanja, rukovanja i korišćenja izbornog materijala.
Komisija utvrđuje listu kategorija registraturskog materijala s rokovima čuvanja, u skladu sa zakonom.
Pravo predlaganja izmena i dopuna Poslovnika ima svaki član i zamenik člana Komisije.
Predlog za izmenu i dopunu Poslovnika podnosi se u pismenom obliku.
Predlog iz stava 2. ovog člana predsednik Komisije stavlja na dnevni red sednice Komisije u što kraćem roku.
Pitanja od značaja za rad Komisije koja nisu uređena ovim poslovnikom, mogu da budu uređena posebnom odlukom ili zaključkom Komisije, u skladu sa zakonom i ovim poslovnikom.
Akte predviđene ovim poslovnikom Komisija će doneti u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog poslovnika.
Stupanjem na snagu ovog poslovnika prestaje da važi Poslovnik Republičke izborne komisije ("Službeni glasnik RS", broj 28/08 - prečišćen tekst).
Ovaj poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".