PRAVILNIKO VREDNOVANJU KVALITETA RADA USTANOVA("Sl. glasnik RS", br. 9/2012) |
Ovim pravilnikom uređuju se organi i tela ustanove, postupci praćenja ostvarivanja programa obrazovanja i vaspitanja, drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada, osnovi i merila za samovrednovanje i vrednovanje, sadržina i način objavljivanja rezultata samovrednovanja i vrednovanja kvaliteta rada ustanove, radi osiguranja svih oblika obrazovno-vaspitnog rada i uslova u kojima se on ostvaruje.
Pojam vrednovanja kvaliteta rada ustanove
Vrednovanje kvaliteta rada ustanove predstavlja procenu kvaliteta rada ustanove.
Osnovi za vrednovanja kvaliteta rada ustanove
Vrednovanje kvaliteta rada ustanova vrši se na osnovu standarda kvaliteta rada ustanove.
Oblici vrednovanja kvaliteta rada ustanove
Vrednovanje kvaliteta rada ustanova vrši se kroz samovrednovanje i spoljašnje vrednovanje kvaliteta rada ustanove.
Pojam samovrednovanja kvaliteta rada ustanove
Samovrednovanje kvaliteta rada ustanove (u daljem tekstu: samovrednovanje) je procena kvaliteta rada koju sprovodi ustanova na osnovu standarda kvaliteta rada ustanove.
Ustanova je dužna da, u roku ne dužem od pet godina, izvrši samovrednovanje svih oblasti vrednovanja koje su definisane standardima kvaliteta rada ustanove.
U samovrednovanju učestvuju i sprovode ga stručni organi, savet roditelja, učenički parlament, direktor i organ upravljanja ustanove.
Samovrednovanje organizuje i koordinira Tim za samovrednovanje, čije članove imenuje direktor ustanove na period od godinu dana.
Tim za samovrednovanje ima najmanje pet članova, i to: predstavnika stručnih organa, saveta roditelja, učeničkog parlamenta i organa upravljanja ustanove. Rukovodioca Tima za samovrednovanje biraju članovi Tima iz svojih redova. U radu Tima za samovrednovanje učestvuje i direktor ustanove.
Tim za samovrednovanje obezbeđuje uslove za sprovođenje samovrednovanja.
Godišnji plan samovrednovanja priprema Tim za samovrednovanje.
Godišnji plan samovrednovanja donosi se na osnovu procene stanja u ustanovi i sastavni je deo godišnjeg plana rada ustanove. U godišnjem planu samovrednovanja definisan je predmet samovrednovanja koji predstavlja jednu ili više oblasti vrednovanja definisanih standardima kvaliteta rada ustanova (u daljem tekstu: predmet samovrednovanja), predviđene aktivnosti, vremensku dinamiku, nosioce i ishode aktivnosti, instrumente i tehnike samovrednovanja.
Samovrednovanje se vrši na osnovu analize:
1) evidencije i pedagoške dokumentacije ustanove, programa obrazovanja i vaspitanja, godišnjeg plana rada i razvojnog plana rada ustanove;
2) baze podataka u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete i drugih izvora;
3) praćenja različitih aktivnosti;
4) prikupljenih podataka iz sprovedenih istraživanja u ustanovi;
5) efekata realizovanih aktivnosti u projektima;
6) razgovora, stručnih diskusija, sastanaka, rezultata sprovedenih anketa i drugih načina prikupljanja podataka.
Tim za samovrednovanje prikuplja i obrađuje podatke vezane za predmet samovrednovanja i vrši analizu kvaliteta predmeta samovrednovanja na osnovu obrađenih podataka.
Nakon izvršenog samovrednovanja, Tim za samovrednovanje sačinjava izveštaj o samovrednovanju.
Izveštaj o samovrednovanju direktor podnosi vaspitno-obrazovnom, nastavničkom, pedagoškom veću, savetu roditelja i organu upravljanja ustanove.
Sadržaj i objavljivanje izveštaja o samovrednovanju
Izveštaj o samovrednovanju sadrži opis i procenu ostvarenosti standarda kvaliteta rada ustanove, predlog mera za unapređivanja kvaliteta rada ustanove i način praćenja ostvarivanja predloženih mera.
Direktor obezbeđuje najbolji način da izveštaj o samovrednovanju bude dostupan svim zainteresovanim korisnicima.
Samovrednovanje i razvojno planiranje
Na osnovu izveštaja o samovrednovanju u celini, izveštaja o ostvarenosti standarda postignuća i drugih indikatora kvaliteta rada, ustanova donosi razvojni plan.
Pojam spoljašnjeg vrednovanja kvaliteta rada ustanove
Spoljašnjim vrednovanjem kvaliteta rada ustanove (u daljem tekstu: spoljašnje vrednovanje) ocenjuje se kvalitet svih oblasti definisanih standardima kvaliteta rada ustanova, najmanje jednom u pet godina.
Spoljašnje vrednovanje obavlja se stručno-pedagoškim nadzorom ministarstva za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: Ministarstvo) i od strane Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: Zavod).
Zavod učestvuje u spoljašnjem vrednovanju putem vrednovanja postignuća učenika na završnim i maturskim ispitima ili po ukazanoj potrebi.
Nosioci spoljašnjeg vrednovanja
Spoljašnje vrednovanje vrši Ministarstvo preko prosvetnih savetnika i Zavod preko zaposlenih koji su savladali program obuke za spoljašnje vrednovanje (u daljem tekstu: spoljašnji evaluator).
Spoljašnje vrednovanje vrši se timski.
Ministarstvo imenuje Tim za spoljašnje vrednovanje i određuje rukovodioca Tima.
Godišnji plan spoljašnjeg vrednovanja
Ministarstvo u okviru školskih uprava, do kraja januara tekuće godine, sačinjava godišnji plan spoljašnjeg vrednovanja (u daljem tekstu: godišnji plan).
Godišnjim planom predviđa se broj ustanova u kojima se vrši spoljašnje vrednovanje na nivou školske uprave, vreme trajanja spoljašnjeg vrednovanja i broj članova Tima za spoljašnje vrednovanje.
Način vršenja spoljašnjeg vrednovanja škole
Spoljašnje vrednovanje škole vrši se na osnovu:
1) analize evidencije i pedagoške dokumentacije škole, izveštaja o samovrednovanju škole, školskog programa, godišnjeg plana rada, razvojnog plana rada škole i izveštaja prosvetnog savetnika;
2) neposrednog praćenja nastave i drugih oblika obrazovno-vaspitnog i vaspitnog rada;
3) razgovora sa direktorom, stručnim saradnikom, nastavnicima, vaspitačima, učenicima, roditeljima i drugim osobama od značaja za život i rad škole ili na drugi način;
4) drugih radnji za koje se proceni da su neophodne.
Neposredno praćenje nastave obuhvata realizaciju časova najmanje 40% nastavnika. Prisustvo spoljašnjih evaluatoara na času traje najmanje 20 minuta.
Način vršenja spoljašnjeg vrednovanja predškolske ustanove
Spoljašnje vrednovanje predškolske ustanove vrši se na osnovu:
1) analize evidencije i pedagoške dokumentacije predškolske ustanove, izveštaja o samovrednovanju predškolske ustanove, predškolskog programa, godišnjeg plana rada, razvojnog plana rada predškolske ustanove i izveštaja prosvetnog savetnika;
2) neposrednog praćenja vaspitno-obrazovnog rada i drugih aktivnosti sa decom i roditeljima;
3) razgovora sa direktorom, stručnim saradnicima, vaspitačima, roditeljima i drugim osobama od značaja za život i rad predškolske ustanove ili na drugi način;
4) drugih radnji za koje se proceni da su neophodne.
Neposredno praćenje vaspitno-obrazovnog rada obuhvata realizaciju aktivnosti najmanje 40% vaspitnih grupa u najmanje 40% objekata predškolske ustanove. Prisustvo spoljašnjih evaluatoara na aktivnostima traje najmanje 15 minuta.
Priprema Tima za spoljašnje vrednovanje
U cilju pripreme za spoljašnje vrednovanje, ustanova dostavlja Timu za spoljašnje vrednovanje, u elektronskoj ili pisanoj formi:
1) program obrazovanja i vaspitanja ustanove;
2) godišnji plan rada ustanove;
3) razvojni plan ustanove;
4) izveštaje o radu ustanove;
5) izveštaj o samovrednovanju;
6) izveštaj o postignućima na završnom ispitu;
7) izveštaje prosvetnih savetnika;
8) druga dokumenta sa podacima potrebnim za pripremu vrednovanja kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada u ustanovi.
Priprema ustanove za spoljašnje vrednovanje
Direktor ustanove je dužan da u roku od pet radnih dana od dana podnošenja pismenog zahteva, Timu za spoljašnje vrednovanje dostavi dokumentaciju iz člana 18. ovog pravilnika i obezbedi unutrašnju organizaciju sprovođenja spoljašnjeg vrednovanja.
Direktor ustanove informiše zaposlene u ustanovi, savet roditelja, učenički parlament i organ upravljanja o sprovođenju spoljašnjeg vrednovanja.
Izveštaj o spoljašnjem vrednovanju
Izveštaj o spoljašnjem vrednovanju sadrži opis utvrđenog činjeničnog stanja po oblastima definisanim standardima kvaliteta rada ustanova i ocenu opšteg kvaliteta rada ustanove.
Opšti kvalitet obrazovne ustanove ocenjuje se ocenama: 1, 2, 3 i 4, s tim da je ocena 4 najviša ocena.
Ocenom 4 ocenjuje se ustanova koja ostvaruje više od 75% svih standarda uključujući 100% standarda koji su ključni za vrednovanje.
Ocenom 3 ocenjuje se ustanova koja ostvaruje više od 50% svih standarda uključujući 75% standarda koji su ključni za vrednovanje.
Ocenom 2 ocenjuje se ustanova koja ostvaruje više od 30% svih standarda uključujući 50% standarda koji su ključni za vrednovanje.
Ocenom 1 ocenjuje se ustanova koja ne ostvaruje minimum od 30% svih standarda uključujući 50% standarda koji su ključni za vrednovanje.
Standardi koji su ključni za vrednovanje definisani su Pravilnikom o standardima kvaliteta rada ustanove ("Službeni glasnik RS", br. 7/11 i 52/11) u delu Standardi kvaliteta rada ustanova, tač. 1.4, 2.3, 2.4, 2.6, 3.2, 4.1, 5.3, 5.5, 6.4. i 7.2. i pet izabranih standarda.
Izabrani standardi su standardi koje je Tim za spoljašnje vrednovanje, na osnovu pregleda dokumentacije ili prethodnih pregleda ustanove, odredio kao posebno važne, jer odražavaju specifičnost ustanove.
Izrada i dostavljanje izveštaja o spoljašnjem vrednovanju
Nakon izvršenog spoljašnjeg vrednovanja, Tim za spoljašnje vrednovanje sačinjava nacrt izveštaja svih članova Tima i usmeno upoznaje direktora ustanove o oblastima kvaliteta rada ustanove čiji je nivo ostvarenosti visok, kao i oblastima čiji je nivo ostvarenosti nizak i koje zahtevaju aktivnosti na unapređivanju.
Nakon izvršenog pregleda, a u skladu sa analizom dokaza i povratnom informacijom datom direktoru ustanove, Tim za spoljašnje vrednovanje priprema pisani izveštaj i dostavlja ga ustanovi, najkasnije u roku od osam nedelja od izvršenog pregleda.
Objavljivanje izveštaja o spoljašnjem vrednovanju
Direktor ustanove je dužan da sa izveštajem o spoljašnjem vrednovanju upozna sve organe ustanove, zaposlene u ustanovi, učenike i roditelje, kao i organ lokalne samouprave nadležan za poslove obrazovanja i vaspitanja u roku od 15 radnih dana od dana prijema izveštaja o spoljašnjem vrednovanju.
Direktor obezbeđuje najbolji način da izveštaj o spoljašnjem vrednovanju bude dostupan svim zainteresovanim korisnicima.
Podaci iz izveštaja o spoljašnjem vrednovanju unose se u bazu podataka ustanove u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete.
Ustanova može podneti prigovor ministru na izveštaj o spoljašnjem vrednovanju u roku od 15 dana od dana prijema izveštaja o spoljašnjem vrednovanju.
Prigovor se može uložiti samo na način sprovođenja spoljašnjeg vrednovanja, a ne i na samu ocenu.
Ministar po prijemu prigovora imenuje komisiju od tri člana koja proverava navode iz prigovora i koja sačinjava izveštaj o postupanju po prigovoru.
Ako se utvrdi da je napravljena greška u proceduri koja je bitno uticala na ocenu, ministar može naložiti ponovno sprovođenje spoljašnjeg vrednovanja ustanove.
Prigovor na izveštaj o spoljašnjem vrednovanju i izveštaj o postupanju po prigovoru sastavni su deo izveštaja o spoljašnjem vrednovanju.
Plan unapređivanja kvaliteta rada ustanove
Na osnovu izveštaja o spoljašnjem vrednovanju, ustanova sačinjava Plan za unapređivanje kvaliteta rada ustanove u oblastima definisanim standardima kvaliteta rada ustanova, na osnovu koga se mogu promeniti razvojni ciljevi definisani razvojnim planom ustanove, i dostavlja ga školskoj upravi.
Ponovno spoljašnje vrednovanje ustanove
Ako ustanova ostvaruje slabe rezultate u funkcionisanju i ima slaba postignuća učenika u tri godine za redom, Ministarstvo i Zavod mogu da sprovedu ponovno spoljašnje vrednovanje rada u toj ustanovi.
Godišnji izveštaj o spoljašnjem vrednovanju kvaliteta rada ustanova
Zavod sačinjava godišnji izveštaj o spoljašnjem vrednovanju kvaliteta rada ustanova na osnovu svih izvršenih spoljašnjih vrednovanja ustanova u Republici Srbiji, i dostavlja ga Ministarstvu radi objavljivanja na svojoj internet stranici.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".