FINANSIJSKI PLAN

AGENCIJE ZA ENERGETIKU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2012. GODINU

("Sl. glasnik RS", br. 10/2012)

Finansijskim planom Agencije za energetiku Republike Srbije za 2012. godinu utvrđeni su ukupni prihodi i rashodi sredstava planiranih za rad Agencije, sa specifikacijama po vrstama prihoda i rashoda.

POLAZNI ELEMENTI ZA IZRADU FINANSIJSKOG PLANA ZA 2012. GODINU

Osnovi planiranja prihoda i rashoda

Planiranje prihoda i rashoda Agencije za 2012. godinu, iskazano u Finansijskom planu, izvršeno je na osnovu:

- sagledavanja obima i vrste poslova koje Agencija mora da izvrši u 2012. godini, u skladu sa proširenim ovlašćenjima utvrđenim novim Zakonom o energetici ("Službeni glasnik RS", broj 57/11), kao i u procesu pristupanja Evropskoj uniji i radi realizacije obaveza po ugovorima i sporazumima koje je već zaključila Republika Srbija i

- procene resursa koji se moraju obezbediti da bi Agencija mogla efikasno, kvalitetno i u zadatim rokovima da izvršava ove obaveze.

Osnovni podaci o statusu, nadležnostima Agencije i izvorima finansiranja

Agencija za energetiku Republike Srbije osnovana Zakonom o energetici ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 84/04), nastavila je sa radom, u skladu sa odredbama Zakona o energetici ("Službeni glasnik RS", broj 57/11) - u daljem tekstu: Zakon, kojim je izvršeno dodatno usklađivanje domaćeg zakonodavstva u oblasti energetike sa potrebama energetskog sektora i propisima Evropske unije. Agencija je regulatorno telo osnovano u cilju unapređivanja i usmeravanja razvoja tržišta električne energije i prirodnog gasa na principima nediskriminacije i efikasne konkurencije, kroz stvaranje stabilnog regulatornog okvira, kao i obavljanje drugih poslova utvrđenih ovim zakonom. Agencija ima nadležnosti u sektorima elektroenergetike, prirodnog gasa i delom u sektorima nafte i derivata nafte i toplotne energije.

Agencija je registrovana u Trgovinskom sudu u Beogradu 16. juna 2005. godine, a otpočela je sa radom avgusta iste godine, kada su se stekli uslovi za njeno finansiranje.

Saglasno odredbama čl. 37. i 48. Zakona, Agencija je dužna da Narodnoj skupštini Republike Srbije najmanje jednom godišnje podnosi izveštaj o radu Agencije, sa podacima o njenom finansijskom poslovanju, verifikovanim od strane nezavisnog revizora, kao i finansijski plan za narednu godinu, što je i do sada redovno izvršavano.

Saglasno Zakonu, Agencija obavlja poslove koji se odnose na:

1. Regulaciju cena: donošenje metodologija za određivanje cene električne energije i prirodnog gasa za javno snabdevanje i pristupa sistemima za prenos, transport, odnosno distribuciju električne energije, prirodnog gasa i nafte i derivata nafte i pristupa skladištu prirodnog gasa, zatim donošenje metodologija za određivanje troškova priključenja na sisteme (prenos, transport, distribucija), kao i utvrđivanje cena sistemskih usluga, rezerve koju su obavezni da pruže proizvođači električne energije, a od 1. oktobra 2012. godine i odobravanje svih regulisanih cena u sektorima elektroenergetike, prirodnog gasa, nafte i derivata nafte;

2. Licenciranje energetskih subjekata za obavljanje energetskih delatnosti: odlučivanje u prvom stepenu po zahtevima za izdavanje licenci i donošenje odluke o oduzimanju i izmeni licenci, vođenje registra izdatih i oduzetih licenci, donošenje akta kojim se utvrđuju kriterijumi i merila za određivanje visine naknade za licence i utvrđivanje visine naknade za licence;

3. Odlučivanje po žalbama na akt operatora sistema o odbijanju odnosno nedonošenju odluke po zahtevu za priključenje na sistem, odnosno o odbijanju pristupa sistemu;

4. Nadzor nad tržištem energije i obavljanjem energetskih delatnosti (donošenje pravila o promeni snabdevača i pravila o praćenju tehničkih i komercijalnih pokazatelja i regulisanju kvaliteta isporuke električne energije i prirodnog gasa, davanje saglasnosti na pravila o raspodeli prekograničnih prenosnih kapaciteta električne energije, pravila rada tržišta električne energije i pravila o radu organizovanog tržišta električne energije, na pravila o radu sistema za prenos, transport i distribuciju električne energije, prirodnog gasa i nafte i derivata nafte, kao i na pravila rada sistema za skladištenje prirodnog gasa, na planove razvoja prenosnog i distributivnih sistema električne energije odnosno sistema za transport prirodnog gasa, kao i programe operatora sistema za obezbeđivanje nediskriminatornog ponašanja, davanje mišljenja po zahtevu za izuzeće od primene prava na regulisani pristup sistemu u oblasti električne energije i prirodnog gasa, obezbeđivanje nediskriminatornog pristupa sistemima, efektivne konkurencije i funkcionisanja tržišta kroz praćenje načina postupanja energetskih subjekata u pogledu razdvajanja računa, izvršavanje obaveza energetskih subjekata propisanih Zakonom, primenu pravila koje donosi ili na koje daje saglasnost, praćenje nivoa transparentnosti i konkurencije u saradnji sa organima za poslove konkurencije, praćenje ispunjenosti uslova energetskih subjekata kojima je izdata licenca i dr.);

5. Sprovođenje međunarodnih sporazuma. Važan deo aktivnosti Agencije odnosi se na sprovođenje međunarodnih sporazuma koje je naša zemlja potpisala. Ovo se pre svega odnosi na učešće u radu institucija Energetske zajednice. Potpisivanjem međunarodnog pravno obavezujućeg "Ugovora o osnivanju Energetske zajednice" 25. oktobra 2005. godine u Atini, zemlje jugoistočne Evrope i Evropske zajednice su započele proces stvaranja Energetske zajednice sa ciljem proširenja unutrašnjeg tržišta energije Evropske unije (EU) na region jugoistočne Evrope. Osnovni zadaci Energetske zajednice su:

- uspostavljanje stabilnog regulatornog i tržišnog okvira u jugoistočnoj Evropi i EU u cilju privlačenja investicija u sektore električne energije i prirodnog gasa, kako bi se omogućilo stabilno snabdevanje energijom, neophodno za ekonomski razvoj i socijalnu stabilnost;

- stvaranje jedinstvenog pravnog okvira za trgovinu električnom energijom i gasom u jugoistočnoj Evropi i EU;

- unapređenje sigurnosti snabdevanja obezbeđenjem stabilne investicione klime i jačanjem veza sa drugim regionima Evrope, Afrike i Azije;

- poboljšanje stanja životne sredine, povećanje energetske efikasnosti i upotrebe obnovljivih izvora energije u regionu;

- razvoj konkurencije na tržištu energije i korišćenje prednosti ekonomije obima.

U skladu sa obavezama koje proističu iz Ugovora o osnivanju Energetske zajednice, Agencija aktivno učestvuje u radu institucija Energetske zajednice (Regulatorni odbor Energetske zajednice, Atinski forum, Gasni forum, Socijalni forum), vodeći pri tome računa o zaštiti interesa potrošača, elektroprivrede i gasne privrede Republike Srbije.

Agencija doprinosi i izvršavanju obaveza koje je naša zemlja preuzela u okviru procesa Stabilizacije i pridruživanja i Evropskog partnerstva (poglavlja koja se odnose na energetiku i regionalne integracije).

Agencija je punopravni član Regionalne asocijacije regulatora u energetici (ERRA - Energy Regulators Regional Association), strukovnog udruženja regulatora čiji je cilj unapređivanje saradnje, razmena iskustava i izgradnja kapaciteta članica.

Finansiranje Agencije. Prema članu 49. Zakona o energetici, Agencija se finansira iz naknada za licence, dela cene za pristup sistemu, utvrđene metodologijama kojima se određuju cene za pristup i korišćenje sistema (u daljem tekstu: regulatorna naknada), kao i drugih prihoda koje ostvari u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti u skladu sa zakonom.

Osnivanje i rad Agencije u prve dve godine su finansirani iz donacije Evropske unije. Ovo finansiranje je realizovano kroz ugovor o donaciji (Grant Agreement - Establishment and Operation of the Energy Regulatory Agency) zaključen 29. jula 2005. godine između Agencije i Evropske agencije za rekonstrukciju. Ova donacija istekla je oktobra 2007. godine, što znači da se od 2008. godine, rad i aktivnosti Agencije finansiraju iz prihoda od licenci kao i iz dela tarife za pristup i korišćenje sistema. Pomenutim Ugovorom o donaciji, čiji su elementi prethodno usaglašeni sa Ministarstvom rudarstva i energetike, utvrđeni su i nivoi svih rashoda Agencije u dvogodišnjem periodu (zakupa poslovnog prostora, troškova zaposlenih i drugih troškova). Nakon isteka ugovora ovi troškovi su imali znatno niži godišnji rast od rasta odgovarajućih troškova u privredi i energetskom sektoru Srbije u istom periodu.

Odredbom člana 48. navedenog Zakona je propisano da ako se godišnjim obračunom prihoda i rashoda Agencije utvrdi da su ukupno ostvareni prihodi Agencije veći od ukupno ostvarenih rashoda, razlika sredstava se prenosi u finansijski plan kao prihod za narednu godinu. U skladu sa tim izvori i visina prihoda za narednu godinu usklađuju se sa realnim troškovima Agencije za tu godinu.

Najvažniji poslovi Agencije u 2012. godini

Najvažniji poslovi Agencije u 2012. godini će biti:

- nastavak primene postojećih metodologija regulacije cena u svim regulisanim energetskim delatnostima do stupanja na snagu novih metodologija koje će Agencija doneti u rokovima propisanim novim Zakonom. Agencija će posebnu pažnju posvetiti otklanjanju uočenih nepravilnosti u načinu implementacije računovodstvenog razdvajanja energetskih subjekata (celovitije razdvajanje monopolskih od tržišnih delatnosti u integrisanim preduzećima) i uspostavljanju detaljnijeg nadzora nad primenom regulacije cena. Agencija će doneti i računovodstvene smernice kojima će se precizno utvrditi način, postupak i rokovi za vođenje knjigovodstvenih evidencija za potrebe regulacije energetskih delatnosti, a u cilju obezbeđenja transparentnijeg poslovanja energetskih subjekata i jasnog razgraničenja troškova koji su u funkciji obavljanja energetske delatnosti (opravdani troškovi) od ostalih troškova koji ne smeju biti uzeti u obzir prilikom obračuna regulisanih cena energije i usluga;

- donošenje novih metodologija za određivanje cena energije (i energenata) i usluga za sve regulisane energetske delatnosti u skladu sa odredbama novog Zakona do 1. avgusta 2012. godine. Izrada novih obrazaca za dostavljanje podataka za potrebe odobravanja cena za sve regulisane delatnosti;

- analiza predloga i davanje saglasnosti na pravila o radu energetskih sistema, pravila o radu tržišta električne energije, planove razvoja mreža i programa za obezbeđivanje nediskriminatornog ponašanja operatora sistema u skladu sa odredbama novog Zakona;

- donošenje pravila o promeni snabdevača u skladu sa odredbama novog Zakona, što je jedan od preduslova za razvoj konkurencije na tržištu električne energije i prirodnog gasa;

- nastavak praćenja kvaliteta isporuke električne energije kupcima radi pripreme podloga za odluku o uključivanju kvaliteta isporuke u regulaciju cena korišćenja mreža. Donošenje pravila o praćenju kvaliteta isporuke električne energije i prirodnog gasa u skladu sa odredbama novog Zakona;

- odlučivanje po žalbama na postupanje energetskih subjekata;

- nastavak procesa licenciranja uz neophodno operativno usklađivanje sa pravilnikom o izdavanju, izmeni i oduzimanju licenci za obavljanje energetskih delatnosti koje će doneti ministarstvo nadležno za poslove energetike u skladu sa odredbama novog Zakona;

- unapređenje funkcije nadzora nad svim elementima tržišta električne energije i prirodnog gasa; operativno uspostavljanje mehanizama nadzora raspodele prekograničnih prenosnih kapaciteta i otklanjanja zagušenja u prenosnom i transportnom sistemu, vremena potrebnog operatorima za priključenje na sistem, transparentnosti operatora sistema, načina korišćenja rezervi u sistemu, uslova i troškova priključenja objekata za proizvodnju električne energije na mreže i drugih obaveza energetskih subjekata u skladu sa odredbama novog Zakona;

- ispunjavanje obaveza definisanih Nacionalnim planom integracije u Evropsku uniju i Ugovorom o stabilizaciji i pridruživanju (poglavlja koja se odnose na energetiku i regionalne integracije);

- obuka zaposlenih za izvršavanje novih zadataka u skladu sa odredbama novog Zakona i očekivanim daljim proširenjem nadležnosti Agencije na osnovu obaveze implementacije Trećeg paketa propisa EU o unutrašnjem tržištu energije u Republici Srbiji;

- sprovođenje Ugovora o Energetskoj zajednici u okviru nadležnosti Agencije, kao i regionalnog Regulatornog odbora (intenziviraju se aktivnosti u cilju uspostavljanja regionalnog i panevropskog tržišta električne energije i prirodnog gasa);

- unapređenje informacione infrastrukture Agencije.

U toku 2012. godine započeće implementacija projekta tehničke pomoći Agenciji (Tvining projekat sa energetskim regulatornim telom Slovačke "Izgradnja kapaciteta Agencije za energetiku") finansiranog od strane EU (program IPA 2011), sa ciljem unapređenja regulatornih mehanizama Agencije koji se odnose na regulaciju cena, nadzor tržišta, kvalitet snabdevanja, inteligentna merenja i obnovljive izvore energije u skladu sa evropskim standardima i najboljom regulatornom praksom, a vodeći računa o specifičnostima i ekonomskim interesima Republike Srbije.

PLAN PRIHODA I RASHODA AGENCIJE ZA 2012. GODINU

u dinarima

		Procena 2011.	Plan 2012.	Indeks 4:3
1	2	3	4	5
I	UKUPNI PRIHODI	167.630.470	192.648.852	114,9
	Prihodi od licenci	55.841.700	39.118.674	70,1
	Prihodi od regulatorne naknade	83.293.581	128.116.890	153,8
	Preneti višak prihoda iz prethodne godine	25.353.667	23.055.251	90,9
	Prihodi od donacija i refundacija	1.050.582	1.092.606	104,0
	Finansijski i ostali prihodi	2.090.939	1.265.432	60,5
II	UKUPNI RASHODI	167.630.470	192.648.853	114,9
51	Troškovi materijala	2.638.884	3.274.676	124,1
512	Troškovi materijala (režij. kancelar. raznog)	1.498.028	1.565.970	104,5
513	Troškovi goriva i energije	1.140.856	1.708.706	149,8
52	Troškovi zarada i naknada zarada	100.806.378	130.537.331	129,5
520	Troškovi zarada i naknada zarada (bruto)	79.644.042	104.790.071	131,6
521	Doprinosi na teret poslodavca	13.518.792	17.713.237	131,0
525	Naknade po ostalim ugovorima	1.109.287	500.000	45,1
529	Ostali lični rashodi i naknade	6.534.256	7.534.023	115,3
53	Troškovi proizvodnih usluga	24.219.733	26.252.109	108,4
531	Troškovi transportnih usluga	1.758.489	1.881.395	107,0
532	Usluge održavanja	1.371.335	1.515.947	110,5
533	Zakupnine	19.120.029	20.531.879	107,4
535	Reklama i propaganda	347.353	212.984	61,3
539	Ostale usluge	1.622.526	2.109.904	130,0
54	Amortizacija i rezervisanje	3.013.450	4.428.155	146,9
55	Nematerijalni troškovi	3.118.227	6.276.603	201,3
550	Neproizvodne usluge	1.637.579	4.705.769	287,4
551	Reprezentacija	279.202	291.766	104,5
552	Premije osiguranja	204.066	213.249	104,5
553	Platni promet	205.428	214.672	104,5
554	Članarine	350.000	381.262	108,9
555	Troškovi poreza i naknada	440.081	459.885	104,5
559	Ostali nematerijalni troškovi	1.870	10.000	534,8
56	Finansijski i ostali rashodi	10.778.547	8.278.547	76,8
	Rezerva za pokriće rizika i nepredviđene izdatke	23.055.251	13.601.432	59,0
	Saldo prihoda i rashoda	0	0

Obrazloženje plana prihoda

Prihodi od licenci, zajedno sa prenetim prihodom iz prethodne godine (u skladu sa MRS 18, prihod od licenci se razgraničava na prihode koji pripadaju obračunskom periodu) sagledani su u iznosu od 39.118.674 dinara, odnosno za 30% manje u odnosu na procenu za 2011. godinu, i učestvuju sa 20% u ukupnom prihodu.

U projekciji ovih prihoda pošlo se od pretpostavke da će na kraju 2012. godine biti ukupno 569 licenciranih preduzeća, odnosno da će doći do značajnog smanjenja broja licenciranih preduzeća u odnosu na projektovani broj na kraju 2011. godine.

Ovakav pristup u planiranju ukupnog broja licenci zaključno sa krajem 2012. godine zasnovan je na očekivanjima da će se jedan broj malih licenciranih preduzeća, kao i onih koji su podneli zahtev za licencu, a kako je to pokazala dosadašnja praksa, pod pritiskom konkurencije odnosno pooštravanja propisa, povući sa tržišta ili će odustati od podnetog zahteva (pre svega preduzeća koja se bave trgovinom nafte i derivata nafte), kao i da će doći do ukrupnjavanja pojedinih subjekata koji obavljaju pojedine energetske delatnosti što će imati za posledicu manji broj licenciranih preduzeća. Takođe, novim Zakonom o energetici, neke delatnosti koje su do sada bile licencirane su ukinute ili objedinjene sa drugim delatnostima (upravljanje prenosnim, transportnim i distributivnim sistemima kao i skladištem gasa), što takođe utiče na smanjenje ukupnog broja licenciranih energetskih subjekata. Prilikom sagledavanja prihoda od licenci, uzeto je u obzir da će nadležno ministarstvo do kraja godine doneti novi Pravilnik za izdavanje licenci, te shodno tome u plan za 2012. godinu uključeni su i pretpostavljeni efekti po tom osnovu.

Prihod od regulatorne naknade je utvrđen u skladu sa metodologijama za obračun cena kao i na osnovu važećih iznosa naknada po ovom osnovu. Planirana struktura prihoda od regulatorne naknade je:

dinara

- JP "Elektromreža Srbije"	85.327.440
- JP "Srbijagas"	34.446.300
- "Jugorosgas"	748.413
- JP "Transnafta"	7.594.738
UKUPNO	128.116.890

Rast prihoda po osnovu regulatorne naknade u odnosu na procenu za 2011. godinu iznosi 54% i rezultat je orijentacije da on treba da ima najveće učešće u strukturi prihoda, obzirom na osnovne delatnosti Agencije utvrđene Zakonom, te shodno tome i učešća angažovanja zaposlenih na ovim poslovima, u odnosu na poslove vezane za licencirane energetske delatnosti koje nisu predmet regulacije od strane Agencije. Takođe, ovaj rast je i posledica usklađivanja prihoda po ovom osnovu tokom 2011. godine (smanjenje za 14%) s obzirom na to da je u skladu sa zakonskom obavezom sagledano da je za normalno funkcionisanje Agencije bilo potrebno manje sredstava. Na ukupan iznos prihoda po osnovu regulatorne naknade kao i na njegov rast, uticale su i promene cena regulisanih delatnosti tokom 2011. godine, pa je po tom osnovu promenjena i osnovica na koju se primenjuje procenat na ime regulatorne naknade.

Pored navedenih prihoda, predviđeni su i manji prihodi od donacija (koji su ekvivalentni troškovima amortizacije za sredstva koja su nabavljena iz donacija EU) i refundacija troškova službenih putovanja (ove troškove većim delom nadoknađuje Sekretarijat Energetske zajednice, za aktivnosti u okviru institucija Energetske zajednice), kao i prihodi po osnovu kamata, u iznosu od 1.092.606 dinara, i on je za 4,0% veći od procenjenog prihoda za 2011. godinu.

U skladu sa zakonskom obavezom u planu za 2012. godinu predviđen je i prenos očekivanog viška prihoda iz 2011. godine u iznosu od 23.055.251 dinar, tako da zajedno sa projektovanim finansijskim i ostalim prihodima, planirani ukupan prihod Agencije za 2012. godinu iznosi 192.648.852 dinara.

Obrazloženje plana rashoda

Prilikom sagledavanja rashoda za 2012. godinu, pošlo se od procenjenih troškova za 2011. godinu, uvažavajući projektovanu prosečnu inflaciju za 2012. godinu od 4,5%. Takođe, na pojedinim pozicijama troškova su anticipirani efekti očekivanog povećanja broja zaposlenih kao i dodatni iznosi po osnovu predviđenih obaveza i aktivnosti u 2012. godini.

Sagledani rashodi za 2012. godinu su usklađeni sa planiranim prihodima.

Troškovi materijala

Planirani troškovi materijala imaju rast od 24% u odnosu na procenjenu vrednost za 2011. godinu. Na ovoj poziciji, knjiže se troškovi kancelarijskog i drugog materijala kao i troškovi goriva i energije. Ovako iskazan rast, pored pretpostavljenog kretanja cena goriva u narednom periodu, je pre svega posledica uvećanih troškova goriva na ime prevoza novoimenovanih članova saveta Agencije između mesta stanovanja i sedišta Agencije.

Troškovi zarada naknada zarada

Predviđen rast nivoa zarada u 2012. godini od 4,8% je u skladu sa projekcijama osnovnih makroekonomskih pokazatelja za 2012. godinu Ministarstva finansija. Za 2012. godinu predviđen je rast planiranih ukupnih rashoda za troškove zarada i naknada zarada za 32%, pri čemu je ovakav rast u najvećoj meri posledica neophodnih promena broja i strukture zaposlenih u 2012. godini. Naime:

- Krajem jula 2011. godine, Narodna skupština Republike Srbije je imenovala članove Saveta Agencije, čime je broj zaposlenih povećan za dva. Pored toga, jedan član Saveta u prethodnom mandatu je radio sa trećinom radnog vremena;

- Usvajanjem novog Zakona o energetici, proširene su nadležnosti i obim posla Agencije. Povećanje broja zaposlenih je i izričit zahtev Evropske komisije sadržan u Analitičkom izveštaju uz mišljenje Evropske komisije o aplikaciji Srbije za članstvo u Evropsku uniju;

- Agencija je od 2005. godine do 2011. godine, u nastojanju da minimizira troškove, radila sa manjim brojem od projektom osnivanja predviđenih 35 zaposlenih. U međuvremenu je u potpunosti implementiran novi koncept regulacije cena, koji podrazumeva detaljnu analizu poslovanja i ocenu opravdanosti troškova 50 energetskih subjekata čije se cene regulišu, a broj licenciranih energetskih subjekata koji podležu nadzoru je porastao znatno iznad projektom očekivanog. Veoma je bio izražen i trend porasta broja žalbi na akta operatora energetskih sistema (sa 85 u 2006. godini na 194 u 2010). Usvajanjem pravila o radu prenosnog, transportnih i distributivnih sistema, kao i pravila o radu tržišta električne energije intenzivira se i funkcija nadzora koji Agencija vrši nad energetskim subjektima u smislu praćenja primene ovih pravila, uključujući i prekogranični promet, koji mora biti predmet posebnog monitoringa po pravilima EU. Takođe, novim Zakonom o energetici predviđena je obaveza energetskih subjekata koji se bave prenosom, odnosno transportom i distribucijom električne energije da pripremaju desetogodišnje planove razvoja, s tim da je predviđeno da Agencija daje saglasnost na ove planove;

- Veoma je povećan, a sa razvojem regulatornih poslova i dalje raste obim posla vezanog za razvoj i održavanje informacionog sistem. Pokazalo se da se ovaj sistem mora permanentno unapređivati i da je efikasnije, pouzdanije i jeftinije to raditi sopstvenim resursima, ali obim posla daleko prevazilazi mogućnosti jednog zaposlenog (plan da se ovo uradi u 2010. godini nije se mogao realizovati).

Imajući u vidu navedene činjenice, Agencija je planirala zapošljavanje u narednoj godini još 5 radnika.

Struktura aktuelnog i planiranog broj zaposlenih je data u sledećoj tabeli:

Stručna sprema	Stanje 31.10.2011.		Priliv/Odliv	Plan 31.12.2012.		Indeks
Stručna sprema	broj	Učešće	Priliv/Odliv	broj	Učešće	Indeks
Doktori nauka	1	2.86%	0	1	2.44%	100
Magistri	2	5.71%	0	2	4.88%	100
Visoka stručna sprema	29	82.86%	4	33	80.49%	114
Viša stručna sprema	0	0.00%	0	0	0.00%
Srednja stručna sprema	3	8.57%	1	4	9.76%	133
Niža stručna sprema	1	0.00%	0	1	2.44%
Ukupno	36	100.00%	5	41	100.00%	117

Nivo zarada zaposlenih u Agenciji nije menjan od početka 2008. godine do 2011. godine. One su određene na osnovu elaborata konzorcijuma konsultanata KPMG ("Blueprint for the Energy Regulatory Agency", KPMG, Frontier Economics, PB Power) i KEMA ("Creation and operation of the Serbian Energy Agency", KEMA Consulting, IPA Energy Consulting), uzimajući u obzir stanje na tržištu radne snage za profile zanimanja koji zahtevaju specifična znanja i veštine, a koje su izrazito deficitarne na tržištu (teorija regulacije cena energije, tržište energije) i potrebu da se obezbede i zadrže ovakvi kadrovi. Do sada je ipak pet stručnih lica napustilo Agenciju, a sa osnivanjem sve većeg broja preduzeća u stranom vlasništvu u energetskom sektoru uvećava se rizik daljeg odliva visokostručnih kadrova.

Zbog predviđenog rasta broja zaposlenih, dinamike prijema zaposlenih tokom 2011. godine (prijem zaposlenih kao i početak rada novih članova saveta je ostvaren u drugoj polovini 2011. godine) i porodiljskog odsustva u 2011. godini (čime se umanjuje osnovica iz 2011. godine), kao i pomenutog rasta nivoa zarada od 4,8% ukupni troškovi na ime zarada i naknada zarada rastu za 30%.

Shodno planiranoj promeni broja zaposlenih u 2012. godini, usklađene su i pojedine pozicije troškova koje su u direktnoj zavisnosti od broja zaposlenih, kao što su troškovi ostalih ličnih rashoda i naknada, u okviru kojih značajnu stavku predstavljaju troškovi prevoza na posao. Takođe, ova pozicija troškova obuhvata i troškove službenih putovanja za koje je zbog sve intenzivnijih aktivnosti u okviru institucija Energetske zajednice i početka realizacije ugovora o Twinning projektu unapređenja kapaciteta Agencije, predviđeno da značajnije porastu. Ovi troškovi su i u 2011. godini bili veći zbog vanrednog angažovanja ekspertskih kapaciteta Agencije radi podrške Ministarstvu infrastrukture i energetike u aktivnostima Energetske zajednice, kao i Ministarstvu za Kosovo i Metohiju.

Troškovi proizvodnih usluga

Najveći efekat na ukupan rast na poziciji "Troškovi proizvodnih usluga" imaju troškovi ostalih usluga u okviru kojih se iskazuju i komunalne usluge, shodno očekivanom povećanju cena ovih usluga i povećanju površine poslovnog prostora zbog rasta broja zaposlenih i smeštaja slovačkih učesnika u Twinning projektu. Rast iznad projektovane inflacije imaju i troškovi transportnih usluga (PTT troškovi, troškovi interneta i sl.) pre svega po osnovu očekivanog efekta povećanja broja zaposlenih na rast ovih troškova, kao i troškovi na ime usluga održavanja zbog potrebe zakupa dodatnog prostora za smeštaj novo zaposlenih. Po istom osnovu, kao i zbog obaveze obezbeđenja prostorija za smeštaj slovačkih učesnika u Twinning projektu unapređenja kapaciteta Agencije, predviđeni su i nešto veći troškovi na ime zakupa poslovnog prostora.

Nematerijalni troškovi

Nematerijalni troškovi takođe beleže značajno veći rast od projektovane inflacije, prevashodno zbog predviđenih većih troškova na poziciji neproizvodne usluge. Glavni uzrok rastu ove kategorije troškova su konsultantske usluge, koje su predviđene sa ciljem rešavanja pojedinih specifičnih problema u regulatornim poslovima Agencije, a za koje ona ne raspolaže sopstvenim kapacitetima. Za ove namene predviđen je iznos od 2.000.000 dinara. S obzirom na to da u prethodnom periodu troškovi po ovom osnovu nisu realizovani, jer su takve potrebe pokrivane sredstvima Evropske unije koja je finansirala angažovanje konsultanata, to je u najvećoj meri uticalo na rast od 187% na poziciji "neproizvodne usluge". Pored ove pozicije, na veći rast neproizvodnih usluga utiču i planirani troškovi za stručno usavršavanje (magistarske i doktorske studije zaposlenih kao i ostali oblici stručnog usavršavanja). Takođe, u okviru neproizvodnih usluga knjiže se i troškovi zdravstvenih usluga, koje zbog povećanja broja zaposlenih beleže veći rast od projektovane inflacije. Shodno odredbama novog Zakona o energetici, obaveza Agencije je da do sredine 2012. godine donese veliki broj podzakonskih akata, što podrazumeva i obavezu njihovog objavljivanja, tako da je po tom osnovu predviđen značajniji rast troškova službenog oglašavanja. U okviru ove pozicije se nalaze i troškovi reprezentacije, koji su najvećim delom vezani za međunarodne aktivnosti Agencije i ne predviđa se njihov realan rast.

Planom za 2012. godinu, predviđena je i nabavka osnovnih sredstava u iznosu od 6.252.700 dinara, koja su pre svega u funkciji zanavljanja i proširenja informatičke infrastrukture, koja treba da omogući transparentniji i efikasniji rad Agencije, što proizlazi i iz izričite zakonske obaveze prikupljanja i obrade podataka o energetskim subjektima, obaveze vođenja evidencija i dr. Takođe, planom je predviđena i nabavka računarske i druge opreme kao i kancelarijskog nameštaja za novozaposlene, i nabavka jednog manjeg vozila.

S obzirom na to da je najvećem broju osnovnih sredstava istekao vek trajanja te da u projektovanim troškovima amortizacije za 2011. godinu, shodno računovodstvenim pravilima, nije uključen celokupan iznos po ovom osnovu za sredstva koja su nabavljena tokom godine, to je i rast ovih troškova, koji uključuju i deo amortizacije sredstava planiranih za nabavku tokom 2012. godine, znatno veći od projektovane inflacije.

Plan prihoda i rashoda Agencije za 2012. godinu je urađen u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima. Oni, kao ni ostali računovodstveni standardi u izradi godišnjih planova, ne poznaju rizik naplate potraživanja koji je predviđen Zakonom o energetici. Na osnovu projekcije poslovanja Agencije za 2011. godinu, naplata fakturisane realizacije je na nivou 94%. Otuda je, saglasno Zakonu o energetici, projektovana i rezerva za pokriće rizika i nepredviđene izdatke na nivou od 13.601.432 dinara, sa ciljem da se obezbedi nesmetano poslovanje Agencije u 2012. godini.

Finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije se po dobijanju saglasnosti Narodne skupštine, objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije".