ZAKONO ZAŠTITI NARODNIH DOBARA I NJIHOVOM UPRAVLJANJU("Sl. list DFJ", br. 36/45) |
Sva nepokretna i pokretna dobra koja su na osnovu Odluke Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije od 21 novembra 1944 godine ili na osnovu drugih zakona prešla ili će preći u državnu svojinu, postaju narodna imovina na čiju je svojinu pravo države nezastarivo.
1) Sva lica i sve javne vlasti i ustanove, kao i službenici u čijoj se državini na dan objavljivanja ovog Zakona zateče imovina iz člana 1, bez obzira na način na koji je ta imovina dospela u njihovu državinu, dužna su da najdalje u roku od 30 dana od stupanja ovog Zakona na snagu prijave istu saveznoj odnosno zemaljskim upravama narodnih dobara, ukoliko to nije već ranije učinjeno, i to u dva primerka s tačnim opisom predmeta i naznačenjem načina na koji su do njih došli.
2) U selima prijava se može učiniti i usmeno kod mesne vlasti, koja će o tome sastaviti zapisnik i isti smesta uputiti nadležnoj upravi narodnih dobara.
Lica u čijoj se državini nalaze narodna dobra ne smeju istima raspolagati niti ma kome davati na upotrebu bez pismenog odobrenja savezne odnosno zemaljske uprave narodnih dobara, ili onih organa koje ove uprave za to ovlaste.
Sve promene u vlasništvu dobara navedenih u članu 1 ovog Zakona, sva opterećenja i zaduživanja pomenute imovine učinjena posle prelaska u državnu svojinu, kao i sve promene u statusu ovih dobara obavljene putem pravnih poslova, koji padaju pod udar člana 6 Odluke Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije od 21 novembra 1944 godine, nemaju pravnog dejstva prema državi. Uprave narodnih dobara ovlašćene su da pomenutu imovinu mogu u svako doba oduzeti od njenih držalaca i postupiti sa njom kao sa narodnom imovinom.
Lica koja su postavljena da upravljaju i rukovode narodnim dobrima ili imovinom stavljenom pod kontrolu države dužna su da to učine kao dobri i savesni privrednici.
Dužnosti lica koja upravljaju i rukovode narodnim dobrima naročito su sledeće:
1) preduzimanje svih potrebnih mera za tačan popis i utvrđivanje imovine koja im je poverena;
2) preduzimanje svih potrebnih mera za obezbeđenje, čuvanje i racionalno iskorišćavanje pomenute imovine;
3) savesno i blagovremeno izvršavanje naređenja, uputstava i proizvodnih zadataka izdatih od nadležnih vlasti;
4) tačno obaveštavanje o poslovanju i proizvodnim mogućnostima poverenih im dobara i to u rokovima, koje bude propisala nadležna nadzorna vlast;
5) brižljiv nadzor nad urednim vođenjem propisanog knjigovodstva u preduzećima i ispravnim materijalnim rukovanjem narodnim dobrima;
6) stavljanje predloga za što racionalnije iskorišćavanje poverene im narodne imovine.
1) Lica kojima je povereno upravljanje i rukovođenje narodnim dobrima odgovorna su za savesno i pravilno izvršavanje svih propisa, naredaba i uputstava, koja izdaju nadležne vlasti, kao i za sve zlonamerne radnje ili nedovoljnu brižljivost u pogledu zaštite, rukovanja i racionalnog iskorišćavanja narodnih dobara.
2) Zabranjeno je licima koja upravljaju i rukovode narodnim dobrima:
a) svaka mera raspolaganja narodnim dobrima ma u kom obliku, izuzev u granicama ovlašćenja koja su im data od strane nadležne nadzorne vlasti;
b) odavanje poslovnih tajni poverenih im preduzeća, davanje podataka nepozvanim licima o stanju poslova i unutrašnjim prilikama u preduzeću.
1) Ko se ogreši o propise iz člana 2 i 3 ovog Zakona kažnjava se:
a) novčanom kaznom u visini do polovine neprijavljene imovine;
b) prinudnim radom do 3 godine.
2) Kazne pod a) i b) mogu biti izrečene svaka za sebe ili i zajedno.
1) Lica kojima je poverena uprava ili čuvanje narodnih dobara ili koja se nalaze u službi pri nekom narodnom dobru kao radnici i nameštenici, ako postupaju sa narodnim dobrom nesavesno i nebrižljivo, tako da od takvog postupka narodno dobro trpi štetu ili se smanji proizvodna sposobnost dobra ili rad dobra ne odgovara postavljenom mu privrednom planu, kazniće se zatvorom od jedne do tri godine.
2) Ako je pričinjena šteta mala ima mesta disciplinskoj kazni i naplati štete.
1) Ista lica ako potkradaju povereno im narodno dobro ili ga poklanjaju ili ga prodaju za svoju ličnu korist ili ga nesavesno rasipaju ili dozvoljavaju njegovo razvlačenje ili potkradanje od strane trećih lica, kazniće se strogim zatvorom od dve do pet godina.
2) U slučaju male krađe kazna se može odmeriti ispod određenog minimuma i odrediti naplata štete.
3) U težim slučajevima, ako je delo izvršeno u nameri da se narodnom dobru nanese šteta s ciljem ometanja narodne privrede, delo se kažnjava po članu 4 t. 4 Zakona o suzbijanju nedozvoljene spekulacije i privredne sabotaže.
Smrtna kazna za dela po ovom Zakonu izriče se u težim slučajevima kad je izvršilac dela postupio sa naročitom bezobzirnošću protiv narodnih interesa ili im je u zloj nameri naneo veliku štetu.
1) Ista lica bilo u građanskoj ili vojnoj službi ako samovoljno i neovlašćeno prisvoje neko narodno dobro ili ratni plen ili dobro koje tek ima da pređe u državnu svojinu ili pod državnu upravu kazniće se strogim zatvorom od 1 do 10 godina.
2) Ista lica ako takvo dobro iz tačke 1 ovog člana neovlašćeno zauzmu i priključe njima poverenom dobru kazniće se zatvorom od 1 do 12 meseci. U slučaju da od takvog postupka nastane veća šteta za državu i privredu, ili da je postupak imao karakter pljačke ili da je doveo do rasipanja narodne imovine, krivac će se kazniti strogim zatvorom od 1 do 5 godina.
Službenik koji prima ili izdaje pokretnu i nepokretnu narodnu imovinu bez popisa i protivno postojećim propisima o rukovanju narodnom imovinom, kazniće se zatvorom od 6 meseci do 2 godine.
U slučaju da to radi ponovljeno ili da se prouzrokuje veća šteta kazniće se strogim zatvorom od 1 do 3 godine.
Službenik koji primi mito da bi neku državnu imovinu, stan ili nameštaj ustupio na korišćenje licu koje je dalo mito, kazniće se strogim zatvorom od 2 do 6 godina. Istom kaznom kazniće se i lice koje je dalo ili ponudilo mito službeniku.
Pored kazni predviđenih u članu 7 do 12 ovog Zakona, može se u isto vreme izreći i kazna delimične ili potpune konfiskacije imovine osuđenog, kao i kazna gubitka građanskih prava posle izdržane kazne.
1) Za sprovođenje postupka i donošenje presude po ovom Zakonu nadležan je Sreski narodni sud. Ako se u tom postupku dokaže da bi delo kažnjivo po ovom Zakonu moglo povući za sobom smrtnu kaznu, Sreski narodni sud će obustaviti postupak i čitav predmet dostaviti nadležnom okružnom sudu.
2) Postupak za dela iz člana 7 do 12 ovog Zakona pokreće se na prijavu ma kog lica ili po zvaničnoj dužnosti. Sve vlasti koje dođu do saznanja o postojanju dela iz ovog Zakona dužne su podneti prijavu nadležnom sreskom sudu.
Protiv presuda narodnih sudova donetih u prvom stepenu ima mesta žalbi u roku od mesec dana od dana saopštenja presude na viši narodni sud, čija je presuda konačna i izvršna. Žalba po pravilu ne zadržava izvršenje presude, izuzev slučajeva smrtne kazne, ali sud može da odloži izvršenje do pravosnažnosti presude, ako postoji opasnost da bi usled izvršenja presude nastala za osuđenog nepopravljiva šteta.
Redovni narodni sudovi mogu narediti da se okrivljeno lice pritvori, ako postoji opasnost begstva, kao i u slučajevima kada je u pitanju delo za koje bi se mogla izreći smrtna kazna.
Ovaj Zakon stupa na snagu kad se objavi u "Službenom listu demokratske federativne Jugoslavije".