ZAKON

O POTVRĐIVANJU PROTOKOLA O DUGOTRAJNIM ORGANSKIM ZAGAĐUJUĆIM SUPSTANCAMA UZ KONVENCIJU O PREKOGRANIČNOM ZAGAĐIVANJU VAZDUHA NA VELIKIM UDALJENOSTIMA IZ 1979. GODINE

("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 1/2012)

ČLAN 1

Potvrđuje se Protokol o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama uz Konvenciju o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikim udaljenostima iz 1979. godine, sačinjen 24. juna 1998. godine u Arhusu (Danska), u originalu na engleskom, francuskom i ruskom jeziku.

ČLAN 2

Tekst Protokola o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama uz Konvenciju o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikim udaljenostima iz 1979. godine u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:

PROTOKOL
O DUGOTRAJNIM ORGANSKIM ZAGAĐUJUĆIM SUPSTANCAMA UZ KONVENCIJU O PREKOGRANIČNOM ZAGAĐIVANJU VAZDUHA NA VELIKIM UDALJENOSTIMA IZ 1979. GODINE

Strane,

Odlučne da sprovedu Konvenciju o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikim udaljenostima,

Prepoznajući značaj činjenice da emisije mnogih dugotrajnih organskih zagađujućih supstanci prenošenjem preko međunarodnih granica dospevaju u Evropu, Severnu Ameriku i Arktik, daleko od mesta svog nastanka, te da je atmosfera dominantni medijum prenosa,

Svesne da dugotrajne organske zagađujuće supstance ne podležu razgradnji pod prirodnim uslovima i da stupaju u međusobne interakcije što ima negativne posledice po ljudsko zdravlje i životnu sredinu,

Izražavajući zabrinutost činjenicom da dugotrajne organske zagađujuće supstance mogu da se bioakumuliraju na višim trofičkim nivoima do koncentracija koje mogu da utiču na zdravlje divljih životinja i ljudi koje su izložene tim uticajima,

Prepoznajući da su arktički ekosistemi, a naročito starosedelačko stanovništvo, koje se prehranjuje arktičkim ribama i sisarima, posebno izloženi riziku zbog bioakumulacije dugotrajnih organskih zagađujućih supstanci,

Imajući u vidu da bi mere kontrole emisija dugotrajnih organskih zagađujućih supstanci takođe doprinele zaštiti životne sredine i ljudskog zdravlja u oblastima izvan oblasti Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za region Evrope, uključujući Arktik i međunarodne vode,

Odlučne da preduzmu mere kojima će predvideti, sprečiti ili smanjiti emisije dugotrajnih organskih zagađujućih supstanci, uzimajući u obzir primenu pristupa predostrožnosti u skladu sa principom 15. Rio Deklaracije o životnoj sredini i razvoju,

Potvrđujući da u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija i principima međunarodnog prava, države imaju suvereno pravo da koriste sopstvene resurse u skladu sa svojim programskim politikama u oblasti životne sredine i razvoja, kao i odgovornost da obezbede da aktivnosti u okviru njihove nadležnosti ili kontrole ne prouzrokuju štetu životnoj sredini druge države ili u područjima izvan granica nacionalne nadležnosti,

Konstatujući potrebu globalne akcije u vezi sa dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama i pozivajući se na ulogu, predviđenu u poglavlju 9. Agende 21, regionalnih sporazuma da smanje globalno prekogranično zagađenje vazduha, a posebno ulogu Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu da deli svoje iskustvo iz regiona sa iskustvima drugih regiona u svetu,

Prepoznajući da su na snazi podregionalni, regionalni i globalni režimi, uključujući međunarodne instrumente koji regulišu upravljanje opasnim otpadom, njegovo prekogranično kretanje i odlaganje, a posebno Bazelska konvencija o kontroli prekograničnog kretanja opasnog otpada i njihovom odlaganju,

Uzimaju u obzir da predominantne izvore zagađenja vazduha, koji doprinose nagomilavanju dugotrajnih organskih zagađujućih supstanci, predstavljaju korišćenje određenih pesticida, proizvodnja i korišćenje određenih hemikalija, i nenamerno formiranje određenih supstanci tokom spaljivanja otpada, sagorevanja, proizvodnje metala i iz mobilnih izvora,

Svesne da su tehnike i prakse upravljanja dostupne, kako bi se smanjilo ispuštanje dugotrajnih organskih zagađujućih supstanci u vazduh,

Svesne potrebe za isplativim regionalnim pristupom u smanjenju zagađenja vazduha,

Naglašavajući značajan doprinos privatnog i nevladinog sektora spoznavanju efekata povezanih sa dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama, raspoloživih alternativnih i tehnika ublažavanja efekata, kao i njihovu ulogu u pružanju podrške smanjenju emisija dugotrajnih organskih zagađujućih supstanci,

Imajući na umu da mere preduzete u pravcu smanjenja emisija dugotrajnih organskih zagađujućih supstanci ne treba da predstavljaju sredstva proizvoljne i neopravdane diskriminacije ili prikrivenog sputavanja u međunarodnoj konkurenciji i trgovini,

Razmatrajući najbolje postojeće naučne i tehničke podatke o emisijama, atmosferskim procesima i uticajima dugotrajnih organskih zagađujućih supstanci na ljudsko zdravlje i životnu sredinu, kao i podatke o snižavanju troškova, i prepoznajući potrebu za nastavkom naučne i tehničke saradnje radi daljeg sticanja saznanja o ovim pitanjima,

Prepoznajući da su mere o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama već preduzete od nekih Strana, na nacionalnom nivou, odnosno u okviru drugih međunarodnih konvencija,

Sporazumele su se o sledećem:

Član 1

Definicije

Za svrhe ovog protokola,

1. "Konvencija" znači Konvencija o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikim udaljenostima a, usvojena u Ženevi 13. novembra 1979. godine;

2. "EMEP1" znači Program saradnje za praćenje i procenu prekograničnog prenosa zagađujućih materija u vazduhu na velike daljine u Evropi;

3. "Izvršno telo" znači Izvršni organ Konvencije osnovan u skladu sa članom 10, stav 1. Konvencije;

4. "Komisija" znači Ekonomsku komisiju Ujedinjenih nacija za Evropu;

5. "Strane" znače Strane potpisnice ovog protokola, osim ako kontekst ne zahteva drugačije;

6. "Geografska oblast EMEP-a" znači oblast definisanu u članu 1, stav 4 Protokola o dugoročnom finansiranju programa saradnje za praćenje i procenu prekograničnog prenosa zagađujućih materija u vazduhu na velike daljine u Evropi (EMEP) uz Konvenciju o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikim udaljenostima, usvojen u Ženevi 28. septembra 1984. godine;

7. "Dugotrajne organske zagađujuće supstance" (POPs)2 su organske supstance koje: (i) poseduju toksična svojstva; (ii) se teško razlažu; (iii) su bioakumulativne; (iv) se prenose kroz atmosferu i talože na velikim udaljenostima; i (v) verovatno uzrokuju značajne negativne efekte na ljudsko zdravlje i životnu sredinu kako u blizini tako i daleko od izvora svog nastanka;

8. "Supstanca" označava jednu ili više vrsta hemijskih jedinjenja koja formiraju specifičnu grupu na osnovu toga što (a) imaju slična svojstva i emituju se zajedno u životnu sredinu ili (b) formiraju smešu koja se stavlja u promet kao jedan proizvod;

9. "Emisija" znači ispuštanje supstance u atmosferu iz tačkastog ili difuznog izvora;

10. "Stacionarni izvor" znači svaku nepokretnu građevinu, konstrukciju, postrojenje, pogon ili opremu koja direktno ili indirektno emituje, ili može emitovati dugotrajnu organsku zagađujuću supstancu u atmosferu;

11. "Kategorija velikih stacionarnih izvora" znači svaku kategoriju stacionarnog izvora navedenu u Aneksu VIII;

12. "Novi stacionarni izvor" znači svaki stacionarni izvor čija je izgradnja ili značajna izmena započeta po isteku roka od dve godine nakon stupanja na snagu: (i) ovog protokola; ili (ii) amandmana na Aneks III ili VIII, u kom slučaju stacionarni izvor podleže odredbama ovog protokola samo na osnovu tog amandmana. Nadležni nacionalni organ je u obavezi da odluči da li je neka izmena značajna ili ne, imajući u vidu faktore kao što su prednosti takve promene u odnosu na životnu sredinu;

____________
1 "EMEP" je skraćenica engleskog ekvivalenta ovog termina - "Cooperative Programme for Monitoring and Evaluation of the Long-range Transmission of Air Pollutants in Europe".
2 "POPs " je skraćenica engleskog ekvivalenta ovog termina - "Persistent organic pollutants"

Član 2

Cilj

Cilj ovog protokola je da se kontroliše, smanji ili eliminiše ispuštanje, emisija i gubici dugotrajnih organskih zagađujućih supstanci.

Član 3

Osnovne obaveze

1. Izuzev u slučajevima gde su ustanovljeni posebni izuzeci u skladu sa članom 4, svaka Strana će preduzeti efektivne mere:

(a) da eliminiše proizvodnju i korišćenje supstanci navedenih u Aneksu I, u skladu sa zahtevima za sprovođenje koji su tamo navedeni;

(b) (i) da osigura da se, ukoliko su supstance navedene u Aneksu I uništene ili odložene, uništavanje ili odlaganje preduzima na bezbedan način po životnu sredinu, uzimajući u obzir relevantne subregionalne, regionalne i globalne režime koji regulišu upravljanje opasnim otpadom i njegovo odlaganje, a posebno Bazelsku konvenciju o kontroli prekograničnog kretanja opasnih otpada i njihovom odlaganju;

(ii) da nastoji da obezbedi da se odlaganje supstanci navedenih u Aneksu I obavlja u zemlji, uzimajući u obzir relevantna razmatranja u vezi sa životnom sredinom;

(iii) da osigura da se prekogranično kretanje supstanci navedenih u Aneksu I odvija na bezbedan način po životnu sredinu, uzimajući u obzir relevantne subregionalne, regionalne i globalne režime koji regulišu prekogranično kretanje opasnog otpada, a posebno Bazelsku konvenciju o kontroli prekograničnog kretanja opasnih otpada i njihovom odlaganju;

(c) da ograniči korišćenje supstanci, navedenih u Aneksu II Protokola, na opisane načine u skladu sa zahtevima koji su navedeni u tom aneksu.

2. Zahtevi iz gore navedenog stava 1 (b), stupaju na snagu, za svaku supstancu, od datuma kada je proizvodnja ili upotreba te supstance okončana, koji god od ova dva slučaja da nastupi kasnije.

3. Za supstance navedene u Aneksima I, II, ili III, svaka Strana razvija odgovarajuće strategije za prepoznavanje proizvoda koji su i dalje u upotrebi i otpada koji sadrže takve supstance, i preduzima odgovarajuće mere da obezbedi da se takav otpad i proizvodi, nakon što postanu otpad, unište ili odlože na bezbedan način po životnu sredinu.

4. Za potrebe gore navedenih stavova od 1. do 3. termini: otpad, odlaganje i bezbedno po životnu sredinu, tumače se u skladu sa upotrebom ovih termina u Bazelskoj konvenciji o kontroli prekograničnog kretanja opasnih otpada i njihovom odlaganju;

5. Svaka Strana će:

(a) smanjiti svoje ukupne godišnje emisije svake od supstanci navedene u Aneksu III u odnosu na nivo emisija u referentnoj godini utvrđene u skladu sa tim aneksom, preduzimanjem odgovarajućih efektivnih mera, a u skladu sa okolnostima koje vladaju u različitim državama;

(b) ne kasnije od roka predviđenog Aneksom VI, primeniti:

(i) najbolje dostupne tehnike, uzimajući u obzir Aneks V, za svaki novi stacionarni izvor unutar kategorije velikih stacionarnih izvora za koji su najbolje dostupne tehnike navedene u Aneksu V:

(ii) granične vrednosti, najmanje onoliko stroge koliko su vrednosti propisane aneksom IV za svaki novi stacionarni izvor unutar kategorije navedene u tom aneksu, uzimajući u obzir Aneks V. Strana može, alternativno, da primeni različite strategije smanjenja emisije da bi dostigla jednake ukupne nivoe emisija;

(iii) najbolje dostupne tehnike, uzimajući u obzir Aneks V, za svaki postojeći stacionarni izvor unutar kategorije velikih stacionarnih izvora, za koje Aneks V predviđa najbolje dostupne tehnike, u meri u kojoj je to tehnički i ekonomski izvodljivo. Strana može, alternativno, primeniti različite strategije smanjenja emisije da bi dostigla jednako ukupno smanjenje emisija;

(iv) granične vrednosti, najmanje onoliko stroge koliko su vrednosti propisane Aneksom IV, za svaki postojeći stacionarni izvor unutar kategorije navedene u tom aneksu, u meri u kojoj je to tehnički i ekonomski izvodljivo, uzimajući u obzir Aneks V. Strana može alternativno primeniti različite strategije smanjenja emisije da bi dostigla jednako ukupno smanjenje emisija;

(v) efektivne mere za kontrolu emisija iz pokretnih izvora, uzimajući u obzir Aneks VII.

6. U slučaju izvora sagorevanja u domaćinstvima, obaveze utvrđene stavom 5 (b) (i) i (iii), odnosiće se na sve stacionarne izvore te kategorije, zajedno.

7. Kada Strana, nakon primene gore navedenog stava 5. (b), ne može da ispuni zahteve navedenog stava 5. (a) za supstance navedene u Aneksu III, biće izuzeta od ispunjenja svojih obaveza iz navedenog stava 5. (a), za te supstance.

8. Svaka Strana je obavezna da izradi i održava inventare emisija za supstance navedene u Aneksu III, i prikuplja dostupne informacije koje se odnose na proizvodnju i prodaju supstanci navedenih u Aneksima I i II, za one Strane koje geografski pripadaju EMEP-u, koristeći, kao minimum, metodologije i prostornu mrežu i vremenski raspored koji je odredio Upravni odbor EMEP, i, za Strane izvan geografske oblasti EMEP, koristeći kao smernice metodologije razvijene kroz plan rada Izvršnog organa. Ove informacije dostaviće u skladu sa zahtevima za izveštavanje propisanim članom 9.

Član 4

Izuzeci

1. Član 3, stav 1, neće se primenjivati na količine supstance koje se koriste za laboratorijska istraživanja ili kao referentni standard.

2. Strani može da se odobri izuzetak od primene člana 3, stav 1. (a) i (c), u pogledu određenih supstanci, pod uslovom da se izuzetak ne odobrava, odnosno ne koristi na način kojim bi se otežalo ispunjavanje ciljeva ovog protokola, a da se koristi samo u sledeće svrhe i pod sledećim uslovima:

(a) Za istraživanja, osim onih iz gore navedenog stava 1, ako:

(i) se ne očekuje da značajna količina supstance dospe u životnu sredinu tokom predložene upotrebe i naknadnog odlaganja;

(ii) su ciljevi i parametri takvih istraživanja predmet procene i ovlašćenja Strane; i

(iii) će se u slučaju znatnih oslobađanja supstance u životnu sredinu, primenu izuzetka odmah obustaviti, i po potrebi će biti preduzete mere za ublažavanje, a pre nego što se omogući nastavak istraživanja, sprovešće se procena mera suzbijanja;

(b) Za upravljanje, ukoliko je neophodno, vanrednim situacijama u smislu javnog zdravlja, ako:

(i) nema odgovarajućih alternativnih mera koje stoje na raspolaganju Strani u nastaloj situaciji;

(ii) su preduzete mere proporcionalne značaju i ozbiljnosti situacije;

(iii) su preduzete odgovarajuće mere radi zaštite ljudskog zdravlja i životne sredine i da bi se osiguralo da se supstanca ne koristi izvan geografske oblasti u kojoj je proglašena vanredna situacija;

(iv) je izuzetak odobren za vremenski period koji ne traje duže od trajanja vanredne situacije; i

(v) po prestanku vanrednog stanja, preostale zalihe supstance podležu odredbama člana 3, stava 1. (b);

(i) je izuzetak odobren na period ne duži od pet godina;

(ii) izuzetak prethodno nije bio odobren na osnovu ovog člana;

(iii) za predloženu upotrebu ne postoje odgovarajuće alternative;

(iv) je Strana procenila emisije supstanci koje su rezultat izuzetka, i njihov udeo u ukupnoj emisiji supstanci drugih Strana;

(v) se adekvatne mere preduzimaju da bi se obezbedilo smanjenje emisija u životnu sredinu; i

(vi) nakon isteka izuzetka, preostale zalihe supstanci podležu odredbama člana 3, stava 1. (b).

3. Svaka Strana, najkasnije devedeset dana nakon odobravanja izuzetka na osnovu gore navedenog stava, dostavlja sekretarijatu, minimum sledeće informacije:

(a) hemijski naziv supstance koja je predmet izuzetka;

(b) svrhu zbog koje je izuzetak odobren;

(d) period vremena za koji je izuzetak odobren;

(e) lica / ili organizaciju na koju se izuzetak primenjuje; i

(f) za izuzetak odobren na osnovu gore navedenih stavova 2 (a) i (c), procenjene emisije supstance, kao rezultat izuzetka i procene njenog udela u ukupnoj emisiji za Strane.

4. Sekretarijat svim Stranama stavlja na raspolaganje primljene informacije iz prethodno navedenog stava 3.

Član 5

Razmena informacija i tehnologije

Strane su u obavezi da, u skladu sa svojim zakonima, propisima i praksom, stvore povoljne uslove za podsticanje razmene informacija i tehnologija koje su osmišljene sa ciljem da se smanji stvaranje i emisija dugotrajnih organskih zagađujućih supstanci i da se razvijaju isplative alternative, promovišući, između ostalog:

(a) kontakte i saradnju između odgovarajućih organizacija i pojedinaca u privatnom i javnom sektoru koji imaju mogućnosti da obezbede tehnologiju, usluge projektovanja i inženjeringa, opremu i finansijska sredstva;

(b) razmenu i pristup informacijama o razvoju i upotrebi alternativa dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama, kao i o proceni rizika koji te alternative predstavljaju za ljudsko zdravlje i životnu sredinu, i informacije o ekonomskim i socijalnim troškovima takvih alternativa;

(c) izradu i redovno ažuriranje lista određenih tela angažovanih u sličnim aktivnostima i u drugim međunarodnim forumima;

(d) razmenu informacija o aktivnostima sprovedenim u drugim međunarodnim forumima.

Član 6

Javna svest

Strane su u obavezi da, u skladu sa svojim zakonima, uredbama i praksom, unapređuju informisanje javnosti, uključujući pojedince koji su direktni korisnici dugotrajnih organskih zagađujućih supstanci. Ove informacije mogu obuhvatati, između ostalog:

(a) informacije, uključujući obeležavanje, o proceni rizika i opasnosti;

(b) informacije o smanjenju rizika;

(c) informacije koje podstiču izbacivanje iz upotrebe ili smanjenje korišćenja dugotrajnih organskih zagađujućih supstanci, uključujući, gde je potrebno, informacije o integrisanom upravljanju bolestima i štetočinama u poljoprivrednoj proizvodnji, integrisanom upravljanju usevima i ekonomskim i socijalnim uticajima njihovog izbacivanja ili smanjenja upotrebe; i

(d) informacije o alternativama dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama, kao i o proceni rizika koji takve alternative mogu izazvati po ljudsko zdravlje i životnu sredinu, kao i informacije o ekonomskim i socijalnim uticajima ovih alternativa.

Član 7

Strategije, politike, programi, mere i informacije

1. Svaka Strana će, najkasnije u roku od šest meseci nakon dana stupanja na snagu ovog protokola za svaku od Strana, razviti strategije, politike i programe u cilju ispunjavanja svojih obaveza u skladu sa ovim protokolom.

2. Svaka Strana će:

(a) podsticati korišćenje ekonomski izvodljivih, po životnu sredinu prihvatljivih tehnika upravljanja, uključujući i najbolje prakse po životnu sredinu, a s obzirom na sve aspekte korišćenja, proizvodnje, oslobađanja, prerade, distribucije, rukovanja, transporta i ponovne prerade supstanci koje su predmet ovog protokola, i gotovih proizvoda, smeša ili rastvora koji sadrže takve supstance;

(b) podsticati sprovođenje drugih programa upravljanja radi smanjenja emisija dugotrajnih organskih zagađujućih supstanci uključujući dobrovoljne programe i korišćenje ekonomskih instrumenata;

(c) razmatrati usvajanje dodatnih politika i mera koliko je to odgovarajuće u posebnim okolnostima, koje mogu obuhvatati i neregulatorne pristupe;

(d) uložiti odlučne, ekonomski izvodljive napore, da se smanji nivo supstanci koje su predmet ovog protokola, a koje se nalaze kao zagađivači u drugim supstancama, hemijskim proizvodima ili gotovim proizvodima, čim relevantnost izvora bude utvrđena;

(e) uzeti u razmatranje u svojim programima za ocenjivanje supstanci, karakteristike navedene u stavu 1, odluke Izvršnog tela 1998/2 o informacijama koje se dostavljaju i procedurama za dodavanje supstanci Aneksu I, II ili III, uključujući sve izmene iste.

3. Strane mogu preduzimati od onih koje su propisane ovim protokolom.

Član 8

Istraživanje, razvoj i praćenje

Strane se obavezuju da će podsticati istraživanje, razvoj, praćenje i saradnju koji se odnose, ali ne isključivo, na:

(a) emisije, prenos na velike udaljenosti i nivoe taloženja i njihovo modelovanje, postojeće nivoe u živoj i neživoj životnoj sredini, izradu procedura za usklađivanje relevantnih metodologija;

(b) puteve kretanja zagađujućih supstanci i njihove inventare u reprezentativnim ekosistemima;

(d) najbolje dostupne tehnike i prakse, uključujući i poljoprivredne prakse, kao i tehnike i prakse kontrole emisija koje Strane trenutno primenjuju ili razvijaju;

(e) metodologije koje dozvoljavaju uzimanje u obzir društveno-ekonomskih faktora u proceni alternativnih strategija kontrole;

(f) pristup zasnovan na efektima koji integriše odgovarajuće informacije, uključujući informacije pribavljene na osnovu tačaka od (a) do (d) ovog člana, o izmerenim ili modelovanim nivoima u životnoj sredini, putevima rasprostiranja, kao i uticajima na ljudsko zdravlje i životnu sredinu, a u cilju formulisanja budućih strategija kontrole koje takođe uzimaju u obzir ekonomske i tehnološke faktore;

(g) metode koje se koriste za procenu nacionalnih emisija i projektovanje budućih emisija pojedinačnih dugotrajnih organskih zagađujućih supstanci, kao i za ocenu kako takve procene i projekcije mogu biti iskorišćene za strukturiranje budućih obaveza;

(h) nivoe supstanci koje su predmet ovog protokola, a koje su sadržane kao zagađivači u drugim supstancama, hemijskim proizvodima ili gotovim proizvodima, i značaju ovih nivoa zbog prenosa na velike udaljenosti, kao i tehnike za smanjenje nivoa ovih zagađujućih supstanci, a, pored toga i nivoe dugotrajnih organskih zagađujućih supstanci koje su stvorene tokom tretiranja drvne građe pentahlorfenolom.

Prioritet treba da bude dat istraživanju supstanci za koje se smatra da najverovatnije potpadaju pod procedure navedene u članu 14. stav 6.

Član 9

Izveštavanje

1. U skladu sa zakonima koji uređuju poverljivost poslovnih podataka:

(a) svaka Strana se obavezuje da, preko Izvršnog sekretara Komisije, kako je i dogovoreno na Sastanku Strana u okviru Izvršnog organa, Izvršnom organu periodično podnosi izveštaj sa informacijama o merama koje je preduzela za sprovođenje ovog protokola;

(b) svaka Strana unutar geografske oblasti EMEP se obavezuje da će preko Izvršnog sekretara Komisije EMEP-u podnositi periodične izveštaje koji sadrže podatke o nivoima emisija dugotrajnih organskih zagađujućih supstanci, koristeći kao minimum metodologije i prostornu mrežu i vremenski raspored koji je odredio Upravni odbor EMEP, pri čemu periode izveštavanja utvrđuje Upravni odbor EMEP-a, a izveštaje usvajaju Strane na sednicama Izvršnog organa. Strane koje se geografski nalaze izvan oblasti EMEP-a se obavezuju da će na zahtev dostaviti slične informacije Izvršnom organu. Svaka Strana će takođe dostaviti podatke o nivoima emisija supstanci navedenih u Aneksu III za referentnu godinu navedenu u tom aneksu.

2. Informacije o kojima se izveštava u skladu sa gore navedenim stavom 1. (a), moraju biti u saglasnosti sa odlukama koje se odnose na formu i sadržinu, a koje usvajaju Strane na sednicama Izvršnog organa. Odredbe te odluke se po potrebi razmatraju kako bi se identifikovali eventualni dodatni elementi u smislu forme ili sadržine informacija koje se unose u izveštaje.

3. Pre svake godišnje sednice Izvršnog organa, EMEP blagovremeno obezbeđuje informacije o prenosu na velike udaljenosti i depoziciji dugotrajnih organskih zagađujućih supstanci.

Član 10

Razmatranje strana na sednicama izvršnog organa

1. Strane se obavezuju da na sednicama Izvršnog organa, u skladu sa članom 10. stav 2. (a) Konvencije, razmatraju informacije koje dostavljaju Strane, EMEP i druga prateća tela, kao i izveštaje Implementacionog komiteta shodno članu 11. ovog protokola.

2. Strane, se obavezuju da na sednicama Izvršnog organa, razmatraju napredak ostvaren u pravcu ispunjavanja obaveza utvrđenih ovim protokolom.

3. Strane se obavezuju da na sednicama Izvršnog organa razmatraju dovoljnost i efektivnost obaveza utvrđenih ovim protokolom. Takva razmatranja će uzimati u obzir najbolje dostupne naučne podatke o efektima taloženja/depozicije dugotrajnih organskih zagađujućih supstanci, procenama tehnološkog razvoja, promeni ekonomskih i ispunjenju obaveza o nivoima emisija. Strane utvrđuju procedure, metode i vreme za takva razmatranja na sednici Izvršnog organa. Prvo takvo razmatranje biće završeno najkasnije tri godine nakon stupanja na snagu ovog protokola.

Član 11

Poštovanje odredbi

Vrši se redovna kontrola poštovanja Strana obaveza sadržanih u ovom protokolu. Implementacioni komitet, osnovan na osnovu odluke 1997/2 Izvršnog organa na petnaestoj sednici, vrši pomenute kontrole, a izveštaj o tome dostavlja Sastanku Strana u okviru Izvršnog organa, u skladu sa odredbama Aneksa te odluke, uključujući i sve izmene.

Član 12

Rešavanje sporova

1. U slučaju spora između dve ili više Strana nastalog u vezi sa tumačenjem ili primenom ovog protokola, predmetne Strane će tražiti rešenje putem pregovora ili na neki drugi miran način po njihovom izboru. Strane u sporu su u obavezi da o njihovom sporu obaveste Izvršni organ.

2. U slučaju spora između dve ili više Strana nastalog u vezi sa tumačenjem ili primenom ovog protokola, predmetne Strane će tražiti rešenje putem pregovora ili na neki drugi miran način po njihovom izboru. Strane u sporu su u obavezi da o njihovom sporu obaveste Izvršni organ.

3. Prilikom ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja ovom protokolu, ili u bilo koje vreme nakon toga, Strana koja nije regionalna organizacija za ekonomsku integraciju može izjaviti u pisanom dokumentu dostavljenom Depozitaru da, u slučaju spora nastalog u pogledu tumačenja ili primene ovog protokola, priznaje jedan ili oba od sledećih načina za rešavanje spora kao obavezujući ipso facto i bez posebnog sporazuma, za svaku Stranu koja prihvata istu obavezu:

(a) podnošenje spora Međunarodnom sudu pravde;

(b) arbitraža u skladu sa procedurama iz Aneksa arbitraže, koje usvajaju Strane na sednici Izvršnog organa, čim je to praktično izvodljivo.

Strana koja je regionalna organizacija za ekonomsku integraciju može dati izjavu sa sličnim efektom u odnosu na arbitražu, u skladu sa postupcima iz gore navedene tačke (b).

4. Izjava data u skladu sa gore navedenim stavom 2. ostaje na snazi do isteka u skladu sa uslovima iz iste, ili tri meseca po dostavi pisane izjave o opozivu Depozitaru.

5. Nova izjava, izjava o opozivu ili istek roka trajanja izjave, neće ni u kom slučaju uticati na postupke koji čekaju na rešavanje Međunarodnog suda pravde ili arbitražnog tribunala, osim ako se Strane u sporu ne dogovore drugačije.

6. Osim u slučaju kada su Strane u sporu prihvatile ista sredstva rešavanja sporova iz stava 2, ako posle dvanaest meseci posle obaveštenja jedne Strane drugoj o postojanju spora između njih, predmetne Strane nisu mogle da reše spor primenom sredstava iz gore navedenog stava 1, spor se na zahtev jedne od Strana u sporu dostavlja na posredovanje.

7. U svrhu stava 5, osniva se komisija za mirenje. Komisija se sastavlja od jednakog broja članova koje imenuje svaka zainteresovana Strana ili, gde Strane u pomirenju dele isti interes, od strane grupa koje dele isti interes, kao i predsednika koga su zajednički izabrali imenovani članovi. Komisija daje preporučujuću odluku, koju Strane u sporu razmatraju u dobroj veri.

Član 13

Aneksi

Aneksi ovog protokola čine njegov sastavni deo. Aneksi V i VII imaju karakter preporuke.

Član 14

Amandmani na protokol

1. Svaka Strana može predložiti amandmane na ovaj protokol.

2. Predloženi amandmani se u pisanoj formi podnose Izvršnom sekretaru Komisije, koji ih dostavlja svim Stranama. Sastanak Strana u okviru Izvršnog organa će na prvoj narednoj sednici diskutovati o predloženim amandmanima, pod uslovom da je Izvršni sekretar Stranama dostavio predloge amandmana najkasnije devedeset dana unapred.

3. Amandmani na ovaj protokol i na anekse od I do IV, VI i VIII se usvajaju konsenzusom Strana prisutnih na sednici Izvršnog organa, a stupaju na snagu, za Strane koje su ih prihvatile, devedesetog dana od dana kada su dve trećine Strana kod Depozitara deponovale instrumente o prihvatanju amandmana. Amandmani stupaju na snagu za ostale Strane devedesetog dana od dana kada te Strane deponuju instrumente o usvajanju amandmana.

4. Amandmani na anekse V i VII se usvajaju konsenzusom Strana prisutnih na sednici Izvršnog organa. Po isteku devedeset dana od dana kada je Izvršni sekretar Komisije dostavio amandmane svim Stranama, amandmani na te anekse stupaju na snagu za one Strane koje Depozitaru nisu dostavile obaveštenje u skladu sa stavom 5. koji sledi, pod uslovom da najmanje šesnaest Strana nije dostavilo takvo obaveštenje.

5. Svaka Strana koja nije u mogućnosti da odobri amandmane na anekse V ili VII je u obavezi da o tome pismeno obavesti Depozitara, i to u roku od devedeset dana od dana kada je obaveštena da su amandmani usvojeni. Depozitar bez odlaganja obaveštava sve Strane o takvom primljenom obaveštenju. Strana može da u bilo koje vreme zameni prethodno dostavljeno obaveštenje instrumentom o prihvatanju i, po deponovanju tog instrumenta kod Depozitara, amandman na aneks stupa na snagu za tu Stranu.

6. U slučaju predloga izmene aneksa I, II ili III dodavanjem supstanci ovom Protokolu:

(a) predlagač dostavlja Izvršnom organu obaveštenje iz odluke Izvršnog organa br. 1998/1, uključujući i izmene iste; i

(b) strane ocenjuju predlog u skladu sa postupcima iz odluke Izvršnog organa br. 1998/1, uključujući i izmene iste.

7. Sve odluke o izmenama odluke Izvršnog organa br. 1998/2 usvajaju se konsenzusom na sastanku Strana u okviru Izvršnog organa, a stupaju na snagu šezdeset dana od dana usvajanja.

Član 15

Potpisivanje

1. Ovaj protokol je otvoren za potpisivanje u Arhusu (Danska) 24. i 25. juna 1998. godine, zatim u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku do 21. decembra 1998. godine, za sve države članice Komisije, kao i za države sa konsultativnim statusom u Komisiji u skladu sa stavom 8. rezolucije Ekonomskog i socijalnog saveta 36 (IV) od 28. marta 1947, kao i za regionalne organizacije za ekonomsku integraciju koje su osnovale suverene države članice Komisije, koje su ovlašćene za vođenje pregovora, zaključivanje i primenu međunarodnih sporazuma u oblastima koje pokriva ovaj protokol, pod uslovom da su pomenute države i organizacije Strane Konvencije.

2. U oblastima pod njihovom nadležnošću, pomenute regionalne organizacije za ekonomsku integraciju su u obavezi da u svoje ime koriste prava i ispunjavaju obaveze koje ovaj protokol pripisuje njihovim državama članicama. U tim slučajevima, države članice ovih organizacija nemaju pravo da pomenuta prava koriste pojedinačno.

Član 16

Ratifikacija, prihvatanje, odobravanje i pristupanje

1. Ovaj protokol podleže ratifikaciji, prihvatanju ili odobravanju Strana potpisnica.

2. Ovaj protokol je otvoren za pristupanje od 21. decembra 1998. godine državama i organizacijama koje ispunjavaju uslove iz člana 15. stav 1.

Član 17

Depozitar

Instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju se deponuju kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, koji vrši funkciju Depozitara.

Član 18

Stupanje na snagu

1. Ovaj protokol stupa na snagu devedesetog dana nakon datuma deponovanja šesnaestog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja kod Depozitara.

2. Za svaku državu ili organizaciju iz člana 15. stav 1. koja ratifikuje, prihvati ili odobri ovaj protokol ili mu pristupi nakon deponovanja šesnaestog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja, Protokol stupa na snagu devedesetog dana nakon datuma deponovanja od strane te države ili organizacije svog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja.

Član 19

Povlačenje

U svakom trenutku nakon pet godina od datuma kada je ovaj protokol stupio na snagu za određenu Stranu, ta Strana se može povući iz njega davanjem pismenog obaveštenja Depozitaru. Svako takvo povlačenje stupa na snagu devedesetog dana nakon datuma njegovog prijema od strane Depozitara ili kasnijeg datuma, koji bude naveden u obaveštenju o povlačenju.

Član 20

Autentični tekstovi

Original ovog protokola, čiji su engleski, francuski i ruski tekstovi podjednako autentični, deponuje se kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

POTVRĐUJUĆI ovo, dole potpisani, za to propisno ovlašćeni, potpisuju ovaj protokol.

SAČINJENO U Arhusu (Danska), dvadeset četvrtog juna, hiljadu devet stotina devedeset osme godine.

Aneks I

SUPSTANCE PREDVIĐENE ZA ELIMINACIJU

Ukoliko nije drugačije navedeno ovim protokolom, ovaj Aneks ne primenjuje se na dole navedene supstance kada se pojave: (i) kao zagađujuće materije u proizvodima; ili (ii) u gotovim proizvodima koji su proizvedeni ili su bili u upotrebi pre datuma implementacije, ili (iii) kao hemikalije intermedijeri na određenoj lokaciji koje učestvuju u proizvodnji jedne ili više različitih supstanci i na taj način su hemijski izmenjeni. Ukoliko nije drugačije naznačeno, svaka dole navedena obaveza, stupa na snagu po stupanju na snagu ovog protokola.

Supstanca	Zahtevi primene
Supstanca	Eliminacija iz	Uslovi
Aldrin CAS broj: 309-00-2	Proizvodnje	Nema ih
Aldrin CAS broj: 309-00-2	Upotrebe	Nema ih
Hlordan CAS broj: 57-74-9	Proizvodnje	Nema ih
Hlordan CAS broj: 57-74-9	Upotrebe	Nema ih
Hlordekan CAS broj: 143-50-0	Proizvodnje	Nema ih
Hlordekan CAS broj: 143-50-0	Upotrebe	Nema ih
DDT CAS broj: 50-29-3	Proizvodnje	1. Eliminacija proizvodnje u roku od godinu dana od postignutog konsenzusa Strana da su pogodne alternative za DDT dostupne za zaštitu javnog zdravlja od bolesti poput malarije i encefalitisa. 2. Sa stavom da je neophodna eliminacija proizvodnje DDT što je pre to moguće, Strane će, najkasnije godinu dana nakon stupanja na snagu ovog protokola i povremeno nakon toga, po potrebi, a u konsultaciji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, Organizacijom Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu i Programom Ujedinjenih nacija za životnu sredinu izvršiti pregled dostupnosti i izvodljivosti alternativa i, ukoliko je pogodno, promovisati komercijalizaciju sigurnije i ekonomski održive alternative za DDT.
DDT CAS broj: 50-29-3	Upotrebe	Nema ih, osim ako su navedeni u Aneksu II.
Dieldrin CAS broj: 60-51-1	Proizvodnje	Nema ih
Dieldrin CAS broj: 60-51-1	Upotrebe	Nema ih
Endrin CAS broj: 72-20-8	Proizvodnje	Nema ih
Endrin CAS broj: 72-20-8	Upotrebe	Nema ih
Heptahlor CAS broj: 76-44-8	Proizvodnje	Nema ih
Heptahlor CAS broj: 76-44-8	Upotrebe	Nema ih, osim za upotrebu od strane lica ovlašćenog za kontrolu mrava iz porodice Solenopsis, a posebno S. geminata ili S. saevissima, u zatvorenim industrijskim električnim razvodnim kutijama. Takvo korišćenje će se ponovo proceniti na osnovu ovog protokola najkasnije dve godine nakon stupanja na snagu.
Heksabrombifenil CAS broj: 36355-01-8	Proizvodnje	Nema ih
Heksabrombifenil CAS broj: 36355-01-8	Upotrebe	Nema ih
Heksahlorbenzen CAS broj: 118-74-1	Proizvodnje	Nema ih, osim za proizvodnju za ograničene svrhe kao što je navedeno u izjavi deponovanoj od strane države sa privredom u tranziciji nakon potpisivanja ili pristupanja.
Heksahlorbenzen CAS broj: 118-74-1	Upotrebe	Nema ih, osim za ograničenu upotrebu, kao što je navedeno u izjavi deponovanoj od strane države sa privredom u tranziciji nakon potpisivanja ili pristupanja.
Mireks CAS broj: 2385-85-5	Proizvodnje	Nema ih
Mireks CAS broj: 2385-85-5	Upotrebe	Nema ih
PCB a/	Proizvodnje	Nema ih, osim za države sa privredom u tranziciji koje će prekinuti proizvodnju u najkraćem mogućem roku, a najkasnije 31. decembra 2005. godine, i koje su potvrdile u izjavi deponovanoj zajedno sa njihovim dokumentom o potvrđivanju, prihvatanju, davanju saglasnosti ili pristupanju svoju nameru da tako postupe.
PCB a/	Upotrebe	Nema ih, osim ako su navedeni u Aneksu II.
Toksafen CAS broj: 8001-35-2	Proizvodnje	Nema ih
Toksafen CAS broj: 8001-35-2	Upotrebe	Nema ih

a/ Potpisnice su saglasne da od 31. decembra 2004. godine u Protokolu preispitaju proizvodnju i korišćenje polihlorovanih terpfenila i "ugilec"-a.

Aneks II

SUPSTANCE ZA KOJE JE PREDVIĐENO OGRANIČENJE UPOTREBE

Ukoliko nije drugačije navedeno u ovom protokolu, ovaj Aneks se ne primenjuje na dole navedene supstance kada se one javljaju kao: (i) zagađujuće materije u proizvodima; ili (ii) u gotovim proizvodima koji su proizvedeni ili su bili u upotrebi pre datuma implementacije, ili (iii) kao hemikalije intermedijeri na određenoj lokaciji koje učestvuju u proizvodnji jedne ili više različitih supstanci i na taj način su hemijski izmenjeni. Ukoliko nije drugačije naznačeno, svaka dole navedena obaveza, stupa na snagu po stupanju na snagu ovog protokola.

Supstanca	Uslovi primene
Supstanca	Ograničeno za upotrebu	Uslovi
DDT CAS broj: 50-29-3	1. Za zaštitu javnog zdravlja od bolesti kao što su malarija i encefalitis. 2. Kao intermedijer u proizvodnji dikofola.	1. Dozvoljeno korišćenje samo kao komponente strategije integrisanog upravljanja bolestima i štetočinama u poljoprivrednoj proizvodnji, i samo u neophodnom obimu i samo do godinu dana nakon datuma izbacivanja iz proizvodnje, u skladu sa Aneksom I. 2. Takvo korišćenje će biti preispitano najkasnije u roku od dve godine nakon stupanja na snagu ovog protokola.
HCH CAS broj: 608-73-1	Tehnički HCH (tj. smeša HCH izomera) je ograničen na upotrebu kao intermedijer u proizvodnji hemikalija.
	Proizvodi u kojima je najmanje 99% HCH izomera u gama obliku (tj. lindan, CAS broj: 58-89-9) su ograničeni na sledeće upotrebe: 1. tretiranje semena; 2. upotrebu u zemljištu koja je odmah praćena ugrađivanjem u površinski sloj tla; 3. stručnu obradu i industrijsko tretiranje drvne građe; 4. insekticide za potrebe javnog zdravlja i veterine; 5. na ograničenom prostoru za sadnice drveća, male travnjake, i za spoljnu i unutrašnju upotrebu na sadnim materijalima i ukrasa; 6. u industrijskom i stambenom zatvorenom prostoru.	Sve ograničene upotrebe lindana će biti preispitane, ovim protokolom, najkasnije dve godine nakon stupanja na snagu.
PCB a/	PCB u upotrebi na dan stupanja na snagu ili proizvedeni do 31. decembra 2005. godine u skladu sa odredbama Aneksa I.	Strane će učiniti odlučne napore da dovedu do: (a) Eliminacije iz upotrebe PCB identifikovanih u opremi (npr. transformatorima, kondenzatorima ili drugoj opremi koja sadrži tečnosti) koja sadrži PCB u zapremini većoj od 5 dm3 i imaju koncentraciju od 0,05% PCB ili veću, u najkraćem mogućem roku ali najkasnije do 31. decembra 2010. godine, odnosno 31. decembra 2015. godine za države sa privredom u tranziciji; (b) Uništavanja ili dekontaminacije na za životnu sredinu prihvatljiv način svih tečnih PCB pomenutih u tački (a) i ostalih tečnosti koje sadrže više od 0,005% PCB koji nisu u opremi, u najkraćem mogućem roku, a najkasnije do 31. decembra 2015. godine ili najkasnije do 31. decembra 2020. godine, za države sa privredom u tranziciji; (c) Dekontaminaciju ili odlaganje opreme na koju se odnosi tačka (a) na po životnu sredinu prihvatljiv način.

a/ Strane su saglasne da se preispitaju pod Protokolom do 31. decembra 2004. godine proizvodnja i korišćenje polihlorovanih terfenila i "ugilec"-a.

Aneks III

SUPSTANCE IZ ČLANA 3, STAV 5 (a), I REFERENTNA GODINA ZA UTVRĐIVANJE OBAVEZE

Supstanca	Referentna godina
PAHs a/	1990. godina; ili neka druga godina između 1985. i 1995. godine zaključno, kako navede Strana prilikom ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja.
Dioksini/furani b/	1990. godina; ili neka druga godina između 1985. i 1995. godine zaključno, kako navede Strana prilikom ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja.
Heksahlorbenzen	1990. godina; ili neka druga godina između 1985. i 1995. godine zaključno, kako navede Strana prilikom ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja.

a Policiklični aromatični ugljovodonici (PAHs): Za svrhe inventara emisije, koristiće se sledeća četiri indikatorska jedinjenja: benzo(a)piren, benzo(b)fluoranten, benzo(k)fluoranten, i indeno(1,2,3-cd) piren.

b/ Dioksini i furani (PCDD/F): Polihlorovani dibenzo-p-dioksini (PCDD) i polihlorovani dibenzofurani (PCDF) su triciklična, aromatična jedinjenja sačinjena od dva benzenova prstena koji su povezani sa dva atoma kiseonika u PCDD i jednim atomom kiseonika u PCDF, a atomi vodonika mogu biti zamenjeni sa najviše osam atoma hlora.

Aneks IV

GRANIČNE VREDNOSTI ZA PCDD/F IZ GLAVNIH STACIONARNIH IZVORA

I. Uvod

1. Definicija dioksina i furana (PCDD/F) kako je predviđeno u Aneksu III ovog protokola.

2. Granične vrednosti su izražene u ng/m3 ili mg/m3 pod uslovima (273,15 K, 101.3 kPa, i suvi gas).

3. Granične vrednosti se odnose na normalno stanje procesa, uključujući i uključivanje i isključivanje procesa, osim ukoliko su određene granične vrednosti definisane za te situacije.

4. Uzorkovanje i analiza svih zagađujućih materija će se sprovoditi u skladu sa standardima postavljenim od strane Comité européen de normalisation (CEN), Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO), ili odgovarajućih referentnih metoda u SAD ili Kanadi. Dok se čeka razvoj (CEN) ili (ISO) standarda, primenjuju se nacionalni standardi.

5. Za potrebe verifikacije, interpretacija rezultata merenja u odnosu na graničnu vrednost takođe mora uzeti u obzir greške metoda merenja. Smatra se da je granična vrednost postignuta ukoliko rezultat merenja, kada mu se oduzme vrednost greške merenja, ne prelazi graničnu vrednost.

6. Emisije različitih sastojaka PCDD/F su date u faktorima ekvivalentne toksičnosti (TE) u odnosu na 2,3,7,8 -TCDD, koristeći sistem predložen od strane NATO Odbora za Izazove modernog društva (NATO-CCMS)3 u 1988. godini.

_____________
3 "NATO-CCMS " je skraćenica engleskog ekvivalenta ovog termina - "NATO Committee on the Challenges of Modern Society".

II. Granične vrednosti za glavne stacionarne izvore

7. Sledeće granične vrednosti, koje se odnose na zapreminski udeo kiseonika od 11% u dimnim gasovima, primenjuju se na sledeće vrste postrojenja za termički tretman otpada:

Komunalni čvrsti otpad (sagorevanje više od 3 tone na sat)

0.1 ng TE/m3

Medicinski čvrsti otpad (sagorevanje više od 1 tone na sat)

0.5 ng TE/m3

Opasan otpad (sagorevanje više od 1 tone na sat)

0.2 ng TE/m3

Aneks V

NAJBOLJE DOSTUPNE TEHNIKE ZA KONTROLU EMISIJA DUGOTRAJNIH ORGANSKIH ZAGAĐUJUĆIH SUPSTANCI IZ VELIKIH STACIONARNIH IZVORA

I. Uvod

1. Cilj ovog aneksa je da Stranama obezbedi smernice za identifikaciju najboljih dostupnih tehnika za stacionarne izvore kako bi se osposobili za ispunjenje obaveza iz člana 3. stav 5. ovog protokola.

2. "Najbolje dostupne tehnike" (BAT4) predstavljaju najefektivniji i najnapredniji nivo razvoja aktivnosti i metoda rada koji ukazuju na praktičnu pogodnost određenih tehnika razvijenih da spreče, ili u slučajevima kada to nije praktično, smanje emisije i njihov uticaj na životnu sredinu u celini:

- "Tehnike" obuhvataju i primenjenu tehnologiju i način na koji je neki pogon projektovan, izgrađen, održavan, radno upravljan i isključen iz operativnog sistema;

- "Dostupne" tehnike predstavljaju tehnike razvijene do te mere da omogućavaju njihovu primenu u relevantnom industrijskom sektoru pod ekonomski i tehnički održivim uslovima, uzimajući u obzir troškove i prednosti, bilo da se tehnike primenjuju ili proizvode na teritoriji Strane u pitanju, ili da to nije slučaj, sve dok su one, u razumnim granicama dostupne operateru;

- "Najbolje" znači najefektivnije u postizanju opšteg nivoa zaštite životne sredine u celini.

Prilikom određivanja najboljih dostupnih tehnika, posebnu pažnju treba posvetiti, uopšteno ili u specifičnim slučajevima, faktorima iz nastavka teksta, imajući u vidu verovatne troškove i dobiti od određenih mera i principe predostrožnosti i sprečavanja:

- primena tehnologije koja proizvodi malo otpada;

- korišćenje manje opasnih supstanci;

- unapređenje sakupljanja i reciklaže supstanci proizvedenih i korišćenih u procesu, kao i otpada;

- uporedni procesi, postrojenja ili metode rada koje su uspešno isprobane na industrijskom nivou;

- tehnološke prednosti i promene u naučnom znanju i razumevanju;

- priroda, efekti i obim predmetnih emisija;

- datumi prijema novih ili postojećih pogona;

- vreme potrebno da se uvede najbolja dostupna tehnika;

- potrošnja i priroda sirovina (uključujući i vodu) koje se koriste u procesima i njihova energetska efikasnost;

- potreba da se spreči ili na minimum svede sveukupni uticaj emisija na životnu sredinu i rizici po životnu sredinu;

- potreba za sprečavanjem udesa i za smanjenjem posledica po životnu sredinu.

Koncept najboljih dostupnih tehnika nije usmeren na propisivanje neke specifične tehnike ili tehnologije, već na uzimanje u obzir tehničkih karakteristika predmetnog postrojenja, njegovog geografskog položaja i lokalnih uslova u životnoj sredini.

3. Informacija o efektivnostima i merama kontrole troškova zasniva se na dokumentima koje je primila i pregledala Radna grupa i Pripremna radna grupa za POPs. Osim ako nije drugačije naznačeno, navedene tehnike se smatraju dobro uspostavljenim na osnovu operativnog iskustva.

4. Iskustva sa novim postrojenjima koje obuhvataju tehnike malih emisija, kao i rekonstrukcija postojećih postrojenja, su u neprestanom razvoju; stoga je potrebno izmeniti, dopuniti i ažurirati ovaj aneks. Najbolje dostupne tehnike (BAT) identifikovane za nova postrojenja obično se mogu primeniti na postojećim postrojenjima pod uslovom da je prošao odgovarajući tranzicioni period i da su postrojenja prilagođena novim uslovima.

5. Aneks navodi izvestan broj mera koje uključuju niz troškova i efikasnosti. Izbor mera za neki konkretan slučaj će zavisiti od niza faktora, kao što su ekonomske okolnosti, tehnološka infrastruktura i kapacitet, kao i sve postojeće mere kontrole zagađenja vazduha.

6. Najvažnije POPs emitovane iz stacionarnih izvora su:

(a) polihlorovani dibenzo-p-dioksini/furani (PCDD/F);

(b) heksahlorbenzen (HCB);

Relevantne definicije su date u Aneksu III ovog protokola.

_____________
4 "BAT" je skraćenica engleskog ekvivalenta ovog termina "best available techniques"

II. Glavni stacionarni izvori emisija POPs-a

7. (PCDD/F) se emituju iz termičkih procesa koji uključuju organske materije i hlor, kao rezultat nepotpunog sagorevanja ili hemijskih reakcija. Veliki stacionarni izvori (PCDD/F) mogu biti sledeći:

(a) spaljivanje otpada, uključujući ko-spaljivanje;

(b) termički metalurški procesi, na primer proizvodnja aluminijuma i drugih obojenih metala, gvožđa i čelika;

(d) sagorevanje (loženje) u domaćinstvima; i

(e) specifični hemijski proizvodni procesi u kojima se oslobađaju intermedijeri i nus-proizvodi.

8. Velikih stacionarni izvori emisija PAH mogu biti sledeći:

(a) Sagorevanje (loženje) i grejanje u domaćinstvima na drva i ugalj;

(b) požari na otvorenom kao što su spaljivanje otpadaka, šumski požari i spaljivanje ostataka useva;

(d) proizvodnja aluminijuma (Soderbergovim procesom); i

(e) pogoni za konzervaciju drveta, osim za Strane za koje ova kategorija ne doprinosi značajno ukupnoj emisiji PAH (kako je definisano u Aneksu III).

9. Emisije HCB koje potiču od istog tipa termičkih i hemijskih procesa kao što su oni koji emituju PCDD/F, pri čemu se HCB formira sličnim mehanizmom. Glavni izvori emisija HCB mogu biti sledeći:

(a) postrojenja za spaljivanje otpada, uključujući i ko-spaljivanje;

(b) toplotni izvori u metalurgiji; i

III. Opšti pristupi kontroli emisija POPs

10. Postoji nekoliko pristupa za kontrolu ili prevenciju emisija POPs iz stacionarnih izvora. Ovo uključuje zamenu relevantnih sirovina, procese modifikacije (uključujući održavanje i operativnu kontrolu) i adaptaciju postojećih postrojenja. Sledeći spisak daje opšte smernice raspoloživih mera, koje se mogu sprovesti bilo pojedinačno ili u kombinaciji:

(a) zamena sirovina koji su POPs ili gde postoji direktna veza između materijala i emisija POPs iz izvora;

(b) najbolje prakse po životnu sredinu kao što su dobro vođenje domaćinstva, programi preventivnog održavanja ili izmene u procesima kao što su zatvoreni sistemi (na primer u koksarama ili korišćenju inertnih elektroda za elektrolizu);

(c) modifikacija procesa kako bi se osiguralo potpuno sagorevanje, čime se sprečava formiranje dugotrajnih organskih zagađujućih supstanci, putem kontrole parametara kao što su temperatura spaljivanja ili trajanje procesa;

(d) metode za prečišćavanje dimnih gasova, kao što su termičko ili katalitičko spaljivanje ili oksidacija, izdvajanje praškastih materija, adsorpcija;

(e) tretman ostataka, otpada i mulja, na primer, termičkom obradom ili pretvaranjem u inertan oblik.

11. Emisioni nivoi dati za različite mere, u tabelama 1, 2, 4, 5, 6, 8 i 9, su uglavnom svojstveni određenom slučaju. Vrednosti ili opsezi prikazuju nivoe emisija u vidu procenta graničnih vrednosti emisija korišćenjem konvencionalnih tehnika.

12. Razmatranja isplativosti mogu da budu zasnovana na ukupnim godišnjim troškovima po jedinici smanjenja (uključujući kapitalne/investicione i operativne troškove). Troškovi smanjenja emisije POPs treba da budu razmotreni u okviru ukupne cene procesa, na primer, uticaj mera kontrole i troškova proizvodnje. S obzirom na mnoge faktore koji utiču, investicioni i operativni troškovi su brojke veoma specifične u zavisnosti od slučaja.

IV. Tehnike kontrole za smanjenje emisija PCDD/F

A. Spaljivanje otpada

13. Spaljivanje otpada podrazumeva spaljivanje otpada, opasnog otpada, medicinskog otpada i spaljivanje kanalizacionog mulja.

14. Glavne mere kontrole za emisije PCDD/F iz postrojenja za spaljivanje otpada su:

(a) primarne mere koje se odnose na spaljivanje otpada;

(b) primarne mere koje se odnose na procesne tehnike;

(c) mere za kontrolu fizičkih parametara procesa sagorevanja i otpadnih gasova (npr. temperatura faza, brzina hlađenja, zapreminski udeo kiseonika, itd);

(d) prečišćavanje dimnih gasova; i

(e) tretman ostataka iz procesa prečišćavanja.

15. Osnovne mere koje se odnose na spaljivanje otpada, koje obuhvataju upravljanje unesenim materijalom smanjenjem halogenih supstanci i njihovom zamenom sa nehalogenim alternativama, nisu prikladne za spaljivanje komunalnog ili opasnog otpada. Efikasnije je izmeniti proces spaljivanja i uvesti sekundarne mere za prečišćavanje dimnih gasova. Upravljanje unesenim materijalom je korisna primarna mera za smanjenje otpada, a ima moguću dodatnu prednost od reciklaže. Ovo može dovesti do indirektnog smanjenja PCDD/F smanjenjem količine otpada koji treba spaliti.

16. Modifikacija procesa da bi se optimizovali uslovi sagorevanja je važna i efikasna mera za smanjenje emisija PCDD/F (obično 850°C ili više, procena snabdevanja kiseonikom u zavisnosti od toplotne moći i sastava otpada, dovoljno vreme zadržavanja - 850°C za oko 2 sek - i turbulencija gasa, izbegavanje regiona hladnog gasa u ložištu, itd.). Spalionice sa fluidizovanim slojem mogu raditi i pri temperaturama nižim od 850°C uz adekvatne rezultate emisije. Za postojeće spalionice to obično podrazumeva rekonstrukciju i/ili zamenu postrojenja - opcija koja ne može biti ekonomski održiva u svim državama. Sadržaj ugljenika u pepelu treba da bude sveden na minimum.

17. Mere za dimne gasove. Sledeće mere su mogućnosti za razumno efikasno smanjenje sadržaja PCDD/F u dimnom gasu. Formiranje PCDD/F, tzv. novom sintezom (de novo) se odvija na oko 250 do 450°C. Ove mere su preduslov za dalja smanjenja radi postizanja željenog nivoa na mestu ispuštanja u atmosferu:

(a) brzo hlađenje dimnih gasova (veoma efikasan i relativno jeftin);

(b) dodavanje inhibitora kao što su trietanolamin ili trietilamin (može smanjiti i okside azota), ali se iz bezbednosnih razloga moraju razmotriti sporedne reakcije;

(c) upotreba sistema za izdvajanje praškastih materija na temperaturama između 800 i 1000°C, na primer, keramičkih filtera i ciklona;

(d) upotreba nisko temperaturnih sistema za električno pražnjenje; i

(e) izbegavanje taloženja letećeg pepela u dimnim kanalima.

18. Metode za prečišćavanje dimnih gasova su:

(a) konvencionalni filteri za praškaste materije za smanjenje PCDD/F vezanih na praškastim materijama;

(b) selektivna katalitička redukcija (SCR)5 ili selektivna nekatalitička redukcija (SNCR)6;

(d) različite vrste metoda adsorpcije i optimizovanih sistema za vlažno prečišćavanje sa mešavinom aktivnog uglja, ćumura, kreča i rastvora krečnjaka u reaktorima sa nepokretnim slojem, pokretnim slojem i fluidizovanim slojem. Efikasnost izdvajanja PCDD/F može se poboljšati korišćenjem odgovarajućeg pred-sloja od aktivnog koksa na površini vrećastog filtera;

(e) H2O2-oksidacija; i

(f) metode katalitičkog sagorevanja korišćenjem različitih tipova katalizatora (npr. Pt/Al2O3 ili bakarhromitni katalizatori sa različitim pospešivačima rada katalizatora čija je uloga da stabilizuju površine i smanje starenje katalizatora).

19. Gore pomenute metode mogu da dostignu nivo emisije od 0,1 ng TE/m3 PCDD/F u dimnim gasovima. Međutim, u sistemima sa korišćenjem aktivnog uglja ili koksa kao adsorbera/filtera, mora se voditi računa da se osigura da fugitivno oslobađanje ugljene prašine ne poveća emisije PCDD/F posle uređaja za prečišćavanje. Takođe, treba napomenuti da adsorberi i instalacije za izdvajanje praškastih materija ispred katalizatora (SCR tehnika) proizvode ostatke zasićene PCDD/F, koje treba ponovo obraditi ili na adekvatan način zbrinuti.

20. Poređenje između različitih mera za smanjenje PCDD/F u dimnim gasovima je veoma kompleksno. Rezultujuća matrica obuhvata širok spektar industrijskih postrojenja različitih kapaciteta i konfiguracije. Parametri troškova uključuju mere za smanjenje i drugih zagađujućih materija, kao što su teški metali (vezanih za čestice ili onih koji nisu vezani za čestice). Direktna veza koja se odnosi samo na izdvajanje PCDD/F u emitovanim gasovima ne može, dakle, biti utvrđena u većini slučajeva. Pregled raspoloživih podataka za različite kontrolne mere dat je u Tabeli 1.

_____________
5 "NATO-CCMS" je skraćenica engleskog ekvivalenta ovog termina - "NATO Committee on the Challenges of Modern Society".
6 "SNCR" je skraćenica engleskog ekvivalenta ovog termina "selective non-catalytic reduction "

Tabela 1: Poređenje različitih mere za prečišćavanje dimnih gasova i proces modifikacije u postrojenjima za termički tretman otpada radi smanjenja emisija PCDD/F

Opcije upravljanja	Nivoi emisija (%) a/	Procenjeni troškovi	Upravljanje rizicima
Primarne mere za modifikaciju ulaznih materijala:
- Eliminacija prekursora i sirovina koje sadrže hlor; i - Upravljanje tokovima otpada.	Rezultujući nivo emisija nije kvantifikovan; izgleda da nije linearno zavistan od količine sirovina.		Prethodno sortiranje doziranog materijala ne predstavlja efikasnu meru; samo delovi mogu da se prikupljaju; ostale sirovine koje sadrže hlor, na primer kuhinjska so, papir, itd, ne mogu se izbeći. Za opasni hemijski otpad to nije poželjno. Korisna primarna mera i izvodljiva u posebnim slučajevima (na primer, otpadna ulja, električne komponente, itd.) sa mogućom dodatnom koristi od reciklaže materija.
Modifikacija tehnologije procesa:
- Optimizovani uslovi sagorevanja;			Potrebna adaptacija/rekonstrukcija celokupnog procesa.
- Izbegavanje temperatura ispod 850°C i hladnih oblasti u dimnim gasovima; - Dovoljan sadržaj kiseonika; kontrola ulaza kiseonika zavisi od toplotne moći i sastava sirovina; i - Dovoljno vreme zadržavanja i mešanje
Mere koje se sprovode za dimne gasove: Izbegavanje taloženja čestica pomoću:
Čistača čađi, mehaničkih repera, zvučnih ili parnih duvača čađi			Duvanje čađi može povećati stepen formiranja PCDD/F
Izdvajanja praškastih materija, uglavnom u spalionicama otpada	< 10	Srednji	Uklanjanje PCDD/F adsorbovanog na česticama. Metode izdvajanja čestica iz struje vrelih dimnih gasova koriste se samo u pilot postrojenjima.
Vrećasti filteri	1 - 0.1	Viši	Korišćenje na temperaturama < 150°C.
Keramički filteri;	Niska efikasnost		Korišćenje na temperaturama od 800-1000°C.
Cikloni; i	Niska efikasnost	Srednji
Elektrostatički filteri	Srednja efikasnost		Korišćenje na temperaturi od 450°C; stvaraju se uslovi za novu sintezu PCDD/F, više emisije NOx, smanjenje iskorišćenja toplote
Katalitička oksidacija.			Korišćenje na temperaturama od 800-1000°C. Neophodno je odvojeno smanjenje gasne faze
Brzo hlađenje gasa (kvenčovanje)
Visoko efikasne adsorpcione jedinice sa dodatkom aktivnog uglja (elektrodinamički venturi).
Selektivna katalitička redukcija (SCR).		Visoka ulaganja i mali operativni troškovi.	Redukcija NOx ukoliko je dodat NH3; potreban veliki prostor, iskorišćeni katalizator i ostaci aktivnog ugljenika (AC) ili lignitnog koksa (ALC) mogu biti odloženi, katalizatori se mogu ponovo preraditi od strane proizvođača u većini slučajeva, AC i ALC mogu se sagorevati pod strogo kontrolisanim uslovima.
Različite vrste metoda mokre i suve adsorpcije sa mešavinama aktivnog uglja, ćumura, kreča i rastvora krečnjaka u reaktoru sa nepokretnim, pokretnim i fluidizovanim slojem
Reaktor sa nepokretnim slojem, adsorpcija aktivnim ugljem ili ćumurom; i	< 2 (0.1 ng TE/m3)	Visoka ulaganja, srednji operativni troškovi.	Uklanjanje ostataka, potreban veliki prostor.
Prolazni ili reaktor sa fluidizovanim slojem uz dodatak aktivnog koksa/kreča, ili krečnog rastvora, uz odgovarajući vrećasti filter	< 10 (0.1 ng TE/m3)	Mala ulaganja, srednji operativni troškovi.	Uklanjanje ostataka.
Dodatak H2O2.	< 2 - 5 (0.1 ng TE/m3)	Mala ulaganja, niski operativni troškovi.

a/ Preostala emisija u poređenju sa režimom bez smanjenja emisija.

21. Spalionice medicinskog otpada mogu biti glavni izvor PCDD/F u mnogim zemljama. Specifični medicinski otpadi kao što su delovi tela, infektivni otpad, igle, krv, plazma i citostatici se tretiraju kao poseban oblik opasnog otpada, dok se ostali medicinski otpad često spaljuje na mestu nastanka u šaržnim procesima. Spalionice koje rade na principu šarži mogu da ispune iste uslove za smanjenje PCDD/F kao i druge spalionice otpada.

22. Strane mogu izraziti želju da razmotre usvajanje politika za podsticanje spaljivanja komunalnog i medicinskog otpada u velikim regionalnim postrojenjima, radije nego u manjim. Ovaj pristup može da učini primenu BAT isplativijom.

23. Tretman ostataka iz procesa prečišćavanja dimnih gasova. Za razliku od pepela iz postrojenja za termički tretman otpada, ovi ostaci sadrže relativno visoke koncentracije teških metala, organskih zagađujućih supstanci (uključujući PCDD/F), hlorida i sulfida. Metod njihovog odlaganja mora stoga biti dobro kontrolisan. Sistemi za vlažno prečišćavanje proizvode naročito velike količine kiselog, kontaminiranog tečnog otpada. Postoje neke posebne metode tretmana. One uključuju:

(a) katalitički tretman praškastih materija iz vrećastih filtera u uslovima niskih temperatura i nedostatka kiseonika;

(b) prečišćavanje praškastih materija iz vrećastih filtera 3-R procesom (ekstrakcija teških metala kiselinama i sagorevanje radi uništavanja organskih materija);

(d) dodatne metode imobilizacije; i

(e) primena plazma tehnologije.

B. Termički procesi u metalurškoj industriji

24. Specifični procesi u metalurškoj industriji mogu biti važni preostali izvori emisija PCDD/F. To su:

(a) primarna industrija gvožđa i čelika (npr. u visokim pećima, u postrojenjima za sinterovanje, pri peletiranju gvožđa);

(b) sekundarna industrija gvožđa i čelika; i

Mere kontrole emisija PCDD/F za metaluršku industriju rezimirane su u Tabeli 2.

25. Proizvodnja metala i postrojenja za tretman mogu da zadovolje maksimalne koncentracije emisije PCDD/F od 0.1 ng TE/m3 (ako je obim protoka otpadnih gasova > 5000 m3/h) korišćenjem kontrolnih mera.

Tabela 2: Smanjenje emisija PCDD/F u metalurškoj industriji

Opcije upravljanja	Nivoi emisija (%) a/	Procenjeni troškovi	Upravljanje rizicima
Postrojenja za sinterovanje
Primarne mere:
- Optimizacija / pokrivanje postrojenja za sinterovanje		Niski	Nije 100% Izvodljivo
- Recirkulacija otpadnih gasova, na primer, sinterovanje sa optimizovanim emisijama (EOS)7 smanjenjem protoka otpadnog gasa od ca. 35% (smanjeni troškovi ostalih sekundarnih mera smanjenjem protoka otpadnog gasa), kapacitet 1 milion Nm3/h;	40	Niski
Sekundarne mere:
- elektrostatički filteri + molekularno sito;	Srednja efikasnost	Srednji
- Dodatak mešavine krečnjaka/aktivnog ugljenika	Visoka efikasnost (0.1 ng TE/m3)	Srednji
- Visoko efikasni skruberi - postojeća instalacija: AIRFINE (Voest Alpine Stahl Linz) od 1993. za 600 000 Nm3/h; druga instalacija planirana u Holandiji (Hoogoven) za 1998.	Visoko efikasna Redukcija emisije do 0.2-0.4 ng TE/m3	Srednji	0.1 ng TE/m3 može biti dostignuta uz više energetske zahteve; nema postojećih postrojenja
Proizvodnja obojenih metala (npr. bakar)
Primarne mere:
- Presortiranje opiljaka, uklanjanje materijala kao što su plastika i opiljci kontaminirani PVC-om, skidanje premaza i primena izolacionih materijala koji ne sadrže hlor;		Niski
Sekundarne mere:
- Brzo hlađenje vrelih otpadnih gasova	Visoka efikasnost	Niski
Korišćenje kiseonika ili kiseonikom obogaćenog vazduha pri sagorevanju, ubrizgavanje kiseonika u šahtnim pećima (obezbeđivanje kompletnog sagorevanja i minimiziranje zapremine otpadnog gasa).	5 - 7 (1.5-2 TE/m3)	Visoki
- Reaktor sa nepokretnim ili fluidizovanim mlaznim slojem sa adsorpcijom sa aktivnim koksom ili ćumurom	(0.1 ng TE/m3)	Visoki
- Katalitička oksidacija; i	(0.1 ng TE/m3)	Visoki
- Smanjenje vremena boravka u kritičnoj oblasti temperature u sistemu otpadnih gasova.
Proizvodnja gvožđa i čelika
Primarne mere:
- Čišćenje ostataka od ulja pre punjenja proizvodnih posuda;		Niski	Moraju se koristiti rastvarači za čišćenje
- Eliminacija iskorišćenih organskih materijala kao što su ulja, emulzije, masti, boje i plastika iz sirovine za čišćenje.		Niski
- Smanjivanje specifičnih velikih zapremina otpadnog gasa;		Srednji
- Odvojeno sakupljanje i tretman emisija od utovara i istovara;		Niski
Sekundarne mere:
- Odvojeno sakupljanje i tretman emisija od utovara i istovara; i		Niski
- Vrećasti filter u kombinaciji sa ubrizgavanjem koksa.	< 1	Srednji
Sekundarna proizvodnja aluminijuma
Primarne mere:
- Izbegavanje halogenih materijala (heksahloretan);		Niski
- Izbegavanje maziva koja sadrže hlor (na primer hlorovani parafini); i		Niski
- Čišćenje i sortiranje opiljaka koji sadrže nečistoće, npr. struganjem premaza i sušenjem, tehnikama separacije uz potapanje, ili uklanjanjem pomoću vrtloga;
Sekundarne mere:
- Jednostepeni i višestepeni vrećasti filteri sa dodatnom aktivacijom krečnjaka/aktivnog ugljenika na prednjoj strani (ispred) filtera;	< 1 (0.1 ng TE/m3)	Srednji/visoki
- Minimizacija i odvojeno uklanjanje i prečišćavanje različitih zagađenih tokova otpadnog gasa;		Srednji/visoki
- Izbegavanje taloženja praškastih materija iz otpadnog gasa i omogućavanje brzog prolaza kroz kritični temperaturni opseg; i		Srednji/visoki
- Poboljšani predtretman u šrederima za aluminijumske ostatke primenom tehnika razdvajanja potapanjem i postepeno uklanjanje kroz vrtložni tok		Srednji/visoki

a/ Preostale emisije u odnosu na režim bez smanjenja emisije.

___________
7 "EOS" je skraćenica engleskog ekvivalenta ovog termina "emission optimized sintering"

Postrojenja za sinterovanje

26. Merenja u postrojenjima za sinterovanje u industriji gvožđa i čelika su generalno pokazala da se emisije PCDD/F nalaze u opsegu od 0,4 do 4 ng TE/m3. Pojedinačno merenje na jednom postrojenju bez ikakvih mera kontrole pokazalo je koncentraciju emisije od 43 ng TE/ m3.

27. Halogena jedinjenja mogu da dovedu do formiranja PCDD/F ukoliko dospeju u postrojenja za sinterovanje kroz ulazne materijale/sirovine (prosejani koks, sadržaj soli u rudi) i kroz dodati reciklirani materijal (npr. iz procesa mlevenja, praškaste materije u gasovima iz visokih peći, praškaste materije sa filtera i mulj od otpadnih voda). Međutim, slično kao i kod spaljivanja otpada, ne postoji jasna veza između sadržaja hlora u ulaznim materijama i emisije PCDD/F. Odgovarajuća mera može da bude uklanjanje rezidualnih kontaminiranih materijala i odmuljavanje ili odmašćivanje materijala sloja pre uvođenja u postrojenje za sinterovanje.

28. Najefikasnije smanjenje emisije PCDD/F može se postići kombinovanjem različitih sekundarnih mera, kao što su:

(a) recirkulacija otpadnih gasova značajno smanjuje emisije PCDD/F. Pored toga, protok otpadnog gasa je značajno smanjen, čime se smanjuju troškovi ugradnje dodatnih sistema kontrole;

(b) ugradnja vrećastih filtera (u kombinaciji sa elektrofilterima u nekim slučajevima) ili elektrostatičkih filtera sa ubrizgavanjem aktivnog uglja/ćumura u otpadni gas;

(c) metode prečišćavanja su razvijene i one uključuju prethodno brzo hlađenje otpadnog gasa, pranje u visokoefikasnim skruberima i odvajanje kapajućim taloženjem. Mogu se postići emisije od 0,2 to 0,4 ng TE/m3. Dodavanjem pogodnih adsorpscionih agenasa kao što su koks lignitskog uglja/šljaka od uglja, može se dostići koncentracija emisije od i 0,1 ng TE/m3.

Primarna i sekundarna proizvodnja bakra

29. Postojeća postrojenja za primarnu i sekundarnu proizvodnju bakra mogu postići nivo emisije PCDD/F od nekoliko pikograma do 2 ng TE/m3 posle prečišćavanja dimnih gasova. Jedna šahtna peć za bakar emituje i do 29 ng TE/m3 PCDD/F pre optimizacije agregata. Generalno, postoji širok spektar vrednosti emisije PCDD/F iz ovih postrojenja, zbog velike razlike u sirovinama koje se koriste u različitim agregatima i procesima.

30. Generalno, sledeće mere su pogodne za smanjenje emisija PCDD/F:

(a) prethodno sortiranje otpada;

(b) predtretman otpada, na primer skidanje plastike ili PVC obloga, predtretman otpadnog kabla korišćenjem samo hladnih/mehaničkih metoda;

(c) brzo hlađenje vrelih otpadnih gasova (omogućavajući korišćenje toplote), da bi se smanjilo vreme boravka u oblasti kritične temperature u sistemu otpadnih gasova;

(d) korišćenje kiseonika ili kiseonikom obogaćenog vazduha za sagorevanje ili ubrizgavanje kiseonika u šahtne peći (obezbeđivanje potpunog sagorevanja i minimiziranje zapreminskog protoka otpadnog gasa);

(e) adsorpcija u reaktoru sa nepokretnim ili fluidizovanim slojem sa mlaznim strujanjem sa aktivnim ugljem ili ugljenom prašinom; i

(f) katalitička oksidacija.

Proizvodnja čelika

31. Emisije PCDD/F iz konvertora u čeličani u proizvodnji čelika i iz toplih valjaonica, elektro peći i elektrolučnih peći za topljenje livenog gvožđa značajno su niže od 0,1 ng TE/m3. Peći iz hladne valjaonice i rotacione peći (za topljenje livenog gvožđa) imaju više emisije PCDD/F.

32. Elektrolučne peći korišćene u sekundarnoj proizvodnji čelika mogu da postignu vrednost koncentracije emisije od 0,1 ng TE/m3 ako se koriste sledeće mere:

(a) odvojeno sakupljanje emisija iz procesa punjenja i pražnjenja; i

(b) upotreba vrećastih filtera ili elektrostatičkih filtera u kombinaciji sa ubrizgavanjem koksa.

33. Sirovine za elektrolučne peći često sadrže ulja, emulzije ili masti. Opšte osnovne mere za smanjenje PCDD/F mogu biti sortiranje, odmuljivanje i skidanje obloga, koje mogu da sadrže plastiku, gumu, boje, pigmenate i aditive za vulkanizovanje.

Topionice u sekundarnoj industriji aluminijuma

34. Emisije PCDD/F iz pogona topionica u sekundarnoj industriji aluminijuma su u rasponu od približno 0,1 to 14 ng TE/m3. Ovi nivoi zavise od vrste agregata za topljenje, materijala koji se koriste i primenjenih tehnika za prečišćavanje otpadnog gasa.

35. Ukratko, jednostepeni i višestepeni vrećasti filteri sa dodatkom kreča/aktivnog uglja/ ćumura ispred filtera postižu emisiju sa koncentracijama od 0,1 ng TE/m3, uz efikasnost smanjenja emisije od 99%.

36. Takođe se mogu razmotriti sledeće mere:

(a) minimiziranje i odvojeno uklanjanje i prečišćavanje različito zagađenih otpadnih gasnih tokova;

(b) uklanjanje nataloženih praškastih materija iz otpadnih gasova;

(d) poboljšanje pre-sortiranja otpadnog aluminijuma iz drobilica čekićarki korišćenjem tehnike razdvajanja pomoću potapanja i klasiranje kroz taloženje vrtložnim tokom; i

(e) poboljšanje predčišćavanja otpadnog aluminijuma skidanjem obloga i sušenjem.

37. Opcije (d) i (e) su značajne zbog toga što je malo verovatno da će savremene tehnike bezfluksnog topljenja (kojima se izbegavaju tokovi halidnih soli) biti u stanju da obrade nekvalitetan otpad koji se može koristiti u rotacionim pećima.

38. Diskusije se nastavljaju na osnovu Konvencije za zaštitu morske životne sredine Severo-istočnog Atlantika u vezi revizije ranije preporuke za izbacivanje iz upotrebe heksahloretana korišćenog u industriji aluminijuma.

39. Rastop se može tretirati korišćenjem najsavremenije tehnologije, na primer sa azotno/hlornim smešama, u odnosu između 9:1 i 8:2, opremom za ubrizgavanje gasa za finu disperziju i pred- i post-ispiranjem azota, kao i vakuumskim odmašćivanjem. Za smeše azot/hlor, izmerene su koncentracije emisije PCDD/F od oko 0.03 ng TE/m3 (u poređenju sa vrednostima > 1 ng TE/m3 za tretman samo sa hlorom). Hlor je potreban za uklanjanje magnezijuma i drugih neželjenih komponenata.

C. Sagorevanje fosilnih goriva u termoenergetskim i industrijskim kotlovima

40. Pri sagorevanju fosilnih goriva u termoenergetskim i industrijskim kotlovima (> 50 MW toplotnog kapaciteta), poboljšana energetska efikasnost i očuvanje energije će dovesti do pada emisija svih zagađujućih materija zbog smanjene potrebe za gorivom. To će takođe dovesti do smanjenja emisija PCDD/F. Ne bi bilo isplativo uklanjanje hlora iz uglja ili tečnih goriva, ali u svakom slučaju trend razvoja upotrebe gasovitih goriva za loženje će pomoći da se smanje emisije PCDD/F iz ovog sektora.

41. Treba napomenuti da se emisije PCDD/F mogu znatno povećati ako se otpadni materijali (kanalizacioni mulj, otpadno ulje, gumeni otpad, itd) dodaju gorivu. Sagorevanja otpada za snabdevanje energijom treba preduzeti samo u postrojenjima koja imaju sisteme za prečišćavanje otpadnih gasova sa visoko efikasnim smanjenjem PCDD/F (opisano u odeljku A iznad).

42. Primenom tehnika za smanjenje emisija azotnih oksida, sumpor-dioksida i praškastih materija iz dimnih gasova mogu se takođe ukloniti emisije PCDD/F. Prilikom korišćenja ovih tehnika, efikasnost uklanjanja PCDD/F varira od postrojenja do postrojenja. Istraživanje se odvija u pravcu razvoja tehnika uklanjanja PCDD/F, ali dok te tehnike ne postanu dostupne na industrijskom nivou, ne postoji najbolja dostupna tehnika za specifičnu svrhu uklanjanja PCDD/F.

D. Sagorevanje (loženje) u domaćinstvima

43. Udeo uređaja za loženje u domaćinstvima manje je značajan za ukupne emisije PCDD/F kada se dozvoljena goriva pravilno koriste. Pored toga, postoje velike regionalne razlike u emisijama koje nastaju usled razlika u vrstama i kvalitetu goriva, zatim zbog geografske gustine uređaja i načina korišćenja.

44. Ložišta/peći u domaćinstvima imaju lošiji stepen sagorevanja ugljovodonika iz goriva i otpadnih gasova u odnosu na velika postrojenja za sagorevanje. Ovo je naročito tačno ako koriste čvrsta goriva, kao što su drvo i ugalj, sa koncentracijama emisija koje se nalaze u opsegu od 0,1 do 0,7 ng TE/m3.

45. Dodavanje sagorljive ambalaže u čvrsta goriva povećava emisije PCDD/F. Iako je zabranjeno u nekim zemljama, spaljivanje smeća i ambalaže, može se odvijati u privatnim domaćinstvima. Zbog povećanja troškova odlaganja, mora se priznati da se otpad iz domaćinstava spaljuje u pećima u domaćinstvu. Upotreba drveta sa dodatkom otpadne ambalaže može da dovede do povećanja emisije PCDD/F za 0,06 ng TE/m3 (samo za drvo) do 8 ng TE/m3 (u odnosu na zapreminskih 11% O2). Ove rezultate su potvrdila istraživanja u nekoliko zemalja u kojima je i do 114 ng TE/m3 (u odnosu na zapreminskih 13% kiseonika) izmereno u otpadnima gasovima iz peći u domaćinstvima u kojima se spaljuje otpad.

46. Emisije iz uređaja za sagorevanja u domaćinstvima mogu biti smanjene ograničavanjem unosa materijala u kvalitetna goriva i izbegavanjem spaljivanja otpada, halogenovane plastike i drugih materijala. Programi javnog informisanja za kupce/operatere uređaja za loženje u stambenim objektima mogu biti efikasni u postizanju ovog cilja.

E. Uređaji za sagorevanje drveta (kapaciteta manjeg od 50 MW)

47. Rezultati merenja na postrojenjima za sagorevanje (loženje) drveta ukazuju na to da se emisije PCDD/F iznad 0,1 ng TE/m3 javljaju u otpadnim gasovima posebno u nepovoljnim uslovima dogorevanja, odnosno kada sagorele supstance imaju veći sadržaj hlorovanih jedinjenja nego što ih ima normalno netretirano drvo. Pokazatelj lošeg sagorevanja je ukupna koncentracija ugljenika u otpadnom gasu. Korelacija je pronađena između, na primer, emisije CO, kvaliteta dogorevanja i emisija PCDD/F. Tabela 3. daje pregled nekih koncentracija emisija i faktore za peći na drva.

Tabela 3: Emisione koncentracije u odnosu na količinu i faktori za postrojenja (ložišta) u kojima se sagoreva (loži) drvo

Gorivo	Emisione koncentracije (ng TE/m3)	Emisioni faktor (ng TE/kg)	Emisioni faktor (ng/GJ)
Prirodno drvo (stablo bukve)	0.02 - 0.10	0.23 - 1.3	12 - 70
Strugotine prirodnog drveta iz šuma	0.07 - 0.21	0.79 - 2.6	43 - 140
Iverica	0.02 - 0.08	0.29 - 0.9	16 - 50
Otpadno drvo iz urbanih sredina	2.7 - 14.4	26 - 173	1400 - 9400
Otpad iz domaćinstava	114	3230
Ugalj	0.03

48. Sagorevanje otpadnog drveta iz urbanih sredina (drveni materijali od rušenja) na pokretnim rešetkama dovodi do relativno visokih emisija PCDD/F, u odnosu na drvo koje se ne smatra otpadnim. Osnovna mera za smanjenje emisije je izbegavanje korišćenja tretiranog otpadnog drveta u uređajima za sagorevanje. Sagorevanja tretiranog drveta treba da se vrši samo u postrojenjima sa odgovarajućim uređajima za prečišćavanje dimnih gasova radi smanjenja emisija PCDD/F.

V. Tehnike kontrole za smanjenje emisija pah

A. Proizvodnja koksa

49. Tokom proizvodnje koksa, PAH se u okolni vazduh oslobađaju uglavnom:

(a) kad se peć puni kroz otvore za punjenje;

(b) usled curenja kroz vrata peći, iz uzlaznih cevi i poklopaca na otvorima za punjenje; i

50. Koncentracija benzo(a)pirena (BaP) značajno varira između pojedinačnih izvora baterije koksnih peći. Najviše koncentracije (BaP) se nalaze na vrhu i u neposrednoj blizini vrata.

51. PAH iz proizvodnje koksa se može smanjiti tehničkim poboljšanjem postojećih postrojenja za proizvodnju gvožđa i čelika. Ovo može zahtevati zatvaranje i zamenu starih baterija koksa i opšte smanjenje proizvodnje koksa, na primer, ubrizgavanjem uglja visokog kvaliteta u proizvodnji čelika.

52. Strategija za smanjenje PAH za baterije koksa treba da ispuni sledeće tehničke mere:

(a) punjenje koksnih peći:

- smanjenje emisija čestica prilikom punjenja ugljem iz bunkera u šaržirnim kolicima;

- zatvoreni sistemi za transport uglja kada se koristi predzagrevanje ugljem;

- ekstracija gasova i naknadni tretman, bilo puštanjem gasova u susedne peći ili sakupljanjem i odvođenjem u insinerator gasova i kasnijim otprašivanjem. U nekim slučajevima izdvojena gasna struja se može sagoreti i u šaržirnim kolicima, ali stanje karakteristike važne po životnu sredinu i sigurnost ovih sistema zasnovanih na šaržirnim kolicima je manje zadovoljavajuća. Potrebno je ubrizgavanjem vodene pare ili vode u usisne cevi stvoriti zadovoljavajući stepen usisavanja.

(b) emisije na poklopcima otvora za punjenje tokom koksovanja treba izbegavati:

- korišćenjem poklopaca sa visoko efikasnim zaptivanjem na otvorima za punjenje;

- zatopljavanjem glinom poklopca na otvoru za punjenje (ili jednako efikasnim materijalom) nakon svakog postupka punjenja;

- čišćenjem poklopaca otvora za punjenje i ramova pre zatvaranja otvora za punjenje;

- čišćenjem plafona peći od ostataka iz uglja;

(c) poklopci uzlazne cevi treba da budu opremljeni vodenim zaptivkama da bi se izbegle emisija gasa i katrana, a pravilan proces zaptivanja treba održavati redovnim čišćenjem;

(d) mehanizam na vratima koksne peći treba da bude opremljen sistemima za čišćenje površine zaptivaka na ramovima i vratima peći;

(e) vrata koksne peći:

- treba da se koriste visoko efikasni zaptivni spojevi (npr. membranska vrata sa oprugom);

- spojevi na vratima peći treba da se temeljno očiste prilikom svakog rukovanja sa njima;

- vrata treba da budu projektovana na način koji omogućava instaliranje sistema za izdvajanje čestica povezanog za uređajem za otprašivanje (putem kolektorske cevi) tokom procesa ubacivanja;

(f) mašina za prenos koksa treba da ima integrisanu haubu, stacionarni kanal i stacionarni sistem za prečišćavanje gasa (po mogućstvu vrećasti filter);

(g) procedure sa niskim emisijama treba da se primenjuju za hlađenje koksa, na primer za suvo hlađenje koksa. Zamena mokrog procesa hlađenja suvim bi trebalo da ima prvenstvo, dokle god se može izbeći stvaranje otpadnih voda pomoću zatvorenog sistema cirkulacije. Potrebno je smanjiti stvaranje prašine tokom suvog hlađenja koksa.

53. Proces proizvodnje koksa, poznat kao "jednokratna proizvodnja koksa (bez ponovnog iskorišćenja)" emituje znatno manje PAH nego konvencionalni procesi sa ponovnom obradom nusproizvoda. To je zbog toga što peći rade pod negativnim pritiskom (podpritiskom), čime se eliminiše propuštanje u atmosferu kroz vrata koksne peći. Tokom pečenja, sirovi gas koksne peći se uklanja iz peći prirodnom promajom, koja održava negativan pritisak u peći. Ove peći nisu namenjene sakupljanju hemijskih nusproizvoda iz sirovog gasa koksne peći. Umesto toga, ispušteni gasovi iz procesa pečenja (uključujući PAH) se spaljuju efikasno pri visokim temperaturama i uz duže vremenske intervale. Otpadna toplota iz ovog spaljivanja se koristi za obezbeđivanje energije za pečenje, a višak toplote može se koristiti za stvaranje pare. U cilju ekonomske isplativosti ovog tipa procesa pečenja potrebno je ugraditi kogeneraciono postrojenje za proizvodnju električne energije iz viška pare. Trenutno postoji samo jedno ovakvo postrojenje za koks koje radi u SAD, i još jedno u Australiji. Proces u osnovi, predstavlja horizontalna koksna peć bez uređaja za sakupljanje, sa komorama za spaljivanje spojenim na dve peći. Proces predviđa alternativno punjenje i raspored pečenja ove dve peći. Dakle, jedna peć uvek obezbeđuje komoru za spaljivanje sa koksnim gasovima. Sagorevanje koksnog gasa u komori za spaljivanje pruža neophodan izvor toplote. Konstrukcija komore za spaljivanje obezbeđuje neophodno dodatno vreme (približno 1 sekunda) i visoke temperature (minimum 900 °C).

54. Mora se sprovesti efikasan program praćenja curenja kroz zapečaćena vrata koksne peći, uzlaznih cevi i otvora za punjenje na poklopcima. Ovo podrazumeva praćenje i evidentiranje curenja i hitnu popravku i održavanje. Na taj način može biti postignuto značajno smanjenje difuzionih emisija.

55. Zamena postojećih koksnih baterija da bi se olakšala kondenzacija dimnih gasova iz svih izvora (sa ponovnim korišćenjem toplote) rezultuje smanjenjem od 86% do više od 90% emisije PAH u vazduh (bez uzimanja u obzir tretmana otpadnih voda). Investicioni troškovi mogu biti amortizovani u roku od pet godina, uzimajući u obzir ponovno upotrebljenu energiju, zagrejanu vodu, gas za sinteze i sačuvanu vodu za hlađenje.

56. Povećanje količine koksa u peći, za rezultat ima smanjenje ukupnog broja peći, smanjenje broja otvaranja vrata peći (dnevna količina napunjenih peći), broj zaptivanja na koksnoj bateriji i posledične PAH emisije. Produktivnost se povećava na isti način na koji se smanjuju operativni troškovi i troškovi osoblja.

57. Suvi sistemi za hlađenje koksa zahtevaju veće investicione troškove od mokrih metoda. Veći operativni troškovi se mogu nadoknaditi ponovnim korišćenjem toplote u procesu pred-zagrevanja koksa. Energetska efikasnost kombinovanog sistema suvog hlađenja koksa/predgrevanja uglja se kreće od 38 do 65%. Predgrevanje uglja podiže produktivnost za 30%. Ona može biti povećana na 40% jer je proces pečenja homogeniji.

58. Svi rezervoari i instalacije za skladištenje i tretman katrana i proizvoda od katrana moraju biti opremljeni efikasnim sistemom za sakupljanje, odnosno razgradnje vodenom parom. Operativni troškovi sistema za razgradnju parom mogu se smanjiti u autotermičkom načinu rada sa naknadnim sagorevanjem, ako je koncentracija jedinjenja ugljenika u otpadu dovoljno visoka.

59. Tabela 4 daje pregled mera za smanjenje emisije PAH u postrojenjima za proizvodnju koksa.

Tabela 4: Kontrola emisije PAH u proizvodnji koksa

Opcije upravljanja	Nivoi emisija (%) a/	Procenjeni troškovi	Rizici upravljanja
Modernizacija starih postrojenja sa kondenzacijom emitovanih otpadnih gasova iz svih izvora uključuje sledeće mere:	Ukupno < 10 (bez otpadne vode)	Visoki	Emisije u otpadne vode usled brzog hlađenja, veoma su visoke. Ovaj metod treba primeniti samo ako se otpad ponovo koristi u zatvorenom ciklusu.
- Evakuacija i naknadno spaljivanje gasova tokom punjenja peći ili odvođenje gasova u susedne peći koliko god je to moguće;	5	(Amortizacija investicionih troškova, uzimanje u obzir sakupljene energije, zagrejane vode, gasa za sintezu i sačuvane vode za hlađenje, može biti 5 godina)
- Emisije na poklopcima otvora za punjenje treba izbegavati koliko god je moguće, na primer, specijalnom konstrukcijom poklopca otvora i vrlo efikasnim metodama zaptivanja. Treba koristiti vrata koksne peći sa veoma efikasnim dihtovanjem. Čišćenje poklopaca otvora za punjenje i ramova pre zatvaranja otvora za punjenje;	< 5
- Otpadni gasovi iz procesa punjenja, treba da se sakupljaju i sprovode u uređaje za otprašivanje:	< 5	Viši investicioni troškovi nego kod mokrog hlađenja (ali niži troškovi usled predgrevanja koksa i korišćenja otpadne toplote.)
- Gašenje tokom hlađenja koksa mokrim metodama samo ako je pravilno primenjeno, bez otpadne vode.
Procesi snižavanja emisija pri hlađenju koksa, odnosno suvo hlađenje koksa.	Nema emisija u vodi.	Viši investicioni troškovi nego kod mokrog hlađenja (ali niži troškovi usled predzagrevanja koksa i korišćenja otpadne toplote.)
Povećanje korišćenja peći velike zapremine radi smanjenja broja otvora i površina zaptiva.	Značajni	Investicije za oko 10% više nego kod konvencionalanih postrojenja	U većini slučajeva je potrebna potpuna modernizacija ili izgradnja nove koksare.

a/ Preostale emisije u poređenju sa načinom rada bez smanjenja

B. Proizvodnja anoda

60. Emisije PAH iz proizvodnje anoda se tretiraju na sličan način kao i one iz proizvodnje koksa.

61. Koriste se sledeće sekundarne mere za smanjenje emisije praškastih materija kontaminiranih sa PAH:

(a) elektrostatički filter za izdvajanje čestica/kapljica tera;

(b) kombinacija konvencionalnog elektrostatičkog filtera za ter, sa vlažnim elektrostatičkim filterom, kao efikasnijom tehničkom merom;

(d) suvo prečišćavanje krečnjakom/petrol koksom ili aluminijum oksidom (Al2O3).

62. Operativni troškovi toplotnog naknadnog sagorevanja mogu se smanjiti pri autotermičkom načinu rada uz naknadno sagorevanje, ako je koncentracija ugljenikovih jedinjenja u otpadnom gasu dovoljno visoka. Tabela 5. daje pregled mera za kontrolu smanjenja emisije PAH u proizvodnji anoda.

Tabela 5: Kontrola emisije PAH pri proizvodnji anoda

Opcije upravljanja	Nivoi emisija (%) a/	Procenjeni troškovi	Rizici upravljanja
Modernizacija starih postrojenja smanjenjem difuznih emisija sledećim merama:	3-10	Visoki
- Smanjenje curenja;
- Instaliranje fleksibilnih zaptivaka na vratima peći;
- Evakuacija i naknadni tretman gasova, bilo prolaskom gasova kroz susedne peći ili vođenjem gasova ka insineratoru i naknadno otprašivanje;
- Sistemi za rad i hlađenje koksnih peći;
- Evakuacija i prečišćavanje emisija čestica iz koksa.
Uspostavljanje tehnologija za proizvodnju anoda u Holandiji;	45-50		Sprovedeno u Holandiji 1990. godine. Prečišćavanje sa krečnjakom ili petrol koksom je efikasno u smanjenju PAH; sa aluminijumom nije poznato.
- Nove peći sa suvim prečišćivačima (sa krečnjakom ili petrol koksom ili sa aluminijumom)
- Recirkulacija otpadne vode u završnoj jedinici.
BAT:
- izdvajanje praškastih materija elektrostatičkim filterom; i	2-5		Neophodno je redovno čišćenje katrana.
- Termičko naknadno sagorevanje.	15	Niži operativni troškovi pri autotermičkom načinu rada;	Funkcionisanje pri autotermičkom načinu rada samo ako je koncentracija PAH u otpadnom gasu visoka.

a/ Preostale emisije u poređenju sa načinom rada bez smanjenja

C. Industrija aluminijuma

63. Aluminijum se proizvodi od aluminijum oksida (Al2O3) elektrolizom u posudama (ćelijama) električno povezanim u serijama. Posude su klasifikovane kao Soderbergove posude, u zavisnosti od vrste anode.

64. Posude za predpečenje imaju anode koje se sastoje od kalciniranih (pečenih) ugljeničnih blokova, koji se zamenjuju posle delimične potrošnje. Soderbergove anode se peku u ćeliji, sa smešom petrol koksa i smole ugljenog katrana koji deluje kao vezivo.

65. Iz Soderbergovog procesa se oslobađaju veoma visoke emisije PAH. Mere primarnog smanjenja obuhvataju modernizaciju postojećih postrojenja i optimizaciju procesa, koje bi mogle smanjiti emisije PAH od 70 - 90%. Može da bude postignut nivo emisije od 0.015 kg B(a)P/toni Al. Zamena postojećih Soderbergovih ćelija, ćelijama za predpečenje zahtevala bi velike rekonstrukcije postojećih procesa, ali bi skoro potpuno eliminisala emisiju PAH. Kapitalni troškovi ovakvih zamena su veoma visoki.

66. Tabela 6 daje pregled mera kontrole emisije PAH u proizvodnji aluminijuma.

Tabela 6: Kontrola emisije PAH u proizvodnji aluminijuma pri korišćenju Soderbergovog procesa

Opcije upravljanja	Nivoi emisija (%) a/	Procenjeni troškovi	Rizici upravljanja
Zamena Soderbergovih elektroda sa: - Predpečene elektrode (Izbegavanje smolastih veziva); - Inertne anode.	3-30	Viši troškovi elektroda od oko 800 miliona US$	Soderbergove elektrode su jeftinije od predpečenih, jer nije potrebno postrojenje za pečenje anoda. Istraživanje je u toku, ali očekivanja su mala. Efikasan rad i praćenje emisije su esencijalni u kontroli emisije. Loše performanse mogu da prouzrokuju značajne difuzione emisije.
Zatvoreni sistemi za predpečenje sa tačkama unosa glinica i efikasnu kontrolu procesa, haube pokrivaju čitavu posudu i omogućavaju efikasno sakupljanje materija koje zagađuju vazduh	1-5
Soderbergova posuda sa vertikalnim kontaktnim zavrtnjima i sistemom za prikupljanje otpadnog gasa.	> 10	Adaptacija Soderbergove tehnologije inkapsulacijom i modifikovanom tačkom unosa: 50000 - 10000 US$ po peći	Difuzne emisije događaju se tokom unosa, razbijanja kore i podizanja gvozdenih kontaktnih zavrtanja na višu poziciju.
Sumitomo tehnologija (briketirane anode za VSS proces).		Niski - Srednji
Prečišćavanje gasa:
- Elektrostatički filteri za čestice/kapljice tera;	2-5	Niski	Visoka stopa varničenja i električnog iskrenja;
- Kombinacija konvencionalnih elektrostatički filteri za čestice/kapljice tera i vlažnog elektrostatičkog čišćenja gasa;	> 1	Srednji	Vlažnim čišćenjem gasa stvara se otpadna voda.
- Termičko naknadno sagorevanje.
Primena smola sa višom tačkom topljenja (HSS + VSS)	Visok	Srednji Niski-srednji
Korišćenje suvog prečišćavanja u postojećim HSS + VSS postrojenjima.		Srednji-visoki

a/ Preostale emisije u poređenju sa načinom rada bez smanjenja.

D. Sagorevanje (loženje) u domaćinstvima

67. Emisije PAH uočene su iz procesa sagorevanja u domaćinstvima, i to iz peći ili otvorenih ložišta, posebno ako se koriste drvo ili ugalj. Domaćinstva mogu da budu značajan izvor emisija PAH. To je rezultat upotrebe kamina i malih uređaja za sagorevanje čvrstih goriva u domaćinstvima. U nekim zemljama uobičajeno gorivo za peći je ugalj. Peći koje sagorevaju ugalj, emituju manje PAH od onih u kojima se loži drvo, zbog više temperature sagorevanja i manje promenjivog kvaliteta goriva.

68. Dalje, sistemi sagorevanja sa optimizovanim radnim karakteristikama (npr. brzina sagorevanja) efikasno kontrolišu emisije PAH iz sagorevanja u domaćinstvima. Optimizovani uslovi sagorevanja uključuju optimizovanu konstrukciju komore za sagorevanje i optimizovano snabdevanje vazduhom. Postoji nekoliko tehnika za optimizaciju uslova sagorevanja i smanjenje emisija. Postoji značajna razlika u emisijama između različitih tehnika. Moderni kotao koji se greje na drva i sa rezervoarom za akumulaciju vode, predstavlja BAT, smanjuje emisiju za više od 90% u odnosu na zastareli kotao bez rezervoara vode. Savremeni kotao ima tri različite zone: ložište za gasifikaciju drveta, zonu sagorevanja gasa sa keramikom ili drugim materijalom koji omogućavaju temperaturu od oko 1000°C, i zonu konvekcije. Konvekcioni deo gde voda apsorbuje toplotu treba da bude dovoljno dug i efikasan, tako da temperatura gasa može biti smanjena sa 1000°C na 250°C ili manje. Takođe, postoji nekoliko tehnika za nadogradnju starih i zastarelih kotlova, na primer, sa rezervoarima vode, keramičkim umecima i gorionicima na pelete.

69. Optimizovane stope sagorevanja su praćene niskim emisijama ugljen-monoksida (CO), ukupnih ugljovodonika (THC/TOC) i PAHs. Postavljanje ograničenja (propisi koji se odnose na odobravanje tipa) na emisiju CO i TOC takođe utiče na emisije PAHs. Niske emisije CO i THCs rezultuju niskom emisijom PAHs. Kako je merenje PAH daleko skuplje nego merenje CO, isplativije je uspostaviti granične vrednosti za CO i TOC. Rad se nastavlja na predlogu CEN standarda za kotlove do 300 kW koji se zagrevaju loženjem uglja i drveta (vidi tabelu 7).

Tabela 7: Nacrt CEN standarda u 1997. godini

Klasa		3	2	1	3	2	1	3	2	1
	Snaga/kapacitet (kW)	CO			CO			CO
Ručni	< 50	5000	8000	25000	150	300	2000	150/125	180/150	200/180
	50-150	2500	5000	12500	100	200	1500	150/125	180/150	200/180
	>150-300	1200	2000	12500	100	200	1500	150/125	180/150	200/180
Automatski	< 50	3000	5000	15000	100	200	1750	150/125	180/150	200/180
	50-150	2500	4500	12500	80	150	1250	150/125	180/150	200/180
	> 150-300	1200	2000	12500	80	150	1250	150/125	180/150	200/180

Napomena: Nivoi emisija u mg/m3 pri 10% O2.

70. Emisija iz peći na drva u domaćinstvima može se smanjiti:

(a) za postojeće peći, javnim informisanjem i programima razvoja svesti o ispravnoj upotrebi peći, korišćenju samo netretiranog drveta, procedurama za pripremu goriva i ispravnim sušenjem drveta zbog sadržaja vlage; i

(b) za nove peći, primenom standarda za proizvode, kao što je opisano u nacrtu CEN standarda (i ekvivalentnim standardima za proizvode u SAD i Kanadi).

71. Opštije mere za smanjenje emisije PAH su one koje se odnose na razvoj centralizovanih sistema za grejanje domaćinstva i očuvanje energije kao što je poboljšana toplotna izolacija da bi se smanjila potrošnja energije.

72. Informacije su sažete u Tabeli 8.

Tabela 8: Kontrola emisije PAH za sagorevanje u domaćinstvima

Opcije upravljanja	Nivoi emisija (%) a/	Procenjeni troškovi	Rizici upravljanja
Upotreba osušenog uglja i drveta (suvo drvo je drvo uskladišteno najmanje 18-24 meseca).	Visoka efikasnost
Upotreba osušenog uglja.	Visoka efikasnost
Projektovanje sistema grejanja za čvrsta goriva da bi se obezbedili optimalni uslovi sagorevanja: - Zona gasifikacije; - Sagorevanje sa keramikom; - Efektivna zona konvekcije.	55	Srednji	Treba da se održe pregovori sa proizvođačima peći radi uvođenja odobrenih nacrta peći.
Rezervoar za akumulaciju vode.
Tehnička uputstva za efikasan rad.	30 - 40	Niski	Može se postići takođe i energičnom edukacijom javnosti, u kombinaciji sa praktičnim uputstvima i uvođenjem propisa za tipove peći i ložišta
Program javnog informisanja koji se odnosi na upotrebu peći na drva.

a/ Preostale emisije u poređenju sa načinom rada bez redukcije.

E. Pogoni za konzervaciju drveta

73. Konzervacija drveta proizvodima sa terom koji sadrže PAH može biti veliki izvor PAH emisija u vazduh. Emisije se mogu događati tokom samog procesa impregnacije, kao i tokom skladištenja, rukovanja i upotrebe impregniranog drveta na otvorenom.

74. Najrasprostranjeniji proizvodi koji sadrže PAH su karbolineum i kreozot. Oba su destilati ugljenog tera koji sadrže PAH za zaštitu drveta u cilju sprečavanja od biološkog ugrožavanja.

75. Emisije PAH pri zaštiti drveta, iz pogona i objekata za skladištenje mogu se smanjiti korišćenjem nekoliko pristupa, koji se realizuje bilo samostalno, ili u kombinaciji, kao što su:

(a) uslovi skladištenja radi sprečavanja zagađenja zemljišta i površinskih voda procurelim PAH i kontaminiranom kišnicom (npr. lokacija za skladištenje nepropusna za kišnicu, krovni pokrivač, ponovna upotreba kontaminirane vode za proces impregnacije, uslovi kvaliteta za proizvedeni materijal);

(b) mere za smanjenje emisija u atmosferu u objektima za impregnaciju (npr. zagrejano drvo treba da se ohladi najmanje sa 90°C na 30°C pre transporta do mesta skladištenja. Međutim, alternativna metoda impregniranja drveta kreozotom pomoću pare pod pritiskom u vakuumu trebalo da bude istaknuta kao BAT);

(c) optimalno tretiranje drveta konzervansom, što daje adekvatnu zaštitu tretiranih proizvoda od drveta na licu mesta, može se smatrati BAT jer će se smanjiti potražnja za zamenom, čime se smanjuje emisija iz postrojenja za zaštitu drveta;

(d) korišćenje proizvoda za zaštitu drveta sa nižim sadržajem PAH koji su POPs:

- moguće korišćenje modifikovanog kreozota čija frakcija ima destilacionu tačku ključanja između 270°C i 355°C, što smanjuje i emisiju isparljivijih PAH i težih, toksičnijih PAH;

- odvraćanje od korišćenja karbolineuma bi, takođe, smanjilo emisije PAH;

(e) procena i zatim korišćenje, ukoliko je pogodno, alternativa, poput onih u Tabeli 9, koje smanjuju oslanjanje na proizvode bazirane na PAH.

76. Sagorevanje impregniranog drveta dovodi do emisija PAH i drugih štetnih materija. Ako se već sagoreva, to bi trebalo da se odvija u postrojenjima sa odgovarajućim tehnikama za smanjenja emisije.

Tabela 9: Moguće alternative za zaštitu drveta koje uključuju proizvode bazirane na PAH

Opcije upravljanja	Upravljanje rizikom
Upotreba alternativnih materijala za primenu u konstrukcijama i izgradnji:	Ostali problemi životne sredine koji se moraju oceniti, kao što su:
- Održivo proizvedena tvrda drvena građa (za oblaganje obala reka/dokovi, ograde, kapije);	- Dostupnost prikladno proizvedenog drveta;
- Plastike (pošiljke u hortikulturi);	- Emisija uzrokovana proizvodnjom i odlaganjem plastičnih masa, posebno PVC-a.
- Betona (železnički pragovi);
- Zamene veštačkih konstrukcija prirodnim (kao što su obale/dokovi, ograde, itd);
- Upotreba netretiranog drveta.
Postoji nekoliko alternativnih tehnika za zaštitu drveta koje su u razvoju, i koje ne uključuju impregnaciju sa proizvodima baziranim na PAH.

Aneks VI

ROKOVI ZA PRIMENU GRANIČNIH VREDNOSTI I NAJBOLJE DOSTUPNE TEHNIKE ZA NOVE I POSTOJEĆE STACIONARNE IZVORE

Rokovi za primenu graničnih vrednosti i najboljih dostupnih tehnika su:

(a) Za nove stacionarne izvore: dve godine od dana stupanja na snagu ovog protokola;

(b) Za postojeće stacionarne izvore: osam godina od dana stupanja na snagu ovog protokola. Ukoliko je neophodno, ovaj period se može produžiti za specifične postojeće stacionarne izvore u skladu sa periodom amortizacije koji je predvidelo nacionalno zakonodavstvo.

Aneks VII

PREPORUČENE MERE KONTROLE ZA SMANJENJE EMISIJA DUGOTRAJNIH ORGANSKIH ZAGAĐUJUĆIH SUPSTANCI IZ MOBILNIH IZVORA

1. Relevantne definicije nalaze se u Aneksu III ovog protokola.

I. Ostvarljivi nivoi emisija za nova vozila i karakteristike za goriva

A. Ostvarljivi nivoi emisija za nova vozila

2. Putnička vozila na dizel

Godina	Referentna masa	Granične vrednosti
Godina	Referentna masa	Masa ugljovodonika i NOx	Masa praškastih materija
01.1.2000	Sva	0.56 g/km	0.05 g/km
01.1.2005 (indikativna)	Sva	0.3 g/km	0.025 g/km

3. Teška prevozna sredstva

Godina/ciklus testiranja	Granične vrednosti
Godina/ciklus testiranja	Masa ugljovodonika	Masa praškastih materija
01.1.2000/ESC ciklus	0.66 g/kWh	0.1 g/kWh
01.1.2000/ETC ciklus	0.85 g/kWh	0.16 g/kWh

4. Motori za neprevozna sredstva

Korak 1 (referenca: ECE propisi br. 96) */

Neto snaga (P) (kW)	Masa ugljovodonika	Masa praškastih materija
P > 130	1.3 g/kWh	0.54 g/kWh
75 < P < 130	1.3 g/kWh	0.70 g/kWh
37 < P < 75	1.3 g/kWh	0.85 g/kWh

*/ "Uniformne odredbe koje se tiču odobrenja kompresije paljenja (C.I.) motora koji će biti instaliran u poljoprivredne i šumarske mašine u pogledu emisije zagađujućih materija od motora". Propis je stupio na snagu 15. decembra 1995. godine, a njegove izmene dopune su stupile na snagu 5. marta 1997. godine.

Korak 2

Neto snaga (P) (kW)	Masa ugljovodonika	Masa praškastih materija
0 < P < 18
18 < P < 37	1.5 g/kWh	0.8 g/kWh
37 < P < 75	1.3 g/kWh	0.4 g/kWh
75 < P < 130	1.0 g/KWh	0.3 g/kWh
130 < P < 560	1.0 g/kWh	0.2 g/kWh

B. Karakteristike za goriva

5. Dizel gorivo

Parametar	Jedinice	Granice
Parametar	Jedinice	Minimalna vrednost (2000/2005)*/	Maksimalna vrednost (2000/2005)*/	Metoda ispitivanja
Cetanski broj		51/N.S.	-	ISO 5165
Gustina na 15°C	kg/m3	-	845/N.S.	ISO 3675
Isparilo 95%	°C	-	360 /N.S.	ISO 3405
PAH	masa %	-	11/N.S.	prIP 391
Sumpor	Ppm	-	350/50 **/	ISO 14956

N.S.: Nije navedeno.
*/ 1. januara od navedene godine.
**/ Indikativna vrednost.

II. Ograničenja primene halogenovanih scavenger8, dodataka gorivima i mazivima

6. U nekim zemljama, 1,2-dibromometan u kombinaciji sa 1,2-dihlorometanom se koristi kao scavenger olovnom benzinu. Štaviše, PCDD/F se formira u toku procesa sagorevanja u motoru. Primena tri oblika katalitičkih konvertora za automobile usloviće upotrebu bezolovnog goriva. Dodavanje scavenger-a i ostalih halogenovanih jedinjenja u benzin i ostala goriva i maziva treba izbegavati koliko god je to moguće.

7. Tabela 1 daje pregled mera za kontrolu emisija PCDD/F iz izduvnih gasova drumskih transportnih motornih vozila.

____________
8 Scavenger - dodatak gorivu kojim se sprečava dejstvo nečistoća, prim. prev.

Tabela 1: Kontrola emisija PCDD/F za izduvne gasove drumskih transportnih motornih vozila

Opcije upravljanja	Rizici upravljanja
Izbegavanje dodavanja halogenovanih jedinjenja u goriva
- 1,2-dihlorometan
- 1,2-dihlorometan i odgovarajuća jedinjenja broma kao scavenger-a u olovnim gorivima za motore sa varničnim paljenjem (jedinjenja broma mogu dovesti do formiranja bromovanih dioksina ili furana).	Halogenovani scavenger-i će se postepeno izbacivati, sa smanjivanjem tržišta olovnog benzina zbog povećanja upotrebe trosmernih katalitičkih konvertora sa zatvorenim kolom i sa motorima na varnično paljenje.
Izbegavanje halogenovanih aditiva u gorivima i mazivima.

III. Mere kontrole emisija POPs iz mobilnih izvora

A. Emisije POPs iz motornih vozila

8. Emisije POPs iz motornih vozila, javljaju se u vidu PAH vezanih na praškastim materijama/česticama koje emituju motori na dizel gorivo. Manje količine PAH se, takođe, emituje iz vozila na benzin.

9. Ulja za podmazivanje i goriva mogu sadržati halogenovana jedinjenja koja potiču iz aditiva ili proizvodnog procesa. Ova jedinjenja mogu da se transformišu u toku sagorevanja u PCDD/F i naknadno emituju sa izduvnim gasovima.

B. Kontrola i održavanje

10. Za mobilne izvore koje pokreće dizel gorivo, efikasnost kontrole emisija PAH može biti osigurana kroz programe za periodično ispitivanje mobilnih izvora na emisije praškastih materija, zatamljenja tokom slobodnog ubrzanja ili ekvivalentnim metodama.

11. Za mobilne izvore koje pokreće bezin, efikasnost kontrole emisija PAH (pored ostalih komponenti izduvnih gasova) može biti osigurana kroz programe za periodično ispitivanje potrošnje goriva i efikasnost katalitičkog konvertora.

C. Tehnike za kontrolu emisija PAH iz motorna vozila koja koriste dizel gorivo i benzin

1. Opšti aspekti tehnologija kontrole

12. Važno je obezbediti da vozila, dok su u upotrebi, budu konstruisana tako da ispune emisione standarde. Ovo se može uraditi tako što će se osigurati usklađenost proizvodnje, izdržljivost u toku upotrebe, garancija kontrole komponenata emisije, i povlačenje oštećenih vozila iz upotrebe. Za vozila u upotrebi, nastavak vršenja kontrole emisija može se osigurati efikasnom inspekcijom i programom održavanja.

2. Tehničke mere za kontrolu emisije

13. Važne su sledeće mere kontrole emisija PAH:

(a) specifikacije kvaliteta goriva i modifikacije motora radi kontrole emisija pre nego što dođe do njihovog formiranja (primarne mere); i

(b) dodavanje sistema za tretman izduvnih gasova, na primer oksidujućih katalizatora ili rešetaka za praškaste materije (sekundarne mere).

(a) Dizel motori

14. Modifikacijom dizel goriva mogu se postići dve prednosti: niži udeo sumpora smanjuje emisije praškastih materija i povećava efikasnost konverzije oksidujućih katalizatora, dok redukcija u di- i tri-aromatična jedinjenja smanjuje stvaranje i emisiju PAH.

15. Primarne mere za smanjenje emisija su modifikacija motora radi postizanja potpunijeg sagorevanja. Mnoge različite modifikacije su u upotrebi. U principu, sastav izduvnih gasova zavisi od promena u konstrukciji komore za sagorevanje i visine pritiska ubrizgavanja goriva. U ovom trenutku, većina dizel motora se oslanja na mehaničke sisteme kontrole motora. Noviji motori sve više koriste kompjuterizovane sisteme za elektronsku kontrolu sa većim potencijalom fleksibilnosti u kontroli emisija. Druga tehnologija za kontrolu emisije je kombinovana tehnologija turbopunjenja i unutrašnjeg hlađenja. Ovaj sistem je uspešan u smanjenju NOx kao i povećanju ekonomije goriva i izlazne snage. Za motore u teškim i lakim transportnim vozilima, postoji mogućnost korišćenja višestruko podešenog unosa.

16. Kontrolisanje ulja za podmazivanje je važno da bi se smanjila količina praškastih materija/ čestica (PM), jer se 10 do 50% čestica formira od motornog ulja. Potrošnja ulja se može smanjiti poboljšanjem specifikacija motora i poboljšanjem izolacije motora.

17. Sekundarne mere za kontrolu emisija predstavljaju dopunski tretman u izduvnim sistema. U principu, za dizel motore korišćenje oksidujućeg katalizatora u kombinaciji sa filterom za praškaste materije se pokazalo efikasnim u smanjenju emisija PAH. Ocenjuje se rešetka za zadržavanje čestica. Nalazi se u izduvnom sistemu radi zadržavanja praškastih materija i obezbeđivanja izvesne regeneracije filtera, sagorevanjem prikupljenih čestica, bilo preko električnog grejnog sistema ili nekim drugim načinom regeneracije. Za pravilnu regeneraciju pasivnog sistema rešetki u toku normalnog rada, neophodan je sistem za regeneraciju sa gorionikom ili upotreba aditiva.

(b) Benzinski motori

18. Mere za smanjenje emisija PAH za benzinske motore su prvenstveno zasnovane na korišćenju trostrukog katalitičkog konvertera sa zatvorenim kolom, koji smanjuje PAH u okviru smanjenja emisije ugljovodonika.

19. Poboljšanje karakteristika hladnog starta smanjuje organske emisije uopšte, a posebno PAH (na primer katalizatori za pokretanje, poboljšanje isparavanja goriva/raspršivanja, grejanje katalizatora).

20. Tabela 2 daje pregled mera za kontrolu emisije PAH iz izduvnih gasova drumskih transportnih motornih vozila.

Tabela 2: Kontrolne emisije PAH iz izduvnih gasova drumskih transportnih motornih vozila.

Opcije upravljanja	Nivo emisije (%)	Rizici upravljanja
Motori sa varničnim paljenjem:
- Trostruki katalitički konverter sa zatvorenim kolom,	10-20	Dostupnost bezolovnog benzina
- Katalizatori za smanjenje emisije tokom hladnog starta.	5-15	Komercijalna dostupnost u nekim zemljama
Gorivo za motore sa varničnim paljenjem		Raspoloživost rafinerijskih kapaciteta
- Smanjenje aromatičnih dodataka,
- Smanjenje sumpora.
Dizel motori:
- Oksidirajući katalizator,	20-70
- Rešetkasti oksidans/filter za čestice
Modifikacije dizel goriva:		Raspoloživost rafinerijskih kapaciteta.
- Smanjenje sulfata radi smanjenja čestične emisije
Poboljšanje specifikacija dizel motora:		Postojeće tehnologije.
- Elektronski sistem kontrole, podešavanje procesa ubrizgavanja i ubrizgavanja goriva pod visokim pritiskom
- Turbopunjenje i interkuliranje
- Recirkulacija izduvnog gasa

Aneks VIII

GLAVNE KATEGORIJE STACIONARNIH IZVORA

I. Uvod

Pogoni i delovi pogona za istraživanje, razvoj i testiranje novih proizvoda nisu obuhvaćeni ovim spiskom. Kompletniji opis kategorija nalazi se u Aneksu V.

II. Spisak kategorija

Kategorija	Opis kategorije
1	Spaljivanje (insineracija), uključujući ko-spaljivanje (ko-insineracija), komunalnog, opasnog ili medicinskog otpada, ili kanalizacionog mulja.
2	Postrojenja za sinterovanje.
3	Primarna i sekundarna proizvodnja bakra.
4	Proizvodnja čelika.
5	Postrojenja za topljenje sekundarnog aluminijuma.
6	Sagorevanje fosilnih goriva u komunalnim i industrijskim kotlovima sa toplotnom snagom iznad 50 MWth.
7	Sagorevanje u domaćinstvima.
8	Instalacije za sagorevanje/loženje drveta sa toplotnim kapacitetom ispod 50 MWth.
9	Proizvodnja koksa.
10	Proizvodnja anoda.
11	Proizvodnja aluminijuma pomoću Soderbergovog procesa.
12	Postrojenja za zaštitu drveta, osim za Strane za koje ova kategorija ne čini značajan doprinos ukupnim emisijama PAH (kako je definisano u Aneksu III)

ČLAN 3

Republika Srbija se opredelila da rešavanje spora oko tumačenja ili primene Protokola podnese Međunarodnom sudu pravde.

ČLAN 4

Republika Srbija će prilikom deponovanja ratifikacionog instrumenta dati sledeće izjave:

Republika Srbija izjavljuje da, u skladu sa članom 3, stav 5. (a) i Aneksom III Protokola, referentna godina za utvrđivanje obaveze bude 1990;

Republika Srbija izjavljuje da, u skladu sa Aneksom II, želi da bude smatrana državom sa privredom u tranziciji.

ČLAN 5

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".