ZAKON O POTVRĐIVANJU PROTOKOLA O TEŠKIM METALIMA UZ KONVENCIJU O PREKOGRANIČNOM ZAGAĐIVANJU VAZDUHA NA VELIKIM UDALJENOSTIMA IZ 1979. GODINE ("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 1/2012)

ČLAN 1

Potvrđuje se Protokol o teškim metalima uz Konvenciju o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikim udaljenostima iz 1979. godine, sačinjen 24. juna 1998. godine u Arhusu (Danska), u originalu na engleskom, francuskom i ruskom jeziku.

ČLAN 2

Tekst Protokola o teškim metalima uz Konvenciju o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikim udaljenostima iz 1979. godine u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:

PROTOKOL
O TEŠKIM METALIMA UZ KONVENCIJU O PREKOGRANIČNOM ZAGAĐIVANJU VAZDUHA NA VELIKIM UDALJENOSTIMA IZ 1979. GODINE

Strane,

Odlučne da primene Konvenciju o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikim udaljenostima,

Zabrinute da se emisija određenih teških metala prenose preko nacionalnih granica i da mogu prouzrokovati štetu ekosistemima od ekološkog i ekonomskog značaja, i da mogu imati štetan uticaj na zdravlje ljudi,

Imajući u vidu da su sagorevanje i industrijski procesi najveći antropogeni izvori emisija teških metala u vazduh,

Priznajući da su teški metali prirodni sastojci zemljine kore i da su mnogi teški metali u određenom obliku i odgovarajućoj koncentraciji od izuzetnog značaja za život,

Imajući u vidu postojeće naučne i tehničke podatke o emisijama, geohemijskim procesima, atmosferskom prenosu i uticajima teških metala na zdravlje ljudi i životnu sredinu, kao i o tehnikama i troškovima ublažavanja uticaja,

Svesne raspoloživosti tehnika i upravljačkih praksi za smanjenje zagađenja vazduha izazvanog emisijama teških metala,

Prepoznajući da u državama regiona Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE) vladaju različiti ekonomski uslovi, kao i da se ekonomija u nekim državama nalazi u periodu tranzicije,

Odlučne da preduzmu mere kojima će predvideti, sprečiti ili smanjiti emisije određenih teških metala i jedinjenja koja ih sadrže, uzimajući u obzir primenu pristupa predostrožnosti kao što je navedeno u principu 15. Rio Deklaracije o životnoj sredini i razvoju,

Potvrđujući da u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija i principima međunarodnog prava, države imaju suvereno pravo da koriste sopstvene resurse u skladu sa svojim programskim politikama u oblasti životne sredine i razvoja, kao i odgovornost da obezbede da aktivnosti u okviru njihove nadležnosti ili kontrole ne prouzrokuju štetu životnoj sredini druge države ili u područjima izvan granica nacionalne nadležnosti,

Svesne da će mere kontrole emisija teških metala takođe doprineti zaštiti životne sredine i zdravlja ljudi u područjima izvan regiona UNECE, uključujući Arktik i međunarodne vode,

Naglašavajući da smanjenje emisija specifičnih teških metala može proizvesti dodatnu korist u smislu smanjenja emisija drugih zagađujućih materija,

Svesne da će biti potrebno razviti dalje i efektivnije aktivnosti kontrole i smanjenja emisija određenih teških metala, a da npr. studije zasnovane na efektu mogu obezbediti osnovu za dalje delovanje,

Naglašavajući značajan doprinos privatnog i nevladinog sektora spoznavanju efekata povezanih sa teškim metalima, raspoloživih alternativnih i tehnika ublažavanja efekata, kao i njihovu ulogu u pružanju podrške smanjenju emisija teških metala,

Imajući u vidu aktivnosti koje su u vezi sa kontrolom teških metala na nacionalnom nivou i u međunarodnim forumima,

Sporazumele su se o sledećem:

Član 1

Definicije

Za svrhe ovog protokola,

1. "Konvencija" znači Konvenciju o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikim udaljenostima, usvojena u Ženevi 13. novembra 1979. godine;

2. "EMEP" znači Program saradnje za praćenje i procenu prekograničnog prenosa zagađujućih materija u vazduhu na velike daljine u Evropi;

3. "Izvršni organ" znači Izvršni organ Konvencije osnovan u skladu sa članom 10. stav 1. Konvencije;

4. "Komisija" znači Ekonomsku komisiju Ujedinjenih nacija za Evropu;

5. "Strane" znače Strane potpisnice ovog protokola, osim ako kontekst ne zahteva drugačije;

6. "Geografska oblast EMEP-a"1 znači oblast definisanu u članu 1. stav 4. Protokola o dugoročnom finansiranju programa saradnje za praćenje i procenu prekograničnog prenosa zagađujućih materija u vazduhu na velike daljine u Evropi (EMEP) uz Konvenciju o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikim udaljenostima, usvojen u Ženevi 28. septembra 1984. godine;

______________
1"EMEP" je skraćenica engleskog ekvivalenta ovog termina - "Cooperative Programme for Monitoring and Evaluation of the Long-range Transmission of Air Pollutants in Europe".

7. "Teški metali" znače metale, u nekim slučajevima i metaloide, koji su stabilni i čija gustina prelazi 4,5 g/cm3, kao i njihova jedinjenja;

8. "Emisija" znači ispuštanje u atmosferu iz tačkastog ili difuznog izvora;

9. "Stacionarni izvor" znači svaku nepokretnu građevinu, konstrukciju, postrojenje, pogon ili opremu koja direktno ili indirektno emituje, ili može emitovati teški metal iz Aneksa I u atmosferu;

10. "Novi stacionarni izvor" znači svaki stacionarni izvor čija je izgradnja ili značajna izmena započeta po isteku roka od dve godine nakon stupanja na snagu: (i) ovog protokola; ili (ii) amandmana na Aneks I ili II, u kom slučaju stacionarni izvor podleže odredbama ovog protokola samo na osnovu tog amandmana. Nadležni nacionalni organ je u obavezi da odluči da li je neka izmena značajna ili ne, imajući u vidu faktore kao što su prednosti takve promene u odnosu na životnu sredinu;

11. "Kategorija velikih stacionarnih izvora" znači kategoriju stacionarnog izvora iz Aneksa II, koja učestvuje sa najmanje 1% u ukupnim emisijama te Strane iz stacionarnih izvora teških metala iz Aneksa I u referentnoj godini, datoj u skladu sa Aneksom I.

Član 2

Cilj

Cilj ovog protokola je da u skladu sa odredbama narednih članova, kontroliše emisije teških metala izazvane antropogenim aktivnostima koje su predmet prekograničnog prenosa vazduhom na velike udaljenosti, i za koje je izvesno da mogu izazvati znatan nepovoljni uticaj na ljudsko zdravlje i životnu sredinu.

Član 3

Osnovne obaveze

1. Sve Strane su u obavezi da smanje ukupne godišnje emisije teških metala iz Aneksa I u atmosferu u odnosu na nivo emisija iz referentne godine određene u skladu sa tim Aneksom, i to preduzimanjem efektivnih mera, a u skladu sa okolnostima koje vladaju u različitim državama.

2. Najkasnije do isteka roka iz Aneksa IV, sve Strane se obavezuju na primenu:

(a) najboljih dostupnih tehnika, imajući u vidu Aneks III, u svakom novom stacionarnom izvoru iz kategorije velikih stacionarnih izvora, za koje Aneks III identifikuje najbolje dostupne tehnike;

(b) granične vrednosti iz Aneksa V u svakom novom stacionarnom izvoru iz kategorije velikih stacionarnih izvora. Strana može, kao alternativu, primenjivati razne strategije smanjenja emisije, kojima se postižu odgovarajući ukupni nivoi emisije;

(c) najboljih dostupnih tehnika, imajući u vidu Aneks III, u svakom postojećem stacionarnom izvoru u okviru kategorije velikih stacionarnih izvora za koje Aneks III predviđa najbolje dostupne tehnike. Strana može, kao alternativu, primenjivati razne strategije smanjenja emisije, kojima se postižu odgovarajući ukupni nivoi emisije;

(d) granične vrednosti emisije iz Aneksa V u svakom postojećem stacionarnom izvoru u okviru kategorije velikih stacionarnih izvora, ukoliko je to tehnički i ekonomski izvodljivo. Strana može, kao alternativu primenjivati razne strategije smanjenja emisije, kojima se postižu odgovarajući ukupni nivoi emisije.

3. Sve Strane su u obavezi da primenjuju kontrolne mere u skladu sa uslovima i rokovima iz Aneksa VI.

4. Sve Strane treba da razmotre primenu dodatnih mera za upravljanje proizvodima, imajući u vidu Aneks VII.

5. Sve Strane su u obavezi da izrade i vode inventar emisija za teške metale iz Aneksa I, i to za one Strane koje geografski pripadaju EMEP-u, uz primenu minimum metodologija koje propisuje Upravni odbor EMEP-a, a za Strane koje su izvan granica EMEP-a, uz primenu metodologija razvijenih u okviru radnog plana Izvršnog organa.

6. Strana koja ni posle primene odredaba iz gore navedenih stavova 2. i 3. ne može ispuniti uslove iz gore navedenog stava 1. koji se odnose na teški metal iz Aneksa I, se oslobađa obaveza iz stava 1. koji se odnosi na taj teški metal.

7. Strana čija ukupna površina prelazi 6.000.000 km2, se oslobađa obaveza iz gore navedenih stavova 2. (b), (c) i (d), ukoliko je u mogućnosti da dokaže da će u roku od najviše osam godina od dana stupanja na snagu ovog protokola smanjiti svoje ukupne emisije za svaki od teških metala iz Aneksa I iz kategorije izvora po Aneksu II za najmanje 50% u odnosu na nivo emisija za te kategorije iz referentne godine utvrđene u skladu sa Aneksom I. Strana koja namerava da deluje u skladu sa ovim stavom je u obavezi da se tako i izjasni po potpisivanju ili pristupanju ovom protokolu.

Član 4

Razmena informacija i tehnologije

1. Strane su u obavezi da u skladu sa svojim zakonima, propisima i praksom omoguće razmenu tehnologija i tehnika namenjenih za smanjenje emisija teških metala, uključujući, ali ne ograničavajući se na razmene koje podstiču razvoj mera za upravljanje proizvodima i primenu najboljih dostupnih tehnika, posebno se posvećujući promovisanju:

(a) poslovne razmene dostupne tehnologije;

(b) direktnih industrijskih kontakata i saradnje, uključujući i zajednička ulaganja;

(c) razmene informacija i iskustava; i

(d) pružanja tehničke pomoći.

2. Strane se obavezuju da će u promovisanju aktivnosti iz gore navedenog stava 1. stvoriti povoljne uslove omogućavajući ostvarenje kontakata i saradnje između odgovarajućih organizacija i pojedinaca u privatnom i javnom sektoru koji imaju mogućnosti da obezbede tehnologiju, usluge projektovanja i inženjeringa, opremu i finansijska sredstva.

Član 5

Strategije, politike, programi i mere

1. Sve Strane se obavezuju da će bez preteranog odlaganja izraditi strategije, politike i programe kako bi ispunili svoje obaveze u okviru ovog protokola.

2. Pored toga, Strana može:

(a) da primeni ekonomske instrumente u cilju podsticanja usvajanja ekonomičnih pristupa usmerenih na smanjenje emisija teških metala;

(b) da razvije sporazume i dobrovoljne ugovore na relaciji vlada/industrija;

(c) da podstakne efikasniju upotrebu resursa i sirovina;

(d) da podstakne upotrebu manje zagađujućih izvora energije;

(e) da preduzme mere u cilju razvoja i uvođenja manje zagađujućih sistema transporta;

(f) da preduzme mere u cilju ukidanja primene određenih procesa koji za posledicu imaju emisiju teških metala na onim mestima u industriji na kojima su dostupni i drugi procesi;

(g) da preduzme mere u cilju razvoja i primene čistijih procesa za sprečavanje i kontrolu zagađenja.

3. Strane mogu preduzimati strožije mere od onih koje su propisane ovim protokolom.

Član 6

Istraživanje, razvoj i praćenje

Strane se obavezuju da će podsticati istraživanje, razvoj, praćenje i saradnju, prevashodno se usmeravajući na teške metale iz Aneksa I, u vezi sa, ali ne isključivo:

(a) emisijama, prenosom na velike udaljenosti i nivoima depozicija i njihovom modeliranju, postojećim nivoima u biotičkom i abiotičkom okruženju, formulacijom procedura za usklađivanje relevantnih metodologija;

(b) kretanjem i inventarima zagađujućih materija u reprezentativnim ekosistemima;

(c) efektima relevantnim za ljudsko zdravlje i životnu sredinu, uključujući i utvrđivanje obima tih efekata;

(d) najboljim dostupnim tehnikama i praksama i tehnikama kontrole emisija koje Strane trenutno primenjuju ili razvijaju;

(e) sakupljanjem, reciklažom i ukoliko je potrebno odlaganjem proizvoda ili otpada koji sadrže jedan ili više teških metala;

(f) metodologijama koje pri proceni alternativnih strategija za kontrolu dozvoljavaju razmatranje društveno-ekonomskih faktora;

(g) pristupom koji se zasniva na efektima koji objedinjavaju odgovarajuće informacije, uključujući i informacije dobijene u skladu sa gore navedenim tačkama (a) do (f), o izmerenim ili modelovanim nivoima u životnoj sredini, pravcima kretanja i uticajima na zdravlje ljudi i životnu sredinu, za potrebe formulacije budućih optimalnih strategija kontrole koje takođe uzimaju u obzir i ekonomske i tehnološke faktore;

(h) alternativnim rešenjima za korišćenje teških metala u proizvodima iz Aneksa VI i VII;

(i) sakupljanjem informacija o nivoima teških metala u određenim proizvodima, o potencijalu nastanka emisija tih metala u toku proizvodnje, obrade, distribucije u trgovini, upotrebe i odlaganja proizvoda, kao i o tehnikama za smanjenje tih emisija.

Član 7

Izveštavanje

1. U skladu sa zakonima koji uređuju poverljivost poslovnih podataka:

(a) svaka Strana se obavezuje da, preko Izvršnog sekretara Komisije, kako je i dogovoreno na Sastanku Strana u okviru Izvršnog organa, Izvršnom organu periodično podnosi izveštaj sa informacijama o merama koje je preduzela za sprovođenje ovog protokola;

(b) svaka Strana unutar geografske oblasti EMEP se obavezuje da će preko Izvršnog sekretara Komisije EMEP-u podnositi periodične izveštaje koji sadrže podatke o nivoima emisija teških metala iz Aneksa I, koristeći kao minimum metodologije i prostornu mrežu i vremenski raspored koji je odredio Upravni odbor EMEP, pri čemu periode izveštavanja utvrđuje Upravni odbor EMEP-a, a izveštaje usvajaju Strane na sednicama Izvršnog organa. Strane koje se geografski nalaze izvan oblasti EMEP-a se obavezuju da će na zahtev dostaviti slične informacije Izvršnom organu. Pored toga, svaka Strana se obavezuje da će, u meri u kojoj je to prikladno, sakupljati i dostavljati relevantne informacije u vezi sa emisijama drugih teških metala u njihovim zemljama, uzimajući u obzir uputstvo o metodologijama i prostornu mrežu i vremenski raspored koji je odredio Upravni odbor EMEP-a i Izvršnog organa.

2. Informacije o kojima se izveštava u skladu sa gore navedenim stavom 1. (a), moraju biti u saglasnosti sa odlukama koje se odnose na formu i sadržinu, a koje usvajaju Strane na sednicama Izvršnog organa. Odredbe te odluke se po potrebi razmatraju kako bi se identifikovali eventualni dodatni elementi u smislu forme ili sadržine informacija koje se unose u izveštaje.

3. Pre svake godišnje sednice Izvršnog organa, EMEP blagovremeno obezbeđuje informacije o prenosu na velike udaljenosti i depoziciji teških metala.

Član 8

Proračuni

EMEP je u obavezi da uz primenu odgovarajućih modela i merenja, Izvršnom organu blagovremeno obezbedi proračune prekograničnih kretanja i depozicije teških metala u okviru geografske oblasti EMEP-a, s tim što se takve informacije dostavljaju pre godišnje sednice Izvršnog organa. Za područja izvan geografske oblasti EMEP-a, primenjuju se modeli koji odgovaraju specifičnim okolnostima Strana Konvencije.

Član 9

Poštovanje odredbi

Vrši se redovna kontrola poštovanja Strana obaveza sadržanih u ovom protokolu. Implementacioni komitet, osnovan na osnovu odluke 1997/2 Izvršnog organa na petnaestoj sednici, vrši pomenute kontrole, a izveštaj o tome dostavlja Sastanku Strana u okviru Izvršnog organa, u skladu sa odredbama Aneksa te odluke, uključujući i sve izmene.

Član 10

Razmatranje strana na sednicama izvršnog organa

1. Strane se obavezuju da na sednicama Izvršnog organa, u skladu sa članom 10. stav (a) Konvencije, razmatraju informacije koje dostavljaju Strane, EMEP i druga prateća tela, kao i izveštaje Implementacionog komiteta shodno članu 9. ovog protokola.

2. Strane, se obavezuju da na sednicama Izvršnog organa, razmatraju napredak ostvaren u pravcu ispunjavanja obaveza utvrđenih ovim protokolom.

3. Strane se obavezuju da na sednicama Izvršnog organa razmatraju dovoljnost i efektivnost obaveza utvrđenih ovim protokolom

(a) takva razmatranja će imati u vidu najbolje dostupne naučne podatke o uticajima depozicije teških metala, procene tehnološkog razvoja i izmenu ekonomskih uslova;

(b) takva razmatranja će, u svetlu istraživanja, razvoja, praćenja i saradnje preduzetih po ovom protokolu:

(i) ocenjivati napredak u pravcu ispunjenja ciljeva ovog protokola;

(ii) ocenjivati da li su opravdana dodatna smanjenja emisije preko graničnih vrednosti propisanih ovim protokolom kako bi se umanjili nepovoljni uticaji na ljudsko zdravlje ili životnu sredinu; i

(iii) uzimati u obzir granicu do koje postoji zadovoljavajuća osnova za primenu pristupa zasnovanog na uticajima;

(c) Strane utvrđuju procedure, metode i vreme za takva razmatranja na sednici Izvršnog organa.

4. Strane, na osnovu zaključka iz razmatranja iz gore navedenog stava 3, i što je pre praktično moguće nakon završetka razmatranja, sačinjavaju plan rada o daljim koracima u cilju smanjenja emisija teških metala iz Aneksa I u atmosferu.

Član 11

Rešavanje sporova

1. U slučaju spora između dve ili više Strana nastalog u vezi sa tumačenjem ili primenom ovog protokola, predmetne Strane će tražiti rešenje putem pregovora ili na neki drugi miran način po njihovom izboru. Strane u sporu su u obavezi da o njihovom sporu obaveste Izvršni organ.

2. Prilikom ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja ovom protokolu, ili u bilo koje vreme nakon toga, Strana koja nije regionalna organizacija za ekonomsku integraciju može izjaviti u pisanom dokumentu dostavljenom Depozitaru da, u slučaju spora nastalog u pogledu tumačenja ili primene ovog protokola, priznaje jedan ili oba od sledećih načina za rešavanje spora kao obavezujući ipso facto i bez posebnog sporazuma, za svaku Stranu koja prihvata istu obavezu:

(a) podnošenje spora Međunarodnom sudu pravde;

(b) arbitraža u skladu sa procedurama iz Aneksa arbitraže, koje usvajaju Strane na sednici Izvršnog organa, čim je to praktično izvodljivo.

Strana koja je regionalna organizacija za ekonomsku integraciju može dati izjavu sa sličnim efektom u odnosu na arbitražu, u skladu sa postupcima iz gore navedene tačke (b).

3. Izjava data u skladu sa gore navedenim stavom 2. ostaje na snazi do isteka u skladu sa uslovima iz iste, ili tri meseca po dostavi pisane izjave o opozivu Depozitaru.

4. Nova izjava, izjava o opozivu ili istek roka trajanja izjave, neće ni u kom slučaju uticati na postupke koji čekaju na rešavanje Međunarodnog suda pravde ili arbitražnog tribunala, osim ako se Strane u sporu ne dogovore drugačije.

5. Osim u slučaju kada su Strane u sporu prihvatile ista sredstva rešavanja sporova iz stava 2, ako posle dvanaest meseci posle obaveštenja jedne Strane drugoj o postojanju spora između njih, predmetne Strane nisu mogle da reše spor primenom sredstava iz gore navedenog stava 1. spor se na zahtev jedne od Strana u sporu dostavlja na posredovanje.

6. U svrhu stava 5, osniva se komisija za mirenje. Komisija se sastavlja od jednakog broja članova koje imenuje svaka zainteresovana Strana ili, gde Strane u pomirenju dele isti interes, od strane grupa koje dele isti interes, kao i predsednika koga su zajednički izabrali imenovani članovi. Komisija daje preporučujuću odluku, koju Strane u sporu razmatraju u dobroj veri.

Član 12

Aneksi

Aneksi ovog protokola čine njegov sastavni deo. Aneksi III i VII imaju karakter preporuke.

Član 13

Amandmani na protokol

1. Svaka Strana može predložiti amandmane na ovaj protokol.

2. Predloženi amandmani se u pisanoj formi podnose Izvršnom sekretaru Komisije, koji ih dostavlja svim Stranama. Sastanak Strana u okviru Izvršnog organa će na prvoj narednoj sednici diskutovati o predloženim amandmanima, pod uslovom da je Izvršni sekretar Stranama dostavio predloge amandmana najkasnije devedeset dana unapred.

3. Amandmani na ovaj protokol i na anekse I, II, IV, V i VI se usvajaju konsenzusom Strana prisutnih na sednici Izvršnog organa, a stupaju na snagu, za Strane koje su ih prihvatile, devedesetog dana od dana kada su dve trećine Strana kod Depozitara deponovale instrumente o prihvatanju amandmana. Amandmani stupaju na snagu za ostale Strane devedesetog dana od dana kada te Strane deponuju instrumente o usvajanju amandmana.

4. Amandmani na anekse III i VII se usvajaju konsenzusom Strana prisutnih na sednici Izvršnog organa. Po isteku devedeset dana od dana kada je Izvršni sekretar Komisije dostavio amandmane svim Stranama, amandmani na te anekse stupaju na snagu za one Strane koje Depozitaru nisu dostavile obaveštenje u skladu sa stavom 5. koji sledi, pod uslovom da najmanje šesnaest Strana nije dostavilo takvo obaveštenje.

5. Svaka Strana koja nije u mogućnosti da odobri amandmane na anekse III ili VII je u obavezi da o tome pismeno obavesti Depozitara, i to u roku od devedeset dana od dana kada je obaveštena da su amandmani usvojeni. Depozitar bez odlaganja obaveštava sve Strane o takvom primljenom obaveštenju. Strana može da u bilo koje vreme zameni prethodno dostavljeno obaveštenje instrumentom o prihvatanju i, po deponovanju tog instrumenta kod Depozitara, amandman na aneks stupa na snagu za tu Stranu.

6. U slučaju predloga izmene aneksa I, VI ili VII u smislu dodavanja nekog teškog metala, kontrolne mere proizvoda ili grupe proizvoda ovom protokolu:

(a) predlagač dostavlja Izvršnom organu obaveštenje iz odluke Izvršnog organa br. 1998/1, uključujući i izmene iste; i

(b) strane ocenjuju predlog u skladu sa postupcima iz odluke Izvršnog organa br. 1998/1, uključujući i izmene iste.

7. Sve odluke o izmenama odluke Izvršnog organa br. 1998/1 usvajaju se konsenzusom na sastanku Strana u okviru Izvršnog organa, a stupaju na snagu šezdeset dana od dana usvajanja.

Član 14

Potpisivanje

1. Ovaj protokol je otvoren za potpisivanje u Arhusu (Danska) 24. i 25. juna 1998. godine, zatim u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku do 21. decembra 1998. godine, za sve države članice Komisije, kao i za države sa konsultativnim statusom u Komisiji u skladu sa stavom 8. rezolucije Ekonomskog i socijalnog saveta 36 (IV) od 28. marta 1947, kao i za regionalne organizacije za ekonomsku integraciju koje su osnovale suverene države članice Komisije, koje su ovlašćene za vođenje pregovora, zaključivanje i primenu međunarodnih sporazuma u oblastima koje pokriva ovaj protokol, pod uslovom da su pomenute države i organizacije Strane Konvencije.

2. U oblastima pod njihovom nadležnošću, pomenute regionalne organizacije za ekonomsku integraciju su u obavezi da u svoje ime koriste prava i ispunjavaju obaveze koje ovaj protokol pripisuje njihovim državama članicama. U tim slučajevima, države članice ovih organizacija nemaju pravo da pomenuta prava koriste pojedinačno.

Član 15

Ratifikacija, prihvatanje, odobravanje i pristupanje

1. Ovaj protokol podleže ratifikaciji, prihvatanju ili odobravanju Strana potpisnica.

2. Ovaj protokol je otvoren za pristupanje od 21. decembra 1998. godine državama i organizacijama koje ispunjavaju uslove iz člana 14. stav 1.

Član 16

Depozitar

Instrumenti o ratifikaciji, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju se deponuju kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, koji vrši funkciju Depozitara.

Član 17

Stupanje na snagu

1. Ovaj protokol stupa na snagu devedesetog dana nakon datuma deponovanja šesnaestog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja kod Depozitara.

2. Za svaku državu ili organizaciju iz člana 14. stav 1. koja ratifikuje, prihvati ili odobri ovaj protokol ili mu pristupi nakon deponovanja šesnaestog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja, Protokol stupa na snagu devedesetog dana nakon datuma deponovanja od strane te države ili organizacije svog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja.

Član 18

Povlačenje

U svakom trenutku nakon pet godina od datuma kada je ovaj protokol stupio na snagu za određenu Stranu, ta Strana se može povući iz njega davanjem pismenog obaveštenja Depozitaru. Svako takvo povlačenje stupa na snagu devedesetog dana nakon datuma njegovog prijema od strane Depozitara ili kasnijeg datuma, koji bude naveden u obaveštenju o povlačenju.

Član 19

Autentični tekstovi

Original ovog protokola, čiji su engleski, francuski i ruski tekstovi podjednako autentični, deponuje se kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

POTVRĐUJUĆI ovo, dole potpisani, za to propisno ovlašćeni, potpisuju ovaj protokol.

SAČINJENO u Arhusu (Danska), dvadeset četvrtog juna, hiljadu devet stotina devedeset osme godine.

 

Aneks I

TEŠKI METALI NA KOJE SE ODNOSI ČLAN 3. STAV 1. I REFERENTNA GODINA ZA UTVRĐIVANJE OBAVEZE

 

Teški metal	Referentna godina
Kadmijum (Cd)	1990. godina; ili neka druga godina između 1985. i 1995. godine zaključno, kako navede Strana prilikom ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja.
Olovo (Pb)	1990. godina; ili neka druga godina između 1985. i 1995. godine zaključno, kako navede Strana prilikom ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja.
Živa (Hg)	1990. godina; ili neka druga godina između 1985. i 1995. godine zaključno, kako navede Strana prilikom ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja.

 

Aneks II

KATEGORIJE STACIONARNIH IZVORA

I. Uvod

1. Postrojenja ili delovi postrojenja namenjeni istraživanju, razvoju ili testiranju novih proizvoda i procesa nisu uključeni u ovaj aneks.

2. Granične vrednosti iz nastavka teksta se uopšteno odnose na proizvodni kapacitet ili količinu proizvoda. Kada jedan operater vrši više aktivnosti, koje su obuhvaćene istim pododeljkom, u okviru istog postrojenju ili na istoj lokaciji, kapaciteti tih aktivnosti se sabiraju.

II. Lista kategorija

Kategorija	Opis kategorije
1	Postrojenja za sagorevanje sa neto toplotnim unosom koji prelazi 50 MW
2	Prženje rude metala (uključujući i sulfidne rude) ili koncentrata, ili postrojenja za sinterovanje čiji kapacitet prelazi 150 tona sintera dnevno za rude ili koncentrate gvožđa, i 30 tona sintera za prženje bakra, olova ili cinka, kao i za tretman bilo kojih ruda zlata i žive.
3	Postrojenja za proizvodnju sirovog gvožđa ili čelika (primarno ili sekundarno topljenje, uključujući i elektrolučne peći), uključujući i kontinualno livenje, čiji kapacitet prelazi 2,5 tona na sat.
4	Livnice crne metalurgije čiji proizvodni kapacitet prelazi 20 tona dnevno.
5	Postrojenja za proizvodnju bakra, olova i cinka iz rude, koncentrata ili sekundarnih sirovina putem metalurških procesa čiji kapacitet prelazi 30 tona metala dnevno za primarna postrojenja i 15 tona metala dnevno za sekundarna postrojenja, ili u bilo kakvoj primarnoj proizvodnji žive.
6	Postrojenja za topljenje (rafinacija, livenje, itd.), uključujući i proizvodnju legura bakra, olova i cinka, uključujući i proizvode dobijene ponovno preradom, čiji kapacitet toljenja prelazi 4 tone dnevno za olovo, ili 20 tona dnevno za bakar i cink.
7	Postrojenja za proizvodnju cementnog klinkera u rotacionim pećima čiji proizvodni kapacitet prelazi 500 tona dnevno ili u drugim pećima čiji proizvodni kapacitet prelazi 50 tona dnevno.
8	Postrojenja za proizvodnju stakla uz primenu olova u procesu topljenja, čiji proizvodni kapacitet prelazi 20 tona dnevno.
9	Postrojenja za hlor-alkalnu proizvodnju elektrolizom, primenom procesa ćelije žive.
10	Postrojenja za spaljivanje opasnog ili medicinskog otpada, čiji kapacitet prelazi 1 tonu na sat, ili za koinsineraciju opasnog ili medicinskog otpada u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom.
11	Postrojenja za spaljivanje komunalnog otpada čiji kapacitet prelazi 3 tone na sat, ili za koinsineraciju komunalnog otpada u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom.

 

Aneks III

NAJBOLJE DOSTUPNE TEHNIKE ZA KONTROLU EMISIJA TEŠKIH METALA I NJIHOVIH JEDINJENJA IZ KATEGORIJE IZVORA NAVEDENIH U ANEKSU II

I. Uvod

1. Cilj ovog aneksa je da Stranama obezbedi smernice u identifikaciji najboljih dostupnih tehnika za stacionarne izvore kako bi se osposobili za ispunjenje obaveza iz ovog protokola.

2. "Najbolje dostupne tehnike" (BAT2) predstavljaju najefektivniji i najnapredniji nivo razvoja aktivnosti i metoda rada koji ukazuju na praktičnu pogodnost određenih tehnika razvijenih da spreče, ili u slučajevima kada to nije praktično, smanje emisije i njihov uticaj na životnu sredinu u celini:

- "Tehnike" obuhvataju i primenjenu tehnologiju i način na koji je neki pogon projektovan, izgrađen, održavan, radno upravljan i isključen iz operativnog sistema;

- "Dostupne" tehnike predstavljaju tehnike razvijene do te mere da omogućavaju njihovu primenu u relevantnom industrijskom sektoru pod ekonomski i tehnički održivim uslovima, uzimajući u obzir troškove i prednosti, bilo da se tehnike primenjuju ili proizvode na teritoriji Strane u pitanju, ili da to nije slučaj, sve dok su one, u razumnim granicama dostupne operateru;

- "Najbolje" znači najefektivnije u postizanju opšteg nivoa zaštite životne sredine u celini.

Prilikom određivanja najboljih dostupnih tehnika, posebnu pažnju treba posvetiti, uopšteno ili u specifičnim slučajevima, faktorima iz nastavka teksta, imajući u vidu verovatne troškove i dobiti od određenih mera i principe predostrožnosti i sprečavanja:

- primena tehnologije koja proizvodi malo otpada;

- korišćenje manje opasnih supstanci;

- unapređenje sakupljanja i reciklaže supstanci proizvedenih i korišćenih u procesu, kao i otpada;

- uporedni procesi, postrojenja ili metode rada koje su uspešno isprobane na industrijskom nivou;

- tehnološke prednosti i promene u naučnom znanju i razumevanju;

- priroda, efekti i obim predmetnih emisija;

- datumi prijema novih ili postojećih pogona;

- vreme potrebno da se uvede najbolja dostupna tehnika;

- potrošnja i priroda sirovina (uključujući i vodu) koje se koriste u procesima i njihova energetska efikasnost;

- potreba da se spreči ili na minimum svede sveukupni uticaj emisija na životnu sredinu i rizici po životnu sredinu;

- potreba za sprečavanjem udesa i za smanjenjem posledica po životnu sredinu.

Koncept najboljih dostupnih tehnika nije usmeren na propisivanje neke specifične tehnike ili tehnologije, već na uzimanje u obzir tehničkih karakteristika predmetnog postrojenja, njegovog geografskog položaja i lokalnih uslova u životnoj sredini.

______________
2"BAT" je skraćenica engleskog ekvivalenta ovog termina "best available techniques".

3. Podaci koji se odnose na performanse kontrole emisija i na troškove zasnovani su na službenoj dokumentaciji Izvršnog organa i pratećih tela, a posebno na dokumentaciji koju primi i pregleda Radna jedinica za emisije teških metala i Ad Hoc pripremna Radna grupa za teške metale. Pored toga, uzeti su u obzir i drugi međunarodni podaci o najboljim dostupnim tehnikama za kontrolu emisija (npr. tehničke napomene o BAT Evropske komisije, PARCOM preporuke za BAT, kao i informacije koje direktno dostavljaju stručnjaci).

4. Iskustva sa novim proizvodima i novim postrojenjima koja obuhvataju tehnike niskih emisija, kao i rekonstrukcija postojećih postrojenja, su u neprestanom razvoju; stoga je možda potrebno izmeniti, dopuniti i ažurirati ovaj aneks.

5. Aneks navodi izvestan broj mera koje uključuju opseg troškova i efikasnosti. Izbor mera za neki konkretan slučaj će zavisiti od, ili može biti ograničen nizom faktora, kao što su ekonomske okolnosti, tehnološka infrastruktura, neki postojeći uređaj za kontrolu emisije, sigurnost, potrošnja energije i činjenica da li je neko postrojenje novo ili postojeće.

6. Ovaj aneks uzima u obzir emisije kadmijuma, olova i žive i njihovih jedinjenja, u čvrstom (u česticama), odnosno gasovitom stanju. Specijacija ovih jedinjenja, uopšte uzev, nije razmotrena u ovom aneksu. Međutim, uzeta je u obzir efikasnost uređaja za kontrolu emisija u smislu fizičkih osobina teškog metala, a posebno u slučaju žive.

7. Vrednosti emisije izražene u mg/m3 odnose se na standardne uslove (zapremina na 273,15 K, 101,3 kPa, suvi gas), bez korekcije na sadržaj kiseonika ukoliko nije navedeno drugačije, proračunate su u skladu sa nacrtom CEN (Comité européen de normalisation), a u nekim slučajevima sa tehnikama uzorkovanja i praćenja na nacionalnom nivou.

II. Generalne opcije smanjenja emisija teških metala i njihovih jedinjenja

8. Postoji nekoliko mogućnosti za kontrolu ili sprečavanje emisija teških metala. Mere smanjenja emisije usmerene su na dodatne izmene tehnologija i procesa (uključujući i održavanje i kontrolu rada). Na raspolaganju su i sledeće mere, koje se mogu primenjivati u zavisnosti od širih tehničkih, odnosno ekonomskih uslova:

(a) primena procesnih tehnologija sa niskim emisijama, posebno u novim postrojenjima;

(b) prečišćavanje otpadnog gasa (sekundarne mere smanjenja) pomoću filtera, skrubera, adsorbera, itd;

(c) izmena ili priprema sirovina, goriva, odnosno drugih materijala za proizvodnju (npr. korišćenje sirovina sa niskim sadržajem teških metala);

(d) najbolje prakse upravljanja, kao što je dobro održavanje prostora, programi preventivnog održavanja postrojenja, ili primarne mere, kao što je zatvaranje jedinica koje proizvode prašinu;

(e) odgovarajuće mere upravljanja zaštitom životne sredine za korišćenje i odlaganje određenih proizvoda koji sadrže Cd, Pb, i/ili Hg.

9. Potrebno je pratiti procedure smanjenja emisija kako bi se garantovalo valjano primenjivanje odgovarajućih kontrolnih mera i praksi i postizanje efektivnog smanjenja emisije. Monitoring procedura smanjenja emisija uključuje:

(a) izradu inventara mera smanjenja identifikovanih u prethodnom tekstu koje su već implementirane;

(b) poređenje realnih smanjenja emisija Cd, Pb i Hg sa ciljevima Protokola;

(c) karakterizaciju kvantifikovanih emisija Cd, Pb i Hg iz relevantnih izvora pomoću odgovarajućih tehnika;

(d) periodičnu kontrolu mera smanjenja koju vrše regulatorni organi, kako bi se osigurao neprestan i efikasan rad.

10. Mere smanjenja emisije bi trebalo da budu ekonomične. Strategija ekonomičnosti bi trebalo da bude bazirana na ukupnim troškovima na godišnjem nivou po jedinici smanjenja (uključujući i kapitalne i operativne troškove). Troškove smanjenja emisije takođe treba posmatrati i u smislu celokupnog procesa.

III. Kontrolne tehnike

11. Najvažnije kategorije dostupnih kontrolnih tehnika za smanjenje emisija Cd, Pb i Hg su primarne mere, kao što su zamena sirovine, i/ili goriva, i procesne tehnologije sa niskim emisijama, kao i sekundarne mere kao što je kontrola fugitivnih emisija i prečišćavanje otpadnog gasa. Tehnike specifične za sektor date su u poglavlju 4.

12. Podaci o efikasnosti su izvedeni iz operativnog iskustva, a smatra se da odslikavaju kapacitete sadašnjih instalacija. Celokupna efikasnost smanjenja emisija otpadnih gasova i fugitivnih emisija u velikoj meri zavisi od učinka kolektora za evakuaciju gasa i prašine (npr. usisne haube). Zabeležena je efikasnost sakupljanja od preko 99%. Iskustvo je pokazalo da u posebnim slučajevima kontrolne mere mogu smanjiti ukupne emisije za 90% ili više.

13. U slučaju emisija Sd, Pb i Hg vezanih za praškaste materije, metali se mogu sakupljati u uređajima za otprašivanje. Tipične koncentracije prašine nakon prečišćavanja gasa pomoću odabranih tehnika date su u Tabeli 1. Većina ovih mera se uopšteno primenjuju u svim sektorima. Minimalni očekivani učinak odabranih tehnika za sakupljanje gasovite žive dat je u Tabeli 2. Primena ovih mera zavisi od specifičnih procesa i najrelevantnija je kada su koncentracije žive u otpadnom gasu visoke.

Tabela 1: Učinak uređaja za otprašivanje izražen kao prosečne koncentracije prašine na sat

	Koncentracije prašine posle čišćenja (mg/m3)
Vrećasti filteri Vrećasti filteri, membranskog tipa Suvi elektrostatički filteri Vlažni elektrostatički filteri Visoko efikasni skruberi	< 10 < 1 < 50 < 50 < 50

Napomena: Skruberi srednjeg i niskog pritiska i cikloni generalno pokazuju manju efikasnost uklanjanja prašine.

Tabela 2: Minimalni očekivani učinak separatora žive izražen kao prosečna koncentracija žive na sat

	Sadržaj žive posle čišćenja (mg/m3)
Filter sa selenom Skruber sa selenom Ugljeni filter Injektor ugljenika + separator prašine Hloridni proces Odda Norzink Olovno-sulfidni proces Bolkem proces (tiosulfatni proces)	< 0.01 < 0.2 < 0.01 < 0.05 < 0.1 < 0.05 < 0.1

14. Potrebno je posvetiti pažnju kako bi se obezbedilo da ove kontrolne tehnike ne stvaraju druge probleme u životnoj sredini. Treba izbegavati izbor specifičnog procesa zbog niskih emisija u vazduh ukoliko on pogoršava ukupni uticaj na životnu sredinu zbog ispuštanja teških metala, npr. zbog većeg zagađenja vode tečnim efluentima. Treba takođe uzeti u razmatranje i sudbinu sakupljene prašine iz poboljšanog procesa prečišćavanja gasa. Negativni uticaj na životnu sredinu od rukovanja takvim otpadom smanjuje korist od procesa sa smanjenom emisijom prašine u vazduhu.

15. Mere smanjenja emisije se mogu usmeriti na procesne tehnike, kao i na prečišćavanje otpadnog gasa. Ova dva elementa nisu međusobno nezavisna; izbor specifičnog procesa može isključiti neke metode prečišćavanja gasa.

16. Izbor kontrolne tehnike će zavisiti od parametara kao što su koncentracija zagađujuće materije, i/ili od specijacije u sirovom gasu, od protoka gasa, temperature gasa i drugih parametara. Stoga se oblasti primene mogu preklapati; u tom slučaju, najpogodnije tehnike se moraju birati u skladu sa uslovima karakterističnim za slučaj.

17. U daljem tekstu su opisane odgovarajuće mere za smanjenje emisija gasa iz dimnjaka u različitim sektorima. Treba uzeti u obzir fugitivne emisije. Kontrola emisija prašine koja je vezana sa ispuštanjem, rukovanjem i skladištenjem sirovina ili nusproizvoda, mada nije relevantna za prenos na velike udaljenosti, može biti važna za lokalnu životnu sredinu. Emisije se mogu smanjiti prenosom ovih aktivnosti u potpuno zatvorene objekte, koji mogu imati ugrađene ventilacione i uređaje za uklanjanje prašine, sisteme sa rasprašivačima ili druge odgovarajuće kontrolne uređaje. U slučaju skladištenja u otkrivenim skladištima, površina materijala se mora zaštititi od uticaja vetra. Skladišni prostori i putevi moraju biti čisti.

18. Brojčani pokazatelji ulaganja i troškova navedeni u donjim tabelama potiču iz različitih izvora i u velikoj meri zavise od slučaja. Oni su izraženi u US$ iz 1990. godine (US$ 1 (1990) = ECU 0,8 (1990)). Oni zavise od raznih faktora, kao što su kapacitet postrojenja, efikasnost uklanjanja i koncentracije sirovog gasa, tipa tehnologije, kao i od izbora novih postrojenja u odnosu na rekonstrukciju.

IV. Sektori

19. U ovom poglavlju se nalazi tabela koja se odnosi na relevantni sektor sa glavnim izvorima emisija, kontrolnim merama zasnovanim na najboljim dostupnim tehnikama, njihovu specifičnu efikasnost smanjenja i troškove koji se vezuju za takvo smanjenje, kada je to na raspolaganju. Ukoliko nije drugačije naglašeno, efikasnost smanjenja u tabelama se odnosi na emisije koje direktno potiču iz emitera.

Sagorevanje fosilnih goriva u komunalnim i industrijskim kotlovima (Aneks II, kategorija 1)

20. Sagorevanje uglja u komunalnim i industrijskim kotlovima predstavlja najveći izvor antropogenih emisija žive. Sadržaj teških metala je obično nekoliko puta veći u uglju nego u nafti ili prirodnom gasu.

21. Poboljšana efikasnost pri pretvaranju energije i mere očuvanja energije rezultiraju opadanjem emisija teških metala zbog smanjene potrebe za gorivom. Sagorevanje prirodnog gasa ili nekog drugog goriva sa niskim sadržajem teških metala umesto uglja za rezultat bi takođe imalo znatno smanjenje emisija teških metala kao što je živa. Elektrana sa integrisanim kombinovanim ciklusom sa gasifikacijom (IGCC) je nova vrsta postrojenja sa niskoemisionim potencijalom.

22. Sa izuzetkom žive, teški metali se emituju u čvrstom obliku zajedno sa česticama letećeg pepela. Različite tehnologije sagorevanja uglja pokazuju različite obime proizvodnje letećeg pepela: kotlovi na čvrsto gorivo 20-40%; kotlovi sa fluidizovanim slojem 15%; kotlovi sa suvim dnom (sagorevanje samlevenog uglja) 70-100% ukupnog pepela. Sadržaj teških metala u nižim frakcijama čvrstih čestica u letećem pepelu je veći.

23. Prečišćavanje, npr. "ispiranje" ili "biotretman", uglja smanjuje sadržaj teških metala koji je u vezi sa neorganskom materijom u uglju. Međutim, stepen uklanjanja teških metala ovom tehnologijom značajno varira.

24. Ukupno uklanjanje prašine koje prelazi 99,5% se može postići elektrostatičkim filterima (ESP3) ili vrećastim filterima (FF4), u mnogim slučajevima dostižući oko 20 mg/m3. Uz izuzetak žive, emisije teških metala se mogu smanjiti za najmanje 90-99%, pri čemu donja cifra važi za lakše isparljive elemente. Niska temperatura filtera pomaže u smanjenju sadržaja gasovite žive u otpadnom gasu.

______________
3"FF" je skraćenica engleskog ekvivalenta ovog termina "fabric filters".
4"FF" je skraćenica engleskog ekvivalenta ovog termina "fabric filters".

25. Primena tehnika za smanjenje emisija azotnih oksida, sumpor dioksida i praškastih materija iz otpadnog gasa, takođe utiče na uklanjanje teških metala. Mogući uticaj na različite medijume životne sredine treba biti izbegnut odgovarajućim tretmanom otpadnih voda.

26. Primenom gore navedenih tehnika efikasnost uklanjanja žive u velikoj meri varira od postrojenja do postrojenja, kako se i vidi iz Tabele 3. Trenutno su u toku istraživanja usmerena na razvoj tehnika za uklanjanje žive, ali sve dok te mere ne postanu dostupne na industrijskom nivou, nema identifikovane najbolje dostupne tehnike posebno namenjene za uklanjanje žive.

Tabela 3: Kontrolne mere, efikasnost smanjenja i troškovi emisija od sagorevanja fosilnih goriva

Izvor emisija	Kontrolne mere	Efikasnost smanjenja (%)	Troškovi smanjenja (ukupni troškovi u US$)
Sagorevanje nafte	Prelazak sa nafte na gas	Cd, Pd: 100; Hg: 70-80	Umnogome zavisi od slučaja
Sagorevanje uglja	Prelazak sa uglja na goriva sa nižim emisijama teških metala	Prašina 70-100	Umnogome zavisi od slučaja
	Elektrostatički filteri (hladni)	Cd, Pb: > 90; Hg: 10-40	Specifično ulaganje US$ 5-10/m3 za otpadni gas na sat (>200,000 m3/h)
	Vlažno odsumporavanje gasa (FGD5) a/	Cd, Pb: > 90; Hg: 10-90 b/	15-30/Mg otpada
	Vrećasti filteri (FF)	Cd: >95; Pb: > 99; Hg: 10-60	Specifično ulaganje US$ 8-15/m3 za otpadni gas na sat (>200,000 m3/h)

______________
a/Efikasnost uklanjanja Hg raste udelom jonske žive. Postrojenja za katalitičko smanjenje visokih emisija prašine (SCR) olakšavaju formiranje Hg(II).
b/Ovo se primarno odnosi na smanjenje SO2. Smanjenje emisija teških metala je sporedna dobit. (specifično ulaganje US$ 60-250/kWel.).

______________
5"FGD" je skraćenica engleskog ekvivalenta ovog termina "fuel-gas desulphurization".

Primarna industrija gvožđa i čelika (Aneks II, kategorija 2)

27. U ovom odeljku se govori o emisijama iz postrojenja za sinterovanje, peletiranje, visokih peći, kao i čeličana sa baznim kiseoničnim pećima (BOF)6. Emisije Cd, Pb i Hg se javljaju zajedno sa praškastim materijama. Sadržaj teških metala u emitovanoj prašini zavisi od sastava sirovine i vrsta legirajućih metala koji se koriste u proizvodnji čelika. Najrelevantnije mere za smanjenje emisija date su u Tabeli 4. Kad god je moguće, treba koristiti platnene filtere; ukoliko okolnosti dozvoljavaju, mogu se koristiti i elektrostatički filteri i/ili visokoefikasni skruberi.

______________
6"BOF" je skraćenica engleskog ekvivalenta ovog termina "basic oxygen furnace".

28. Kada se primenjuje BAT u primarnoj industriji gvožđa i čelika, ukupna specifična emisija prašine, koja je u neposrednoj vezi sa procesom, može se smanjivati do sledećih nivoa:

Postrojenja za sinterovanje	40 - 120 g/Mg
Postrojenja za peletiranje	40 g/Mg
Visoke peći	35 - 50 g/Mg
Bazne kiseonične peći (BOF)	35 - 70 g/Mg

29. Prečišćavanje gasova pomoću vrećastih filtera smanjuje sadržaj prašine do nivoa ispod 20 mg/m3, dok elektrostatički filteri i skruberi smanjuju sadržaj prašine do 50 mg/m3 (prosečna jednočasovna vrednost). Međutim, postoje brojne primene vrećastih filtera u primarnoj industriji gvožđa i čelika kojima se postižu i daleko manje vrednosti.

Tabela 4: Izvori emisija, kontrolne mere, efikasnost smanjenja emisija prašine i troškovi u primarnoj industriji gvožđa i čelika

Izvor emisije	Kontrolne mere	Efikasnost smanjenja prašine (%)	Troškovi smanjenja (ukupni troškovi u US$)
Pogoni za sinterovanje	Sinterovanje uz optimalne emisije	ca. 50	..
	Prečistači i elektrostatički filteri (ESP)	> 90	..
	Vrećasti filteri	> 99	..
Pogoni za peletiranje	ESP + krečni reaktor + vrećasti filteri	> 99	..
	Skruberi	> 95	..
Visoke peći Prečišćavanje gasa iz visokih peći	FF / ESP	> 99	ESP: 0.24-1/Mg sirovo gvožđe
	Vlažni prečistači	> 99	..
	Vlažni ESP	> 99	..
Bazne kiseonične peći (BOF)	Primarno uklanjanje prašine: vlažni separatori/ESP/FF	> 99	Suvi ESP: 2.25/Mg čelik
	Sekundarno uklanjanje prašine: suvi ESP/FF	> 97	FF: 0.26/Mg čelik
Fugitivne emisije	Zatvorene prenosne trake, zatvaranje, vlaženje uskladištenih sirovina, čišćenje prilaza	80 - 99	..

30. Neposredno smanjenje i neposredno topljenje su trenutno u razvoju i u budućnosti mogu smanjiti potrebu za postrojenjima za sinterovanje i visokim pećima. Primena ovih tehnologija zavisi od karakteristika rude i zahteva da se proizvod obrađuje u elektrolučnoj peći, koju treba opremiti odgovarajućom kontrolom.

Sekundarna industrija gvožđa i čelika (Aneks II, kategorija 3)

31. Veoma je važno efikasno sakupiti sve emisije. To se može postići instaliranjem kućica ili pokretnih hauba, ili potpunom evakuacijom iz objekta. Sakupljene emisije se moraju prečistiti. Za sve procese koji emituju prašinu u sekundarnoj industriji gvožđa i čelika, odstranjivanje prašine pomoću vrećastih filtera smanjuje sadržaj prašine na manje od 20 mg/m3, smatra se najboljom dostupnom tehnikom. Kada se najbolja dostupna tehnika koristi i za smanjenje fugitivnih emisija, specifična emisija prašine (uključujući i fugitivne emisije koje su u neposrednoj vezi sa procesom) neće preći raspon od 0,1 do 0,35 kg/Mg čelika. Postoje brojni primeri u kojima sadržaj prašine u čistom gasu iznosi manje od 10 mg/m3 uz primenu vrećastih filtera. Specifične emisije prašine u tim slučajevima obično su manje od 0,1 kg/Mg.

32. Kada je reč o topljenju otpadnog metala, u upotrebi su dve vrste peći: peći sa otvorenim ložištima i elektrolučne peći (EAF7), pri čemu treba imati u vidu da se peći sa otvorenim ložištima izbacuju iz upotrebe.

______________
7"EAF" je skraćenica engleskog ekvivalenta ovog termina "electric arc furnaces".

33. Sadržaj teških metala u emitovanoj prašini zavisi od sastava gvožđa i otpadnog čelika i vrsta legirajućih metala dodatih u proces proizvodnje čelika. Merenja na EAF su pokazala da se 95% emisija žive i 25% emisija kadmijuma javljaju u vidu pare. Najrelevantnije mere smanjenja emisije prašine prikazane su u Tabeli 5.

Tabela 5: Izvori emisija, kontrolne mere, efikasnost smanjenja emisija prašine i troškovi u sekundarnoj industriji gvožđa i čelika

Izvor emisije	Kontrolne mere	Efikasnost smanjenja prašine (%)	Troškovi smanjenja (ukupni troškovi u US$)
EAF	ESP FF	> 99 > 99.5	.. FF: 24/Mg čelik

Livnice gvožđa (Aneks II, kategorija 4)

34. Veoma je važno efikasno sakupiti sve emisije. To se može postići instaliranjem kućica ili pokretnih hauba, ili potpunom evakuacijom iz objekta. Sakupljene emisije se moraju prečistiti. U livnicama gvožđa najčešće su u upotrebi peći sa kupolom, elektrolučne peći i indukcione peći. Neposredne emisije praškastih materija i gasovitih teških metala su naročito u vezi sa topljenjem, a u manjoj meri i sa sipanjem. Fugitivne emisije najčešće nastaju u procesu rukovanja sirovinama, topljenja, sipanja i vađenja iz kalupa. Najrelevantnije mere smanjenja emisije navedene su u Tabeli 6, zajedno sa dostižnim nivoima efikasnosti i troškova koji su u vezi sa takvim smanjenjem, kada su ti podaci dostupni. Ove mere mogu smanjiti koncentracije prašine do 20 mg/m3, pa čak i niže.

35. Industrija livnica gvožđa obuhvata veliki broj procesnih pozicija. Za manja postojeća postrojenja, navedene mere ne moraju biti i BAT ukoliko one nisu ekonomski održive.

Tabela 6: Izvori emisija, kontrolne mere, efikasnost smanjenja emisija prašine i troškovi u livnicama gvožđa

Izvor emisije	Kontrolne mere	Efikasnost smanjenja prašine (%)	Troškovi smanjenja (ukupni troškovi u US$)
EAF	ESP	> 99	..
	FF	> 99.5	FF: 24/Mg gvožđa
Indukciona peć	FF /suvo upijanje + FF	> 99	..
Kupola u hladnoj valjaonici	Odstranjivač ispod vrata: FF	> 98	..
	Odstranjivač iznad vrata: FF + predodstranjivač prašine	> 97	8-12/Mg gvožđe
	FF + hemiupijanje	> 99	45/Mg gvožđe
Kupola u vrućoj valjaonici	FF + predodstranjivač prašine	> 99	23/Mg gvožđe
	Razlagač / Venturi skruber	> 97	..

Primarna i sekundarna industrija obojenih metala (Aneks II, kategorije 5 i 6)

36. Ovaj odeljak se bavi emisijama i kontrolom emisija Cd, Pb i Hg u primarnoj i sekundarnoj proizvodnji obojenih metala, kao što su olovo, bakar, cink, kalaj i nikl. Zbog velikog broja različitih sirovina korišćenih u različitim procesima, iz ovog sektora se mogu očekivati emisije gotovo svih teških metala i njihovih jedinjenja. Pošto se u ovom aneksu radi o teškim metalima, posebno je važna proizvodnja bakra, olova i cinka.

37. Rude i koncentrati žive se prvo obrađuju drobljenjem, a zatim prosejavanjem. Tehnike prečišćavanja rude se ne koriste u velikoj meri, mada se flotacija primenjuje u nekim postrojenjima koja vrše preradu rude nižeg kvaliteta. Zdrobljena ruda se zatim zagreva u retortama kod manjih operacija, a kod većih u pećima, do temperatura na kojima dolazi do sublimacije živinog sulfida. Rezultirajuća para žive se kondenzuje u rashladnom sistemu i sakuplja se kao živin metal. Potrebno je ukloniti čađ iz kondenzatora i taložnih tankova, tretirati je krečom i vratiti je u retortu ili peć.

38. Sledeće tehnike se mogu koristiti za efikasno sakupljanje žive:

- mere smanjenja proizvodnje prašine tokom rudarskih aktivnosti i skladištenja, uključujući i smanjenje obima zaliha;

- posredno zagrevanje peći;

- održavanje rude što je moguće suvljom;

- spuštanje temperature gasa koji ulazi u kondenzator na svega 10 do 20°C iznad tačke rose;

- održavanje izlazne temperature što je moguće nižom; i

- prenos reakcionih gasova posle kondenzacije kroz skruber i/ili filter sa selenom.

Formiranje prašine se može držati na niskom nivou posrednim zagrevanjem, odvojenom obradom fino samlevene rude i kontrolom sadržaja vode u rudi. Prašinu treba ukloniti iz vrelog reakcionog gasa pre ulaska u jedinicu za kondenzaciju žive ciklonima i/ili elektrostatičkim filterima.

39. Strategije slične strategijama za živu se mogu primeniti u proizvodnji zlata procesom amalgamacije. Zlato se može proizvoditi i drugim tehnikama osim amalgamacijom i te tehnike se smatraju povoljnim opcijama za razmatranje u novim postrojenjima.

40. Obojeni metali se uglavnom proizvode iz sulfitnih ruda. Iz tehničkih i razloga kvaliteta proizvoda, otpadni gas mora proći kroz detaljni proces odstranjivanja prašine (< 3 mg/m3), a može dodatno zahtevati i uklanjanje žive pre ulaska u kontaktno postrojenje za SO3, čime se takođe smanjuju emisije teških metala.

41. Kada je to moguće, treba koristiti platnene filtere. Može se dobiti sadržaj prašine manji od 10 mg/m3. Prašinu iz kompletne pirometalurške proizvodnje treba reciklirati ili na mestu proizvodnje ili na nekom drugom mestu, uz posebnu pažnju posvećenu zdravlju i zaštiti na radu.

42. Za primarnu proizvodnju olova, prva iskustva ukazuju na postojanje novih tehnologija za neposredno topljenje bez sinterovanja koncentrata. Ovi procesi su primeri nove generacije tehnologija neposrednog autogenog topljenja koje manje zagađuju okolinu i troše manje energije.

43. Sekundarno olovo se uglavnom proizvodi iz starih akumulatora iz automobila i kamiona, koji se rasklapaju pre ubacivanja u peć za topljenje. Ova BAT treba da uključi jednu operaciju topljenja u maloj rotacionoj peći ili šahtnoj peći. Gorionici sa kiseonikom mogu smanjiti zapreminu otpadnog gasa i proizvodnju prašine iz otpadnog gasa za 60%. Prečišćavanje otpadnog gasa pomoću vrećastih filtera omogućava postizanje nivoa koncentracije prašine od 5 mg/m3.

44. Primarna proizvodnja cinka se vrši primenom tehnologije elektrolitičkog prženja i izluživanja uz uštedu energije. Ceđenje pod pritiskom može biti alternativa za pečenje i može se smatrati BAT u novim postrojenjima u zavisnosti od karakteristika koncentrata. Emisije iz pirometalurške proizvodnje cinka u IS postupku ("Imperial smelting") se mogu smanjiti korišćenjem duplog zvonastog poklopca na vrhu peći i prečišćavanjem u visokoefikasnim skruberima, efikasnom evakuacijom i čišćenjem gasova od ostataka šljake i ostataka od olovnih odlivaka, kao i detaljnim prečišćavanjem (< 10 mg/m3) otpadnih gasova iz peći bogatih ugljen monoksidom.

45. Da bi se sakupio cink iz oksidovanih ostataka, oni se prerađuju u IS postupku ("Imperial smelting"). Niskokvalitetni ostaci i dimna prašina (npr. iz industrije čelika) prvo se obrađuju u rotacionim pećima (Waelz-peći), u kojima se dobija visokozasićeni cinkov oksid. Metalni materijali se recikliraju topljenjem u indukcionim ili u pećima sa neposrednim i posrednim zagrevanjem na prirodni gas ili tečno gorivo, ili u vertikalnim "Njudžersi" retortama, u kojima se mogu reciklirati brojni oksidovani i metalni sekundarni materijali. Cink se može sakupljati i iz šljake iz peći za olovo primenom obrade šljake dimom.

Tabela 7 (a): Izvori emisija, kontrolne mere, efikasnost smanjenja emisije prašine i troškovi u primarnoj industriji obojenih metala

Izvor emisije	Kontrolne mere	Efikasnost smanjenja prašine (%)	Troškovi smanjenja (ukupni troškovi u US$)
Fugitivne emisije	Usisne haube, zatvaranje, itd. Čišćenje otpadnog gasa pomoću platnenih filtera (FF)	> 99	..
Prženje / sinterovanje	Sinterovanje uz struju: ESP + prečistači (pre dvokontaktnog pogona za proizvodnju sumporne kiseline) + FF za zaostale gasove	..	7 - 10/Mg H2SO4
Klasično topljenje (redukcija u visokoj peći)	Osovinska peć: tavoren vrh peći/efikasna evakuacija na odvodima + FF, pokriveni ispirači, poklopac peći sa dvostrukim zvonom	..	..
Topljenje u Imperijal pećima	Visokoefikasno prečišćavanje	> 95	..
	Venturi prečistači	..	..
	Poklopci peći sa dvostrukim zvonom	..	4/Mg proizvedenog metala
Ispiranje pod pritiskom	Primena zavisi od karakteristika ispiranja koncentrata	> 99	specifično za svako postrojenje
Direktni redukcioni procesi topljenja	Brzo topljenje, npr. Kivcet, Outokumpu i Mitsubishi procesi	..	..
	Topljenje u kadama, npr. rotacioni pretvarač sa gornjim produvavanjem, Ausmelt, Isasmelt, QSL i Noranda procesi	Ausmelt: Pb 77, Cd 97; QSL: Pb 92, Cd 93	QSL: operativni troškovi 60/Mg Pb

Tabela 7 (b): Izvori emisija, kontrolne mere, efikasnost smanjenja emisije prašine i troškovi u sekundarnoj industriji obojenih metala

Izvor emisije	Kontrolne mere	Efikasnost smanjenja prašine (%)	Troškovi smanjenja (ukupni troškovi u US$)
Proizvodnja olova	Mala rotaciona peć: usisne haube za odvode + FF; cevni kondenzator, gorionik na kiseonik	99.9	45/Mg Pb
Proizvodnja cinka	Topljenje u IS postupku ("Imperial smelting")	> 95	14/Mg Zn

46. Uopšte uzev, procese bi trebalo kombinovati sa efektivnim uređajem za sakupljanje prašine, kako za primarne gasove, tako i za fugitivne emisije. Najrelevantnije mere za smanjenje emisije date su u Tabelama 7(a) i (b). Koncentracije prašine ispod 5 mg/m3 se postižu u nekim slučajevima i primenom vrećastih filtera.

Cementna industrija (Aneks II, kategorija 7)

47. Cementne peći mogu koristiti sekundarna goriva, kao što su otpadno ulje ili otpadne gume. Kada se koristi otpadni materijal, mogu se zahtevati emisije koje važe za procese spaljivanja otpada, a kada se koristi opasni otpad, u zavisnosti od korišćene količine, mogu se zahtevati emisije koje važe za spaljivanje opasnog otpada. Međutim, ovaj odeljak se odnosi na cementne peći na fosilna goriva.

48. Praškaste materije se emituju u svim fazama procesa proizvodnje cementa, počev od rukovanja materijalom, pripreme sirovina (drobilice, sušilice), proizvodnje klinkera i pripreme cementa. Teški metali se unose u cementnu peć sa sirovinom, fosilnim gorivom ili u otpadu koji se koristi kao gorivo.

49. Za proizvodnju klinkera dostupni su sledeći tipovi cementnih peći: duga mokra rotaciona peć, duga suva rotaciona peć, rotaciona peć sa ciklonskim predgrejačem, rotaciona peć sa rešetkastim predgrejačem, šahtna peć. U smislu energetskih potreba i mogućnosti kontrole emisija, najpoželjnije je koristiti rotacione peći sa ciklonskim predgrejačima.

50. Za potrebe sakupljanja toplote, otpadni gasovi iz rotacione peći se provode kroz sistem predgrevanja i sušilice (kada su instalirane) pre odstranjivanja prašine. Sakupljena prašina se vraća u sirovinu.

51. Manje od 0,5% olova i kadmijuma koji se unesu u peć se ispuštaju kroz otpadne gasove. Visok sadržaj alkalija i protivstrujno kretanje materijala i gasa u samoj peći favorizuje zadržavanje metala u klinkeru ili prašini iz peći.

52. Emisije teških metala u vazduh se mogu npr. smanjiti i odvođenjem struje gasa oslobođenog kroz otvore za ventilaciju i prikupljanjem zahvaćene prašine umesto vraćanja te prašine u sirovinu. Međutim, u oba slučaja treba odmeriti ovakva razmatranja u odnosu na posledice ispuštanja teških metala u otpadnu masu. Druga mogućnost je unos toplog materijala, pri čemu se kalcinirani materijal delimično ispušta tačno ispred ulaza u peć i ubacuje se u pogon za pripremu cementa. Alternativno, prašina se može dodati u klinker. Druga važna mera je veoma dobro kontrolisan stalan rad peći kako bi se izbegla sigurnosna isključenja elektrostatičkih filtera. To može biti uzrokovano prevelikim koncentracijama ugljen monoksida. Važno je izbegavati visoke emisije teških metala u slučaju sigurnosnih isključenja.

53. Najrelevantnije mere smanjenja emisije date su u tabeli 8. Kako bi se smanjile neposredne emisije prašine iz drobilica, mlinova i sušilica, najčešće se koriste vrećasti filteri, dok se otpadni gasovi iz peći i hladnjaka za klinker regulišu elektrostatičkim filterima. Primenom ESP, prašina se može smanjiti do koncentracija ispod 50 mg/m3. Kada se koriste vrećasti filteri, sadržaj prašine u čistom gasu se može smanjiti do 10 mg/m3.

Tabela 8: Izvori emisija, kontrolne mere, efikasnost smanjenja emisije i troškovi u cementnoj industriji

Izvor emisije	Kontrolne mere	Efikasnost smanjenja (%)	Troškovi smanjenja
Neposredne emisije iz drobilica, mlinova, sušilica	FF	Cd. Pb: > 95	..
Neposredne emisije iz rotacionih peći, hladnjaka klinkera	ESP	Cd. Pb: > 95	..
Neposredne emisije iz rotacionih peći	Adsorpcija ugljenikom	Hg: > 95	..

Industrija stakla (Aneks II, kategorija 8)

54. U industriji stakla, emisije olova su posebno relevantne imajući u vidu razne vrste stakla za koje se olovo unosi kao sirovina (npr. kristal, katodne cevi). U slučaju staklenih proizvoda od kalcijuma i kalcijum hidroksida, emisije olova zavise od kvaliteta recikliranog stakla koji se koristi u procesu. Sadržaj olova u prašini iz topljenja kristalnog stakla se obično kreće oko 20-60%.

55. Emisije prašine najčešće nastaju iz mešanja smese, iz peći, od difuznog curenja iz otvora peći i od finalne obrade i razdvajanja proizvoda od stakla. One umnogome zavise od upotrebljenog goriva, tipa peći i tipa proizvoda od stakla. Gorionici sa kiseonikom mogu smanjiti količinu otpadnog gasa i proizvodnju prašine iz otpadnog gasa za 60%. Emisije olova iz peći sa električnim zagrevanjem su znatno manje nego iz peći sa zagrevanjem pomoću nafte ili gasa.

56. Smesa se topi u kontinualnim tankovima, dnevnim tankovima ili retortama. Tokom ciklusa topljenja u diskontinualnim pećima, emisije prašine znatno variraju. Emisije prašine iz tankova sa kristalnim staklom (<5 kg/Mg otopljenog stakla) su veće nego iz drugih tankova (<1 kg/Mg otopljenog kalcijumskog i kalijumovog stakla).

57. Neke mere smanjenja neposrednih emisija prašine koje sadrže metal su: peletiranje staklene smese, promena sistema zagrevanja sa nafte ili gasa na električni, dodavanje većih količina staklenog materijala i primena boljeg odabira sirovina (distribucija veličine) i recikliranog stakla (izbegavanje frakcija koje sadrže olovo). Izlazni gasovi se mogu prečišćavati vrećastim filterima, smanjujući emisije ispod 10 mg/m3. Primenom elektrostatičkih filtera postiže se 30 mg/m3. Odgovarajuće efikasnosti smanjenja emisija date su u Tabeli 9.

58. Trenutno je u toku razvoj kristalnog stakla bez jedinjenja olova.

Tabela 9: Izvori emisija, kontrolne mere, efikasnost smanjenja emisije prašine i troškovi u industriji stakla

Izvor emisije	Kontrolne mere	Efikasnost smanjenja prašine (%)	Troškovi smanjenja (ukupni troškovi)
Neposredne emisije	FF	> 98	..
	ESP	> 90	..

Hlor alkalna industrija (Aneks II, kategorija 9)

59. U hlor alkalnoj industriji se elektrolizom rastvora soli proizvode Cl2, alkalni hidroksidi i vodonik. Često se u postojećim postrojenjima primenjuje proces sa živom ili sa dijafragmom, što u oba slučaja znači da je potrebno uvođenje dobrih praksi kako bi se izbegli problemi u životnoj sredini. Membranski proces kao rezultat nema neposrednih emisija žive. Štaviše, on pokazuje manju potrebu za elektrolitičkom energijom i veću potrebu za toplotnom energijom pri koncentrisanju alkalnih hidroksida (globalni bilans energije rezultira blagom prednošću za membransko-ćelijsku tehnologiju u opsegu od 10 do 15%) i kompaktnije ćelijske operacije. Stoga se on smatra poželjnijom opcijom za nova postrojenja. Odluka Komisije za sprečavanje zagađenja mora iz kopnenih izvora (PARCOM)8 br. 90/3 od 14. juna 1990. godine, preporučuje da postojeća hlor alkalna postrojenja koja koriste ćelije sa živom treba zatvoriti čim to bude praktično izvodljivo, pri čemu je ciljna godina potpunog ukidanja takvih postrojenja 2010. godina.

______________
8"PARCOM" je skraćenica engleskog ekvivalenta ovog termina "prevention of Marine Pollution from Land-based Sources".

60. Konkretna ulaganja za zamenu ćelija sa živom membranskim procesom se prema izveštajima iz regiona kreću US$ 700-1000/Mg Cl2 kapaciteta. Mada se mogu očekivati i dodatni troškovi za, između ostalog, održavanja i za prečišćavanje soli, operativni troškovi se u većini slučajeva smanjuju. Te uštede uglavnom potiču iz manje potrošnje energije, manjeg tretmana otpadnih voda i nižih troškova za odlaganje otpada.

61. Izvori emisija žive u životnu sredinu u procesu sa živom su sledeći: ventilacija prostorije sa ćelijama; procesni ispusti; proizvodi, naročito vodonik; otpadne vode. U pogledu emisija u vazduh, posebno su relevantne difuzne emisije Hg iz ćelija u prostoriju u kojoj su i smeštene same ćelije. Preventivne i kontrolne mere su od velikog značaja i treba ih postaviti kao prioritete u skladu sa relevantnim značajem svakog pojedinačnog izvora u konkretnom postrojenju. U svakom slučaju, potrebne su specifične kontrolne mere kada se živa sakuplja iz mulja nastalog u procesu.

62. Sledeće mere se preduzimaju u cilju smanjenja emisija iz postojećih procesnih postrojenja sa živom:

- procesna kontrola i tehničke mere za optimizaciju rada ćelija, održavanje i efikasnije radne metode;

- pokrivanje, plombiranje i kontrola isticanja usisavanjem;

- čišćenje prostorija sa ćelijama i mere koje omogućavaju održavanje čistoće u njima; i

- čišćenje ograničenih tokova gasa (određeni kontaminirani tokovi vazduha i vodoničnog gasa).

63. Ove mere mogu smanjiti emisije žive na vrednosti znatno ispod 2,0 g/Mg Cl2 proizvodnog kapaciteta, izraženo u proseku na godišnjem nivou. Postoje primeri postrojenja koji postižu emisije daleko ispod 1,0 g/Mg Cl2 proizvodnog kapaciteta. Kao rezultat PARCOM odluke br. 90/3, postojeća hlor alkalna postrojenja bazirana na živi su morala postići nivo od 2 g Hg/Mg Cl2 do 31. decembra 1996. godine za emisije iz Konvencije o sprečavanju zagađenja mora iz kopnenih izvora. Kako emisije umnogome zavise od dobrih operativnih praksi, prosek treba da zavisi od, i da obuhvata periode održavanja od godinu dana ili manje.

Spaljivanje komunalnog, medicinskog i opasnog otpada (Aneks II, kategorije 10 i 11)

64. Emisije kadmijuma, olova i žive nastaju usled spaljivanja komunalnog, medicinskog i opasnog otpada. Živa, značajan deo kadmijuma i manji deo olova isparavaju u procesu. Potrebno je preduzeti određene radnje pre i posle spaljivanja kako bi se smanjile ove emisije.

65. Najboljom dostupnom tehnologijom za uklanjanje prašine se smatra primena vrećastih filtera u kombinaciji sa suvim ili vlažnim metodama za kontrolu volatilnih supstanci. Elektrostatički filteri u kombinaciji sa vlažnim sistemima takođe se mogu isprojektovati kako bi se postigle niže emisije prašine, ali oni nude manje mogućnosti od vrećastih filtera, posebno ako su prevučeni slojem za adsoprciju isparljivih zagađujućih materija.

66. Kada se primenjuje BAT za prečišćavanje otpadnih gasova gasova, koncentracija prašine se smanjuje na opseg od 10 do 20 mg/m3; u praksi se postižu i niže koncentracije, a u nekim slučajevima su prijavljene koncentracije niže i od 1 mg/m3. Koncentracija žive se može smanjiti i do raspona od 0,05 do 0,10 mg/m3 (normalizovano na 11% O2).

67. Najrelevantnije sekundarne mere smanjenja emisije date su u Tabeli 10. Teško je obezbediti generalno validne podatke jer relativni troškovi u US$ po toni zavise od posebno širokog opsega karakteristika određenog postrojenja, kao što je sastav otpada.

68. Teški metali se nalaze u svim frakcijama tokova komunalnog otpada (npr. proizvodi, papir, organski materijali). Stoga se smanjenjem količine komunalnog otpada koji se spaljuje mogu smanjiti i emisije teških metala. To se može postići različitim strategijama za upravljanje otpadom, uključujući i programe reciklaže i kompostiranje organskih materijala. Pored toga, neke države iz regiona UNECE dozvoljavaju odlaganje komunalnog otpada i na deponije. Na deponiji kojom se pravilno upravlja, emisije kadmijuma i olova se eliminišu, a emisije žive mogu biti i manje nego kada se vrši spaljivanje. U nekoliko UNECE zemalja su u toku istraživanja emisija žive sa deponija.

Tabela 10: Izvori emisija, kontrolne mere, efikasnost smanjenja emisije i troškovi kod spaljivanja komunalnog, medicinskog i opasnog otpada

Izvor emisije	Kontrolne mere	Efikasnost smanjenja prašine (%)	Troškovi smanjenja (ukupni troškovi u US$)
Gasovi iz dimnjaka	Visokoefikasni skruberi	Pd, Cd: > 98; Hg: ca. 50	..
	ESP (3 polja)	Pb, Cd; 80-90	10-20/Mg otpada
	Vlažni ESP (1 polje)	Pb, Cd: 95-99	..
	Vrećasti filteri	Pb, Cd: 95-99	15-30/Mg otpada
	Injektiranje ugljenika + FF	Hg: > 85	Operativni troškovi: ca. 2-3/Mg otpada
	Filtracija kroz sloj ugljenika	Hg: > 99	Operativni troškovi; ca. 50/Mg otpada

 

Aneks IV

ROKOVI ZA PRIMENU GRANIČNIH VREDNOSTI I NAJBOLJIH DOSTUPNIH TEHNIKA ZA NOVE I POSTOJEĆE STACIONARNE IZVORE

Rokovi za primenu graničnih vrednosti i najboljih dostupnih tehnika su sledeći:

(a) za nove stacionarne izvore: dve godine od dana stupanja na snagu ovog protokola;

(b) za postojeće stacionarne izvore: osam godina od dana stupanja na snagu ovog protokola. U slučaju potrebe, ovaj period se može produžiti za konkretne postojeće stacionarne izvore u skladu sa periodom amortizacije propisanim nacionalnim zakonodavstvom.

Aneks V

GRANIČNE VREDNOSTI ZA KONTROLU EMISIJA IZ VELIKIH STACIONARNIH IZVORA

I. Uvod

1. Postoje dva tipa graničnih vrednosti koje su bitne za kontrolu emisija teških metala:

- vrednosti emisija specifičnih teških metala ili grupe teških metala; i

- vrednosti emisija praškastih materija uopšte.

2. U načelu, granične vrednosti za praškaste materije ne mogu zameniti specifične vrednosti za kadmijum, olovo i živu, jer se količina metala koja se emituje sa praškastim materijama razlikuje od procesa do procesa. Međutim, usaglašenost sa ovim graničnim vrednostima znatno doprinosi smanjenju emisija teških metala uopšte. Štaviše, monitoring emisija praškastih materija je generalno jeftiniji od monitoringa pojedinačnih vrsta, a kontinualni monitoring pojedinačnih teških metala je generalno neizvodljiv. Stoga se granične vrednosti za praškaste materije smatraju od velikog značaja i utvrđene su u ovom Aneksu u većini slučajeva da bi dopunile ili zamenile specifične granične vrednosti za kadmijum, olovo ili živu.

3. Granične vrednosti, izražene u mg/m3, odnose se na normalne uslove (zapremina na 273,15 K, 101,3 kPa, suvi gas) i izračunavaju se kao srednja vrednost jednočasovnog merenja, pokrivajući više radnih sati, po pravilu 24 sata. Periodi stavljanja u pogon i isključenja se ne računaju. Vreme usrednjavanja se može produžiti kada se zahteva postizanje dovoljno preciznih rezultata monitoringa. U pogledu sadržaja kiseonika u otpadnom gasu, primenjuju se vrednosti date za odabrane veće stacionarne izvore. Zabranjuje se svako razblaživanje za potrebe smanjenja koncentracija zagađujućih materija u otpadnom gasu. Granične vrednosti za teške metale obuhvataju čvrste, gasovite kao i metale u obliku pare i njihova jedinjenja, izražena kao metali. Kada su date granične vrednosti za ukupne emisije, izražene kao g po jedinici proizvoda ili kapaciteta respektivno, one se odnose na zbir emisija iz dimnjaka i fugitivnih emisija, izračunatih na godišnjem nivou.

4. U slučajevima u kojima se prekoračenje datih graničnih vrednosti ne može isključiti, pratiće se ili emisije, ili parametri učinka koji ukazuju na to da li kontrolni uređaj dobro radi i da li se dobro održava. Praćenje emisija ili parametara učinka treba da bude neprestana aktivnost ako je maseni protok emitovanih praškastih materija iznad 10 kg/h. Kada se emisije prate, moraju se meriti koncentracije zagađujućih materija u vazduhu u dimovodnim kanalima, i to na reprezentativan način. Ako se praškaste materije periodično mere, potrebno je koncentracije meriti u jednakim intervalima, vršeći tri nezavisna očitavanja u okviru jednog merenja. Uzorkovanje i analiza zagađujućih materija, kao i referentne merne metode za kalibraciju automatskih mernih instrumenata treba vršiti u skladu sa standardima Comité européen de normalisation (CEN), ili Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO). U međuvremenu, dok se čeka razvoj CEN ili ISO standarda, primenjuju se nacionalni standardi. Nacionalni standardi se takođe mogu koristiti ako obezbeđuju rezultate ekvivalentne CEN ili ISO standardima.

5. U slučaju kontinualnog monitoringa, usklađenost sa graničnim vrednostima se postiže ako nijedan od izračunatih 24-časovnih prosečnih koncentracija emisija ne prelazi graničnu vrednost, ili ako 24-časovni prosek praćenih parametara ne prelazi odgovarajuću vrednost tog parametra koja je utvrđena tokom testa učinka u slučajevima kada se kontrolnim uređajem pravilno rukuje i kada se on pravilno održava. U slučaju periodičnog merenja emisija, usklađenost sa graničnim vrednostima se postiže ako prosečno očitavanje po proveri ne prelazi graničnu vrednost. Usklađenost svih graničnih vrednosti pojedinačno izraženih kao ukupne emisije po jedinici proizvodnje, ili kao ukupne godišnje emisije, se postiže ako praćena vrednost ne prelazi prethodno navedene granice.

II. Specifične granične vrednosti za odabrane velike stacionarne izvore

Sagorevanje fosilnih goriva (Aneks II, kategorija 1):

6. Granične vrednosti se odnose na 6% O2 u otpadnom gasu za čvrsta goriva i na 3% O2 za tečna goriva.

7. Granične vrednosti za emisije praškastih materija za čvrsta i tečna goriva: 50 mg/m3.

Postrojenja za sinterovanje (Aneks II, kategorija 2):

8. Granična vrednost za emisije praškastih materija: 50 mg/m3.

Postrojenja za peletiranje (Aneks II, kategorija 2):

9. Granične vrednosti za emisije praškastih materija:

(a) mlevenje, sušenje: 25 mg/m3; i

(b) peletiranje: 25 mg/m3; ili

10. Granične vrednosti emisija za ukupne praškaste materije: 40 g/Mg proizvedenih peleta.

Visoke peći (Aneks II, kategorija 3):

11. Granične vrednosti emisije za praškaste materije: 50 mg/m3.

Elektrolučne peći (Aneks II, kategorija 3):

12. Granične vrednosti emisije za praškaste materije: 20 mg/m3.

Proizvodnja bakra i cinka, uključujući i IPS postupak ("Imperial smelting") (Aneks II, kategorije 5 i 6):

13. Granične vrednosti emisije za praškaste materije: 20 mg/m3.

Proizvodnja olova (Aneks II, kategorije 5 i 6):

14. Granične vrednosti emisije za praškaste materije: 10 mg/m3.

Cementna industrija (Aneks II, kategorija 7):

15. Granične vrednosti emisije za praškaste materije: 50 mg/m3.

Industrija stakla (Aneks II, kategorija 8):

16. Granične vrednosti se odnose na različite koncentracije O2 u otpadnom gasu u zavisnosti od tipa peći: peći sa rezervoarom: 8%; peći sa posudom i dnevnim rezervoarima: 13%.

17. Granične vrednosti za emisije olova: 5 mg/m3.

Hlor-alkalna industrija (Aneks II, kategorija 9):

18. Granične vrednosti se odnose na ukupnu količinu žive koju postrojenje ispusti u vazduh, bez obzira na izvor emisije, a izražene su kao srednja godišnja vrednost.

19. Granične vrednosti za postojeća hlor-alkalna postrojenja procenjuju Strane na sastanku Izvršnog organa, ne kasnije od dve godine od dana stupanja na snagu ovog protokola.

20. Granična vrednost za nova hlor-alkalna postrojenja: 0,01 g Hg/Mg Cl2 proizvodnog kapaciteta.

Spaljivanje komunalnog, medicinskog i opasnog otpada (Aneks II, kategorije 10 i 11):

21. Granične vrednosti se odnose na koncentraciju od 11% O2 u otpadnom gasu.

22. Granična vrednost za emisije praškastih materija:

(a) 10 mg/m3 za spaljivanje opasnog i medicinskog otpada;

(b) 25 mg/m3 za spaljivanje komunalnog otpada.

23. Granične vrednosti za emisije žive:

(a) 0.05 mg/m3 za spaljivanje opasnog otpada;

(b) 0.08 mg/m3 za spaljivanje komunalnog otpada;

(c) Granične vrednosti za emisije koje sadrže živu, a koje potiču iz spaljivanja medicinskog otpada se procenjuju na sastanku Strana u okviru Izvršnog organa, ne kasnije od dve godine od dana stupanja na snagu ovog protokola.

Aneks VI

MERE KONTROLE PROIZVODA

1. Osim ako nije drugačije precizirano ovim aneksom, sadržaj olova u benzinu koji se stavlja na tržište, namenjen za motorna vozila u drumskom saobraćaju ne može da prelazi 0,013 g/l, i to najkasnije šest meseci od dana stupanja na snagu ovog protokola. Strane koje u prodaji na svom tržištu imaju bezolovni benzin čiji je sadržaj olova manji od 0,013 g/l nastojaće da održe ili smanje taj nivo.

2. Svaka Strana će nastojati da obezbedi da prelaz na gorivo sa sadržajem olova iz stava 1. rezultira sveukupnim smanjenjem štetnih uticaja na zdravlje ljudi i na životnu sredinu.

3. Kada Strana utvrdi da bi ograničenje sadržaja olova u benzinu koji se stavlja na tržište u skladu sa stavom 1. dovelo do znatnih društveno-ekonomskih ili tehničkih problema, ili da takvo ograničavanje ne bi dovelo do poboljšanja sveukupnog stanja životne sredine ili zdravlja ljudi, ili usled, između ostalog, stanja klime, period utvrđen tim stavom se može produžiti na period od 10 godina, tokom kojeg se dozvoljava prodaja olovnog benzina sa sadržajem olova od 0,15 g/l. U tom slučaju, Strana se obavezuje da će precizirati u deklaraciji koja se deponuje zajedno sa instrumentom ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja, da namerava da produži pomenuti period, a Izvršnom organu će prezentovati i pisanu informaciju o razlozima takvog produžetka.

4. Strana može prodavati manje količine, najviše do 0,5% ukupne prodaje benzina, olovnog benzina čiji sadržaj olova ne prelazi 0,15 g/l za potrebe starijih vozila u drumskom saobraćaju.

5. Sve Strane se obavezuju da će ne kasnije od pet godina od dana stupanja na snagu ovog protokola, odnosno deset godina za države sa privredom u tranziciji, da izraze svoju nameru o usvajanju desetogodišnjeg perioda u deklaraciji koja se deponuje zajedno sa njihovim instrumentom ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja, postići nivoe koncentracije koji ne prelaze:

(a) 0,05% žive po masi u alkalnim manganskim baterijama za produženu upotrebu u ekstremnim uslovima (npr. pri temperaturi nižoj od 0° C ili višoj od 50° C, pri izlaganju udarcima); i

(b) 0,025% žive po masi u svim drugim alkalnim manganskim baterijama.

Gornje granice se mogu preći u novim primenama u tehnologiji baterija, ili pri upotrebi baterija u novim proizvodima, ukoliko su preduzete opravdane sigurnosne mere kako bi se osiguralo da će se rezultirajuća baterija ili proizvod, bez baterije koja se lako uklanja, odložiti na način koji ne škodi životnoj sredini. Alkalne manganske baterije za satove i baterije sačinjene od baterija za satove se takođe izuzimaju iz ove obaveze.

Aneks VII

MERE UPRAVLJANJA PROIZVODIMA

1. Cilj ovog aneksa je da Stranama dâ smernice za mere upravljanja proizvodom.

2. Strane mogu razmatrati odgovarajuće mere upravljanja proizvodom slične ovima iz nastavka teksta, kada je siguran rezultat potencijalnog rizika od nepovoljnih uticaja na zdravlje ljudi i životnu sredinu od emisija jednog ili više teških metala iz Aneksa I, imajući u vidu sve relevantne rizike i koristi takvih mera, uz osvrt na garanciju da će takve izmene na proizvodima uzrokovati sveukupno smanjenje štetnih uticaja na zdravlje ljudi i životnu sredinu:

(a) zamenu proizvoda koji sadrže jedan ili više namerno dodatih teških metala iz Aneksa I, ukoliko postoji odgovarajuća alternativa;

(b) smanjenje ili zamena u proizvodima jednog ili više namerno dodatih teških metala iz Aneksa I;

(c) obezbeđenje informacije na proizvodu, uključujući i isticanje nalepnice, kako bi se osiguralo da korisnici budu upoznati sa činjenicom o prisustvu jednog ili više namerno dodatih teških metala iz Aneksa I i sa potrebom pažljive upotrebe proizvoda i odlaganja otpada;

(d) primenu ekonomskih podsticaja ili dobrovoljnih sporazuma kako bi se smanjilo ili isključilo prisustvo teških metala iz Aneksa I u proizvodu; i

(e) izrada i primena programa za sakupljanje, reciklažu ili odlaganje proizvoda koji sadrže jedan ili više teških metala iz Aneksa I na način koji ne škodi životnoj sredini.

3. Svaki proizvod ili grupa proizvoda iz daljeg teksta sadrži jedan ili više teških metala iz Aneksa I i podleže regulatornoj ili dobrovoljnoj akciji najmanje jedne Strane Konvencije zbog znatnog udela tog proizvoda u emisijama jednog ili više teških metala iz Aneksa I. Međutim, još uvek nema na raspolaganju dovoljno informacija koje bi potvrdile da su oni značajni izvori za sve Strane, čime bi se garantovalo uključenje u Aneks VI. Svaka od Strana se podstiče na razmatranje raspoloživih informacija i kada je zadovoljena potreba za preduzimanje mera predostrožnosti, i na primenu mera upravljanja proizvodom sličnih onima iz gore navedenog stava 2. na jedan ili više proizvoda navedenih u nastavku:

(a) električne komponente koje sadrže živu, tj. uređaji koji sadrže jedan ili više kontakata/senzora za prenos električne struje, kao što su releji, termostati, presostati, kao i svi drugi prekidači (preduzete radnje obuhvataju i zabranu većine električnih komponenti koje sadrže živu; dobrovoljne programe za zamenu nekih prekidača sa živom elektronskim ili specijalnim prekidačima; dobrovoljne programe reciklaže prekidača; dobrovoljne programe reciklaže termostata);

(b) merne uređaje koji sadrže živu kao što su termometri, manometri, barometri, merači pritiska, prekidači za pritisak i prenosnici pritiska (preduzete radnje obuhvataju i zabranu termometara sa živom i zabranu mernih instrumenata);

(c) fluorescentne cevi koje sadrže živu (preduzete radnje obuhvataju smanjenje sadržaja žive po svetiljci kroz dobrovoljne i regulatorne programe i dobrovoljne programe reciklaže);

(d) zubni amalgam sa živom (preduzete radnje obuhvataju dobrovoljne mere i zabranu uz izuzetke upotrebe zubnog amalgama i dobrovoljnih programa za promociju sakupljanja zubnog amalgama pre ispuštanja iz zubnih ordinacija u postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda);

(e) pesticide koji sadrže živu, uključujući i obloge semena (preduzete radnje obuhvataju zabranu svih pesticida sa živom, uključujući i tretman semena, i zabranu upotrebe žive kao sredstva za dezinfekciju);

(f) boje koje sadrže živu (preduzete radnje obuhvataju zabranu svih takvih boja, zabranu svih boja za unutrašnju upotrebu i boja za dečje igračke; zabranu upotrebe u antivegetativnim bojama); i

(g) baterije koje sadrže živu, osim onih iz Aneksa VI (preduzete radnje obuhvataju smanjenje sadržaja žive kroz dobrovoljne i regulatorne programe i eko naknade, kao i dobrovoljne programe reciklaže).

ČLAN 3

Republika Srbija se opredelila da rešavanje spora oko tumačenja ili primene Protokola podnese Međunarodnom sudu pravde.

ČLAN 4

Republika Srbija će prilikom deponovanja ratifikacionog instrumenta dati sledeće izjave:

Republika Srbija izjavljuje da, u skladu sa članom 3, stav 1. i Aneksom I Protokola, referentna godina za utvrđivanje obaveze bude 1990;

Republika Srbija izjavljuje da, u skladu sa Aneksom VI, stav 5, želi da bude smatrana državom sa privredom u tranziciji.

ČLAN 5

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".