PRAVILNIKO ZAHTEVIMA ZA UTVRĐIVANJE ZAŠTITNOG POJASA ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIONE MREŽE I PRIPADAJUĆIH SREDSTAVA, RADIO-KORIDORA I ZAŠTITNE ZONE I NAČINU IZVOĐENJA RADOVA PRILIKOM IZGRADNJE OBJEKATA("Sl. glasnik RS", br. 16/2012) |
Ovim pravilnikom bliže se propisuju zahtevi za utvrđivanje zaštitnog pojasa i način izvođenja radova u blizini elektronskih komunikacionih mreža i pripadajućih sredstava, kao i zahtevi koji se odnose na utvrđivanje radio-koridora, dimenzija zaštitne zone i izgradnju objekata u okviru te zone.
Pojedini pojmovi, upotrebljeni u ovom pravilniku, imaju sledeće značenje:
1) radio stanica predstavlja jedan ili više predajnika i/ili prijemnika sa jednom ili više antena, uključujući pripadajuću opremu, smeštenih na određenoj lokaciji radi emitovanja radio signala;
2) zaštitini pojas je zona u blizini određenih vrsta elektronskih komunikacionih mreža i pripadajućih sredstava u kojoj nije dozvoljena izgradnja i postavljanje objekata, kao ni izvođenje radova koji mogu da ugroze funkcionisanje elektronskih komunikacija čije se dimenzije utvrđuju ovim pravilnikom;
3) radio centar može biti predajni i/ili prijemni radio centar;
4) predajni radio centar je radio stanica koja je izgrađena za posebne namene određenih radio službi, koja je opremljena sa najmanje dva predajnika i odgovarajućim antenskim sistemom;
5) prijemni radio centar je radio stanica koja je izgrađena za posebne namene određenih radio službi, koja je opremljena sa najmanje dva prijemnika i odgovarajućim antenskim sistemom;
6) određena radio služba je svaka radio služba vojske Republike Srbije, policije, inostranih poslova, Bezbednosno-informativne agencije, Agencije za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore, ustanove za održavanje unutrašnjih plovnih puteva, organa državne uprave nadležnog za zaštitu i spašavanje, hitne medicinske pomoći, protivgradne odbrane, vatrogasaca, humanitarnih organizacija, kontrolno-merni centri i kontrolno-merne stanice Republičke agencije za elektronske komunikacije;
7) zaštitna zona je područje bez prepreka (objekata, rastinja, elektroenergetskih i drugih nadzemnih vodova i opreme) oko radio centra. Zaštitna zona se sastoji od primarne i sekundarne zaštitne zone;
8) primarna zaštitna zona je područje u kome nije dozvoljeno postavljanje fiksnih ili pokretnih prepreka, vodenih površina, kao ni fiksnih i pokretnih metalnih i drugih reflektivnih površina, elektroenergetskih i drugih nadzemnih vodova, kao i izgradnja saobraćajnica, železničkih pruga i luka. Dimenzije primarne zaštitne zone utvrđuju se ovim pravilnikom;
9) sekundarna zaštitna zona je područje u kome nije dozvoljeno postavljanje prepreka (objekata, zasada, elektroenergetskih i drugih nadzemnih vodova i opreme) čija bi visina prevazilazila zamišljeni krak ugla elevacije od 20 u smeru od radio centra, sa vrhom ugla na granici primarne i sekundarne zaštitne zone. Dimenzije sekundarne zaštitne zone utvrđuju se ovim pravilnikom;
10) sektor bez prepreka je sektor određen uglom u horizontalnoj ravni u kome važe uslovi propisani za primarnu i sekundarnu zaštitnu zonu i, po potrebi, za veća rastojanja predviđena za sekundarne zaštitne zone;
11) radio koridor radio-relejne veze je zaštitna zona duž pravca radio-relejne veze u kojoj nije dozvoljeno postavljanje prepreka (objekata, rastinja, elektroenergetskih i drugih nadzemnih vodova i opreme) koje bi svojim postojanjem ili radom mogle ometati vezu čije se dimenzije određuju u skladu sa ovim pravilnikom;
12) granica radio centra je granica koju određuje poligon minimalne površine koji obuhvata sve elemente zračenja i sabirne elemente. Ako rastojanje između bilo koje dve tačke koje se nalaze na ivicama poligona prelazi 2000 m, u unutrašnjosti poligona stvaraju se dva ili više poligona čije granice odgovaraju poligonu minimalne površine koji obuhvata sve elemente zračenja i sabirne elemente;
13) kontrolno-merni centar je radio centar koji vrši kontrolu i merenja parametara radio emisija;
14) radiodifuzna stanica veće snage je radiodifuzna stanica čija je izračena snaga, zavisno od frekvencijskog opsega, veća od:
- 600 W e.m.r.p. u frekvencijskom opsegu od 526,5 do 1606,5 kHz;
- 600 W (snaga nosioca) u radiodifuznim opsezima od 3950 do 26200 kHz;
- 500 W e.r.p. za frekvencijski opseg od 47 do 68 MHz;
- 300 W e.r.p. za frekvencijski opseg od 87,5 do 108 MHz;
- 500 W e.r.p. za frekvencijski opseg od 174 do 230 MHz;
- 1000 W e.r.p. za frekvencijski opseg od 470 do 862 MHz;
gde su: e.m.r.p.- efektivna izračena snaga u odnosu na monopol antenu,
e.r.p.- efektivna izračena snaga u odnosu na polutalasnu dipol antenu.
15) elektronska komunikaciona infrastruktura i pripadajuća oprema su pripadajuća infrastruktura i oprema povezana sa elektronskom komunikacionom mrežom i/ili elektronskom komunikacionom uslugom, koja omogućava ili podržava pružanje usluga putem te mreže i/ili usluge, što posebno obuhvata kablovsku kanalizaciju, antenske stubove, zgrade i druge pripadajuće objekte i opremu;
16) elektronska komunikaciona mreža predstavlja sisteme prenosa i, tamo gde je to pri menjeno, uređaje za komutaciju i usmeravanje i druge resurse, uključujući pasivne mrežne elemente, koji omogućavaju prenos signala pomoću žičnih, radio, optičkih ili drugih elektromagnetskih sredstava, uključujući satelitske mreže, fiksne (sa komutacijom kola i paketa, uključujući Internet) i mobilne mreže, energetske kablovske sisteme, u delu koji se koristi za prenos signala, mreže koje se koriste za distribuciju i emitovanje medijskih sadržaja, bez obzira na vrstu podataka i informacija koji se prenose;
17) elektronski komunikacioni vod je podzemni ili nadzemni žičani, optički ili srodni vod između priključnih tačaka elektronske komunikacione mreže sa odgovarajućim interfejsima, bez funkcije prespajanja (komutacije);
18) postrojenje električne vuče je skup elektroenergetskih postrojenja i uređaja koji služe da električnu energiju, dovedenu iz spoljnih izvora pretvore u mehanički rad vuče vozova na elektrificiranoj pruzi. Ovaj skup postrojenja čine elektrovučna vozila i stabilna postrojenja električne vuče;
19) elektroenergetska postrojenja su podzemni i nadzemni elektroenergetski vodovi, elektrane, transformatorske i rasklopne stanice, njihovi aparati, uređaji i pripadajući delovi;
20) nadzemni elektroenergetski vodovi su skup svih delova koji služe za nadzemno vođenje električne energije a kojim su obuhvaćeni: provodnici, zaštitna užad, zemljovodi, uzemljivači, izolatori, nosači, konzole, stubovi i temelji;
21) podzemni elektroenergetski vodovi su elektroenergetski vodovi sa izolovanim provodnicima u obliku kabla;
22) lutajuće struje su struje koje stvaraju postrojenja jednosmerne struje koja koriste određeni pogonski provodnik, koji je na više mesta uzemljen (električna železnica, tramvaj i sl.).
Odredbe ovog pravilnika primenjuju se kao osnovni zahtevi prilikom planiranja, projektovanja, proizvodnje, izgradnje, održavanja i rada elektronske komunikacione mreže, elektronske komunikacione infrastrukture i pripadajuću opreme, u skladu sa zakonom kojim se uređuju elektronske komunikacije.
U zaštitnom pojasu elektronske komunikacione infrastrukture i pripadajuće opreme, u skladu sa zakonom kojim se uređuju elektronske komunikacije, ne mogu da se izvode radovi niti da se grade novi objekti koji bi mogli da oštete ili ometaju rad te infrastrukture ili pripadajuće opreme.
U zaštitnoj zoni i radio koridoru radio stanica određenih radio službi, prijemnih i predajnih radio centara i radiodifuznih stanica veće snage nije dozvoljeno da se izvode radovi, grade novi objekti, postavlja elektronska komunikaciona infrastruktura i pripadajuća oprema ili postrojenja, koji bi svojim radom ili položajem mogli da utiču na kvalitet njihovog rada, da ometaju ili prekidaju njihov rad ili stvaraju štetne smetnje.
Ispod nadzemnih i iznad podzemnih elektronskih komunikacionih vodova ili u njihovoj neposrednoj blizini, kao i u zaštitnoj zoni i radio koridoru radio stanica određenih radio službi , radio centara i radiodifuznih stanica veće snage, ne mogu da se sade zasadi koji bi mogli da oštete elektronske komunikacione vodove ili da utiču na kvalitet rada, ometaju ili prekidaju rad radio stanica i radio centara.
Zone štetnog uticaja elektroenergetskih postrojenja na elektronske komunikacione vodove i mreže
Određivanje i proračun moguće zone štetnog uticaja elektroenergetskih postrojenja i na podzemne i nadzemne elektronske komunikacione vodove sa bakarnim provodnicima vrši se u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje uticaj elektroenergetskih postrojenja i vodova.
Ako je elektronski komunikacioni vod ili cela elektronska komunikaciona mreža izvedena korišćenjem optičkih kablova bez metalnih elemenata, ne postoji štetni uticaj elektroenergetskih postrojenja u smislu stava 1. ovog člana i ne radi se proračun zone štetnih induktivnih i galvanskih uticaja.
Ukoliko je elektronski komunikacioni vod izveden kao optički kabl sa metalnim elementima, isti se s obzirom na postojanje opasnosti, tretira kao klasični elektronski komunikacioni vod sa bakarnim provodnicima.
U slučaju da proračuni iz stava 1. ovog člana, pokažu da su prekoračene granične vrednosti napona opasnosti i/ili napona smetnji, investitor elektroenergetskog postrojenja mora da uradi projekat zaštite za elektronski komunikacioni vod ili celu mrežu, ako je mreža u zoni uticaja.
Ukoliko investitor elektroenergetskog postrojenja i operator koji je vlasnik infrastrukture ne mogu da se usaglase oko izbora tehničkog rešenja zaštite, onda jedna ili druga strana može da zahteva posredovanje Republičke agencije za elektronske komunikacije u ovom postupku.
Paralelno vođenje, približavanje i ukrštanje podzemnog i nadzemnog elektronskog komunikacionog voda sa elektroenergetskom infrastrukturom
Polaganje podzemnih elektroenergetskih kablova iznad i ispod postojećih podzemnih elektronskih komunikacionih vodova ili kablovske kanalizacije nije dozvoljeno unutar zaštitnog pojasa, osim na mestima ukrštanja.
Prolaz elektroenergetskih kablova kroz okna kablovske kanalizacije, kao i prelaz ispod i iznad okna, nije dozvoljen.
Najmanja horizontalana rastojanja kod međusobnog približavanja podzemnog elektronskog komunikacionog voda sa bakarnim provodnikom i najbližeg podzemnog elektroenergetskog kabla, u zavisnosti od nazivnog napona elektroenergetskog kabla, data su u Tabeli 1. Ako se ove udaljenosti ne mogu održati, primenjuju se odgovarajuće zaštitne mere.
Napon elektroenergetskog voda |
Minimalno rastojanje |
do 10 |
0,5 |
10-35 |
1 |
iznad 35 |
2 |
Tabela 1
Zaštitne mere podrazumevaju postavljanje kablova u zaštitne cevi ili polucevi koje se spajaju na odgovarajući način. Zaštitne cevi za elektroenergetske kablove moraju biti od dobro provodnog materijala (gvožđe i sl.), a polucevi za elektronske komunikacione vodove od neprovodnog materijala (PVC ili PE). Minimalni spoljašnji prečnik zaštitnih cevi ili polucevi mora biti najmanje 1,5 put veći od spoljašnjeg prečnika kabla. U slučaju elektroenergetskog kabla nazivnog napona većeg od 35 kV potrebno je između kablova postaviti odgovarajuću toplotnu izolaciju. U slučaju primene zaštitnih mera, minimalno rastojanje između kablova ne sme da bude manje od 0,3 m.
Vertikalna udaljenost na mestu ukrštanja između najbližeg elektronskog komunikacionog voda i najbližeg elektroenergetskog kabla mora da iznosi 0,3 m za elektroenergetske kablove nazivnog napona do 1 kV, a za elektroenergetske kablove napona između 1 kV i 35 kV je 0,5 m. Ako se ne može postići vertikalna udaljenost od 0,5 m, primenjuju se odgovarajuće zaštitne mere iz stava 4. ovog člana. Dužina zaštitnih cevi, odnosno polucevi ne može da bude manja od 1 m sa obe strane mesta ukrštanja. Ugao ukrštanja podzemnih elektronskih komunikacionih vodova sa elektroenergetskim kablovima po pravilu je 90°, a ni u kom slučaju ugao ne može biti manji od 45°. Izuzetno, ugao se može smanjiti na 30°, uz posebno obrazloženje opravdanosti razloga za navedeno smanjenje.
Najmanja rastojanja podzemnog elektronskog komunikacionog voda sa metalnim provodnicima od elektroenergetskih visokonaponskih postrojenja (napona većeg od 35 kV) zavise od pogonskog stanja elektroenergetskog postrojenja, specifičnog otpora zemljišta i tipa lokacije, a data su u Tabeli 2.
Specifični otpor zemljišta [Ωm ] |
Elektroenergetsko |
Elektroenergetsko postrojenje sa direktno uzemljenim |
Tip lokacije |
< 50 |
2 |
5 |
urbano |
5 |
10 |
ruralno |
|
50-500 |
5 |
10 |
urbano |
10 |
20 |
ruralno |
|
>500 |
10 |
50 |
urbano |
20 |
100 |
ruralno |
Tabela 2
Za sva elektroenergetska postrojenja napona od 35 kV i više, u čijoj se neposrednoj blizini nalaze dva ili više podzemna elektronska komunikacioni voda s metalnim provodnicima, potrebno je izvršiti analizu eventualnog štetnog uticaja i preuzeti adekvatne zaštitne mere, u skladu sa odgovarajućim standardima.
Minimalno rastojanje kod približavanja i ukrštanja podzemnih elektronskih komunikacionih vodova s optičkim vlaknima bez metalnih elemenata, koji su položeni u zaštitnoj cevi i podzemnih elektroenergetskih kablova treba da bude 0,3 m. Zainteresovane strane mogu postići dogovor o smanjenju rastojanja na 0,1 m.
Najmanja rastojanja između postojećeg podzemnog elektronskog komunikacionog voda i stuba novoplaniranog elektroenergetskog voda zavise od nazivnog napona voda i data su u Tabeli 3. Ako, u realnim uslovima, nije moguće postići navedena minimalna rastojanja, potrebno je primeniti predviđene zaštitne mere iz stava 4. ovog člana.
Napon elektroenergetskog voda |
Minimalno rastojanje |
do 1 |
1 |
do 35 |
5 |
110 |
10 |
220 |
15 |
400 |
25 |
Tabela 3
Minimalna vertikalna rastojanja između najnižeg provodnika elektroenergetskog voda i nadzemnog elektronskog komunikacionog voda u najnepovoljnijim uslovima definisana su u Tabeli 4. Ako, u realnim uslovima, nije moguće postići navedena rastojanja, potrebno je, na deonici na kojoj nije moguće zadovoljiti uslove iz Tabele 4 izvršiti premeštanje ili podzemno kabliranje postojeće trase elektronskog komunikacionog voda.
Napon elektroenergetskog voda |
Minimalno rastojanje |
1-35 |
2 |
35-110 |
3 |
220 |
4 |
400 |
5,5 |
Tabela 4
Za elektroenergetske samonosive vodove nazivnog napona manjeg od 1 kV, minimalna rastojanja kod paralelnog vođenja i ukrštanja sa nadzemnim elektronskim komunikacionim vodom definisana su posebnim propisima koji određuju polaganje samonosivih kablova po stubovima niskonaponske mreže.
Kod ukrštanja nadzemnog elektronskog komunikacionog voda i nadzemnog elektroenergetskog voda, horizontalna projekcija rastojanja najnižeg provodnika elektroenergetskog voda do najbližeg stuba koji nosi elektronski komunikacioni vod treba da bude najmanje jednaka visini stuba na mestu ukrštanja uvećana za 3 m.
Ostali slučajevi približavanja ili ukrštanja elektronskih komunikacionih vodova i elektroenergetskih postrojenja koji nisu dati u ovom pravilniku određuju se sporazumno između zainteresovanih strana.
Zone elektronske komunikacione infrastrukture prema drugim instalacijama i objektima
Postojeća elektronska komunikaciona infrastruktura i povezana oprema ne mogu biti oštećene i njihov rad ne može biti ometan u slučaju izgradnje nove komunalne infrastrukture i druge vrste objekata, odnosno treba da bude obezbeđen pristup i nesmetano održavanje iste tokom čitavog veka trajanja.
U svrhu eliminisanja mogućeg mehaničkog oštećenja elektronske komunikacione infrastrukture i povezane opreme kod paralelnog vođenja, približavanja i ukrštanja sa ostalom infrastrukturom u prostoru, potrebno je pridržavati se određenih minimalnih rastojanja.
Minimalna udaljenost kod približavanja i ukrštanja koja su propisana u ovom članu odnose se na nezaštićeni elektronski komunikacioni vod sa metalnim provodnicima položen u otvoren rov. Ako se radi o kablu koji je položen u cev ili kablovsku kanalizaciju, smatra se da već postoji određeni stepen mehaničke zaštite, pa se prihvataju manja rastojanja kod približavanja i ukrštanja, a koja su određena u slučaju kada su preuzete odgovarajuće zaštitne mere u skladu sa ovim pravilnikom.
U Tabeli 5 su data minimalne udaljenosti od drugih podzemnih ili nadzemnih objekata u slučaju paralelnog vođenja ili približavanja trase elektronskog komunikacionog voda.
Vrsta objekta |
Minimalno rastojanje |
Donja ivica nasipa (pruga, ulica i dr.) |
5 |
Uporište nadzemnih kontaktnih vodova |
1 |
Uporište elektroenergetskih vodova do 1 kV |
1 |
Uporište nadzemnih kablova elektronskih komunikacija |
1 |
Cevovod gradske kanalizacije i toplovoda |
1 |
Vodovodne cevi prečnika do 200 mm |
1 |
Vodovodne cevi prečnika većeg od 200 mm |
2 |
Šine tramvajske pruge |
1 |
Instalacije i skladišta sa zapaljivim ili eksplozivnim gorivom |
10 |
Regulaciona crta zgrada u naseljima |
0,6 |
Temelj zgrade van naselja |
2 |
Žive ograde |
2 |
Energetski kabl do 10 kV napona |
0,5 |
Energetski kabl od 10 do 35 kV napona |
1 |
Energetski kabl napona većeg od 35 kV |
2 |
Stabla drveća |
2 |
Gasovod i toplovod sa pritiskom do 0,3 MPa |
1 |
Gasovod i toplovod sa pritiskom od 0,3 MPa do 10 MPa |
2 |
Gasovod i toplovod sa pritiskom većim od 10 MPa izvan gradskih naselja |
5 |
Tabela 5
Ukoliko je udaljenost manja od udaljenosti datih u Tabeli 5, investitor mora od vlasnika tih objekata da zatraži posebne uslove gradnje.
Najmanje rastojanje (razmak između najbližih spoljnih ivica instalacija) pri paralelnom vođenju ili približavanju postojećeg podzemnog elektronskog komunikacionog voda i vodovoda iznosi 0,5 m, odnosno 1,0 m za magistralni vodovod. Ova rastojanja se mogu smanjiti do 30% ako se obe instalacije zaštite odgovarajućom mehaničkom zaštitom.
Mesto ukrštanja elektronskog komunikacionog voda i vodovodne cevi, po pravilu, treba da bude izvedeno tako da vodovodna cev prolazi ispod elektronskog komunikacionog voda, pri čemu vertikalno rastojanje između kabla i glavne vodovodne cevi treba da iznosi najmanje 0,5 m, a kod ukrštanja elektronskog komunikacionog voda s kućnim priključcima najmanje rastojanje treba da bude 0,3 m.
Ako se minimalno rastojanje iz stava 2. ovog člana ne može obezbediti zbog zaštite elektronskog komunikacionog voda od mehaničkih oštećenja, isti treba postaviti u posebnu zaštitnu cev čija dužina treba da bude najmanje 1 m sa svake strane mesta ukrštanja. U tom slučaju najmanje rastojanje ne može biti manje od 0,3 m kod ukrštanja elektronskog komunikacionog voda s glavnom vodovodnom cevi, odnosno 0,15 m kod ukrštanja elektronskog komunikacionog voda s kućnim priključcima.
Najmanje rastojanje pri paralelnom vođenju ili približavanju postojećeg podzemnog elektronskog komunikacionog voda i kanalizacije (manje kanalizacione cevi prečnika do 0,6 m i kućni priključci) treba da bude 0,5 m, odnosno 1,5 m za magistralne kanalizacione cevi prečnika jednakog ili većeg od 0,6 m.
Na mestu ukrštanja kanalizaciona cev mora biti položena ispod elektronskog komunikacionog voda, pri čemu kabl treba da bude mehanički zaštićen. Dužina zaštitne cevi treba da bude najmanje 1,5 m sa svake strane mesta ukrštanja, a rastojanje od vrha kanalizacione cevi treba da bude najmanje 0,3 m. Polaganje vodovodnih i kanalizacionih cevi kroz okna kablovske kanalizacije, kao i polaganje ispod, odnosno iznad okna, nije dopušteno.
Kod približavanja ili paralelnog vođenja postojećeg podzemnog elektronskog komunikacionog voda i gasovoda pritiska jednakog ili manjeg od 0,4 MPa (4 bar) kao i kućnih gasnih priključaka, najmanja udaljenost treba da bude 0,5 m, odnosno 1,0 m kada se radi o gasovodu pritiska većeg od 0,4 MPa. Izuzetno, u slučajevima kada se ne mogu postići navedene udaljenosti, dopuštene su i kraće udaljenosti ali uz obaveznu primenu odgovarajućih zaštitnih mera na elektronskom komunikacionom vodu.
Na mestima ukrštanja gasovoda i elektronskog komunikacionog voda, gasovod treba da prolazi ispod elektronskog komunikacionog voda, pri čemu najmanja udaljenost mora biti 0,5 m. Kod ukrštanja elektronskog komunikacionog voda s kućnim priključcima razmak može biti smanjen na 0,3 m. Izuzetno, u slučajevima kada se ne mogu postići navedene udaljenosti, elektronski komunikacioni vod treba zaštititi od mogućih mehaničkih oštećenja postavljanjem u odgovarajuće cevi ili polucevi tako da je dužina zaštitne cevi najmanje 1 m od mesta ukrštanja.
Kod približavanja ili paralelnog vođenja postojećeg podzemnog elektronskog komunikacionog voda i toplovoda, mora se osigurati minimalni razmak od 0,8 m. Izuzetno u slučajevima kada se ne može postići navedeni razmak, na dužinama približavanja do 5 m dozvoljeni razmak je najmanje 0,5 m.
Ako toplovod u neposrednoj okolini izaziva povećanje temperature okoline zemlje za više od 10° C, ili ako postoji verovatnoća dodatnog zagrevanja kabla, potrebno je povećati razmak ili između postaviti toplotnu izolaciju debljine 0,2 m.
Na mestima ukrštanja toplovoda i elektronskog komunikacionog voda, najmanja vertikalna udaljenost mora biti 0,5 m. Izuzetno u slučajevima kada se ne može postići navedena udaljenost ili ako na mestu ukrštanja postoji potencijalna opasnost za dodatnim zagrevanjem kabla, potrebno je primeniti zaštitnu meru postavljanja kabla u cev ili polucev od odgovarajućeg materijala (beton i sl. ali ne PVC ili PE) i sloja toplotne izolacije debljine 0,2 m, pri čemu je dužina cevi najmanje 1,5 m sa svake strane mesta ukrštanja, a toplotna izolacija mora pokrivati toplovod najmanje 2 m sa svake strane ukrštanja.
Najmanje dozvoljeno rastojanje između postojećeg elektronskog komunikacionog voda i instalacija za skladištenje i prenos zapaljivih tečnosti iznosi 1,0 m na mestima približavanja i paralelnog vođenja. Izuzetno, u slučajevima kada se ne može postići navedeno rastojanje, isto se može smanjiti na 0,5 m na dužini ne kraćoj od 1,5 m pri čemu delovi postrojenja za prenos i skladištenje zapaljivih tečnosti treba da budu prekriveni betonskom posteljicom debljine 0,1 m, otpornom na prodiranje zapaljive tečnosti ili isparavanja. Postojeći kabl potrebno je zaštititi odgovarajućim cevima koje, pored mehaničke čvrstoće, moraju biti otporne na uticaj različitih vrsta mineralnih ulja.
Na mestima ukrštanja cevovoda za prenos zapaljivih tečnosti i kabla, cevovod mora da prolazi ispod kabla, pri čemu najmanja udaljenost mora biti 0,5 m. Izuzetno u slučajevima kada se ne može postići navedena udaljenost, elektronski komunikacioni vod potrebno je zaštititi od mogućih mehaničkih oštećenja postavljanjem u odgovarajuće cevi ili polucevi tako da je dužina zaštitne cevi najmanje 1 m od mesta ukrštanja.
Ako se cevovodni sistem ili postrojenje iz stava 2. ovog člana približava cevima postojeće kablovske kanalizacije, a koje nisu otporne na delovanje mineralnih ulja i isparavanje, tada je potrebno u opasnom području od 4 m cevi kablovske kanalizacije prekriti sa svih strana betonskom posteljicom minimalne debljine 0,1 m. Otvori cevi u susednim oknima kablovske kanalizacije treba da budu gasno nepropusni. Na jednom od zidova okna potrebno je postaviti pločicu sa natpisom kojim se upozorava osoblje o eventualnoj pojavi sakupljanja štetnih i eksplozivnih gasova.
Ako rekonstrukcija postojeće ili izgradnja nove saobraćajnice ugrožava trasu postojećeg podzemno položenog elektronskog komunikacionog voda koji nije u zaštitnoj cevi već se isti nalazi u trasi saobraćajnice, potrebno je izvršiti izmeštanje istog, a troškove izmeštanja nadoknađuje investitor. Nova trasa elektronskog komunikacionog voda treba da bude u trotoaru ili zelenom pojasu predmetne saobraćajnice.
Ako rekonstrukcija postojeće ili izgradnja nove saobraćajnice ugrožava trasu postojeće kablovske kanalizacije, tako da će se ona nalaziti u trasi kolovoza nove saobraćajnice i da nije moguće postići minimalnu udaljenost između spoljnjeg zida gornjeg reda cevi i nivelete saobraćajnice od 0,7 m, potrebno je izvršiti izmeštanje postojeće kablovske kanalizacije, a troškove izmeštanja nadoknađuje investitor. Okna nove kanalizacije lociraju se u trotoaru ili zelenom pojasu predmetne saobraćajnice.
Ako je trasa nove saobraćajnice planirana tako da se ukršta sa postojećim elektronskim komunikacionim vodom, potrebno je izvršiti izmeštanje trase postojećeg elektronskog komunikacionog voda tako da ona bude vertikalna na osu saobraćajnice, a ukoliko to nije moguće onda minimalno pod uglom od 45°, pri čemu elektronski komunikacioni vod treba da se nalazi u zaštitnoj cevi, kao i da se položi barem još jedna dodatna rezervna cev. Dužina cevi u kojoj se nalazi elektronski komunikacioni vod treba da bude sa svake strane za 0,5 m veća od širine trase saobraćajnice. Ako trasa cevi preseca trotoar, i nastavlja se u zelenom pojasu, tada pomenuta trasa treba da završi u zelenom pojasu.
Po trasi i uz trasu podzemnog elektronskog komunikacionog voda ili kablovske kanalizacije na udaljenosti manjoj od 2 m nije dopušteno da se sadi drveće čije bi korenje moglo onemogućiti pristup kablu ili ga može oštetiti.
Kod nadzemnih samonosivih elektronskih komunikacionih vodova potrebno je obezbediti minimalni vazdušni koridor od 0,5 m oko voda.
Planiranje novih podvodnih (reke i jezera) instalacija (vodovod, elektroenergetski kabal, kanalizacioni odvod i sl.) treba da se izvodi na način da se izbegne ukrštanje sa postojećim podvodnim elektronskim komunikacionim vodom.
Ukoliko ukrštanje pod vodom nije moguće izbeći, zainteresovane strane treba zajednički da definišu tehničko rešenje zaštite postojećeg podvodnog komunikacionog voda.
Priobalna zaštita nove podvodne instalacije treba da bude udaljena najmanje 10 m od postojeće priobalne zaštite podvodnog elektronskog komunikacionog voda.
Zaštitne zone u uslovima delovanja lutajućih struja
Lutajuće struje stvaraju ona postrojenja jednosmerne struje koja koriste određeni pogonski provodnik, koji je na više mesta uzemljen, a to su najčešće:
1) električna železnica, električni tramvaj, električna vozila koja koriste šine kao povratni vod;
2) uređaji za napajanje trolejbusnih vodova, kod kojih je jedan vod uzemljen na više mesta;
3) jednosmerne električne mreže i različite vrste industrijskih postrojenja koja su zaštićena sistemom katodne zaštite;
4) sistemi katodne zaštite primenjeni na različitim cevovodnim prenosnim sistemima kao što su gasovodi, vodovodi, naftovodi i sl., a koji su predviđeni da se grade u blizini elektronske komunikacione infrastrukture;
5) neuzemljena postrojenja jednosmerne struje kod istovremenih zemnih spojeva na više mesta.
Investitori postrojenja iz stava 1. ovog člana, kao i drugih postrojenja koja mogu stvarati lutajuće struje, a koje mogu izazvati štetne uticaje na postojeću elektronsku komunikacionu infrastrukturu, treba da grade na način da budu preduzete odgovarajuće zaštitne mere.
Veličina zaštitne zone radio centara i radio koridori
Veličina primarne i sekundarne zaštitne zone i sektora bez prepreka određene su na sledeći način:
1) u primarnoj zaštitnoj zoni mereno od granice radio centra:
(1) oko uređaja za bezbednost u vazduhoplovu 400 m,
(2) oko centra za radio-goniometriju 400 m,
(3) oko ostalih radio centara i radiodifuznih stanica veće snage 200 m;
2) u sekundarnoj zaštitnoj zoni:
(1) za frekvencijski opseg do 30 MHz 2000 m,
(2) za frekvencijski opseg preko 30 MHz 1000 m;
3) u sektoru bez prepreka 5000 m.
Unutar granica primarne zaštitne zone ne mogu da se postavljaju nepokretne ili pokretne prepreke i vodene površine, kao ni pokretne ili nepokretne metalne i druge reflektivne površine, elektroenergetski i drugi nadzemni vodovi, niti da se grade saobraćajnice, železničke pruge i luke.
Unutar granica sekundarne zaštitne zone, prateći konfiguraciju zemljišta, nije dozvoljeno da se gradi ili postavlja objekat ili prepreka čija bi visina prevazilazila zamišljeni krak ugla elevacije od 20 u smeru od radio centra, merena od granice primarne i sekundarne zaštitne zone, kao što je prikazano na sledećoj skici:
Slika 1
Unutar sektora bez prepreka za određeni radio centar važe uslovi propisani za primarnu i sekundarnu zaštitnu zonu i, prema potrebi, za veće udaljenosti predviđene za sekundarne zaštitne zone.
Za zaštitu prijemnog radio-centra od jakog elektromagnetskog polja neke predajne radio stanice primenjuju se najmanje dopuštene udaljenosti propisane u Tabeli 6.
Frekvencijski opseg |
Najmanja udaljenost |
do 80 |
|
80-174 |
|
174-470 |
|
iznad 470 |
|
Tabela 6
gde je:
P - efektivna izračena snaga predajne radio stanice u smeru prijemnog radio centra [kW].
Za zaštitu prijemnog radio centra od smetnji prouzrokovanih električnim poljima visokonaponskih vodova i vodova električne vuče primenjuju se najmanje dopuštene udaljenosti između tih vodova i prijemnog radio centra, date u Tabeli 7
Napon (kV) |
Najmanja dopuštena udaljenost (m) |
do 3 |
300 |
3-10 |
500 |
10-50 |
900 |
50-110 |
1000 |
iznad 110 |
2000 |
Tabela 7
Radi zaštite prijemnih radio centara od smetnji koje prouzrokuju motorna vozila sistemima za paljenje, magistralni putevi ne mogu da se grade na rastojanjima manjim od 1000 m, a regionalni putevi na rastojanjima manjim od 500 m od prijemnog centra.
Radio koridor ili zaštitna zona radio-relejne veze i radio veze pasivnih repetitora, određena je prvom Frenelovom zonom. Frenelova zona je elipsoid (Slika 2) u čijim žižama se nalaze krajnje tačke radio-relejne veze, predajna antena na jednom kraju u tački A i prijemna antena na drugom kraju u tački B. Poluprečnik kružnog preseka elipsoida u bilo kojoj tački S na velikoj osi, normalnog na tu osu, određen je izrazom:
a visina koridora u tački C (rastojanje između tačke C na tlu i najniže tačke koridora) određena je izrazom:
gde je:
dac - rastojanje između tačaka A i C u kilometrima;
dbc - rastojanje između tačaka B i C u kilometrima;
d - rastojanje između tačaka A i B u kilometrima;
ha - visina centra antene u tački A u metrima (nadmorska visina);
hb - visina centra antene u tački B u metrima (nadmorska visina);
Hc - najviša dozvoljena visina objekta u tački C na tlu u metrima (nadmorska visina);
λ - talasna dužina u metrima;
ƒ - frekvencija usmerene radio veze u GHz.
Slika 2
Radio koridori se utvrđuju za frekvencije preko 1 GHz. Radio koridori se utvrđuju planskim dokumentom u cilju obezbeđivanja postojećih i novih koridora od dalje izgradnje objekata i postavljanja postrojenja, u skladu sa zakonom kojim se uređuju elektronske komunikacije. Ako je izmenom planskog dokumenta ugroženo funkcionisanje elektronskih komunikacija u radio koridoru, tim izmenama utvrđuje se novi radio koridor koji će omogućiti nesmetano odvijanje elektronskih komunikacija.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o veličini zone zaštite u blizini određenih radio stanica ("Službeni list SFRJ", broj 72/90) i Pravilnik o slobodnim pravcima za ulaz i izlaz radio relejnih veza (radio koridori) u gradovima i naseljima gradskog karaktera ("Službeni list SFRJ", broj 72/90).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
