PRAVILNIKO NAČINU RADA, POSTUPKU, SASTAVU, NAČINU IZBORA I RAZREŠENJA SUDIJA SUDA ČASTI INŽENJERSKE KOMORE SRBIJE("Sl. glasnik RS", br. 16/2012) |
Ovim pravilnikom bliže se uređuju organizacija, sastav, način izbora i razrešenja sudija suda časti, tužioca, branioca i njihovih zamenika, postupak i način rada Suda časti Inženjerske komore Srbije (u daljem tekstu: Komora).
Sud časti (u daljem tekstu: Sud), kao nezavistan i samostalan organ, utvrđuje odgovornost i izriče mere članovima Komore zbog povreda profesionalnih standarda i normativa (profesionalne odgovornosti).
Pod povredom profesionalnih standarda i normativa, u smislu stava 1. ovog člana, podrazumeva se nesavesno i nestručno obavljanje poslova za koje je članu Komore izdata licenca, kao i postupanje protivno profesionalnim pravima i dužnostima i etičkim normama ponašanja članova u obavljanju poslova izrade prostornih i urbanističkih planova, projektovanja i izvođenja radova (Etički kodeks).
Sud je u vršenju funkcije nezavistan i samostalan u odlučivanju.
Komoru u postupku zastupa tužilac Komore (u daljem tekstu: tužilac).
Pomoć u odbrani okrivljenom u postupku pruža branilac Komore (u daljem tekstu: branilac).
Učesnici u postupku i drugi članovi Komore dužni su da sudu dostavljaju podatke i obaveštenja koji su potrebni za odlučivanje u postupku, u suprotnom može se postaviti pitanje njihove odgovornosti.
Komora obezbeđuje sredstva za obavljanje delatnosti suda i vrši nadzor nad upravnim i materijalnim poslovanjem suda.
Administrativne, stručne, tehničke i druge poslove za potrebe suda obavlja sekretarijat Komore.
Sekretar suda obezbeđuje uslove i organizuje rad za obavljanje poslova iz st. 1. i 2. ovog člana (prima optužne predloge i druge podneske, stara se o vođenju poslovnih knjiga suda i evidenciji o izrečenim merama, daje potrebna obaveštenja strankama, stara se o obezbeđivanju uslova za održavanje pretresa, učestvuje u pripremanju analiza i izveštaja suda, obezbeđuje obavljanje administrativnih poslova za potrebe suda, vrši obračun troškova u vezi sa radom sudskih veća i obavlja i druge poslove kojima se obezbeđuju uslovi za rad suda).
Poslove sekretara suda obavlja zaposleni u Komori u skladu sa pravilnikom kojim je uređena unutrašnja organizacija i sistematizacija poslova.
Sud koristi pečat Inženjerske komore Srbije.
Sedište suda je u Beogradu.
Sud zaseda u svom sedištu, po pravilu u zgradi Komore, a sudsko veće može odlučiti da se pretres održi i van zgrade Komore, kada nađe da je to nužno ili da će se na taj način uštedeti na vremenu ili troškovima postupka.
U svemu onom što nije regulisano ovim pravilnikom u odnosu na postupak pred Sudom shodno se primenjuju odredbe Zakona o opštem upravnom postupku.
II SASTAV, NAČIN RADA SUDA I NAČIN IZBORA SUDIJA
Sud časti broji 33 sudije, od kojih 25 bira i razrešava upravni odbor Komore, a osam sudija imenuje i razrešava ministar nadležan za poslove građevinarstva.
Sud ima predsednika, zamenika predsednika i sudije.
Sudije suda časti koje bira i razrešava upravni odbor, biraju se iz reda članova Komore sa liste koju utvrđuje skupština Komore na predlog izvršnih odbora matičnih sekcija.
Izvršni odbori matičnih sekcija skupštini Komore dostavljaju predlog liste od 50 kandidata za sudije suda časti koju čine: četiri kandidata iz matične sekcije planera, šest kandidata iz matične sekcije urbanista i po 20 kandidata iz matične sekcije projektanata i matične sekcije izvođača radova.
Matične sekcije u kojima su organizovane podsekcije obavezne su da iz svake podsekcije predlože najmanje po dva kandidata.
Lista kandidata iz stava 1. ovog člana broji 35 kandidata, i to: tri iz matične sekcije planera, četiri iz matične sekcije urbanista, po 14 iz matične sekcije projektanata i matične sekcije izvođača radova i čine je kandidati sa predloga liste iz stava 2. ovog člana, koji su dobili najveći broj glasova članova skupštine.
Ministar nadležan za poslove građevinarstva imenuje osam sudija iz reda članova Komore i to: iz matične sekcije prostornih planera jednog sudiju, iz matične sekcije urbanista jednog sudiju, iz matične sekcije projektanata tri sudije i iz matične sekcije izvođača tri sudije.
Izbor predsednika suda i zamenika predsednika suda
Predsednika suda časti i zamenika predsednika suda imenuje upravni odbor Komore iz reda sudija.
Predsednika suda u slučaju sprečenosti zamenjuje zamenik predsednika.
Mandat svih sudija traje četiri godine, s tim da ista lica mogu biti ponovo birana.
Dužnost sudija prestaje na njihov zahtev ili kad budu razrešeni.
Sudije se razrešavaju shodno odredbama Statuta Komore, kojima je regulisan prestanak svojstva člana organa Komore.
Mandat predsednika i zamenika predsednika traje dve godine, s tim da ista lica mogu biti ponovo birana.
Prestanak mandata predsednika suda povlači i prestanak mandata zamenika predsednika.
U slučaju prestanka mandata predsednika suda, dužnost predsednika suda do izbora novog predsednika suda obavljaće sudija najstariji po godinama.
Nespojivost funkcije sudije sa drugim funkcijama u Komori
Sudije suda časti ne mogu biti istovremeno i članovi skupštine, upravnog odbora i nadzornog odbora Komore.
U prvostepenom postupku sud odlučuje u veću od tri člana.
Predsedavajućeg i članove veća određuje predsednik suda.
Predsedavajućeg i jednog člana veća predsednik suda određuje iz matične sekcije u čijem sastavu se nalazi član protiv kojeg je pred sudom pokrenut postupak za utvrđivanje odgovornosti.
Predsednik suda je dužan da u predlog uvrsti najmanje jednog člana iz oblasti na koju se odnosi predmet o kome sud raspravlja.
Sudsko odeljenje
Sud ima četiri odeljenja, po jedno za svaku matičnu sekciju Komore.
Svako sudsko odeljenje ima svoju listu sudija izabranih od strane upravnog odbora Komore.
Predsednik suda i njegov zamenik
Predsednik suda predstavlja sud, organizuje rad suda, utvrđuje sastav veća i vrši druge poslove utvrđene ovim pravilnikom.
Predsednik suda može odrediti da pojedine poslove iz njegovog delokruga obavljaju zamenik predsednika i sekretar suda.
Zamenik predsednika suda vrši prava i dužnosti predsednika suda u njegovoj sprečenosti, pomaže mu u radu i obavlja druge poslove koje mu odredi predsednik suda.
Na zahtev upućen predsedniku suda pre pokretanja postupka, a veću u toku postupka, sekretar suda obezbeđuje stručnu pravnu pomoć.
Optužbu u postupku pred sudom časti zastupa tužilac Komore.
Odbranu u postupku zastupa branilac Komore.
Tužilac Komore i branilac Komore ne mogu istovremeno biti članovi upravnog odbora i nadzornog odbora Komore.
Tužilac i branilac komore imaju svoje zamenike.
Komora pokreće i vodi postupak pred sudom preko tužioca.
Položaj, nadležnost i ovlašćenje tužioca
Tužilac je samostalan u svom radu.
Tužilac pokreće postupke pred sudom, ulaže pravna sredstva i preduzima druge radnje na koje je ovlašćen ovim pravilnikom.
Tužilac svoju nadležnost vrši neposredno ili preko zamenika.
Tužilac je ovlašćen da, ukoliko oceni da za to ima potrebe, obavesti upravni odbor o stanju poštovanja profesionalnih standarda i normativa, kao i povredama odredbi statuta i drugih opštih akata od strane članova Komore, kao i o drugim pojavama uočenim u radu.
Imenovanje, prestanak dužnosti i razrešenje tužioca
Tužioca i njegove zamenike imenuje upravni odbor Komore iz redova članova Komore, na predlog predsednika upravnog odbora Komore.
Tužilac ima tri zamenika iz reda članova Komore koji se na predlog tužioca imenuju na način propisan Statutom Komore.
Dužnost tužioca i njegovih zamenika prestaje na njihov zahtev ili kad budu razrešeni.
Tužioci i njegovi zamenici razrešavaju se shodno odredbama Statuta kojima je regulisan prestanak svojstva člana organa Komore.
Mandat tužioca i zamenika tužioca traje dve godine, s tim da mogu biti ponovo birani.
Prestanak mandata tužioca povlači istovremeno i prestanak mandata svih zamenika tužioca.
Položaj i nadležnosti branioca
Branilac je samostalan u svom radu.
Branilac u postupku pred sudom pruža pomoć u odbrani okrivljenom, ulaže pravna sredstva i preduzima druge radnje na koje je ovlašćen ovim pravilnikom, ukoliko okrivljenog ne zastupa branilac po njegovom izboru.
Branilac svoju nadležnost vrši neposredno ili preko zamenika.
Imenovanje, prestanak dužnosti i razrešenje branioca
Branioca i njegove zamenike imenuje upravni odbor Komore iz redova članova Komore, na predlog predsednika upravnog odbora Komore.
Branilac ima tri zamenika iz reda članova Komore koji se na predlog branioca imenuju na način propisan Statutom Komore.
Dužnost branioca i njegovih zamenika prestaje na njihov zahtev ili kad budu razrešeni.
Branilac i njegovi zamenici razrešavaju se shodno odredbama Statuta kojima je regulisan prestanak svojstva člana organa Komore.
Mandat branioca i zamenika branioca traje dve godine, s tim da mogu biti ponovo birani. Prestanak mandata branioca povlači istovremeno i prestanak mandata svih zamenika branioca.
Sudija ne može učestvovati u radu veća i donošenju odluke:
1) ako je oštećen radnjom okrivljenog;
2) ako je zaposlen kod okrivljenog, ili kod istog poslodavca kod kog je zaposlen i okrivljeni;
3) ako je predložen za svedoka ili veštaka;
4) ako mu je okrivljeni bračni drug ili sa njim živi u vanbračnoj zajednici, ako mu je okrivljeni srodnik po krvi u pravoj liniji u bilo kom stepenu, u pobočnoj liniji do četvrtog stepena, a po tazbini do drugog stepena;
5) ako postoje druge okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost.
Ako postoje razlozi za izuzeće navedeni u stavu 1. ovog člana, sudija koji je određen u veće dužan je da o tome, odmah po prijemu poziva za suđenje ili po saznanju, obavesti predsednika suda koji će mu odrediti zamenu.
Ako sudija smatra da postoje druge okolnosti koje opravdavaju njegovo izuzeće, odmah po prijemu poziva za suđenje ili po saznanju, obavestiće o tome predsednika suda koji će mu odrediti zamenu.
Izuzeće sudije mogu tražiti i stranke u postupku.
Pisani zahtev za izuzeće podnosi se predsedniku suda najkasnije tri dana pre dana za koji je zakazana rasprava. Posle tog roka izuzeće se može tražiti samo ako je razlog za izuzeće nastao posle tog roka, ili je podnosilac zahteva posle roka saznao za njega.
Obrazloženu odluku o izuzeću sudije donosi predsednik suda i ta odluka je konačna.
Iz razloga navedenih u članu 28. ovog pravilnika može se tražiti i izuzeće predsednika suda kao i njegovog zamenika. Odluku o izuzeću predsednika suda ili njegovog zamenika donosi predsednik Komore.
Zastarelost pokretanja postupka nastupa protekom jedne godine od dana saznanja za učinjenu lakšu, a dve godine za težu povredu, a ako povreda ima obeležje krivičnog dela - zastarelost nastupa u roku od jedne godine za učinjenu lakšu povredu, odnosno dve godine za učinjenu težu povredu od dana pravosnažnosti presude kojom je član Komore oglašen krivim.
Zastarelost pokretanja postupka za povredu koja ima obeležje krivičnog dela nastupa u skladu sa odredbama krivičnog zakona.
Zastarelost izvršenja mera nastupa po proteku jedne godine od dana pravnosnažnosti odluke kojom je mera izrečena.
Zastarelost se prekida svakom radnjom koja se preduzima radi pokretanja postupka ili izvršenja izrečene mere.
Posle svakog prekida zastarelosti rok počinje ponovo da teče, ali zastarelost u svakom slučaju nastupa kad protekne dva puta onoliko vremena koliko je ovim pravilnikom utvrđeno za zastarelost pokretanja postupka pred sudom odnosno izvršenja izrečene mere.
Podnošenje prijave
Tužilac pokreće postupak po prijavi fizičkog ili pravnog lica, organa Komore ili po sopstvenoj inicijativi.
Postupanje po prijavi
O podnetoj prijavi tužilac obaveštava prijavljenog i branioca uz dostavljanje kopije prijave i priloženih dokaza sa pozivom da se u roku 15 dana od dana prijema o prijavi izjasni.
Tužilac može tražiti dodatna objašnjenja i dokaze od podnosioca prijave ili drugih državnih organa, fizičkih i pravnih lica.
Po prispeću izjašnjenja ili proteku roka od 15 dana tužilac odlučuje da li će podići optužni predlog ili odbaciti prijavu.
Obaveštenje o odbačaju prijave tužilac je dužan da dostavi podnosiocu prijave u roku od 30 dana od dana podnošenja prijave.
Podnosilac prijave ne može preuzeti gonjenje pred sudom časti, ali može u roku od 15 dana od prijema obaveštenja o odbačaju prijave uložiti prigovor upravnom odboru Komore.
Upravni odbor Komore je dužan da u roku od 45 dana od dana podnošenja prigovora donese odluku povodom podnetog prigovora.
Pokretanje postupka optužnim predlogom
Postupak pred sudom pokreće se optužnim predlogom.
Optužni predlog može da podnese samo tužilac.
Sadržina optužnog predloga
Optužni predlog sadrži:
1) ime i adresu okrivljenog sa ličnim podacima;
2) opis povrede u pogledu načina, vremena i mesta izvršenja;
3) predlog o dokazima koje treba izvesti na raspravi;
4) označenje suda;
5) obrazloženje u kome će se opisati stanje stvari, navesti dokazi iz kojih proizilazi osnovana sumnja da je učinjena povreda;
6) potpis tužioca.
Dostavljanje optužnog predloga sudu
Podignuti optužni predlog sa svim dokazima tužilac dostavlja sudu.
Prethodno ispitivanje optužnog predloga od strane predsednika suda
Ako optužni predlog nije potpun ili ima nedostataka usled kojih se postupak ne može pokrenuti, odnosno provesti, predsednik suda poziva tužioca da otkloni nedostatke, ostavljajući mu za to primeren rok.
Ukoliko tužilac ne postupi po zahtevu predsednika suda u pogledu ispravke optužnog predloga u ostavljenom roku, smatraće se da je odustao od optužnog predloga. U tom slučaju predsednik suda donosi rešenje o odbačaju optužnog predloga.
Protiv odluke predsednika suda podnosilac prijave može izjaviti prigovor upravnom odboru Komore, u roku od 15 dana od dana prijema odluke.
Upravni odbor Komore je dužan da u roku od 30 dana od prijema prigovora donese odluku povodom izjavljenog prigovora.
Obustavljanje postupka
Postupak po optužnom predlogu neće se pokrenuti, a ako je pokrenut obustaviće se:
1) ako je podnet neblagovremeno;
2) ako sud nije nadležan da raspravlja o povredi;
3) ako je postupak zbog iste povrede prema istom učiniocu, već pokrenut ili pravosnažno okončan;
4) ako učinilac nije član Komore;
5) ako je učinilac u međuvremenu prestao da bude član Komore.
Odluku iz stava 1. ovog člana donosi predsednik suda.
Protiv odluke predsednika suda može se izjaviti prigovor upravnom odboru Komore, u roku od 15 dana od dana prijema odluke.
Upravni odbor Komore je dužan da u roku od 30 dana od prijema prigovora donese odluku povodom izjavljenog prigovora.
Dostavljanje optužnog predloga okrivljenom
Optužni predlog se dostavlja okrivljenom i braniocu na odgovor. Odgovor se može dati u roku od 15 dana od prijema optužnog predloga.
Nakon isteka roka iz stava 1. ovog člana rasprava se zakazuje i bez odgovora okrivljenog.
Optužni predlog, odgovor na optužni predlog, prigovor i druge izjave i saopštenja stranaka, podnose se pisanim putem.
Podnesci iz stava 1. ovog člana moraju biti razumljivi i sadržati sve što je potrebno da bi se po njima moglo postupati.
Odustanak tužioca od gonjenja
Predsednik suda pre rasprave, a veće u toku rasprave, donosi rešenje o obustavi postupka, ukoliko tužilac odustane od optužnog predloga.
Protiv odluke iz prethodnog stava ovog člana, podnosilac prijave može izjaviti prigovor upravnom odboru Komore, u roku od 15 dana od dana prijema odluke.
Upravni odbor Komore je dužan da u roku od 30 dana od prijema prigovor donese odluku povodom izjavljenog prigovora.
Obrazovanje sudskog veća
Po isteku roka za podnošenje odgovora na optužni predlog, predsednik suda određuje veće.
Stranke
Stranke u postupku su tužilac i okrivljeni.
Branilac okrivljenog
Okrivljeni može imati branioca kojeg sam izabere.
Branilac je dužan da podnese punomoćje organu pred kojim se vodi postupak. Okrivljeni može dati braniocu i usmeno punomoćje na zapisnik kod organa pred kojim se vodi postupak.
Zakazivanje rasprave
Raspravu zakazuje predsednik veća.
Pri određivanju dana i časa rasprave, vodiće se računa da učesnicima ostane dovoljno vremena da se pripreme, a najmanje 15 dana od dana prijema poziva.
Na raspravu se poziva branilac.
Rukovođenje raspravom
Predsednik veća rukovodi raspravom, ispituje okrivljenog, saslušava svedoke i veštake, daje reč članovima veća, strankama i veštacima i izvodi dokaze od značaja za postupak.
Dužnost predsednika veća je da se stara o održavanju reda na raspravi i o zaštiti dostojanstva suda i stranaka.
Narušilac reda, posle opomene, može biti udaljen sa rasprave.
Pretpostavke za održavanje rasprave
Predsednik veća otvara raspravu, utvrđuje da li su svi pozvani prisutni i da li su odsutni uredno pozvani.
Ako okrivljeni nije došao, a nema dokaza da je uredno pozvan, veće će odložiti raspravu i zakazati novu.
Odsustvo uredno pozvanih, okrivljenog ili tužioca nije smetnja za održavanje rasprave.
Rasprava može početi i bez prisustva pozvanog svedoka ili veštaka, i u tom slučaju veće će u toku pretresa odlučiti da li usled odsustva svedoka ili veštaka raspravu treba odložiti.
Javnost rasprave
Rasprava je usmena i javna.
Javnost se može isključiti, za celu raspravu, ili njen deo, ako to zahtevaju interesi čuvanja vojne, poslovne i službene tajne, interesi javnog reda ili razlozi morala.
Odluku o isključenju javnosti sa rasprave donosi predsednik veća.
Zapisnik o raspravi
Na raspravi se vodi zapisnik, u koji se unosi ceo tok rasprave i svi izvedeni dokazi.
Zapisnik potpisuju predsednik veća, članovi veća, stranke i zapisničar.
Odlaganje rasprave
Rasprava se može odložiti ako je potrebno da se pribave novi dokazi.
Ako posle odlaganja rasprava bude nastavljena u izmenjenom sastavu veća, rasprava mora početi iznova, ali se iskazi svedoka i veštaka mogu samo pročitati, odnosno pročitati zapisnik o izvršenom uviđaju.
Početak rasprave i ispitivanje okrivljenog
Rasprava počinje čitanjem, ili usmenim izlaganjem, optužnog predloga od strane tužioca. Ukoliko tužilac izostane sa rasprave, predsednik veća će pročitati optužni predlog.
Kada okrivljeni iznese svoju odbranu, pristupa se izvođenju dokaza, koje su stranke predložile, kao i dokaza koje je sud pribavio.
U slučaju da okrivljeni nije prisutan na raspravi, predsednik veća će izneti njegovu pisanu odbranu ukoliko je ista podneta sudu.
Posle tužioca i okrivljenog pravo na izjašnjenje u vezi sa predmetom postupka ima branilac.
Predsednik veća se stara da se na raspravi iznesu svi dokazi i utvrde činjenice, koje su bitne za utvrđivanje postojanja povrede i donošenje odluke.
Veće utvrđuje činjenice na osnovu izjava stranaka, isprava, izveštaja veštaka i saslušanja svedoka.
Koja će se činjenica smatrati dokazanom, veće odlučuje po svom slobodnom uverenju.
Dokazni postupak
U okviru izvođenja dokaza sud može da sasluša svedoke, veštake i da izvrši uviđaj u skladu sa okolnostima slučaja.
Svedoci
Kao svedoci pozivaju se lica za koja je verovatno da će moći dati obaveštenje o povredi, koja je predmet raspravljanja i o drugim važnim okolnostima u vezi sa njom.
Svedoci se saslušavaju ponaosob i bez prisustva ostalih svedoka.
Svedok će biti prethodno opomenut da je dužan da govori istinu i da ne sme ništa prećutati, a zatim će se upozoriti na posledice davanja lažnog iskaza. Svedok će se uvek pitati kako mu je poznato ono o čemu svedoči.
Svedoci se mogu suočiti, ako se njihovi iskazi ne slažu u pogledu važnih činjenica.
Veštaci
Sud će izvesti dokaze veštačenjem, kada je, radi utvrđivanja ili razjašnjenja neke činjenice, potrebno stručno znanje, kojim sud ne raspolaže.
Veštačenje vrše veštaci koje određuje veće iz reda članova Komore ili iz reda stalnih sudskih veštaka.
Veštačenje se može poveriti i stručnoj ustanovi, institutu, fakultetu i sl.
Veštak može biti izuzet iz istih razloga iz kojih može biti izuzet i sudija.
O zahtevu za izuzeće odlučuje u toku rasprave predsednik veća, a van rasprave predsednik suda.
Sud određuje okvire veštačenja, rokove za pismeno podnošenje nalaza i mišljenja veštaka.
Uviđaj
Uviđaj se preduzima kada je za utvrđivanje ili razjašnjenje neke važne činjenice, neophodno neposredno opažanje.
Uviđaj se obavlja uz prisustvo predsednika veća i sudija članova veća.
Uviđaj se može obaviti i uz sudelovanje veštaka.
Stranke se obavezno obaveštavaju o vremenu i mestu, na kome će se izvršiti uviđaj, uz napomenu da mogu prisustvovati.
6. Odlučivanje po optužnom predlogu
O osnovanosti optužnog predloga odlučuje veće koje je vodilo raspravu, odmah po zaključenju rasprave.
Ako nađe da postoje razlozi iz člana 37. ovog pravilnika, veće donosi rešenje o obustavi postupka.
Odluke suda
Ako veće utvrdi da je okrivljeni učinio povredu profesionalnih standarda i normativa, nesavesno i nestručno obavljao poslove za koje mu je izdata licenca, odlukom utvrđuje njegovu odgovornost i izriče mu jednu od mera propisanih Statutom Komore.
Ako veće nađe da okrivljeni nije učinio povredu profesionalnih standarda i normativa, ili da nema dokaza da je povredu učinio, odnosno da u obavljanju poslova za koje mu je izdata licenca nije postupao nesavesno i nestručno, doneće odluku kojom ga oslobađa od optužbe.
Osnov za donošenje odluke
Odluka se donosi na osnovu zakona, podzakonskih akata, Etičkog kodeksa Komore, a po slobodnom uverenju članova veća, zasnovanom na brižljivoj i savesnoj oceni svih izvedenih dokaza i utvrđenih činjenica tokom rasprave.
Prilikom izricanja mera, veće će uzeti u obzir okolnosti konkretnog slučaja, koje mogu uticati na izricanja strože ili blaže mere, a naročito težinu povrede i njene posledice.
Način odlučivanja
Odluka se donosi većinom glasova članova veća, odmah nakon okončane rasprave i sprovedenog većanja i glasanja.
Objavljivanje odluke suda
O javnom objavljivanju odluke suda odlučuje predsednik veća.
Ponavljanje rasprave
Ako u toku glasanja veće nađe da neke važne činjenice nisu utvrđene, odnosno da neki važni dokazi nisu izvedeni, može odlučiti da ponovo otvori raspravu.
Sastavni delovi odluke
Pisano izrađena odluka sadrži uvod, izreku, obrazloženje i pouku o pravnom leku.
Uvod sadrži: naziv suda, sastav veća, označenje stranaka, predmet postupka, dan zaključenja rasprave, ko je bio prisutan od stranaka, kao i dan kada je odluka doneta.
Izreka sadrži: odluku o odgovornosti za povredu opisanu u optužnom predlogu, vrstu izrečene mere, odnosno odluku o oslobađanju od optužbe, kao i odluku o troškovima postupka.
Obrazloženje sadrži: navode iz optužnog predloga, odgovore na optužni predlog i druge bitne navode stranaka, utvrđeno činjenično stanje, ocenu izvedenih dokaza i propise na kojima je odluka zasnovana.
Pouka o pravnom leku sadrži: rok u kome se može podneti, organ preko koga se podnosi i organ kome se podnosi.
Pismena izrada i dostavljanje odluke
Za izradu odluke odgovoran je predsednik veća, koji i potpisuje odluku.
Odluka se mora pismeno izraditi u roku od 30 dana od dana zaključenja rasprave.
Pisani otpravak odluke dostavlja se strankama, braniocu i podnosiocu prijave.
7. Prigovor na prvostepenu odluku
Rok za podnošenje prigovora
Protiv odluke suda, može se izjaviti prigovor upravnom odboru Komore, u roku od 15 dana od dana prijema odluke.
Ovlašćena lica za podnošenje prigovora
Prigovor mogu izjaviti: okrivljeni, tužilac, branilac i podnosilac prijave.
Prigovor se podnosi sudu u dovoljnom broju primeraka za sud i protivnu stranku.
Suspenzivno dejstvo prigovora
Prigovor zadržava izvršenje izrečene mere.
Sadržina prigovora
Prigovor treba da sadrži: označenje pobijane odluke, osnov pobijanja, obrazloženje, izjavu da se odluka pobija u celini ili u određenom delu i potpis podnosioca prigovora.
Odlučivanje prvostepenog veća po prigovoru
Neblagovremeni i nedozvoljeni prigovor odbacuje rešenjem predsednik veća.
Prigovor je neblagovremen ako je izjavljen posle isteka roka određenog za njegovo podnošenje.
Prigovor je nedozvoljen ako je prigovor izjavilo lice koje nije ovlašćeno za podnošenje prigovora, ili lice koje se odreklo prigovora, ili je odustalo od već izjavljenog prigovora.
Na odluku predsednika veća o odbacivanju prigovora iz st. 1. i 3. ovog člana, podnosilac prigovora može u roku od 15 dana izjaviti poseban prigovor upravnom odboru Komore.
Neuredan prigovor predsednik veća će rešenjem odbaciti, ako nedostaci ne budu otklonjeni u roku od 15 dana od dana prijema poziva da se prigovor uredi.
Prigovor je neuredan ukoliko ne sadrži sve elemente predviđene članom 67. ovog pravilnika.
Na odluku predsednika veća o odbacivanju prigovora iz stava 1. ovog člana, podnosilac prigovora može u roku od 15 dana izjaviti poseban prigovor upravnom odboru Komore.
Primerak blagovremenog, dopuštenog i urednog prigovora, dostavlja se protivnoj strani, koja može, u roku od 15 dana od dana prijema prigovora podneti sudu odgovor na prigovor.
Po prijemu odgovora na prigovor ili po proteku roka za odgovor na prigovor, predsednik veća će prigovor i odgovor na prigovor, ako je podnesen, dostaviti sa svim spisima predmeta upravnom odboru Komore.
Rešavanje upravnog odbora po prigovoru
Rešavajući po prigovoru upravni odbor Komore može da:
1) odbaci prigovor kao neblagovremen i nedozvoljen;
2) odbije prigovor kao neosnovan i potvrdi odluku suda u celosti;
3) preinači odluku suda;
4) ukine odluku i uputi predmet sudu na ponovnu raspravu i odlučivanje;
5) ukine odluku i obustavi postupak ukoliko postoji bilo koji od razloga predviđenih članom 37. ovog pravilnika.
Odluka upravnog odbora po prigovoru u slučajevima tač. 1), 2), 3) i 5) stava 1. ovog člana, je konačna.
Zabrana preinačenja na štetu okrivljenog
Ako je prigovor izjavljen u korist okrivljenog, odluka se ne može izmeniti na njegovu štetu.
Pomoćno stručno telo
U složenijim slučajevima, upravni odbor Komore može obrazovati posebno stručno telo, sastavljeno od stručnjaka i članova upravnog odbora, koje bi razmotrilo prigovor i podnelo predlog odluke upravnom odboru.
Izvršnost odluke suda
Odluka suda kojom je izrečena mera izvršna je protekom roka za prigovor, odnosno u slučaju izjavljenog prigovora kad se odluka upravnog odbora Komore po prigovoru, kojom se potvrđuje ili preinačuje odluka suda, dostavi strankama.
Troškovi postupka obuhvataju troškove suda, stranaka, svedoka, veštaka i sudskog paušala.
Troškove suda čine: naknada za rad članova veća i naknade putnih troškova i dnevnica.
Troškove svedoka čine: putni troškovi, dnevnica i naknada zarade.
Troškove veštaka čine: nagrada za veštačenje, putni troškovi, dnevnica i naknada zarade.
Visinu troškova suda i sudskog paušala, utvrđuje upravni odbor Komore, posebnom odlukom.
Veće određuje visinu troškova stranaka, svedoka i veštaka.
Troškove postupka snosi okrivljeni, ako je oglašen odgovornim za učinjenu povredu.
Ako je okrivljeni oslobođen od optužbe, ili je optužni predlog odbačen ili je postupak obustavljen, troškovi padaju na teret Komore.
Mera izrečena članu Komore izvršnom odlukom Suda, izvršava se na način propisan Statutom Komore.
X EVIDENTIRANJE I BRISANJE MERA
Pravosnažno izrečene mere unose se u evidenciju izrečenih mera, a primerak odluke se odlaže u dosije okrivljenog.
Izrečena mera briše se iz evidencije po proteku roka od pet godina od pravosnažnosti odluke kojom je izrečena, ako okrivljeni u tom roku ne učini novu povredu, osim u slučaju kada je izrečena mera oduzimanja licence.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".