POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVORZA PREDŠKOLSKE USTANOVE GRADA BEOGRADA("Sl. list grada Beograda", br. 13/2005, 18/2007, 21/2008 - sporazum, 15/2011 - sporazum i 19/2012) |
1.1. Predmet kolektivnog ugovora
Ovim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: ugovor) u skladu sa zakonom uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa zaposlenih (u daljem tekstu: zaposleni) u predškolskim ustanovama Beograda (u daljem tekstu: poslodavac), međusobni odnosi učesnika ovog kolektivnog ugovora, postupak za njegovo zaključivanje i druga pitanja od značaja za osnivača, poslodavca i zaposlene.
Ovaj ugovor primenjuje se na sve zaposlene u predškolskim ustanovama na teritoriji grada Beograda, osim na direktore, čija se prava, obaveze i odgovornosti regulišu zakonom i posebnim aktima.
Osnivačem se, u smislu ovog ugovora, smatra grad Beograd.
Zaposlenim, u smislu ovog ugovora smatra se lice koje je, u skladu sa zakonom, zasnovalo radni odnos s poslodavcem.
Poslodavcem u smislu ovog ugovora, smatraju se predškolske ustanove koje su osnovane za vršenje delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja, koje su kao takve određene zakonom, na teritoriji grada Beograda.
Delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja određena je Zakonom o javnim službama, Zakonom o radu, Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i posebnim zakonom.
Obaveza osnivača je da predškolskim ustanovama: obezbedi materijalno-finansijske, tehničke i druge potrebne uslove za nesmetano obavljanje osnovne delatnosti; prati, unapređuje i ujednačava uslove rada i preduzima mere za opšte unapređivanje delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja dece.
Obaveza poslodavca je da prati i preduzima sve neophodne mere u skladu sa zakonom, za obavljanje delatnosti.
Ovim ugovorom uređuju se:
- zasnivanje radnog odnosa;
- radno vreme;
- plate, naknade i druga primanja;
- odmori i odsustva;
- zaštita zaposlenih (tehnološki višak);
- ostvarivanje i zaštita prava zaposlenih;
- stručno usavršavanje radnika;
- naknada štete;
- zabrana konkurencije;
- uslovi za rad sindikata;
- zaključivanje i primena ovog ugovora i
- druga pitanja od značaja za učesnike ovog ugovora.
1.2. Odnos zakona, opšteg akta, ugovora i kolektivnog ugovora kod poslodavca
Ovaj ugovor predstavlja osnov za regulisanje međusobnih prava, obaveza i odgovornosti između osnivača, poslodavca i zaposlenih (u daljem tekstu: učesnici ugovora) na teritoriji grada Beograda, neposredno se primenjuje i njegove odredbe imaju snagu obaveznosti za učesnike ugovora i sve zaposlene u predškolskim ustanovama na teritoriji grada Beograda.
Sve nastale promene koje menjaju ugovorena prava, obaveze, odgovornosti i uslove rada, regulišu se izmenama i dopunama ovog ugovora, po postupku za njegovo donošenje.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca u skladu sa zakonom i ovim ugovorom regulišu se specifičnosti svake predškolske ustanove na teritoriji grada Beograda.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca mogu se utvrditi veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom i ovim ugovorom, osim ako zakonom nije drugačije određeno.
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću platu, bezbednost i zaštitu zdravlja na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta i druga prava u slučaju bolesti ili gubitka radne sposobnosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zaštite, u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i drugim opštim aktima poslodavca.
Zaposleni, neposredno ili preko svojih predstavnika, imaju pravo na informisanje, izražavanje svojih stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada, kao i na učešće u pregovorima i zaključivanju kolektivnog ugovora.
Poslodavac je dužan da zaposlenom za obavljeni rad isplati platu u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi uslove rada radi zaštite života i zdravlja, u skladu sa zakonom i drugim propisima koji ovu oblast regulišu.
Poslodavac je dužan da zaposlenog pre stupanja na rad upozna sa uslovima rada, pravima i obavezama, koji proizilaze iz propisa o radu i bezbednosti i zaštite zdravlja na radu.
2.1. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa
Radni odnos u predškolskoj ustanovi može se zasnovati sa licem koje ispunjava opšte i posebne uslove koji su propisani Zakonom o radu, Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, posebnim zakonom i Pravilnikom o sistematizaciji poslova predškolske ustanove.
Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova obavezno sadrži:
- vrste poslova;
- stepen i vrstu stručne spreme potrebne za obavljanje poslova;
- normative i standarde rada i
- druge potrebne uslove za rad na određenim poslovima.
Odluku o zasnivanju radnog odnosa sa novim zaposlenim donosi direktor.
Prijem u radni odnos u predškolskoj ustanovi vrši se na osnovu konačne odluke direktora o izboru kandidata po raspisanom konkursu ili sporazumom o preuzimanju, uz saglasnost zaposlenog, u skladu sa zakonom.
Zaposleni stupa na rad danom utvrđenim ugovorom o radu.
Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrđenim u ugovoru o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je sprečen da stupi na rad iz opravdanih razloga, ili ako se poslodavac i zaposleni drugačije ne dogovore.
Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad.
O pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih iz radnog odnosa u predškolskoj ustanovi odlučuje direktor ili lice koje on ovlasti, u skladu sa zakonom.
Svako rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloženjem, dostavlja se zaposlenom u pisanom obliku, u skladu sa zakonom.
Po žalbi, odnosno prigovoru na rešenje direktora, odlučuje upravni odbor predškolske ustanove.
3.1. Puno i nepuno radno vreme, noćni rad
Puno radno vreme zaposlenih u predškolskim ustanovama Beograda iznosi 40 časova nedeljno.
Radni dan traje osam časova, a radna nedelja traje pet radnih dana.
Zaposleni može radni odnos zasnovati i sa nepunim radnim vremenom, u skladu sa zakonom.
Radno vreme između 22 časa i šest časova narednog dana smatra se radom noću i predstavlja poseban uslov rada u pogledu utvrđivanja prava i zaštite zaposlenih.
Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelje, uz pismenu saglasnost zaposlenog.
Na zahtev direktora, zaposleni je obavezan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran.
Zaposleni ne može da radi prekovremeno duže od osam sati nedeljno, niti duže od četiri sata dnevno po zaposlenom.
Raspored radnog vremena utvrđuje direktor poslodavca u okviru godišnjeg radnog vremena.
Direktor može da izvrši preraspodelu radnog vremena posebnim rešenjem, u skladu i pod uslovima utvrđenim zakonom, u slučaju:
- kada to zahteva priroda delatnosti, radi obezbeđivanja potrebnog obima i kvaliteta usluga,
- u cilju bolje organizacije rada,
- zbog racionalnog korišćenja radnog vremena i
- u cilju izvršavanja određenih poslova u utvrđenim rokovima.
U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme u toku nedelje ne može biti duže od 60 časova.
Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenih u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od punog radnog vremena.
4.1. Odmor u toku dnevnog rada
Zaposleni u predškolskoj ustanovi koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta.
Zaposleni koji radi duže od četiri, a kraće od šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 15 minuta.
Odmor u toku rada ne može se koristiti na početku i na kraju radnog vremena.
Vreme iz st. 1. i 2. ovog člana uračunava se u radno vreme.
Odluku o rasporedu korišćenja odmora u toku rada donosi direktor.
Zaposleni kod poslodavca ima pravo na odmor između dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno, a jednom nedeljno u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno.
Za svaku kalendarsku godinu, zaposleni imaju pravo na godišnji odmor, u skladu sa Zakonom, kolektivnim ugovorom i opštim aktom poslodavca, najmanje 20, a najviše 30 radnih dana, po svim osnovama.
Poslodavac je dužan da zaposlenom utvrdi dužinu godišnjeg odmora za svaku kalendarsku godinu od najmanje 20 radnih dana.
Dužina godišnjeg odmora zaposlenog u trajanju od 20 radnih dana uvećava se po osnovu:
1. staža osiguranja |
do 7 radnih dana |
2. složenosti poslova - doprinos u radu do 5 radnih dana, i to: |
|
- za I i II grupu poslova |
2 radna dana |
- za III i IV grupu poslova |
3 radna dana |
- za grupe poslova od V - VII |
4 radna dana |
- za grupe poslova od VIII - X |
5 radnih dana |
3. po osnovu uslova rada |
do 5 radnih dana |
4. zaposlenom invalidu, samohranom roditelju sa detetom do 7 godina, zaposlenoj sa maloletnim detetom, zaposlenom sa dvoje ili više dece do 14 godina života, zaposlenom koji u svom domaćinstvu izdržava dete koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju |
do 3 radna dana |
U slučaju da se istovremeno steknu dva ili više osnova iz tačke 4, onda se godišnji odmor uvećava za 5 radnih dana.
Zaposlenom sa navršenih 30 godina penzijskog staža utvrđuje se dužina godišnjeg odmora u trajanju od 36 radnih dana.
Zaposlenom se može odobriti korišćenje godišnjeg odmora u dva dela, u koliko proces rada to dozvoljava, s tim da prvi deo koristi bez prekida u trajanju od 15 radnih dana u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.
Raspored korišćenja godišnjeg odmora utvrđuje direktor prema planu korišćenja godišnjeg odmora za svaku godinu, na način kojim se ne remeti proces rada.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora donosi direktor u pisanoj formi i isto uručuje zaposlenom, u skladu sa zakonom.
Zaposleni kod poslodavca ima pravo u toku kalendarske godine na plaćeno odsustvo u trajanju do sedam radnih dana u slučaju:
- sklapanja braka |
5 radnih dana |
- porođaja supruge |
5 radnih dana |
- teže bolesti ili smrti člana uže porodice |
7 radnih dana |
- korišćenja organizovanog rekreativnog odmora kao prevencije i zaštite zdravlja |
7 radnih dana |
- učešća na radno proizvodnim i sportskim takmičenjima grane delatnosti |
do 5 radnih dana |
- polaganja stručnog ispita |
do 5 radnih dana |
- selidbe domaćinstva |
do 2 radna dana |
- radi zaštite i otklanjanja štetnih posledica u domaćinstvu |
do 3 radna dana |
- odlaska na odsluženje ili dosluženje vojnog roka |
1 radni dan |
- radi davanja krvne plazme |
1 radni dan |
- radi dobrovoljnog davanja krvi |
3 radna dana |
- radi davanja koštane srži, tkiva Ili organa |
5 radnih dana |
- smrti roditelja bračnog druga |
2 radna dana |
- za lične potrebe |
2 radna dana |
- venčanje člana uže porodice |
5 radnih dana |
Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo i u dane državnih i verskih praznika, u skladu sa zakonom.
Odsustvo u slučaju dobrovoljnog davanja krvi zaposleni koristi na dan davanja i narednog dana.
Odsustvo u slučaju porođaja supruge zaposlenog, smrti člana uže porodice, rekreativnog odmora i dobrovoljnog davanja krvi, ne uračunava se u ukupan broj radnih dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine.
Vreme provedeno na plaćenom odsustvu, smatra se kao vreme provedeno na radu i ostvaruju se sva prava i obaveze iz radnog odnosa.
Članovima uže porodice smatraju se bračni drug, deca, braća i sestre, roditelji, usvojenici i lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu.
Direktor rešenjem odobrava korišćenje i dužinu plaćenog odsustva.
Poslodavac može zaposlenom da odobri neplaćeno odsustvo do sedam radnih dana u toku kalendarske godine u sledećim slučajevima:
1. negovanja bolesnog člana uže porodice - do 7 radnih dana;
2. smrti srodnika koji nisu navedeni u članu 28. stav 6. ovog ugovora - do 5 radnih dana;
3. izvršavanja poslova u mestu stanovanja koga mora lično obaviti - 2 radna dana;
4. poseta bračnom drugu na radu u inostranstvu - do 7 radnih dana;
5. nega člana šire porodice - do 3 radna dana.
Poslodavac može na zahtev zaposlenog, da zaposlenom odobri neplaćeno odsustvo do 30 radnih dana u toku kalendarske godine u sledećim slučajevima:
1. obrazovanja, osposobljavanja ili specijalizacije;
2. obavljanja drugih privatnih poslova;
3. lečenje o sopstvenom trošku.
Zaposlenom se može izuzetno odobriti neplaćeno odsustvo sa rada i do jedne godine, u ostalim opravdanim slučajevima, kada se o tome sa poslodavcem postigne sporazum.
Poslodavac će odbiti zahtev zaposlenog za neplaćeno odsustvo, ukoliko takvo odsustvo remeti proces rada.
Za vreme odsustvovanja sa rada, zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako zakonom nije drugačije određeno.
Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje zakonom, opštim aktom ili ovim ugovorom drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog:
1. odlaska na odsluženje odnosno dosluženje vojnog roka;
2. upućivanja na rad u inostranstvo od poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska konzularna i druga predstavništva;
3. izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, političkoj i sindikalnoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane sa radom kod poslodavca;
4. izdržavanja kazne zatvora, odnosno izvršne mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere u trajanju od šest meseci;
Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog člana ima pravo da se u roku od 15 dana po isteku mirovanja radnog odnosa, vrati na rad kod poslodavca.
Prava iz st. 1. i 2. ovog člana ima i bračni drug zaposlenog koji je upućen na rad u inostranstvo u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva.
Opšta zaštita zaposlenih i zaštita žena i omladine, zaštita materinstva, porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, odsustvo radi posebne nege deteta ili druge osobe, zabrana otkaza, zaštita invalida, obaveštenje o privremenoj sprečenosti za rad, vrši se u svemu u skladu sa odredbama Zakona o radu.
Poslodavac i zaposleni dužni su da se u procesu rada pridržavaju odredaba Zakona o radu, Zakona o zaštiti na radu i ovog ugovora, u organizovanju i sprovođenju zaštite na radu.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenima obezbedi lična zaštitna sredstva i opremu, sredstva za higijenu, osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad, održavanje oruđa za rad u ispravnom stanju i da preduzima potrebne mere zaštite od štetnih uticaja za život i zdravlje zaposlenih, polazeći od specifičnosti svake ustanove.
Poslodavac je dužan da opštim aktom utvrdi radna mesta na kojima postoji opasnost od povređivanja, profesionalnih i drugih oboljenja, uz saglasnost sindikata.
Na takvim radnim mestima mogu raditi zaposleni koji pored opštih ispunjavaju i posebne uslove iz oblasti zaštite na radu i drugih propisa vezanih za obavljanje delatnosti ustanove.
Obaveza poslodavca je da osigura sve zaposlene za slučaj smrti ili invaliditeta a visinu premije osiguranja utvrđuje upravni odbor poslodavca.
Zaposleni su dužni da se osposobe za primenu mera zaštite na radu i za pružanje pomoći ostalim zaposlenima, ukoliko im zapreti opasnost po život i zdravlje, da se podvrgavaju redovnim i vanrednim preventivno - zdravstvenim pregledima, da svoje znanje i praktičnu sposobnost u pogledu zaštite radne i životne sredine stalno usavršavaju, da obavljanjem svojih poslova sprečavaju zagađenje radne i životne sredine, da pravilno rukuju oruđima za rad i da se pridržavaju propisa o zaštiti na radu.
Zaposleni je odgovoran ako suprotno nameni koristi sredstva i opremu lične zaštite, nepravilno rukuje njima i ne održava ih u ispravnom stanju i ako odmah ne obavestiti odgovornog zaposlenog o kvarovima ili drugim nedostacima koji mogu ugroziti život drugih zaposlenih i bezbednost procesa rada.
U cilju prevencije radne invalidnosti poslodavac je obavezan da izdvaja sredstva u visini od 0,20% na masu sredstava isplaćenih na ime plata iz sredstava ostvarenih od prihoda korisnika usluga za svaki mesec, za korišćenje organizovanog rekreativnog odmora, a zaposleni su dužni da isti koriste u skladu sa pravilnikom koji donosi poslodavac i reprezentativni sindikati.
Organ upravljanja u predškolskoj ustanovi, u skladu sa odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja je upravni odbor.
Upravni odbor predškolske ustanove broji devet članova, uključujući i predsednika.
Upravni odbor čine:
- tri predstavnika jedinice lokalne samouprave,
- tri predstavnika zaposlenih i
- tri predstavnika roditelja.
Predlaganje članova upravnog odbora vrše ovlašćeni predlagači u skladu sa zakonom, tajnim izjašnjavanjem.
Skupština grada Beograda odlučuje o predlogu ovlašćenih predlagača.
Upravni odbor donosi pravilnik o rešavanju stambenih potreba zaposlenih i pravilnik o zaštiti na radu, uz prethodno pribavljeno mišljenje reprezentativnog sindikata.
Upravni odbor odlučuje po prigovoru zaposlenog na rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih.
Odluku o statusnoj promeni predškolske ustanove donosi upravni odbor, uz saglasnost osnivača.
Reprezentativni sindikat učestvuje u postupku statusnih promena predškolske ustanove, a posebno svojinske promene i ima pravo davanja mišljenja i predloga.
Poslodavac je dužan da ovlašćenom sindikalnom povereniku ili predstavniku organa sindikata van ustanove omogući da po podnetom zahtevu zaposlenog za zaštitu prava, omogući uvid u primenu odredbi ovog ugovora i ostvarivanja prava zaposlenog, pod uslovom da zahtev nije rešen u postupku pred organom ustanove.
7. PLATE, NAKNADE I OSTALA PRIMANJA
Polazeći od zakonskog prava zaposlenih u predškolskim ustanovama na odgovarajuću platu, ovim ugovorom uređuje se u skladu sa zakonom, način utvrđivanja plata, dodataka, nadoknada i ostalih primanja zaposlenih.
7.1.2. Elementi za utvrđivanje plata i način utvrđivanja plata
7.1.3. Plata
Plata za obavljeni rad i vreme provedeno na radu zaposlenih u predškolskoj ustanovi utvrđuje se na osnovu:
1. osnovne cene rada;
2. koeficijenta posla;
3. uvećanja plate i
4. obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plate, u skladu sa zakonom.
Koeficijent plate izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu.
Cena rada posla na koje je zaposleni raspoređen utvrđuje se na osnovu cene rada koja je u primeni.
Cena rada posla utvrđuje se množenjem osnovne cene rada i koeficijenta radnog mesta na koje je zaposleni raspoređen, i to:
Grupa poslova |
Zahtev stručnosti |
Radna mesta |
Koeficijenti |
I |
Nekvalifikovani radnik |
Fizički radnik |
6,61 |
II |
Zahteva se stručna osposobljenost u trajanju od šest meseci |
Spremačica |
7,79 |
III |
Zahteva se stručna osposobljenost u trajanju od šest meseci do dve godine (2. stepen) |
Servirka |
8,06 |
IV |
Zahteva se stručna osposobljenost koja se stiče srednjim obrazovanjem u trajanju od dve do tri godine (3. stepen) |
Ložač |
9,17 |
V |
Zahteva se osposobljenost koja se stiče srednjim obrazovanjem u trajanju četiri ili više godina (4. stepen) |
Knjigovođa |
11,89 |
VI |
Zahteva se stručna osposobljenost koja se stiče specijalizacijom na osnovu stručnosti i srednjeg obrazovanja (5. stepen) |
Majstor |
11,95 |
VII |
Zahteva se stručna osposobljenost koja se stiče višim obrazovanjem (6. stepen) |
Kontista bilansista |
13,31 |
VIII |
Zahteva se stručna osposobljenost koja se stiče fakultetskim obrazovanjem (7. stepen) |
Ekonomista |
16,78 |
Za organizatore procesa rada i rukovodeće radnike u predškolskoj ustanovi, utvrđeni koeficijenti prema stručnoj spremi, uvećavaju se za:
1. pomoćnik direktora |
15% |
2. sekretar |
15% |
3. šef računovodstva |
15% |
4. rukovodilac radne jedinice (dečji vrtić, dečje jasle) - utvrđeni koeficijenti uvećavaju se za 1% za svaku vaspitnu grupu, a najviše do 15%.
5. rukovodilac kuhinje, odnosno glavni kuvar, rukovodilac tehničke službe - utvrđeni koeficijenti uvećavaju se zavisno od broja obroka, odnosno broja radnika, najviše do 10%.
Plata pripravnika utvrđuje se u visini od 80% od plate radnog mesta za koje se pripravnik osposobljava.
7.1.4. Kvalitet i rezultati rada, radni učinak
Ocenu kvaliteta i rezultata rada u skladu sa utvrđenim normativima i standardima rada utvrđuje direktor predškolske ustanove na predlog rukovodioca.
Ocena kvaliteta i rezultata rada mora biti obrazložena.
Ocena kvaliteta i rezultata rada iskazuje se u iznosu od 5% do 15% od cene rada na efektivne časove rada u ukupnom iznosu po svim osnovama utvrđenih ovim ugovorom.
Radni učinak određuje se na osnovu vrste i obima obavljenog rada i vremena provedenog na radu.
Ukoliko je zaposleni u celini izvršio planirane poslove iz planova i programa rada u skladu sa normativima i standardima rada na osnovu ocene kvaliteta i rezultata rada, pripada mu mesečna plata u visini utvrđene cene posla koji zaposleni obavlja.
Ukoliko je zaposleni u celini izvršio planirane poslove iz planova i programa rada u skladu sa normativima i standardima rada na osnovu ocene kvaliteta i rezultata kao i druge poslove, pripada mu mesečna plata u visini utvrđene cene posla koji zaposleni obavlja, uvećana za ostvarene rezultate rada, i to:
1. |
za obavljanje svih potrebnih dodatnih ili vanrednih poslova |
do 15% |
2. |
za obavljanje poslova za koje je predviđen veći stepen stručne spreme od one koju zaposleni ima |
do 10% |
3. |
za uvođenje inovacija u radu kojima se unapređuje delatnost ustanove |
do 15% |
4. |
za obavljeni naročito kreativni posao (izrada priručnika, novog didaktičkog sredstva, drugih sredstava i sl) |
do 15% |
5. |
za usvojene inicijative i predloge za racionalno poslovanje ustanove |
do 10% |
6. |
za iskazivanje izuzetne snalažljivosti i požrtvovanosti u vanrednim situacijama |
do 10% |
7.1.5. Dodatak na platu
Zaposleni u predškolskoj ustanovi ima pravo na dodatak na platu, i to za:
1. minuli rad - u visini od 0,4% od plate zaposlenog za svaku navršenu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu, uvećanu za staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem;
2. dežurstvo i druge slučajeve rada duže od punog radnog vremena, određene propisima (prekovremeni rad) - 26%;
3. rad na dan državnog i verskog praznika u visini - 110%;
4. dnevnu naknadu za povećanje troškova rada i boravka na terenu (terenski dodatak) - u visini od 3% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi republike prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa zaduženog za poslove statistike, ako nije obezbeđen smeštaj i ishrana zaposlenog i naknada troškova smeštaja i ishrane;
5. rad noću (između 22 i 6 časova narednog dana) - 26%, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju koeficijenta;
6. rad u smenama - 5%.
Ako se istovremeno steknu uslovi za uvećanje plate u smislu člana 51. ovog ugovora po više osnova, procenat uvećanja ne može biti niži od zbira procenata uvećanja po svakom od utvrđenih osnova.
Zaposleni u predškolskoj ustanovi ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i puno radno vreme provedeno na radu, u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Obaveza je osnivača i poslodavca da u skladu sa zakonom i ovim ugovorom donesu odluku o isplati minimalne zarade za zaposlene u predškolskim ustanovama.
Odlukom o isplati minimalne zarade utvrđuju se: visina, rokovi, uslovi i dinamika isplate minimalne zarade.
Minimalna zarada se utvrđuje po radnom času.
7.1.6. Naknada plate
Zaposleni u predškolskoj ustanovi ima pravo na naknadu plate u visini plate koju bi ostvario da radi, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa, u skladu sa zakonom.
Zaposleni ima pravo na nadoknadu plate u visini plate koju bi ostvario da radi i u slučaju davanja krvi, tkiva i drugih delova tela, prisustvovanja sednicama organa uprave i lokalne samouprave, organa upravljanja, organa sindikata i Saveza sindikata u svojstvu člana, stručnog osposobljavanja i usavršavanja radi potreba rada kod poslodavca, učešća u radnim takmičenjima i prezentiranja inovacija i drugih vidova stvaralaštva.
Poslodavac ima pravo na refundiranje isplaćene naknade plate iz stava 1. ovog člana u slučaju odsustvovanja zaposlenog sa rada zbog vojne vežbe ili odazivanja na poziv državnog organa, organa na čiji se poziv zaposleni odazvao, ako zakonom nije drugačije određeno.
Zaposleni u predškolskoj ustanovi ima pravo na naknadu plate za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene nesposobnosti za rad do 30 dana, i to:
1. u visini od 65% prosečne plate u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, koja ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene zakonom, ako je ona prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drukčije određeno;
2. U visini 100% prosečne plate u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, ako je ona prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drukčije određeno.
Zaposleni u predškolskoj ustanovi ima pravo na naknadu plate u visini od 60% prosečne plate u prethodna tri meseca, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene zakonom za vreme prekida do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 dana u kalendarskoj godini.
Zaposleni u predškolskoj ustanovi ima pravo na naknadu plate u visini od 70% od plate koju bi ostvario da radi za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom državnog organa ili nadležnog organa poslodavca, zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite zdravlja na radu koji je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih lica i dece i u drugim slučajevima, u skladu sa zakonom.
7.1.7. Naknada troškova
Zaposleni u predškolskoj ustanovi ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak na rad i za vreme provedeno na službenom putu u zemlji, i to:
1. Troškove prevoza za dolazak i odlazak sa rada, i to samo kada zaposleni radi, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju.
2. Troškove naknade za ishranu na službenom putu u zemlji - u visini od 5% prosečne mesečne zarade u privredi republike prema poslednjem podatku republičkog organa zaduženog za poslove statistike, s tim što se putni troškovi priznaju u celini prema priloženom računu, a troškovi noćenja do iznosa cene u hotelu "A" i "B" kategorije.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu pod uslovima, visini i na način utvrđen posebnim propisima.
7.1.8. Druga primanja
Poslodavac je dužan da zaposlenom u predškolskoj ustanovi obezbedi pravo i isplati:
1. otpremninu pri odlasku u penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti - u visini četiri prosečne plate isplaćene kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina;
2. pomoć porodici u slučaju smrti zaposlenog i člana uže porodice, u visini troškova pogrebnih usluga do neoporezovanog iznosa.
Članom uže porodice u smislu stava 1. tačka 2. ovog člana smatraju se bračni drug i deca zaposlenog.
Poslodavac može zaposlenom u predškolskoj ustanovi da obezbedi pravo i isplati:
1. solidarnu pomoć zaposlenom i članu njegove uže porodice, za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti, u visini 100% iznosa troškova prema priloženoj dokumentaciji;
2. jubilarnu nagradu zaposlenom koji je navršio u predškolskom vaspitanju i obrazovanju:
- 10 godina radnog staža - u visini 50% prosečne plate isplaćene kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kome je navršio 10 godina radnog staža;
- 20 godina radnog staža - u visini 75% prosečne plate isplaćene kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kome je navršio 20 godina radnog staža;
- 30 godina radnog staža - u visini 100% prosečne plate isplaćene kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kome ja zaposleni navršio 30 godina radnog staža.
Pod članom uže porodice u smislu stava 1. tačka 1. ovog člana, smatraju se bračni drug i deca zaposlenog.
Pored primanja iz člana 60. ovog ugovora, zaposlenom u predškolskoj ustanovi mogu se isplatiti druga primanja utvrđena ovim ugovorom i kolektivnim ugovorom predškolske ustanove, i to:
1. troškovi odobrenog korišćenja sopstvenog putničkog automobila za službeno putovanje - do 30% cene jednog litra benzina;
2. sredstva za nabavku novogodišnjih paketića deci zaposlenih radnika, do neoporezovanog iznosa.
Zaposleni u predškolskoj ustanovi ima pravo na isplatu godišnje nagrade za školsku slavu "Sveti Sava", u jednokratnom iznosu od 25% prosečne plate isplaćene u predškolskim ustanovama grada Beograda za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje nagrada, uz prethodnu saglasnost osnivača.
7.1.9. Zaštita plate i naknade plate
Poslodavac može, samo uz pristanak zaposlenog u predškolskoj ustanovi ili na osnovu pravosnažne odluke suda, potraživanje prema zaposlenom naplatiti obustavljanjem od plate.
Na osnovu pravosnažne odluke suda poslodavac može zaposlenom da odbije od plate najviše do jedne trećine plate, odnosno naknade plate, ako zakonom nije drugačije određeno.
Zaposleni je odgovoran za štetu koju na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokuje poslodavcu u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih, svaki zaposleni odgovoran ja za deo štete koju je prouzrokovao.
Ako se za zaposlenog iz stava 2. ovog člana ne može utvrditi deo štete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i štetu nadoknađuju u jednakim delovima.
Ako je više zaposlenih prouzrokovalo štetu krivičnim delom sa umišljajem, za štetu odgovaraju solidarno.
Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se nadoknađuje, utvrđuje posebna komisija koju obrazuje direktor poslodavca, u skladu sa opštim aktom i ovim ugovorom.
Postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu, pokreće se rešenjem direktora poslodavca.
Direktor poslodavca dužan je da donese rešenje o pokretanju postupka za utvrđivanje odgovornosti u roku od pet dana od dana prijema prijave o prouzrokovanoj šteti poslodavca ili ličnom saznanju da je šteta prouzrokovana poslodavcu.
Prijava iz stava 2. ovog člana naročito sadrži: ime i prezime zaposlenog koji je štetu prouzrokovao poslodavcu, vreme i način izvršenja štetne radnje, dokaze koji ukazuju da je zaposleni prouzrokovao štetu poslodavcu i predlog direktoru poslodavca da pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu.
Rešenje o pokretanju postupka za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu donosi se u pismenom obliku i naročito sadrži: ime i prezime zaposlenog, poslove na koje je zaposleni raspoređen, vreme, mesto i način izvršenja štetne radnje i dokaze koji ukazuju da je zaposleni izvršio štetnu radnju.
Kad zaposleni primi rešenje o pokretanju postupka za utvrđivanje odgovornosti za štetu, poslodavac obrazuje komisiju i zakazuje raspravu o odgovornosti zaposlenog za nastalu štetu.
Visina štete utvrđuje se na osnovu cenovnika ili knjigovodstvene evidencije vrednosti stvari.
Ako se visina štete ne može utvrditi u tačnom iznosu, odnosno na osnovu cenovnika ili knjigovodstvene evidencije ili bi utvrđivanje njenog iznosa prouzrokovalo nesrazmerne troškove, visinu naknade štete utvrđuje komisija u paušalnom iznosu, procenom štete ili veštačenjem preko stručnog lica.
Kada komisija utvrdi činjenice i okolnosti od uticaja na odgovornost zaposlenog, direktor poslodavca donosi rešenje kojim se zaposleni obavezuje da nadoknadi štetu ili se oslobađa od odgovornosti.
Ako poslodavac nađe da je zaposleni dužan da nadoknadi štetu, određuje način kako će zaposleni štetu da nadoknadi i u kom roku.
Poslodavac može zaposlenog obavezati da štetu nadoknadi u novcu ili, ako je to moguće, popravkom ili dovođenjem oštećene stvari u stanje u kome je postojalo pre nastupanja štete.
O tome da li pristaje ili ne pristaje da naknadi štetu, zaposleni je dužan da da pismenu izjavu.
Ako zaposleni ne pristane da nadoknadi štetu ili u utvrđenom roku od dana davanja izjave da pristaje da štetu nadoknadi, istu ne nadoknadi, o šteti odlučuje nadležni sud.
Direktor poslodavca može u opravdanim slučajevima delimično osloboditi zaposlenog od naknade koju je prouzrokovao, osim ako je štetu prouzrokovao namerno.
Predlog za oslobađanje od naknade štete može podneti zaposleni.
Pri donošenju odluke o delimičnom oslobađanju od naknade štete, direktor poslodavca će ceniti rad i ponašanje zaposlenog, kao i da li bi zaposleni naknadom štete bio doveden u težak materijalni položaj.
Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu nadoknadi štetu, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ovim ugovorom.
Ako se u roku od 30 dana od dana pretrpljene povrede ili štete na radu ili u vezi sa radom poslodavac i zaposleni ne sporazumeju o naknadi štete, zaposleni ima pravo na naknadu štete pred nadležnim sudom.
Zaposleni koji je u radu ili u vezi s radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao štetu trećem licu, a koju je naknadio poslodavac, dužan je da poslodavcu naknadi iznos isplaćene štete.
Radi uspešnijeg obavljanja poslova u delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja, vaspitači, medicinske sestre - vaspitači, medicinske sestre i stručni saradnici, imaju obavezu kontinuiranog stručnog usavršavanja.
U zavisnosti od uspešnosti na planu stručnog usavršavanja, stiču se odgovarajuća zvanja.
Vaspitači odnosno medicinske sestre - vaspitači sa 25-35 godina radnog staža u predškolskoj ustanovi mogu da obavljaju poslove praćenja i osposobljavanja pripravnika za rad, odnosno da dobiju zvanja mentora.
10. REŠAVANJE STAMBENIH PITANJA ZAPOSLENIH
Poslodavac može da učestvuje u rešavanju stambenih potreba zaposlenih, i to:
- učešćem u finansiranju fonda za solidarnu stambenu izgradnju;
- odobravanjem kredita.
Sredstva za davanje kredita zaposlenima za rešavanje njihovih stambenih potreba obezbeđuju se iz izvora:
- od prodatih stanova;
- od amortizacije stanova;
- od sredstava otplate kredita;
- od drugih sredstava (dobiti, donacije i sl.).
Ukoliko dođe do prestanka potrebe za radom zaposlenog, zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, potpisnici ovog ugovora dužni su da zaključe socijalni program i donesu program rešavanja viška zaposlenih.
Pri predlaganju i utvrđivanju zaposlenog za čijim je radom prestala potreba primenjivaće se kriterijumi po redosledu utvrđenom programom i ovim ugovorom.
Rezultati rada utvrđuju se u skladu sa odredbama člana 49. ovog ugovora.
Ako zaposleni ostvaruju jednake rezultate rada, prednost ima zaposleni sa slabijim imovnim stanjem.
Imovno stanje zaposlenih utvrđuje se na osnovu:
1. ostvarenog prihoda po članu zajedničkog porodičnog domaćinstva po osnovu plate, drugih primanja i prihoda od imovine u poslednjoj kalendarskoj godini;
2. tržišne vrednosti nepokretnosti koju u svojini ima zaposleni ili član njegovog porodičnog domaćinstva.
Prihod i tržišna vrednost nepokretnosti u smislu stava 2. ovog člana, utvrđuje se na osnovu dokumentacije odnosno isprava nadležnog organa.
Imovno stanje zaposlenog utvrđuje nadležni organ, u skladu sa ovim ugovorom.
Ako zaposleni ostvaruju jednake rezultate rada i imaju jednako imovno stanje, primenjuju se sledeći kriterijumi:
1. broj članova porodice koji ostvaruju zaradu, pri čemu prednost ima zaposleni sa manjim brojem članova porodice koji ostvaruju zaradu;
2. dužina radnog staža, pri čemu prednost ima zaposleni sa dužim radnim stažom;
3. zdravstveno stanje zaposlenog i članova njegove uže porodice, pri čemu prednost ima zaposleni, ako on ili član njegove porodice boluje od težeg oboljenja prema nalazu nadležnog zdravstvenog organa;
4. broj dece na školovanju, pri čemu prednost ima zaposleni koji ima više dece na školovanju;
5. da li je zaposleni invalid rada;
6. da li su kod poslodavca zaposlena oba člana porodičnog domaćinstva.
Izuzetno, zaposlenoj ženi sa detetom do dve godine života, samohranom roditelju, usvojiocu ili staraocu maloletnog deteta, čiji je ukupan mesečni prihod po članu domaćinstva do visine minimalne zarade, kao i zaposlenom koji je u delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja proveo više od 30 godina, bez njegove saglasnosti ne može prestati radni odnos usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena.
Poslodavac je dužan da na predlog programa iz člana 75. ovog ugovora pribavi mišljenje reprezentativnog sindikata.
Poslodavac je dužan da uzme u obzir mišljenje i predloge sindikata i da ga obavesti o svom stavu u roku od mesec dana.
Program rešavanja viška zaposlenih sadrži predlog mera, i to naročito: premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, skraćeno radno vreme i druga prava u skladu sa zakonom, opštim aktom i ovim ugovorom.
Ako poslodavac nema sopstvenih sredstava, ili mu nedostaju sredstva za obezbeđivanje prava viška zaposlenih utvrđenih Zakonom o radu, koristiće se sredstva osnivača koja se za tu namenu obezbede u skladu sa zakonom i drugim aktom.
12. ARBITRAŽA ZA RADNE SPOROVE
Ako nastane spor u postupku zaključivanja, odnosno izmena i dopuna ili primene kolektivnih ugovora, ostvarivanja prava na sindikalno organizovanje i štrajk, smatra se da je nastao kolektivni radni spor.
U slučaju spora iz stava 1. ovog člana, primenjuju se odredbe Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova.
Ako nastane spor povodom donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa i isplate minimalne zarade, smatra se da je nastao individualni radni spor.
U slučaju spora iz stava 1. ovog člana, primenjuju se odredbe Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova.
Postupak sporazumnog rešavanja individualnog radnog spora, regulisaće se kolektivnim ugovorima kod poslodavca.
Poslodavac je dužan da u skladu sa zakonom omogući zaposlenima u predškolskim ustanovama koji su članovi sindikata neometano obavljanje svih sindikalnih aktivnosti koje su usmerene na ostvarivanje položaja i prava, uslova rada i ukupnog životnog položaja.
Aktivnosti sindikata vrše se tako da ne idu na štetu redovnog funkcionisanja poslodavca i radne discipline.
Poslodavac je dužan da sindikatu koji ispunjava zakonom propisane uslove reprezentativnosti, omogući:
- neometano pokretanje inicijativa, zahteva i predloga koji se odnose na poboljšavanje materijalnog, socijalnog položaja i opštih uslova rada zaposlenih;
- pravovremeno istinito i objektivno informisanje o svim bitnim pitanjima koja su od interesa za radnike i način obavljanja poslova i radnih zadataka;
- prisustvo svim sednicama upravnog odbora ustanove predstavniku sindikata.
Predstavnik sindikata je dužan da na vreme, a najkasnije jedan dan pre nastupanja potrebe, obavesti direktora ustanove o svim planiranim odsustvovanjima sa posla u cilju obavljanja sindikalnih aktivnosti.
Izuzetak mogu činiti hitni sastanci i nastale obaveze koji nisu unapred planirane, pa će se u skladu sa tim potrebama obaveštavanje vršiti u skladu i na način koji je u tom momentu najpogodniji.
Predsednik sindikata u svojstvu zastupnika svojih članova, zbog sindikalne aktivnosti za vreme obavljanja svoje funkcije, ne može biti pozvan na odgovornost, niti trpeti posledice zbog svoje aktivnosti, ako postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom, ovim ugovorom i drugim opštim aktima poslodavca.
Predsednici i članovi organa sindikata ne mogu se za vreme obavljanja funkcije na bilo koji način stavljati u nepovoljan položaj, ako postupaju u skladu sa Zakonom i ovim ugovorom, osim ako se steknu opravdani razlozi za prestanak radnog odnosa.
Ako zaposlenom koji je izabran na funkciju u organu sindikata van ustanove poslodavca vršenje funkcije zahteva da privremeno prestane da obavlja poslove za koje je zasnovao radni odnos kod poslodavca, miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu drugačije uređeno.
Po prestanku vršenja funkcije na koju je izabran zaposleni ima prava de se u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije vrati na rad kod poslodavca.
Poslodavac je dužan:
- da sindikatu obezbedi korišćenje prostorija bez plaćanja i naknade i pružanje potrebnih stručnih, administrativnih i tehničkih usluga neophodnih za njegov rad;
- da predsedniku reprezentativnog sindikata (do 300 članova), utvrdi korišćenje polovine od ukupnog broja radnih sati radi obavljanja funkcije;
- da predsedniku sindikata (sa preko 300 članova) utvrdi korišćenje sto posto od ukupnog broja radnih sati radi obavljanja funkcije i da za to vreme prima platu kao da radi;
- da članovima viših organa sindikata sporazumno utvrdi broj plaćenih časova mesečno za obavljanje funkcije a ako se sporazum ne postigne, najmanje jednu polovinu od plaćenih časova koji se obezbeđuju za predsednika reprezentativnog sindikata;
- da predstavnicima sindikata omogući potpuno informisanje zaposlenih, na za to pogodnim mestima;
- da predstavnicima sindikata omogući: odsustvo sa posla radi prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama i kongresima na koje su pozvani;
- učešća u radnim i sportskim takmičenjima i manifestacijama u organizaciji sindikata;
- da se mišljenja i predlozi reprezentativnog sindikata razmotre pre donošenja odluka od značaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih, i da se u odnosu na njih zauzimaju jasni i opredeljujući stavovi.
14. ORGANIZOVANJE PROCESA ŠTRAJKA
Način organizovanja i sprovođenja štrajka vrši se u skladu sa Zakonom o štrajku i ovim ugovorom.
Minimum procesa rada za vreme trajanja štrajka utvrđuje osnivač posebnim aktom.
Pri utvrđivanju minimuma procesa rada osnivač je obavezan da uzme u obzir mišljenje, primedbe i predloge sindikata.
O utvrđenom minimumu procesa rada obaveštavaju se i svi korisnici preko ustanova i preko sredstava javnog informisanja, imajući u vidu da predškolske ustanove obavljaju delatnost od javnog interesa.
Odbor sindikalne organizacije pre stupanja u štrajk obavezno donosi odluku o stupanju u štrajk koja naročito sadrži:
- datum početka štrajka;
- broj i sastav članova štrajkačkog odbora (predsednik i članovi);
- sindikalne zahteve sa obrazloženjem;
- predlog za dogovor oko obezbeđenja objekata, zaposlenih i dece u vreme trajanja štrajka;
- predlog za otpočinjanje pregovora ako podnetih zahteva.
15. ZAKLJUČIVANJE KOLEKTIVNOG UGOVORA
15.1. Zaključivanje i primena kolektivnog ugovora
Ovaj ugovor smatra se zaključenim kada ga potpišu ovlašćeni predstavnici reprezentativnog sindikata i osnivača.
Ovaj ugovor neposredno se primenjuje i osnov je za zaključivanje kolektivnih ugovora kod poslodavca iz člana 7. ovog ugovora.
15.2. Postupak za izmenu i dopunu kolektivnog ugovora
Izmene i dopune ovog ugovora vrše se na način i po postupku na koji je zaključen.
Postupak za izmene i dopune ovog ugovora pokreću, pismenim putem, sa obrazloženjem, potpisnici ovog ugovora.
Potpisnici ovog ugovora dužni su da u roku od 15 dana razmotre pismeni predlog iz stava 2. ovog člana i da o tome donesu odluku.
15.3. Važenje i otkaz kolektivnog ugovora
Potpisnici ovaj ugovor mogu raskinuti sporazumno ugovorom ili pismenim otkazom samo jedne ugovorne strane.
U slučaju otkaza, ovaj ugovor se primenjuje do razrešenja spornih pitanja, a najduže šest meseci od dana podnošenja otkaza, s tim što su učesnici dužni da najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja otkaza, započnu postupak pregovaranja o razrešenju spornih pitanja.
Potpisnici ovog ugovora mogu pokrenuti postupak zaključivanja novog, ukoliko se za to steknu zakonski uslovi.
Čl. 95 i 96
(Brisano)
16. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Ovaj ugovor zaključuje se na period od tri godine.
Za praćenje primene, sporna pitanja i tumačenje odredaba ovog ugovora nadležna je komisija koju imenuje osnivač, a sačinjavaju je po dva predstavnika potpisnika ovog ugovora.
Članovi komisije biraju predsednika i sekretara iz sastava komisije.
Zaključci i tumačenja doneti na komisiji, ako su jednoglasni, imaju obavezujuću snagu za sve učesnike u zaključivanju ovog ugovora.
Ovaj ugovor stupa na snagu danom zaključivanja, a primenjivaće se osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda", a odredbe o platama primenjivaće se počev od obračuna plata za juni mesec 2005. godine.
Ovaj ugovor objaviće se u "Službenom glasniku RS" po izvršenoj registraciji kod ministarstva nadležnog za rad.
Samostalni član Kolektivnog ugovora o izmeni
i dopuni
Posebnog kolektivnog ugovora za predškolske ustanove grada
Beograda
("Sl. list grada Beograda", br. 18/2007)
Član 14
Ovaj ugovor stupa na snagu danom zaključivanja, a primenjivaće se osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda".
* * *
Sporazum
o produženju roka važenja
Posebnog kolektivnog ugovora za predškolske ustanove grada Beograda
("Sl. list grada Beograda", br. 21/2008)
Član 1
Ovim sporazumom produžava se rok važenja Posebnog kolektivnog ugovora za predškolske ustanove grada Beograda ("Službeni list grada Beograda", br. 13/05 i 18/07) za period od naredne tri godine.
Član 2
Ovaj sporazum stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda".
Sporazum o produženju roka važenja
Posebnog kolektivnog ugovora za predškolske ustanove grada Beograda
("Sl. list grada Beograda", br. 15/2011)
Član 1
Ovim sporazumom produžava se rok važenja Posebnog kolektivnog ugovora za predškolske ustanove grada Beograda ("Službeni list grada Beograda", br. 13/05, 18/07 i 21/08) za period od naredne tri godine.
Član 2
Ovaj sporazum stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda".
Samostalni član Kolektivnog ugovora
o izmeni i dopuni
Posebnog kolektivnog ugovora za predškolske ustanove grada Beograda
("Sl. list grada Beograda", br. 19/2012)
Član 7
Ovaj ugovor stupa na snagu danom zaključivanja, a primenjivaće se osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda".