ZAKONO IZVRŠENJU KAZNI, MERA BEZBEDNOSTI I VASPITNO-POPRAVNIH MERA("Sl. list FNRJ", br. 47/51) |
OPŠTE ODREDBE
Prema licima osuđenim za učinjena krivična dela izvršuju se samo one kazne, mere bezbednosti i vaspitno-popravne mere koje su propisane u zakonu i izrečene u sudskoj odluci.
Sudska odluka se izvršuje samo kad je postala pravosnažna i kad za njeno izvršenje nema zakonskih smetnji.
Izvršenjem kazne, mere bezbednosti ili vaspitno-popravne mere osuđenom licu oduzimaju se ili ograničavaju samo prava obuhvaćena određenom kaznom, odnosno merom, a na način i pod uslovima utvrđenim u sudskoj odluci i u ovom zakonu.
Svrha i način izvršenja kazni odnosno mera ne može biti nanošenje fizičkih patnji ili povreda ljudskog dostojanstva osuđenog lica.
Smrtnu kaznu, kaznu strogog zatvora i kaznu zatvora izvršuju organi unutrašnjih poslova.
Kaznu zatvora i strogog zatvora izrečenu vojnicima i ročnim podoficirima, kao i pitomcima, podoficirima, vojnim službenicima i oficirima koji nisu razrešeni aktivne službe u oružanim snagama, mogu izvršivati organi Ministarstva narodne odbrane, ako kazna ne prelazi godinu dana.
Kaznu ograničenja građanskih prava i kaznu zabrane bavljenja određenim zanimanjem izvršuje sreski (gradski, rejonski) odnosno mesni narodni odbor.
Kaznu konfiskacije imovine i novčanu kaznu izvršuje sreski sud.
Mere bezbednosti izvršuju ustanove narodnog zdravlja, sud i organi unutrašnjih poslova.
Vaspitno-popravne mere izvršuju ustanove socijalne politike, prosvete i unutrašnjih poslova.
Sve kazne osim novčane kazne izvršuju se o trošku države (čl. 60 KZ).
Nadležni državni organ dužan je da pristupi izvršenju kazne, mere bezbednosti ili vaspitno-popravne mere u roku od tri dana po prijemu pravosnažne sudske odluke, ukoliko zakon drukčije ne propisuje ili ako u sudskoj odluci nije određen drugi rok za izvršenje.
Kazna strogog zatvora i zatvora izvršuje se u kazneno-popravnoj ustanovi.
Kazneno-popravne ustanove jesu kazneno-popravni domovi, zaštitni dom za osuđene porodilje i zatvori.
Kaznu strogog zatvora i zatvora u trajanju preko šest meseci osuđeni izdržavaju u kazneno-popravnim domovima.
Kaznu zatvora čije trajanje ne prelazi šest meseci osuđeni izdržavaju u zatvorima. U zatvorima izdržavaju i kaznu strogog zatvora lica osuđena na ovu vrstu kazne ako ostatak kazne po uračunatom pritvoru ili istražnom zatvoru ne prelazi šest meseci.
Pojedini osuđeni mogu kaznu strogog zatvora ili zatvora izdržavati i u posebnom za to određenom domu.
Bremenite žene u vremenu od tri meseca pre porođaja do navršene jedne godine života deteta izdržavaju kaznu strogog zatvora i zatvora u zaštitnom domu za osuđene porodilje.
Maloletnici osuđeni na kaznu strogog zatvora, kao i na kaznu zatvora u trajanju preko tri meseca izdržavaju kaznu u kazneno-popravnom domu za maloletnike.
Osuđeni koji boluju od teških hroničnih oboljenja izdržavaju kaznu strogog zatvora u zdravstvenom kazneno-popravnom domu.
Kazneno-popravnim domom upravlja upravnik.
On rukovodi svim službama u ustanovi i dužan je da obezbedi izvršenje kazni i punu primenu zakona i drugih pravnih propisa u radu ustanove.
Upravnik je za svoj rad odgovoran ministru unutrašnjih poslova narodne republike odnosno Ministru unutrašnjih poslova FNRJ.
Zatvorom neposredno upravlja poverenik unutrašnjih poslova sreskog odnosno gradskog narodnog odbora, a većim zatvorom preko upravnika zatvora.
Zatvori postoje za područja srezova i za područja gradova izdvojenih iz sastava sreza.
U gradu izdvojenom iz sastava sreza čije je sedište u istom gradu, postoji za područje grada i za područje sreza jedan zatvor.
U kazneno-popravnim ustanovama postoje stražari.
Vršenjem stražarske službe rukovodi zapovednik po naređenjima i pod kontrolom upravnika kazneno-popravnog doma odnosno poverenika unutrašnjih poslova sreskog (gradskog) narodnog odbora.
Bliže odredbe o organizaciji stražarske službe i naoružanju stražara, kao i o njihovim pravima i dužnostima, prinadležnostima, disciplinskoj odgovornosti i uniformi propisaće Ministar unutrašnjih poslova FNRJ.
U kazneno-popravnim ustanovama postoji služba za zdravstvenu zaštitu osuđenih.
Ukoliko za lečenje pojedinih oboljenja u kazneno-popravnoj ustanovi ne postoje odgovarajući uslovi, osuđeni koji oboli od takve bolesti biće upućen na lečenje u ustanovu opšte zdravstvene službe.
Rukovodioci pojedinih službi u kazneno-popravnoj ustanovi, vaspitači, stražari i drugi službenici ustanove, vrše svoje dužnosti na način određen zakonom i drugim pravnim propisima a po uputstvima upravnika ustanove.
Za svoj rad svi službenici ustanove odgovorni su upravniku.
U kazneno-popravnim ustanovama postoje pravila o kućnom redu.
Pravila o kućnom redu sadrže naročito odredbe o primanju osuđenih i njihovom rasporedu po grupama, o izvršavanju radne obaveze osuđenih, o njihovom ponašanju za vreme izdržavanja kazne, o zdravstvenim merama, o ishrani osuđenih i njihovom odevanju, o prevaspitavanju, o dopisivanju i primanju paketa i poseta, o disciplini, kao i o otpuštanju osuđenih iz kazneno-popravne ustanove.
Pravilnik o kućnom redu propisuje Ministar unutrašnjih poslova FNRJ.
U kazneno-popravnom domu postoji savetodavni odbor koji pored upravnika sačinjavaju njegovi pomoćnici, šef grupe vaspitača, lekar i zapovednik straže.
Upravnik kazneno-popravnog doma dužan je saslušati mišljenje savetodavnog odbora o svim važnijim pitanjima upravljanja kazneno-popravnim domom.
Nadzor nad kazneno-popravnim ustanovama na teritoriji narodne republike i staranje o stanju u njima vrši ministar unutrašnjih poslova narodne republike, odnosno Ministar unutrašnjih poslova FNRJ u pogledu saveznih kazneno-popravnih ustanova.
Ministar unutrašnjih poslova FNRJ vrši opšti nadzor nad svim kazneno-popravnim ustanovama i stara se o pravilnom i jedinstvenom izvršenju kazni i sprovođenju vaspitno-popravnih mera.
U cilju nadzora nad stanjem u kazneno-popravnim i vaspitno-popravnim ustanovama ministar unutrašnjih poslova vrši povremene inspekcije u njima preko određenih službenika. Opšti pregled kazneno-popravnih domova vršiće se najmanje triput godišnje.
Lica koja ovlasti Prezidijum Narodne skupštine FNRJ imaju prava da vrše inspekciju svih kazneno-popravnih ustanova.
Lica koja ovlasti prezidijum narodne skupštine narodne republike imaju pravo da vrše inspekciju u kazneno-popravnim ustanovama narodne republike.
Druga lica mogu posetiti i pregledati kazneno-popravne ustanove samo po odobrenju nadležnog ministarstva unutrašnjih poslova.
IZVRŠENJE KAZNI
IZVRŠENJE SMRTNE KAZNE
Smrtna kazna izvršuje se na način određen u sudskoj presudi, odnosno u aktu pomilovanja.
Smrtna kazna ne može se izvršiti pre nego što se prethodno utvrdi da nije ukinuta ili zamenjena aktom amnestije ili aktom pomilovanja.
Smrtna kazna ne može se izvršiti nad licem koje je teško telesno ili duševno bolesno dok ta bolest traje (Čl. 52 KZ).
Neposredno pre izvršenja smrtne kazne osuđenom će se saopštiti da pravosnažno izrečena kazna nije ukinuta niti zamenjena aktom amnestije ili pomilovanja.
Za izvršenje smrtne kazne nadležno je povereništvo unutrašnjih poslova gradskog odnosno sreskog narodnog odbora na čijem se području nalazi sud koji je smrtnu kaznu izrekao u prvom stepenu.
Povereništvo određuje mesto i vreme izvršenja smrtne kazne.
Pre izvršenja smrtne kazne obavestiće se o vremenu i mestu njenog izvršenja nadležni javni tužilac koji ima pravo da prisustvuje izvršenju.
Smrtna kazna izvršuje se u prisustvu komisije koju sačinjavaju jedan službenik nadležnog povereništva unutrašnjih poslova, lekar i zapisničar. Članove komisije određuje poverenik unutrašnjih poslova nadležnog narodnog odbora.
O izvršenju smrtne kazne sastavlja se zapisnik u koji se unose podaci o osuđenom, datum i broj sudske presude, dan i način izvršenja smrtne kazne i konstatacija da je smrt nastupila. Zapisnik potpisuju svi članovi komisije.
Izvršenju smrtne kazne po pravilu ne može prisustvovati građanstvo.
Organ koji je izvršio smrtnu kaznu dužan je da o tome izvesti nadležnog matičara radi upisa u knjigu umrlih. Isto tako dužan je da o izvršenju smrtne presude odmah obavesti najbliže srodnike pogubljenog i da im uruči njegove stvari.
Ako su više lica istom presudom osuđena na smrtnu kaznu, smrtna kazna izvršuje se pojedinačno po redu utvrđenom u sudskoj presudi bez prisustva ostalih na smrt osuđenih.
IZVRŠAVANJE KAZNE STROGOG ZATVORA I ZATVORA
1. Početak izvršenja kazne i upućivanje osuđenih u kazneno-popravne ustanove
Izvršavanje kazne strogog zatvora i zatvora počinje teći sa danom kad se osuđeni javi kazneno-popravnoj ustanovi u koju je upućen na izdržavanje kazne.
Ako je osuđeni prinudno upućen na izdržavanje kazne, izvršavanje kazne počinje teći sa danom kad je osuđeni lišen slobode radi upućivanja u kazneno-popravnu ustanovu.
Ministar unutrašnjih poslova narodne republike, odnosno Ministar unutrašnjih poslova FNRJ za savezne kazneno-popravne ustanove, određuje raspored o upućivanju osuđenih u pojedine kazneno-popravne ustanove.
Prema utvrđenom rasporedu upućivanje u kazneno-popravne ustanove vrši poverenik unutrašnjih poslova sreskog odnosno gradskog narodnog odbora na čijem području osuđeni ima prebivalište, a ako nema prebivališta upućivanje vrši poverenik unutrašnjih poslova sreskog odnosno gradskog narodnog odbora na čijem području osuđeni boravi. Ako se osuđeni nalazi u istražnom zatvoru, upućivanje u kazneno-popravnu ustanovu vrši poverenik unutrašnjih poslova narodnog odbora na čijem se području zatvor nalazi.
Ako se osuđeni nalazi u bekstvu ili se krije, raspisaće se poternica.
Organ unutrašnjih poslova koji upućuje osuđenog u kazneno-popravnu ustanovu dužan je jednovremeno ovoj dostaviti overen prepis pravosnažne sudske presude za osuđenog.
Početak izvršenja kazne, ukoliko se osuđeni ne nalazi u pritvoru ili istražnom zatvoru, može se na molbu osuđenog odložiti u slučaju teže bolesti dok ova traje. Isto tako, u slučaju smrti u porodici osuđenog ili radi dovršenja neodložnih poljskih ili drugih radova, ako osuđeni nema druge radne snage, početak izvršavanja kazne može se odložiti najduže do dva meseca, računajući od dana za koji je pozvan da započne izdržavanje kazne. Ako je osuđeno lice bremenita žena, početak izvršenja kazne odložiće se za vreme od tri meseca pre porođaja do navršetka osam meseci života deteta. Ukoliko osuđena žena doji svoje dete, može joj se na osnovu lekarskog mišljenja izvršenje kazne odložiti i do navršenja dvanaest meseci života deteta.
Rešenje po molbi za odlaganje izvršenja kazne donosi poverenik unutrašnjih poslova nadležan za upućivanje na izdržavanje kazne. Protiv ovog rešenja ima mesta žalbi ministarstvu unutrašnjih poslova narodne republike, odnosno povereništvu unutrašnjih poslova Autonomne Pokrajine Vojvodine odnosno Oblasnog narodnog odbora Autonomne Kosovsko-metohiske Oblasti u roku od osam dana od dana prijema rešenja.
Do donošenja rešenja po molbi, odlaže se izvršenje kazne.
Licu osuđenom na kaznu zatvora u trajanju do šest meseci, ako je pre početka izvršenja kazne pozvano na vojnu službu, početak izvršenja kazne odlaže se do svršetka vojne službe.
U drugim slučajevima osuđeni će se uputiti na izdržavanje kazne.
Pri stupanju u kazneno-popravnu ustanovu utvrdiće se identitet osuđenog, izvršiće se nad njim lekarski pregled i oduzeće mu se predmeti koje prema propisima kućnog reda ne može imati kod sebe dok izdržava kaznu.
Muška i ženska lica izdržavaju kaznu u odvojenim kazneno-popravnim ustanovama ili u istoj, ali odvojeni jedni od drugih.
Lica koja se nalaze u pritvoru ili istražnom zatvoru moraju biti potpuno odvojena od osuđenih koji izdržavaju kaznu u zatvorima.
U kazneno-popravnim ustanovama osuđeni izdržavaju kaznu skupno, ali raspoređeni po grupama koje su međusobno odvojene. Raspoređivanje po grupama vrši se prema ličnim osobinama osuđenih, njihovom životu i vladanju pre osude i za vreme izdržavanja kazne, kao i prema merama za prevaspitavanje koje se mogu zajednički primeniti na više osuđenih.
Osuđeni koji su poznati kao alkoholičari smestiće se u posebno odeljenje radi lečenja.
Licu osuđenom na kaznu strogog zatvora ili zatvora može izuzetno biti određeno usamljenje ako lična svojstva osuđenog i njegovo ponašanje ukazuju da je opasan po sigurnost ili prevaspitavanje drugih osuđenih.
Usamljenje može biti određeno u početku ili u toku izdržavanja kazne i može se odrediti do jedne četvrtine kazne, ali ne može trajati duže od tri godine.
Ne može biti određeno usamljenje licu čije telesno i duševno stanje, po mišljenju lekara doma, ne dozvoljava da ono bude odvojeno od ostalih osuđenih.
O usamljenju odlučuje nadležni ministar unutrašnjih poslova.
Za vreme usamljenja osuđeni će biti odvojeni od ostalih i pri šetnji i pri nastavi.
Osuđenog za vreme usamljenja obavezno obilazi najmanje jedanput nedeljno upravnik doma, ili njegov pomoćnik, lekar i vaspitač.
Licima koja izdržavaju kaznu u kazneno-popravnim domovima obezbeđuje se bez naknade ishrana, odelo, obuća, rublje i posteljina. Licima koja izdržavaju kaznu u zatvorima obezbeđuje se bez naknade ishrana i posteljina, a po potrebi i odelo, rublje i obuća.
Osuđeni dobijaju ishranu po tablicama ishrane.
Tablice ishrane i bliže odredbe o odeći, obući, rublju i posteljini propisuje Ministar unutrašnjih poslova FNRJ.
Osuđeni ima pravo na naknadu za rad kojim postiže propisani radni učinak za odnosnu vrstu rada.
Za prekovremeni rad koji se ne vrši po disciplinskoj kazni, kao i za učinak rada preko određenog, osuđenom pripada nagrada prema opštim propisima o platama za odnosnu vrstu rada.
Osuđenom koji se u radu istakne racionalizatorstvom ili novatorstvom ili pronalaskom mogu se dodeliti posebne nagrade.
Za osuđene koji se ističu u radu prebacivanjem određenog učinka, racionalizatorstvom i novatorstvom ili pronalaskom mogu se kućnim redom predvideti pogodnosti ukoliko su u skladu sa svrhom izvršenja kazne.
Najmanje jednu trećinu zarade koju osuđeni prima za svoj rad čuvaće uprava kazneno-popravne ustanove kao njegovu ušteđevinu koja će mu se predati prilikom puštanja na slobodu.
Jednu trećinu zarade za rad osuđeni ima pravo da troši za podmirenje ličnih potreba prema pravilima kućnog reda.
Ostatak nagrade kao i deo zarade koji ne utroši za lične potrebe osuđeni ima pravo da šalje svojoj porodici ili drugom licu koje je po zakonu dužan da izdržava, a ako nema porodice može odrediti da mu se čuva kao ušteđevina. Iz ovog dela zarade mogu lica koja je osuđeni po zakonu dužan da izdržava ostvarivati zahtev za alimentaciju.
Od zarade koju osuđeni prima za svoj rad odbija se do 10% u korist fonda za unapređenje kulturno-prosvetnog rada u kazneno-popravnim ustanovama i za pomoć licima otpuštenim iz ustanova. Bliže odredbe o ovom fondu i postotku koji se odbija od zarade propisaće Ministar unutrašnjih poslova FNRJ u sporazumu sa Ministrom finansija FNRJ.
Osuđeni za vreme izdržavanja kazne imaju pravo na besplatnu zdravstvenu zaštitu i na socijalno osiguranje u slučaju nesreće na poslu.
Bliže odredbe o socijalnom osiguranju osuđenih propisuje Savet za narodno zdravlje i socijalnu politiku Vlade FNRJ u saglasnosti sa Ministrom unutrašnjih poslova FNRJ i Ministrom finansija FNRJ.
Osuđeni ima pravo da prima akta koja se odnose na njegova prava i zakonom zaštićene interese, kao i da upućuje pismene pretstavke pojedinim državnim organima u cilju zaštite svojih prava i zakonom zaštićenih interesa.
Pismeni akti koji se odnose na osuđenog dostavljaju se preko uprave kazneno-popravne ustanove, a pismene pretstavke osuđeni upućuje preko uprave kazneno-popravne ustanove.
Uprava kazneno-popravne ustanove dužna je savetima ukazati pomoć osuđenom u pogledu preduzimanja pojedinih radnji za zaštitu njegovih prava.
Osuđeni ima pravo da se dopisuje sa svojim bračnim drugom, decom, roditeljima, braćom i sestrama. Sa drugim licima osuđeni se može dopisivati samo po odobrenju uprave kazneno-popravne ustanove.
Osuđeni ima pravo da prima pakete sa hranom, rubljem i drugim predmetima za ličnu upotrebu, kao i novac.
Lica osuđena na kaznu strogog zatvora mogu da primaju i da odašilju pisma kao i da primaju pakete jedanput mesečno, a osuđeni na kaznu zatvora dvaput mesečno.
Bliže odredbe o dopisivanju i primanju paketa propisaće pravilnik o kućnom redu.
Osuđeni ima pravo da prima posete članova uže porodice. Izuzetno, po odobrenju upravnika kazneno-popravne ustanove, osuđenog mogu posetiti i druga lica.
Sastanak posetioca sa osuđenim obavlja se u posebnoj prostoriji u prisustvu službenika koga odredi upravnik.
Lica osuđena na kaznu strogog zatvora imaju pravo na jednu posetu mesečno a lica osuđena na kaznu zatvora na dve posete mesečno.
Bliže odredbe o posećivanju osuđenih propisaće pravilnik o kućnom redu.
Osuđeni imaju pravo da za novac kojim slobodno raspolažu nabavljaju u kazneno-popravnoj ustanovi novine, časopise, knjige, predmete ishrane i druge predmete za ličnu upotrebu, izuzev alkoholnih pića.
Upravnik kazneno-popravnog doma odnosno poverenik unutrašnjih poslova koji upravlja zatvorom stara se da osuđenom ne budu uskraćena prava utvrđena zakonom.
Osuđeni ima pravo da se žali na povredu svojih prava upravniku kazneno-popravnog doma odnosno povereniku unutrašnjih poslova. Žalbe osuđenih unose se u knjigu raporta u koju se upisuju i rešenja donesena povodom ovih žalbi.
Osuđeni ima pravo da se žali na povredu svojih prava i službenom licu koje vrši inspekciju u kazneno-popravnoj ustanovi i to bez prisustva službenika kazneno-popravne ustanove.
Osuđeni su dužni da rade ako su sposobni za rad.
Radno vreme traje osam časova dnevno. Na prekovremeni rad osuđeni se mogu određivati prema opštim propisima o prekovremenom radu.
Osuđeni imaju pravo na jedan dan odmora nedeljno.
Osuđeni imaju pravo da svakog dana provedu izvesno vreme na čistom vazduhu, van prostorija u kojima redovno borave. Bliže odredbe o ovome sadrže pravila o kućnom redu.
Lica osuđena na kaznu zatvora raspoređuju se po pravilu na poslove koji odgovaraju njihovoj stručnoj spremi i sposobnosti.
Ako se odredi da ova lica rade fizičke poslove, ti poslovi ukoliko ne odgovaraju ranijem zanimanju osuđenog lica moraju biti lakše prirode.
Lica osuđena na kaznu strogog zatvora raspoređuju se po pravilu na fizičke radove.
Ako osuđeni nije sposoban za fizičke radove dužan je da radi poslove za koje je sposoban.
Radnu obavezu osuđeni izvršuju po pravilu u radnoj grupi i pod kontrolom službenika kazneno-popravne ustanove u kojoj izdržavaju kaznu. Raspored osuđenih u radne grupe vrši uprava kazneno-popravne ustanove.
Osuđeni su dužni pridržavati se propisa o kućnom redu, pravila radne discipline i naređenja službenih lica.
Ako lice koje se nalazi na izdržavanju kazne strogog zatvora ili zatvora duševno oboli, uprava kazneno-popravne ustanove uputiće ga na lečenje u zavod za duševno bolesna lica.
Osuđeno lice koje bude izlečeno za vreme dok traje kazna, biće vraćeno u kazneno-popravnu ustanovu da izdrži ostatak kazne. Vreme provedeno u zavodu uračunaće se u vreme izdržavanja kazne. Ako je takvo lice bilo osuđeno na kaznu zatvora do dve godine, uprava zavoda za duševno bolesna lica obavestiće o tome sud, koji će odrediti da li će se nastaviti izdržavanje kazne ili će se osuđeno lice pustiti na slobodu. Pri tome će sud uzeti u obzir težinu učinjenog dela, raniji život učinioca, kao i u kojoj je meri boravak u zavodu uticao na lečenje učinioca.
U slučaju smrti osuđenog uprava kazneno-popravne ustanove dužna je o tome odmah obavestiti njegovu užu porodicu i nadležnog matičara.
Na molbu članova uže porodice ministar unutrašnjih poslova može odobriti da se leš osuđenog preda porodici radi sahrane.
Mere za prevaspitavanje osuđenih jesu naročito rad u industriskim preduzećima, zanatskim radionicama i na ekonomijama, izučavanje zanata, pohađanje kulturno-prosvetnih, vaspitnih i fiskulturnih kurseva.
Radi sprovođenja ovih mera u svakoj kazneno-popravnoj ustanovi organizuju se industriska preduzeća, zanatske radionice i ekonomije za rad osuđenih, stručne zanatske i poljoprivredne škole i kursevi, kursevi za opšte obrazovanje i analfabetski tečajevi, kao i kulturno-prosvetna, vaspitna i fiskulturna nastava.
O izvršenju ovih mera stara se uprava kazneno-popravne ustanove.
Za sprovođenje kulturno-prosvetne, vaspitne i fiskulturne nastave u kazneno-popravnim ustanovama postoji grupa vaspitača. Na čelu ove grupe stoji šef koji rukovodi njenim radom.
Osuđeni će se po pravilu uposliti u industriskom preduzeću, zanatskim radionicama ili na ekonomiji kazneno-popravne ustanove.
Izvan kazneno-popravne ustanove osuđeni mogu biti uposleni samo u državnim i drugim društvenim preduzećima i na javnim radovima i to pošto prethodno provedu u kazneno-popravnoj ustanovi najmanje tri meseca ako su osuđeni na kaznu zatvora, odnosno šest meseci ako su osuđeni na kaznu strogog zatvora.
Osuđeni se ne smeju upotrebljavati za rad kod privatnih lica.
U kazneno-popravnim ustanovama postoji biblioteka iz koje se osuđenima daju knjige na čitanje.
Pojedinim osuđenim može se dozvoliti da nabavljaju i da čitaju i druge knjige čija sadržina nije u suprotnosti sa prevaspitavanjem osuđenih.
U cilju pravilnog praćenja života i rada osuđenog za vreme izdržavanja kazne, kao i radi praćenja dejstva mera za prevaspitavanje, uprava kazneno-popravne ustanove dužna je voditi za svakog osuđenog lični list.
U lični list se upisuju lični podaci o osuđenom, njegovom životu i radu pre osude, o ranijim osudama, o radu, držanju i ponašanju za vreme izdržavanja kazne, kao i drugi podaci koji se odnose na karakterne osobine osuđenog.
Obrazac ličnog lista propisuje Ministar unutrašnjih poslova FNRJ.
Za povredu propisanih pravila kućnog reda, radne discipline i pravilnog odnosa prema službenim licima i drugim osuđenim, osuđeni mogu biti kažnjeni disciplinski.
Disciplinske kazne za osuđene jesu:
1) ukor,
2) dvočasovno produženje radnog vremena u trajanju od tri do trideset dana,
3) određivanje na teži rad u trajanju do četrnaest dana,
4) lišenje prava dopisivanja i prijema poseta do tri meseca,
5) lišenje prava prijema paketa do dva meseca,
6) ograničenje prava raspolaganja novcem za lične potrebe do četrnaest dana,
7) usamljenje do četrnaest dana.
Osuđenom se može izreći jedna ili više kazni zajedno.
Disciplinske kazne iz tačke 2), 3), 5) i 6) ovog člana ne mogu se primeniti na bremenitu ženu i majku koja doji svoje dete. U slučaju ponovljene povrede pravila kućnog reda mogu se bremenitoj ženi i majci izreći i ove kazne.
Disciplinske kazne izriče upravnik kazneno-popravnog doma, a u zatvoru poverenik unutrašnjih poslova ukoliko upravnik zatvora ne postoji.
Pre izricanja disciplinske kazne osuđeni mora biti saslušan.
Disciplinske kazne upisuju se u lični list osuđenog.
ZAŠTITNI DOM ZA OSUĐENE PORODILJE
U zaštitnom domu za osuđene porodilje izdržavaju kaznu bremenite žene osuđene na kaznu strogog zatvora ili zatvora u vremenu tri meseca pre porođaja do navršene jedne godine života deteta.
Zaštitni dom za osuđene porodilje uređen je tako da se osuđenicama za vreme trudnoće, porođaja i posle porođaja može pružiti nega koja odgovara njihovom stanju, a novorođenoj deci nega za njihovo pravilno razvijanje. Osuđenice i deca moraju biti pod nadzorom lekara za vreme dok se nalaze u domu.
Osuđenice se u domu smeštaju u zajedničke prostorije. Bremenite osuđenice moraju biti odvojene od onih koje imaju decu.
Deca moraju biti smeštena u posebnoj prostoriji uređenoj za higijensku negu dece.
Majkama se mora pružiti mogućnost da same neguju svoju decu.
Hrana u domu za osuđene porodilje sprema se odvojeno za osuđenice a odvojeno za decu.
Za decu i bolesne osuđenice hranu propisuje lekar a odobrava upravnik doma.
Osuđenice su dužne raditi u zanatskim radionicama i na ekonomiji doma kao i da obavljaju unutrašnje poslove u domu.
Osuđenice su oslobođene svih težih poslova u vremenu šest nedelja pre i šest nedelja posle porođaja.
Po navršenoj jednoj godini života deteta osuđenica se upućuje na dalje izdržavanje kazne u onu kazneno-popravnu ustanovu iz koje je bila upućena u zaštitni dom za osuđene porodilje, odnosno onu kazneno-popravnu ustanovu u kojoj bi trebalo kaznu da izdržava da nije bila porodilja u početku izdržavanja kazne.
Dete se predaje, u sporazumu sa majkom, rodbini ili u dečji dom.
Osuđenica koja je rodila mrtvo dete ili joj ono kasnije umre ne može se uputiti u kazneno-popravni dom pre isteka šest nedelja od dana porođaja.
Odredbe o izdržavanju kazni i o merama za prevaspitavanje osuđenih u kazneno-popravnim domovima važe i za izdržavanje kazne u zaštitnom domu za osuđene porodilje, ukoliko u ovoj glavi zakona nije drukčije određeno.
Ministar unutrašnjih poslova FNRJ propisaće posebna pravila o kućnom redu u zaštitnom domu za osuđene porodilje.
USLOVNI OTPUST
Osuđeno lice koje je izdržalo polovinu kazne strogog zatvora ili zatvora i pokaže svojim radom i vladanjem da se toliko popravilo da se može očekivati da neće dalje vršiti krivična dela, može se uslovno otpustiti sa izdržavanja kazne.
Ako se osuđeno lice za vreme izdržavanja kazne naročito istakne svojim radom i vladanjem, može se uslovno otpustiti i pre nego što je izdržalo polovinu kazne strogog zatvora odnosno zatvora.
Pod uslovom iz stava 1 ovog člana lice osuđeno na kaznu strogog zatvora u doživotnom trajanju može se uslovno otpustiti ako je izdržalo petnaest godina strogog zatvora.
Uslovni otpust traje do isteka vremena za koje je izrečena kazna, a za lica kojima je smrtna kazna zamenjena strogim zatvorom u doživotnom trajanju deset godina od dana otpuštanja sa izdržavanja kazne (čl. 56 KZ).
Osuđeni koji je izdržao polovinu kazne strogog zatvora ili zatvora ima pravo da upravi kazneno-popravnog doma, odnosno povereniku unutrašnjih poslova sreskog (gradskog) narodnog odbora podnese molbu da bude pušten na uslovni otpust.
Upravnik kazneno-popravnog doma zajedno sa savetodavnim odborom (čl. 18), odnosno poverenik unutrašnjih poslova sreskog (gradskog) narodnog odbora razmotriće krajem svakog trećeg meseca podnete molbe za puštanje na uslovni otpust kao i druge slučajeve osuđenika koji ispunjavaju uslove da budu pušteni na uslovni otpust, i svoj predlog za puštanje na uslovni otpust podneće nadležnom ministru unutrašnjih poslova.
O uslovnom otpustu rešava ministar unutrašnjih poslova pod čijim se nadzorom nalazi kazneno-popravna ustanova u kojoj osuđeni izdržava kaznu. Ministar prethodno pribavlja mišljenje komisije koju sačinjavaju pomoćnik ministra, načelnik uprave za izvršenje kazni ministarstva unutrašnjih poslova, javni tužilac narodne republike ili njegov zamenik, odnosno Javni tužilac FNRJ ili njegov zamenik, i jedan sudija vrhovnog suda narodne republike odnosno Vrhovnog suda FNRJ.
U rešenju o uslovnom otpustu odrediće se mesto u kome će osuđeni za vreme uslovnog otpusta prebivati. Osuđeni ima pravo da naznači jedno ili više mesta između kojih želi da mu se jedno odredi za prebivalište.
Osuđeni koji je pušten na uslovni otpust dužan je da se prijavi povereništvu unutrašnjih poslova sreskog odnosno gradskog (rejonskog) narodnog odbora, na čijem području se nalazi mesto koje mu je određeno za prebivalište.
Ministar unutrašnjih poslova može licu na uslovnom otpustu odrediti novo prebivalište ako za to postoje opravdani razlozi. Pri određivanju novog prebivališta uzeće se u obzir i želja lica koje je na uslovnom otpustu.
Lice koje se nalazi na uslovnom otpustu može menjati određeno prebivalište samo po odobrenju ministra unutrašnjih poslova koji je doneo rešenje o uslovnom otpustu.
Uslovni otpust opozvaće se ako uslovno otpušteni dok je na uslovnom otpustu učini novo krivično delo koje po svome značaju i težini ukazuje da razlozi za uslovni otpust više ne postoje (čl. 57, st. 1 KZ).
O opozivanju uslovnog otpusta rešava sud koji je nadležan za suđenje za novo krivično delo.
U slučaju opozivanja vreme provedeno na uslovnom otpustu ne uračunava se u kaznu (čl. 57, st. 2 KZ).
OTPUŠTANJE OSUĐENIH IZ KAZNENO-POPRAVNIH USTANOVA
Osuđeni će se otpustiti iz kazneno-popravne ustanove u času kada ističe vreme trajanja kazne na koju je osuđen.
Ako se vreme trajanja kazne svršava između 18 i 7 časova, osuđeni će se pustiti na slobodu u 18 časova. Na njegovu molbu može mu se dopustiti da prenoći u kazneno-popravnoj ustanovi.
Ako kazna ističe između 12 i 18 časova osuđeni će biti pušten na slobodu pre 12 časova.
Osuđenog će pre napuštanja kazneno-popravnog doma pregledati lekar. Nalaz o njegovom zdravlju zabeležiće se u lični list.
Ako je osuđeni u času kada mu kazna ističe tako bolestan da je nesposoban za putovanje, uprava kazneno-popravne ustanove uputiće ga na lečenje najbližoj ustanovi opšte zdravstvene službe.
Prilikom otpuštanja iz kazneno-popravne ustanove licu koje je izdržalo kaznu predaju se njegove lične stvari koje su bile na čuvanju u kazneno-popravnoj ustanovi i ušteđevina od zarade.
Ako lice koje se otpušta iz kazneno-popravne ustanove nema svog odela, rublja ili obuće, niti sredstava da ih nabavi, uprava kazneno-popravne ustanove daće mu besplatno odelo, par rublja i par obuće.
Uprava kazneno-popravne ustanove nabaviće licu koje je izdržalo kaznu voznu kartu do mesta koje je izabralo za svoje prebivalište, odnosno do stanice koja je tome mestu najbliža, ako ono nema za to svojih sredstava.
Nabavka stvari iz stava 2 ovog člana i vozne karte vrši se iz sredstava fonda predviđenog u članu 39 ovog zakona.
ODBORI GRAĐANA ZA LICA OTPUŠTENA IZ KAZNENO-POPRAVNIH USTANOVA
Pri svakom sreskom odnosno gradskom narodnom odboru postoji odbor građana za pružanje pomoći licima koja su otpuštena iz kazneno-popravnih ustanova po izdržanoj kazni ili na uslovni otpust.
Odbor sačinjavaju po jedan pretstavnik saveta za narodno zdravlje i socijalnu politiku narodnog odbora, Narodnog fronta, Antifašističkog fronta žena, Crvenog krsta, sindikata i poverenik unutrašnjih poslova odnosnog narodnog odbora kao pretsednik.
Kad odbor odlučuje o maloletnicima u njegov sastav ulazi i po jedan pretstavnik narodne omladine i sindikata prosvetnih radnika.
Odbor građana će licima otpuštenim iz kazneno-popravne ustanove ukazivati pomoć za koju mu se obrate, a naročito pomoći im da nađu uposlenje koje odgovara njihovim sposobnostima ako oni sami takvo uposlenje ne mogu da nađu, a može im iz fonda predviđenog u članu 39 ovog zakona davati materijalna sredstva u slučaju njihovog oboljenja pre uposlenja.
Ako maloletnik koji je pušten na slobodu nema roditelja ili ako roditelji ne mogu obezbediti njegovo dalje vaspitanje, odbor će staviti predlog organu starateljstva da preduzme odgovarajuće mere.
Odbor će se starati o životu i radu otpuštenih maloletnika za vreme dok se to staranje pokaže potrebnim. Ako se maloletnik nalazi u sredini koja može štetno uticati na njegov razvoj, odbor će predložiti organu starateljstva da u okviru svoje nadležnosti preduzme mere da se iz te sredine izdvoji i smesti u drugu sredinu koja će na njega povoljnije uticati.
IZVRŠENJE OSTALIH VRSTA KAZNI
1) Izvršenje kazne ograničenja građanskih prava
Kazna ograničenja građanskih prava izvršuje se privremenim brisanjem osuđenog iz biračkog spiska, razrešenjem od izborne funkcije koju je vršio u društvenoj organizaciji ili udruženju, kao i zabranom javnog istupanja.
Privremeno brisanje iz biračkog spiska sprovodi nadležni narodni odbor prema odredbama Zakona o biračkim spiskovima.
Razrešenje osuđenog lica od izborne funkcije koju je vršilo u društvenoj organizaciji odnosno udruženju sprovodi društvena organizacija odnosno udruženje u kome je osuđeni izbornu funkciju vršio. Povereništvo unutrašnjih poslova sreskog odnosno gradskog narodnog odbora nadležno za izvršenje kazne obavestiće organ koji pretstavlja društvenu organizaciju odnosno udruženje u kome je osuđeni vršio izbornu funkciju, da preduzme odgovarajuće mere radi razrešenja osuđenog od izborne funkcije.
Lice osuđeno na ograničenje građanskih prava ne može istupati pod svojim imenom javno preko štampe ili radija ili govorom na zborovima, sastancima udruženja i drugim javnim skupovima.
Ako osuđeni javno istupi pod svojim potpisom preko štampe, ili javno govori na zborovima ili drugim javnim sastancima, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom do 2000 dinara, a u ponovljenom slučaju kaznom zatvora do deset dana.
Povereništvo unutrašnjih poslova sreskog odnosno gradskog narodnog odbora vodiće evidenciju lica osuđenih na kaznu ograničenja građanskih prava koja borave na njegovom području.
2) Izvršenje kazne zabrane bavljenja određenim zanimanjem
Kazna zabrane bavljenja određenim zanimanjem izvršuje se oduzimanjem osuđenom dozvole na osnovu koje je stekao pravo vršenja tog zanimanja.
Izvršenje ove kazne sprovodi sreski odnosno gradski (rejonski) narodni odbor na čijem području osuđeni ima prebivalište, a ako nema prebivalište onda sreski odnosno gradski (rejonski) narodni odbor na čijem području osuđeni ima boravište.
Sreski odnosno gradski (rejonski) narodni odbor vodiće evidenciju lica osuđenih na ovu vrstu kazne koja borave na njegovom području.
3) Izvršenje kazne konfiskacije imovine
Kazna konfiskacije imovine izvršuje se oduzimanjem imovine osuđenog lica. Koja imovina može biti predmet konfiskacije određuje ovaj zakon.
Osuđenom licu oduzima se samo ona imovina koju je imalo u vreme pravosnažnosti presude kojom je izrečena kazna konfiskacije imovine.
Licu osuđenom na kaznu konfiskacije imovine po pravilu se oduzima nepokretna imovina.
Ako je osuđeno lice zemljoradnik, ne može mu se oduzeti kuća za stanovanje sa dvorištem i privredne zgrade uz kuću (na okućnici, u dvorištu) kao i poljoprivredno zemljište u veličini potrebnoj za izdržavanje osuđenog i njegove porodice.
Ako se porodica osuđenog zemljoradnika sastoji od tri člana računajući i osuđenog, osuđenom će se ostaviti jedan hektar obradive površine. Kad je zemljište slabe plodnosti osuđenom se može ostaviti i do dva hektara obradive površine.
Kad osuđeni ima više od tri člana porodice, onda će mu se za svakog daljeg člana porodice ostaviti još 25 - 40 ari obradivog zemljišta. Ovako će se postupiti samo u pogledu onih članova porodice koji nemaju sopstvene zemlje.
Osuđenom licu koje nije zemljoradnik, ne može se oduzeti kuća za stanovanje. Ako kuća ima dva ili više stanova, ili ako osuđeni ima više kuća, ostaviće mu se u svojinu jedan stan u jednoj od tih kuća. Najdalje u roku od tri meseca posle izvršene konfiskacije, na predlog stanbenih organa a po pristanku organa upravljanja, sud može narediti zamenu stana ili kuće koja je ostavljena osuđenom licu u svojinu za drugi odgovarajući stan ili kuću u istom mestu.
Licu osuđenom na kaznu konfiskacije imovine mogu se od pokretnosti oduzeti samo ove stvari: gotov novac i potraživanja preko iznosa od 50.000 dinara, dragocenosti, skupoceni umetnički predmeti i kolekcije, velike biblioteke, motorna vozila i sprave, motorni čamci i brodovi, poljoprivredne mašine i sprave na pogon, inventar odnosno uređaji koji služe za obavljanje radnje ili zanimanja i stoka preko broja određenog u stavu 3 ovog člana.
Stvari koje osuđenom licu služe za vršenje zanata odnosno zanimanja mogu se oduzeti ako je izrečena kazna trajne zabrane bavljenja određenim zanimanjem, ili ako je osuđeno lice prestalo da se bavi određenim zanatom odnosno zanimanjem.
Osuđenom licu zemljoradniku ne mogu se oduzeti dva vola ili dva konja, jedna krava s teletom, dve krmače i jedan vepar, pet prasadi i pet ovaca ili koza.
Ako je osuđenom zemljoradniku glavno zanimanje stočarstvo, ostaviće mu se onoliki broj stoke koji je potreban za izdržavanje njegovo i njegove porodice.
Ako je osuđeno lice član porodične zadruge, kućne zadruge ili kućne zajednice, ili je susopstvenik, može mu se oduzeti samo deo imovine koji njemu pripada ili deo koji bi mu pripao u slučaju deobe.
Konfiskovana imovina postaje opštenarodna imovina danom pravosnažnosti presude kojom je izrečena kazna konfiskacije imovine.
Lice u čiju korist postoji zakonsko ili uknjiženo pravo plodouživanja ili uknjiženo pravo stanovanja na konfiskovanim nepokretnostima ne gubi ova prava konfiskacijom.
Svi ostali tereti na konfiskovanim nepokretnostima brišu se, izuzev kućnih i poljskih službenosti.
Država odgovara samo za one obaveze osuđenog lica koje su obezbeđene založnim pravom stečenim na konfiskovanoj imovini do pokretanja krivičnog postupka i to do visine vrednosti stvari na kojoj postoji založno pravo.
Ako osuđeno lice umre u međuvremenu od pravosnažnosti presude kojom je izrečena kazna konfiskacije imovine do izvršenja ove kazne, imovina, koja bi bila izuzeta od konfiskacije da je osuđeno lice bilo u životu za vreme izvršenja ove kazne, pripada njegovim naslednicima.
Ako kazna konfiskacije imovine bude ukinuta, konfiskovana imovina vratiće se osuđenom licu odnosno njegovim naslednicima.
Ako vraćanje pojedinih delova konfiskovane imovine nije više stvarno ili pravno mogućno, naknadiće se njihova vrednost u novcu bez štete za osuđenog.
Odluku o vraćanju konfiskovane imovine, kao i odluku o visini naknade, donosi sud koji je sproveo izvršenje kazne konfiskacije imovine.
Protiv odluke suda iz prethodnog stava mogu se žaliti osuđeno lice odnosno njegovi naslednici i javni tužilac.
Žalba se podnosi u roku od osam dana po prijemu, prvostepene odluke.
Kaznu konfiskacije imovine izvršuje sreski sud na čijem se području nalazi konfiskovana imovina osuđenog lica.
Kad se konfiskovana imovina nalazi na području više sreskih sudova, kaznu konfiskacije imovine izvršuje sreski sud na čijem se području nalazi po vrednosti najveći deo konfiskovanih nepokretnosti, odnosno po vrednosti najveći deo pokretne imovine ako nema nepokretnosti.
Izvršenje kazne konfiskacije imovine sprovodi sudija pojedinac.
Postupak po predmetima izvršenja kazne konfiskacije imovine je hitan.
Sud koji je izrekao kaznu konfiskacije imovine dostaviće radi izvršenja pravosnažnu presudu sreskom sudu nadležnom za izvršenje kazne konfiskacije imovine.
Kad sreski sud nadležan za izvršenje kazne konfiskacije imovine primi presudu kojom je protiv nekog lica izrečena kazna konfiskacije imovine, pribaviće po službenoj dužnosti podatke o imovini osuđenog lica.
Ako osuđeno lice nema imovinu koja bi se po ovom zakonu mogla oduzeti, ili ako je imovina koja se može oduzeti po vrednosti neznatna, sud će doneti rešenje o obustavi postupka izvršenja kazne konfiskacije imovine. Ovo rešenje dostaviće se javnom tužiocu koji protiv toga rešenja ima pravo žalbe.
Ako se po obustavi postupka utvrdi da je u vreme pravosnažnosti presude kojom je izrečena kazna konfiskacije imovine postojala imovina koja se po ovom zakonu može konfiskovati, sud će naknadno sprovesti postupak za izvršenje kazne konfiskacije imovine.
Popis i procenu konfiskovanih pokretnosti i nepokretnosti vrši sudija sa zapisničarom. Procena konfiskovanih stvari vrši se samo u slučaju ako na njima postoji založno pravo.
Konfiskovana imovina procenjuje se prema stvarnoj vrednosti na dan popisa. Procenu vrši sam sudija ili preko veštaka-procenitelja.
Ako se pojedini delovi konfiskovane imovine ne nalaze na području suda koji sprovodi izvršenje, kazne konfiskacije imovine, popis, procena i druge radnje obaviće se preko suda na čijem se području nalazi odnosna imovina.
Popisuje se i procenjuje samo ona imovina osuđenog lica koja se po ovom zakonu može oduzeti.
Svi državni organi kao i pojedina lica koja nešto znaju o imovini osuđenog lica dužni su da sudu pruže sva obaveštenja u pogledu te imovine.
U zapisniku o popisu i proceni navešće se da li je bilo prigovora u pogledu procene ili svojine popisanih stvari, kao i druge okolnosti važne za odluku suda.
Sud je dužan da preduzme mere koje su potrebne da se popisana imovina sačuva od razvlačenja, propadanja ili uništenja.
Po izvršenom popisu i proceni, pošto ispita osnovanost prigovora u pogledu procene i svojine popisanih stvari, sud će rešenjem utvrditi koja se imovina osuđenom licu oduzima na osnovu sudske presude kojom je izrečena kazna konfiskacije imovine.
Protiv rešenja iz prethodnog stava osuđeni, javni tužilac i druga zainteresovana lica imaju pravo žalbe u roku od osam dana.
Pravosnažno rešenje iz stava 1 ovog člana objaviće se na sudskoj tabli i na uobičajeni način.
Osuđeno lice i druga lica koja na konfiskovanoj imovini ili na kojem delu ove imovine imaju prava koja isključuju izvršenje kazne konfiskacije imovine mogu svoja prava, bez obzira da li su ih isticali u postupku izvršenja kazne konfiskacije imovine, ostvarivati samo tužbom u redovnom postupku u roku od godine dana od dana objavljivanja rešenja na sudskoj tabli.
Tužbom mogu biti zajednički tuženi država i osuđeno lice. Tužba se mora dostaviti javnom tužiocu.
Po pravosnažnosti rešenja iz člana 97 ovog zakona sud će konfiskovanu imovinu, izuzev nepokretnosti na kojima postoji zakonsko ili uknjiženo pravo plodouživanja ili uknjiženo pravo stanovanja, predati mesnom (gradskom, rejonskom) narodnom odboru na čijem se području nalazi imovina, ukoliko posebnim propisima nije drukčije određeno. Dragocenosti, zlato i izrađevine od zlata, kao i strana sredstva plaćanja predaće se Narodnoj banci.
U pogledu konfiskovanih nepokretnosti sud će narediti da se u zemljišnim knjigama izvrše potrebni upisi o prenosu i brišu svi tereti osim onih iz člana 88 ovog zakona.
Kad na konfiskovanim nepokretnostima odnosno pokretnostima postoji založno pravo, sud će, ukoliko postoje tražbine založnih poverilaca, rešenjem utvrditi koji se založni poverioci i u kom iznosu imaju namiriti iz vrednosti založene stvari.
Založni poverioci izmiruju se po redu prvenstva stečenog založnim pravom.
Protiv rešenja iz stava 1 ovog člana mogu založni poverioci i javni tužilac podneti žalbu u roku od osam dana.
Obaveze koje je država primila prema trećim licima na konfiskovanoj imovini izvršuje ovlašćena državna banka.
Obaveze konfiskovane imovine isplaćuju se u gotovom novcu.
Ako je protiv nekog lica pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela za koje se može izreći kazna konfiskacije imovine, sud koji je nadležan za krivični postupak može na predlog javnog tužioca narediti da se pokretne stvari koje bi došle pod udar konfiskacije u slučaju da ta kazna bude izrečena popišu i zabrani njihovo otuđenje i opterećenje, a u pogledu nepokretnosti zabeleži u zemljišnim knjigama zabrana otuđenja i opterećenja.
Za sprovođenje mera obezbeđenja iz prethodnog stava nadležan je sreski sud na čijem se području nalazi odnosna imovina.
Ukoliko ovim zakonom nije što drugo propisano, u postupku izvršenja kazne konfiskacije imovine primenjivaće se shodno odredbe izvršnog postupka.
Ovlašćuje se Ministar pravosuđa FNRJ da u saglasnosti s Ministrom finansija FNRJ po potrebi donosi bliže propise za sprovođenje odredaba o izvršenju kazne konfiskacije imovine.
Lice osuđeno na novčanu kaznu sud će u roku od tri dana po pravosnažnosti presude pozvati da u roku određenom u presudi plati novčanu kaznu i upozoriće ga da će se po isteku toga roka naplata izvršiti prinudno.
Ako osuđeno lice kome je sud presudom ili naknadnim rešenjem dozvolio da novčanu kaznu isplaćuje u otplatama neuredno izvršuje svoju obavezu, sud će opozvati odluku i narediti da se naplata prinudno izvrši.
Na molbu osuđenog lica, s obzirom na njegove imovinske prilike, sud može odložiti plaćanje novčane kazne najduže za godinu dana računajući od dana pravosnažnosti presude.
Protiv ovih rešenja suda nije dozvoljena žalba.
Prinudna naplata novčane kazne do iznosa od 10.000 dinara može se vršiti samo iz pokretne imovine osuđenog lica. Ako je izrečena kazna u iznosu preko 10.000 dinara, prinudna naplata vršiće se prvenstveno iz pokretne imovine.
Za postupak prinudne naplate novčane kazne važe propisi izvršnog postupka.
Neće se pristupiti prinudnoj naplati novčane kazne ako je očigledno da se sprovođenjem izvršenja novčana kazna ne bi mogla naplatiti.
Ako se novčana kazna nije mogla prinudno naplatiti, sud koji je doneo presudu pristupiće izvršenju kazne zatvora u smislu odredbe člana 59 Krivičnog zakonika.
Ovlašćuje se Ministar pravosuđa FNRJ da po potrebi donosi bliže propise za sprovođenje odredaba o izvršenju novčane kazne.
IZVRŠENJE MERA BEZBEDNOSTI
UPUĆIVANJE U ZAVOD RADI ČUVANJA I LEČENJA
Mera bezbednosti upućivanja u zavod za duševno bolesna lica ili drugi zavod za čuvanje i lečenje izvršuje se u odgovarajućem zavodu opšte zdravstvene službe.
U koje će se zavode ova lica upućivati na čuvanje i lečenje određuje savet za narodno zdravlje i socijalnu politiku narodne republike u sporazumu sa ministrom unutrašnjih poslova narodne republike.
Ako u jednoj narodnoj republici ne postoje zavodi u koje bi mogla biti smeštena lica prema kojima treba primeniti ovu meru, ona mogu biti upućena u takve zavode u drugoj narodnoj republici prema rasporedu koji će propisati Savet za narodno zdravlje i socijalnu politiku Vlade FNRJ u sporazumu sa Ministrom unutrašnjih poslova FNRJ.
Meru bezbednosti upućivanja u zavod za duševno bolesna lica ili drugi zavod za čuvanje i lečenje sprovodi poverenik unutrašnjih poslova sreskog odnosno gradskog narodnog odbora na čijem području boravi lice prema kome je ova mera određena.
Lica prema kojima je izrečena mera bezbednosti upućivanja u zavod za duševno bolesna lica ili drugi zavod za čuvanje i lečenje biće po pravilu izdvojena od ostalih bolesnika u zavodu.
O stanju zdravlja lica koje je upućeno na čuvanje i lečenje uprava zavoda će obaveštavati krajem svakog trećeg meseca sud koji je odredio ovu meru.
Ako sud utvrdi da je osuđeno lice sa smanjenom uračunljivošću izlečeno i odluči da ostatak kazne strogog zatvora ili zatvora ima da izdrži, osuđeni će biti upućen da ostatak ove kazne izdrži u kazneno-popravnoj ustanovi.
ODUZIMANJE PREDMETA
Oduzimanje predmeta koji su upotrebljeni ili bili namenjeni za izvršenje krivičnog dela, koji su nastali izvršenjem krivičnog dela, ili koji su dobijeni kao nagrada za izvršenje krivičnog dela, vrši sud koji je izrekao prvostepenu presudu.
Prema prirodi predmeta a na osnovu posebnih propisa sud će odrediti da li će se oduzeti predmet prodati, uništiti, ili će se čuvati u sudu, ili ustupiti drugom državnom organu.
PROTERIVANJE IZ ZEMLJE
Strancu protiv koga je izrečeno proterivanje sa teritorije Federativne Narodne Republike Jugoslavije odrediće ministar unutrašnjih poslova narodne republike na čijem području boravi rok u kome će biti dužan da napusti teritoriju Federativne Narodne Republike Jugoslavije. Ovaj rok ne može biti kraći od tri dana računajući od dana saopštenja rešenja.
Ako stranac u određenom roku ne napusti teritoriju Federativne Narodne Republike Jugoslavije, ministar unutrašnjih poslova narodne republike odrediće mesto u kome će boraviti sve dok ne napusti teritoriju Federativne Narodne Republike Jugoslavije. Ovo mesto stranac ne sme napustiti bez odobrenja ministra unutrašnjih poslova narodne republike na čijem se području nalazi, osim u slučaju kad napušta teritoriju Federativne Narodne Republike Jugoslavije.
Stranac koji bez odobrenja napusti mesto boravka određeno po prethodnom stavu kazniće se za prekršaj novčanom kaznom do 10.000 dinara ili kaznom zatvora do trideset dana i uputiti prinudno pa boravak u određeno mesto.
Dok traje mera proterivanja strancu je zabranjen dolazak na teritoriju Federativne Narodne Republike Jugoslavije.
Stranac koji prekrši ovu zabranu kazniće se novčanom kaznom do 10.000 dinara ili kaznom zatvora do trideset dana, a po izdržanoj kazni biće prinudno udaljen sa teritorije Federativne Narodne Republike Jugoslavije ako je državljanin susedne države. Ako stranac nije državljanin susedne države postupiće se po prethodnom članu.
Meru bezbednosti proterivanja iz zemlje izvršuje poverenik unutrašnjih poslova sreskog odnosno gradskog narodnog odbora na čijem području stranac boravi.
Ako je proterivanje iz zemlje izrečeno uz kaznu strogog zatvora ili zatvora, proterivanje izvršuje poverenik unutrašnjih poslova sreskog odnosno gradskog narodnog odbora na čijem području se nalazi kazneno-popravna ustanova iz koje je osuđeni stranac pušten na slobodu.
IZVRŠENJE KAZNI, VASPITNO-POPRAVNIH MERA I MERA BEZBEDNOSTI PREMA MALOLETNICIMA
IZVRŠENJE KAZNE STROGOG ZATVORA I ZATVORA
Maloletnici osuđeni na kaznu strogog zatvora ili zatvora u trajanju preko tri meseca izdržavaju kaznu u kazneno-popravnim domovima za maloletnike.
Lice koje izdržava kaznu može biti zadržano u kazneno-popravnom domu za maloletnike i posle navršene osamnaeste godine života ako kazna još traje sve dok ne završi započeto izučavanje zanata ili drugu stručnu obuku.
U kazneno-popravnom domu za maloletnike osuđeni se raspoređuju i smeštaju po grupama. Raspored u grupe vrši upravnik doma u sporazumu sa lekarom i vaspitačima prema uzrastu maloletnika, njihovim ličnim osobinama i vrsti učinjenog krivičnog dela.
U kazneno-popravnom domu za maloletnike organizuju se industriske i zanatske radionice, poljoprivredna ekonomija, kao i stručna obuka, kulturno-prosvetna, vaspitna i fiskulturna nastava.
O izvršenju ovih mera stara se upravnik kazneno-popravnog doma.
Za sprovođenje kulturno-prosvetne, vaspitne i fiskulturne nastave postoji grupa vaspitača.
U kazneno-popravnom domu za maloletnike postoje stručne zanatske i poljoprivredne škole, a po potrebi organizuje se dopunska nastava za opšte obrazovanje.
Ako u kazneno-popravnom domu za maloletnike ne postoje pojedine vrste škola za stručno obrazovanje, osuđeni maloletnici mogu ih pohađati van doma pod nadzorom vaspitača.
Izbor posla za osuđene maloletnike vrši se prema njihovim fizičkim sposobnostima, ličnim osobinama i naklonostima za određenu vrstu posla.
Radno vreme za osuđene maloletnike kraće je nego radno vreme za odrasle osuđene. U radno vreme uračunava se i vreme provedeno u školi.
Nadzor nad životom i radom maloletnika vrše vaspitači.
Maloletnicima može upravnik doma odobriti otsustvo radi posete roditeljima odnosno drugim bliskim srodnicima. Otsustvo ne može biti duže od četrnaest dana.
Vreme provedeno na otsustvu uračunava se u rok izdržavanja kazne.
Kaznu zatvora do tri meseca, kao i ostatak kazne zatvora ili strogog zatvora koji po uračunatom pritvoru ili istražnom zatvoru ne prelazi tri meseca, maloletnici izdržavaju u zatvoru.
U zatvoru i na radu maloletnici moraju biti odvojeni od odraslih osuđenih.
Maloletnici mogu biti uposleni samo na radu koji odgovara njihovom uzrastu i fizičkim sposobnostima. Radno vreme traje najviše šest časova.
Odredbe ovog zakona o izdržavanju kazni strogog zatvora i zatvora i o upravljanju, staranju i nadzoru nad kazneno-popravnim domovima za odrasle primenjivaće se i u kazneno-popravnim domovima za maloletnike ukoliko u ovoj glavi zakona nije drukčije propisano.
Disciplinska kazna predviđena u članu 58, stav 2, tačka 2) i 3) ovog zakona ne može se primenjivati prema maloletnicima, a kazna iz istog člana stav 2 tačka 7) može se primeniti najviše do sedam dana.
Bliže odredbe o kućnom redu u kazneno-popravnim domovima za maloletnike propisaće Ministar unutrašnjih poslova FNRJ.
IZVRŠENJE VASPITNO-POPRAVNIH MERA
Za izvršenje vaspitno-popravne mere upućivanja u vaspitno-popravni dom postoje vaspitno-popravni domovi za maloletnike.
Muška i ženska lica smeštaju se u posebne vaspitno-popravne domove ili u jedan dom ali odvojeni jedni od drugih.
Maloletnik prema kome je izrečena vaspitno-popravna mera upućivanja u vaspitno-popravni dom predaje se povereništvu unutrašnjih poslova sreskog odnosno gradskog narodnog odbora na čijem se području nalazi sud koji je ovu meru izrekao, da ga uputi u vaspitno-popravni dom.
Maloletnici se upućuju u vaspitno-popravne domove prema rasporedu koji odredi ministar unutrašnjih poslova narodne republike, odnosno Ministar unutrašnjih poslova FNRJ.
Vaspitno-popravnim domom upravlja upravnik koji se stara o životu, radu i prevaspitavanju maloletnika.
U vaspitno-popravnom domu postoji savetodavni odbor koji pored upravnika doma sačinjavaju šef grupe vaspitača i lekar doma.
Upravnik doma dužan je u svim važnijim pitanjima upravljanja domom i prevaspitavanja maloletnika saslušati mišljenje savetodavnog odbora.
Nadzor nad vaspitno-popravnim domovima za maloletnike i staranje o stanju u njima vrši ministar unutrašnjih poslova narodne republike.
Prevaspitavanjem maloletnika rukovode vaspitači.
Maloletnici su podeljeni u grupe. Svakom grupom rukovodi jedan vaspitač.
U vaspitno-popravnom domu maloletnicima se omogućuje izučavanje zanata, stručno i osnovno obrazovanje, radi čega se organizuju industriske i zanatske radionice, stručne zanatske škole i škole za osnovno obrazovanje.
Ako ovakve škole ne postoje u vaspitno-popravnom domu, maloletnici ih mogu pohađati i van doma pod nadzorom vaspitača.
Osnova za prevaspitavanje maloletnika u vaspitno-popravnom domu jeste učenje i rad. Radno vreme može trajati najviše šest časova dnevno. U radno vreme uračunava se i vreme provedeno na učenju u školi.
Maloletnici se mogu kretati van vaspitno-popravnog doma samo u pratnji vaspitača.
Roditelji mogu posećivati maloletnike najviše četiri puta godišnje, a druga lica samo po odobrenju upravnika doma.
Maloletnici se mogu dopisivati sa roditeljima, braćom i sestrama, a sa drugim licima samo ako dobiju odobrenje upravnika doma.
Maloletnicima može upravnik doma odobriti otsustvo do četrnaest dana radi posete roditeljima odnosno drugim bliskim srodnicima. Vreme provedeno na otsustvu uračunava se u boravak u vaspitno-popravnom domu.
Bliže odredbe o unutrašnjem uređenju vaspitno-popravnog doma propisaće se pravilnikom o kućnom redu koji donosi Ministar unutrašnjih poslova FNRJ.
Maloletnici su dužni pridržavati se pravila o kućnom redu vaspitno-popravnog doma.
Za povredu pravila kućnog reda mogu se izreći sledeće disciplinske kazne:
1) opomena,
2) ukor,
3) lišenje prava dopisivanja do tri meseca,
4) zabrana izlaska iz doma do četiri dana i
5) zatvor u posebnoj prostoriji do 2 časa dnevno, najduže tri dana uzastopce.
Disciplinske kazne izriče upravnik doma.
Ako maloletnik svojim radom i vladanjem pokaže da se popravio tako da bi mu se mogao skratiti boravak u vaspitno-popravnom domu ili bi se mogao iz doma uopšte otpustiti, upravnik doma, po saslušanju savetodavnog odbora, dostaviće o tome obrazloženi predlog nadležnom sudu.
Maloletnik će se otpustiti iz vaspitno-popravnog doma kad istekne vreme na koje je u dom upućen, odnosno kad sud odredi da se maloletnik otpusti iz doma i pre isteka tog vremena.
2. Vaspitne ustanove za maloletnike
Vaspitno-popravna mera upućivanja u vaspitnu ustanovu izvršuje se smeštajem maloletnika u vaspitnu ustanovu koja je za tu svrhu određena.
Za izvršenje vaspitno-popravne mere upućivanja u vaspitnu ustanovu mogu se osnivati posebne vaspitne ustanove ili upotrebiti postojeće vaspitne ustanove.
U vaspitnim ustanovama muška i ženska lica moraju biti odvojena jedna od drugih.
U koje će se vaspitne ustanove upućivati maloletnici prema kojima je ova mera određena i uređenje ovih ustanova propisaće vlada narodne republike na predlog saveta za narodno zdravlje i socijalnu politiku i saveta za prosvetu, nauku i kulturu narodne republike.
Kad sud izrekne meru upućivanja u vaspitnu ustanovu, izvestiće o tome organ starateljstva na svom području. Organ starateljstva uputiće maloletnika u određenu vaspitnu ustanovu.
Odredbe člana 135 ovog zakona primenjuju se i prema maloletnicima koji su upućeni u vaspitnu ustanovu.
IZVRŠENJA MERA BEZBEDNOSTI
Odredbe čl. 111-114 ovog zakona primenjuju se i prema maloletnicima.
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Propisi doneti na osnovu Zakona o izvršenju kazni od 12 oktobra 1948 godine i radi njegove primene ostaju na snazi, ukoliko nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, dok se ne donesu novi propisi.
Neizvršene kazne konfiskacije imovine po presudama koje su postale pravosnažne pre stupanja na snagu ovog zakona, izvršiće se po propisima ovog zakona.
Likvidacija obaveza i potraživanja iz konfiskovane imovine fizičkih i pravnih lica po kojima je konfiskacija sprovedena posle 19 marta 1949 godine izvršiće se po propisima Uredbe o likvidaciji odnosa nastalih konfiskacijom imovine ("Službeni list FNRJ", br. 23/49), s tim da rokovi iz člana 7 uredbe teku od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ministar narodne odbrane može osnivati vojne zatvore za izdržavanje kazni vojnih lica koje prema članu 3 ovog zakona izvršuju organi Ministarstva narodne odbrane i u skladu sa odredbama ovog zakona propisati što je potrebno u vezi sa izdržavanjem tih kazni.
Ovlašćenja data ovim zakonom Ministru unutrašnjih poslova FNRJ ima u pogledu zatvora i lica iz prednjeg stava Ministar narodne odbrane.
Ovlašćuje se Ministar unutrašnjih poslova FNRJ da po potrebi donosi bliže propise za sprovođenje odredaba ovog zakona, ukoliko ovim zakonom nije drukčije određeno.
Stupanjem na snagu ovog zakona prestaju važiti Zakon o izvršenju kazni od 12 oktobra 1948 godine i Zakon o konfiskaciji imovine i o izvršenju konfiskacije od 27 jula 1946 godine.
Ovaj zakon stupa na snagu trideset dana po objavljivanju u "Službenom listu Federativne Narodne Republike Jugoslavije".