PRAVILNIKO NASTAVNOM PLANU I PROGRAMU ZA STICANJE SPECIJALISTIČKOG OBRAZOVANJA U JEDNOGODIŠNJEM TRAJANJU U STRUČNOJ ŠKOLI ZA OBRAZOVNE PROFILE U PODRUČJU RADA ZDRAVSTVO I SOCIJALNA ZAŠTITA("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 12/97 i 2/2012) |
Ovim pravilnikom utvrđuje se nastavni plan i program za sticanje specijalističkog obrazovanja u jednogodišnjem trajanju za obrazovne profile u području rada zdravstvo i socijalna zaštita.
Nastavni planovi i programi iz stava 1. ovog člana odštampani su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku", a primenjivaće se počev od školske 1997/98. godine.
Samostalni član Pravilnika o izmeni i dopuni
Pravilnika o nastavnom planu i programu za sticanje specijalističkog obrazovanja u jednogodišnjem trajanju u stručnoj školi za obrazovne profile u području rada zdravstvo i socijalna zaštita
("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 2/2012)
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".
PLAN I PROGRAM
OBRAZOVANJA ZA STICANJE SPECIJALISTIČKOG OBRAZOVANJA U JEDNOGODIŠNJEM TRAJANJU
U STRUČNOJ ŠKOLI ZA OBRAZOVNE PROFILE U PODRUČJU RADA ZDRAVSTVO I SOCIJALNA
ZAŠTITA
1. Obrazovni profil: MEDICINSKA SESTRA - TEHNIČAR ZA ANESTEZIJU, REANIMACIJU I INTENZIVNU NEGU
Trajanje obrazovanja: specijalizacija od godinu dana
USLOVI ZA UPIS KANDIDATA
Pravo upisa imaju kandidati koji su završili četvorogodišnje srednje obrazovanje u području rada zdravstvo i socijalna zaštita za obrazovne profile:
- medicinska sestra - tehničar i
- ginekološko-akušerska sestra,
uz uslov da imaju najmanje dve godine radnog iskustva u obavljanju poslova opšte i intenzivne nege hospitalizovanih bolesnika.
Pri rangiranju kandidata za upis, pored opšteg uspeha iz srednje stručne škole, vrednuju se ocene iz sledećih stručnih predmeta:
- zdravstvena nega (nega bolesnika);
- hirurgija sa negom;
- interna medicina sa negom; i
- farmakologija.
Obrazovni profil: MEDICINSKA SESTRA - TEHNIČAR ZA ANESTEZIJU, REANIMACIJU I INTENZIVNU NEGU
|
Naziv predmeta |
Broj časova |
|||||
|
Nedeljno |
Broj nedeljno |
Ukupno |
||||
|
|
A. Zajednički predmeti za područje rada |
T |
P |
T |
P |
|
|
1. |
Strani jezik |
3 |
- |
20 |
60 |
- |
|
Ukupno A: |
3 |
- |
20 |
60 |
- |
|
|
|
B. Stručni predmeti |
|
|
|
|
|
|
1. |
Urgentna stanja u medicini |
4 |
|
20 |
80 |
|
|
2. |
Anestezija i reanimacija |
4 |
6 |
20 |
80 |
120 |
|
3. |
Intenzivna nega |
4 |
9 |
20 |
80 |
180 |
|
4. |
Praktična nastava u bloku: |
|
|
|
|
|
|
a) |
Anestezija i reanimacija |
|
|
6 |
|
180 |
|
b) |
Intenzivna nega |
|
|
6 |
|
180 |
|
Ukupno B: |
12 |
15 |
32 |
240 |
660 |
|
|
Ukupno A+B: |
30 |
32 |
960 |
|||
|
Ukupno: |
960 |
|||||
A. ZAJEDNIČKI PREDMETI ZA PODRUČJE RADA
engleski, nemački, ruski, francuski
(3 časa nedeljno, 60 časova godišnje)
Cilj nastave stranih jezika je sticanje, proširivanje i produbljivanje znanja i umenja u onim jezičkim aktivnostima koje su značajne za područje rada i užu profesionalnu delatnost, za upoznavanje kulturnog nasleđa stvorenog na datom jeziku, širenja opšte kulture i razvijanja međukulturne saradnje i osposobljavanje za dalje samoobrazovanje u oblasti jezika profesionalne delatnosti.
Zadaci nastave stranih jezika su:
- usvajanje govornog jezika u okviru novih 300-400 reči i izraza, uključujući terminologiju značajnu za dati obrazovni profil, odnosno područje rada, što u toku devet godina učenja jezika čini ukupan fond od oko 2700-2800 reči i izraza produktivno, a receptivno i više;
- negovanje pravilnog izgovora i intonacije;
- razumevanje govora (neposredno i pomoću medija) i spontano izražavanje u okviru tema iz svakodnevnog života i opštih tema iz oblasti obrazovnog profila, odnosno područja rada, uz iskazivanje ličnog stava i raspoloženja;
- negovanja tehnike informativnog čitanja i neposrednog razumevanja, složenijih tekstova na jeziku koji obuhvata terminologiju iz oblasti obrazovnog profila, odnosno područja rada i opštem jeziku, kao i dalje upoznavanje osobenosti jezika u toj oblasti korišćenjem odgovarajućih tekstova;
- osposobljavanje za davanje usmenih i pisanih rezimea onih sadržaja koje je polaznik upoznao neposredno i čitanjem raznih izvora informacija, kao i pisanje pisama, nalaza, izveštaja i ostalih dokumenata vezanih za područje rada, odnosno obrazovni profil.
Opšta tematika
Značajna privredna i društvena kretanja u svetu. Svetska kulturna baština.
Privredne, kulturne i druge manifestacije koje su postale tradicionalne (izložbe, sajmovi, berze, festivali, i sl.). Međunarodna poslovna saradnja. Poznate kulturne, privredne, naučne i strukovne organizacije u svetu i u našoj zemlji. Zaštita životne sredine.
Stručna tematika
Teme od značaja za obavljanje radnih zadataka.
Materijali i instrumenti neophodni za rad u struci. Planiranje i organizacija rada i poslovanja.
Obaveze i odgovornosti u poslovanju. Pružanje informacija i usluga. Ponuda i potražnja. Vrednovanje materijalnih i kulturnih dobara i njihov plasman. Značajni momenti vezani za razvoj obrazovnog profila i dostignuća u njemu. Stručna i poslovna saradnja. Vođenje poslovne korespodencije. Zaštita na radu.
Za obradu stručne tematike predviđeno je do 60% od ukupnog fonda časova
Pismeni zadaci: dva pismena zadatka u toku obrazovnog ciklusa za ukupni fond od 60.
Komunikativne funkcije: Proširivanje i nijansiranje već usvojenih komunikativnih funkcija sa posebnim osvrtom na one koje su od značaja za obavljanje profesionalne delatnosti: oslovljavanje poznate i nepoznate osobe; iskazivanje ličnog stava i raspoloženja, slaganja i neslaganja sa mišljenjem sagovornika; traženje i davanje dozvole; prihvatanje i neprihvatanje predloga; obaveštenje i upozorenje; predlaganja da se nešto uradi; odobravanje ili neodobravanje nečijih postupaka; prigovori, žalbe; izražavanje uverenosti, sumnje, pretpostavke; davanje saveta.
SADRŽAJI PROGRAMA
REČENICA
Sistematizacija ranije usvojenih tipova složenih rečenica na materijalu stručnih tekstova:
a) nominalne klauze
b) relativne klauze
v) adverbijalne klauze (za način i poređenje, za vreme, uzročne, namerne, posledične)
g) pogodbene rečenice
Red reči u rečenici. Mesto direktnog i indirektnog objekta.
Mesto priloga i priloških odredbi.
Neupravni govor.
Transformisanje aktivnih rečenica u pasive.
IMENIČKA GRUPA
Član
Sistematizacija i utvrđivanje upotrebe člana uz gradivne imenice, imena godišnjih doba, zgrada, institucija, naziva muzičkih instrumenata i igara, obroka, bolesti, uz geografska imena, prevozna sredstva, prideva da označe naciju i u izrazima za meru, vreme i količinu.
Imenice
Rod imenica sufiksalno obeležen (actor-actress)
Kongurencija imenica sa glagolom u jednini (news, measles, spaghetti, luggage, accommodation)
Množina imenica
a) složenica (Lpassers-by)
b) imenica stranog porekla (analysis/analyses, fongus/fungi)
v) pluralia tantum (scissors trousers)
g) relativni pluralia tantum oblici (goods, jeans, glasses)
Zamenički oblici
Zamenice (detirminatori - obnavljanje i utvrđivanje)
Pridevi / adjektivali
Obnavljanje i utvrđivanje upotrebe i poređenja prideva
Latinski komparativ (prior to, inferior to, superior to)
Participi:
a) kao adjektivali - the wounded man
b) u nominalnoj funkciji - The injured were taken to hospital.
Brojevi:
- Redni brojevi. Prosti brojevi i funkcija rednih brojeva.
- Decimali, razlomci.
GLAGOLSKA GRUPA
Glagoli
Vreme i aspekt glagola - obnavljanje
- The Future Continous Tense (P).
- The Future Perfect Tense
Nepotpuni glagoli will, would, should sa infinitom prezenta.
- Participi u funkciji skraćivanja vremenskih i relativnih klauza (R).
Prilozi
- Obnavljanje i sistematizacija.
TVORBA REČI
- Prefiksi i sufiksi za tvorbu imenica i glagola koji se sreću u jeziku struke. Najčešće akronimi i druge skraćenice.
LEKSIKOLOGIJA
- Stručni termini.
LEKSIKOGRAFIJA
- Upotreba dvojezičkih i specijalizovanih rečnika.
SADRŽAJ PROGRAMA
Sistematizacija jezičke strukture koja je do sada određivana i receptivno savladana. Sve jezičke strukture utvrđivati na odgovarajućim tekstovima. Usvajaju se sledeće gramatičke strukture karakteristične za oblast obrazovnog profila, odnosno područja rada.
GRAMATIKA
Strane imenice u struci (ortografija, izgovor, rod, upotreba člana uz njih, deklinacija);
Sistematizovanje valentnosti glagola prvenstveno sa predloženim dopunama;
Sistematizovanje rečeničnih modela pretežno sa glagolima iz stručne terminologije;
Valentnost najfrekventnijih imenica i prideva uz ukazivanje na razlike u maternjem jeziku;
Participske fraze sa participom I i II kao jezgrima;
Modalni glagoli: glagol "lassen" sa infinitivom prezenta i perfekta pasiva;
Bezlični pasiv i njegova transformacija u aktiv sa "man" kao subjektom;
Red reči u složenoj rečnici (sistematizacija);
Klasifikacija složenica (imenice, glagoli, pridevi);
Višečlane složene imenice.
LEKSIKOLOGIJA
Sistematizacija izvedenica karakterističnih za obrazovne profile. Najkarakterističnije skraćenice u pojedinim obrazovnim profilima. Idiomi i frazeologizmi svojstveni pojedinim obrazovnim profilima. Strane reči i internacionalizmi.
LEKSIKOGRAFIJA
Stručni dvojezični rečnici; specijalizovani jednojezični leksikoni za pojedine obrazovne profile.
Pojačati rad na razvijanju aktivnih znanja, navika i umenja i usvajanje jezičkih činjenica karakterističnih za jezik datog obrazovnog profila.
SADRŽAJI PROGRAMA
REČENICA
Sistematizacija znanja o osnovnim tipovima složenih rečenica, transformisanju složenih rečenica u proste proširene i obrnuto, o transformisanju participskih konstrukcija u složenu rečenicu i obrnuto, o transformisanju aktivnih rečenica u pasive i obrnuto.
Sistematizovati ranije usvojene osnovne rečenične modele, kojima, se izražavaju subjektsko-predmetski, objekatski, atributivni, prostorni, vremenski, načinski, uzročni i ciljni odnosi na materijalu stručnih tekstova.
IMENICE
Sistematizacija imeničkih promena: osnovni tipovi i izuzeci.
ZAMENICE
Sistematizacija znanja o zamenicama - promena i upotreba.
PRIDEVI
Nepromenljivi pridevi. Uočavanje razlika u rekciji ruskih prideva u odnosu na prideve u maternjem jeziku.
BROJEVI
Slaganje brojeva sa pridevima, zamenicama i imenicama.
GLAGOLI
Obnavljanje i sistematizovanje znanja o građenju i upotrebi participa.
LEKSIKOLOGIJA
Stručni termini. Najfrekventniji način građenja termina (najčešći prefiksi, sufiksi i sintagmatski termin).
LEKSIKOGRAFIJA
Upotreba dvojezičkih i specijalizovanih rečnika.
Napomena: Pojačati rad na razvijanju aktivnih znanja, navika i umenja i usvajanju jezičkih činjenica karakterističnih za jezik struke.
SADRŽAJI PROGRAMA
Pored morfologije sa sintaksom rečeničnih delova pojačati rad na razvijanju aktivnih znanja, navika i umenja, kao i na usvajanju jezičkih činjenica karakterističnih za jezik date struke.
Morfologija sa sintaksom rečeničnih delova.
IMENIČKA GRUPA
Imenice. Poimeničavanje prideva i drugih kategorija. Određeni član. Posesivna, demonstrativna i distributivna vrednost. Neodređeni član u jednini. Razlikovanje od osnovnog broja. Partitivni član šira sintaksa. Pridevi. Mesto prideva uz imenicu. Priloška upotreba. Brojevi. Aproksimativni (npr. centain) i razlomački. Demonstrativni kao determinantni u funkciji pronomena. Specifični posesivni obrti.
GLAGOLSKA UPOTREBA
Lične zamenice. Sintaksa naglašenih oblika. Zamenica: soi.
Glagoli. Sistematizacija glagolskih oblika: indikativ (prosti, perfekt, anteriorni perfekt, subjektiv, imperfekt i pluskvamperfekt (R). Najvažniji modalni glagoli (pouvoir, devoir, sembler). Proširivanje liste nepravilnih glagola. Unipersonalne konstrukcije - najčešće glagoli.
Prilozi. Veznički prilozi i inverzija subjekta posle nekih od njih (à peine, soussi, encore) u pisanom jeziku. Rečenički prilozi heureusement, sans dout, peut-être itd.) i njihova sintaksa u današnjem francuskom. Eksplicitivno ne.
FONETIKA
Vežbe iz fonetike
1 Spajanje glasova na prelazu reči unutar ritmičke grupe (priključivanje - l'enchainement).
2. Zabranjeno vezivanje unutar ritmičke grupe.
3. Nosni samoglasnici u vezivanju (en allant, on à un ami, le Moyen âge, nasuprot un bon ami, bien élevé, rien à faire).
4. Dužina samoglasnika (naglašenih).
5. Mesto naglaska u francuskom (accent tonique, accent d'insistance).
ORTOGRAFIJA
Ortografija oblika predviđenih za ovaj razred, posebno pravopisne osobenosti glagola na: -oir u -re. Rastavljanje reči na slogove.
LEKSIKOLOGIJA
Najčešći idiomi i frazeologizmi. Polisemija.
LEKSIKOGRAFIJA
Dvojezični i specijalizovani rečnici.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Program stranoga jezika namenjen je polaznicima specijalističkog obrazovanja i strukturiran je tako da omogućuje polaznicima da obnove i probude jezička znanja i usavrše veštine i umenja neophodna za rad u struci. U toku obrazovanja polaznici treba da savladaju govorni i pisani jezik do nivoa na kome mogu da se služe njime u obavljanju poslova struke kao i za dalje samoobrazovanje.
Strukturu programa čine:
a) zahtev i jezički sadržaji koji su zajednički za sve profile
b) tematski sadržaji koji se razlikuju u zavisnosti od područja rada.
Ovakav način strukturiranja sadržaja programa zahteva da nastavnici stranih jezika dobro prouče program u celini, uoče specifičnosti koje se odnose na pojedine struke i to imaju u vidu prilikom izbora konkretnih sadržaja. Komunikativne funkcije, navedene na kraju zajedničkog dela programa, zauzimaju značajno mesto. Funkcionalne jedinice date u okviru komunikativnih funkcija proširuju se i bogate u skladu sa zahtevima struke.
Broj školskih pismenih zadataka odrađen je zavisno od utvrđenog fonda časova (dva pismena zadatka za ukupan fond od 60, 66 i 90 časova, četiri pismena zadatka za ukupan fond od 120 časova). Jedan od njih se može zameniti i pismenom proverom objektivnog tipa. Provera objektivnog tipa treba da obuhvati i znanja relevantna za datu struku.
Efikasnost ostvarivanja zadataka nastave uslovljena je aktivnim učešćem svakog polaznika u obrazovnom procesu i njegovom motivisanošću za rad. Ovo se, između ostalog, postiže i korišćenjem odgovarajućih nastavnih sredstava (AB sredstva i raznovrsni autentični materijal u skladu sa programom i potrebama struke) i oblika rada.
Slušanje i govor predstavljaju važne aktivnosti u sporazumevanju. Stoga je potrebno da svaki polaznik podjednako dobro savlada obe ove veštine. To se postiže razgranatim sistemom vežbi kao što su: reprodukovanje i rezimiranje odslušanog ili pročitanog teksta, vođenje usmeravanih razgovora, intervju, osposobljavanje za primanje i prenošenje poruka i sl.
Pored navedenih usmenih oblika rada preporučuju se i razni oblici pismenih vežbi: vežbe transformacije i dopunjavanja, proširivanja i sažimanja rečenice ili teksta, popunjavanje formulara, pisanje beležaka, rezimea, nalaza, izveštaja, poslovnih pisama i sl.
Osposobljavanje za rad sa rečnikom i drugim izvorima informacija je stalan zadatak i nastavnika i polaznika.
Informativno čitanje ima važno mesto u nastavi. Prikladnim zadacima (čitanja tipa "tačno/netačno"), pitanja sa višestrukim izborom odgovora i sl.) proverava se u kojoj su meri polaznici razumeli pročitani tekst. Pored konteksta, koji igra značajnu ulogu, ovde je neophodno i korišćenje specijalizovanih rečnika.
Veći deo raspoloživog vremena treba posvetiti uvežbavanju i integrisanju jezičkog materijala. U toku rada na času nastavnik treba više vremena da posveti uvežbavanju onih veština koje su značajne za datu struku (u ugostiteljsko-turističkoj npr. veštini slušanja i govora, ekonomskoj struci, veštini pisanja i govora itd.).
Pored udžbenika, radi realizacije ciljeva i zadataka nastave, nastavnik treba u skladu sa programom da koristi i druge izvore informacija kao što su stručni časopisi i publikacije iz oblasti struke. Korelacija sa stručnim predmetima i praktičnim radom polaznika je veoma važna radi efikasne nastave i ostvarivanja njenih zadataka.
(4 časa nedeljno, 80 časova godišnje - teorije)
CILJ I ZADACI
Cilj izučavanja predmeta je sticanje znanja o najčešćim oboljenjima i stanjima koja zahtevaju urgentnu dijagnostiku i terapiju, organizaciju urgentne službe i specijalnu negu teško obolelih i povređenih.
Zadaci nastave su:
- upoznavanje osnovnih karakteristika pojedinih urgentnih stanja koje su bitne za prevenciju i sprečavanje šoka i obezbeđivanje vitalnih funkcija;
- sticanje dodatnih znanja neophodnih za usvajanje principa specijalne preoperativne i postoperativne nege bolesnika;
- sticanje teorijskih znanja potrebnih za razumevanje specijalnog pristupa pacijentu pri odluci o vrsti anestezije i vođenju anestezije;
- sticanje teorijskih znanja koja su preduslov za pravilno i stručno obavljanje intenzivne i specijalne nege bolesnika.
SADRŽAJI PROGRAMA
I ORGANIZACIJA URGENTNE SLUŽBE (4)
1. UVOD I DEFINICIJA
2. PREHOSPITALNA ORGANIZACIJA
- Zdravstvene ustanove uključene u prehospitalnu organizaciju
- Trauma tim
- Transport bolesnika
- Saradnja mobilne službe sa centrima nivoa A i B i intrahospitalni transport
- Medicina katastrofe
3. HOSPITALNA ORGANIZACIJA
- Centri nivoa A
- Centri nivoa B
- Centri nivoa C
II UVOD U URGENTNA STANJA I BOLESTI (4)
- Definicije i opšte osobine urgentnih stanja i bolesti
- Klasifikacija urgentnih stanja i bolesti
- Opšta etnopatogeneza
- Opšti mehanizmi patoloških i patofizioloških poremećaja
- Metode kliničkog i laboratorijskog pregleda
III OPŠTA URGENTNA STANJA (8)
- Sindrom šoka
- Poremećaji svesti (koma, stupar, kolaps)
- Urgentna stanja izazvana bolom
- Urgentno stanje izazvano toplotnim, hemijskim i radijacijskim agensima
IV SISTEMSKA URGENTNA STANJA I BOLESTI (etiologija, patogeneza, klinička slika, prva pomoć, terapija)
1. URGENTNA STANJA U KARDIOLOGIJI (8)
- Akutna srčana insuficijencija
- Akutni poremećaji ritma
- Infarkt
- Srčani zastoj, kardiorespiratorni kolaps
- Hipertenzivna kriza
- Povreda srca i velikih krvnih sudova
- Ostala urgentna stanja u kardiologiji
2. URGENTNA STANJA U PULMOLOGIJI (8)
- Akutna respiratorna insuficijencija (astmatični status, tromboembolija pluća, edem pluća, pneumotoraks, pneumonija sa komplikacijama
- Urgentna oboljenja grla, uha i nosa
- Opstrukcije gornjih respiratornih organa
- Povrede grudnog koša
- Povrede pluća
3. URGENTNA STANJA U GASTROENTEROLOGIJI (8)
- Akutni abdomen
- Gastrointestinalna krvavljenja
- Ulkusna bolest
- Peritonitis
- Apendicitis
- Akutni pankreatitis
- Opstrukcija žučnih puteva
- Holecistitis
- Uklještenje kile
- Povrede abdomena
4. URGENTNA STANJA U GINEKOLOGIJI I AKUŠERSTVU (4)
- Vanmaterična trudnoća
- Torkvirani tumor jajnika
- Prevremeno odlubljivanje normalno usađene posteljice
- Placenta previja
5. URGENTNA STANJA U PEDIJATRIJI (8)
- Urgentna stanja u dečjoj kardiologiji
- Akutni poremećaji metabolizma
- Alimentarne intoksikacije odojčeta
- Krize svesti u pedijatriji
- Respiratorni distrs sindrom u dečjoj i dojenačnoj dobi
- Akutna renalna insuficijencija
6. URGENTNA STANJA U UROLOGIJI I NEFROLOGIJI (4)
- Akutna renalna insuficijencija
- Akutna retencija urina
- Hematurija
- Renalne kolike
- Akutne infekcije urinarnog trakta
7. URGENTNA STANJA U NEUROLOGIJI (4)
- Epilepsija
- Akutna paraplegija
- Akutna neurohirurška urgentna stanja
- Povrede glave i CNS
- Encefalitisi i meningitisi
8. URGENTNA STANJA U PSIHIJATRIJI (4)
- Stanje akutne anksioznosti
- Stanje agresivnosti i homicidnosti
- Alkoholizam
9. URGENTNA STANJA U HEMATOLOGIJI (4)
- Anemija
- Akutna leukemija
- Hemoragijski sindrom
- Hemofilija
10. URGENTNA STANJA U ENDOKRINOLOGIJI (4)
- Dijabetična ketoacidoza
- Hipoglikemija
- Akutni poremećaji insuficijencija
- Akutni poremećaji tiroidne žlezde
11. AKUTNE EGZOGENE INTOKSINACIJE (4)
- Akutne medikamentozne intoksikacije
- Akutne organofosforne intoksikacije
- Akutne intoksikacije uzimanjem nepoznatog otrova
- Akutne akcidentalne intoksikacije
12. URGENTNA STANJA U ORTOPEDIJI I TRAUMATOLOGIJI
- Akutna oboljenja kostiju i zglobova
- Akutna oboljenja mišića
- Povrede lokomotornog stopala
(4 časa nedeljno, 80 časova godišnje - teorija; 6 časova nedeljno, 120 časova godišnje - vežbi; 6 nedeljno, 180 časova godišnje - praktične nastave u bloku)
CILJ I ZADACI
Cilj izučavanja predmeta je sticanje teorijskih znanja o savremenim dostignućima u oblasti anestezije i reanimacije i osposobljavanje kandidata da savremene metode rada i medicinsko-tehničke procedure sprovode u praktičnom radu.
Zadaci nastave su:
- upoznavanje teorijskih i praktičnih dostignuća u anesteziji i reanimaciji;
- upoznavanje organizacije anesteziološke službe u redovnim i vanrednim uslovima;
- osposobljavanje za sprovođenje tehnika u anesteziji i reanimaciji i pravilno rukovanje aparatima i opremom;
- sprovođenje pravilne preoperativne pripreme i postoperativne nege;
- upoznavanje osnovnih karakteristika pojedinih urgentnih stanja bitnih za prevenciju i sprečavanje šoka i obezbeđivanje vitalnih funkcija;
- asistiranje pri anesteziji i drugim intervencijama;
- blagovremeno i pravilno sprovođenje potrebnih mera radi sprečavanja postoperativnih komplikacija.
SADRŽAJI PROGRAMA
TEORIJSKA NASTAVA
ORGANIZACIJA HIRURŠKOG ODELJENJA I JEDINICE ZA INTENZIVNO LEČENJE (1)
- Prijemno odeljenje - septično i aseptično
- previjalište,
- operaciona sala,
- sanitarni uređaji,
- lekarska i sestrinska soba,
- prostorija za intenzivnu negu: namena i oprema (osposobljenost za hitne intervencije),
- razlike u opremi i organizaciji intenzivne, poluintenzivne i obične nege bolesnika.
ANESTEZIJA (1)
Pojam, istorijat i teorija anestezije.
Priprema bolesnika za anesteziju i operaciju.
Premedikacija i njen značaj.
Vrsta anestezije.
OPŠTA ANESTEZIJA (2)
Uvod i definicija opšte anestezije.
Resorpcija, sudbina u organizmu i izlučivanje anestetika.
Farmakološko delovanje anestetika na organe i sisteme ljudskog organizma.
Stadijumi i znaci opšte anestezije.
Inhalacioni anestetici i inhalaciona anestezija.
Volatilni anestetici.
Gasni anestetici.
Intravenska anestezija.
Barbiturati za intravensku anesteziju.
Nebarbituratni intravenski anestetici.
Komplikacije intravenske anestezije.
Rektalna anestezija.
LOKALNA ANESTEZIJA (2)
Lokalni anestetici.
Površinske anestezije.
Infiltraciona anestezija.
Sprovodna anestezija.
Spinalna i epiduralna anestezija.
MIŠIĆNI RELAKSANTI (2)
Mehanizam transmisije nervnog impulsa sa nervnog vlakna na motornu ploču.
Vrste blokova motorne ploče.
Nedepolarizirajući mišićni relaksanti.
Depolarizirajući mišićni relaksanti.
Indikacija za primenu mišićnih relaksanata.
Antagonisti mišićnih relaksanata.
Klinička slika nepotpunog uklanjanja neuromuskulatornog bloka.
APARATI ZA ANESTEZIJU (2)
Vrste aparata. Način čuvanja i održavanja. Rukovanje i primena.
SISTEMI ANESTEZIJE (2)
Otvoreni sistem anestezije. Poluotvoreni sistem. Poluzatvoreni sistem. Šetajući sistem. Zatvoreni sistem.
PRIPREMA ZA ANESTEZIJU (2)
Tehnika izvođenja anestezije. Posmatranje bolesnika u toku anestezije i zadaci sestre.
Tubusi, intubacija, asistirano, i kontrolisano disanje.
MONITORING U TOKU ANESTEZIJE (4)
Monitoring aparata za anesteziju.
Monitoring pacijenta (TA, CP, EKO, puls, merenje krvnog volumena i gubitka krvi, diureza, telesna temperatura, oksigenacija, CO2, EKG, neuromuskulatorna blokada), itd.
KOMPLIKACIJE U TOKU INHALACIONE ANESTEZIJE (4)
Komplikacije od premedikacije.
Neispravna, neodgovarajuća oprema za arteficijalnu mehaničku ventilaciju.
Anatomske abnormalnosti pacijenta.
Problemi punog stomaka.
Laringospazam.
Bronhospazam.
Pneumotoraks i hematotoraks.
Hipoventilacija i apnea.
Atelektaza i kolaps pluća.
Tamponada srca.
Embolija.
Posttransfuzione reakcije.
Komplikacije pri davanju lokalnih anestetika.
Maligna hipertermija.
OPASNOST OD POŽARA I EKSPLOZIJE U OPERACIONOJ SALI (1)
Eksplozivne mešavine i izvor paljenja.
Mere za sprečavanje kontakta između eksplozivne mešavine i izvora paljenja.
Uputstvo za rukovanje bocama-cilindrima sa kiseonikom i N2O
FIZIOLOGIJA VODE I ELEKTROLITA
Sastav telesnih tečnosti.
Normalan promet vode i elektrolita u organizmu.
Poremećaji ravnoteže vode i elektrolita.
Plazma i njeni derivati.
Rastvori elektrolita i njihova upotreba.
Visokomolekularni rastvori.
OSNOVI ACIDOBAZNOG BILANSA (1)
Poremećaji acidobaznog bilansa.
POTREBE HIRURŠKOG PACIJENTA ZA VODOM I ELEKTROLITIMA (2)
AKUTNI ZASTOJ SRCA (2)
Uvod, definicija i učestalost.
Etiologija.
Dijagnoza akutnog zastoja srca.
TERAPIJA AKUTNOG ZASTOJA SRCA KPR (KARDIO-PULMONALNA REANIMACIJA) (2)
Arteficijelna respiracija.
Arteficijelna cirkulacija.
Električna defibrilacija.
Medikamentozna terapija akutnog zastoja srca.
Procena efikasnosti KPR.
Komplikacije kardio-pulmonalne reanimacije.
ETIOLOGIJA, PATOGENEZA I TERAPIJA ŠOKA (6)
Definicija i patofiziološke promene u šok sindromu.
Klinička slika šok sindroma.
Klasifikacija.
Monitoring u šoku.
Lečenje šok sindroma.
PRIPREMA I ANESTEZIJA POLITRAUMATIZOVANIH (6)
Teško povređeni pacijent.
Torakalne povrede i hitne mere prilikom torakalnih povreda
Hitne mere prilikom neurohirurških povreda
Povrede krvnih sudova.
Abdominalne povrede.
Genitalno-urinarne povrede.
Ortopedske povrede.
Maksilofacijalne povrede.
Povrede vrata.
Opekotine.
Akutna posttraumatska renalna insuficijencija.
Anestezija politraumatizovanih.
TRANSFUZIJA KRVI I NJENE KOMPLIKACIJE (6)
Krvne grupe ABO sistema i njihovo određivanje.
Određivanje Rh faktora.
Uzimanje krvi od davaoca i njeno čuvanje.
Derivati krvi.
Indikacije i kontraindikacije za transfuziju krvi.
Komplikacije transfuzije krvi i zadaci sestre kod pojedinih vrsta komplikacija.
KISEONIK, OKSIGENOTERAPIJA I TOKSIČNOST KISEONIKA (3)
Fiziologija disanja.
Kiseonik (istorijat, dobijanje, pakovanje).
Nedostatak kiseonika.
Indikacije za oksigenu terapiju i efekt oksigene terapije.
Način primene kiseonika.
TRAHEOSTOMIJA I PRODUŽENA INTUBACIJA (3)
ARTEFICIJELNA VENTILACIJA I VENTILATORI (2)
Podela respiratora po karakteristikama.
Indikacije za upotrebu ventilatora.
Kriterijumi za upotrebu respiratora.
Komplikacije mehaničke ventilacije.
ČIŠĆENJE I STERILIZACIJA ANESTEZIOLOŠKE OPREME (3)
NEPOSREDNE KOMPLIKACIJE POSLE ANESTEZIJE (3)
Komplikacija respiratornog sistema.
Komplikacije kardiovaskularnog sistema.
Krvarenje.
Povraćanje.
OSNOVI ELEKTROKARDIOGRAFIJE (2)
ASEPSA I ANTISEPSA (6)
Savremene metode i postupci sprovođenja.
PARENTERALNA ISHRANA (4)
Parenteralna ishrana ugljenim hidratima.
Parenteralna ishrana mastima (lipidima).
Parenteralna ishrana aminokiselinama.
Vitamini u parenteralnoj ishrani.
Minerali u parenteralnoj ishrani.
Potpuna parenteralna ishrana.
VEŽBE
I vežba
Upoznavanje sa organizacijom hirurškog odeljenja u jedinici za intenzivno lečenje.
II vežba
Učestvovanje medicinske sestre-tehničara u pripremi bolesnika za anesteziju i operaciju.
Davanje premedikacije.
III vežba
Učestvovanje-asistiranje sestre anesteziologa pri uvodu u anesteziju, tokom anestezije, operacije i pri buđenju pacijenta.
IV vežba
Priprema aparata za anesteziju:
- proveriti da li je aparat za anesteziju snabdeven dovoljnom količinom kiseonika, N2O i drugim sredstvima;
- proveriti zaptivanje aparata;
proveriti ispravnost apsorbera za CO2
- priprema i provera ispravnosti aspiratora;
- izbor maske.
V vežba
Priprema pribora za intubaciju i provera njegove ispravnosti.
VI vežba
Planiranje intravenske kanile i obezbeđivanje sigurnog venskog puta.
VII vežba
Pripremanje stočića za anesteziju.
Rastvaranje potrebnih lekova.
Pomaganje bolesniku pri postavljanju na operacioni sto.
VIII vežba
Čišćenje i sterilizacija anesteziološke opreme.
IX vežba
Anesteziološka karta i druga dokumentacija.
X vežba
Kontrola bolesnika i nega neposredno posle anestezije i operacije.
Monitoring u toku anestezije.
XI vežba
Rukovanje sa cilindrima za kiseonik i N2O;
Savladavanje tehnike arteficijalne respiracije.
XII vežba
Savladavanje tehnika spoljašnje masaže srca.
Asistiranje pri električnoj defibrilaciji.
Asistiranje pri medikamentoznoj terapiji akutnog zastoja srca.
XIII vežba
Montiranje bolesnika u šoku.
XIV vežba
Postupak sa politraumatizovanim pacijentom.
XV vežba
Administracija tečnosti i transfuzija krvi.
XVI vežba
Uzimanje materijala za laboratorijske analize.
XVII vežba
Davanje kiseonika pacijentu.
Upoznavanje mehaničkih ventilatora.
XVIII vežba
Nega bolesnika na mehaničkoj ventilaciji.
XIX vežba
Snimanje kompletnog elektrokardiograma.
XX vežba
Sprovođenje opštih mera za sprečavanje postoperativnih komplikacija.
(4 časa nedeljno, 80 časova godišnje - teorija; 9 časova nedeljno, 180 časova godišnje - vežbi; 6 nedeljno, 180 časova godišnje - praktične nastave u bloku)
CILJ I ZADACI
Cilj izučavanja predmeta je sticanje savremenih stručnih znanja iz oblasti intenzivne zdravstvene nege bolesnika sa urgentnim stanjem i osposobljavanje da se stečena znanja primene u profesionalnom radu.
Zadaci nastave su:
- usvajanje moralnih vrednosti i razvijanje osećaja humanosti, ljubavi prema pozivu, savesnog i odgovornog odnosa prema radnom mestu;
- sticanje potrebnih stručno-medicinskih znanja o savremenoj i intenzivnoj nezi bolesnika;
- razvijanje navika i sposobnosti posmatranja i praćenja promena na bolesniku, kao osnovnih pretpostavki za blagovremeno lečenje i negu;
- razvijanje shvatanja da su tačnost, odgovornost i samoinicijativa osobine stručnjaka koje garantuju sticanje ugleda u sredini u kojoj žive i rade;
- sticanje znanja o povezanosti intenzivne nege sa drugim medicinskim disciplinama;
- upoznavanje organizacije rada na hirurgiji i internom odeljenju, posebno organizacije intenzivne noge i metoda profilaksa;
- sticanje znanja (teorijskih i praktičnih) iz oblasti intenzivne nege i medikamentozne tehnike;
- sticanje osnovnih znanja iz područja fizikalne medicine i rehabilitacije.
SADRŽAJI PROGRAMA
TEORIJSKA NASTAVA
I POJAM, ZADACI I ZNAČAJ (2)
Kratak osvrt na značaj intenzivne nege bolesnika kao sastavnog dela nege bolesnika; uloga medicinske sestre u timskom radu, mestu medicinske sestre u savremenom dijagnostičko-terapeutskom timu.
Etika zdravstvenog radnika, pojam morala, definicija. Istorijat medicinske etike, Hipokratova zakletva i Ženevska revizija Hipokratove zakletve. Zakletva Florens Najtingal, Kodeks etike zdravstvenih radnika SRJ.
Moralni lik zdravstvenog radnika. Moralne obaveze zdravstvenog radnika prema bolesnicima, prema drugim zdravstvenim radnicima, prema porodici bolesnika, prema medicinskoj tajni.
II HIRURŠKA INTENZIVNA NEGA (36)
1. Prijem bolesnika na intenzivnu negu
Položaj bolesnika i smeštaj u postelju zavisno od stanja bolesnika; formiranje šok liste i liste reanimacije.
2. Postoperativna intenzivna nega bolesnika
Kontrola vitalnih znakova, značaj registrovanja vrednosti vitalnih funkcija i bilansa tečnosti, kontrola rane, peristaltike, diureze, položaja bolesnika oksigenoterapije, monitora.
3. Priprema bolesnika, pribora i materijala za izvođenje i asistiranje kod dijagnostičkih i terapeutskih procedura
Uvođenje perifernih i arterijskih katetera, punkcije perifernih vena i stavljanje kanile.
Postavljanje pleuralnog, torakalnog i abdominalnog drena.
Stavljanje nazogastritične sonde, stavljanje urinarnog katetera, održavanje stavljenih drenova, skupljanje i evidencija sadržaja.
4. Opšta nega bolesnika
Nameštanje specijalne postelje, nameštanje zauzete postelje. Primena posteljnog i ličnog rublja više puta u toku dana.
Prinudni položaj bolesnika u postelji (Fovlerov, Kolemanov, Trendelburgov, Kvinkeov i dr.)
Sprovođenje profilakse i lečenje dekubitusa (masaža, masažni hvatovi, glađenje, trljanje, gnječenje, lupkanje i vibracioni talasi, talkiranje, promene položaja, postavljanje antidekubitarnog jastuka, dušeka, koturova). Priprema bolesnika za transport i prenošenje (kolicima, krevetom, nosilima).
5. Lična higijena bolesnika u jedinici intenzivne nege
Asistiranje delimično pokretnom bolesniku u održavanju telesne čistoće - umivanje pasivnog bolesnika, obrada usne duplje, pranje pojedinih delova tela i organa. Kupanje i pranje kose.
6. Ishrana bolesnika na odeljenju intenzivne nege
Veštačka ishrana, ishrana preko sonde, gastro-stoma i parenteralna ishrana. Početak prirodne ishrane posle abdominalnih operacija.
7. Terapije na odeljenju intenzivne nege
Peroralno i parenteralno unošenje leka
Unošenje leka inplatacijom i inhalacijom
Evidencija vremena davanja terapije
Transfuzija krvi.
8. Laboratorijsko-dijagnostički materijal
Uzimanje ispljuvka, mokraće, stolice, krvi, briseva iz organskih šupljina i rana, sekreta iz drenova i kanala za mikrobiološka ispitivanja.
Skupljanje urina i drugih sekreta prema predviđenom postupku uz evidenciju količine i tačnog vremena uzimanja.
9. Intrahospitalne infekcije
Najčešći izazivači intrahospitalnih infekcija i njihove odlike. Izvori i putevi širenja infekcije.
Mere zaštite (dezinfekcija i higijensko-tehnička zaštita).
III SPECIJALNA NEGA, ISHRANA I TERAPIJA BOLESNIKA SA POREMEĆAJIMA ODREĐENIH SISTEMA I ORGANA (36)
Specifičnost intenzivne nege kod bolesnika sa kardiovaskularnim poremećajima.
Specifičnost intenzivne nege kod bolesnika sa poremećajima respiratornih organa.
Specifičnosti intenzivne nege kod bolesnika sa gastrointestinalnim poremećajem.
Specifičnost intenzivne nege kod bolesnika sa urološkom i nefrološkim poremećajem.
Specifičnost intenzivne nege kod bolesnika sa hematološkim poremećajima.
Specifičnost intenzivne nege kod bolesnika sa endokrinološkim poremećajima.
Specifičnosti intenzivne nege kod bolesnika sa psihičkim poremećajima.
Specifičnosti intenzivne nege kvd bolesnika sa neurološkim poremećajima.
Specifičnosti intenzivne nege kod bolesnika u ortopediji i traumatologiji.
Specifičnosti intenzivne nege kod politraumatiziranog bolesnika.
IV SUŠTINA I KARAKTER SAVREMENE RANE REHABILITACIJE (6)
- Značaj fizikalne medicine i rehabilitacija
- Primena rane rehabilitacije u okviru preoperativne pripreme i postoperativnog postupka.
- Specifičnosti rane rehabilitacije kod hemiplegije, paraplegije, oboljenja i povrede perifernih nerava.
- Specifičnosti rane rehabilitacije kod posttraumatskih stanja, amputacije.
- Vrste i značaj pokreta u ranoj rehabilitaciji bolesnika (pasivni pokret, aktivno-potporni, složen pokret).
- Značaj korektivnog položaja u ranoj postoperativnoj fazi, kao preventiva mera atrofije mišića i kontraktura.
VEŽBE
I, II vežba
Organizacija hirurške intenzivne nege. Prostorije za intenzivnu negu kao sastavni deo hirurškog odeljenja, uređaj, šok lista. Tri vrste postoperativne nege:
- intenzivna nega
- poluintenzivna nega,
- obična nega operisanih bolesnika.
III vežba
Prijem bolesnika na intenzivnu negu. Položaj bolesnika i smeštaj u postelju. Formiranje i vođenje šok-liste i liste reanimacije.
IV vežba
Postoperativna intenzivna nega bolesnika, kontrole vitalnih znakova, značaj registrovanja vrednosti vitalnih funkcija i bilansa tečnosti, kontrola rane, peristaltike, dijureze, položaja bolesnika, oksigene terapije, monitora.
V vežba
Postupak sa ranama i opekotinama u ranom postoperativnom periodu.
Previjanje operativnih rana i opekotina, traheostome.
Previjanje dekubitusa.
Previjanje venoznih i arterijskih katetera i trajnih igala.
VI vežba
Medicinsko-tehničke radnje u intenzivnoj nezi.
Toaleta usne duplje i nosa, podizanje jezika - upotreba evreja, čišćenje larinksa i traheobronhijalnog stabla - intubiranje; oksigenacija preko maske i nikso katetera, asistirano disanje i kontrolisano disanje.
VII vežba
Rukovanje i kontrola aspiracionih aparata; tehnička aspiriranja sekreta iz gornjih disajnih puteva i traheobronhijalnog stabla. Nega traheostomske kanale; obezbeđivanje disajnih puteva kod bolesnika sa orofaringealnim, nazofaringealnim ili endotrahealnim tubusom. Drenaža pomoću vodenog stuba i drugih aparata.
VIII vežba
Rad mehaničkim respiratorom, priključivanje bolesnika na aparat; kontrola asistiranog i kontrolisanog disanja; vlaženje vazduha kod traheotomisanih i prevencija nastajanja krusta u traheji.
IX vežba
Torakocinteza - asistiranje pri izvođenju i praćenje interpleuralnog pritiska; najčešće plućne komplikacije u kasnom postoperativnom periodu; tehnika izvođenja vežbi disanja radi dobre ventilacije i ekspektoracije.
X vežba
Drenaža abdominalne duplje, lokalizacija, praćenje izlučevina iz abdominalne duplje (krv, gnoj). Abdominocinteza, asistiranje pri abdominacintezi.
XI vežba
Uvođenje perifernih i arterijskih katetera; punkcija perifernih vena i stavljanje i.v. kanala.
XII vežba
Postavljanje pleuralnog, torokalnog i abdominalnog drena.
XIII vežba
Stavljanje nezogastrične sonde.
XIV vežba
Stavljanje urinarnih katetera. Skupljanje i evidentiranje sadržaja.
XV, XVI vežba
Specifičnosti intenzivne nege uroloških bolesnika.
Upoznavanje instrumenata:
- vrste instrumenta (kateteri, sonde, bužije).
Medicinsko-tehničke radnje:
- priprema materijala i asistiranje pri kataterizaciji,
- priprema materijala i asistiranje pri skidanju nefrostome, cistostome, drena,
- priprema materijala i tehnika izvođenja postoperativnog ispiranja mokraćne bešike operisanih od adenoma prostate.
XVII, XVIII vežba
Specifičnosti intenzivne nege u ortopediji i traumatologiji
- Imobilizacija, tehnika stavljanja imobilizacije; kontraimobilizacija, posmatranje bolesnika sa gipsom, nega bolesnika sa gipsom.
- Postoperativna nega bolesnika sa tromboflebitom, flebitom, infekcijom.
- Vakum drenaža, tehnika izvođenja, menjanja drenažnih boca.
XIX, XX vežba
Specifičnosti bolesnika kod promena stanja svesti (somolencija, sopor, koma).
- Lumbalna punkcija - priprema materijala i bolesnika.
- Asistiranje pri izvođenju lumbalne punkcije i slanje likvora na biohemijski i bakteriološki pregled.
XXI-XXIII vežba
Jedinica za intenzivnu negu bolesnika sa bolestima organa za disanje: smeštaj, oprema kadrova, organizacija rada.
Priprema bolesnika za radiološka ispitivanja - scintografija:
- prikupljanje sputuma i slanje na pregled (posebno obratiti pažnju na: boju, količinu, taloženje), dezinfekcija sputuma;
- imunoalergijska ispitivanja; alergijski testovi (intravenski, intradermalni, sublingvalni, intrakonjuktivalni);
- priprema materijala i asistencija pri pleuralnoj punkciji. Nega bolesnika po obavljenoj intervenciji. Slanje punktata na pregled. Hemijski i makroskopski pregled punktata.
Nega bolesnika obolelih od bronhioktazije, apscesa pluća. Postavljanje bolesnika u Žovlerov i Kvinkeov drenažni položaj. Nega bolesnika obolelih od tuberkuloze. Hemoptoa. Hemoptizija. Položaj bolesnika, prva pomoć i lečenje.
Nega bolesnika sa bronhijalnom astmom - status astmatikus.
Položaj bolesnika, uzimanje sputuma za pregled, inhalacija lekova. Vežbe disanja.
Nega bolesnika sa akutnim pneumotoraksom. Prijem bolesnika, smeštaj, intenzivna nega i lečenje. Metodologija ispitivanja.
XXV-XXVII vežba
Koronarna jedinica intenzivne nege. Organizacija rada, smeštaj, oprema, kadrovi. Vođenje medicinske dokumentacije. Urgentna lista.
Nega bolesnika sa akutnom insuficijencijom levog srca. Prijem bolesnika. Metodologija ispitivanja, nega i lečenje (položaj bolesnika, posmatranje. Merenje i evidentiranje: temperature, pulsa i disanja. Monitiranje srčane radnje, merenje krvnog pritiska, elektrokardiografska ispitivanja tehnička snimanja).
Nega bolesnika sa akutnom insuficijencijom desnog srca. Prijem bolesnika, merenje venskog pritiska. Uzimanje krvi za hemokulturu, merenje dijureze. Primena terapije, kardiotonici, dijuretici.
Nega i ishrana bolesnika sa akutnom koronarnom insuficijencijom. Prijem bolesnika. Metodologija ispitivanja. Oscilometrijska ispitivanja.
Nega bolesnika sa infarktom miokarda. Značaj intenzivne nege. Rukovanje aparatima za intenzivnu negu: monitorom, defibrilatorom, pace-mace-om. Ishrana bolesnika sa svežim infarktom. Oksigena terapija.
XXVIII, XXIX vežba
Hematološka jedinica intenzivne nege.
Jedinica za intenzivnu negu bolesnika sa bolestima krvi i krvotvornih organa.
Organizacija rada, smeštaj, oprema, kadrovi.
Bolesnici sa anemijom zbog insuficijencije koštane srži - prijem, smeštaj i nega. Metodologija ispitivanja. Uzimanje krvi za SE, hematokrit, vrste krvarenja i koagulacije, protrombinsko vreme. Sternalna punkcija. Transfuzija krvi.
Nega i ishrana bolesnika sa akutnom hemoliznom anemijom: prijem bolesnika, metodologija ispitivanja. Metodologija intenzivne nege i lečenja.
Nega i ishrana bolesnika sa agranulocitnim sindromom.
Prijem bolesnika, obrada bolesnika sa akutnom leukemijom.
Prijem bolesnika, metodologija ispitivanja.
Nega i ishrana bolesnika sa hemoragičnim sindromom.
Metodologija ispitivanja.
XXX-XXXIII vežba
Gastroenterološka jedinica intenzivne nege.
Smeštaj, oprema, kadrovi, organizacija rada.
Posmatranje želudačnog i duodenalnog sadržaja. Frakcionirana sonda (kofeinski i histaminski test).
Duodenalna sonda (priprema materijala, bolesnika i izvođenje. Nadražajna sredstva. Gastroskopija, kolonoskopija, rektoskopija. Bolesnici sa komplikacijama ulkusne bolesti. Prijem bolesnika, metodologija ispitivanja, intenzivna nega i lečenje. Uzimanje stolice za pregled na akutna krvavljenja. Nega i ishrana bolesnika sa akutnim krizama bolesti creva (ulcerozni kolitis i drugo). Prijem bolesnika, metodologija ispitivanja, intenzivna nega i lečenje.
Nega i ishrana bolesnika sa akutnim pankreatitisom. Metodologija ispitivanja. Intenzivna nega i lečenje. Nega i ishrana bolesnika sa izraženom insuficijencijom jetre - hepatična pretkoma. Hepatitična koma. Prijem bolesnika, metodologija ispitivanja. Intenzivna nega i lečenje. Abdominalna punkcija. Dokazivanje žučnih boja. Scintiografija jetre.
Nega i ishrana bolesnika sa akutnim krizama (akutni holecistitis, empijem žučne kese, žučne kolike).
Prijem, intenzivna nega i lečenje.
XXXV, XXXVI vežba
Endokrinološka jedinica intenzivne nege. Jedinice za intenzivnu negu za bolesti metabolizma, endokrinih žlezda i akutnih trovanja. Smeštaj, oprema, kadrovi, organizacija rada.
Nega bolesnika sa dehidratacijom: metodologija ispitivanja, intenzivna nega i lečenje. Infuzija. Nega bolesnika sa ketoacidozom i dijabetičnom komom. Metodologija ispitivanja. Pregled urina, pregled krvi, praćenje elektrolita, DTT, ODTT.
Nega i ishrana bolesnika sa tetanijskim krizama. Metodologija ispitivanja - određivanje šećera, kvalitativno i kvantitativno.
Nega i ishrana bolesnika sa hipoglikemijskom komom. Metodologija ispitivanja - određivanje šećera, kvalitativno i kvantitativno.
Hipotireozna koma. Nega i ishrana bolesnika. Metode ispitivanja. Pregled krvi, Na, Ca, kalijum. Određivanje šećera, EKG.
Nega i prva pomoć kod akutnih trovanja (hipnotici, CO, pesticidi, pečurke, etilalkohol, ujed zmije).
Antidoti.
XXXVII, XXXVIII vežba
Nefrološka jedinica intenzivne nege
Bolesnici sa akutnom bubrežnom insuficijencijom.
Prijem bolesnika. Metodologija ispitivanja (merenje dijureze, Velhorova proba, klirensi: urea i kreatinin). Ispitivanje urina. Nega, ishrana i lečenje bolesnika.
Nega i ishrana bolesnika sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom. Metodologija ispitivanja. Hemodijaliza, radiorenografija, pijelografija, cistoskopija, hromocistoskopija, scintigrafija, peritonalna dijaliza. Kontrasna sredstva i probe. Nega bolesnika sa uremičnim sindromom.
XXXIX-XL vežba
Suština i karakter savremene rane rehabilitacije
Specifičnost rane rehabilitacije kod hemiplegije, paraplegije, postraumatskih stanja. Amputacija. Vrste i značaj pokreta, kontrakcije i korektivnog položaja u nezi i rehabilitaciji rane postoperativne faze (pasivan pokret, aktivno-potpomognut pokret, aktivan pokret, pokret sa otporom, složeni pokret); vrste kontrakcija, posebno statičkih, kao preventivna mera atrofija mišića i kontraktura.
PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU
INTENZIVNA NEGA
Prva pomoć obolelim i povređenim
Trijaža obolelih i povređenih, nega pri transportu
Priprema bolesnika, pribora i materijala za izvođenje i asistiranje pri izvođenju dijagnostičkih terapijskih procedura
Preoperativna nega, higijena i ishrana
Postoperativna nega, higijena i ishrana.
KORONARNA JEDINICA
Prijem pacijenta i prva pomoć,
Održavanje disajnih puteva, rukovanje aparatima
Priprema bolesnika za laboratorijske i terapijske procedure,
Specifičnosti nege u koronarnoj jedinici.
Medicinska dokumentacija, evidencija i izveštaji u intenzivnoj nezi.
SPECIJALISTIČKI ISPIT
Po uspešnom završetku programa obrazovanja kandidati polažu specijalistički ispit.
Ispitom se utvrđuje profesionalna osposobljenost kandidata.
Specijalistički ispit obuhvata:
1. Izvršenje praktičnog zadatka
2. Usmenu proveru znanja.
1. Izvršenje praktičnog zadatka
Izvršenjem praktičnih zadataka proverava se praktična osposobljenost kandidata za samostalno stručno izvršavanje konkretnih profesionalnih zadataka medicinske sestre - tehničara u području anestezije, reanimacije i intenzivne nege.
Praktični zadaci se konstituišu iz programa vežbi i praktične nastave u bloku utvrđenih u programu obrazovanja za obrazovni profil. Praktične zadatke kandidati polažu u konkretnim uslovima rada u zdravstvenim organizacijama u kojima je ostvarivan program vežbi i praktične nastave u bloku.
2. Usmena provera znanja
Usmenom proverom znanja ocenjuje se nivo usvojenosti programa stručnog obrazovanja i osposobljenosti kandidata da ta znanja povezuju, sintetizuju i primenjuju u različitim situacijama profesionalne delatnosti.
Ispitna pitanja za usmenu proveru znanja konstituišu se iz sadržaja programa teorijske nastave, odnosno predmeta anestezija i reanimacija, urgentna stanja u medicini i intenzivna nega.
Usmena provera znanja obavlja se u radnoj organizaciji nastavnoj bazi ili školi.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Programi obrazovanja koncipirani su tako da u praktičnoj realizaciji omoguće primenu najsavremenijih naučnih i stručnih saznanja, postupka i metoda rada koji su provereni u praksi. Otuda, u programima nisu navedene konkretne metode rada, instrumenti, uređaji i pribor koji će biti korišćen u procesu realizacije programa.
Tako koncipirani programi obrazovanja mogu biti uspešno ostvareni i daće projektovane obrazovne ishode ako škola, koja je nosilac organizacije i sprovođenja obrazovnog procesa:
- utvrdi koje zdravstvene ustanove, u konkretnoj sredini ili širem okruženju, po svojoj razvijenosti, raznovrsnosti rada, opremljenosti materijalno-tehničkoj i prostornoj, kadrovskoj strukturi i savremenosti radne tehnologije i organizacije rada, obezbeđuju potrebne zahteve propisane ciljem i zadacima programa obrazovanja za njihovo uspešno ostvarivanje;
- sa odgovarajućim zdravstvenim ustanovama, postignut sporazum o saradnji u smislu da prihvate da budu suorganizatori i nosioci (realizatori) dela (ili celovitog) obrazovnog programa, posebno programa praktične obuke;
- utvrdi organizacioni model rasporeda i organizacije ostvarivanja programa obrazovanja koji će biti usklađen sa konkretnim uslovima, potrebama kandidata i drugim konkretnim značajnim odrednicama;
- na osnovu uvida u konkretnu opremljenost zdravstvene - nastavne baze za realizaciju programa, zajedno sa stručnjacima - izvođačima nastave priprema operative programa obrazovanja i utvrđuje dinamiku njihove realizacije. U operativnom programiranju treba da budu navedene konkretne metode rada koje se koriste u procesu rada, određeno vreme koje je potrebno za osposobljavanje kandidata da savladaju tehnike izvođenja svake navedene metode, zatim, najpogodniji pedagoški oblici rada sa kandidatima itd. To znači da će konkretna organizacija i način ostvarivanja plana i programa obrazovanja (pridržavajući se utvrđenih opštih principa i sadržaja programa) biti onoliko različiti, kolike su dozvoljene stručne razlike u metodu i organizaciji rada razvijenih radnih organizacija.
Prema tome, poželjno je da škola kandidatima u toku obrazovnog ciklusa obezbedi uvid u rad u više stručnih organizacija, što znači i praktično osposobljavanje za rad po različitim metodama, to će im, dalje, obezbediti širi stručno-praktični opseg znanja i uspešniju radnu pokretljivost. Kao minimum, u toku obrazovnog ciklusa, u svim uslovima, kandidatima treba obezbediti da određeno vreme praktične obuke provedu u vrhunskim stručnim organizacijama, koje predstavljaju stručno-metodološke centre za unapređivanje rada u ovom području medicine.
Predavači, neposredni realizatori programa, u okviru svojih individualnih priprema za izvođenje nastave treba da upoznaju programe stručnog obrazovanja koja su učenici stekli u okviru redovnog srednjoškolskog obrazovanja i svoja predavanja primere već stečenim znanjima, s jedne strane, i mogućnostima i potrebama kandidata, s druge strane. Efikasnost i racionalizacija obrazovnog procesa znatno će doprineti međusobna saradnja tima predavača, zajedničko planiranje, jedinstven pristup i koordinacija u radu.
Planom obrazovanja, kao vremenski okvir za realizaciju obrazovnog programa, predviđeno je: 32 radne nedelje nastavnog procesa i dve nedelje za pripremu i polaganje specijalističkog ispita; nedeljna norma (kao optimalna) od 30 časova. Od ukupnog broja redovnih nedelja, 20 nedelja je predviđeno za teorijsku i praktičnu obuku, a 12 nedelja je rezervisano za praktično osposobljavanje kandidata u konkretnim radnim uslovima (praktična obuka u bloku) - zdravstvenim ustanovama.
Ovako koncipiran vremenski okvir odgovara, prvenstveno, obrazovanju onih kandidata koji nemaju konkretna prethodna praktična znanja stečena u procesu rada.
Međutim, ukoliko se u obrazovni proces uključuju kandidati sa manje ili više već stečenih praktičnih znanja, onda škola, srazmerno nivou tih znanja (što se proverava ispitivanjem kandidata), može osloboditi kandidat onog fonda časova koji su u planu realizacije programa predviđeni za sticanje tih znanja.
Organizaciona šema rasporeda razredno-časovne nastave i nastave u bloku planom i programom nije striktno zadana. Jer, zavisno od konkretnih uslova, organizacije i metoda rada, moguće je operativnim programom predvideti takav raspored ostvarivanja programa po kome će kandidati, primera radi, prvih šest nedelja biti isključivo na teorijskoj nastavi a zatim imati blok praktičnih vežbi od tri nedelje, iza čega bi usledilo uvežbavanje stečenih praktičnih znanja do nivoa veština u tronedeljnom ciklusu nastave u bloku. Posle toga kandidati bi imali novi kraći ili duži blok teorijske nastave, zatim vežbi i nastave u bloku. Pri tome, ukupno utvrđeni broj časova u svakom organizacionom modelu mora biti ispoštovan. Konkretan raspored u mnogom, zavisi, između ostalog, i od toga da li kandidati imaju prethodna znanja i neposredno radno iskustvo u ovoj oblasti ili ne, zatim koliki je broj kandidata, da li programe ostvaruje iz rada ili uz rad itd.
2. Obrazovni profil: PEDIJATRIJSKA SESTRA - TEHNIČAR ZA ANESTEZIJU, REANIMACIJU I INTENZIVNU NEGU
Trajanje obrazovanja: specijalizacija od godinu dana
USLOVI ZA UPIS KANDIDATA
Pravo upisa imaju kandidati koji su završili četvorogodišnje obrazovanje u području rada zdravstvo i socijalna zaštita za obrazovni profil: pedijatrijska sestra - tehničar, uz uslov da imaju najmanje dve godine radnog iskustva u obavljanju poslova opšte i intenzivne nege u pedijatriji.
Pri rangiranju kandidata za upis, pored opšteg uspeha iz srednje stručne škole, vrednuju se ocene iz predmeta:
- pedijatrija,
- zdravstvena nega deteta (nega bolesne dece),
- anatomija i fiziologija i
- farmakologija.
Obrazovni profil: PEDIJATRIJSKA SESTRA - TEHNIČAR ZA ANESTEZIJU, REANIMACIJU I INTENZIVNU NEGU
|
Naziv predmeta |
Broj časova |
|||||
|
Nedeljno |
Broj nedeljno |
Ukupno |
||||
|
|
A. Zajednički predmeti za područje rada |
T |
P |
T |
P |
|
|
1. |
Strani jezik |
3 |
- |
20 |
60 |
- |
|
Ukupno A: |
3 |
- |
20 |
60 |
- |
|
|
|
B. Stručni predmeti |
|
|
|
|
|
|
1. |
Urgentna stanja u pedijatriji |
4 |
- |
20 |
80 |
- |
|
2. |
Neonatologija |
3 |
5 |
20 |
60 |
100 |
|
3. |
Anestezija, reanimacija i intenzivna nega |
5 |
10 |
20 |
100 |
200 |
|
4. |
Praktična nastava u bloku: |
|
|
|
|
|
|
a) |
Neonatologija |
|
|
4 |
|
120 |
|
b) |
Anestezija, reanimacija i intenzivna nega |
|
|
8 |
|
240 |
|
Ukupno B: |
12 |
15 |
32 |
240 |
660 |
|
|
Ukupno A+B: |
30 |
32 |
960 |
|||
|
Ukupno: |
960 |
|||||
A. ZAJEDNIČKI PREDMETI ZA PODRUČJE RADA
Program je objavljen u odeljku za obrazovni profil: medicinska sestra - tehničar za anesteziju, reanimaciju i intenzivnu negu.
(4 časa nedeljno, 80 časova godišnje - teorija)
CILJ I ZADACI
Cilj izučavanja predmeta je sticanje potrebnih teorijskih znanja iz oblasti etiopatogeneze, pojavnih oblika i sprovođenja prevencije, lečenja i rehabilitacije urgentnih stanja u pedijatriji kao osnove za uspešno praktično sprovođenje odgovarajućih medicinsko-terapijskih procedura.
Zadaci nastave su:
- sticanje znanja o definiciji, karakteristikama i značaju urgentnih stanja i bolesti u pedijatriji;
- sticanje znanja o etiopatogenezi urgentnih stanja i bolesti;
- upoznavanje kliničke slike različitih urgentnih stanja;
- upoznavanje dijagnostičkih postupaka i procedura koje se primenjuju u procesu identifikacije vrste urgentnih stanja u pedijatriji;
- osposobljavanje kandidata za praktično ukazivanje prve pomoći specijalne nege i terapije obolele dece.
SADRŽAJI PROGRAMA
UVOD U URGENTNA STANJA I BOLESTI (4)
Definicija i opšte osobine urgentnih stanja i bolesti.
Klasifikacija urgentnih stanja i bolesti.
Opšta etiopatogeneza urgentnih stanja i bolesti.
Opšti mehanizmi patoloških i patofizioloških promena.
Metode kliničkog i laboratorijskog pregleda - praktične procedure.
OPŠTA URGENTNA STANJA (16)
Sindrom šoka u dečjem uzrastu.
Poremećaji svesti (koma, stupor, kolaps).
Akutna trovanja.
Nesretni slučajevi u dece.
Akutna hiruška oboljenja.
SISTEMSKA URGENTNA STANJA I BOLESTI (60)
Oboljenja kardiovaskularnog sistema (18)
Srčana insuficijencija.
Akutni poremećaji ritma.
Akutni endokarditis, miokarditis i peridarditis.
Srčani zastoj, kardiorespiratorni kolaps i zastoj.
Hipertenzivne krize.
Ostala urgentna stanja u kardiologiji.
Oboljenja respiratornog sistema (18)
Urgentna oboljenja uha, grla i nosa.
Obstrukcija gornjih respiratornih puteva.
Hemioptizija.
Akutna respiratorna insuficijencija.
Edem pluća.
Dispnea, cijanoza i krize cijanoze.
Ostala urgentna oboljenja respiratornog sistema.
Oboljenja nervnog sistema (8)
Konvulzije.
Epilepsija.
Akutne paraplegije.
Akutne polineuropatije.
Akutne neurohiruške urgencije.
Akutni meningitisi.
Akutni encefalitisi.
Akutne infektivne bolesti i poremećaji nervnog sistema.
Ostala urgentna oboljenja nervnog sistema.
Oboljenja gastrointestinalnog sistema (8)
Akutni abdomen.
Gastrointestinalna krvarenja.
Akutne gastrointestinalne infekcije.
Bol u abdomenu kao urgentni problem.
Akutni prolivi i povraćanje.
Ostala urgentna stanja digestivnog trakta.
Oboljenja urogenitalnih organa (8)
Akutna renalna insuficijencija.
Akutna retencija urina.
Hematurija.
Renalne kolike.
Akutne infekcije urinarnog trakta.
Akutna oboljenja genitalnih organa.
Oboljenja endokrinog sistema (8)
Dijabetična ketoacidoza.
Hipoglikemija.
Adrenokortinalna insuficijencija.
Akutni poremećaji tiroidne žlezde.
Ostala akutna oboljenja endokrinog sistema.
Oboljenja krvi i hematopoetskog sistema (8)
Nagla anemija u dece.
Akutna hemoliza eritrocita.
Krvarenje u dece (hemoragični sindrom)
Akutne leukemije.
Hemofilija.
Diseminarna intravaskularna koagulacija.
Oboljenja lokomotornih organa (4)
Akutna oboljenja kostiju i zglobova.
Akutna oboljenja mišića.
Povrede lokomotornog sistema.
(3 časa nedeljno, 60 časova godišnje - teorije; 5 časova nedeljno, 100 časova godišnje - vežbi; 4 nedelje, 120 časova godišnje - praktične nastave u bloku)
CILJ I ZADACI
Cilj izučavanja predmeta je sticanje znanja i praktičnih veština iz specijalne nege ugroženog novorođenčeta i praktično osposobljavanje kandidata za sprovođenje medicinsko-terapijskih procedura u neonatologiji.
Zadaci nastave su:
- usvajanje znanja i veština iz nege ugroženog novorođenčeta (novorođenče iz trudnoće sa visokim rizikom);
- osposobljavanje za pružanje pomoći novorođenčetu posle patološkog porođaja (prebrz porođaj, produženi porođaj, akušerske operacije, novorođenče sa traumom, novorođenče sa hipoksijom);
- usvajanje znanja, veština i navika iz nege nedonesenog deteta;
- savladavanje tehnika nege novorođenčeta sa teškim malforacijama;
- osposobljavanje za sprovođenje procedura reanimacije ugroženog (asfiktičnog) novorođenčeta i nedonoščeta u porođajnoj operacionoj sali;
- osposobljavanje za intenzivni nadzor i lečenje tokom transporta novorođenčeta smanjene životne sposobnosti;
- usvajanje znanja, veština i navika iz intenzivne nege ugroženog novorođenčeta;
- osposobljavanje za intenzivni nadzor putem monitora ugroženog novorođenčeta;
- osposobljavanje za sprečavanje infekcije u jedinici za intenzivnu negu;
- savladavanje tehnika pripremanja obroka i hranjenje novorođenčeta smanjene životne sposobnosti putem katetara;
- osposobljavanje za pripremanje novorođenčeta - nedonoščeta za razna dijagnostička ispitivanja, rendgenske i konsultativne preglede;
savladavanje tehnika pripreme deteta i materijala za izvođenje specijalnih medicinsko-tehničkih radnji (transfuzija krvi i krvnih derivata, eksangvino transfuzija, lumbalna punkcija i dr.);
osposobljavanje za aplikaciju lekova novorođenčetu - nedonoščetu (intradermalno, subkutano, intramuskularno, intravenski).
SADRŽAJI PROGRAMA
TEORIJSKA NASTAVA
UGROŽENO NOVOROĐENČE (25)
Novorođenče iz trudnoće sa visokim rizikom (10)
Kardiovaskularna oboljenja majke, EPH gestoze, dijabetes melitus, teška bubrežna oboljenja majke, Rh senzibilacija, ABO senzibilizacija, anemija majke, krvna oboljenja majke, TBC majke i dr.
Novorođenče posle patološkog porođaja (3)
Prebrz porođaj, produžen porođaj, komplikacije od pupčanika - ispao čvor, strangulacija, akušerske operacije - vakum, forceps, karlični porođaj, carski rez, novorođenče sa traumom, hipoksija.
Nedoneseno novorođenče - nedonošče (10)
Adaptacija na vanmaterični život, nezrelost vitalnih organa: disanje, bubrezi, digestivni trakt, CNS. Najčešća patološka stanja nedonoščeta; atelektaza, respiratorni distres sindrom RDS, pneumonija, posebnosti intrakranijalne hemoragije, nezrelost digestivnog trakta, ishrana nedonoščeta. Posebnosti bubrežnog rada - sklonost acidozi. Imunološki potencijal-sklonost prema infekcijama. Uspostavljanje afektivne veze majke i deteta.
Novorođenče sa teškim malformacijama (2)
PRIMARNA REANIMACIJA UGROŽENOG (ASFIKTIČKOG) NOVOROĐENČETA NEDONOŠČETA U POROĐAJNOJ (OPERACIONOJ) SALI (15)
Aspiracija.
Primena intermitentne ventilacije pozitivnim pritiskom preko maske i posle intubacije.
Korekcija metaboličnih poremećaja.
Održavanje telesne temperature deteta tokom reanimacije.
Važnost aseptičnog rada tokom reanimacije.
Prevencija oštećenja deteta tokom reanimacije.
Važnost timskog rada tokom reanimacije (akušer, pedijatar, anesteziolog, akušerska i pedijatrijska sestra).
Uspostavljanje rane veze majke i deteta u porođajnoj sali.
Posebnosti primarne reanimacije nedonesenog deteta.
PRIPREMA DETETA ZA TRANSPORT U VEĆI CENTAR (3)
Intenzivni nadzor i lečenje u toku transporta.
INTENZIVNA NEGA UGROŽENOG NOVOROĐENČETA (15)
Organizacija odeljenja intenzivne nege
Prijem ugroženog deteta u odeljenje intenzivne nege.
Nega ugroženog novorođenčeta i nedonoščeta u inkubatoru i van njega.
Kontrola temperature, vlažnosti vazduha, koncentracije kiseonika u inkubatoru.
Kontrola vitalnih funkcija: klinički (boja kože, žutica, pokreti, neurološki nalaz, mikcije, stolica) i monitorima.
Interni nadzor sistem monitora.
Produžena asistirana ventilacija (upotreba respiratora).
Aseptični rad i prevencija.
Infekcije u jedinici za intenzivnu negu.
Održavanje i čišćenje aparata u jedinici za intenzivnu negu.
NEPOSREDNA I UDALJENA PROGNOZA NOVOROĐENČETA (2)
Longitudalno praćenje habilitacije i rehabilitacije
VEŽBE
I i II vežba
Transport novorođenčeta - nedonoščeta smanjene životne sposobnosti.
Transport bolesne i visoko rizične novorođenčadi u veće centre.
Priprema portabl inkubatora za transport ugroženog novorođenčeta-nedonoščeta.
Priprema deteta za transport.
Intenzivni nadzor i lečenje u toku transporta.
III vežba
Prijem ugroženog novorođenčeta-nedonoščeta na odeljenje za intenzivnu negu.
Formiranje medicinske dokumentacije u jedinici intenzivne nege.
IV vežba
Nega novorođenčeta-nedonoščeta posle patološkog porođaja (prebrz porođaj, produžen porođaj, komplikacije od pupčanika, akušerske operacije), nega novorođenčeta sa porođajnim traumama.
V vežba
Nega novorođenčeta-nedonoščeta sa teškim malformacijama (hidrocefalus, mikrocefalus, spina bifida i dr.).
VI vežba
Primarna reanimacija ugroženog (asfiktičnog) novorođenčeta-nedonoščeta u porođajnoj (operacionoj) sali.
VII vežba
Učešće u timu za reanimaciju u toku intenzivne nege.
Tehnika aspiriranja sadržaja iz gornjih puteva respiratornog trakta.
VIII vežba
Primena intermitentne ventilacije pozitivnim pritiskom preko maske i posle intubacije.
IX vežba
Učestvovanje u priključivanju ugroženog novorođenčeta za respirator i ostale aparate za reanimaciju.
X vežba
Tehnika priključivanja intravenskih infuzija - transfuzija krvi i krvnih derivata, eksangvino transfuzija.
XI vežba
Tehnika aplikacije lekova novorođenčetu-nedonoščetu smanjene životne sposobnosti.
XII vežba
Održavanje telesne temperature ugroženom novorođenčetu-nedonoščetu tokom reanimacije.
Tehnika uspostavljanja afektivne veze majke i deteta u porođajnoj sali.
XIII vežba
Intenzivna nega ugroženog novorođenčeta-nedonoščeta u inkubatoru i van inkubatora.
XIV vežba
Kontrola vitalnih funkcija: klinički (boja kože, žutica, pokreti, neurološki nalaz, mikcija, stolica) i monitorima.
XV vežba
Sprovođenje oksigenoterapije i prevencija oštećenja.
XVI vežba
Tehnika sprovođenja parenteralne ishrane.
XVII vežba
Učešće u intenzivnom biohemijskom nadzoru u korekciji metaboličkih poremećaja: hipoglikemija, elektrolitni poremećaji, acidoza.
XVIII vežba
Sprovođenje tehnike asistirane ventilacije (upotreba respiratora) u jedinici intenzivne nege.
XIX vežba
Primena mera za sprečavanje infekcije u jedinici za intenzivnu negu.
XX vežba
Održavanje i čišćenje aparata za reanimaciju i intenzivnu negu novorođenčeta-nedonoščeta smanjene životne sposobnosti.
PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU
- Transport novorođenčeta-nedonoščeta smanjene životne sposobnosti, priprema deteta za transport, priprema portabl inkubatora za transport ugroženog novorođenčeta-nedonoščeta.
- Intenzivni nadzor i lečenje u toku transporta.
- Prijem ugroženog novorođenčeta-nedonoščeta na odeljenje za intenzivnu negu.
- Formiranje medicinske dokumentacije u jedinici intenzivne nege.
- Nega novorođenčeta-nedonoščeta posle patološkog porođaja (prebrz porođaj, produžen porođaj, komplikacije od pupčanika, akušerske operacije) nega novorođenčeta sa porođajnim traumama.
- Nega novorođenčeta-nedonoščeta sa teškim malformacijama (hidrocefalus, mikrocefalus, spina bifida i dr.).
- Primena reanimacije ugroženog, asifiktičnog novorođenčeta u porođajnoj-operacionoj sali, aspiriranje sadržaja gornjih puteva respiratornog trakta.
- Primena intermitentne ventilacije pozitivnim pritiskom preko maske i posle intubacije.
- Učestvovanje u priključivanju ugroženog novorođenčeta-nedonoščeta na respirator i ostale aparate za reanimaciju.
- Tehnika priključivanja intravenskih infuzija, transfuzija krvi i krvnih derivata, oksigeno terapija.
- Tehnika aplikacije lekova novorođenčetu-nedonoščetu, smanjene životne sposobnosti.
- Tehnika uspostavljanja afektivne veze majke i deteta u porođajnoj sali.
- Intenzivna nega ugroženog novorođenčeta-nedonoščeta u inkubatoru i van inkubatora, kontrola vitalnih funkcija (klinički i monitorima).
- Sprovođenje parenteralne ishrane, učestvovanje u intenzivnom biohemijskom nadzoru u korekciji metaboličkih poremećaja.
- Sprovođenje tehnike ventilacije (upotreba respiratora).
- Održavanje i čišćenje aparata za reanimaciju i intenzivnu negu novorođenčeta-nedonoščeta smanjene životne sposobnosti.
- Primena mera za sprečavanje infekcije u jedinici intenzivne nege.
(5 časova nedeljno, 100 časova godišnje - teorije; 10 časova nedeljno, 200 časova godišnje - vežbi; 8 nedelja, 240 časova godišnje - praktične nastave u bloku)
CILJ I ZADACI
Cilj izučavanja predmeta je sticanje znanja i osposobljavanje kandidata za njihovu praktičnu primenu u oblasti anestezije, reanimacije i intenzivne nege u pedijatriji.
Zadaci nastave su:
- sticanje znanja o mehanizmu nastanka i toka pojedinih vrsta anestezije;
- sticanje znanja o vrstama i dejstvu opštih anestetika;
- osposobljavanje kandidata da uočavaju promene koje se javljaju kod pacijenata u toku opšte anestezije;
- praktično osposobljavanje za sprovođenje reanimacije kod raznih komplikacija koje se javljaju kod bolesnika u toku anestezije;
- sticanje znanja o vrstama, mehanizmu dejstva i aplikovanju lokalnih anestetika;
- sticanje znanja i osposobljavanje kandidata da rukuju aparatima za anesteziju i reanimaciju i da ih pravilno održavaju;
- osposobljavanje kandidata za sprovođenje terapijskih procedura i specijalne nege pacijenata u toku anestezije, reanimacije i intenzivne nege.
SADRŽAJI PROGRAMA
TEORIJSKA NASTAVA
JEDINICE ZA INTENZIVNO LEČENJE (2)
ANESTEZIJA (10)
Pojam, istorijat, teorija anestezije.
Vrste anestezije.
Priprema bolesnika za anesteziju i operaciju.
Premedikacija.
Opšta anestezija
Uvod i definicija opšte anestezije.
Apsorpcija, sudbina u organizmu i izlučivanje anestetika.
Farmakološko delovanje anestetika na sisteme i organe ljudskog organizma.
Stadijum i znaci anestezije.
Inhalacioni anestetici i inhalaciona anestezija.
Gasni anestetici.
Intravenska anestezija.
Barbiturati za intravensku anesteziju.
Komplikacije intravenske anestezije.
Rektalna anestezija.
Lokalna anestezija
Lokalni anestetici.
Površinska anestezija.
Infiltrativna anestezija.
Sprovođenje anestezije.
Stalna i epiduralna anestezija
MIŠIĆNI RELAKSATI (2)
Mehanizam transmisije nervnog impulsa sa nervnog vlakna na motornu ploču.
Vrste blokova motorne ploče.
Nedepolizirajući mišićni relaksanti.
Depolarizirajući mišićni relaksanti.
Indikacije za primenu mišićnih relaksanata.
Antagonisti mišićnih relaksanata.
Klinička slika nepotpunog uklanjanja neuromuskulatornog bloka.
APARATI ZA ANESTEZIOLOGIJU (3)
Sistemi anestezije (otvoreni sistem anestezije, poluotvoreni sistem, poluzatvoreni sistemi, šetajući, zatvoreni sistem).
Priprema za anesteziju.
Izvođenje anestezije (opšte).
Tubusi, intubacije, asistirano i kontrolisano disanje.
Čišćenje i sterilizacija anesteziološke opreme.
Asepsa i antisepsa.
MONITORING U TOKU ANESTEZIJE (3)
Monitoring aparata za anesteziju.
Monitoring pacijenata (TA, CVP, EKG, puls, merenje krvnog volumena i gubitka krvi, dijureze, telesna temperatura, oksigenacija, CO2, EEG, neuromuskulaturna blokada itd).
OSNOVI ELEKTROKARDIOLOGIJE (2)
KOMPLIKACIJE U TOKU INHALACIONE ANESTEZIJE (3)
Komplikacije od premedikacije.
Neispravna, neodgovarajuća oprema za arteficijalnu mehaničku ventilaciju.
Anatomske abnormalnosti pacijenta.
Problem punog stomaka.
Laringospazam.
Bronhospazam.
Pnemotoraks i hematotoraks.
Hipoventilacija i apnea.
Atelektaza i kolaps pluća.
Tamponada srca.
Edem pluća.
Embolija.
Posttransfuzione reakcije.
Komplikacije od lokalnih anestetika.
Maligna hipertermija.
NEPOSREDNE KOMPLIKACIJE POSLE ANESTEZIJE (3)
Komplikacije respiratornog sistema.
Komplikacije kardiovaskularnog sistema.
Krvavljenje.
Povraćanje.
OPASNOST OD POŽARA I EKSPLOZIJE U OPERACIONOJ SALI (1)
Eksplozivne mešavine i izvor paljenja.
Mere za sprečavanje kontakta između eksplozivne mešavine i izvora paljenja.
Uputstvo za rukovanje bocama - cilindrima sa kiseonikom i N2O.
FIZIOLOGIJA VODE I ELEKTROLITA (3)
Sastav telesnih tečnosti.
Normalan promet vode i elektrolita u organizmu.
Poremećaj ravnoteže vode i elektrolita u organizmu.
Plazma i njeni derivati.
Rastvori elektrolita i njihova upotreba.
Visokomolekularni rastvori: manitol i tham.
Osnovi acidobaznog bilansa.
Poremećaji acidobaznog bilansa.
Potrebe hiruškog pacijenta za vodom i elektrolitima.
PARENTERALNA ISHRANA (3)
Parenteralna ishrana ugljenim hidratima.
Parenteralna ishrana aminokiselinama.
Parenteralna ishrana mastima.
Vitamini u parenteralnoj ishrani.
Minerali u parenteralnoj ishrani.
Potpuna parenteralna ishrana.
AKUTNI ZASTOJ SRCA (6)
Uvod, definicija, učestalost.
Etiologija.
Dijagnoza.
Terapija akutnog zastoja srca KPR (kardio-pulmonalna reanimacija)
Arteficijelna respiracija.
Arteficijelna cirkulacija.
Električna defibrilacija.
Medikamentozna terapija akutnog zastoja srca.
Procena efikasnosti KPR.
Komplikacije KPR.
KISEONIK, OKSIGENOTERAPIJA I TOKSIČNOST KISEONIKA (2)
Fiziologija disanja.
Kiseonik (istorijat, dobijanje, pakovanje).
Nedostatak kiseonika.
Indikacije za oksigenoterapiju i efekti oksigenoterapije.
Način primene kiseonika.
TRAHEOSMOTIJA I PRODUŽENA INKUBACIJA (1)
ARTEFICIJELNA VENTILACIJA I VENTILATORI (2)
Podela respiratora po karakteristikama.
Indikacije za upotrebu ventilatora.
Kriterijumi za upotrebu respiratora.
Komplikacije mehaničke ventilacije.
ŠOK: ETIOLOGIJA, PATOGENEZA I TERAPIJA (5)
Definicija i patofiziološke promene u šok sindromu.
Klinička slika šok sindroma.
Klasifikacija.
Monitoring u šoku.
Lečenje šok sindroma.
PROBLEMI PRIPREME ANESTEZIJE POLITRAUMATIZOVANIH BOLESNIKA (10)
Teško povređeni pacijent.
Neurohiruške povrede.
Povrede krvnih sudova.
Abdominalne povrede.
Genitalno-urinarne povrede.
Ortopedske povrede.
Maksilofacijalne povrede.
Povrede vrata.
Opekotine.
Akutna posttraumatska renalna insuficijencija.
Anestezija politraumatizovanih.
TRANSFUZIJA KRVI I NJENE KOMPLIKACIJE (5)
Krvne grupe ABO sistema i njihovo određivanje.
Određivanje Rh faktora.
Uzimanje krvi od davaoca i njeno čuvanje.
Derivati krvi.
Indikacije i kontraindikacije za davanje krvi.
Komplikacije transfuzije krvi.
INTENZIVNA NEGA (3)
Zadaci, značaj i izučavanje intenzivne nege
Kratak osvrt na značaj intenzivne nege bolesnika kao sastavnog dela nege bolesnika: uloga medicinske sestre u timskom radu, mesto medicinske sestre u savremenom dijagnostičko-terapeutskom timu.
Etika zdravstvenog radnika, pojam morala: istorijat medicinske etike, Hipokratova zakletva i Ženevska revizija Hipokratove zakletve. Zakletva Florens Najtingal, Kodeks etike zdravstvenih radnika SRJ.
Moralni lik zdravstvenog radnika. Moralne obaveze zdravstvenog radnika prema bolesnicima, prema drugim zdravstvenim radnicima, prema porodici bolesnika, prema medicinskoj tajni.
ORGANIZACIJA HIRURŠKOG ODELJENJA I JEDINICE ZA INTENZIVNU NEGU (2)
Prijemno odeljenje, septično i aseptično odeljenje, previjalište, operaciona sala, sanitarni uređaji, lekarska soba, sestrinska soba.
Prostorije za intenzivnu negu kao sastavni deo hirurškog odeljenja i kao posebna jedinica intenzivne nege, namena i uređaji, šok-lista (tradicionalno i novo).
ZADACI SESTRE U ODELJENJU ZA INTENZIVNU NEGU (2)
Prijem bolesnika na intenzivnu negu. Položaj bolesnika i smeštaj u postelju zavisno od stanja bolesnika. Formiranje šok-liste i liste reanimacije. Vođenje šok-liste i liste reanimacije.
Postoperativna intenzivna nega bolesnika, kontrola vitalnih znakova, značaj registrovanja vrednosti vitalnih funkcija i bilans tečnosti. Kontrola rane, peristaltike, dijureze, položaja bolesnika, oksigeno terapije, monitora.
Postupak sa ranama u ranom postoperativnom periodu.
Previjanje operativnih rana, traheostome, dekubitusa, raznih drenova, venoznih i arterijskih katetera i trajnih igala.
Priprema deteta, pribora i materijala za izvođenje i asistiranje pri izvođenju dijagnostičkih i terapeutskih procedura.
Uvođenje perifernih i arterijskih katetera, punkcija perifernih vena i stavljanje kanile.
Postavljanje pleuralnog, torakalnog i abdominalnog drena. Intubacija.
Stavljanje nazogastrične sonde, stavljanje urinarnog katetera, održavanje stavljenih drenova, sakupljanje i evidentiranje sadržaja.
OPŠTA NEGA DETETA U JEDINICI INTENZIVNE NEGE (12)
Nameštanje specijalne postelje, nameštanje zauzete postelje, priprema posteljnog i ličnog rublja više puta u toku dana.
Prinudni položaj bolesnika u postelji: Fovlerov, Kolemanov, Trendelburgov, Kvinkeov i drugi. Sprovođenje profilakse i lečenje dekubitusa (masaža, masažni hvatovi, hlađenje, trljanje, lupkanje, vibracioni talasi, talkiranje, promene položaja, postavljanje antidekubitarnog jastuka, dušeka, koturova.
Priprema bolesnika za transport i prenošenje (kolicima, krevetom, nosilima)
Laboratorijsko-dijagnostički materijal
Uzimanje ispljuvka, mokraće, stolice, krvi, briseva iz organskih šupljina i rana, sekreta iz drenova i kanila.
Skupljanje urina i drugih sekreta prema predviđenom postupku uz evidenciju količine i tačnog vremena uzimanja.
Vrste klizmi i način izvođenja.
Rukovanje, priključivanje i kontrola svih vrsta aparata u nezi životno ugrožene dece.
Lična higijena deteta u jedinici intenzivne nege
Održavanje, obrada usne duplje, pranje pojedinih delova tela i organa, kupanje i pranje kose.
Ishrana bolesnika na odeljenju intenzivne nege
Veštačka ishrana: ishrana preko sonde, gastrostome i parenteralna ishrana. Početak prirodne ishrane, posle abdominalnih operacija.
Terapija na odeljenju intenzivne nege
Peroralno i parenteralno unošenje leka. Unošenje leka inplantacijom i inhalacijom. Evidentiranje vremena davanja terapije. Transfuzija krvi.
SPECIJALNA NEGA, ISHRANA I TERAPIJA DECE SA POREMEĆAJIMA ODREĐENIH SISTEMA I ORGANA (15)
Specifičnosti intenzivne nege dece sa respiratornim oboljenjima.
Specifičnosti intenzivne nege dece sa gastrointestinalnim oboljenjima.
Specifičnosti intenzivne nege sa urološkim poremećajima.
Specifičnosti intenzivne nege sa hematološkim poremećajima.
Specifičnosti intenzivne nege dece sa endokrinološkim oboljenjima.
Specifičnosti intenzivne nege dece sa kardiološkim oboljenjima.
Specifičnosti intenzivne nege dece sa neuropsihijatrijskim oboljenjima.
Specifičnosti intenzivne nege dece sa neurohiruškim povredama.
Specifičnosti intenzivne nege dece u ortopediji i traumatologiji.
VEŽBE
I vežba
Upoznavanje sa jedinicom za intenzivno lečenje.
Učestvovanje pedijatrijske sestre u pripremi bolesnika za anesteziju i operaciju.
Davanje premedikacije.
II vežba
Učestvovanje-asistiranje sestre anesteziologu pri uvodu u anesteziju, u toku anestezije i pri buđenju pacijenata
III vežba
Priprema aparata za anesteziju.
IV vežba
Provera aparata za anesteziju (snabdevenost kiseonikom, N2O i drugim sredstvima).
Priprema aparata za anesteziju: proveriti zaptivanje aparata.
Provera ispravnosti apsorbera za CO2.
Priprema i provera ispravnosti aparata, obrada maske.
V i VI vežba
Priprema pribora za intubaciju i provera ispravnosti.
Plasiranje intravenske kanile i obezbeđivanje sigurnog venskog puta.
Priprema stočića za anesteziju.
Rastvaranje potrebnih lekova.
Pomaganje bolesniku pri postavljanju na operacioni sto.
VII i VIII vežba
Čišćenje i sterilizacija anesteziološke opreme.
Anesteziološka karta i druga dokumentacija.
Kontrola bolesnika U nega neposredno posle anestezije i operacije.
IX i X vežba
Monitoring i toku anestezije.
Rukovanje sa cilindrima za kiseonik i N2O.
Savladavanje tehnika arteficijelne respiracije.
XI vežba
Savladavanje tehnike spoljašnje masaže srca.
Asistiranje pri električnoj defibrilaciji.
Asistiranje pri medikamentoznoj terapiji akutnog zastoja srca.
XII vežba
Monitoring bolesnika u šoku.
XIII vežba
Postupak sa politraumatizovanim bolesnikom.
XIV vežba
Administracija tečnosti i transfuzija krvi.
XV vežba
Uzimanje materijala i slanje na laboratorijske analize.
XVI vežba
Oksigenoterapija.
Nega bolesnika na mehaničkoj ventilaciji.
XVII vežba
Snimanje kompletnog elektrokardiograma.
XVIII vežba
Sprovođenje opštih mera za sprečavanje post-operativnih komplikacija.
XIX vežba
Prijem životno ugroženog deteta u jedinici intenzivne nege.
Sanitarna obrada.
Presvlačenje deteta, promena posteljnog rublja.
Smeštaj deteta u postelju.
Formiranje medicinske dokumentacije u jedinici intenzivne nege.
XX vežba
Kontrola vitalnih funkcija životno ugroženom detetu i registrovanje.
Sprovođenje antropometrijskih mera životno ugroženom detetu i registrovanje.
XXI vežba
Sprovođenje nege operativnih rana, traheostoma, dekubitusa, drenova i trajnih igala.
XXII vežba
Priprema deteta i materijala za aspiriranje disajnih puteva kod traheotomisanog bolesnika.
Uvođenje nazogastrične sonde.
XXIII vežba
Priprema deteta i materijala za posturalnu drenažu.
Priprema deteta i materijala za klinička, laboratorijska i funkcionalna ispitivanja plućnih bolesnika.
XXIV vežba
Priprema deteta i materijala za troakocentezu - asistiranje pri izvođenju i praćenje intrapleuralnog pritiska i registrovanje podataka.
Nega po završenoj torakocentezi.
XXV vežba
Priprema deteta i materijala za uvođenje perifernih i arterijskih katetera punkcija perifernih veza, stavljanje kanile.
XXVI vežba
Priprema deteta i materijala za postavljanje pleuralnog, torakalnog i abdominalnog drena, asistiranje i nega.
XXVII vežba
Priprema deteta i materijala za abdominocentezu - asistiranje, zbrinjavanje izlučevina iz abdominalne duplje i registrovanje podataka u listu količine frenirane tečnosti.
Priprema deteta i materijala za vakum drenažu, asistiranje i nega.
XXVIII vežba
Priprema deteta i materijala za kateterizaciju srca, asistiranje i nega.
XXIX vežba
Priprema deteta i materijala i uvođenje trajnog ili jednokratnog urinarnog katetera.
Tehnika ispiranja mokraćne bešike.
XXX vežba
Priprema deteta i materijala za biopsiju tankog creva, slanje isečka, histopatološki pregled.
Priprema bolesnika, materijala i asistiranje pri izvođenju laparaskopije.
XXXI vežba
Priprema životno ugroženog deteta i materijala i aplikacija lekova.
Priprema životno ugroženog deteta za razna dijagnostička ispitivanja.
Rukovanje, priključivanje i kontrola svih vrsta aparata u nezi životno ugroženog deteta.
XXXII vežba
Sprovođenje specijalne nege, ishrana i terapija dece obolele na organima respiratornog sistema.
XXXIII vežba
Sprovođenje specijalne nege, ishrane i terapije dece obolele na gastrointestinalnom traktu.
XXXIV vežba
Sprovođenje specijalne nege, ishrane i terapije dece sa nefrološkim poremećajima.
XXXV vežba
Sprovođenje specijalne nege, ishrane i terapije dece sa hematološkim poremećajima.
XXXVI vežba
Sprovođenje specijalne nege, ishrane i terapije dece sa endokrinološkim poremećajima.
XXXVII vežba
Sprovođenje nege, ishrane i terapije dece sa kardiološkim oboljenjima.
XXXVIII vežba
Sprovođenje specijalne nege, ishrane i terapije dece sa neuropsihijatrijskim oboljenjima.
XXXIX vežba
Sprovođenje intenzivne nege na hirurgiji, ortopediji i urologiji.
XL vežba
Sprovođenje intenzivne nege, ishrane i terapije dece sa opekotinama.
PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU
I-IV nedelje
Uvežbavanje i primena znanja iz oblasti anestezije i reanimacije (operaciona sala, intenzivna nega).
V-VIII nedelje
Uvežbavanje i primena znanja iz oblasti specijalne pedijatrijske nege.
SPECIJALISTIČKI ISPIT
Po uspešnom završetku programa obrazovanja kandidati polažu specijalistički ispit.
Ispitom se utvrđuje profesionalna osposobljenost kandidata.
Specijalistički ispit obuhvata:
1. Izvršenje praktičnog zadatka
2. Usmenu proveru znanja.
1. Izvršenje praktičnog zadatka
Izvršenjem praktičnog zadatka proverava se praktična osposobljenost kandidata za samostalno stručno izvršavanje konkretnih profesionalnih zadataka medicinske sestre-tehničara u području reanimacije i intenzivne nege u pedijatriji.
Praktični zadaci se konstituišu iz programa vežbi i praktične nastave u bloku utvrđenih u programu obrazovanja za obrazovni profil. Praktične zadatke kandidati polažu u konkretnim uslovima rada u zdravstvenim organizacijama u kojima je ostvarivan program vežbi i praktične nastave u bloku.
2. Usmena provera znanja
Usmenom proverom znanja ocenjuje se nivo usvojenosti programa stručnog obrazovanja i osposobljenosti kandidata da ta znanja povezuju, sintetizuju i primenjuju u različitim situacijama profesionalne delatnosti.
Ispitna pitanja za usmenu proveru znanja konstituišu se iz sadržaja programa teorijske nastave, odnosno predmeta urgentna stanja u pedijatriji, neonatologiji i anestezija, reanimacija i intenzivna nega.
Usmena provera znanja obavlja se u radnoj organizaciji - nastavnoj bazi ili školi.
Bliža uputstva o načinu polaganja i organizaciji specijalističkog ispita utvrđuje škola posebnim pravilnikom o polaganju ispita.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Programi obrazovanja koncipirani su tako da u praktičnoj realizaciji omoguće primenu najsavremenijih naučnih i stručnih saznanja, postupaka i metoda rada koji su provereni u praksi. Otuda, u programima nisu navedene konkretne metode rada, instrumenti, uređaji i pribor koji će biti korišćen u procesu realizacije programa.
Tako koncipirani programi obrazovanja mogu biti uspešno ostvareni i daće projektovane obrazovne ishode ako škola, koja je nosilac organizacije i sprovođenja obrazovnog procesa:
- utvrdi koje zdravstvene ustanove, u konkretnoj sredini ili širem okruženju, po svojoj razvijenosti, raznovrsnosti rada, opremljenosti materijalno-tehničkoj i prostornoj, kadrovskoj strukturi i savremenosti radne tehnologije i organizacije rada, obezbeđuju potrebne zahteve propisane ciljem i zadacima programa obrazovanja za njihovo uspešno ostvarivanje;
- sa odgovarajućim zdravstvenim ustanovama, postigne sporazum o saradnji u smislu da te organizacije prihvate da budu suorganizatori i nosioci (realizatori) dela (ili celovitog) obrazovnog programa, posebno programa praktične obuke;
- utvrdi organizacioni model rasporeda i organizacije ostvarivanja programa obrazovanja koji će biti usklađen sa konkretnim uslovima, potrebama kandidata i drugim konkretnim značajnim odrednicama;
- angažuje najistaknutije stručnjake iz zdravstvene ustanove (koja je prihvatila da bude učesnik u ostvarivanju programa) koji bi bili predavači (i mentori) za pojedine oblasti utvrđene programom obrazovanja;
- na osnovu uvida u konkretnu opremljenost zdravstvene ustanove - nastavne baze za realizaciju programa, zajedno sa stručnjacima - izvođačima nastave priprema operativne programe obrazovanja i utvrđuje dinamiku njihove realizacije. U operativnom programiranju treba da budu navedene konkretne metode rada koje se koriste u procesu rada, određeno vreme koje je potrebno za osposobljavanje kandidata da savladaju tehnike izvođenja svake navedene metode, zatim, najpogodniji pedagoški oblici rada sa kandidatima itd. To znači da će konkretna organizacija i način ostvarivanja plana i programa obrazovanja (pridržavajući se utvrđenih opštih principa i sadržaja programa) biti onoliko različiti, kolike su dozvoljene razlike u metodu i organizaciji rada razvijenih radnih organizacija.
Pri tome, poželjno je da škola kandidatima u toku obrazovnog ciklusa obezbedi uvid u rad u više stručnih organizacija, što znači i praktično osposobljavanje za rad po različitim metodama, te će im, dalje obezbediti širi stručno-praktični opseg znanja i uspešniju radnu pokretljivost. Kao minimum, u toku obrazovnog ciklusa, u svim ustanovama, kandidatima treba obezbediti da određeno vreme praktične obuke provedu u vrhunskim organizacijama, koje predstavljaju stručno-metodološke centre za unapređivanje rada u ovom području medicine.
Predavači, neposredni realizatori programa, u okviru svojih individualnih priprema za izvođenje nastave treba da upoznaju programe stručnog obrazovanja koji su učenici stekli u okviru redovnog srednjoškolskog obrazovanja i svoja predavanja primere već stečenim znanjima, s jedne strane, i mogućnostima i potrebama kandidata, s druge strane. Efikasnosti i racionalizaciji obrazovnog procesa znatno će doprineti međusobna saradnja tima predavača, zajedničko planiranje, jedinstven pristup i koordinacija u radu.
Planom obrazovanja, kao vremenski okvir za realizaciju obrazovnog programa, predviđeno je: 32 radne nedelje nastavnog procesa i dve nedelje za pripremu i polaganje specijalističkog ispita; nedeljna norma (kao optimalna) od 30 časova. Od ukupnog broja radnih nedelja, 20 nedelja je predviđeno za teorijsku i praktičnu obuku, a 12 nedelja je rezervisano za praktično osposobljavanje kandidata u konkretnim radnim uslovima (praktična obuka u bloku) - zdravstvenim ustanovama.
Ovako koncipiran vremenski okvir odgovara, prvenstveno, obrazovanju onih kandidata koji nemaju konkretna prethodna praktična znanja stečena u procesu rada.
Međutim, ukoliko se u obrazovni proces uključuju kandidati sa manje ili više već stečenih praktičnih znanja, onda škola, srazmerno nivou tih znanja (što se proverava ispitivanjem kandidata), može osloboditi kandidata onog fonda časova koji su u planu realizacije programa predviđeni za sticanje tih znanja.
Organizaciona šema rasporeda razredno-časovne nastave i nastave u bloku planom i programom nije striktno zadana. Jer, zavisno od konkretnih uslova, organizacije i metoda rada, moguće je operativnim programom predvideti takav raspored ostvarivanja programa po kome će kandidati, primera radi, prvih šest nedelja biti isključivo na teorijskoj nastavi a zatim imati blok praktičnih vežbi od tri nedelje, iza čega bi usledilo uvežbavanje stečenih praktičnih znanja do nivoa veština u tronedeljnom ciklusu nastave u bloku. Posle kandidati bi imali novi kraći ili duži blok teorijske nastave, zatim vežbi i nastave u bloku. Pri tome, ukupno utvrđeni broj časova u svakom organizacionom modelu mora biti ispoštovan. Konkretan raspored u mnogom zavisi, između ostalog, i od toga da li kandidati imaju prethodna znanja i neposredno radno iskustvo u ovoj oblasti ili ne, zatim koliki je broj kandidata, da li programe ostvaruje iz rada ili uz rad itd.
3. Obrazovni profil: MEDICINSKA SESTRA - TEHNIČAR ZA MEDICINU RADA
Trajanje obrazovanja: specijalizacija od godinu dana
USLOVI ZA UPIS KANDIDATA
Pravo na upis imaju kandidati koji su završili četvorogodišnje srednje obrazovanje u području rada: Zdravstvo i socijalna zaštita za obrazovne profile:
- medicinska sestra - tehničar
- pedijatrijska sestra - tehničar
- ginekološko-akušerska sestra,
uz uslov da imaju najmanje dve godine radnog iskustva u obavljanju poslova u oblasti opšte medicine.
Pri rangiranju kandidata za upis, pored opšteg uspeha iz srednje škole, vrednuju se i ocene iz predmeta:
- anatomija i fiziologija
- interna medicina (pedijatrija)
- higijena i zdravstveno vaspitanje,
- zdravstvena nega.
Obrazovni profili: MEDICINSKA SESTRA - TEHNIČAR ZA RAD U MEDICINI RADA
|
Naziv predmeta |
Broj časova |
|||||
|
Nedeljno |
Broj nedeljno |
Ukupno |
||||
|
|
A. Zajednički predmeti za područje rada |
T |
P |
T |
P |
|
|
1. |
Strani jezik |
3 |
- |
20 |
60 |
- |
|
Ukupno A: |
3 |
- |
20 |
60 |
- |
|
|
|
B. Stručni predmeti |
|
|
|
|
|
|
1. |
Ekologija rada sa epidemiologijom |
6 |
6 |
20 |
120 |
120 |
|
2. |
Ekofiziologija i ekopatologija |
8 |
7 |
20 |
160 |
140 |
|
3. |
Praktična nastava u bloku: |
|
|
|
|
|
|
a) |
Ekologija rada sa epidemiologijom |
- |
- |
6 |
- |
180 |
|
b) |
Ekofiziologija i ekopatologija |
- |
- |
6 |
- |
180 |
|
Ukupno B: |
14 |
13 |
32 |
280 |
620 |
|
|
Ukupno A+B: |
30 |
32 |
960 |
|||
|
Ukupno: |
960 |
|||||
A. ZAJEDNIČKI PREDMETI ZA PODRUČJE RADA
Program je objavljen u odeljku za obrazovni profil medicinska - sestra tehničar za anesteziju i intenzivnu negu.
(6 časova nedeljno, 120 časova godišnje - teorije; 6 časova nedeljno, 120 časova godišnje - vežbi; 6 nedelja, 180 časova godišnje - praktične nastave u bloku)
CILJ I ZADACI
Cilj izučavanja ekologije sa epidemiologijom je sticanje znanja o faktorima koji definišu optimalne uslove rada i radne sredine i njihov uticaj na zaštitu i unapređivanje zdravlja radnika.
Zadaci ostvarivanja programa su:
- sticanje znanja o neposrednoj funkciji i zadacima medicine rada u zdravstvenoj zaštiti stanovništva;
- unapređivanje principa i metoda zdravstvene zaštite radnika u procesu rada, koje primenjuju u svetu i kod nas;
- savlađivanje tehnika kontrole uslova rada i radne sredine;
- upoznavanje sredstava i savladavanje tehnika sprovođenja medicinskih higijensko-tehničkih zaštitnih mera radnika na radu;
- planiranje i izvođenje programa zdravstveno-vaspitnog rada u radnim organizacijama;
- prikupljanje, obrađivanje i analiziranje statističkih podataka značajnih za unapređivanje medicine rada;
- savladavanje tehnika rukovanja i održavanja aparata i instrumenata (baždarenje, priprema za rad i upotreba aparata) kojima se kontrolišu uslovi rada:
- osposobljavanje za stručno sprovođenje savremenih profesionalnih mera zaštite zdravlja radnika u procesu rada i suzbijanju profesionalnih oboljenja;
- osposobljavanje za pravilno vođenje stručne evidencije i medicinske dokumentacije u procesu rada;
- osposobljavanje za primenu odgovarajućih tehnika u zdravstveno-vaspitnom radu.
SADRŽAJI PROGRAMA
TEORIJSKA NASTAVA
UVOD (2)
Predmet, zadaci i značaj izučavanja medicine rada.
Osnovni principi medicine rada.
Zadaci medicine rada.
OSNOVNI PRINCIPI ZDRAVSTVENE ZAŠTITE RADNIKA (16)
Ustavna načela zdravstvene zaštite zaposlenih.
Prosek razvoja zdravstvene zaštite u nas.
Odnos Svetske zdravstvene organizacije i naše zemlje (konvencije, kolaboracioni centri, svetski SZOI).
Međunarodna organizacija rada.
Trendovi daljeg razvoja.
ORGANIZACIJA I ZADACI SLUŽBE MEDICINE RADA U SRBIJI (2)
Zakonski osnovi (zakon o zdravstvenoj zaštiti, zakon o zaštiti na radu, zakon o penzionom invalidskom osiguranju, prateći zakonski propisi).
Racionalizacija mreže, vertikalna i horizontalna hijerarhija ustanova i stručni nadzor.
HIGIJENSKO-EKOLOŠKI USLOVI RADNE SREDINE (44)
Radna sredina i metode analize.
Radna sredina i njen uticaj na zdravlje, metode kvalifikovanja i kvantifikovanja profesionalnih štetnosti u utvrđivanju profesionalnih štetnosti i stepenovanju faktora zdravstvenih rizika.
Mikroklima radne sredine. Činioci mikroklime i njihovo integraciono dejstvo na organizam. Merenje mikroklimatskih faktora i utvrđivanje njihovog dejstva na zdravlje i efekat rada. Medicinsko-tehničke mere zaštite.
Buka i vibracije u radnoj sredini. Karakteristična radna mesta izvori buke i vibracije. Auditivno i ekstraauditivno dejstvo buke na organizam. Lokalno i opšte dejstvo vibracija na organizam. Utvrđivanje stanja buke i vibracija (merenje).
Medicinsko-tehničke mere zaštite.
Osvetljivost na radnom mestu. Merenje. Zaštita.
Aerozagađenja u radnoj sredini. Izvori i vrste aerozagađenja. Principi utvrđivanja dejstva. Merenje koncentracije (MDK) i njihov značaj u proceni stepena zdravstvenog rizika. Principi zaštite.
Zračenje u radnoj sredini. Vrste zračenja: jonizujuće i nejonizujuće. Principi merenja i utvrđivanje njihovog biološkog dejstva. Medicinsko-tehničke mere zaštite.
EPIDEMIOLOGIJA RADA (24)
Epidemiološke metode rada u medicini rada (preventivni i zdravstveni pregledi radnika, prethodni, periodični, ciljani i drugi).
Zdravstvena zaštita posebnih kategorija radnika: žena, mladih, invalida i starijih radnika.
Socijalno-medicinski značaj faktora spoljne sredine.
Socijalno-medicinski značaj najvažnijih socio-medicinskih oboljenja.
ZDRAVSTVENO VASPITANJE (12)
Zdravstveno ponašanje uopšte i posebno u vezi sa radom.
Zdravstveno vaspitanje kao proces u promeni zdravstvenog ponašanja pojedinaca i kolektiva, odnos i veze sa promenama u porodici radnika i zajednici u kojoj živi.
Zdravstveno vaspitanje u industriji. Metodologija zdravstvenog vaspitanja primenjena na zdravstvenom radu u industriji. Planiranje programa zdravstveno-vaspitnog rada u preduzeću. Medicinska sestra kao zdravstveni vaspitač u industriji i član tima u istraživanju i operativnom delovanju u zdravstvenoj zaštiti radnika.
ZDRAVSTVENA STATISTIKA (10)
Analiza morbiditeta radnika. Upoznavanje sa metodologijom analize ambulantno-polikliničkog morbiditeta radnika. Analiza morbiditeta radnika u posebnim uslovima rada. Prikupljanje podataka o morbiditetu i odsutnosti s posla usled privremene nesposobnosti ili sprečenosti za rad. Obrada i analiza dobijenih podataka.
VEŽBE
I i II vežba
Merenje klimatskih faktora (temperatura, vlažnost, brzina strujanja vazduha i toplotnog zračenja izvora).
III, IV i V vežba
Merenje buke i vibracije: audiometrijsko merenje i učešće i drugih pokazatelja testiranja dejstva buke i vibracija na organizam radnika.
VI, VII i VIII vežba
Merenje osvetljenosti na radnom mestu: rukovanje ortorejterom i drugim instrumentima koji se koriste u dijagnostičkim, terapeutskim i rehabilitacionim procedurama.
IX, X i XI vežba
Izvođenje merenja faktora aerozagađenosti na radnom mestu: prašine, gasova, pare i dimova. Difuzione i apsorpcione metode.
XII, XIII i XIV vežba
Dozimetrija jonizujućih zračenja i izvođenje merenja nejonizujućih zračenja. Rad sa raznim vrstama dozimetara, izvođenje merenja i čitanje rezultata. Učešće u sprovođenju mera sigurnosti pri radu sa jonizujućim i nejonizujućim izvorima zračenja.
XV vežba
Izvođenje statističkih zadataka (izračunavanje pojedinih faktora): srednja vrednost, disperzija, korelacija, trend. Tabelarno i grafičko prikazivanje statističkih podataka.
XVI vežba
Izračunavanje pokazatelja strukture, indeksa i statističkih koeficijenata.
XVII vežba
Izvođenje analize morbiditeta i obrada podataka po apsentizmu traumatizmu, invalidnosti i mortalitetu.
XVIII i XIX vežba
Priprema i izrada flanelografa, albuma, izložbi itd.
XX vežba
Obuka za upotrebu tehničkih sredstava: magnetofoni, fotoaparati, dijaprojektori, epidijaskopi.
Demonstracija korišćenja kinoprojektora: prikazivanje zdravstveno-vaspitnog filma.
PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU
I nedelje
Organizacija službe medicine rada:
- poseta ambulantama za medicinu rada pri radnim organizacijama, dispanzerima, zavodima i institutima za medicinu rada.
II, III i IV nedelja
Uključivanje u proces rada u neposrednim uslovima rada.
Radna sredina i njen uticaj na zdravlje.
Ispitivanje mikroklime u radnoj sredini, savladavanje tehnike ispitivanja.
Merenje buke i vibracije, uvežbavanje pripreme i korišćenja aparata i tehnike merenja.
Merenje osetljivosti, savladavanje tehnike rukovanja savremenim aparatima.
Ispitivanje aerozagađenja, uvežbavanje postupka merenja.
Merenje jonizujućih i nejonizujućih zračenja, uvežbavanje rukovanja aparatima i tehnika merenja.
Higijensko-tehničke mere zaštite - korišćenje i način primene, praktično uvežbavanje.
V nedelja
Zdravstveno-vaspitni rad u radnim organizacijama. Uvežbavanje metoda rada sa različitim grupama ljudi i pojedinaca.
VI nedelja
Prikupljanje i obrada statističkih podataka, vođenje dokumentacije i evidencije. Savladavanje tehnika prikupljanja evidencije, statističke obrade i interpretacije podataka.
Ekofiziologija i ekopatologija
(8 časova nedeljno, 160 časova godišnje - teorije; 7 časova nedeljno, 140 časova godišnje - vežbi; 6 nedeljno, 180 časova godišnje - praktične nastave u bloku)
CILJ I ZADACI
Cilj izučavanja predmeta ekofiziologija sa ekopatologijom je sticanje teorijskih i praktičnih znanja iz fiziologije i psihofiziologije rada, upoznavanje najčešćih uzroka koji dovode do profesionalnih bolesti u procesu rada sprečavanja pojave profesionalnih bolesti i učestvuje u lečenju i rehabilitaciji obolelih.
Zadaci izučavanja predmeta su:
- sticanje proširenih znanja iz fiziologije organa i čula;
- sticanje znanja o uticaju rada na funkcionisanje čovečjeg organizma;
- sticanje znanja o faktorima koji utiču na pojavu zamora, ambulantnog i hospitalnog pregleda i lečenja obolelih od profesionalnih bolesti;
- praktično osposobljavanje kandidata za pružanje medicinske prve pomoći povređenim i unesrećenim radnicima;
- sticanje znanja o specifičnim rehabilitacionim postupcima i praktično osposobljavanje kandidata za njihovo sprovođenje.
SADRŽAJI PROGRAMA
TEORIJSKA NASTAVA
EKOFIZIOLOGIJA RADA (60)
Vrste rada
Umor i merenje umora.
Fiziologija organa vida.
Fiziologija organa sluha.
Funkcija mišićnog sistema.
Kardiovaskularni sistem u uslovima fizičkog napora.
Respiratorni sistem u uslovima fizičkog rada.
Termoregulacija pri radu. Rad u toploj sredini i rad u hladnoj sredini.
Zaštita od nepovoljnih klimatskih uslova.
Psihologija rada (profesionalna orijentacija i selekcija, vežbanja, trening, motivacija za rad, monotonija pri radu, smenski rad).
Racionalizacija rada, režim rada i odmora, režim ishrane (zaštitni obroci).
Osnove ergonomije
Funkcionalna ispitivanja i ocena funkcije.
Testovi plućne ventilacije karidovaskularnog sistema.
Testovi funkcije kardiovaskularnog sistema.
Testovi funkcije lokomotornog sistema.
Ispitivanje funkcija ostalih sistema.
EKOPATOLOGIJA (100)
Profesionalna trovanja
Principi iz industrijske toksikologije (pojmovi, apsorpcija, mehanizam delovanja, metabolizam, izlučivanje).
Hemijske karakteristike otrova, potencijalna profesionalna izloženost, dozvoljena koncentracija, način unošenja u organizam, toksični efekti, prevencija, terapija i ocena radne sposobnosti.
Trovanje metalima i metaloidima: olovo, živa, hrom, kadmijum, mangan, cink, nikl, bakar, arsen, fosfor, aluminijum, berilijum, vanadijum, antimon i selen.
Trovanje organskim jedinjenjima: alifacki ugljovodonici (benzin, acetilen, nafta, kerozin, ulja), aromatski ugljovodonici, halogenirani ugljovodonici, alkoholi, esteri, ketoni, aldehidi, aromatski amini, nitro jedinjenja, halogeni.
Trovanje gasovima: ugljen-monoksid, arsen-vodonik, sumpor-dioksid, sumpor-vodonik, cijanidi, amonijak, fozgen, nitrozni gasovi interni zagušljivci.
Trovanje plastičnim masama.
Trovanje pesticidima (insekticidi, fungicidi, rodenicidi, herbicidi).
Profesionalne bolesti pluća
Profesionalna respiratorna oboljenja. Znaci, lečenje i prevencija.
Oboljenja gornjih disajnih puteva izazvana profesionalnim noksama. Vrste noksi, dejstvo, klinička slika, lečenje i prevencija.
Pneumokonioze (definicija, podela, radiološka klasifikacija, dijagnoza, prognoza, ocena radne sposobnosti).
Pneumokonioze izazvane udisanjem kvarca, prašine silikata, metaloida, prašina metala.
Profesionalna oboljenja izazvana hemijskim materijama.
Profesionalna oboljenja izazvana infektivnim agensima.
Radijaciona fibroza pluća i profesionalne plućne neoplazme.
Profesionalna oboljenja izazvana fizičkim agensima: buka, vibracije, niske i visoke temperature, jonizujuća zračenja, nejonizujuća zračenja, visoki i niski atmosferski pritisci.
Profesionalne bolesti kože, čula i drugih organa.
Infektivne i parazitarne bolesti profesionalne etiologije (zoonoze, tuberkuloza, infektivni hepatitis).
Profesionalna maligna oboljenja.
Bolesti u vezi sa radom: maladaptacija, koronarna bolest, arterijska hipertenzija, industrijski bronhitis, alkoholizam.
Nesreća na radu (profesionalni traumatizam).
VEŽBE
Ekofiziologija
I i II vežba
Izvođenje antropometrijskih merenja.
III i IV vežba
Izvođenje merenja mišićnih sila.
V vežba
Izvođenje testova za procenu funkcija disajnog sistema.
VI vežba
Izvođenje testova za procenu funkcije kardiovaskularnog sistema.
VII vežba
Izvođenje testova za procenu funkcije lokomotornog sistema.
VIII, IX i X vežba
Izvođenje drugih testova pri ocenjivanju radne sposobnosti.
Ekopatologija
XI, XII i XIII vežba
Ukazivanje prve pomoći kod akutnih profesionalnih trovanja i povreda.
XIV, XV i XVI vežba
Izvođenje specifičnih dijagnostičkih i terapijskih postupaka u okviru ambulantnog i hospitalnog tretmana obolelih od profesionalnih bolesti i drugih oboljenja u vezi sa radom.
XVII vežba
Izvođenje farmakodinamskih testova.
XVIII i XIX vežba
Izvođenje specifičnih rehabilitacionih postupaka i učešće u sprovođenju mera aktivnog programa rekreacije.
XX vežba
Učešće u izvođenju programa zdravstvenog vaspitanja (kao član tima u istraživanju i operativnom delovanju u zdravstvenoj zaštiti radnika). Izvođenje posebnih metoda u podizanju higijenskog nivoa i zdravstvene kulture radnika.
PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU
Hospitovanje u radnim organizacijama - preduzećima (mašinske, elektronske, tekstilne, hemijske ili druge razvijene industrijske grupe u konkretnoj sredini) i zdravstvenim organizacijama i uključivanje u rad na poslovima:
- uvežbavanje procedura za procenu funkcije sistema, organa i čula;
- izvođenje specifičnih dijagnostičkih i terapijskih postupaka kod obolelih od profesionalnih bolesti;
- sprovođenje rehabilitacionih procedura;
- sprovođenje preventivnih mera zdravstvene zaštite radnika u procesu rada.
SPECIJALISTIČKI ISPIT
Po uspešnom završetku programa obrazovanja kandidati polažu specijalistički ispit.
Ispitom se utvrđuje profesionalna osposobljenost kandidata.
Specijalistički ispit obuhvata:
1. Izvršenje praktičnog zadatka
2. Usmenu proveru znanja.
1. Izvršenje praktičnog zadatka
Izvršenjem praktičnog zadatka proverava se praktična osposobljenost kandidata za samostalno stručno izvršavanje konkretnih profesionalnih zadataka medicinske sestre - tehničara u području medicine rada.
Praktični zadaci se konstituišu iz programa vežbi i praktične nastave u bloku utvrđenih u programu obrazovanja za obrazovni profil. Praktične zadatke kandidati polažu u konkretnim uslovima rada u zdravstvenim organizacijama u kojima je ostvarivan program vežbi i praktične nastave u bloku.
2. Usmena provera znanja
Usmenom proverom znanja ocenjuje se nivo usvojenosti programa stručnog obrazovanja i osposobljenosti kandidata da ta znanja povezuju, sintetizuju i primenjuju u različitim situacijama profesionalne delatnosti.
Ispitna pitanja za usmenu proveru znanja konstituišu se iz sadržaja programa teorijske nastave, odnosno predmeta ekologija rada sa epidemiologijom i ekofiziologije i ekopatologije.
Usmena provera znanja obavlja se u radnoj organizaciji - nastavnoj bazi ili školi.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Programi obrazovanja koncipirani su tako da u praktičnoj realizaciji omoguće primenu najsavremenijih naučnih i stručnih saznanja, postupaka i metoda rada koji su provereni u praksi. Otuda, u programima nisu navedene konkretne metode rada, instrumenti, uređaji i pribor koji će biti korišćen u procesu realizacije programa.
Tako koncipirani programi obrazovanja mogu biti uspešno ostvareni i daće projektovane obrazovne ishode ako škola, koja je nosilac organizacije i sprovođenja obrazovnog procesa:
- utvrdi koje zdravstvene ustanove, u konkretnoj sredini ili širem okruženju, po svojoj razvijenosti, raznovrsnosti rada, opremljenosti materijalno-tehničkoj i prostornoj, kadrovskoj strukturi i savremenosti radne tehnologije i organizacije rada, obezbeđuju potrebne zahteve propisane ciljem i zadacima programa obrazovanja za njihovo uspešno ostvarivanje;
- sa odgovarajućim zdravstvenim ustanovama, postigne sporazum o saradnji u smislu da te organizacije prihvate da budu suorganizatori i nosioci (realizatori) dela (Ili celovitog) obrazovnog programa, posebno programa praktične obuke;
- utvrdi organizacioni model rasporeda i organizacije ostvarivanja programa obrazovanja koji će biti usklađen sa konkretnim uslovima, potrebama kandidata i drugim konkretnim značajnim odrednicama:
- angažuje najistaknutije stručnjake iz zdravstvene ustanove (koja je prihvatila da bude učesnik u ostvarivanju programa) koji bi bili predavači (i mentori) za pojedine oblasti utvrđene programom obrazovanja;
- na osnovu uvida u konkretnu opremljenost zdravstvene ustanove - nastavne baze za realizaciju programa, zajedno sa stručnjacima izvođačima nastave priprema operativne programe obrazovanja i utvrđuje dinamiku njihove realizacije. U operativnom programiranju treba da budu navedene konkretne metode rada koje se koriste u procesu rada, određeno vreme koje je potrebno za osposobljavanje kandidata da savladaju tehnike izvođenja svake navedene metode, zatim, najpogodniji pedagoški oblici rada sa kandidatima itd. To znači da će konkretna organizacija i način ostvarivanja plana i programa obrazovanja (pridržavajući se utvrđenih opštih principa i sadržaja programa) biti onoliko različiti, kolike su dozvoljene stručne razlike u metodu i organizaciji rada razvijenih radnih organizacija.
Pri tome, poželjno je da škola kandidatima u toku obrazovnog ciklusa obezbedi uvid u rad u više stručnih organizacija, što znači i praktično osposobljavanje za rad po različitim metodama, te će im, dalje, obezbediti širi stručno-praktični opseg znanja i uspešniju radnu pokretljivost. Kao minimum, u toku obrazovnog ciklusa, u svim uslovima, kandidatima treba obezbediti da određeno vreme praktične obuke provedu u vrhunskim stručnim organizacijama, koje predstavljaju stručno-metodološke centre za unapređivanje rada u ovom području medicine.
Predavači, neposredni realizatori programa, u okviru svojih individualnih priprema za izvođenje nastave treba da upoznaju programe stručnog obrazovanja koje su učesnici stekli u okviru redovnog srednjoškolskog obrazovanja i svoja predavanja primere već stečenim znanjima, s jedne strane, i mogućnostima i potrebama kandidata, s druge strane. Efikasnosti i racionalizaciji obrazovnog procesa znatno će doprineti međusobna saradnja tima predavača, zajedničko planiranje, jedinstven pristup i koordinacija u radu.
Planom obrazovanja, kao vremenski okvir za realizaciju obrazovnog programa, predviđeno je: 32 radne nedelje nastavnog procesa i dve nedelje za pripremu i polaganje specijalističkog ispita; nedeljna norma (kao optimalna) od 30 časova. Od ukupnog broja radnih nedelja, 20 nedelja je predviđeno za teorijsku i praktičnu obuku, a 12 nedelja je rezervisano za praktično osposobljavanje kandidata u konkretnim radnim uslovima (praktična obuka u bloku) - zdravstvenim ustanovama.
Ovako koncipiran vremenski okvir odgovara, prvenstveno, obrazovanju onih kandidata koji nemaju konkretna prethodna praktična znanja stečena u procesu rada.
Međutim, ukoliko se u obrazovni proces uključuju kandidati sa manje ili više već stečenih praktičnih znanja, onda škola, srazmerno nivou tih znanja (što se proverava ispitivanjem kandidata), može osloboditi kandidata onog fonda časova koji su u planu realizacije programa predviđeni za sticanje tih znanja.
Organizaciona šema rasporeda razredno-časovne nastave i nastave u bloku planom i programom nije striktno zadana. Jer, zavisno od konkretnih uslova, organizacije i metoda rada, moguće je operativnim programom predvideti takav raspored ostvarivanja programa po kome će kandidati, primera radi, prvih šest nedelja biti isključivo na teorijskoj nastavi a zatim imati blok praktičnih vežbi od tri nedelje, iza čega bi usledilo uvežbavanje stečenih praktičnih znanja do nivoa veštine u tronedeljnom ciklusu nastave u bloku. Posle toga kandidati bi imali novi kraći ili duži blok teorijske nastave, zatim vežbi i nastave u bloku. Pri tome, ukupno utvrđeni broj časova u svakom organizacionom modelu mora biti ispoštovan. Konkretan raspored u mnogom zavisi, između ostalog, i od toga da li kandidati imaju prethodna znanja i neposredno radno iskustvo u ovoj oblasti ili ne, zatim koliki je broj kandidata, da li programe ostvaruje iz rada ili uz rad itd.
4. Obrazovni profil: MEDICINSKA SESTRA - TEHNIČAR ZA INSTRUMENTIRANJE - INSTRUMENTAR-KA
Trajanje obrazovanja: specijalizacija od godinu dana
USLOVI ZA UPIS KANDIDATA
Pravo na upis imaju kandidati koji su završili četvorogodišnje srednje obrazovanje u području rada: zdravstvo i socijalna zaštita za obrazovne profile:
- medicinska sestra tehničar,
- pedijatrijska sestra tehničar,
- ginekološko-akušerska sestra,
uz uslov da imaju najmanje dve godine radnog iskustva u instrumentiranju.
Pri rangiranju kandidata za upis, pored opšteg uspeha iz srednje škole vrednuju se i ocene iz predmeta:
- anatomija i fiziologija,
- hirurgija,
- interna medicina (pedijatrija) i
- mikrobiologija.
Obrazovni profil: MEDICINSKA SESTRA - TEHNIČAR ZA INSTRUMENTIRANJE - INSTRUMENTAR-KA
|
Naziv predmeta |
Broj časova |
|||||
|
Nedeljno |
Broj nedeljno |
Ukupno |
||||
|
|
A. Zajednički predmeti za područje rada |
T |
P |
T |
P |
|
|
1. |
Strani jezik |
3 |
- |
20 |
60 |
- |
|
Ukupno A: |
3 |
- |
20 |
60 |
- |
|
|
|
B. Stručni predmeti |
|
|
|
|
|
|
1. |
Specijalna hirurgija |
4 |
- |
20 |
80 |
- |
|
2. |
Tehnologija rada u operacionoj sali |
4 |
6 |
20 |
80 |
120 |
|
3. |
Tehnika instrumentiranja |
4 |
9 |
20 |
80 |
180 |
|
4. |
Praktična nastava u bloku: |
|
|
|
|
|
|
a) |
Tehnologija rada u operacionoj sali |
|
|
4 |
|
120 |
|
b) |
Tehnika instrumentiranja |
|
|
8 |
|
240 |
|
Ukupno B: |
12 |
15 |
32 |
240 |
660 |
|
|
Ukupno A+B: |
30 |
32 |
960 |
|||
|
Ukupno: |
960 |
|||||
A. PREDMETI ZAJEDNIČKI ZA PODRUČJE RADA
Program je objavljen u odeljku za obrazovni profil medicinska sestra - tehničar za anesteziju, reanimaciju i intenzivnu negu.
(4 časa nedeljno, 80 časova godišnje - teorije)
CILJ I ZADACI
Cilj izučavanja predmeta je sticanje znanja iz specijalne hirurgije i osposobljavanje kandidata da praktično primenjuju stečena teorijska znanja i sprovode medicinsko terapijske procedure.
Zadaci nastave su:
- sticanje znanja iz hirurške anatomije, patologije, patofiziologije i mikrobiologije;
- sticanje znanja o vrstama anestezije i indikacijama za njihovu primenu;
- upoznavanje operativnih i postoperativnih komplikacija;
- sticanje znanja i praktično osposobljavanje za sprovođenje osnovnih postupaka pri reanimaciji bolesnika;
- sticanje znanja o sastavu krvi, krvnim grupama, indikacijama za transfuziju krvi, načinu davanja i mogućim komplikacijama;
- upoznavanje osnovnih karakteristika pojedinih hirurških oboljenja i operativnih intervencija koje se mogu primeniti;
- praktično osposobljavanje za stručno sprovođenje tehnike instrumentiranja pri operativnim zahvatima u raznim oblastima hirurgije.
SADRŽAJ PROGRAMA
HIRURŠKA ANATOMIJA (6)
Hirurška anatomija glave i vrata.
Hirurška anatomija grudnog koša i ekstremiteta.
Hirurška anatomija abdomena.
HIRURŠKA PATOLOGIJA (2)
Intraoperativna biopsija.
Patoanatomska dijagnoza u kliničkoj obradi bolesnika.
HIRURŠKA PATOFIZIOLOGIJA (3)
Patofiziologija u preoperativnoj pripremi.
Bilans tečnosti i gasova pre, u toku i nakon intervencije.
Metabolički i endokrini poremećaji od značaja za hirurški rad.
HISTOLOGIJA I EMBRIOLOGIJA (4)
Građa i razvitak urogenitalnog i digestivnog sistema.
Građa i razvitak nervnog, disajnog i kardiovaskularnog sistema.
HIRURŠKA MIKROBIOLOGIJA (1)
Odabiranje, uzimanje i slanje materijala za mikrobiološke analize.
Intrahospitalne i jatrogene infekcije.
ANESTEZIJA I REANIMACIJA (2)
Anestezija, definicija, vrste.
Opšta anestezija, inhalaciona i intravenska.
Lokalna anestezija.
Reanimacija, značaj, osnovni postupci i postoperativne komplikacije.
ŠOK, VEŠTAČKO DISANJE I MASAŽA SRCA (2)
Šok, kolaps i sinkopa. Asfiksija.
Veštačko disanje. Oživljavanje rada srca.
KRVARENJE I HEMOSTAZA (2)
Akutno i hronično krvarenje.
Hemostaza, privremena, definitivna i spontana.
TRANSFUZIJA KRVI (2)
Sastav krvi i indikacije za transfuziju.
Komplikacije pri transfuziji i prenošenje oboljenja preko krvi.
EKSPERIMENTALNA HIRURGIJA (2)
Transplantacija organa.
Preoperativna priprema i postoperativna nega.
ABDOMINALNA HIRURGIJA (6)
Planiranje operacije. Preoperativna priprema, izbor anestezije, operativne tehnike.
Hitna abdominalna hirurgija.
Hirurgija trbušnog zida, želuca i creva.
Hirurgija jetre, bilijarnog trakta, pankreasa i slezine.
HIRURGIJA GRUDNOG ZIDA, PLEURE I PLUĆA (6)
Operativni pristupi u grudnoj hirurgiji.
Drenaža toraksa, torakotomija i sternotomija.
Lobektomija i pulmektomija.
HIRURGIJA VRATA, DOJKE I JEDNJAKA (6)
Operacija štitnjače i tumora vrata.
Operacija dojke.
Operacija jednjaka. Problem povrede rekurensa.
KARDIOVASKULARNA HIRURGIJA (6)
Operativni pristupi u kardiovaskularnoj hirurgiji.
Prirodne i stečene mane srca.
Koronarna hirurgija.
Osnovni hirurški zahvati na arterijskom i venskom sistemu.
NEUROHIRURGIJA (6)
Trepanacija, kraniotomija i eksploracija lobanje u hitnoj hirurškoj službi.
Zahvati na mozgu i moždanicama.
Zahvati na kičmi i kičmenoj moždini.
UROLOGIJA (3)
Operativni pristupi u rešavanju uroloških patoloških stanja.
Operacije na urološkom traktu.
Operacije na genitalnim organima.
ORTOPEDIJA I TRAUMATOLOGIJA (6)
Operativni pristup u ortopediji.
Traumatologija. Operativni zahvati, imobilizacija.
Restauracija zglobova i rehabilitacija povređenih.
OTORINOLARINGOLOGIJA (3)
Operativni pristupi u otorinolaringologiji.
Rešavanje akutne respiratorne krize.
OFTALMOLOGIJA (3)
Operativni pristupi u oftalmologiji.
Tretman stranih tela oka i orbite.
DEČJA HIRURGIJA (3)
Hirurgija kod novorođenčadi, odojčadi i male dece.
Operativni zahvati kod malformacija.
AKUTNI ABDOMEN GINEKOLOŠKOG POREKLA I GINEKOLOŠKA OPERATIVNA TEHNIKA (3)
Operativni pristupi u ginekologiji.
Akutna stanja u ginekologiji.
Histerektomija, mionektomija, ovarijektomija i druge ginekološko-akušerske operacije.
PLASTIČNA HIRURGIJA (2)
Opšti pregled operacije u plastičnoj hirurgiji.
Opekotine i smrzavanje.
Tehnologija rada u operacionoj sali
(4 časa nedeljno, 80 časova godišnje - teorije; 6 časova nedeljno, 120 časova godišnje - vežbi; 4 nedelje, 120 časova godišnje - praktične nastave u bloku)
CILJ I ZADACI
Cilj izučavanja predmeta je sticanje znanja o organizaciji i sadržaju rada u operacionim odeljenjima i praktično osposobljavanje kandidata za poslove instrumentiranja pri različitim hirurškim zahvatima.
Zadaci nastave su:
- usvajanje znanja o organizaciji rada u operacionoj sali (endoskopskoj sali), previjalištu, prostorijama za male intervencije, intenzivnoj nezi i rendgen-odeljenju;
- usvajanje znanja o organizaciji rada i neophodnoj opremi u operacionom bloku (oprema operacionog bloka, obezbeđenje pogodne mikroklime, osvetljenje operacionog bloka);
- osposobljavanje kandidata za praktično sprovođenje hirurške asepse i antisepse;
- osposobljavanje za sprovođenje dezinfekcije u operacionom bloku;
- osposobljavanje za sprovođenje kontrole efikasnosti sterilizacije i upoznavanje zakonskih propisa o bakteriološkoj kontroli u operacionom bloku;
- upoznavanje radnih dužnosti svih članova operativnog tima;
- usvajanje znanja o pripremi osoblja koje učestvuju u operacionim zahvatima, kao i o pripremi bolesnika za operativni zahvat;
- osposobljavanje za aktivno učešće u radu u toku operativnog zahvata;
- usvajanje znanja, veštine i savlađivanje tehnike rukovođenja i održavanja aparata koji se koriste pri hirurškim intervencijama;
- osposobljavanje za organizaciju rada u operativnom bloku u vanrednim situacijama, elementarnim nepogodama i masovnim nesrećama.
SADRŽAJ PROGRAMA
TEORIJSKA NASTAVA
ORGANIZACIJA RADA NA HIRURŠKOM ODELJENJU (24)
Prijemno odeljenje-ambulantno poliklinički blok (prostorije i rad, pribor i oprema, operaciona sala za male intervencije u ambulanti, postupak sa bolesnikom koji se prima za hiruršku intervenciju; hitni hirurški bolesnici i bolesnici za selektivne hirurške zahvate;
Odeljenske prostorije (aseptično odeljenje, septično odeljenje, odeljenska previjališta);
Intenzivna nega (oprema i potreban instrumentarij u jedinici intenzivne nege, organizacija rada u intenzivnoj nezi), endoskopska ambulanta-sala (organizacija, neophodan instrumentarijum u gastroenterološkoj, urološkoj i pulmološkoj sali). Osnovni principi rada instrumentara na Ro odeljenju (prilikom vađenja stranih tela, kateterizacija, postavljanja pace-macker-a, koronarografija..., prevencija zračenja). Oprema i rad operacionog bloka (struktura, uži deo širi deo, pribor i oprema).
Obezbeđenje pogodne mikroklime, osvetljenja i vetilacije operacionog bloka.
HIRURŠKA ASEPSA I ANTISEPSA (20)
Održavanje prostorija operacionog bloka (mehaničko čišćenje, dezinfekcija operacionog bloka posle septičnih i posle aseptičnih operacionih zahteva).
Osnovi mikrobiologije.
Opšti principi asepse i antisepse u ambulanti, previjalištu, operacionom bloku.
Primena dezinfekcije (primena antisepse u operacionom bloku) instrumentarijum u endoskopskim ambulantama.
Primena sterilizacije (fizičke, hemijske i specijalne metode).
Izbor načina sterilizacije za pojedine vrste materijala.
Čuvanje, tajnost i kontrola sterilnosti materijala.
PRIPREMA OSOBLJA KOJE UČESTVUJE U OPERACIONIM ZAHVATIMA (10)
Hirurško pranje ruku (načini i tehnike).
Oblačenje operacionog rublja i navlačenje rukavica (pri raznim hirurškim zahvatima).
Priprema članova operacionog tima.
Uloga glavne i cirkulirajuće sestre u pripremi.
NEPOSREDNA PRIPREMA BOLESNIKA NA ODELJENJU I U OPERACIONOM BLOKU (20)
Priprema bolesnika za operacioni zahvat (kod selektivnih i hitnih intervencija).
Transport bolesnika (na odeljenju do operacionog bloka, kroz operacioni blok, do operacionog stola).
Položaj bolesnika na operacionom stolu za odgovarajuće operativne zahvate.
Priprema operacionog polja i "garniranje".
Postoperativna zaštita rane (imobilizacije, zavoji).
Transport bolesnika do intenzivne nege odnosno bolesničke sobe.
Vođenje evidencije upotrebljenog materijala tokom operacije.
Aktivna uloga instrumentara tokom operacije (indikacije, krvarenje, rukovanje i održavanje aparata koji se koriste pri hirurškim intervencijama).
ULOGA INSTRUMENTARA U VANREDNIM SITUACIJAMA (ELEMENTARNE NEPOGODE, MASOVNE NESREĆE) (6)
Organizovanje operacionog bloka i operacione sale.
Stepeni hitnosti.
Priprema setova, sterilizacija materijala.
Ponašanje osoblja u vanrednim situacijama.
VEŽBE
I i II vežba
Organizacija rada u operacionom bloku (učešće instrumentara u operativnom timu, odgovornost pojedinih članova tima, nabavka, rukovanje i održavanje pribora i opreme u operacionoj sali, sprovođenje dezinfekcije prostorije operativnog bloka, obezbeđenje mikroklime, osvetljenje, ventilacija u operativnoj sali).
III i IV vežba
Primena savremenih metoda sterilizacije. Primena metode antisepse u operacionoj sali.
V i VI vežba
Priprema, sterilizacija i čuvanje pribora i materijala potrebnog za rad u operacionoj sali (hirurški instrumenti, materijal za šivenje, igle, stakleni materijal, rastvori, gumeni materijal, plastični materijal, električna oprema). Trajnost sterilnosti materijala.
VII i VIII vežba
Priprema osoblja koje učestvuju u operativnom zahvatu (hirurško pranje ruku, oblačenje operativnog rublja, navlačenje rukavica). Učešće instrumentara u pripremi članova operacionog tima. Učešće cirkulirajuće sestre u radu.
IX i X vežba
Sprovođenje neposredne pripreme bolesnika na operacionom stolu (transport bolesnika do operacionog stola, postavljanje bolesnika na operacioni sto u odgovarajući položaj, dezinfekcija operativnog polja, operativnih rana, vođenje evidencije o upotrebljenom materijalu tokom operacije).
XI i XII vežba
Upoznavanje osnovnih principa rada u intenzivnoj nezi: sondiranje, nazogastrične sukcije, kateterizacija mokraćne bešike, venesekcije, venepunkcije.
XIII i XIV vežba
Organizacija rada u sali za male (ambulantne) hirurške intervencije.
XV i XVI vežba
Organizacija rada u endoskopskim ambulantama-salama:
- sterilizacija optičkih, endoskopskih instrumenata,
- čuvanje i rukovanje sa optičkim instrumentima,
- priprema pacijenata za endoskopske preglede,
- asistiranje pri endoskopskim pregledima.
XVII i XVIII vežba
Principi rada instrumentara na Ro odeljenju:
- pripreme hirurškog osoblja za intervencije u uslovima Ro zračenja,
- zaštitne mere (kecelje, rukavice, kragne),
- priprema instrumenata za dijagnostiku pod Ro ekranom,
- ugrađivanje aparata i proteza pod Ro ekranom.
XIX i XX vežba
Rukovanje i održavanje pribora i aparata koji se koriste pri raznim hirurškim intervencijama: elektrokoagulator, termokauter, elektrodermatom, električna testera, aspiratori i dr.
Aktivno učešće instrumentara u vanrednim situacijama: elementarne nepogode, masovne nesreće.
PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU
I i II nedelja
- Priprema prostorija operacionog bloka i obezbeđenje pogodne mikroklime, svetla, ventilacije.
- Sprovođenje asepse i antisepse u operacionom bloku.
- Održavanje i rukovanje aparatima koji se koriste pri hirurškim intervencijama.
III i IV nedelja
- Priprema osoblja koje učestvuju u operacionom zahvatu.
- Sprovođenje neposredne pripreme bolesnika na operacionom stolu.
- Faze u radu instrumentara. Uloga cirkulirajuće sestre.
(4 časa nedeljno, 80 časova godišnje - teorije; 9 časova nedeljno, 180 časova godišnje - vežbi; 8 nedelja, 240 časova godišnje - praktične obuke u bloku)
CILJ I ZADACI
Cilj izučavanja predmeta je sticanje znanja o vrsti, načinu čuvanja i primeni hirurških instrumenata, pribora i materijala i praktično osposobljavanje kandidata za instrumentiranje pri različitim hirurškim operacijama.
Zadaci nastave su:
- upoznavanje starih hirurških instrumenata i procesa njihovog usavršavanja kroz vekove;
- upoznavanje klasifikacije instrumenata: instrumenti za hvatanje-držanje tkiva, instrumenti za sečenje tkiva, instrumenti za širenje tkiva, instrumenti za rad na krvnim sudovima, instrumenti za šav mekih tkiva;
- usvajanje znanja o instrumentima koji se upotrebljavaju u "maloj hirurgiji";
- savlađivanje tehnike instrumentiranja pri operacijama u svim granama hirurgije;
- usvajanje znanja i osposobljavanje kandidata za sprovođenje endoskopskih pregleda.
SADRŽAJI PROGRAMA
TEORIJSKA NASTAVA
UVOD (2)
Predmet, zadaci i značaj tehnike instrumentiranja kao nastavnog predmeta.
Istorijat instrumenata za hirurške zahteve. Razvoj i usavršavanje instrumenata za hirurške zahteve kroz vekove.
POZNAVANJE OSNOVNIH INSTRUMENATA I NJIHOVA KLASIFIKACIJA (38)
Instrumenti za sečenje (noževi, makaze, troakari, testere itd.).
Instrumenti za hvatanje odnosno držanje tkiva (kugelcangel, peani, itd.).
Instrumenti za širenje tkiva (sve vrste ekartera).
Instrumenti za rad na krvnim sudovima (pan, Dešanova igla, Potz klema itd.).
Instrumenti za šav mekog tkiva (iglodržači, sve vrste igala).
Komplet instrumenata za "male intervencije" (za venesekciju, incizije, drenaže itd.).
Vrste i upotreba katetera.
Dijagnostički i merni instrumenti koji se upotrebljavaju u toku operacija.
Instrumenti za pripremu operativnog polja.
Instrumenti za eksploraciju (sonde, eksploratori itd.).
UPOZNAVANJE POJEDINIH OPERATIVNIH ZAHVATA I TEHNIKE INSTRUMENTIRANJA (VRSTE I SPECIJALNI INSTRUMENTI, NAČIN RUKOVANJA) (40)
Neurohirurški operativni zahvati
Kraniotomija, stereotaksične operacije na mozgu, mikrohirurški operativni zahvati na mozgu, operacije na perifernim nervima, laminektomija, diskus hernija.
Operativni zahvati na vratu
Traheostomija, strumektomija, radikalne disekcije vrata.
Operativni zahvati u grudnoj hirurgiji
Pulmektomija, lobektomija, segmitektomija, rekonstruktivni zahvati na trahei, rešavanje pneumotoraksa, hirurgija jednjaka.
Operativni zahvati na srcu
Koronarni by-pass, zamene valvula, koarktacija aorte i druge srčane mane.
Operativni zahvati u vaskularnoj hirurgiji
Šav krvnog suda, embolektomija, premošćavanje perifernih krvnih sudova, portokavalni šantovi, stripping, v. saphene magne.
Operativni zahvati u abdominalnoj hirurgiji
Laparotomije, hernioplastike, resekcije želuca i ostale operacije na želucu, resekcije creva i debelog creva, appendectomia, operacije na žučnoj kesi i žučnim putevima, resekcije jetre, splenektomija, operacije na pankreasu.
Operativni zahvati u urologiji
Nefrektomija, pielolitotomija, ureterolitotomija, cistektomija i resekcija mokraćne bešike, prostatektomija, hipospadije i kriptorhizmus, hidrokela, transplatacija bubrega.
Operativni zahvati u ginekologiji i akušerstvu
Ginekološke laparatomije, histerektomije, vaginalna histerosalpingektomija kolpoperineo plastika. Sectio Cezarea.
Operativni zahvati u otorinolaringologiji
Plastika nosa, kaldvelik, laringektomija, radikalne operacije uha.
Operativni zahvati u ortopediji i traumatologiji
Operacija na otvorenom kuku
Prelomi, urođene i razvojne anomalije (ugrađivanje endoproteza, osteoplastike); operacije na kičmenom stubu (laminekstomije, skolioza, traume); operacija na stopalu: urođeni i stečeni deformiteti-kapsulotomije, artodeza; operacije zbog povrede kostiju (otvorene hirurške repozicije, perkutane fiksacije, unutrašnja i spoljašnja fiksacija.
Operativni zahvati u plastičnoj hirurgiji
Instrumentiranje pri lečenju opekotina
Primarna obrada nekrektomija, (uzimanje i širenje transplantata); formiranje režnjeva kože i sluzokože ("Z" plastika, slobodni i peteljkasti režnjevi, tubusi); mikrohirurške operacije (održavanje i sterilizacija mikroskopa i mikrohirurških instrumenata, replantacija, mikrohirurški šavovi krvnih sudova i nerava).
Operativni zahvati u dečjoj hirurgiji
Specifičnosti pri operacijama nedonoščeta i odojčeta (vrste instrumenata, mikroklimatski uslovi sa grejanjem podloge); operacija vene (periferne za transfuziju krvi i infuziju, entralne za totalnu perenteralnu ishranu, umbilikalne za eksangvino transfuziju); uklještene hernije novorođenčeta (pristup, preparacija, moguća resekcija creva, plastika ingvinalnog kanala); kongenitalne anomalije creva digestivnog trakta, antrezija tankog creva, atrezija anusa, megakolon), urođene anomalije i deformiteti vrata (ciste i fistule vrata, tortikolis, cistozni higrom vrata).
Operativni zahvati u oftalmologiji
Egzanteracija, keratoplastika, descizija, ekstrakcija katarakte, inplantacija intraoukularnih sočiva, antiglaukomatozne operacije, operacije kod ablacije retine, plastične operacije na kapcima i suznim putevima.
VEŽBE
I, II i III vežba
Upoznavanje instrumenata i njegovo razvrstavanje po nameni: instrumenti za sečenje, za hvatanje i držanje tkiva, za širenje tkiva (ekarteri raznih vrsta).
Instrumenti za šivenje tkiva različitih vrsta (krvni sudovi, tetive, pluća...).
Pripremanje i postavljanje raznih vrsta katetera i drenova.
IV, V, VI vežba
Priprema instrumentarskog stočića, sterilno oblaganje, klasifikacija instrumenata, priprema rezervnog instrumentarija i operacionog rublja. Priprema operativnog polja, način uzimanja i postavljanja kompresa i čaršava.
VII, VIII, IX vežba
Aktivno učešće instrumentara u operativnom zahvatu (zaustavljanje krvavljenja, aspiracija, ekartiranje, pridržavanje tkiva, zatvaranje operativne rane, drenaža, postavljanje zavoja).
X, XI, XII vežba
Praktičan rad cirkulirajuće sestre u toku operacije. Praktična obuka i prikaz rada aparata koji se koriste pri operativnim zahvatima. Uzimanje i priprema za transport materijala za histološke i druge preglede (punktati, brisevi).
XIII - XV vežba
Priprema instrumenata i tehnike instrumentiranja pri operativnim zahvatima u neurologiji: instrumenti za kraniotomiju, za operacije na mozgu, za periferne nerve i laminektomiju.
XVI - XIX vežba
Priprema instrumenata i tehnike instrumentiranja pri operativnim zahvatima u grudnoj hirurgiji: instrumenti za standardnu torakotomiju, za otvorenu biopsiju pluća i pleure, za lobektomiju, za operativne zahteve u medijastinumu.
XX, XXI, XXII vežba
Priprema instrumenata i tehnike instrumentiranja pri operativnim zahvatima u kardiovaskularnoj hirurgiji: standardni komplet za kardiovaskularne operacije, specijalni instrumenti za operacije na krvnim sudovima.
XXIII, XXIV vežba
Priprema instrumenata i tehnike instrumentiranja pri operativnim zahvatima u urogenitalnoj hirurgiji. Instrumenti za lumbotomiju, za nefrektomiju, nefrolitotoliju, prostatektomiju, cistotomiju i hipospadiju, trasplantaciju bubrega.
XXV, XXVI vežba
Priprema instrumenata i tehnike instrumentiranja pri operativnim zahvatima u abdominalnoj hirurgiji. Instrumenti za laparotomiju, specijalni instrumenti za operacije na želucu, crevima, žučnoj kesi i jetri.
XXVII, XXVIII vežba
Priprema instrumenata i tehnike instrumentiranja pri operativnim zahvatima u ortopediji i traumatologiji: instrumenti za sečenje kostiju, osteosintezu, za ortopediju na zglobovima, za amputaciju i egzartikulaciju, za unutrašnju fiksaciju kostiju, endoproteze.
XXIX, XXX vežba
Priprema instrumenata i tehnike instrumentiranja pri operativnim zahvatima u ginekologiji i akušerstvu: ginekološka laparatomija, histerektomija, vaginalna histerosalpingektomija, kolpoperineoplastika, Sectio Cezarea.
XXXI, XXXII vežba
Priprema instrumenata i tehnike instrumentiranja pri operativnim zahvatima u oftalmologiji: instrumenti za egzenteraciju, keratoplastiku, disciziju, komplet za ekstrakciju katarakte, antisplaukomatozne operacije, operacije ablacije retine, plastične operacije na kapcima i suznim putevima.
XXXIII, XXXIV vežba
Priprema instrumenata i tehnike instrumentiranja pri operativnim zahvatima u dečjoj hirurgiji. Instrumenti za operacije urođenih anomalija kod novorođenčadi i male dece.
XXXV, XXXVI vežba
Priprema instrumenata i tehnike instrumentiranja pri operativnim zahvatima u plastičnoj hirurgiji. Priprema instrumenata potrebnih pri lečenju opekotina, i mikrohirurške operacije.
XXXVII, XXXVIII vežba
Priprema instrumenata i tehnike instrumentiranja pri operativnim zahvatima u otorinolaringologiji: komplet za plastiku nosa, instrumenti za kaldvelik, laringektomiju, makro i mikro instrumenti za radikalnu operaciju uha, tonilektomiju.
XXXIX, XL vežba
Priprema instrumenata i tehnike instrumentiranja pri endoskopskim pregledima: bronhoskopija, laringoskopija, traheoskopija, ezofagoskopija, medijastinoskopija, gastroskopija, laparoskopija, rektosignoinoskopija i cistoskopija.
PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU
I i II nedelja
- Priprema instrumenata i tehnike instrumentiranja u abdominalnoj hirurgiji.
III nedelja
- Priprema instrumenata i tehnike instrumentiranja u kardiovaskularnoj i grudnoj hirurgiji.
IV nedelja
- Priprema instrumenata i tehnike instrumentiranja u neurohirurgiji, traumatologiji i ortopediji.
V nedelja
- Priprema instrumenata i tehnike instrumentiranja u ginekološko-akušerskoj i hirurgiji urinarnih organa.
VI nedelja
- Priprema instrumenata i tehnike instrumentiranja u dečjoj i plastičnoj hirurgiji.
VII i VIII nedelja
- Priprema instrumenata i tehnike instrumentiranja pri operativnim zahvatima u oftalmologiji i otorinolaringologiji.
- Priprema instrumenata i tehnike instrumentiranja pri endoskopskim operacijama.
SPECIJALISTIČKI ISPIT
Po uspešnom završetku programa obrazovanja kandidati polažu specijalistički ispit.
Ispitom se utvrđuje profesionalna osposobljenost kandidata.
Specijalistički ispit obuhvata:
1. Izvršenje praktičnog zadatka.
2. Usmenu proveru znanja.
1. Izvršenje praktičnog zadatka
Izvršenjem praktičnih zadataka proverava se praktična osposobljenost kandidata za samostalno stručno izvršavanje konkretnih profesionalnih zadataka medicinske sestre-tehničara u području instrumentiranja.
Praktični zadaci se konstituišu iz programa vežbi i praktične obuke u bloku utvrđenih u programu obrazovanja za obrazovni profil. Praktične zadatke kandidati polažu u konkretnim uslovima rada u zdravstvenim organizacijama u kojima je ostvarivan program vežbi i praktične nastave u bloku.
2. Usmena provera znanja
Usmenom proverom znanja ocenjuje se nivo usvojenosti programa stručnog obrazovanja i osposobljenosti kandidata da ta znanja povezuju, sintetizuju i primenjuju u različitim situacijama profesionalne delatnosti.
Ispitna pitanja za usmenu proveru znanja konstituišu se iz sadržaja programa teorijske nastave, odnosno predmeta hirurgija, tehnologija rada u operacionoj sali i tehnika instrumentiranja.
Usmena provera znanja obavlja se u radnoj organizaciji - nastavnoj bazi ili školi.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Programi obrazovanja koncipirani su tako da u praktičnoj realizaciji omoguće primenu najsavremenijih naučnih i stručnih saznanja, postupaka i metoda rada koji su provereni u praksi. Otuda, u programima nisu navedene konkretne metode rada, instrumenti, uređaji i pribor koji će biti korišćen u procesu realizacije programa.
Tako koncipirani programi obrazovanja mogu biti uspešno ostvareni i daće projektovane obrazovne ishode ako škola, koja je nosilac organizacije i sprovođenja obrazovnog procesa:
- utvrdi koje zdravstvene ustanove, u konkretnoj sredini ili širem okruženju, po svojoj razvijenosti, raznovrsnosti rada, opremljenosti materijalno-tehničkoj i prostornoj, kadrovskoj strukturi i savremenosti radne tehnologije i organizacije rada, obezbeđuju potrebne zahteve propisane ciljem i zadacima programa obrazovanja za njihovo uspešno ostvarivanje;
- sa odgovarajućim zdravstvenim ustanovama, postigne sporazum o saradnji u smislu da te organizacije prihvate da budu suorganizatori i nosioci (realizatori) dela (ili celovitog) obrazovnog programa, posebno programa praktične obuke;
- utvrdi organizacioni model rasporeda i organizacije ostvarivanja programa obrazovanja koji će biti usklađen sa konkretnim uslovima potrebama kandidata i drugim konkretnim značajnim odrednicama;
- angažuje najistaknutije stručnjake iz zdravstvene ustanove (koja je prihvatila da bude učesnik u ostvarivanju programa) koji bi bili predavači (i mentori) za pojedine oblasti utvrđene programom obrazovanja;
- na osnovu uvida u konkretnu opremljenost zdravstvene ustanove - nastavne baze za realizaciju programa, zajedno sa stručnjacima - izvođačima nastave priprema operativne programe obrazovanja i utvrđuje dinamiku njihove realizacije. U operativnom programiranju treba da budu navedene konkretne metode rada koje se koriste u procesu rada, određeno vreme koje je potrebno za osposobljavanje kandidata da savlađuju tehnike izvođenja svake navedene metode, zatim, najpogodniji pedagoški oblici rada sa kandidatima, itd. To znači da će konkretna organizacija i način ostvarivanja plana i programa obrazovanja (pridržavajući se utvrđenih opštih principa i sadržaja programa) biti onoliko različiti, kolike su dozvoljene stručne razlike u metodu i organizaciji rada razvijenih radnih organizacija.
Pri tome, poželjno je da škola kandidatima u toku obrazovnog ciklusa obezbedi uvid u rad u više stručnih organizacija, što znači i praktično osposobljavanje za rad po različitim metodama, te će im, dalje, obezbediti širi stručno-praktični opseg znanja i uspešniju radnu pokretljivost. Kao minimum, u toku obrazovnog ciklusa, u svim uslovima, kandidatima treba obezbediti da određeno vreme praktične obuke provedu u vrhunskim stručnim organizacijama, koje predstavljaju stručno-metodološke centre za unapređivanje rada u ovom području medicine.
Predavači, neposredni realizatori programa, u okviru svojih individualnih programa za izvođenje nastave treba da upoznaju programe stručnog obrazovanja koje su učenici stekli u okviru redovnog srednjoškolskog obrazovanja i svoja predavanja primere već stečenim znanjima, s jedne strane, i mogućnostima i potrebama kandidata, s druge strane. Efikasnosti i racionalizaciji obrazovnog procesa znatno će doprineti međusobna saradnja tima predavača, zajedničko planiranje, jedinstven pristup i koordinacija u radu.
Planom obrazovanja, kao vremenski okvir za realizaciju obrazovnog programa, predviđeno je: 32 radne nedelje nastavnog procesa i dve nedelje za pripremu i polaganje specijalističkog ispita; nedeljna norma (kao optimalna) od 30 časova. Od ukupnog broja radnih nedelja, 20 nedelja je predviđeno za teorijsku i praktičnu obuku, a 12 nedelja je rezervisano za praktično osposobljavanje kandidata u konkretnim radnim uslovima (praktična obuka u bloku) - zdravstvenim ustanovama.
Ovako koncipiran vremenski okvir odgovara, prvenstveno, obrazovanju onih kandidata koji nemaju konkretna prethodna praktična znanja stečena u procesu rada.
Međutim, ukoliko se u obrazovni proces uključuju kandidati sa manje ili više već stečenih praktičnih znanja, onda škola, srazmerno nivou tih znanja (što se proverava ispitivanjem kandidata) može osloboditi kandidata onog fonda časova koji su u planu realizacije programa predviđeni za sticanje tih znanja.
Organizaciona šema rasporeda razredno-časovne nastave i nastave u bloku planom i programom nije striktno zadana. Jer, zavisno od konkretnih uslova, organizacije i metoda rada, moguće je operativnim programom predvideti takav raspored ostvarivanja programa po kome će kandidati, primera radi, prvih šest nedelja biti isključivo na teorijskoj nastavi a zatim imati blok praktičnih vežbi od tri nedelje, iza čega bi usledilo uvežbavanje stečenih praktičnih znanja od nivoa veštine u tronedeljnom ciklusu nastave u bloku. Posle toga kandidati bi imali novi kraći ili duži blok teorijske nastave, zatim vežbi i nastave u bloku. Pri tome, ukupno utvrđeni broj časova u svakom organizacionom delu mora biti ispoštovan. Konkretan raspored u mnogom zavisi, između ostalog, i od toga da li kandidati imaju prethodna znanja i neposredno radno iskustvo u ovoj oblasti ili ne, zatim koliki je broj kandidata, da li programe ostvaruje iz rada ili uz rad itd.
5. Obrazovni profil: MEDICINSKA SESTRA - TEHNIČAR ZA RAD U NEFROLOGIJI
Trajanje obrazovanja: specijalizacija od godinu dana.
USLOVI ZA UPIS KANDIDATA
Pravo na upis imaju kandidati koju su završili četvorogodišnje srednje obrazovanje u području rada zdravstvo i socijalna zaštita za obrazovne profile:
- medicinska sestra - tehničar,
- pedijatrijska sestra - tehničar,
uz uslov da imaju najmanje dve godine radnog iskustva u nefrologiji.
Pri rangiranju kandidata za upis, pored opšteg uspeha iz srednje škole, vrednuju se i ocene iz predmeta:
- anatomija i fiziologija,
- interna medicina (pedijatrija),
- zdravstvena nega (nega bolesnika) i biohemija.
Obrazovni profil: MEDICINSKA SESTRA - TEHNIČAR ZA RAD U NEFROLOGIJI
|
Naziv predmeta |
Broj časova |
|||||
|
Nedeljno |
Broj nedeljno |
Ukupno |
||||
|
|
A. Zajednički predmeti za područje rada |
T |
P |
T |
P |
|
|
1. |
Strani jezik |
3 |
- |
20 |
60 |
- |
|
Ukupno A: |
3 |
- |
20 |
60 |
- |
|
|
|
B. Stručni predmeti |
|
|
|
|
|
|
1. |
Osnovi nefrologije |
8 |
6 |
20 |
160 |
120 |
|
2. |
Specijalna nega u nefrologiji |
4 |
9 |
20 |
80 |
180 |
|
3. |
Praktična nastava u bloku: |
|
|
|
|
|
|
a) |
Osnovi nefrologije |
|
|
6 |
|
180 |
|
b) |
Specijalna nega u nefrologiji |
|
|
6 |
|
180 |
|
Ukupno B: |
12 |
15 |
32 |
240 |
660 |
|
|
Ukupno A+B: |
30 |
32 |
960 |
|||
|
Ukupno: |
960 |
|||||
A. PREDMETI ZAJEDNIČKI ZA PODRUČJE RADA
Program je objavljen u odeljku za obrazovni profil medicinska sestra - tehničar za anesteziju, reanimaciju i intenzivnu negu.
(8 časova nedeljno, 160 časova godišnje - teorije; 6 časova nedeljno, 180 časova godišnje - vežbe; 6 nedelja, 180 časova godišnje - praktične obuke u bloku)
CILJ I ZADACI
Cilj izučavanja predmeta je sticanje znanja o anatomiji, fiziologiji, patofiziologiji i kliničkim pojavnim oblicima različitih bubrežnih oboljenja i osposobljavanje kandidata da sprovodi specijalne medicinsko-terapijske procedure u području nefrologije.
Zadaci nastave su:
- sticanje znanja o anatomiji i fiziologiji bubrega i mokraćnih puteva;
- upoznavanje patološke morfologije bubrega;
- sticanje znanja o patofiziologiji bubrega;
- upoznavanje imunopatogeneze oboljenja bubrega;
- sticanje znanja o pojedinim bubrežnim bolestima, njihovoj etiologiji, kliničkoj slici, terapiji i ulozi sestre u procesu lečenja;
- upoznavanje pripreme sterilizacije, tehnika sprovođenja metoda asepse i antisepse, zatim čuvanja i rukovanja aparatima, materijalom i instrumentima koji se koriste u testovima ispitivanja i specijalnim terapijskim postupcima u nefrologiji;
- osposobljavanje kandidata za asistiranje pri složenim ispitivanjima i terapijskim postupcima u nefrologiji.
SADRŽAJI PROGRAMA
TEORIJSKA NASTAVA
OSNOVI ANATOMIJE I HISTOLOGIJE BUBREGA (10)
Anatomija bubrega i mokraćnih puteva.
Histološka građa bubrega: opšte karakteristike nefrona, građe glomurela, bubrežne karlice, morfologije i funkcije tubula.
Vaskularni sistem bubrega.
FIZIOLOGIJA BUBREGA (20)
Glomeulska filtracija.
Tubulski procesi u pojedinim segmentima kanalića.
Uloga bubrega u metabolizmu vode, elektrolita.
Regulacija acidobazne ravnoteže.
Uloga bubrega u regulaciji krvnog pritiska.
Endokrine funkcije bubrega.
PATOLOŠKA MORFOLOGIJA BUBREGA (20)
Glomerulske bolesti.
Tubulo-intersticijske bolesti.
Vaskularne bolesti.
PATOLOŠKA FIZIOLOGIJA BUBREGA (40)
Patogeneza glomerularnih i tubularnih proteinurija.
Patofiziologija renalne hipertenzije.
Patofiziologija akutne bubrežne insuficijencije.
Patofiziologija hronične bubrežne insuficijencije.
IMUNOPATOGENEZA OBOLJENJA BUBREGA (20)
Imunopatogeneza glomeulskih bolesti.
Medijatori imunog oštećenja bubrega.
Imunogeneza tubointersticijalnih nefropatija.
ISPITIVANJE BUBREŽNIH BOLESNIKA (30)
Anamneza
Pregled bubrežnih bolesnika.
Opšti pregled bolesnika.
Bubrežni edemi.
Izgled bolesnika u uremičnoj acidozi.
Bimanuelna palpacija bubrega.
Krvni pritisak.
Poremećaji mokrenja
Dizurija, polakiurija, nikturija, inkontinencija, poliurija, oligurija, anurija.
Pregled mokraće
Zapremina mokraće u toku 24 časa (dijureza).
Boja mokraće i pH.
Specifična težina i osmotoska koncetracija.
Proteinurija (kvalitativno i kvantitativno određivanje).
Određivanje ostalih sastojaka mokraće
Određivanje glikoze, acetona, žučnih boja, hemoglobina.
Bakteriološki pregled mokraće.
Funkcionalno ispitivanje bubrega
Određivanje jačine glomerularne filtracije (klirens endogenog kreatina).
Ispitivanje tubulskih funkcija: test acidifikacije sa amonijum hloridom.
Koncentrovane probe.
Radiološke metode ispitivanja bubrega
Nativan snimak bubrega.
Ekskreciona urografija.
Mikciona cistografija.
Renalna angiografija.
Kompjuterizovana tomografija.
Ostale metode ispitivanja bubrega
Radioizotopske metode
Ehosonografija.
Biopsija bubrega.
BUBREŽNE BOLESTI
Glomerulske bolesti bubrega
Akutni nefritički sindrom.
Nafrotski sindrom.
Rapidno-progresivni glomerulonefritis.
Hronični nefritički sindrom.
Tubulo-intersticijske bolesti bubrega
Akutni i hronični pijelonefritis.
TIN izazvan lekovima
Balkanska nefronska nefropatija
Ostale TIN
Renalna hipertenzija i vaskularne bolesti bubrega.
Dijabetska nefropatija.
Toksična nefropatija trudnica.
Tuberkuloza bubrega.
Policistična bolest bubrega.
Akutna bubrežna insuficijencija.
Hronična bubrežna insuficijencija.
Nefrolitijaza.
Opstrukcija mokraćnih puteva.
Urođene anomalije bubrega.
Tumori bubrega i mokraćnih puteva.
SPECIFIČNI TERAPIJSKI POSTUPCI U NEFROLOGIJI (10)
Hipoproteinske dijete u lečenju hronične bubrežne insuficijencije.
Hemodijaliza u lečenju akutne i hronične bubrežne insuficijencije
Osnovni principi.
Vrste hemodijalize.
Tehničke komplikacije tokom hemodijalize.
Komplikacije u bolesnika lečenih redovnim hemodijalizama.
Peritoneumska dijaliza, osnovni principi.
Vrste peritoneumske dijalize.
Transplatacija bubrega
Plazmaforeza
POREMEĆAJI METABOLIZMA VODE I ELEKTROLITA (6)
Poremećaj ravnoteže Na i H2O.
Poremećaj metabolizma K.
Poremećaj aciodobazne ravnoteže.
VEŽBE
I vežba
Anamneza i pregled bubrežnih bolesnika.
II vežba
Pregled mokraće:
- izgled mokraće
- kvalitativno određivanje proteinurije,
- pregled mokraće pomoću test traka,
- merenje dijureze i slanje uzoraka na biohemijske analize iz 24-časovnog urina (ekskrecije jona, proteina i dr.).
III vežba
Određivanje klirensa endogenog kreatinina na osnovu skupljanja 24-časovnog urina.
Izvođenje testa acidifikacije sa amonijum-hloridom.
IV vežba
Izvođenje koncentracione probe.
Određivanje Addis - Hamburger broja.
V vežba
Uzimanje uzorka za bakteriološki pregled mokraće.
VI vežba
Priprema bolesnika za radiološka ispitivanja.
Primenjivanje zaštitnih mera u uslovima izloženosti.
VII vežba
Priprema bolesnika za biopsije i praćenje bolesnika posle intervencije.
VIII, IX, X, XI vežba
Specijalni terapijski postupci u nefrologiji-hemodijaliza:
- priprema aparata za hemodijalizu,
- priprema bolesnika,
- priprema instrumentarijuma i koncentrata za hemodijalizu,
- priključivanje bolesnika,
- postavljanje zadatih uslova hemodijalize,
- praćenje bolesnika u toku hemodijalize,
- heparinizacija,
- intervencije pri tehničkim komplikacijama tokom hemodijalize,
- isključivanje bolesnika.
XII, XIII i XIV vežba
Izvođenje pojedinih vrsta hemodijalize:
- acetatne hemodijalize,
- bikarbonatne hemodijalize,
- biofiltracija,
- sekvencijalna ultrafiltracija i hemodijaliza,
- kontinuirana arterio-venska hemofiltracija.
XV, XVI i XVII vežba
Peritoneumska dijaliza:
- priprema bolesnika za hirurško plasiranje cevčica za dijalizu,
- priprema instrumenata i rastvora za peritoneumske dijalize,
- priključivanje bolesnika,
- izvođenje peritoneumske dijalize i kontrola bilansa tečnosti,
- kontrola bolesnika tokom dijalize,
- završetak peritoneumske dijalize.
XVIII vežba
Izvođenje pojedinih vrsta peritoneumskih dijaliza,
- intermitentna peritoneumska dijaliza,
- kontrinuirana peritoneumska dijaliza,
- ambulatorna peritoneumska dijaliza.
XIX vežba
Transplantacija bubrega:
- praćenje bolesnika neposredno posle operacije bubrega,
- sprovođenje imunosupresivne terapije,
- sprovođenje terapije odbacivanja.
XX vežba
Plazmaforeza:
- priprema aparata, instrumenata i infuzionih rastvora i lekova za plazmaforezu,
- priključivanje bolesnika,
- praćenje bolesnika i bilansa tečnosti,
- isključivanje bolesnika,
- terapija pri isključivanju bolesnika.
PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU
I nedelja
Ispitivanje bubrežnih bolesnika.
Anamneza, pregled bubrežnih bolesnika, poremećaji mokrenja, pregled mokraće.
Funkcionalno ispitivanje bubrega.
II nedelja
Radiološke i ostale metode ispitivanja bubrega.
III nedelja
Hemodijaliza.
V i VI nedelja
Peritoneumska dijaliza.
Transplantacija bubrega i nega.
Plazmaforeza.
(4 časa nedeljno, 80 časova godišnje - teorije; 9 časova nedeljno, 180 časova godišnje - vežbe; 6 nedelja, 180 časova godišnje - praktična nastava u bloku)
CILJ I ZADACI
Cilj izučavanja predmeta je sticanje teorijskih znanja i praktično osposobljavanje kandidata za sprovođenje specijalnih medicinsko terapijskih procedura u prevenciji, lečenju i rehabilitaciji nefroloških bolesnika.
Zadaci nastave su:
- sticanje potrebnih stručnih medicinskih znanja (teorijskih i praktičnih) u specijalnoj i intenzivnoj nezi nefroloških bolesnika;
- upoznavanje organizacije rada u nefrologiji sa posebnim osvrtom na intenzivnu negu i medikamentozne tehnike;
- shvatanje značaja povezanosti nege bolesnika sa dijagnostičkim i terapijskim procedurama u nefrologiji;
- osposobljavanje za primenjivanje preventivnih metoda u sprečavanju intrahospitalnih infekcija;
- upoznavanje osnova fizikalne medicine i rehabilitacije;
- osposobljavanje kandidata za pravilno vođenje dokumentacije.
SADRŽAJI PROGRAMA
TEORIJSKA NASTAVA
ORGANIZACIJA NEFROLOŠKE SLUŽBE (10)
Opšta nefrološka ambulanta.
Ambulanta za predtransplatacionu pripremu bolesnika.
Ambulanta za transplantirane bolesnike.
Ambulanta za bolesnike lečene CAPD.
Dnevna bolnica za funkcionalna ispitivanja bubrega.
Prijemno odeljenje bolnice.
Opšte nefrološko odeljenje.
Odeljenje urgentne nefrologije.
SPECIJALNA NEGA NEFROLOŠKIH BOLESNIKA (40)
Specijalna nega bubrežnih bolesnika pre terminalne bubrežne insuficijencije
Prijem bolesnika, praćenje dijureze.
Specifičnost nege bolesnika sa različitim bubrežnim sindromima.
Specijalna nega bolesnika na peritonealnoj dijalizi
Prijem bolesnika na intenzivnu negu.
Priprema bolesnika za peritonealnu dijalizu.
Nega bolesnika u toku peritonealne dijalize.
Specijalna nega bolesnika na hemodijalizi
Nega bolesnika na urgentnoj hemodijalizi.
Nega bolesnika u redovnoj hemodijalizi.
Specijalna nega transplantiranih bolesnika
Prijem bolesnika za transplantaciju bubrega.
Nega bolesnika pre transplantacije.
Nega i reanimacija u neposrednom postoperativnom toku.
Nega transplantiranih bolesnika sa komplikacijama.
Specijalna nega bolesnika sa oboljenjima drugih organa
Nega bolesnika sa oboljenjem respiratornih organa.
Nega bolesnika sa oboljenjem kardiovaskularnih organa.
Nega bolesnika sa oboljenjima digestivnog trakta.
Nega obolelih od zaraznih bolesti.
Nega bolesnika sa sistemskim bolestima vezivnog tkiva.
Nega oftalmoloških bolesnika obolelih od drugih bolesti koje mogu uticati na nefrološke komplikacije.
Specijalna nega dece i starih bolesnika
Odeljenje transplantacione nefrologije.
Centar za hemodijalizu.
Jedinica za intenzivnu peritonealnu dijalizu.
Jedinica za plazmoforezu.
Medicinska dokumentacija i evidencija.
Sanitarni uređaji.
Dnevni boravak.
Lekarska i sestrinska soba.
OPŠTA NEGA NEFROLOŠKIH BOLESNIKA (25)
Posmatranje bolesnika
Stanje svesti.
Konstitucija, rast i uhranjenost.
Pokretljivost i položaj bolesnika.
Izgled glave i vrata.
Edemi.
Praćenje vitalnih funkcija
Temperatura. Krvni pritisak (TA). CVP. Puls. Telesna težina.
Lična higijena nefroloških bolesnika
Nega usne duplje.
Nega kože i adneksa kože.
Ishrana
Ishrana bolesnika sa akutnim nefrološkim sindromom.
Hipoproteinske dijete.
Dijeta za bolesnika sa bubrežnim kamencima.
Dijeta za bolesnike koji se leče hemodijalizom ili peritonealnom dijalizom.
Dijeta za dijebetičare sa bubrežnom insuficijencijom.
Dijetne liste.
SPECIJALNOSTI DIJAGNOSTIČKIH I TERAPIJSKIH PROCEDURA U NEFROLOGIJI
Uloga medicinske sestre-tehničara.
Vođenje dokumentacije i evidencije.
Izveštaji.
Prevencija intrahospitalnih infekcija.
Zdravstveno-vaspitni rad.
VEŽBE
I i II vežba
Dužnosti medicinskih sestara - tehničara u radu specijalizovanih nefroloških ambulanti.
Prijem bolesnika.
Obrada bolesnika.
Vođenje dokumentacije.
Zdravstveno-vaspitni rad.
III, IV i V vežba
Nega bolesnika na pojedinim nefrološkim odeljenjima:
- prijem bolesnika,
- prijem i smeštaj bolesnika u postelju,
- položaj bolesnika,
- formiranje temperaturne i terapijske liste,
- praćenje bolesnika (kontrola i registrovanje vitalnih funkcija, kontrola dijureze, lična higijena, ishrana).
VI, VII, VIII i IX vežba
Specijalna nega u jedinici za peritonealnu dijalizu:
- prijem, priprema, izvođenje, praćenje bolesnika (vitalnih znakova) i efikasnosti peritonealne dijalize,
- previjanje bolesnika.
Specijalna intenzivna nega bolesnika na peritonealnoj dijalizi u zavisnosti od uzročnog oboljenja.
X, XI, XII i XIII vežba
Specijalna nega bolesnika na hemodijalizi:
- nega bolesnika tokom hemodijalize,
- postupak pri komplikacijama u hemodijalizi,
- zdravstveno-vaspitni rad.
XIV, XV, XVI i XVII vežba
Specijalna nega transplantiranih bolesnika:
- prijem i obrada bolesnika za transplantaciju bubrega od živog donatora,
- prijem i obrada bolesnika za kadaveričnu transplantaciju,
- priprema za transplantaciju,
- praćenje bolesnika u neposrednom postoperativnom toku (stanje svesti, vitalni znaci CVP, satne dijureze, kontrola sprovođenja terapije),
- nega bolesnika u krizi odbacivanja bubrega.
XVIII, XIX i XX vežba
Opšta nega bolesnika u jedinicama intenzivne nege.
Nameštanje specijalne postelje, nameštanje zauzete postelje, promena posteljnog i ličnog rublja nepokretnom bolesniku više puta u toku dana.
Prinudni položaji bolesnika u postelji.
Sprovođenje profilakse i lečenje dekubitisa: masaža, masažni hvatovi: glađenje, trljanje, gnječenje, lupkanje i vibracioni talasi, promena položaja, upotreba antidekubitarnog jastuka, dušeka, koturova i dr.
Priprema bolesnika za transport i transport (kolicima, krevetom, nosilima).
XXI, XXII, XXIII vežba
Lična higijena bolesnika u jedinicama intenzivne nege:
- asistiranje delimično pokretnom bolesniku u održavanju telesne čistoće, umivanje pasivnog bolesnika, obrada usne duplje, pranje pojedinih delova tela i organa,
- kupanje i pranje kose nepokretnog bolesnika.
XXIV, XXV i XXVI vežba
Ishrana bolesnika na odeljenju intenzivne nege:
- veštačka ishrana, ishrana preko sonde, gastrostome i parenteralna ishrana,
- početak prirodne ishrane posle transplantacije bubrega,
- dijetne liste.
XXVII, XXVIII, XXIX i XXX vežba
Priprema bolesnika, pribora i materijala za izvođenje i asistiranje pri dijagnostičkim i terapijskim procedurama.
XXXI, XXXII i XXXIII vežba
Laboratorijski dijagnostički materijal:
- uzimanje ispljuvka, mokraće, stolice, krvi, briseva iz organskih šupljina i rana, sekreta iz drenova i kanala,
- uzimanje urina i drugih sekreta i ekskreta prema predviđenom postupku uz evidenciju količine i tačnog vremena uzimanja,
- vrste klizmi i način izvođenja.
XXXIV, XXXV i XXXVI vežba
Specifičnosti terapije bubrežnih bolesnika:
- imunosupresivna terapija kortikosteroidima,
- imunosupresivna terapija antilimfocitnim globulinima,
- davanje transfuzije i krvnih derivata,
- način davanja i neželjeni efekti.
XXXVII vežba
Medicinsko-tehničke radnje u intenzivnoj nezi.
Održavanje disajnih puteva.
Rukovanje i kontrola aspiracionih aparata.
XXXVIII vežba
Medicinska tehnika u nefrologiji:
- priprema materijala i instrumenata,
- sterilizacija i čuvanje materijala i instrumenata,
- rukovanje i kontrola aparatima i uređajima.
XXXIX vežba
Suština i karakter savremene rane rehabilitacije
XL vežba
Postupci u sprečavanju intrahospitalnih infekcija.
PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU
I, II i III nedelja
Sprovođenje specijalne nege bolesnika na pojedinim nefrološkim oboljenjima.
IV i V nedelja
Sprovođenje specijalnih medicinskih procedura u jedinici za peritonealnu dijalizu i hemodijalizu.
VI nedelja
Specijalna nega bolesnika.
Sprovođenje specijalnih medicinsko-terapijskih procedura kod pacijenata kod kojih su izvršene operacije transplantacije.
SPECIJALISTIČKI ISPIT
Po uspešnom završetku programa obrazovanja kandidati polažu specijalistički ispit.
Ispitom se utvrđuje profesionalna osposobljenost kandidata.
Specijalistički ispit obuhvata:
1. Izvršenje praktičnog zadatka
2. Usmenu proveru znanja.
1. Izvršenje praktičnog zadatka
Izvršenjem praktičnih zadataka proverava se praktična osposobljenost kandidata za samostalno stručno izvršavanje konkretnih profesionalnih zadataka medicinske sestre-tehničara u području nefrologije.
Praktični zadaci se konstituišu iz programa vežbi i praktične obuke u bloku utvrđenih u programu obrazovanja za obrazovni profil. Praktične zadatke kandidati polažu u konkretnim uslovima rada u zdravstvenim organizacijama u kojima je ostvaren program vežbi i praktične nastave u bloku.
2. Usmena provera znanja
Usmenom proverom znanja ocenjuje se nivo usvojenosti programa stručnog obrazovanja i osposobljenosti kandidata da ta znanja povezuju, sintetizuju i primenjuju u različitim situacijama profesionalne delatnosti.
Ispitna pitanja za usmenu proveru znanja konstituišu se iz sadržaja programa teorijske nastave, odnosno predmeta osnovi nefrologije i specijalna nega u nefrologiji.
Usmena provera znanja obavlja se u radnoj organizaciji - nastavnoj bazi ili školi.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Programi obrazovanja koncipirani su tako da u praktičnoj realizaciji omoguće primenu najsavremenijih naučnih i stručnih saznanja, postupaka i metoda rada koji su provereni u praksi. Otuda, u programima nisu navedene konkretne metode rada, instrumenti, uređaji i pribor koji će biti korišćen u procesu realizacije programa.
Tako koncipirani programi obrazovanja mogu biti uspešno ostvareni i daće projektovane obrazovne ishode ako škola, koja je nosilac organizacije i sprovođenja obrazovnog procesa:
- utvrdi koje zdravstvene ustanove, u konkretnoj sredini ili širem okruženju, po svojoj razvijenosti, raznovrsnosti rada, opremljenosti materijalno-tehničkoj i prostornoj, kadrovskoj strukturi i savremenosti radne tehnologije i organizacije rada, obezbeđuju potrebne zahteve propisane ciljem i zadacima programa obrazovanja za njihovo uspešno ostvarivanje;
- sa odgovarajućim zdravstvenim ustanovama, postigne sporazum o saradnji u smislu da te organizacije prihvate da budu suorganizatori i nosioci (realizatori) dela (ili celovitog) obrazovnog programa, posebno programa praktične nastave;
- utvrdi organizacioni model rasporeda i organizacije ostvarivanja programa obrazovanja koji će biti usklađen sa konkretnim uslovima, potrebama kandidata i drugim konkretnim značajnim odrednicama;
- angažuje najistaknutije stručnjake iz zdravstvene ustanove (koja je prihvatila da bude učesnik u ostvarivanju programa) koji bi bili predavači (i mentori) za pojedine oblasti utvrđene programom obrazovanja;
- na osnovu uvida u konkretnu opremljenost zdravstvene ustanove - nastavne baze za realizaciju programa, zajedno sa stručnjacima - izvođačima nastave priprema operativne programe obrazovanja i utvrđuje dinamiku njihove realizacije. U operativnom programiranju treba da budu navedene konkretne metode rada koje se koriste u procesu rada, određeno vreme koje je potrebno za osposobljavanje kandidata da savladaju tehnike izvođenja svake navedene metode, zatim, najpogodniji pedagoški oblici rada sa kandidatima itd. To znači da će konkretna organizacija i način ostvarivanja plana i programa obrazovanja (pridržavajući se utvrđenih opštih principa i sadržaja programa) biti onoliko različiti, kolike su dozvoljene stručne razlike u metodu i organizaciji rada razvijenih radnih organizacija.
Pri tome, poželjno je da škola kandidatima u toku obrazovnog ciklusa obezbedi uvid u rad u više stručnih organizacija, što znači i praktično osposobljavanje za rad po različitim metodama, te će im, dalje, obezbediti širi stručno-praktični opseg znanja i uspešniju radnu pokretljivost. Kao minimum, u toku obrazovnog ciklusa, u svim uslovima, kandidatima treba obezbediti da određeno vreme praktične obuke provedu u vrhunskim stručnim organizacijama, koje predstavljaju stručno-metodološke centre za unapređivanje rada u ovom području medicine.
Predavači, neposredni realizatori programa, u okviru svojih individualnih priprema za izvođenje nastave treba da upoznaju programe stručnog obrazovanja koje su učenici stekli u okviru redovnog (srednjoškolskog obrazovanja i svoja predavanja primere već stečenim znanjima, s jedne strane, i mogućnostima i potrebama kandidata, s druge strane. Efikasnosti i racionalizaciji obrazovnog procesa znatno će doprineti međusobna saradnja tima predavača, zajedničko planiranje, jedinstven pristup i koordinacija u radu.
Planom obrazovanja, kao vremenski okvir za realizaciju obrazovnog programa, predviđeno je: 32 radne nedelje nastavnog procesa i dve nedelje za pripremu i polaganje specijalističkog ispita; nedeljna norma (kao optimalna) od 30 časova. Od ukupnog broja radnih nedelja, 20 nedelja je predviđeno za teorijsku i praktičnu obuku, a 12 nedelja je rezervisano za praktično osposobljavanje kandidata u konkretnim radnim uslovima (praktična obuka u bloku) - zdravstvenim ustanovama.
Ovako koncipiran vremenski okvir odgovara, prvenstveno, obrazovanju onih kandidata koji nemaju konkretna prethodna praktična znanja stečena u procesu rada.
Međutim, ukoliko se u obrazovni proces uključuju kandidati sa manje ili više već stečenih praktičnih znanja, onda škola, srazmerno nivou tih znanja (što se proverava ispitivanjem kandidata), može osloboditi kandidata ovog fonda časova koji su u planu realizacije programa predviđeni za sticanje tih znanja.
Organizaciona šema rasporeda razredno-časovne nastave i nastave u bloku planom i programom nije striktno zadana. Jer, zavisno od konkretnih uslova, organizacije i metoda rada, moguće je operativnim programom predvideti takav raspored ostvarivanja programa po kome će kandidati, primera radi, prvih šest nedelja biti isključivo na teorijskoj nastavi a zatim imati blok praktičnih vežbi od 3 nedelje, iza čega bi usledilo uvežbavanje stečenih praktičnih znanja do nivoa veština u tronedeljnom ciklusu nastave u bloku. Posle toga kandidati bi imali novi kraći ili duži blok teorijske nastave, zatim vežbi i nastave u bloku. Pri tome, ukupno utvrđeni broj časova u svakom organizacionom modelu mora biti ispoštovan. Konkretan raspored u mnogome zavisi, između ostalog, i od toga da li kandidati imaju prethodna znanja i neposredno radno iskustvo u ovoj oblasti ili ne, zatim koliki je broj kandidata, da li programe ostvaruje iz rada ili uz rad itd.
6. Obrazovni profil: MEDICINSKA SESTRA - TEHNIČAR ZA NEUROLOŠKU DIJAGNOSTIKU
Trajanje obrazovanja: Specijalizacija od godinu dana
USLOVI ZA UPIS KANDIDATA
Pravo na upis imaju kandidati koji su završili četvorogodišnje srednje obrazovanje u području rada zdravstvo i socijalna zaštita za obrazovne profile:
- medicinska sestra - tehničar,
- pedijatrijska sestra - tehničar,
pod uslovom da imaju najmanje dve godine radnog iskustva u neurološkoj dijagnostici.
Pri rangiranju kandidata za upis, pored opšteg uspeha iz srednje škole vrednuju se i ocene iz predmeta:
- anatomija i fiziologija,
- neuropsihijatrija,
- hirurgija,
- zdravstvena nega (nega bolesnika).
Obrazovni profil: MEDICINSKA SESTRA - TEHNIČAR ZA NEUROLOŠKU DIJAGNOSTIKU
|
Naziv predmeta |
Broj časova |
|||||
|
Nedeljno |
Broj nedeljno |
Ukupno |
||||
|
|
A. Zajednički predmeti za područje rada |
T |
P |
T |
P |
|
|
1. |
Strani jezik |
3 |
- |
20 |
60 |
- |
|
Ukupno A: |
3 |
- |
20 |
60 |
- |
|
|
|
B. Stručni predmeti |
|
|
|
|
|
|
1. |
Osnovi neurologije sa specijalnom negom bolesnika |
5 |
7 |
20 |
100 |
140 |
|
2. |
Neurološka dijagnostika |
5 |
10 |
20 |
100 |
200 |
|
3. |
Praktična nastava u bloku: |
|
|
|
|
|
|
a) |
Osnovi neurologije sa specijalnom negom bolesnika |
|
|
4 |
|
120 |
|
b) |
Neurološka dijagnostika |
|
|
8 |
|
240 |
|
Ukupno B: |
10 |
17 |
32 |
200 |
700 |
|
|
Ukupno A+B: |
30 |
32 |
960 |
|||
|
Ukupno: |
960 |
|||||
A. PREDMETI ZAJEDNIČKI ZA PODRUČJE RADA
Program je objavljen u odseku za obrazovni profil: medicinska sestra - tehničar za anesteziju, reanimaciju i intenzivnu negu.
Osnovi neurologije sa specijalnom negom bolesnika
(5 časova nedeljno, 100 časova godišnje - teorije; 7 časova nedeljno, 140 časova godišnje - vežbi; 4 nedelje, 120 časova godišnje - praktične obuke u boku)
CILJ I ZADACI
Cilj izučavanja predmeta je sticanje teorijskih znanja iz područja neurologije i praktično osposobljavanje kandidata da ih uspešno primenjuju kao i savladavanje praktičnih veština u izvođenju specijalnih medicinsko-terapijskih procedura.
Zadaci nastave su:
- upoznavanje anatomije i fiziologije nervnog sistema;
- upoznavanje najčešćih oboljenja nervnog sistema;
- upoznavanje osnovnih elemenata i specifičnosti nege bolesnika sa različitim neurološkim oboljenjima.
SADRŽAJI PROGRAMA
TEORIJSKA NASTAVA
ANATOMIJA NERVNOG SISTEMA (10)
Osnovne anatomske strukture CNS i PNS
Osnovni putevi i veze unutar CNS
Princip neurotransmitera, neurona, aksona, dendrita i sinapse
Vrste ćelija u CNS i PNS i njihov funkcionalan značaj
OSNOVI FIZIOLOGIJE NERVNOG SISTEMA (6)
Akcioni potencijali, mirovni potencijali i dr.
Funkcionalni značaj pojedinih regiona mozga.
Osnovni regulacioni mehanizmi motorike, senzibiliteta i ponašanja.
SPECIFIČNOSTI METABOLIZMA CNS I NJEGOVA VASKULARIZACIJA (4)
Posebna osetljivost CNS prema energetskim zahtevima.
Glavni krvni sudovi mozga.
Principi ishemije, anoksije i dr.
CEREBROVASKULARNE BOLESTI (6)
Principi kliničke klasifikacije.
Klinički tok, znaci i simptomi.
Terapijske procedure.
Principi nege bolesnika sa cerebrovaskularnim insultom.
GLAVOBOLJE(2)
Klinička podela.
Osnovne forme kliničkih ispoljavanja.
Glavobolje izazvane povišenim intrakranijalnim pritiskom.
Principi nege bolesnika sa povišenim intrakranijalnim glavoboljama.
EPILEPSIJA I DRUGE FORME KRIZE SVESTI (4)
Klinička klasifikacija kriza svesti i epilepsije.
Klinički opisi raznih vrsta epileptičkih napada.
Dijagnostičko-terapijski postupci.
Nega epileptičnih bolesnika (akutno zbrinjavanje u toku i nakon napada) prevencije napada, uočavanje faktora rizika i dr.).
DEMIJELINIZACIONE BOLESTI CNS (4)
Klasifikacija poremećaja.
Mijelinizacija, demijelinizacija i remijelinizacija, Schvnove ćelije.
Klinička slika multiple skleroze.
Dijagnostičko-terapijske procedure.
Nega bolesnika sa raznim formama multiple skleroze.
BOLESTI BAZALNIH GANGLIJA (4)
Razlikovanje ekinetskih i hiperkinetskih sindroma.
Upoznavanje osnovnih hiperkinezija: tremor, horeja, balizam, distonija, tikovi, mioklonus.
Osnovne kliničke slike (npr. Parkinsonova bolest).
Terapijsko-dijagnostičke procedure.
Principi nege bolesnika sa odmaklim formama kinetsko-rigidnog sindroma.
BOLESTI CEREBELUMA (4)
Klinički primeri uloge cerebeluma u kontroli motorike. Vaskulne, zapaljenske, degenerativne i druge bolesti cerebeluma.
Principi nege bolesnika sa oštećenjima cerebeluma.
BOLESTI MOŽDANOG STABLA (7)
Kranijalni nervi i njihove funkcije.
Bulbarna i pseudobulbarna simptomatologija.
Alterni sindromi.
BOLESTI KIČMENE MOŽDINE (3)
Vaskularne, kompresivne, zapaljenske i druge bolesti kičmene moždine.
Spastična i flacidna paraplegija.
Funkcije sfinktera i oštećenje senzibiliteta.
Osnovni principi nege obolelih sa lezijama kičmene moždine.
BOLESTI MIŠIĆA (3)
Osnovne kliničke klasifikacije mišićnih oboljenja.
Kliničke slike i diferencijalna dijagnoza raznih formi mišićnih oboljenja.
Nega bolesnika sa miopatijama.
BOLESTI PERIFERNIH NERAVA (3)
Mononeuropatije, polineuropatije, radikulopatije, neuralgije i dr.
Klasični elementi kliničkih slika.
Terapijsko-dijagnostičke procedure.
Nega bolesnika sa polineuropatijama.
TRAUME CNS (8)
Mehaničke karakteristike krajinuma, likvora i moždanih struktura u kraniotraumi.
Komocija, kompresija, kontuzija, različite vrste traumatskih intrakranijalnih krvavljenja.
Principi nege bolesnika sa akutnom traumom ili posttraumatskim stanjima.
TUMORI CNS (6)
Osnovna klinička ispoljavanja povišenog intrakranijalnog pritiska.
Klinička ispoljavanja različitih lokalizacija i vrsta tumora.
ZAPALJENSKE BOLESTI CNS (6)
Klinička slika meningoencefalisa.
Različite etiološke mogućnosti i kliničke slike zapaljenskih bolesti CNS.
Terapijsko-dijagnostičke procedure.
Nega bolesnika sa zapaljenskim oštećenjima CNS.
PSIHIČKE I KOGNITIVNE LEZIJE U OKVIRU NEUROLOŠKIH BOLESTI (6)
Oligofrenija i demencija.
Tok kliničke slike dementnog sindroma i osnovni entiteti.
Psihijatrijski poremećaji u okviru neuroloških bolesti.
Nega dementnih bolesnika.
OSNOVNE SPECIFIČNOSTI DEČJE NEUROLOGIJE (4)
Principi praćenja psihomotornog sazrevanja deteta (miljokazi).
Specifičnosti dečje neurologije.
Nega u dečjoj neurologiji.
URGENTNA NEUROLOGIJA (10)
Urgentna stanja u neurologiji.
Principi nege u urgentnoj neurologiji.
VEŽBE
I vežba
Anamneza, klinička slika.
II vežba
Inkontinencija stolice i mokraće (plasiranje katetara, higijena, urinarne infekcije pri ovim procedurama).
III vežba
Prevencija i nega razvijenih dekubitusa.
IV vežba
Nega paralegtičnih (plegičnih) bolesnika.
V vežba
Opservacija kliničkih znakova i momenti važni za diferencijalnu dijagnozu.
VI vežba
Različiti oblici ishrane bolesnika sa poremećajima gutanja (sonde).
VII vežba
Obezbeđivanje položaja i frekvenca pokretanja bolesnika u raznim neurološkim entitetima.
VIII vežba
Zbrinjavanje bolesnika sa traumama kičmene moždine.
IX vežba
Zbrinjavanje bolesnika koji je somnolentan, u soporu i komi.
X vežba
Različiti oblici aplikacije terapije.
PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU
I i II nedelja
Neurološko odeljenje.
Specijalna nega neuroloških bolesnika.
III i IV nedelja
Jedinice za intenzivnu negu.
Intenzivna nega neuroloških bolesnika.
(5 časova nedeljo, 100 časova godišnje - teorije; 10 časova nedeljno, 200 časova godišnje - vežbi; 8 nedelja, 240 časova godišnje - praktične obuke u bloku)
CILJ I ZADACI
Cilj izučavanja predmeta je sticanje teorijskih znanja iz oblasti savremene neurološke dijagnostike i praktično osposobljavanje kandidata za izvođenje neurološko-dijagnostičkih procedura.
Zadaci nastave su:
- sticanje potrebnih stručnih medicinskih znanja (teorijskih i praktičnih) u oblasti neinvazivne neurološke dijagnostike;
- upoznavanje organizacije rada u neurološkoj službi;
- upoznavanje i rukovanje aparatima koji se koriste u ispitivanju neuroloških funkcija;
- upoznavanje i obuka u izvođenju osnovnih testova neurološke funkcije;
- obuka u asistiranju pri složenim ispitivanjima neuroloških funkcija;
- obuka u pružanju prve pomoći u slučaju komplikacije u toku testova.
SADRŽAJI PROGRAMA
TEORIJSKA NASTAVA
SPECIFIČNOSTI PROPEDEVTIKE NEUROLOŠKOG PREGLEDA (10)
Pregled kranijalnih nerava.
Pregled motorike.
Pregled senzibiliteta.
Pregled cerebralnih funkcija.
Meningealni znaci.
INDIKACIJE ZA PRIMENU NEINVAZIVNIH I INVAZIVNIH DIJAGNOSTIČKIH METODA (5)
PREVENCIJA I TERAPIJSKI POSTUPCI KOD MOGUĆIH KOMPLIKACIJA U DIJAGNOSTIČKIM POSTUPCIMA (5)
NEINVAZIVNE TEHNIKE (50)
Testiranje mišićne snage
Osnovni fiziološki mehanizmi kontrakcije mišića.
Subjektivna procena i korišćenje dinamometra.
Elektrokardiografija
Fizički princip.
Osnovi EKG.
Elektroencefalografija
Fizički princip.
Fenomen perifernog otpora i načini plasiranja elektroda.
Tipovi montaža.
Osnovni ritmovi i njihov značaj.
Osnovi EEG.
Rutinsko snimanje (faze i ponašanje bolesnika).
Provokacioni testovi u toku EEG snimanja
Razlog vršenja provokacionih testova.
Neželjene reakcije, njihova prevencija i terapija.
Tipovi provokacionih snimanja.
EEG monitoring 24h
Kasetno snimanje pokretnih bolesnika.
Značaj kasetnog snimanja.
EEG snimanje u toku spavanja - polisomnografija.
"Sleep staging" - polisomnografija.
Značaj praćenja celonoćnog EEG.
Osnovni principi pripreme bolesnika.
Principi snimanja.
Faze spavanja - artefakti.
Poremećaji spavanja i testovi za dijagnozu poremećaja spavanja.
Evocirani potencijali
Osnovni fizički principi EP.
Fiziološka zasnovanost latenci talasa u EP.
Vizuelni evocirani potencijali
Fizički princip.
Osnovni VEP.
Auditivni evocirani potencijali
Fizički princip.
Osnove AEE.
Somatosenzorni evocirani potencijali (SSEP)
Fizički princip.
Osnovi SSEP.
Druge forme EP.
Motorni EP
Fizički princip.
Osnove motornih potencijala.
EEG video monitoring
Klinički značaj metode.
Klinički korelati komicijalnih kriza.
Osnove EEG video monitoringa.
Prostigminski test
Farmakološka osnova.
Tehnika izvođenja testa.
Moguće komplikacije i njihovo prevazilaženje.
Tenzilonski test
Farmakološki princip.
Tehnika izvođenja.
Parametri koji se prate.
Moguće komplikacije i njihovo prevazilaženje.
Testovi za ispitivanje autonomne disfunkcije
Fiziološki značaj autonomnih mehanizama.
Osnovna klinička oštećenja.
Bazični testovi za procenu funkcije autonomnih mehanizama.
Moguće komplikacije i njihovo prevazilaženje.
Ehografija velikih krvnih sudova vrata
Fizika ultrazvuka.
Različiti modaliteti snimanja.
Doppler-pulsni i kontinuirani.
Intravaskulni eho i doppler.
Opšta rendgenologija
Fizički principi.
Kvalitativna i kvantitativna rendgenologija.
Nuklearna neurologija
Fizički principi.
Scintigrafija mozga.
SPECT
Pozitron emisiona tomografija.
Kompjuterizovana tomografija mozga i kičmene moždine
Osnovni principi.
Kontrastna snimanja.
Nuklearna magnetska rezonanca
Osnovni principi.
INVAZIVNE TEHNIKE (42)
Lumbalna punkcija
Cerebrospinalna tečnost - anatomija i patofiziologija.
Osnovni pribor.
Priprema bolesnika.
Položaji za vršenje LP.
Obrada polja na kome se vrši LP.
Postupci sa bolesnikom nakon LP.
Principi rutinske LP.
Queckenstadt-ov test i Katzman-ov test
Klinički razlozi za vršenje ovih testova.
Tehnički opis testa.
Postpunkcijske komplikacije.
Imunološke pretrage likvora
Osnovne elektroforetske tehnike.
Priprema i bojenje preparata sedimenta likvora
Elektromiografija
Fizički princip.
Tehničke procedure.
Pripreme bolesnika i pribora.
Izmena plazme
Klinički principi.
Priprema bolesnika i laboratorijskih pokazatelja.
Izvođenja izmene plazme.
Selektivna angiografija velikih krvnih sudova vrata
Panangiografija
Supstrakciona digitalna angiografija
Mijelografija
Selektivna spinalna angiografija
Biopsija mišića, nerva, potkožnog tkiva i kože
VEŽBE
I vežba
Anamneza, klinička slika, dijagnoza, terapija.
II, III vežba
Prikaz neuroloških testova i priprema bolesnika.
IV vežba
Testiranje grube mišićne snage.
V, VI vežba
Indikacije za primenu testova uz prevenciju i terapiju komplikacija.
VII vežba
EEG priprema radnog prostora,
nameštanje elektroda,
preveniranje neadekvatnog otpora,
VIII vežba
EEG različite montaže,
snimanje i identifikacija artefakata.
IX vežba
EEG provokacioni testovi.
X vežba
Elektrokardiografija.
XI vežba
Ispitivanje autonomnih poremećaja, uz primenu EKG aparata.
XII vežba
EEG 24h snimanje.
XIII vežba
EEG snimanje u toku spavanja.
XIV vežba
Vizuelni evocirani potencijali.
XV vežba
Aditivni evocirani potencijali.
XVI vežba
Somatosenzorni evocirani potencijali.
XVII vežba
Testovi zamaranja uz prostigminski i tenzilonski test.
XVIII, XIX vežba
Ehografski pregled:
- snimanje i interpretacija rezultata,
- intravaskularni eho i doppler.
XX, XXI vežba
Opšta rendgenologija:
- vrste snimanja u neurologiji,
- principi rada u neurologiji,
- mere zaštite.
XXII vežba
Nuklearna neurologija:
- osnovni principi rada i zaštite,
- scintigrafija mozga.
XXIII vežba
SPECT i regionalno merenje protoka krvi u mozgu.
XXIV, XXV vežba
Kompjuterizovana temografija mozga i kičmene moždine.
XXVI vežba
Nuklearna magnetska rezonanca.
XXVII vežba
LP: priprema bolesnika i pribora.
Priprema mesta vršenja punkcije.
XXVIII vežba
LP: vršenje samog testa.
XXIX vežba
Queckenstedt-ov test,
Katzaman-ov test.
XXX, XXXI vežba
LP: Laboratorijska obrada likvora, elektrofortske tehnike, sediment likvora.
XXXII, XXXIII vežba
Elektromiografija: ispitivanje mišića i RP.
XXXIV, XXXV vežba
Elektromiografija: ispitivanje perifernih nerava,
BP, "jitter".
XXXVI vežba
Izmena plazme.
XXXVII vežba
Panangiografija.
XXXVIII vežba
Substrakciona digitalna angiografija.
XXXIX vežba
Mijelografija.
XL vežba
Biopsija kože, potkožnog tkiva, nerva i mišića.
PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU
I, II, III, IV nedelja
Uvežbavanje stečenih praktičnih znanja iz oblasti neinvazivnih tehnika.
V, VI, VII i VIII nedelja
Uvežbavanje stečenih praktičnih znanja iz oblasti invanzivnih tehnika.
SPECIJALISTIČKI ISPIT
Po uspešnom završetku programa obrazovanja kandidati polažu specijalistički ispit.
Ispitom se utvrđuje profesionalna osposobljenost kandidata.
Specijalistički ispit obuhvata:
1. Izvršenje praktičnog zadatka.
2. Usmenu proveru znanja.
1. Izvršavanje praktičnog zadatka
Izvršavanjem praktičnog zadatka proverava se praktična osposobljenost kandidata za samostalno stručno izvršavanje konkretnih profesionalnih zadataka.
Praktični zadaci se konstituišu iz programa vežbi i praktične obuke u bloku utvrđenih u programu obrazovanja za obrazovni profil. Praktične zadatke kandidati polažu u konkretnim uslovima rada u zdravstvenim ordinacijama u kojima je ostvarivan program vežbi i praktične nastave u bloku.
2. Usmena provera znanja
Usmenom proverom znanja ocenjuje se nivo usvojenosti programa stručnog obrazovanja i osposobljenosti kandidata da ta znanja povezuju, sintetizuju i primenjuju u različitim situacijama profesionalne delatnosti.
Ispitna pitanja za usmenu proveru znanja sačinjavaju se iz sadržaja programa teorijske nastave, odnosno predmeta osnovi neurologije sa specijalnom negom bolesnika i neurološke dijagnostike.
Usmena provera znanja obavlja se u radnoj organizaciji - nastavnoj bazi ili školi.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Programi obrazovanja koncipirani su tako da u praktičnoj realizaciji omoguće primenu najsavremenijih naučnih i stručnih saznanja, postupaka i metoda rada koji su provereni u praksi. Otuda, u programima nisu navedene konkretne metode rada, instrumenti, uređaji i pribor koji će biti korišćen u procesu realizacije programa.
Tako koncipirani programi obrazovanja moru biti uspešno ostvareni i daće projektovane obrazovne ishode ako škola, koja je nosilac organizacije i sprovođenja obrazovnog procesa:
- utvrdi koje zdravstvene ustanove, u konkretnoj sredini ili širem okruženju, po svojoj razvijenosti, raznovrsnosti rada, opremljenosti materijalno-tehničkoj i prostornoj, kadrovskoj strukturi i savremenosti radne tehnologije i organizacije rada, obezbeđuju potrebne zahteve propisane ciljem i zadacima programa obrazovanja za njihovo uspešno ostvarivanje;
- sa odgovarajućim zdravstvenim ustanovama, postigne sporazum o saradnji u smislu da te organizacije prihvate da budu suorganizatori i nosioci (realizatori) dela (ili celovitog) obrazovnog programa, posebno programa praktične obuke;
- utvrdi organizacioni model rasporeda i organizacije ostvarivanja programa obrazovanja koji će biti usklađen sa konkretnim uslovima, potrebama kandidata i drugim konkretnim značajnim odrednicama;
- angažuje najistaknutije stručnjake iz zdravstvene ustanove (koja je prihvatila da bude učesnik u ostvarivanju programa) koji bi bili predavači (ili mentori) za pojedine oblasti utvrđene programom obrazovanja;
- na osnovu uvida u konkretnu opremljenost zdravstvene ustanove - nastavne baze za realizaciju programa, zajedno sa stručnjacima - izvođačima nastave priprema operativne programe obrazovanja i utvrđuje dinamiku njihove realizacije. U operativnom programiranju treba da budu navedene konkretne metode, zatim, najpogodniji pedagoški oblici rada sa kandidatima itd. To znači da će konkretna organizacija i način ostvarivanja plana i programa obrazovanja (pridržavajući se utvrđenih opštih principa i sadržaja programa) biti onoliko različiti, kolike su dozvoljene stručne razlike u metodu i organizaciji rada razvijenih radnih organizacija.
Pri tome, poželjno je da škola kandidatima u toku obrazovnog ciklusa obezbedi uvid u rad u više stručnih organizacija, što znači i praktično osposobljavanje za rad po različitim metodama, te će im, dalje, obezbediti širi stručno - praktični opseg znanja i uspešniju radnu pokretljivost. Kao minimum, u toku obrazovnog ciklusa, u svim uslovima, kandidatima treba obezbediti da određeno vreme praktične obuke provedu u vrhunskim stručnim organizacijama, koje predstavljaju stručno-metodološke centre za unapređivanje rada u konkretnom području medicine.
Predavači, neposredni realizatori programa, u okviru svojih individualnih priprema za izvođenje nastave treba da upoznaju programe stručnog obrazovanja koje su učenici stekli u okviru redovnog srednjoškolskog obrazovanja i svoja predavanja primere već stečenim znanjima, s jedne strane, i mogućnostima i potrebama kandidata, s druge strane. Efikasnosti i racionalizaciji obrazovnog procesa znatno će doprineti međusobna saradnja tima predavača, zajedničko planiranje, jedinstven pristup i koordinacija u radu.
Planom obrazovanja, kao vremenski okvir za realizaciju obrazovnog programa, predviđeno je: 32 radne nedelje nastavnog procesa i dve nedelje za pripremu i polaganje specijalističkog ispita; nedeljna norma (kao optimalna) od 30 časova. Od ukupnog broja radnih nedelja, 20 nedelja je predviđeno za teorijsku i praktičnu obuku, a 12 nedelja je rezervisano za praktično osposobljavanje kandidata u konkretnim radnim uslovima (praktična obuka u bloku) - zdravstvenim ustanovama.
Ovako koncipiran vremenski okvir odgovara, prvenstveno, obrazovanju onih kandidata koji nemaju konkretna prethodna praktična znanja stečena u procesu rada.
Međutim, ukoliko se u obrazovni proces uključuju kandidati sa manje ili više stečenih praktičnih znanja, onda škola, srazmerno nivou tih znanja (što se proverava ispitivanjem kandidata), može osloboditi kandidata onog fonda časova koji su u planu realizacije programa predviđeni za sticanje tih znanja.
Organizaciona šema rasporeda razredno - časovne nastave i nastave u bloku planom i programom nije striktno zadana. Jer, zavisno od konkretnih uslova, organizacije i metoda rada, moguće je operativnim programom predvideti takav raspored ostvarivanja programa po kome će kandidati, primera radi, prvih šest nedelja biti isključivo na teorijskoj nastavi a zatim imati blok praktičnih vežbi od tri nedelje, iza čega bi usledilo uvežbavanje stečenih praktičnih znanja do nivoa veština u tronedeljnom ciklusu nastave, zatim vežbe i nastave u bloku. Pri tome, ukupno utvrđeni broj časova u svakom organizacionom modelu mora biti ispoštovan. Konkretan raspored u mnogom zavisi, između ostalog, i od toga da li kandidati imaju prethodna znanja i neposredno radno iskustvo u ovoj oblasti ili ne, zatim koliki je broj kandidata, da li programe ostvaruje iz rada ili uz rad itd.
7. Obrazovni profil: MEDICINSKI TEHNIČAR ZA RAD U TRANSFUZIJI KRVI
Trajanje obrazovanja: specijalizacija od godinu dana
USLOVI ZA UPIS KANDIDATA
Pravo upisa imaju kandidati koji su završili srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju u području rada zdravstvo i socijalna zaštita za obrazovne profile:
- laboratorijski tehničar i
- medicinska sestra - tehničar,
uz uslov da imaju najmanje dve godine radnog iskustva u obavljanju poslova transfuzije krvi.
GRUPE POSLOVA I RADNIH ZADATAKA
Ostvarivanjem sadržaja programa kandidat se osposobljava za stručno obavljanje sledećih grupa poslova i radnih zadataka:
- uzimanje krvi od dobrovoljnog davaoca, kao i praćenje komplikacija nastalih tokom uzimanja krvi;
- procesiranje krvi (pripremanje labilnih produkata od krvi);
- imunoserološka obrada krvi i priprema testa eritrocita za određivanje krvnih grupa i skrining antieritrocitnih antitela;
- serološke i molekularne kontrole krvi na transfuziji - transmisivne infekcije;
- imunoserološko ispitivanje i otkrivanje imunizacije trudnica i određivanje eritrocitnih fenotipova;
- izvođenje imunohematoloških pretransfuzionih testova i priprema specifičnih komponenti krvi;
- uzimanje i prijem biološkog materijala za analize i izvođenje testova serološke i molekularne tipizacije HLA;
- izvođenje testova iz oblasti poremećaja hemostaze;
- proizvodnja stabilnih produkata od krvi;
- proizvodnja dijagnostičkih medicinskih sredstava "in vitro";
- praćenje obezbeđenja i kontrole kvaliteta u transfuziološkim ustanovama.
Obrazovni profil: MEDICINSKI TEHNIČAR ZA RAD U TRANSFUZIJI KRVI
Naziv predmeta |
Broj časova |
|||||||||
Nedeljno |
Godišnje |
Ukupno |
||||||||
A. Zajednički predmeti za područje rada |
T |
V |
B |
T |
V |
B |
T |
V |
B |
|
1. |
Strani jezik |
2 |
|
|
50 |
|
|
50 |
|
|
Ukupno A: |
2 |
|
|
50 |
|
|
50 |
|
|
|
B. Stručni predmeti |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
1. |
Laboratorijske tehnike |
1 |
2 |
|
8 |
14 |
|
8 |
14 |
|
2. |
Epidemiologija |
1 |
1 |
30 |
24 |
12 |
30 |
24 |
12 |
30 |
3. |
Hematologija |
2 |
3 |
30 |
54 |
81 |
30 |
54 |
81 |
30 |
4. |
Transfuziologija |
7 |
10 |
30 |
189 |
270 |
90 |
189 |
270 |
90 |
5. |
Obezbeđenje i kontrola kvaliteta u službi transfuzije |
1 |
2 |
|
10 |
8 |
|
10 |
8 |
|
Ukupno B: |
12 |
17 |
90 |
285 |
385 |
150 |
285 |
385 |
150 |
|
Ukupno A+B: |
14 |
17 |
90 |
335 |
385 |
150 |
335 |
535 |
||
31 |
90 |
720 |
150 |
870 |
||||||
A. ZAJEDNIČKI PREDMETI ZA PODRUČJE RADA
STRANI JEZICI
Cilj nastave stranih jezika jeste sticanje, proširivanje i produbljivanje znanja i umenja u onim jezičkim aktivnostima koje su značajne za područje rada i užu profesionalnu delatnost, širenje opšte kulture, razvijanja međukulturne saradnje i osposobljavanje za dalje samoobrazovanje u oblasti jezičke profesionalne delatnosti, što doprinosi proširivanju i bogaćenju izražajnih i intelektualnih sposobnosti, podizanju opšteg obrazovnog i kulturnog nivoa, razvijanju estetskih i moralnih vrednosti i izgrađivanju svesti o potrebi saradnje i tolerancije među narodima.
Zadaci nastave jesu:
- razumevanje govora (neposredno i sa medija) i spontano izražavanje u okviru tema iz svakodnevnog života i tema iz oblasti medicinske struke;
- usavršavanje tehnike informativnog čitanja i neposrednog razumevanja složenijih tekstova vezanih za struku i područje rada, kao i dalje upoznavanje osobenosti stručnog jezika;
- osposobljavanje za davanje usmenih i pisanih rezimea koji su u vezi sa sadržajima sa kojima se polaznik upoznao, neposredno, čitanjem ili slušanjem i prikupljanjem informacija iz različitih izvora;
- pisanje pisama, nalaza, izveštaja, dokumentacije i popunjavanje tabela i formulara vezanih za područje rada;
- razvijanje svesti o značaju višejezičnosti u savremenom društvu, odnosno svest da uspešno ovladavanje jezičkim kompetencijama doprinosi ličnoj afirmaciji i optimalnom profesionalnom razvoju;
- afirmacija interkulturalnog pristupa učenju stranog jezika pri čemu se, radeći sa autentičnim tekstovima, polaznici upoznaju sa običajima, načinom života, kulturom i svakodnevnim životom zemalja čiji jezik uče, što će im svakako omogućiti da već stečena znanja iz drugih oblasti prepoznaju u sadržajima nastave stranog jezika.
ZAJEDNIČKI DEO PROGRAMA
Opšta tematika
Značajna privredna i društvena kretanja u svetu. Svetska kulturna baština.
Različite privredne, kulturne i druge manifestacije koje su postale tradicionalne (izložbe, sajmovi, berze, festivali, kongresi i sl.). Međunarodna poslovna saradnja. Poznate kulturne, privredne, naučne i strukovne organizacije u svetu i u našoj zemlji i njihova delatnost. Zaštita životne sredine.
Stručna tematika
Teme u vezi sa strukom i odgovarajućom specijalizacijom.
- Planiranje i organizacija rada i poslovanja u oblasti medicine i zdravstvene zaštite.
- Obaveze i odgovornosti u obavljanju poslova.
- Dostignuća nauke i struke.
- Etički kodeksi struke.
- Poslovna korespondencija u vezi sa strukom i odgovarajućom specijalizacijom.
Za obradu stručne tematike predviđeno je do 60% od ukupnog fonda časova.
Pismeni zadaci: dva pismena zadatka u toku obrazovnog ciklusa.
Komunikativne funkcije: proširivanje već usvojenih komunikativnih funkcija. Posebni osvrt na one koje su od značaja za obavljanje profesionalne delatnosti: oslovljavanje poznate i nepoznate osobe; iskazivanje ličnog stava i raspoloženja, slaganja i neslaganja sa mišljenjem sagovornika; traženje i davanje dozvole; prihvatanje i neprihvatanje predloga; obaveštenje i upozorenje; predlaganja da se nešto uradi; odobravanje ili neodobravanje nečijih postupaka; prigovori, žalbe; izražavanje uverenosti, sumnje, pretpostavke; davanje saveta.
(2 časa nedeljno, 50 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
REČENICA
Sistematizacija ranije usvojenih tipova složenih rečenica na materijalu stručnih tekstova:
1) nominalne klauze;
2) relativne klauze;
3) adverbijalne klauze (načinske i poredbene, vremenske, uzročne, namerne, posledične);
4) pogodbene rečenice.
Red reči u rečenici. Mesto direktnog i indirektnog objekta.
Mesto priloga i priloških odredbi.
Neupravni govor.
Transformisanje aktivnih rečenica u pasive.
IMENIČKA GRUPA
Član
Sistematizacija i utvrđivanje upotrebe člana uz gradivne imenice, imena godišnjih doba, zgrada, institucija, naziva muzičkih instrumenata i igara, obroka, bolesti, uz geografska imena, prevozna sredstva, prideve koji označavaju naciju i u izrazima za meru, vreme i količinu.
Imenice
Rod imenica sufiksalno obeležen (actor-actress)
Kongruencija imenica sa glagolom u jedinici (news, measles, spaghetti, luggage, accommodation).
Množina imenica:
a) složenica (passers-by)
b) imenica stranog porekla (analysis/analyses, fongus/fungi)
v) pluralia tantum (scissors, trousers)
g) relativni pluralia tantum oblici (goods, jeans, glasses)
d) prefiksi, sufiksi, skraćenice u jeziku struke
Zamenički oblici
Zamenice (determinatori - obnavljanje i utvrđivanje)
Pridevi/adjektivi
Obnavljanje i utvrđivanje upotrebe i poređenja prideva
Brojevi
Broj, datum, merna jedinica.
GLAGOLSKA GRUPA
- Prošla, sadašnja, buduća vremena (simple, continuous, perfect)
- Pasiv glagolskih oblika
- Modalni glagoli (infinitiv prezenta/perfekta)
- Indirektni govor
Prilozi
Obnavljanje i sistematizacija.
LEKSIKOLOGIJA
Tekstovi sa stručnom terminologijom iz oblasti:
- hematologija;
- transfuzija, edukacija u oblasti transfuzije;
- krvne grupe (veličina, oblik, struktura, poreklo krvnih ćelija), krvni sudovi;
- koagulacija;
- bolesti krvi;
- laboratorijske tehnike (kliničke laboratorije);
- epidemiologija.
LEKSIKOGRAFIJA
- Upotreba dvojezičnih i specijalizovanih rečnika.
(2 časa nedeljno, 50 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Sistematizacija morfosintaksičkih struktura koje su se obrađivale tokom prethodnih nivoa obrazovanja. Usvajanje gramatičkih struktura karakterističnih za jezik struke.
GRAMATIKA
Strane imenice u struci (ortografija, izgovor, rod, deklinacija, upotreba člana uz njih);
Sistematizacija: valentnost glagola, imenica i prideva - prvenstveno sa predloškim dopunama - uz ukazivanje na razlike u maternjem jeziku;
Sistematizovanje rečeničnih modela pretežno sa glagolima iz stručne terminologije;
Participske fraze: primena i značenje participa I i II i gerundiva u stručnim tekstovima;
Modalni glagoli: glagol "lassen" sa infinitivom prezenta i perfekta pasiva;
Pasiv radnje i stanja i njihova učestala upotreba u stručnim tekstovima;
Sistematizacija: sintaksa (zavisnosložene rečenice);
Klasifikacija složenica (imenice, glagoli, pridevi).
LEKSIKOLOGIJA
Sistematizacija izvedenica karakterističnih za obrazovne profile. Najkarakterističnije skraćenice u pojedinim obrazovnim profilima. Idiomi i frazeologizmi svojstveni pojedinim obrazovnim profilima. Strane reči i internacionalizmi.
LEKSIKOGRAFIJA
Stručni dvojezični rečnici; specijalizovani jednojezični leksikoni za pojedine obrazovne profile.
(2 časa nedeljno, 50 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
REČENICA
Sistematizacija znanja o osnovnim tipovima složenih rečenica: transformisanje složenih rečenica u proste ili proširene i obrnuto, transformisanje participskih konstrukcija u složenu rečenicu i obrnuto, transformisanje aktivnih rečenica u pasive i obrnuto.
Sistematizovati ranije usvojene osnovne rečenične modele, kojima se izražavaju subjektsko-predmetski, objekatski, atributivni, prostorni, vremenski, načinski, uzročni i ciljni odnosi na materijalu stručnih tekstova.
IMENICE
Sistematizacija imeničnih promena: osnovni tipovi i izuzeci.
ZAMENICE.
Sistematizacija znanja o zamenicama - promena i upotreba.
PRIDEVI
Nepromenljivi pridevi. Uočavanje razlika u rekciji ruskih prideva u odnosu na prideve u maternjem jeziku.
BROJEVI
Slaganje brojeva sa pridevima, zamenicama i imenicama.
GLAGOLI
Obnavljanje i sistematizovanje znanja o građenju i upotrebi participa.
LEKSIKOLOGIJA
Stručni termini. Najfrekventniji način građenja termina (najčešći prefiksi, sufiksi) i sintagmatski termini.
LEKSIKOGRAFIJA
Upotreba dvojezičkih i specijalizovanih rečnika.
Pojačati rad na razvijanju aktivnih znanja, navika i umenja i usvajanje jezičkih činjenica karakterističnih za jezik struke.
(2 časa nedeljno, 50 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Pored morfologije sa sintaksom rečeničnih delova, pojačati rad na razvijanju aktivnih znanja, navika i umeća, kao i na usvajanju jezičkih činjenica karakterističnih za jezik date struke.
Morfologija sa sintaksom rečeničnih delova.
IMENIČKA GRUPA
Imenice. Poimeničavanje prideva i drugih kategorija. Određeni član. Posesivna, demonstrativna i distributivna vrednost. Neodređeni član u jednini. Razlikovanje od osnovnog broja. Partitivni član - šira sintaksa. Pridevi. Mesto prideva uz imenicu. Priloška upotreba. Brojevi. Aproksimativni i razlomački. Demonstrativi kao determinanti u funkciji zamenice Specifični posesivni obrti.
GLAGOLSKA UPOTREBA
Lične zamenice. Sintaksa naglašenih oblika. Zamenica: soi.
Glagoli. Sistematizacija glagolskih oblika indikativa: prosti perfekt, anteriorni perfekt, subjunktiv, imperfekt i pluskvamperfekt (R). Najvažniji modalni glagoli (pouvoir, devoir, sembler). Proširivanje liste nepravilnih glagola. Unipersonalne konstrukcije - najčešći glagoli.
Prilozi. Veznički prilozi i inverzija subjekta posle nekih od njih (à peine, aussi, encore) u pisanom jeziku. Rečenički prilozi (heureusement, sans doute, peut-être itd.) i njihova sintaksa u današnjem francuskom. Ekspletivno ne.
FONETIKA
Vežbe iz fonetike
1. Spajanje glasova na prelazu reči unutar ritmičke grupe (priključivanje - l’enchaînement).
2. Zabranjeno vezivanje unutar ritmičke grupe.
3. Nosni samoglasnici u vezivanju (en allant, on à un ami, le moyen age; un bon ami, bien élevé, rien à faire).
4. Dužina samoglasnika (naglašenih).
5. Mesto naglaska u francuskom (accent tonique, accent d’insistance).
ORTOGRAFIJA
Ortografija oblika predviđenih za ovaj razred, posebno pravopisne osobenosti glagola na: -oir i -re. Rastavljanje reči na slogove.
LEKSIKOLOGIJA
Najčešći idiomi i frazeologizmi. Polisemija.
LEKSIKOGRAFIJA
Dvojezični i specijalizovani rečnici.
(1 čas nedeljno, 8 časova godišnje - teorije; 2 časa nedeljno, 14 časova godišnje - vežbi)
CILJ I ZADACI
Cilj izučavanja predmeta jeste sticanje osnovnih znanja i veština u laboratorijskim tehnikama i njihova primena u hematologiji i transfuziologiji.
Zadaci nastave jesu:
- Savladavanje osnovnih laboratorijskih tehnika;
- Upoznavanje sa laboratorijskim aparatima.
SADRŽAJI PROGRAMA
TEORIJSKA NASTAVA (8)
Laboratorijsko posuđe, laboratorijski aparati.
Rastvori - vrste, izrada i čuvanje.
Centrifugiranje, ceđenje i filtriranje.
Mikroskop - vrste.
Mikroskopski preparati - vrste.
Dezinfekcija.
Sterilizacija.
VEŽBE - 14 časova
I vežba
Laboratorijsko posuđe i aparati.
II - III vežba
Rastvori - vrste, izrada i čuvanje.
IV vežba
Centrifugiranje, ceđenje i filtriranje.
V vežba
Mikroskop, vrste mikroskopa i tehnike mikroskopiranja.
VI vežba
Preparati, vrste preparata, izrada nativnih i obojenih preparata.
VII vežba
Dezinfekcija. Sterilizacija, metode sterilizacija.
(1 čas nedeljno, 24 časa godišnje - teorije; 1 čas nedeljno, 12 časova godišnje - vežbi; 1 nedelja, 30 časova godišnje - vežbe u bloku)
CILJ I ZADACI
Cilj izučavanja predmeta jeste sticanje znanja o osnovnim pojmovima i ciljevima epidemiologije i epidemiološkim karakteristikama zaraznih bolesti.
Zadaci nastave jesu:
- upoznavanje sa područjem rada epidemiologije i osnovnim epidemiološkim pojmovima;
- upoznavanje kandidata sa osnovnim epidemiološkim metodama;
- usvajanje znanja o faktorima koji dovode do nastajanja, prenošenja, širenja i sprečavanja bolesti;
- upoznavanje sa merama eliminacije i eradikacije u epidemiološkom radu;
- shvatanje uloge i značaja propisa u sprečavanju i suzbijanju zaraznih bolesti;
- upoznavanje sa epidemiološkim karakteristikama bolesti koje se prenose putem krvi.
SADRŽAJI PROGRAMA:
TEORIJSKA NASTAVA
Uvod (1)
Definicija i ciljevi epidemiologije.
Strategija epidemioloških istraživanja.
Endemija, epidemija, pandemija.
Epidemiološki modeli bolesti (1)
Agens, domaćin, sredina.
Prirodni tok bolesti i gradijent infekcije (4)
Prevencija
Nivoi prevencije.
Primordijalna prevencija.
Primarna prevencija.
Sekundarna prevencija.
Tercijarna prevencija.
SKRINING (4)
Definicija, cilj, kriterijumi za uvođenje skrining testa.
Vrste skrining testa.
Evaluacija skrining programa, pristrasnost.
Epidemiologija zaraznih bolesti (5)
Rezervoar infekcije (čovek kao rezervoar i životinja kao rezervoar).
Ulazna i izlazna mesta infekcije.
Putevi prenošenja zaraznih bolesti (direktan i indirektan prenos).
Virulencija i količina infektivnog agensa.
Prevencija zaraznih bolesti (opšte i specifične mere).
Bolničke infekcije (3)
Definicija, kontrola bolničkih infekcija, režim rada.
Kontrola korišćenja antimikrobne terapije.
Zaštita osoblja.
Medicinski otpad (4)
Upravljanje otpadom.
Klasifikacija otpada i rizici.
Spoljašnja logistika.
Reciklaža.
Epidemiološke karakteristike bolesti koje se prenose putem krvi (2)
VEŽBE - 12 časova
I-II vežba
Sagledavanje (analiza) epidemiološke situacije na osnovu prijava bolesti.
III-IV vežba
Demografska, topografska i hronološka analiza.
V-VI vežba
Analiza tipičnih epidemija; čovek kao rezervoar zaraze; životinja kao rezervoar zaraze.
VII-VIII vežba
Analiza primera puteva širenja zaraznih bolesti; direktno i indirektno prenošenje.
IX vežba
Preventivne mere prema rezervoaru i putevima prenosa zarazne bolesti.
X vežba
Zdravstveno-epidemiološki nadzor kliconoša.
XI vežba
Uvežbavanje klasifikacije medicinskog otpada, tretman i spoljna logistika.
XII vežba
Analiza epidemija bolesti koje se prenose putem krvi.
VEŽBE U BLOKU (30)
Učešće u prikupljanju, obradi i analizi podataka.
Uzimanje materijala za pregled.
Sprovođenje preventivnih mera.
Preventivne medicinske ekipe - formiranje, sastav i zadaci.
Tretman medicinskog otpada.
(2 časa nedeljno, 54 časa godišnje - teorije; 3 časa nedeljno, 81 čas godišnje - vežbi; 1 nedelja, 30 časova godišnje - vežbe u bloku)
CILJ I ZADACI
Cilj nastave jeste sticanje savremenih stručnih znanja iz oblasti hematologije.
Zadaci nastave jesu:
- usvajanje osnovnih teorijskih znanja iz hematologije;
- usvajanje znanja i veština za izvođenje analiza u hematološkoj laboratoriji.
SADRŽAJI PROGRAMA
TEORIJSKA NASTAVA
Krv kao celina, krvna plazma, limfa (5)
Hematologija kao medicinska disciplina.
Krv kao celina, uloge krvi.
Fizička svojstva krvi - količina, boja, temperatura, relativna gustina, viskoznost, miris, osmotski i onkotski pritisak, sedimentacija i zgrušavanje.
Hemijski sastav krvi.
Krvna plazma - fizička svojstva, sastav i uloga.
Limfa - poreklo, fizička svojstva, sastav i uloga.
Krvne ćelije (9)
Eritrociti - broj, morfologija i građa.
Hemoglobin - količina, vrste, jedinjenja i uloga.
Fizičke osobine eritrocita, uloga i sudbina.
Leukociti - broj, podela, građa i uloga.
Granulociti - broj, građa i uloga.
Limfociti - broj, građa i uloga.
Plazmociti - broj, građa i uloga.
Monociti - broj, građa i uloga.
Leukocitarna formula - definicija, normalne vrednosti i značaj određivanja.
Trombociti - broj, morfologija, fizičke osobine i uloga.
Hematopoezni organi (2)
Kostna srž.
Timus, limfni čvorovi, slezina i jetra.
Hematopoeza (7)
Eritrocitopoeza - mesto, neophodni činioci i regulacija.
Eritrocitopoeza - tok, morfologija ćelija.
Granulocitopoeza - mesto, tok i regulacija.
Limfocitopoeza - mesto, tok i regulacija.
Plazmocitopoeza - mesto, tok i regulacija.
Monocitopoeza - mesto, tok i regulacija.
Trombocitopoeza - tok, morfologija ćelija i regulacija.
Hemostaza (7)
Hemostaza - vaskularna faza.
Hemostaza - trombocitna faza.
Činioci koagulacije.
Hemostaza - endogeni i egzogeni put koagulacije.
Inhibitori koagulacije.
Fibrinolitički sistem krvi.
Laboratorijska dijagnostika pojedinih faza hemostaze.
Bolesti krvi i krvotvornih organa (24)
Uzroci bolesti krvi i krvotvornih organa - spoljašnji i unutrašnji.
Uzroci, ispoljavanje i dijagnostikovanje bolesti eritrocitne loze.
Promene u veličini i obliku eritrocita - anizocitoza i poikilocitoza.
Podela anemija.
Anemije zbog smanjenog stvaranja eritrocita.
Hiposideremijska anemija - etiologija, simptomi, znaci i dijagnostika.
Megaloblastne anemije - etiologija, simptomi, znaci i dijagnostika.
Aplastična anemija - etiologija, simptomi, znaci i dijagnostika.
Ekstrakorpuskularne hemolizne anemije: etiologija, simptomi, znaci i dijagnostika.
Korpuskularne hemolizne anemije: etiologija, simptomi, znaci i dijagnostika.
Prava policitemija - etiologija, simptomi, znaci i dijagnostika.
Agranulocitoza - etiologija, simptomi, znaci i dijagnostika.
Akutna mijeloblastna i akutna limfoblastna leukemija - etiologija, osnovne kliničke manifestacije, dijagnostika.
Hronična mijeloidna i hronična limfocitna leukemija - etiologija, osnovne kliničke manifestacije, dijagnostika.
Infektivna mononukleoza - etiologija, simptomi, znaci i dijagnostika.
Maligni limfomi - podela, etiologija, simptomi, znaci i dijagnostika.
Plazmocitom - etiologija, simptomi, znaci i dijagnostika.
Hemoragijski sindromi - podela, kliničke manifestacije i dijagnostika.
Vaskularni hemoragijski sindromi.
Hemoragijski sindromi zbog poremećaja trombocitne faze hemostaze.
Trombocitopenije i trombocitopatije - etiologija, simptomi, znaci i dijagnostika.
Koagulopatije - hemofilija: etiologija, simptomi, znaci i dijagnostika.
Diseminovana intravaskularna koagulacija - etiologija, patofiziologija, simptomi, znaci i dijagnostika.
Laboratorijska dijagnostika hemoragijskih sindroma.
Lečenje komponentama krvi.
VEŽBE - 81 čas
I-III vežba
Određivanje broja eritrocita.
IV-VI vežba
Određivanje broja leukocita.
VII-IX vežba
Određivanje broja trombocita.
X-XI vežba
Određivanje hematokrita i hemoglobina.
XII-XIV vežba
Diferencijalna dijagnostika leukocitarne formule.
XV-XVI vežba
Određivanje krvne slike na automatskom aparatu.
XVII vežba
Uzimanje krvi za ispitivanje orijentacionih testova u koagulaciji (skrining).
XVIII vežba
Određivanje broja trombocita.
XIX vežba
Vreme krvarenja i koagulacije.
XX-XXI vežba
Protrombinsko vreme.
XXII-XXIII vežba
Parcijalno tromboplastinsko vreme.
XXIV-XXIV vežba
Trombinsko vreme.
XXVI-XXVII vežba
Test za određivanje fibrinolitičke aktivnosti.
VEŽBE U BLOKU (30)
Uzimanje krvi za ispitivanje orijentacionih skrining testova u koagulaciji.
Broj trombocita.
Vreme krvarenja i koagulacije.
Protrombinsko vreme.
Parcijalno tromboplastinsko vreme.
Trombinsko vreme.
Test za određivanje fibrinolitičke aktivnosti.
(7 časova nedeljno, 189 časova godišnje - teorije, 10 časova nedeljno, 270 časova godišnje - vežbi, 30 časova nedeljno, 90 časova godišnje - vežbe u bloku).
CILJ I ZADACI
Cilj izučavanja predmeta jeste sticanje savremenih teorijskih znanja iz oblasti transfuziologije i osposobljavanje kandidata da ih uspešno primenjuje u svakodnevnom profesionalnom radu.
Zadaci nastave jesu:
- upoznavanje osnovnih zadataka službe transfuzije krvi i zakonskih i etičkih propisa koji regulišu rad službe transfuzije krvi;
- usvajanje znanja iz oblasti prikupljanja i konzervacije krvi u miru i vanrednim uslovima;
- osposobljavanje za poslove vaspitno-motivacionog rada u oblasti davalaštva krvi;
- osposobljavanje za prijem i pripremu davalaca za uzimanje krvi, vođenje odgovarajuće dokumentacije i dostavljanje izveštaja, kao i usvajanje znanja i veština za sprovođenje opštih mera za sprečavanje nastanka komplikacija u toku i posle uzimanja krvi;
- savladavanje veštine izdvajanja pojedinih ćelijskih elemenata i plazme od davalaca krvi na specijalnim mašinama, ćelijskim separatorima za primanje i primenu komponentne terapije;
- upoznavanje i savladavanje tehnika uzimanja plazme od davalaca (donorske i terapeutske plazmafereze), imunizacije davalaca i dobijanje plazme za proizvodnju specifičnih imunoglobulina, test seruma za rad službe transfuzije krvi itd.;
- upoznavanje zakonskih i etičkih propisa koji regulišu rad službe obrade i izdvajanja komponenata od krvi i stabilnih preparata iz plazme;
- savladavanje teorijskih i praktičnih znanja iz oblasti imunohematologije, imunogenetike i serodijagnostike, što je neophodno za rad u transfuzijskim ustanovama;
- upoznavanje dijagnostike markera transfuzijom transmisivnih bolesti i mere prevencije i zaštite;
- upoznavanje načina izdvajanja frakcionisanja imunoglobulinskih i albuminskih preparata i načina njihovog čuvanja;
- upoznavanje sa osnovnim principima hemovigilance i farmakovigilance.
SADRŽAJI PROGRAMA
TEORIJSKA NASTAVA
ORGANIZACIJA OKUPLJANJA I MOTIVACIJA DAVALACA KRVI (11)
Zakonski propisi koji regulišu rad službe transfuzije krvi u Srbiji.
Higijensko-tehničke mere koje moraju preduzimati ustanove koje se bave proizvodnjom krvi i krvnih produkata. Zadaci službe za transfuziju krvi u Republici Srbiji.
Uslovi za organizovanje laboratorija, kabineta, stanica i Zavoda za transfuziju krvi. Zadaci, delatnost, kadrovi, oprema i minimum uslova za organizovanje.
Organizacija službe za transfuziju krvi u Republici Srbiji (u redovnim i vanrednim uslovima).
Organizacija i rad službe; doktrina uzimanja i transfera krvi, organizacija i rad na uzimanju krvi; zadaci službe u ratnim uslovima, organizacija rada mobilne ekipe, saradnja sa organizacijom Crvenog krsta i ostalim službama u regionu i šire.
Vrste i metode propagandnih sredstava.
Sredstva i tehnike za vaspitno-motivacioni rad u davalaštvu krvi: direktni kontakti, predavanja, vizuelna i audiovizuelna sredstva, propagandni materijal, vrste i način plasiranja.
Faktori motivacije za davanje krvi.
Šta je motiv? Čime se najviše motiviše čovek za davanje krvi?
Vaspitno-motivacioni rad u davalaštvu krvi (ciljevi, komponente, metode).
Komunikacija u davalaštvu krvi (individualna, grupna, opšta). Uticaj emocionalne inteligencije na razvoj davalaštva krvi.
Društvena i državna priznanja dobrovoljnim davaocima krvi.
Mesto i uloga Crvenog krsta.
Uloga Crvenog krsta u razvoju davalaštva krvi, organizovanju davalaca krvi i sprovođenje plana prikupljanja krvi.
Prikupljanje i konzervacija krvi (25)
Prijem i priprema davalaca krvi.
Neophodni uslovi za rad mobilnog tima.
Upitnik i edukativni materijal za davaoce.
Laboratorijski pregled davalaca krvi (određivanje hemoglobina i krvne grupe na pločici).
Klinički pregled davalaca krvi i selekcija davalaca.
Trajne i privremene kontraindikacije za davanje krvi.
Tehnika uzimanja krvi od davalaca.
Moguće neželjene reakcije i komplikacije vezane za davanje krvi i komponenata sa njihovom prevencijom i zbrinjavanjem.
Konzervisanje krvi i produkata.
Uslovi čuvanja krvi i transporta krvi i komponenata.
Promene u konzervisanoj krvi.
Davaoci za aferezno davanje komponenata krvi.
Donorska trombocitofereza.
Donorska plazmafereza.
Autologna transfuzija.
Pripremanje labilnih preparata iz krvi i plazme (20)
Organizacija službe za pripremu komponenata krvi.
Zadaci i delatnost, kadrovi i oprema, prostor i minimum uslova za organizovanje službe.
Plastične kese za uzimanje krvi.
Struktura plastičnih kesa za uzimanje krvi, strategija procesiranja krvi i optimalne aditivne solucije (OAS).
Prijem i sortiranje jedinica cele krvi i komponenata krvi.
Popunjavanje kontrolnog lista, razvrstavanje konusnih epruveta, vođenje odgovarajuće dokumentacije od mobilne ekipe kabineta instituta. Razvrstavanje prema izgledu i krvnoj grupi. Pravilno tumačenje rezultata laboratorijskih analiza: WAP, HBs, ABO, Rh (D).
Tehnika rada u sterilnom boksu.
Priprema eritrocita (CPD, CPDA 1).
Priprema resuspendovanih eritrocita (CPD/ SAGM).
Priprema resuspendovanih Er i osiromašenih Tr.
Priprema Er, osiromašenih Tr i Le.
Priprema koncentrovanih trombocita iz PBT.
Priprema koncentrovanih trombocita iz BC.
Priprema puliranog koncentrata trombocita.
Priprema filtriranih komponenata krvi.
Principi dekantiranja plazme i razlivanja u puliranju Cru-a i plazme.
Priprema zamrznute sveže plazme.
Priprema zamrznute sveže plazme za neonatalnu primenu.
Priprema krioprecipitata iz jedinice cele krvi.
Priprema zamrznute sveže plazme osiromašene u krioprecipitatu.
Principi etiketiranja, skladištenja i izdavanja jedinica cele krvi i komponenata krvi.
Principi lečenja komponentama krvi.
Indikacije i preporuke za transfuziju koncentrovanih trombocita.
Transfuzija eritrocita.
Principi kontrole kvaliteta labilnih komponenata krvi.
Unapređivanje procesa rada.
Osnovi imunohematologije (4)
Značaj izučavanja imunohematologije.
Krvne grupe.
Imunoserologija (80)
Antigeni.
Antitela (sa akcentom na antieritrocitnim antitelima).
Reakcija aglutinacije.
Tumačenje rezultata u reakciji aglutinacije.
Razvoj antigena u vremenu.
Razvoj antitela u vremenu.
Standardne imunohematološke tehnike za dokazivanje eritrocitnih antigena i antitela.
Osnovni pojmovi o molekularnim tehnikama za dokazivanje eritrocitnih antigena i antitela.
Međunarodna terminologija i klasifikacija krvnih grupa (ISBT).
Eritrocitni antigeni ugljenohidratne strukture (ABO, Lewis, P, I).
Eritrocitni antigeni proteinske strukture.
Genetika i nasleđivanje ABO sistema krvnih grupa.
Sistem krvnih grupa: učestalost, struktura i građa antigena.
Test reagensi u imunohematologiji - opšte karakteristike.
Test serumi za određivanje krvnih grupa ABO sistema.
Određivanje krvne grupe ABO sistema na pločici i u epruveti.
Vrste podgrupa ABO sistema i značaj njihovog određivanja.
Krvne podgrupe ABO sistema.
Dodatne tehnike za određivanje krvnih podgrupa ABO sistema.
Antitela ABO sistema krvnih grupa, hemolizini.
Titar ABO izoaglutinina.
Nespecifični i specifični hladni aglutinini.
Izbor krvi za transfuziju.
Tehničke smetnje i greške pri određivanju krvnih grupa.
Smetnje i greške od strane eritrocita pri određivanju krvnih grupa.
Smetnje i greške od strane seruma pri određivanju krvnih grupa.
Antiglobulinski test.
Direktan antiglobulinski test (značaj i tehnika izvođenja).
Indirektan antiglobulinski test (značaj i tehnika izvođenja).
Sistem komplementa i njegov značaj za imunohematološka ispitivanja.
Rh sistem - istorijat, nomenklatura.
Genetika nasleđivanja Rh sistema.
Antigeni Rh sistema.
Složeni antigeni Rh sistema, antigen D.
RhD antigen - učestalost, razvoj u čoveku, imunogenost.
Varijante antigena D - D slabiji i D parcijalni.
Test serumi za određivanje RhD antigena.
Značaj određivanja RhD antigena u davalaca, trudnica i bolesnika.
Antitela sistema Rh, primarni i anamnestički imuni odgovor, klinički značaj.
Anti-D antitelo.
Ostala antitela sistema Rh.
RhD imunoprofilaksa - primena i značaj.
Merenje obima fetomaternalnog krvarenja.
Transfuziološki aspekti prenatalne zaštite trudnica.
Hemolizna bolest novorođenčeta (HBN) i antitela koja je izazivaju.
Imunohematološka ispitivanja iz uzoraka krvi porodilje i novorođenčeta kod sumnje na HBN.
ABO inkopatibilija.
Titar antitela - opšte karakteristike.
Specifičnosti titracije anti-D antitela.
Ostali krvnogrupni antigeni od značaja za trudnoću i transfuziju (MNS, Kell, Kidd, Dyffy...).
Izbor krvi za IUT i EST.
Pretransfuzijska ispitivanja (identifikacija uzorka, provera krvnih grupa, skrining kod bolesnika, interreakcija).
Skrining antitela.
Identifikacija antieritrocitnih antitela - opšta uputstva.
Test eritrociti za skrining i identifikaciju antitela.
Skrining antitela enzimskom tehnikom.
Imunohematološka ispitivanja uzoraka davalaca krvi.
Transfuzijske reakcije i izbor krvi za transfuziju.
AIHA i izbor krvi za transfuziju.
Transmisivne bolesti (13)
Značaj testiranja krvi davalaca.
Bolesti koje se prenose krvlju (bakterijske, virusne, parazitne) - uvod.
Putevi prenošenja.
Hepatitis A i transfuzija. Hepatitis B - serološki i klinički znaci, epidemiologija B hepatitisa. Značaj za transfuziju.
Zaraženost naše populacije i zdravstvenih radnika sa A i B hepatitisom.
Testiranje na markere TB.
HBSaAg, anti-HCV, anti-HIV, anti-TP.
Imunoprofilaksa hepatitisa. Vakcinacija.
Postupak sa HbsAg pozitivnim davaocima.
HIV i transfuzija (istorijat, klinika i epidemiologija, serološki testovi).
Produkti krvi i njihov rizik od HIV-a, mere zaštite za zdravstveno osoblje i postupak sa inficiranim materijalom.
Tipizacija tkiva (6)
Antigeni tkivne podudarnosti.
HLA sistem (genetika, biohemija, funkcija i značaj).
Metode za određivanje HLA antigena (tehnike izdvajanja T i B limfocita) i mikrolimfocitotoksični test.
Funkcionalni testovi humoralnog imuniteta.
Stabilni produkti i kontrola produkata u transfuziologiji hemovigilansa i farmakovigilansa (30)
Produkcija produkata iz plazme: izdvajanje albumina, IvIg, hiperimuni gamaglobulini.
Imunološka hemoliza, posledica ABO inkopatibilije.
Imunološka hemoliza, posledica prisutnih drugih alo-antitela.
Neimunološka hemoliza.
Transfuzijske transmisivne bakterijske infekcije.
Anafilaksa / hipersenzitivnost.
Transfuzijom izazvano plućno oštećenje (TRALI).
Transfuzijom prenesena virusna infekcija (HCV).
Transfuzijom prenesena virusna infekcija (HBV).
Transfuzijom prenesena virusna infekcija (HIV1/2).
Transfuzijom prenesena druga virusna infekcija.
Transfuzijom prenesena parazitna infekcija (malarija).
Posttransfuziona purpura.
Bolest "kalem protiv domaćina".
TACO.
Klinički ishod drugih reakcija.
Podaci o istovremeno korišćenim lekovima.
Ozbiljan neželjeni događaj i uzroci.
Događaj povezan sa prikupljanjem cele krvi, afereznim postupkom, testiranjem, procesiranjem, čuvanjem i distribucijom krvi.
Oštećenje produkata krvi.
Greška kod opreme.
Ljudska greška.
Izdavanje.
Oprema - reagensi.
Definicija plazme i plazme za frakcionisanje.
Ultrafiltracija i liofilizacija.
Albumin i indikacije za primenu albumina i doziranje.
Podela imunoglobulina (normalni i specifični).
Humani imunoglobulin za intravensku upotrebu.
Indikacije za primenu humanog imunoglobulina za intravensku upotrebu.
Humani tetanus imunoglobulin, indikacije za primenu.
Anti-D imunoglobulin, indikacije za primenu.
Humani rabies imunoglobulin, indikacije za primenu.
Humani hepatits B imunoglobulin i doziranje.
Ispitivanje preparata.
Propisi koji se odnose na primenu i pripremu preparata.
VEŽBE - 270 časova
I vežba
Tehnika uzimanja krvi od davalaca. Makroskopski pregled plastičnih kesa i sistema za uzimanje krvi. Montiranje plastične kese, priprema davaoca, punkcija vene, stavljanje zavoja i druge procedure vezane za uzimanje krvi i uzoraka krvi za imunoserološke analize itd.
II i III vežba
Uslovi za čuvanje, konzervisanje i transport krvi. Termostabilni sanduci. Vrste transportnih sredstava. Transport krvi u letnjim i zimskim uslovima, prateća dokumentacija. Čuvanje krvi u frižideru, odgovarajući kvalitet frižidera, kontrole i evidentiranje u toku čuvanja krvi tamo gde frižideri nemaju zvučnih, svetlosnih i drugih signalnih uređaja.
IV vežba
Morfološke promene u konzervisanoj krvi: masna/hilozna krv, bakteriološki zagađena i hemolizirana krv. Izbor krvi za transfuziju i drugi stručni postupci.
V vežba
Hemofereza. Citofereza. Upoznavanje izbora obaveznih kliničkih i laboratorijskih pregleda davalaca za izdvajanje i pripremu ćelijskih elemenata na cell separatoru (trombociti, leukociti, neociti i dr.), obavezne tehnike i procedure.
VI vežba
Hemofereza - plazmafereza. Upoznavanje tehnika izdvajanja plazme (manuelno i na aparatu) od davalaca za pripremanje test seruma ABO i Rh (D), krioprecipitata, "albuminski program" i dr.
Mere kontrole koje se rade kod davaoca. Koliko se može uzeti plazme kod jedne plazmafereze? Koliko puta godišnje?
Imunizacija za dobijanje hiperimune plazme za proizvodnju specifičnih imunoglobulina. Tehnika i postupci. Terapijske plazmafereze.
VII - VIII vežba
Reakcija aglutinacije - određivanje krvnih grupa na pločici.
Određivanje krvnih grupa sistema ABO metodom u epruveti.
IX - X vežba
Određivanje podgrupa sistema ABO.
Dopunski testovi za dokazivanje podgrupa sistema ABO.
XI - XII vežba
Sekretorni status.
Titar izoaglutinina kod krvne grupe O.
Nespecifični i specifični hladni aglutinini.
Smetnje i greške od strane eritrocita i od strane seruma prilikom određivanja krvne grupe ABO.
XIII-XIV vežba
Dokazivanje RhD antigena poliklonskim, monoklonskim i mešavinom poliklonsko-monoklonskih test reagenasa.
Određivanje RhD antigena.
Određivanje Rh fenotipa i procena najverovatnijeg genotipa Rh.
Određivanje fenotipa nekih krvnogrupnih sistema - P1, MNS, Lowis, Kell, Goollano, Duffy, Kidd.
XV-XVI vežba
Direktan antiglobulinski (Coombs-ov) test princip, primena u laboratorijskoj dijagnostici, tumačenje.
Lažno pozitivan i lažno negativan nalaz direktnog Coombs-ovog testa.
Indirektan antiglobulinski test.
XVII-XVIII vežba
Skrining test sa mešavinom test eritrocita nepoznatog fenotipa na sobnoj temperaturi, u albuminu, na 37° C, u indirektnom antiglobulinskom testu.
Skrining test sa test eritrocitima sa poznatom distribucijom eritrocitnih antigena na sobnoj temperaturi, 37° C i u indirektnom antiglobulinskom testu.
Skrining test sa enzimski tretiranim eritrocitima napravljenim u laboratoriji.
Skrining test sa komercijalno pripremljenim enzimski tretiranim test eritrocitima.
XIX-XX
Skrining test kod davalaca krvi.
Skrining test u prenatalnoj zaštiti trudnica.
Skrining test u pretransfuzijskim testiranjima.
XXI - XXII vežba
Tehnike identifikacije antitela.
Adsorpcija i elucija - tehnike.
Određivanje titra anti-D antitela.
XXIII - XXIV vežba
Pretransfuzijska testiranja (određivanje krvne grupe primaocu, davaocu, skrining antitela, interreakcija).
Interreakcija major - klasična.
XXV - XXVI vežba
Određivanje krvnih grupa na poluautomatskim aparatima - demonstracija.
Određivanje krvne grupe, skrining antitela, interreakcija, identifikacija - opservacija metodom u gelu.
XXVII vežba
Organizacija rada u laboratoriji za transmisivne bolesti (prijem i priprema uzoraka, čuvanje reagenasa, testiranje krvi na aparatima).
Demonstracija: HbsAG, anti-HCV, anti-HIV, anti-TP.
Unošenje i validacija rezultata testiranja.
VEŽBE U BLOKU (90)
I nedelja
Određivanje ABO sistema krvnih grupa na pločici.
Određivanje krvnih grupa ABO sistema u epruveti.
Utvrđivanje RhD antigena polikonskim i monoklonskim anti-D test reagensima, kao i mešavinom polikonsko-monoklonskih anti-D test reagenasa.
Određivanje D weak antigena.
Određivanje Rh fenotipa.
Određivanje podgrupa ABO.
II nedelja
Dopunski testovi - adsorpcija, elucija, sekretorni status.
Direktan antiglobulinski (Coombs-ov) test.
Indirektan antiglobulinski (Coombs-ov) test.
Skrining test.
Titar ABO izohemaglutinina.
Titar nespecifičnih hladnih aglutinina.
III nedelja
Otkrivanje antitela (slana, albuminska sredina, indirektan antiglobulinski test).
Dokazivanje iregularnog anti-A1 antitela.
Dokazivanje ABO sistema krvne grupe prilikom pojave smetnji.
Interreakcija major - klasična metoda.
Interreakcija major - LISS.
Savladati rad na testovima za sifilis, hepatitis i AIDS.
Obezbeđenje i kontrola kvaliteta u službi transfuzije
(1 čas nedeljno, 10 časova godišnje - teorije; 2 časa nedeljno, 8 časova godišnje - vežbi)
CILJ I ZADACI
Cilj izučavanja predmeta jeste sticanje savremenih teorijskih znanja o sistemu obezbeđenja i kontrole kvaliteta u transfuziološkim ustanovama, izrada i primena dokumenata sistema kvaliteta i kontrole kvaliteta komponenata krvi.
Zadaci nastave jesu:
- upoznavanje savremenih stručnih propisa koji regulišu sistem kvaliteta u transfuziološkim ustanovama;
- upoznavanje sa izradom i primenom potrebnih dokumenata;
- upoznavanje savremenih metoda kontrole kvaliteta komponenata krvi.
SADRŽAJI PROGRAMA
TEORIJSKA NASTAVA (10)
Savremeni stručni propisi koji regulišu sistem kvaliteta u transfuziološkim ustanovama.
Stručni propisi koji regulišu sistem kvaliteta u oblasti prikupljanja krvi.
Stručni propisi koji regulišu testiranje krvi davalaca.
Stručni propisi koji regulišu sistem kvaliteta u oblasti prerade krvi.
Stručni propisi koji regulišu sistem kvaliteta u oblasti distribucije krvi.
Izrada potrebnih dokumenata.
Načini primenjivanja potrebnih dokumenata.
Savremene metode kontrole kvaliteta komponenata krvi.
VEŽBE - 8 časova
I-II vežba
Formiranje potrebne dokumentacije za primenu sistema kvaliteta.
II-IV vežba
Primena metoda i postupaka koji regulišu sistem kvaliteta u transfuziološkim ustanovama.
Po uspešnom završetku programa obrazovanja kandidati polažu specijalistički ispit. Ispitom se utvrđuje profesionalna osposobljenost kandidata.
Specijalistički ispit obuhvata:
1. Pismenu provere teorijskih znanja;
2. Izvođenje praktičnih zadataka;
3. Usmenu odbranu praktičnih zadataka.
1. Pismenim testom koji sadrži do 50 zadataka ocenjuje se nivo usvojenosti teoretskih znanja iz programskih sadržaja predmeta: Hematologija, Transfuziologija i Epidemiologija.
Položen test je uslov za polaganje praktičnih zadataka iz transfuziologije.
2. Izvođenjem praktičnih zadataka proverava se osposobljenost kandidata za samostalno izvođenje konkretnih profesionalnih/stručnih zadataka medicinskog tehničara za rad u transfuzije krvi.
Praktični zadaci se konstituišu iz programa vežbi i vežbi u bloku iz oblasti transfuziologije. Praktične zadatke kandidati polažu u zdravstvenim ustanovama u kojima je realizovan program vežbi i vežbi u bloku.
Pozitivno ocenjena osposobljenost kandidata za samostalno izvođenje stručnih zadataka je uslov za usmenu odbranu.
3. Usmenom odbranom praktičnih zadataka ocenjuje se nivo usvojenosti programa stručnog obrazovanja i osposobljenosti kandidata da ta znanja povezuju, sintetizuju i primenjuju u različitim situacijama profesionalne delatnosti.
Ispitna pitanja za usmenu proveru znanja konstituišu se iz sadržaja programa teorijske nastave, vežbi i vežbi u bloku.
Nakon uspešno položenog specijalističkog ispita polaznik dobija uverenje o položenom specijalističkom ispitu.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Programi obrazovanja koncipirani su tako da u praktičnoj realizaciji omoguće primenu najsavremenijih naučnih i stručnih saznanja, postupaka i metoda rada koji su provereni u praksi.
Tako koncipirani programi obrazovanja mogu biti uspešno ostvareni i daće projektovane obrazovne ishode ako škola:
- utvrdi koje zdravstvene ustanove, obezbeđuju potrebne zahteve propisane ciljem i zadacima programa obrazovanja (razvijenost, raznovrsnost rada, materijalno-tehnička i prostorna opremljenost, kadrovska struktura, savremenost radne tehnologije i organizacija rada);
- postigne sporazum o saradnji sa odgovarajućim zdravstvenim ustanovama, a te organizacije prihvate da budu suorganizatori i nosioci dela obrazovnog programa, posebno nastave vežbi;
- utvrdi organizacioni model rasporeda i organizacije ostvarivanja programa obrazovanja, koji će biti usklađen sa konkretnim uslovima, potrebama kandidata i drugim konkretnim značajnim odrednicama;
- angažuje najistaknutije stručnjake iz zdravstvene ustanove da budu predavači za pojedine oblasti utvrđene programom obrazovanja;
- na osnovu uvida u konkretnu opremljenost zdravstvene ustanove (nastavne baze za realizaciju programa), pripremi operativne planove obrazovanja i utvrdi dinamiku njihove realizacije zajedno sa stručnim izvođačima nastave.
U operativnom programiranju treba da budu navedene konkretne metode rada koje se koriste u procesu rada i vreme koje je potrebno za osposobljavanje kandidata da savladaju tehnike izvođenja svake navedene metode. To znači da će konkretne organizacije i način ostvarivanja plana i programa obrazovanja biti onoliko različiti koliko su dozvoljene stručne razlike u metodi i organizaciji rada razvijenih zdravstvenih ustanova.
Pri tome, poželjno je da škola kandidatima u toku obrazovnog ciklusa obezbedi uvid u rad više zdravstvenih ustanova čime stiču šire stručno i praktično znanje, kao i uspešnu radnu pokretljivost.
Planom i programom obrazovanja predviđeno je 32 radne nedelje nastavnog procesa i dve nedelje za pripremu i polaganje specijalističkog ispita; nedeljna norma (kao optimalna) je 31 čas. Od ukupnog broja radnih nedelja, 27 nedelja je predviđeno za teorijsku nastavu i vežbe, a 5 nedelja je rezervisano za praktično osposobljavanje kandidata u konkretnim radnim uslovima (vežbe u bloku), odnosno u zdravstvenim ustanovama.
Ovako koncipiran vremenski okvir prvenstveno odgovara obrazovanju kandidata koji nemaju konkretna praktična znanja.
Međutim, ukoliko se u obrazovni proces uključuju kandidati sa manje ili više stečenih praktičnih znanja, onda škola, srazmerno nivou teoretskih i praktičnih znanja koje poseduju kandidati (što se proverava ispitivanjem kandidata), može osloboditi kandidata onog fonda časova koji su u planu organizacije programa predviđeni za sticanje tih znanja.
Organizaciona šema rasporeda razredno-časovne nastave i vežbi u bloku planom i programom nije striktno zadana. Zavisno od konkretnih uslova, organizacije i metoda rada, moguće je operativnim programom predvideti takav raspored ostvarivanja programa koji će omogućiti kandidatima da, primera radi, prvih šest nedelja budu isključivo na teorijskoj nastavi, a zatim da pohađaju blok praktičnih vežbi od tri nedelje. Posle toga bi usledilo uvežbavanje stečenih praktičnih znanja do nivoa veština u petonedeljnom ciklusu nastave u bloku. Pri tome, ukupno utvrđen broj časova u svakom organizacionom modelu mora biti ispoštovan.