KOLEKTIVNI UGOVORZA USTANOVU SPORTSKI CENTAR "IBAR" IZ KRALJEVA("Sl. list grada Kraljeva", br. 8/2012) |
Ovim kolektivnim ugovorom, u skladu sa zakonom i drugim propisima, uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa zaposlenih u Ustanovi Sportski centar "Ibar" Kraljevo (u daljem tekstu: poslodavac), postupak izmena i dopuna ovog kolektivnog ugovora, međusobni odnos učesnika ovog kolektivnog ugovora i druga pitanja od značaja za zaposlenog i poslodavca.
Ovim kolektivnim ugovorom uređuju se: zasnivanje radnog odnosa, radno vreme, odmor i odsustva, zaštita zaposlenih, zarada, naknade zarada i druga primanja, zabrana konkurencije, naknada štete, prestanak radnog odnosa, ostvarivanje i zaštita prava zaposlenih, uslovi i rad Sindikata, zaključenje ovog kolektivnog ugovora i druga pitanja od značaja za zaposlene i poslodavca.
Prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih, koja nisu uređena ovim kolektivnim ugovorom, uređuju se drugim opštim aktima poslodavca.
Ovaj kolektivni ugovor neposredno se primenjuje na sve zaposlene kod poslodavca, a Statutom poslodavca se uređuju prava, obaveze i odgovornosti direktora koji zaključuje ugovor o radu sa Upravnim odborom poslodavca.
Ovaj kolektivni ugovor i drugi opšti akti poslodavca i ugovor o radu ne mogu da sadrže odredbe kojima se zaposlenima daju manja prava ili utvrđuju nepovoljni uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom, opštim aktom i ovim kolektivnim ugovorom.
Radni odnos sa poslodavcem može da zasnuje lice koje ispunjava uslove utvrđene zakonom i Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.
Aktom o sistematizaciji iz stava 1. ovog člana utvrđuje se vrsta posla, stručna sprema i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima.
O potrebi zasnivanja radnog odnosa odlučuje direktor.
Lice koje traži zaposlenje kod poslodavca i zaposleni kod poslodavca, ne mogu se postavljati u nepovoljniji položaj u odnosu na druge, bez obzira na pol, rođenje, jezik, rasu, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, politička i druga uverenja, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo.
Radni odnos zasniva se ugovorom o radu. Ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac.
Zaposleni je dužan da, prilikom zasnivanja radnog odnosa, poslodavcu dostavi dokumenta kojima se dokazuje ispunjenost uslova za rad.
Ugovor o radu zaključuje se u pismenom obliku pre stupanja zaposlenog na rad.
Ugovor o radu smatra se zaključenim kada ga potpišu poslodavac i lice koji zasniva radni odnos sa poslodavcem.
Na prava i obaveze koja nisu uređena ugovorom o radu, primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona, opšteg akta i kolektivnog ugovora.
Radni odnos se zasniva na neodređeno ili na određeno vreme u skladu sa potrebama poslodavca.
Ugovor o radu u kome nije utvrđeno vreme na koje se zaključuje smatra se da je ugovor o radu na neodređeno vreme.
Radni odnos na određeno vreme može da se zasnuje kada su u pitanju: sezonski poslovi, rad na određenom projektu, povećanje obima posla koji traje određeno vreme i slično, za vreme trajanja tih potreba, s tim što tako zasnovan radni odnos, neprekidno ili sa prekidima, ne može trajati duže od 12 meseci.
Radni odnos na određeno vreme, radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog, može se zasnovati do povratka privremeno odsutnog zaposlenog.
Ugovorom o radu može se ugovoriti probni rad za radno mesto koje je utvrđeno Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.
Probni rad može da traje najduže šest meseci.
Za vreme probnog rada poslodavac i zaposleni mogu otkazati ugovor o radu sa otkaznim rokom.
Otkazni rok iz stava 3. ovog člana iznosi 10 radnih dana. Radne i stručne sposobnosti zaposlenog za vreme probnog rada utvrđuje poslodavac.
Poslodavac može da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, za zanimanje za koje je to lice steklo određenu školsku spremu, ako je to uslov za rad na određenim poslovima, utvrđeno opštim aktom iz člana 3. i 6. ovog kolektivnog ugovora.
Pripravnički staž traje godinu dana za pripravnike sa visokom stručnom spremom, odnosno VII stepenom stručne spreme, devet meseci za pripravnika sa višom stručnom spremom, odnosno VI stepenom stručne spreme i šest meseci za pripravnike sa srednjom stručnom spremom, odnosno IV stepenom stručne spreme.
Po završenom pripravničkom stažu radi utvrđivanja sposobnosti za samostalan rad, pripravnik je dužan da polaže pripravnički ispit.
Pripravnički ispit polaže se pred komisijom koju obrazuje poslodavac. O polaganju pripravničkog ispita poslodavac izdaje uverenje.
Za vreme trajanja radnog odnosa zaposleni može biti premešten da obavlja druge poslove koji odgovaraju stepenu i vrsti njegove stručne spreme, znanju ili sposobnostima.
Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, ako Zakonom o radu nije drugačije određeno. Raspored i preraspodelu radnog vremena, početak i završetak radnog vremena i rad duži od punog radnog vremena (prekovremeni rad) utvrđuje direktor u skladu sa potrebama procesa rada.
Radni dan, po pravilu traje 8 časova.
Izuzetno od stava 1. ovog kolektivnog ugovora, ako se kod poslodavca rad na pojedinim poslovima bude obavljao u smenama, noću ili ako to bude priroda posla i organizacije rada zahtevala, poslodavac može radnu nedelju organizovati i na drugačiji način.
Poslodavac je dužan da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni radnog vremena, najmanje sedam dana pre početka rada.
Poslodavac može izvršiti preraspodelu radnog vremena kada to bude zahtevala priroda posla, organizacija rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od 6 meseci u toku kalendarske godine, u proseku ne bude duže od punog radnog vremena.
U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da bude duže od 60 časova nedeljno.
Preraspodela radnog vremena iz stava 1. ovog člana ne smatra se prekovremenim radom.
Direktor može da uvede rad duži od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla ili kad je neophodno da se u određenom roku završi posao čije se trajanje nije moglo planirati.
Rad duži od punog radnog vremena ne može da traje duže od osam časova nedeljno, niti duže od četiri časa dnevno po zaposlenom.
Rad koji se obavlja u vremenu od 22 časa do 6 časova narednog dana smatra se radom noću i predstavlja poseban uslov rada u pogledu prava i zaštite zaposlenih.
Zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta.
Odmor u toku rada ne može se koristiti na početku i na kraju radnog vremena. Odluku o rasporedu korišćenja odmora u toku dnevnog rada donosi poslodavac.
Zaposleni ima pravo na odmor između dva uzastopna radna dana, u trajanju od 12 časova neprekidno.
Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od 24 časa neprekidno. Ako je neophodno da radi na dan svog nedeljnog odmora, mora mu se obezbediti jedan dan odmora u toku naredne nedelje.
Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duži od 30 radnih dana, stiče pravo da koristi godišnji odmor posle 6 meseci neprekidnog rada.
Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa u zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade.
Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti.
Za svaku kalendarsku godinu zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom ovim kolektivnim ugovorom a najmanje 20 radnih dana.
Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se zavisno od dužine staža osiguranja, uslova rada i drugih kriterijuma utvrđenih ovim kolektivnim ugovorom.
Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu:
1. Staža osiguranja do 5 godina 1 radni dan, 5-10 godina 2 radna dana, 10 -15 godina - 3 radna dana, 15-20 godina 4 radna dana, 20-30 godina 5 radnih dana.
2. Složenost poslova - I i II stepen stručne spreme - 1 radni dan, III i IV stepen stručne spreme - 2 radna dana, V i VI stepen stručne spreme - 3 radna dana, VII stepen stručne spreme - 4 radna dana.
3. Samohranom roditelju i roditelju koji ima više od troje dece do 14 godina starosti - 2 radna dana.
4. Invalidu rada i vojnim invalidima, zaposlenom koji u svom domaćinstvu izdržava dete koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju - 3 radna dana.
Godišnji odmor zaposlenog ne može biti duži od 30 radnih dana u toku kalendarske godine.
Godišnji odmor može da se koristi u dva dela.
Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.
U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora.
Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora, ako to zahtevaju potrebe posla.
Za vreme korišćenja godišnjeg odmora zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade koju je ostvario u prethodna tri meseca u odnosu na mesec u kome koristi godišnji odmor.
Zaposleni ima pravo u toku kalendarske godine na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo) najviše do 7 radnih dana u slučaju:
1. Sklapanje braka - 5 radnih dana;
2. Porođaj supruge - 5 radnih dana;
3. Selidbe sopstvenog domaćinstva - 3 radna dana;
4. Polaganje stručnog ili drugog ispita - 2 radnih dana;
5. Dobrovoljno davanje krvi - 2 radna dana računajući i dan davanja krvi;
6. Odlaska na odsluženje vojnog roka - 3 radna dana;
7. Učestvovanje u takmičenjima koja organizuje Sindikat, kao i Udruženje javnih preduzeća - 5 radnih dana;
8. Smrti roditelja, usvojioca, brata ili sestre bračnog druga zaposlenog - 2 radna dana;
Članovima uže porodice smatraju se bračni drug, deca, braća i sestre, roditelji, usvojenici, staraoci i lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim.
Poslodavac može zaposlenom odobriti plaćeno odsustvo i u drugim slučajevima za koje oceni da su opravdani.
Poslodavac može, na zahtev zaposlenog, zaposlenom odobriti neplaćeno odsustvo u slučajevima za koje oceni da su opravdani u maksimalnom trajanju do 12 meseci, ako njegovo odsustvo ne remeti proces rada. Za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze po osnovu rada.
Zaposlenom miruje radni odnos pod uslovima i u slučajevima utvrđenim zakonom. Po prestanku mirovanja, zaposleni ima pravo da se vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za koji mu miruje radni odnos na iste ili druge poslove koji odgovaraju stepenu i vrsti njegove stručne spreme, određene vrste zanimanja, znanja i sposobnosti. Ukoliko se zaposleni ne vrati na rad u tom roku, prestaje mu radni odnos.
Zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu na radu u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i drugim opštim aktima poslodavca.
Poslodavac je dužan, da u skladu sa zakonom, preduzme sve potrebne mere za zaštitu zdravlja i bezbednost zaposlenih i za sprečavanje povreda na radu i profesionalnih oboljenja, kao i da preduzme mere poboljšanja uslova rada na napornim i po zdravlje štetnim poslovima.
Zaposleni su dužni da se obuče za primenu mera zaštite na radu i za pružanje pomoći ostalim zaposlenim, da se podvrgnu redovnim i vanrednim zdravstvenim pregledima, da svoje znanje i praktičnu sposobnost u pogledu zaštite radne i životne sredine stalno usavršavaju, da obavljanjem svojih poslova sprečavaju zagađenje životne i radne sredine, da pravilno rukuju oruđima i sredstvima rada i da se pridržavaju propisa zaštite na radu.
Zaposlenom invalidu rada, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti.
Zaposlenom kod koga je, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, utvrđeno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na određenim poslovima, poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje drugog odgovarajućeg posla.
Zaposleni je dužan da, najkasnije u roku od 3 dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad.
Poslodavac je obavezan da osigura radnike Ustanove.
VI ZARADA, NAKNADA I DRUGA PRIMANJA
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ovim kolektivnim ugovorom.
Zaradu, u smislu stava 1. ovog člana, čini zarada koju je zaposleni ostvario za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog, poslovnom uspehu poslodavca i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i kolektivnim ugovorom.
Zaradom u smislu kolektivnog ugovora smatra se zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade.
Zarada u Ustanovi za puno radno vreme i standardni učinak utvrđuje se tako što se cena rada propisana Zaključkom Vlade Republike Srbije pomnoži sa koeficijentima utvrđenim Uredbom Vlade RS.
Po osnovu kvaliteta i kvantiteta izvršenja radnih zadataka u efikasnom korišćenju radnog vremena, radniku se može povećati zarada, odnosno umanjiti u slučaju neizvršenja radnih zadataka, najviše do 30%.
Ocenu radnog doprinosa donosi direktor na predlog neposrednih rukovodilaca.
Poslodavac se obavezuje da obezbedi isplatu zarade za radnike Ustanove najkasnije do 10. u narednom mesecu za prethodni mesec.
Ako je opštim aktom o sistematizaciji radnih mesta predviđena alternativna stručna sprema za vršenje određenih poslova, zarada zaposlenog se određuje prema njegovoj stručnoj spremi sa kojom je primljen u radni odnos.
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu od 0,4% od osnovice a po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu.
Zaposleni ima pravo na učešće u dobiti srazmerno njegovom doprinosu u ostvarivanju dobiti Ustanove za period u kojem je stvorena dobit, nakon utvrđivanja poslovnog rezultata po godišnjem obračunu.
Odluku o isplati učešća u dobiti donosi Upravni odbor, na osnovu mišljenja Nadzornog odbora uz prethodno dobijenu saglasnost direktora i Sindikata, odnosno na osnovu odluke o raspodeli dobiti, uz saglasnost Osnivača.
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu i to:
1. Za rad na dan praznika koji je neradan dan - 110%;
2. Za rad noću i rad u smenama, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade - 26%;
3. Za prekovremeni rad - 26%.
Osnovicu za obračun utvrđene zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
Ako su se stekli istovremeno uslovi po više osnova utvrđenih u stavu 1. ovog člana, procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od tih osnova.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana i to:
1. U visini 80% zarade prosečne zarade u prethodna tri meseca u kome je nastala privremena sprečenost za rad, s tim što ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene Zakonom o radu, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drugačije određeno;
2. U visini 100% prosečne zarade u prethodna tri meseca u kome je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom o radu, ako je ona prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drugačije određeno.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 60% prosečne zarade u prethodna tri meseca, za vreme prekida do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca, u sledećim slučajevima:
1. Prekida rada do kojeg je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca, zbog neobezbeđenja bezbednosti i zaštite zdravlja na radu koji je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica;
2. Korišćenja godišnjeg odmora;
3. Državnog i verskog praznika, za koje je zakonom utvrđeno da su neradni i korišćenja prava odsustvovanja sa posla u dane verskih praznika u skladu sa zakonom;
4. Davanje krvi, tkiva i drugih delova tela;
5. Korišćenja plaćenog odsustvovanja u slučajevima iz ovog kolektivnog ugovora;
6. Stručnog osposobljavanja i usavršavanja radi potreba procesa rada poslodavca;
7. Prisustvovanja u svojstvu člana, a po osnovu izbora, sednici Narodne skupštine, Skupštine grada ili opštine ili njihovih tela;
8. Za vreme trajanja vojne vežbe i odazivanja na poziv vojnih ili drugih organa, ako zakonom nije drugačije određeno;
9. U drugim slučajevima utvrđenim zakonom i ovim Kolektivnim ugovorom.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova koji su u funkciji izvršenja poslova i to:
1. Troškova prevoza za dolazak i povratak sa posla u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju srazmerno broju radnih dana u mesecu.
Za vreme provedeno na službenom putu, zaposleni ima pravo na dnevnicu u visini 5% prosečne bruto zarade u Republici, prema poslednjem objavljenom podatku i to:
- za svakih 24 časa - 1 dnevnica;
- za manje od 24, a duže od 12 časova - 1 dnevnica;
- za vreme manje od 12, a duže od 8 časova - 1/2 dnevnice;
Zaposlenom ne pripada dnevnica ako je službeni put, odnosno ukupno vreme provedeno na radu i službenom putu, trajalo manje od 8 časova.
Dnevnica za službeno putovanje može se isplatiti i licu koje nije u radnom odnosu sa poslodavcem, a koje je angažovano radi obavljanja određenih poslova, odnosno vršenja funkcije.
2. Troškova prevoza sopstvenim putničkim automobilom po pređenom kilometru do iznosa 30% cene jednog litra benzina, za službeni put u zemlji;
3. Troškova za službeno putovanje u inostranstvo u visini dnevnice i druge troškove, u skladu sa posebnim propisima o izdacima za službeno putovanje u inostranstvo;
4. Smeštaj i ishrana za rad i boravak na terenu - dnevni terenski dodatak u visini 3% od prosečne bruto zarade u Republici, prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku.
Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati u skladu sa opštim aktom i ovim kolektivnim ugovorom, i to:
1. Otpremninu pri odlasku u penziju u visini tri prosečne zarade u Republici ili tri prosečne zarade na nivou Ustanove ili tri prosečne zarade zaposlenog, u zavisnosti od toga šta je povoljnije za zaposlenog, pri čemu se iznos prosečne zarade utvrđuje prema zaradama u poslednja tri meseca koja prethode isplati;
2. Solidarnu pomoć porodici u slučaju smrti zaposlenog i zaposlenom u slučaju smrti članova uže porodice zaposlenog u visini troškova pogrebne opreme, a najviše do visine prosečne bruto zarade po zaposlenom kod poslodavca;
3. Pomoć porodici u slučaju smrti lica koja žive u zajedničkom domaćinstvu sa zaposlenim između kojih postoji obaveza izdržavanja, u visini 50% od troškova utvrđenih tačkom 3. ovog člana i to: 50% za roditelje a 25% za druge srodnike za šta je podnosilac zahteva dužan da priloži fiskalni račun.
Članom uže porodice iz stava 1. ovog člana, smatra se bračni drug i deca zaposlenog.
Poslodavac može zaposlenom da isplati u skladu sa opštim aktom i ovim kolektivnim ugovorom:
1. Jubilarnu nagradu zaposlenom koji je navršio:
- 10 godina radnog staža u visini 1/2 prosečne mesečne bruto zarade na nivou Ustanove ili koju je zaposleni ostvario u prethodnom mesecu pre meseca u kome je navršio 10 godina radnog staža ili prosečne bruto zarade u Republici u zavisnosti od toga šta je povoljnije za zaposlenog;
- 20 godina radnog staža u visini 1 prosečne mesečne bruto zarade na nivou Ustanove ili koju je zaposleni ostvario u prethodnom mesecu pre meseca u kome je navršio 20 godina radnog staža ili prosečne bruto zarade u Republici u zavisnosti od toga šta je povoljnije za zaposlenog;
- 30 godina radnog staža u visini 1,5 prosečne mesečne bruto zarade na nivou Ustanove ili koju je zaposleni ostvario u prethodnom mesecu pre meseca u kome je navršio 30 godina radnog staža ili prosečne bruto zarade u Republici u zavisnosti od toga šta je povoljnije za zaposlenog;
2. Pomoć zaposlenom u slučaju bolesti duže od 30 dana u iznosu od 10% prosečne mesečne zarade u Ustanovi za svaki mesec proveden na bolovanju do okončanja bolovanja s tim da ukupan iznos po tom osnovu, na nivou godine, ne može biti veći od prosečne bruto zarade kod poslodavca.
3. Poslodavac može zaposlenima iz sopstvenih sredstava uplaćivati premiju za životno, dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje, kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija, a u cilju sprovođenja kvalitetne dodatne socijalne zaštite.
Poslodavac može da zaposlenima obezbedi sredstva za paketiće za decu do navršenih 15 godina za Novu godinu i Božić, shodno Zakonu o radu.
Odluku o isplati primanja iz člana 53. i 54. donosi direktor na predlog Sindikata i stručnih službi poslodavca.
VII KLAUZULA ZABRANA KONKURENCIJE
Zaposleni ne može obavljati u svoje ime i za svoj račun niti u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica poslove koje obavlja kod poslodavca, kao ni poslove koji su registrovane delatnosti poslodavca. Zabrana obavljanja poslova iz stava 1. ovog člana važi na teritoriji grada Kraljevo.
Ako zaposleni prekrši odredbu ovog ugovora o zabrani konkurencije, čini težu povredu radne obaveze zbog koje mu može prestati radni odnos kod poslodavca, kao i naknadu štete zbog nastalih posledica.
Zaposleni odgovara za štetu koju na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokuje poslodavcu, u skladu sa zakonom.
Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako je nadoknađuje, utvrđuje komisija koju formira direktor.
Postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu, pokreće se rešenjem poslodavca.
Rešenje o utvrđivanju odgovornosti zaposlenog za štetu podnosi se u pismenom obliku.
Ako poslodavac nađe da je zaposleni dužan da nadoknadi štetu, određuje način kako će zaposleni štetu da nadoknadi i u kom roku.
Radni odnos prestaje:
1. Istekom roka na koji je zasnovan;
2. Kada zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drugačije ne sporazumeju;
3. Sporazumom zaposlenog i poslodavca;
4. Otkazom ugovora o radu od strane poslodavca i zaposlenog;
5. Na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života;
6. Smrću zaposlenog;
7. U drugim slučajevima predviđenim zakonom.
Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu.
Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pismenom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa.
Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to:
1. Ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;
2. Ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom i ugovorom o radu;
3. Ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca;
4. Ako zaposleni učini krivično delo na radu i u vezi sa radom;
5. Ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od isteka roka za neplaćeno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa u smislu zakona;
6. Ako zaposleni zloupotrebi pravo zbog privremene sprečenosti za rad;
7. Ako zaposleni odbije zaključenje aneksa ugovora o radu u smislu člana 171. stav 1. tačka 1-4, shodno članu 179. tačka 7. Zakona o radu;
8. Ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenih poslova ili dođe do smanjenja obima posla.
Otkaz ugovora o radu daje se u pismenom obliku i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.
Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate rada ili nema potrebno znanje i sposobnosti, ima pravo i dužnosti da ostane na radu u trajanju od najmanje mesec dana, a najduže tri meseca u zavisnosti od ukupnog staža osiguranja, i to:
1. Mesec dana, ako je navršio 10 godina staža osiguranja;
2. Dva meseca, ako je navršio preko 10 do 20 godina staža osiguranja;
3. Tri meseca, ako je navršio preko 20 godina staža osiguranja.
Poslodavac može zaposlenom za povredu radne obaveze i nepoštovanja radne discipline u smislu člana 179. tačke 2. i 3. Zakona o radu da, umesto raskida ugovora o radu, izrekne meru privremenog udaljenja sa rada bez naknade zarade, ako smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da povreda radne obaveze odnosno njene discipline nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos.
Mera udaljenja sa rada iz stava 1. ovog člana može da se izrekne u trajanju od jednog do tri radna dana.
Zaposleni može privremeno da bude udaljen sa rada ako je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu i u vezi sa radom ili ako je učinio povredu radne obaveze koja ugrožava imovinu veće vrednosti.
Zaposleni kome je određen pritvor udaljuje se sa rada od prvog dana pritvora, dok pritvor traje.
Za vreme privremene udaljenosti sa rada u smislu člana 67. i 68. ovog kolektivnog ugovora, zaposlenom pripada naknada zarade u visini 1/4, a ako izdržava porodicu u visini 1/3 mesečne zarade koju je ostvario za mesec pre privremenog udaljenja.
Zaposlenom može prestati radni odnos usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, odnosno prestankom potreba za određenim poslovima koje zaposleni obavlja.
Poslodavac je dužan da u slučaju iz stava 1. ovog člana donese program rešavanja viška zaposlenih. Program mora da sadrži: podatke o zaposlenima koji predstavljaju višak, kao i mere i uslove za rešavanje zapošljavanja i roka u kojem će im prestati rad.
Poslodavac je dužan da za predlog programa iz člana 71. ovog Kolektivnog ugovora, pribavi mišljenje Reprezentativnog sindikata.
U slučaju otkaza ugovora o radu po osnovu tehnološkog viška, zaposleni ima pravo na otpremninu u skladu sa zakonom.
O pravima obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlučuje direktor ili zaposleni koga direktor ovlasti.
Ovlašćenje iz stava 1. ovog člana daje se u pismenom obliku.
Zaposlenom se u pismenom obliku dostavlja svako rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku.
Zaposleni učestvuje u upravljanju kod poslodavca preko Upravnog i Nadzornog odbora.
Upravni i Nadzorni odbor Ustanove Sportskog centra "Ibar" iz Kraljeva sačinjavaju predstavnici Osnivača i radnika Ustanove.
Predstavnici radnika Ustanove u Upravnom i Nadzornom odboru imenuju se na predlog direktora Ustanove i Sindikata.
Upravni odbor Ustanove dužan je da pre razmatranja statusnih promena i svojinske transformacije, pribavi mišljenje Sindikata.
Poslodavac je dužan da u skladu sa zakonom, radnicima omogući sindikalno organizovanje i sprovođenje aktivnosti usmerenih na poboljšanje njihovih uslova rada i ukupnog životnog položaja.
Poslodavac je dužan da Odbor reprezentativnog sindikata obaveštava o:
- poslovanju poslodavca, razvojnim planovima i njihovom uticaju na ekonomski i socijalni položaj zaposlenih,
- kretanju i promenama zarada i njihovom učešću u troškovima poslovanja,
- merama za poboljšanje uslova rada,
- raspodeli dobiti,
- statusnim promenama,
- pripremama za utvrđivanje viška zaposlenih i sadržajem programa.
Direktor je dužan da omogući učešće predstavniku reprezentativnog sindikata na sednicama organa poslodavca na kojima se razmatraju mišljenja, predlozi i zahtevi sindikata, odnosno odlučuje o pojedinim pravima zaposlenih.
Poslodavac obezbeđuje sindikatu sledeće uslove za njegovo delovanje:
- korišćenje prostorija za sastanke,
- administrativno tehničke usluge vođenja tekućeg računa sindikata bez naknade,
- plaćeno odsustvo sa rada za predsednika reprezentativnog sindikata ili njegovog zamenika radi prisustvovanja konferencijama, sednicama, kongresima.
XIII ORGANIZOVANJE PROCESA ŠTRAJKA
Ukoliko reprezentativni sindikat oceni da se ne ostvaruju prava zaposlenih utvrđena zakonom, ili ovim Kolektivnim ugovorom, zahtevaće pregovore sa direktorom ili Upravnim odborom radi ostvarivanja prava zaposlenih.
Ukoliko se o spornim pitanjima ne postigne saglasnost može se organizovati prekid rada (štrajk) radi zaštite profesionalnih i ekonomskih interesa zaposlenih.
Prekid rada (štrajk) se organizuje u skladu sa Zakonom o štrajku.
Zaposleni mogu započeti štrajk kada se obezbedi minimum procesa rada. Minimum procesa rada utvrđuje osnivač svojim aktom.
XIV PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Ovaj ugovor se smatra zaključenim kada ga potpišu ovlašćeni predstavnik osnivača, predstavnik reprezentativnog sindikata i direktor preduzeća.
Ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Kraljeva".