PRAVILNIKO PRIJAVLJIVANJU DOGAĐAJA U CIVILNOM VAZDUHOPLOVSTVU("Sl. glasnik RS", br. 54/2012) |
Ovim pravilnikom uređuje se način na koji se prijavljuju i obrađuju, štite, čuvaju, koriste i razmenjuju podaci o događajima u civilnom vazduhoplovstvu, određuju se događaji koji se prijavljuju, lica koja su obavezna da prijave događaj, kao i način na koji se obrazuje i vodi baza podataka o događajima.
Preuzimanje propisa Evropske unije
Ovim pravilnikom se primenjuje Uputstvo 2003/42/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 13. juna 2003. godine o prijavljivanju događaja u civilnom vazduhoplovstvu.
Ovim pravilnikom se u domaće zakonodavstvo preuzimaju i:
1) Uredba Komisije (EZ) br. 1330/2007 od 24. septembra 2007. godine kojom se utvrđuju pravila za izvršenje o prosleđivanju podataka zainteresovanim stranama o događajima u civilnom vazduhoplovstvu iz člana 7. stava 2. Uputstva 2003/42/EZ Evropskog parlamenta i Saveta, koja je data u Prilogu 2. ovog pravilnika;
2) Uredba Komisije (EZ) br. 1321/2007 od 12. novembra 2007. godine kojom se utvrđuju pravila za izvršenje o uključivanju podataka o događajima u civilnom vazduhoplovstvu koji se razmenjuju saglasno Uputstvu 2003/42/EZ Evropskog parlamenta i Saveta u centralnu bazu podataka, koja je data u Prilogu 3. ovog pravilnika.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) događaj (occurence) označava operativni prekid, kvar, grešku ili drugo nepravilno stanje koje utiče ili je moglo da utiče na bezbednost leta, ali koje nije dovelo do udesa ili ozbiljne nezgode, kako su oni definisani u članu 204. Zakona o vazdušnom saobraćaju;
2) ECAA sporazum označava Multilateralni sporazum između Evropske zajednice i njenih država članica, Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999) o uspostavljanju Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja;
3) uklanjanje ličnih podataka (disidentification) označava postupak u kome se iz podnesene prijave o događaju uklanjanju svi lični podaci u vezi s podnosiocem prijave i tehnički podaci na osnovu kojih bi bilo moguće da se otkrije identitet podnosioca prijave ili trećih lica.
Pojmovi "Zajednica", "propisi Zajednice" i "država članica" koji se koriste u prilozima ovog pravilnika tumače se saglasno tač. 2. i 3. Aneksa II ECAA sporazuma.
Pojmovi "nadležni organ", "nadležni organ države članice", "kontaktna tačka za razmenu podataka" i "nacionalna civilna vazduhoplovna vlast" koji se koriste u prilozima ovog pravilnika tumače se kao Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije.
Ostali pojmovi koji se koriste u ovom pravilniku imaju značenja koja su im data u članu 2. Uredbe Komisije (EZ) br. 1330/2007.
Događaji koji su predmet ovog pravilnika prijavljuju se Direktoratu civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije (u daljem tekstu: Direktorat).
Prijavljivanje događaja ima za cilj da doprinose unapređenju bezbednosti u vazduhoplovstvu kroz odgovarajuće prikupljanje, čuvanje, zaštitu i širenje odgovarajućih podataka o bezbednosti.
Jedina svrha prijavljivanja događaja jeste sprečavanje udesa i nezgoda, a ne utvrđivanje ili pripisivanje krivice ili druge odgovornosti.
Događaji na koje se primenjuje pravilnik
Ovaj pravilnik primenjuje se na događaje koji ugrožavaju ili koji bi, da nisu sprečeni, ugrozili vazduhoplov, lica u njemu ili treća lica.
Lista primera događaja koji moraju da se prijave data je u Prilogu 1. ovog pravilnika.
Obavezno prijavljivanje događaja
Događaje iz člana 5. ovog pravilnika dužni su da, u okviru obavljanja svojih poslova, Direktoratu prijave sledeća lica:
a) operater ili vođa vazduhoplova s mlaznim motorom ili vazduhoplova za javni avio-prevoz koga koristi operater čiji rad nadzire Direktorat;
b) lice koje obavlja poslove projektovanja, proizvodnje, održavanja ili izmene vazduhoplova s mlaznim motorom ili vazduhoplova za javni avio-prevoz, njihove opreme ili delova i čiji rad nadzire Direktorat;
v) lice koje potpisuje potvrdu o proveri plovidbenosti ili uverenje o spremnosti za upotrebu vazduhoplova s mlaznim motorom ili vazduhoplova za javni avio-prevoz, njihove opreme ili delova i čiji rad nadzire Direktorat;
g) lice koje obavlja poslove na osnovu dozvole kontrolora letenja koju je izdao Direktorat ili koje je ovlašćeno da pruža informacije vazduhoplovima u letu;
d) operater aerodroma;
đ) lice koje obavlja poslove vezane za ugradnju, izmenu, održavanje, popravku, remont, proveru iz vazduha ili proveru ispravnosti opreme i uređaja u vazdušnoj plovidbi za koje je odgovoran Direktorat;
e) lice koje obavlja poslove vezane za zemaljsko opsluživanje vazduhoplova, uključujući snabdevanje vazduhoplova gorivom, servisiranje, pripremu dokumenta za određivanje mase i položaja težišta vazduhoplova, utovar, odleđivanje ili vuču vazduhoplova na aerodromu.
Pored lica navedenih u stavu 1. ovog člana, događaje iz člana 5. ovog pravilnika Direktoratu mogu da prijave i druga lica koja obavljaju slične poslove u drugim delatnostima u civilnom vazduhoplovstvu.
Dobrovoljno prijavljivanje događaja
Pored obaveznog prijavljivanja događaja iz člana 5. ovog pravilnika, svako lice može dobrovoljno da prijavi Direktoratu i bilo koji drugi događaj, ukoliko smatra da takav događaj može da predstavlja stvarni ili potencijalni rizik za bezbednost u vazduhoplovstvu.
Na postupak dobrovoljnog prijavljivanja događaja shodno se primenjuju odredbe ovog pravilnika o obaveznom prijavljivanju događaja, uključujući odredbe o zaštiti podataka.
Događaji se prijavljuju Direktoratu uz korišćenje nekog od dostupnih sredstava za komunikaciju.
Događaji se prijavljuju u što kraćem roku, a najkasnije 72 časa od saznanja za događaj, po pravilu na odgovarajućem obrascu.
Obrasce za prijavu događaja utvrđuje Direktorat i čini ih dostupnim javnosti na svojoj zvaničnoj internet stranici, kao i brojeve telefona, adresu elektronske pošte, poštansku adresu i druge adrese na koje se prijave mogu dostaviti.
Postupanje sa prijavama događaja
Po prijemu prijave događaja Direktorat:
- vrši procenu svake podnete prijave;
- odlučuje koji događaji zahtevaju da budu posebno istraženi i preduzima sve neophodne mere za njihovo istraživanje;
- proverava da li vazduhoplovni subjekti preduzimaju odgovarajuće preventivne i korektivne mere u odnosu na prijavljene događaje;
- obaveštava strane vazduhoplovne vlasti ili organizacije o potrebi da one preduzmu odgovarajuće preventivne i korektivne mere u odnosu na prijavljene događaje;
- procenjuje i analizira podatke koji su mu dostavljeni, kako bi otkrio bezbednosne rizike;
- čini dostupnim rezultate do kojih je došao analizom događaja u cilju unapređenja bezbednosti civilnog vazduhoplovstva;
- preduzima sve druge neophodne mere na koje je zakonom ovlašćen.
Prikupljanje i čuvanje podataka u bazi podataka
Direktorat vodi bazu podataka u kojoj evidentira i čuva sve relevantne podatke koji su sadržani u prijavama događaja koje su mu podnete i do kojih je došao tokom analize događaja.
U bazi podataka iz stava 1. ovog člana čuvaju se takođe i podaci o udesima i ozbiljnim nezgodama.
Bez obzira na vrstu događaja, udesa ili ozbiljne nezgode, u bazu podataka ne unose se imena i adrese fizičkih lica.
Kako bi se prikupljeni podaci o događajima koristili za unapređenje bezbednosti civilnog vazduhoplovstva, Direktorat sarađuje u pogledu razmene podataka o događajima sa svim drugim organima koji su nadležni za bezbednost civilnog vazduhoplovstva ili istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda, kao i sa nadležnim organima država potpisnica ECAA sporazuma i omogućava pristup podacima koje čuva u svojoj bazi podataka, a koji su relevantni za bezbednost.
Po unošenju podataka o događaju u svoju bazu podataka, Direktorat, ukoliko je potrebno, izveštava o događaju nadležne organe država u kojoj se događaj dogodio, u kojoj je vazduhoplov registrovan, u kojoj je vazduhoplov proizveden ili u kojoj je operater sertifikovan.
Programski paket (software) za bazu podataka koji koristi Direktorat mora da odgovara programskom paketu za baze podataka koje vode države članice Evropske unije.
Prilikom postupanja sa podacima o događajima koje je Direktorat prikupio posredstvom sistema obaveznog ili dobrovoljnog prijavljivanja događaja primenjuju se odredbe propisa kojima se reguliše zaštita podataka o ličnosti, kao i propisa kojima se reguliše tajnost podataka.
Podaci iz stava 1. ovog člana ne mogu se koristiti u druge svrhe, osim radi unapređenja bezbednosti u vazduhoplovstvu.
Sve informacije o podnosiocu prijave događaja, kao i o licima koja su učestvovala u događaju, smatraju se poverljivim i Direktorat ih neće proslediti drugom licu, osim na zahtev pravosudnih organa Republike Srbije.
Izuzev u slučajevima predviđenim krivičnim zakonodavstvom, Direktorat neće pokretati postupak protiv lica koja su povredu propisa učinili nenamerno, a nije reč o gruboj nepažnji, ukoliko je za povredu propisa Direktorat saznao isključivo posredstvom sistema obaveznog prijavljivanja događaja.
Poslodavci su dužni da podstiču svoje zaposlene da radi opšte dobrobiti prijave svaki događaj koji smatraju stvarnom i potencijalnom opasnošću za bezbednost vazduhoplovstva, bez bojazni da povodom toga mogu od poslodavca trpeti određene posledice.
Direktorat svake godine objavljuje Izveštaj o stanju bezbednosti civilnog vazduhoplovstva u Republici Srbiji, koji sadrži podatke o vrstama događaja koji su prikupljeni primenom sistema obaveznog prijavljivanja događaja.
Direktorat može da objavi i izveštaj o događaju iz koga su uklonjeni svi lični podaci.
Obaveza vazduhoplovnih subjekata koji su učestvovali u događaju
Vazduhoplovni subjekti koji su bili učesnici u određenom događaju iz člana 5. ovog pravilnika dužni su 90 dana da čuvaju podatke koji mogu da ukažu na uzroke tog događaja.
Odredbe ovog pravilnika koje se odnose na pristup podacima sadržanim u Evropskoj centralnoj bazi podataka, kao i odredbe koje se odnose na programski paket (software) baze podataka o događajima, primenjivaće se od dana kada Republici Srbiji bude omogućen pristup centralnoj bazi podataka, odnosno pristup programskoj opremi koju razvija komisija.
Prestanak važenja drugih propisa
Stupanjem na snagu ovog pravilnika prestaju da važe Pravilnik o prijavljivanju događaja koji su značajni za bezbednost civilnog vazduhoplovstva i ispitivanju ugrožavanja bezbednosti ("Službeni glasnik RS", br. 16/09, 20/09 - ispravka i 14/10) i Pravilnik o preuzimanju određenih propisa Evropske zajednice o prijavljivanju događaja u civilnom vazduhoplovstvu ("Službeni glasnik RS", broj 14/10).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Spisak događaja koji se obavezno prijavljuju
Iako se u okviru ovog priloga navodi većina događaja koji se obavezno prijavljuju, lista nije konačna. Trebalo bi da se prijave i svi drugi događaji za koje njihovi učesnici smatraju da ispunjavaju kriterijume utvrđene ovim pravilnikom.
U ovom prilogu ne navode se događaji koji spadaju u udese, odnosno ozbiljne nezgode, a koji se obavezno prijavljuju.
Ovaj prilog ne isključuje prijavljivanje događaja, situacija ili uslova koji, ako se ponavljaju u drugim ali sličnim okolnostima ili ako se i dalje primenjuju bez korigovanja, mogu da dovedu do opasnosti po bezbednost.
1. DOGAĐAJI U VEZI SA KORIŠĆENJEM (EKSPLOATACIJOM) VAZDUHOPLOVA
1) Korišćenje (eksploatacija) vazduhoplova
(1) manevri izbegavanja:
(a) rizik od sudara sa drugim vazduhoplovom, terenom ili drugim objektom ili nastanak nebezbedne situacije, u kojoj bi manevar izbegavanja mogao biti neophodan,
(b) manevar izbegavanja je neophodan kako bi se izbegao sudar sa drugim vazduhoplovom, terenom ili objektom,
(v) manevar izbegavanja u cilju izbegavanja drugih situacija koje nisu bezbedne;
(2) nezgode pri poletanju ili sletanju, uključujući sletanje iz predostrožnosti ili prinudno; sletanje pre poletno-sletne staze, sletanje van poletno-sletne staze, izletanje sa poletno-sletne staze; poletanje, prekinuto poletanje, sletanje ili pokušaj sletanja na zatvorenu, zauzetu ili neodobrenu poletno-sletnu stazu; neovlašćeni ulazak na poletno-sletnu stazu;
(3) nemogućnost postizanja očekivanih performansi u toku poletanja ili početnog penjanja;
(4) kritično mala količina goriva ili nemogućnost pretakanja goriva ili korišćenja ukupne količine upotrebljivog goriva;
(5) gubitak kontrole nad vazduhoplovom, uključujući delimičan ili privremeni gubitak kontrole, bez obzira na uzrok;
(6) događaj blizu ili iznad brzine V1 koji dovodi do opasne ili potencijalno opasne situacije (npr. prekinuto poletanje, udar zadnjim delom trupa vazduhoplova prilikom rotacije (tail strike), gubitak snage/potiska motora);
(7) produžavanje posle neuspelog prilaza (go around), što prouzrokuje opasnu ili potencijalno opasnu situaciju;
(8) nenamerno, značajno odstupanje od brzine leta, predviđenog pravca ili visine leta (više od 300 stopa), bez obzira na uzrok;
(9) snižavanje ispod visine donošenja odluke (DH) ili minimalne visine donošenja odluke (MDH) bez zahtevanih vizuelnih oznaka;
(10) gubitak orijentacije u odnosu na trenutnu/stvarnu poziciju vazduhoplova ili u odnosu na poziciju drugog vazduhoplova;
(11) prekid komunikacije između članova letačke posade (CRM) ili između letačke posade i drugih članova posade, kao i drugih lica (kontrola letenja, tehničko osoblje);
(12) grubo sletanje - sletanje koje zahteva pregled vazduhoplova posle sletanja;
(13) prekoračenje dozvoljene razlike u količini goriva u različitim rezervoarima (Exceedance of fuel imbalance limits);
(14) nepravilno podešen kod sekundarnog nadzornog radara (SSR) ili nepravilno podešena podskala na visinomeru;
(15) nepravilno programiranje ili pogrešan unos podataka u opremu za navigaciju ili u opremu za proračun performansi, ili korišćenje netačnih podataka;
(16) nepravilan prijem ili tumačenje radio-telefonskih poruka;
(17) neispravnost ili otkaz gorivnog sistema koji utiče na snabdevanje gorivom ili raspodelu goriva;
(18) nenameravan izlazak vazduhoplova sa asfaltirane površine;
(19) sudar vazduhoplova sa drugim vazduhoplovom, vozilom ili objektom na zemlji;
(20) nepažljivo ili nestručno korišćenje komandi vazduhoplova;
(21) nemogućnost postizanja nameravane konfiguracije vazduhoplova u bilo kojoj fazi leta (npr. stajni trap za sletanje i vrata stajnog trapa, zakrilca, stabilizatori, pretkrilca i sl);
(22) stvarna ili potencijalna opasnost koja je proistekla kao posledica namerne simulacije otkaza/kvara u svrhu obuke ili provere sistema;
(23) neuobičajene (abnormalne) vibracije;
(24) aktiviranje primarnog sistema upozorenja povezanog sa manevrisanjem vazduhoplova, kao što je upozorenje na konfiguraciju, gubitak uzgona (vibracije palice), signalizacija prekoračenja dozvoljene brzine i sl, osim ako:
a) posada pouzdano utvrdi da je indikacija bila lažna, pod uslovom da lažna signalizacija nije stvorila poteškoće ili opasnost koja je rezultat reakcije posade na signalizaciju,
b) se sistemi koriste za obuku ili ispitivanje;
(25) aktiviranje sistema za upozorenje na blizinu zemlje (GPWS/TAWS) kada:
a) se vazduhoplov neposredno približi zemlji više nego što je planirano ili predviđeno,
b) se upozorenje javlja u instrumentalnim meteorološkim uslovima (IMC) ili noću i kada je izazvano velikom brzinom snižavanja (Mode 1),
v) je upozorenje posledica propusta da se aktivira sistem stajnog trapa ili zakrilaca za sletanje na odgovarajućoj tački prilikom prilaženja za sletanje (Mode 4),
g) su poteškoće ili opasnosti posledica ili mogu da budu posledica reakcije posade na upozorenje (npr. moguće smanjeno razdvajanje od ostalog saobraćaja); ovo upozorenje može da bude stvarno, uznemiravajuće ili lažno;
(26) zvučno ili vizuelno aktiviranje sistema za izbegavanje sudara (GPWS/TAWS) kada je do poteškoće ili opasnosti došlo ili moglo da dođe zbog reakcije posade na upozorenje:
(a) ACAS RAs,
(b) nezgoda nastala usled udarnog talasa mlaznog motora ili motora sa elisom koji je doveo do značajnog oštećenja ili ozbiljne povrede.
(1) vatra, eksplozija, dim ili otrovna ili štetna isparenja, iako je vatra bila ugašena;
(2) primena nestandardne procedure od strane letačke ili kabinske posade u vanrednim situacijama kada:
(a) procedura postoji, ali se ne primenjuje,
(b) procedura ne postoji,
(v) procedura postoji, ali nije kompletna ili nije odgovarajuća,
(g) je procedura pogrešna,
(d) se koristi pogrešna procedura;
(3) neadekvatnost procedure namenjene za korišćenje u vanrednim situacijama, uključujući i situacije kada se koristi za potrebe tehničkog održavanja, obuke ili ispitivanja;
(4) događaj koji dovodi do evakuacije vazduhoplova u slučaju vanredne situacije;
(5) nagli gubitak pritiska u kabini vazduhoplova (dekompresija);
(6) upotreba opreme ili primena propisanih procedura za vanredne situacije u cilju njenog prevazilaženja;
(7) događaj koji vodi proglašenju vanredne situacije ("May day" ili "panne");
(8) nemogućnost pravilnog funkcionisanja bilo kog sistema ili opreme za vanredne situacije, uključujući sva izlazna vrata i svetla, i u slučaju kada se koriste za potrebe tehničkog održavanja, obuke ili ispitivanja;
(9) događaj u kojem je bilo koji član posade morao da upotrebi bilo kakvu kiseoničku opremu.
(1) onesposobljenost člana letačke posade, uključujući slučajeve koji se dogode pre poletanja, kada se smatra da bi to moglo da dovede do onesposobljenosti posle poletanja;
(2) onesposobljenost člana kabinske posade zbog koje on ne može da vrši osnovne dužnosti u vanrednim situacijama.
Događaji koji prouzrokuju ili bi mogli da prouzrokuju značajne povrede putnika ili posade, a koji se ne prijavljuju kao udes.
(1) udar groma koji je doveo da oštećenja vazduhoplova, ili gubitka odnosno neispravnosti neke osnovne funkcije vazduhoplova;
(2) udar grada koji je doveo da oštećenja vazduhoplova, ili gubitka odnosno neispravnosti neke osnovne funkcije vazduhoplova;
(3) let vazduhoplova u uslovima jake turbulencije usled koje je neko lice u vazduhoplovu povređeno ili je nastala potreba za proverom konstrukcije vazduhoplova posle leta;
(4) nailazak na smicanje vazdušnih struja;
(5) formiranje leda koje dovodi do teškoća u upravljanju vazduhoplovom, oštećenja vazduhoplova ili gubitka odnosno neispravnosti neke osnovne funkcije vazduhoplova.
6) Obezbeđivanje u civilnom vazduhoplovstvu
(1) nezakonito ometanje vazduhoplova (uključujući pretnju bombom ili otmicu);
(2) teškoće u kontrolisanju putnika koji je pod uticajem alkohola ili psihoaktivnih supstanci ili je nasilnog i drugog neprimerenog ponašanja;
(3) otkrivanje "slepog putnika".
(1) specifični događaji koje, da su izolovani, ne bi trebalo prijavljivati, ali koji zbog učestalog ponavljanja predstavljaju potencijalnu opasnost;
(2) udar ptice koji je doveo do oštećenja vazduhoplova ili gubitka, odnosno neispravnosti neke osnovne funkcije vazduhoplova;
(3) nailazak na vrtložnu turbulenciju;
(4) svaki drugi događaj u kojem postoji ugrožavanje ili mogućnost ugrožavanja vazduhoplova ili putnika i posade u vazduhoplovu ili na zemlji.
2. DOGAĐAJI U VEZI S TEHNIČKIM DELOVIMA VAZDUHOPLOVA
Prijavljuju se samo oni strukturalni otkazi za koje tehničko osoblje proceni da su dovoljno ozbiljni da bi bili prijavljeni. Sledeći primeri mogu biti uzeti u razmatranje:
(1) oštećenje elementa sa ograničenim vekom (Life Limited Element - LLE) odnosno glavnog elementa strukture (Principal Structure Element - PSE) koji nije definisan kao element na kojem se toleriše oštećenje. PSEs su oni elementi strukture koji u znatnoj meri trpe opterećenja u letu, na zemlji ili usled pritiska u kabini vazduhoplova, a čiji otkaz može da dovede do oštećenja vazduhoplova sa katastrofalnim posledicama;
(2) oštećenje ili nedostatak veći od dozvoljenog na glavnom elementu strukture (PSE) koji je definisan kao element sa tolerisanim oštećenjem;
(3) oštećenje ili nedostatak na elementu strukture koji prelazi dozvoljenu toleranciju, a čiji otkaz može da smanji čvrstinu strukture u toj meri da potrebne rezerve/margine strukturne nosivosti koja se tiče flatera, divergencije krila, nemogućnosti komandovanja ili suprotnog odziva komandi leta ne može da bude održana;
(4) oštećenje ili nedostatak na elementu strukture usled kojeg može da dođe do odvajanja delova koji mogu da povrede posadu i putnike u vazduhoplovu;
(5) oštećenje ili nedostatak na elementu strukture koji mogu da ugroze pravilan rad sistema (videti dole tačku 2) - sistemi vazduhoplova);
(6) gubitak bilo kog dela strukture vazduhoplova tokom leta.
Opšti kriterijumi koji se primenjuju na sve sisteme vazduhoplova:
(1) gubitak, značajna neispravnost ili nedostatak sistema, podsistema ili opreme/delova opreme kada standardne radne procedure i postupci ne mogu da se sprovedu na odgovarajući način;
(2) nemogućnost posade da kontroliše sistem, na primer:
a) nekomandovane radnje sistema,
b) neadekvatna ili nepotpuna reakcija sistema, uključujući ograničenje kretanja ili otežano kretanje,
v) nekontrolisano kretanje u krajnji položaj,
g) mehaničko razdvajanje ili otkaz;
(3) otkaz ili neispravnost jedinstvene/jedinstvenih funkcija sistema (jedan sistem može da objedini nekoliko funkcija);
(4) ometanja u sistemu ili između sistema;
(5) otkaz ili neispravnost zaštitnog uređaja sistema ili sistema za slučaj nužde vezanim za sistem;
(6) gubitak udvojenosti sistema (redudantnosti);
(7) svaki događaj koji je posledica nepredviđenog rada sistema;
(8) gubitak, značajna neispravnost ili nedostatak glavnog sistema, podsistema ili opreme/delova opreme - za tipove vazduhoplova sa jednim glavnim sistemom, podsistemom ili delom opreme;
(9) gubitak, značajna neispravnost ili nedostatak više glavnih sistema, podsistema ili opreme/delova opreme - za tipove vazduhoplova sa više nezavisnih glavnih sistema, podsistema ili delova opreme;
(10) aktiviranje bilo kog primarnog sistema za upozoravanje povezanog sa sistemima vazduhoplova ili opremom, osim ako je posada ustanovila da je indikacija bila lažna, pod uslovom da lažno upozorenje nije dovelo do teškoća ili opasnosti nastalih usled reakcije posade na upozorenje;
(11) curenje hidrauličnog fluida, goriva, ulja i drugih fluida koje je dovelo do rizika od požara ili moguće opasne kontaminacije strukture vazduhoplova, sistema, opreme ili opasnosti za posadu i putnike;
(12) neispravnost ili nedostatak sistema za indikaciju koji za posledicu ima mogućnost zablude posade pogrešnom indikacijom;
(13) bilo koji otkaz, neispravnost ili nedostatak sistema koji se dogodio u kritičnim fazama leta, a bitan je za rad sistema;
(14) značajan nedostatak stvarnih performansi vazduhoplova u odnosu na odobrene, a koji je doveo do opasne situacije (uzimajući u obzir tačnost proračuna performansi) uključujući kočenje, potrošnju goriva i sl;
(15) asimetrija komandi leta vazduhoplova (zakrilca, predkrilca, vazdušne kočnice/spojleri itd.
Primeri događaja iz tačke 2) u vezi sa određenim sistemima vazduhoplova (koji se prijavljuju, a koji su rezultat primene opštih kriterijuma za određene sisteme):
(1) sistem za klimatizaciju odnosno ventilaciju:
a) potpuni gubitak hlađenja elektronske opreme vazduhoplova,
b) gubitak pritiska u kabini vazduhoplova - depresurizacija;
(2) sistem za automatsko upravljanje letom:
a) nemogućnost da uključeni sistem za automatsko upravljanje letom izvrši zahtevanu operaciju,
b) značajne teškoće posade da kontroliše vazduhoplov koje su povezane s radom sistema za automatsko upravljanje letom,
v) otkaz bilo kog uređaja za isključivanje sistema za automatsko upravljanje letom,
g) nezadata promena načina rada sistema za automatsko upravljanje letom;
(3) komunikacija:
a) otkaz ili nedostatak u sistemu za obraćanje putnicima koji je doveo do gubitka ili umanjenja čujnosti prilikom obraćanja putnicima,
b) potpuni gubitak radio-komunikacije tokom leta;
(4) električni sistem:
a) gubitak jednog sistema za distribuciju električne energije (AC/DC),
b) potpuni gubitak ili gubitak više od jednog sistema za napajanje,
v) otkaz pomoćnog sistema za napajanje (sistem za slučaj nužde);
(5) pilotska, putnička, teretna kabina:
a) gubitak komande na pilotskom sedištu tokom leta,
b) otkaz bilo kog sistema ili opreme za slučaj nužde, uključujući signalni sistem za evakuaciju, sva izlazna vrata, osvetljenje za slučaj nužde itd.,
v) nemogućnost fiksiranja tereta u sistemu za utovar tereta;
(6) sistem za zaštitu od požara:
a) aktiviranje signalizacije požara, izuzev one koja je odmah potvrđena kao lažna,
b) nedetektovani otkaz ili nedostatak sistema za otkrivanje dima, odnosno sistema za otkrivanje/zaštitu od požara koji može da dovede do gubitka ili nepotpune funkcije tog sistema,
v) izostanak upozorenja u slučaju stvarnog požara ili dima;
(7) komande leta vazduhoplova:
a) asimetrija zakrilaca, pretkrilaca, vazdušnih kočnica/spojlera itd.
b) ograničenje kretanja, otežano kretanje ili slaba, odnosno zakasnela reakcija u radu sistema primarnih komadi leta, ili sa njima povezanih trimera i sistema za zabravljivanje,
v) nekontrolisano kretanje površina komandi leta u krajnji položaj,
g) vibracije površina komandi leta koje uoči posada,
d) isključivanje ili otkaz mehaničkih komandi za upravljanje vazduhoplovom,
đ) značajne smetnje pri normalnom upravljanju vazduhoplovom ili narušavanje kvaliteta letačkih operacija;
(8) sistem za gorivo:
a) neispravnost sistema za indikaciju količine goriva koja dovodi do potpunog gubitka ili netačne indikacije količine goriva u vazduhoplovu,
b) curenje goriva koje je dovelo do značajnog gubitka goriva, opasnosti od požara ili značajne kontaminacije,
v) neispravnost ili nedostatak sistema za ispuštanje goriva koji je doveo do nenamernog gubitka značajne količine goriva, opasnosti od požara, opasne kontaminacije opreme ili nemogućnosti ispuštanja goriva,
g) neispravnost ili nedostatak sistema za gorivo koja ima značajan uticaj na dovod goriva ili njegovu raspodelu,
d) nemogućnost pretakanja ili korišćenja ukupne količine upotrebljivog goriva;
(9) hidraulički sistem:
a) gubitak jednog hidrauličkog sistema (samo za ETOPS),
b) otkaz sistema za izolaciju,
v) gubitak više od jednog hidrauličkog kola,
g) otkaz pomoćnog hidrauličkog sistema,
d) nenamerno izvlačenje turbine pokretane strujom vazduha (RAM);
(10) sistem za otkrivanje, odnosno zaštitu od zaleđivanja:
a) nedetektovani gubitak ili smanjenje kvaliteta rada sistema za zaštitu od zaleđivanja, odnosno sistema za odleđivanje,
b) gubitak više od jednog sistema za zagrevanje senzora,
v) nemogućnost simetričnog odleđivanja krila,
g) prekomerno nagomilavanje leda koji značajno utiče na performanse ili kvalitet upravljanja vazduhoplovom,
d) značajno umanjenje vidnog polja letačke posade;
(11) sistemi za indikaciju, upozorenje i registrovanje:
a) neispravnost ili nedostatak bilo kog sistema za indikaciju, kada mogućnost zablude posade pogrešnom indikacijom može da dovede do neodgovarajuće radnje sa osnovnim sistemima,
b) gubitak funkcije "crvenog upozorenja" u sistemu,
v) gubitak ili neispravnost više od jednog ekrana ili računara, u pilotskoj kabini sa ekranima, koji je u funkciji indikacije, odnosno upozorenja;
(12) sistem stajnog trapa, kočnica i guma na točkovima:
a) požar na kočnicama,
b) značajan gubitak sile kočenja,
v) asimetrično kočenje koje dovodi do značajnog odstupanja od putanje,
g) otkaz sistema za izvlačenje stajnog trapa slobodnim padom (uključujući i neispravnost koja je uočena pri redovnim proverama),
d) neželjeno izvlačenje, odnosno uvlačenje stajnog trapa ili vrata stajnog trapa,
đ) višestruko pucanje guma;
(13) navigacioni sistemi (uključujući sisteme za precizno prilaženje) i Air Data sistemi:
a) potpuni gubitak ili višestruki otkaz opreme za navigaciju,
b) potpuni gubitak ili višestruki otkaz opreme sistema vazdušnih podataka,
v) značajna pogrešna pokazivanja koje dovode u zabludu,
g) značajne greške u navigaciji usled netačnih podataka ili greške u programiranju baze podataka,
d) neočekivano odstupanje u horizontalnoj ili vertikalnoj putanji koje nije izazvano greškom pilota,
đ) problemi sa zemaljskim navigacionim sredstvima koji dovode do značajnih grešaka u navigaciji, a nisu povezani sa prelaskom iz inercijalnog navigacionog režima na radio-navigacioni režim rada;
(14) kiseonik za vazduhoplov sa kabinom pod pritiskom:
a) gubitak snabdevanja kiseonikom u pilotskoj kabini,
b) gubitak snabdevanja kiseonikom značajnog broja putnika (više od 10%), uključujući i slučajeve uočene tokom održavanja, obuke ili testiranja;
(15) sistem za snabdevanje vazduhom (bleed air system):
a) curenje vrućeg vazduha u sistem za snabdevanje vazduhom što dovodi do aktiviranja upozorenja na požar ili strukturalnog oštećenja,
b) gubitak svih sistema za snabdevanje vazduhom,
v) otkaz u sistemu za otkrivanje curenja u sistemu za snabdevanje vazduhom.
4) Pogonska grupa (uključujući motore, elise i sisteme rotora) i pomoćna pogonska grupa (APUs)
(1) samogašenje, gašenje ili neispravnost bilo kog motora;
(2) prekoračenje dozvoljenog broja obrtaja ili nemogućnost da se kontroliše brzina rotirajuće komponente koja se obrće velikim brojem obrtaja (npr. pomoćna pogonska grupa-APU, vazdušni starter, turbina u sistemu za klimatizaciju, turbokompresorski motor, elisa ili rotor);
(3) otkaz ili neispravnost bilo kog dela motora ili pogonske grupe koji dovodi do jednog ili više od navedenih slučajeva:
a) odvajanja komponenti ili delova motora,
b) nekontrolisanog unutrašnjeg ili spoljašnjeg požara ili curenja vrućih gasova,
v) potiska u pravcu različitom od komande pilota,
g) otkaz ili nekomandovani rad sistema za skretanje mlaza motora (reversera),
d) nemogućnost kontrolisanja snage, potiska ili broja obrtaja motora,
đ) otkaza strukture nosača motora,
e) delimičnog ili potpunog gubitka vitalnog dela pogonske grupe,
ž) vidljivih gustih para/dima ili koncentracije otrovnih produkata dovoljnih da onesposobe posadu ili putnike,
z) nemogućnosti gašenja motora standardnim procedurama,
i) nemogućnosti ponovnog pokretanja ispravnog motora;
(4) nekomandovani gubitak, odnosno promena ili oscilacije potiska/snage koji su klasifikovani kao gubitak kontrole potiska/snage (LOTC):
a) za vazduhoplov s jednim motorom, ili
b) u slučaju kada prelazi dozvoljene vrednosti, ili
v) u slučaju kada bi to moglo da se dogodi na više od jednom od motora na višemotornom vazduhoplovu, posebno u slučaju vazduhoplova sa dva motora,
g) kod višemotornih vazduhoplova sa istim ili sličnim tipom motora, kod kojih bi se događaj smatrao opasnim ili kritičnim;
(5) bilo koji otkaz dela sa kontrolisanim vekom koji zahteva njegovu zamenu pre isteka punog veka;
(6) oštećenja/kvarovi zajedničkog porekla koja mogu da izazovu učestalo gašenje motora u letu, tako da postoji mogućnost gašenja više od jednog motora na istom letu;
(7) nekontrolisan ili nepravilan rad ograničivača motora ili kontrolnog uređaja;
(8) prekoračenje dozvoljenih parametara motora;
(9) oštećenje nastalo usisavanjem stranog predmeta (FOD).
Elise i transmisija
(10) otkaz ili neispravnost bilo kog dela elise ili pogonske grupe koji dovodi do jednog ili više navedenih slučajeva:
a) prekoračenje dozvoljenog broja obrtaja elise,
b) prekoračenje vučne sile,
v) potisak u suprotnom pravcu od onog koji pilot komanduje,
g) odvajanje elise ili značajnog dela elise,
d) otkaz koji za posledicu ima prekomerni debalans,
đ) nenameravano pomeranje krakova elise ispod utvrđenog minimalnog koraka elise u letu,
e) nemogućnost postavljanja elise u položaj najmanjeg otpora,
ž) nemogućnost promene koraka elise,
z) nekomandovane promene koraka elise,
i) nekontrolisane fluktacije obrtnog momenta ili broja obrtaja,
j) odvajanje delova s malom energijom.
Rotori i transmisija
(11) oštećenje ili nedostatak na reduktoru glavnog rotora koji može da dovede do odvajanja sklopa rotora ili neispravnosti komande upravljanja rotorom tokom leta;
(12) oštećenje repnog rotora, prenosa i ekvivalentnih sistema.
Pomoćne pogonske grupe - APU
(13) gašenje ili otkaz pomoćne pogonske grupe (APU) kada treba da bude na raspolaganju prema operativnim zahtevima (ETOPS, MEL);
(14) nemogućnost gašenja pomoćne pogonske grupe (APU);
(15) prekoračenje broja obrtaja pomoćne pogonske grupe (APU);
(16) nemogućnost pokretanja pomoćne pogonske grupe (APU) kada je potrebna iz operativnih razloga.
Bilo koja nezgoda pri kojoj bilo koja osobina ili neadekvatnost dizajna/konstrukcije vazduhoplova je mogla da dovede do greške prilikom upotrebe, a što bi moglo da izazove opasne ili katastrofalne posledice.
(1) bilo koja nezgoda pri kojoj bilo koja osobina ili neadekvatnost dizajna/konstrukcije vazduhoplova je mogla da dovede do greške prilikom upotrebe, a što bi moglo da izazove opasne ili katastrofalne posledice.
(2) događaj koji se obično ne prijavljuje (npr. opremanje i kabinska oprema, sistemi za vodu), u kojem su okolnosti dovele do ugrožavanja vazduhoplova, putnika ili posade;
(3) požar, eksplozija, dim, kao i toksična ili štetna isparenja;
(4) bilo koja druga situacija koja može da ugrozi vazduhoplov ili utiče na bezbednost putnika i posade, kao i drugih lica ili imovine u blizini vazduhoplova ili na zemlji;
(5) otkaz ili nedostatak u sistemu za obraćanje putnicima, što dovodi do nemogućnosti obraćanja ili nedovoljne čujnosti prilikom obraćanja putnicima;
(6) gubitak komande na pilotskom sedištu tokom leta.
3. ODRŽAVANJE I POPRAVKA VAZDUHOPLOVA
(1) nekorektna ugradnja dela ili komponente aviona nađena u toku postupka kontrole ili ispitivanja koje nije bilo posvećeno toj specifičnoj nameri;
(2) curenje vrućeg vazduha iz sistema za snabdevanje vazduhom koje je rezultiralo oštećenjem strukture;
(3) bilo koji kvar na delu sa kontrolisanim vekom koji je prouzrokovao njegovo povlačenje iz upotrebe pre isteka njegovog punog veka;
(4) bilo koje oštećenje ili pogoršanje stanja (npr. lom, prskotina, korozija, delaminacija, razdvajanje i sl) koje se desilo iz bilo kog razloga (npr. flater, gubitak krutosti ili lom strukture) na:
a) na primarnoj strukturi ili glavnim elementima strukture (PSE) (kako je definisano u fabričkom Priručniku za opravku) kada takvo oštećenje ili pogoršanje stanja prelaz granice navedene u Priručniku za opravku i zahteva opravku ili kompletnu ili parcijalnu zamenu,
b) sekundarnoj strukturi koje posledično ugrožava ili može da ugrozi vazduhoplov,
v) motoru, elisi ili sistemu rotora helikoptera;
(5) bilo koji nedostatak, otkaz ili kvar bilo kog sistema ili opreme, ili oštećenje ili pogoršanje istih koje je otkriveno kao rezultat sprovođenja vazduhoplovne naredbe (AD) ili drugog obavezno primenljivog uputstva izdatih od strane regulatornih vlasti kada:
(a) je to otkriveno prvi put od strane organizacije koja prijavljuje, a u toku sprovođenja usaglašenosti,
(b) na bilo kom narednom sprovođenju usaglašenosti prevazilazi dozvoljena ograničenja navedena u uputstvu i/ili ne postoje publikovane procedure za opravku / otklanjanje nedostataka;
(6) otkaz ili neadekvatan rad bilo kog sistema ili opreme za vanredne situacije, uključujući sva izlazna vrata i svetla uključujući i situacije kada se koriste u održavanju ili kod testiranja;
(7) neusaglašenost ili značajna odstupanja/greške u sprovođenju usaglašenosti sa zahtevanim procedurama održavanja;
(8) nepoznato ili sumnjivo poreklo proizvoda, delova, uređaja i materijala;
(9) neprecizni, netačni ili nepotpuni podaci ili procedure održavanja koje mogu dovesti do grešaka u održavanju;
(10) bilo koji otkaz, neispravnost ili nedostatak zemaljske opreme koja se koristi za ispitivanje ili proveru avionskih sistema i opreme, kada zahtevana rutinska kontrola i procedure ispitivanja nisu jasno identifikovale problem, a gde to dovodi do opasne situacije.
4. DOGAĐAJI U VEZI SA USLUGAMA NA ZEMLJI
1) Aerodrom i objekti aerodroma
(1) značajno prosipanje goriva tokom punjenja vazduhoplova gorivom;
(2) punjenje neodgovarajuće količine goriva koje može da ima značajan uticaj na dolet vazduhoplova, performanse, balans ili strukturalnu čvrstoću.
2) Opsluživanje putnika, prtljaga i tereta
(1) značajna kontaminacija strukture vazduhoplova, sistema i opreme nastala od transporta prtljaga ili tereta;
(2) nepravilno ukrcavanje putnika, prtljaga ili tereta, što može da ima značajan uticaj na masu ili položaj težišta vazduhoplova;
(3) nepravilno sprovođenje postupka uparivanja putnika i prtljaga;
(4) ukrcavanje putnika na let za koji nije izdat kupon za ukrcavanje na let, kao i utovar predatog prtljaga na let za koji nije izdat prtljažni privezak;
(5) nepravilan smeštaj prtljaga ili tereta pri utovaru (uključujući ručni prtljag) koji može da ugrozi bezbednost vazduhoplova, njegovu opremu, posadu ili putnike, kao i da ometa evakuaciju u vanrednim situacijama;
(6) nepravilan ili neodgovarajući utovar i obezbeđenje od pomeranja kontejnera za teret ili ostalog teškog tereta;
(7) transport ili pokušaj transporta opasnog tereta u suprotnosti sa propisanim postupcima, uključujući označavanje ambalaže i pakovanje opasnog tereta.
3) Zemaljsko opsluživanje vazduhoplova
(1) otkaz, neispravnost ili nedostatak zemaljske opreme koja se koristi za ispitivanje ili proveru sistema vazduhoplova, kada je potreban rutinski pregled i kada procedura ispitivanja nije jasno identifikovala problem, što je dovelo do opasne situacije;
2) nepridržavanje ili značajne greške u usaglašavanju sa zahtevanim procedurama servisiranja;
(3) ukrcavanje kontaminirane ili neodgovarajuće vrste goriva ili drugih važnih tečnosti (uključujući kiseonik i pitku vodu);
(4) oštećenje vazduhoplova nastalog prilikom pružanja usluga zemaljskog opsluživanja.
5. DOGAĐAJI U VEZI SA USLUGAMA U VAZDUŠNOJ PLOVIDBI
1.1. Nezgode koje su skoro dovele do sudara
Obuhvata specifične situacije za koje se smatra da je vazduhoplov suviše blizu drugom vazduhoplovu, zemlji, vozilu, licu ili objektu:
a) narušavanje minimalnog razdvajanja,
b) neodgovarajuće razdvajanje,
v) gotovo kontrolisani let u teren (NCFIT),
g) neodobren ulazak na poletno-sletnu stazu gde je bio potreban manevar izbegavanja.
1.2. Mogućnost sudara ili bliski susret
Obuhvata specifične situacije koje mogu da prerastu u udes ili ozbiljnu nezgodu, ako je drugi vazduhoplov u blizini:
a) neodobren ulazak na poletno-sletnu stazu gde nije bio potreban manevar izbegavanja,
b) izletanje vazduhoplova sa poletno-sletne staze,
v) odstupanje vazduhoplova od ATC odobrenja,
g) odstupanje vazduhoplova od propisa za upravljanje vazdušnim saobraćajem (ATM):
- odstupanje od objavljenih ATM procedura,
- neovlašćeni ulazak u vazdušni prostor,
- odstupanje od propisanog načina opremanja i korišćenja opreme vazduhoplova u vezi sa upravljanjem vazdušnim saobraćajem (ATM), a zahtevano od strane primenljivih propisa.
Obuhvataju situacije u kojima je narušeno bezbedno pružanje ATM usluga, ali operacije vazduhoplova nisu bile ugrožene, a uključuju:
(1) nemogućnost pružanja usluga upravljanja vazdušnim saobraćajem (ATM):
a) nemogućnost pružanja usluga u vazdušnom saobraćaju (ATS),
b) nemogućnost pružanja usluga upravljanja vazdušnim prostorom (ASM),
v) nemogućnost pružanja usluga upravljanja protokom vazdušnog saobraćaja (ATFM);
(2) nemogućnost pružanja usluge komunikacije (communication);
(3) nemogućnost pružanja usluge pozicioniranja vazduhoplova u prostoru (surveillance function);
(4) nemogućnost pružanja funkcije obrade i distribucije podataka;
(5) nemogućnost pružanja usluge navigacije vazduhoplova (navigation function);
(6) obezbeđivanje ATM sistema.
Primeri događaja koji su posledica događaja iz tačke 2), u vezi sa ATM (koji se prijavljuju, a koji su rezultat primene opštih kriterijuma na vazduhoplovne operacije):
a) pružanje značajno netačnih, neadekvatni ili obmanjujućih informacija iz bilo kojeg izvora na zemlji, npr. ATC, ATIS, meteorološke usluge, navigacione baze podataka, mape, tabele, uputstva itd;
b) davanje visine nadvišavanja terena koja je manja od propisane;
v) davanje netačnih referentnih podataka u vezi vazdušnog pritiska (npr - podešavanja visinometra);
g) netačan prenos, prijem ili tumačenje značajnijih poruka, kada to dovede do opasne situacije;
d) narušavanje minimuma razdvajanja;
đ) neovlašćen ulazak u vazdušni prostor;
e) nezakonita radio-komunikaciona transmisija;
ž) otkaz ANS zemaljskih objekata ili satelita;
z) veći ATC/ATM otkaz ili značajno pogoršavanje aerodromske infrastrukture;
i) blokiranje aerodromskih manevarskih površina vazduhoplovom, vozilima, životinjama ili stranim objektima, što rezultira opasnom ili potencijalno opasnom situacijom;
j) greške ili neodgovarajuće označavanje prepreka ili opasnosti na aerodromskim manevarskim površinama, što dovodi do opasnih situacija;
k) otkaz, značajni kvar ili neupotrebljivost aerodromskog osvetljenja.
Uredba Komisije (EZ) br. 1330/2007 od 24. septembra 2007. godine kojom se utvrđuju pravila za izvršenje o prosleđivanju podataka zainteresovanim stranama o događajima u civilnom vazduhoplovstvu iz člana 7. stava 2. Uputstva 2003/42/EZ Evropskog parlamenta i Saveta
Član 1
Ovom uredbom uređuju se mere za prosleđivanje podataka zainteresovanim stranama o događajima koji se prema članu 6. stav 1. Uputstva 2003/42/EZ razmenjuju između država članica, kako bi se zainteresovanim stranama omogućili podaci koji su im potrebni za poboljšanje bezbednosti civilnog vazduhoplovstva.
Član 2
1. Pojedini pojmovi koji se koriste u ovoj uredbi imaju sledeće značenje:
1) zainteresovana strana je svako dobitno ili nedobitno fizičko ili pravno lice ili službeni organ koji ima status pravnog lica ili nema, koja može da učestvuje u poboljšavanju bezbednosti civilnog vazduhoplovstva zahvaljujući pristupu podacima o događajima koji su razmenjeni između država članica prema članu 6. stav 1. Uputstva 2003/42/EZ i koja je razvrstana u jednu od kategorija zainteresovanih strana u popisu iz Aneksa I ove uredbe;
2) kontaktna tačka znači:
a) ako je zahtev za pribavljanje podatka podnesen prema članu 3. stav 1. ove uredbe - nadležni organ koji država članica imenuje saglasno članu 5. stav 1. Uputstva 2003/42/EZ ili ako je država članica imenovala više od jednog nadležnog organa - kontaktna tačka koju država članica imenuje prema istoj odredbi;
b) Komisija - ako je zahtev za pribavljanje podataka podnesen prema članu 3. stav 2. ove uredbe.
2. Spisak kontaktnih tačaka objavljuje Komisija.
Zahtevi za pribavljanje podataka
Član 3
1. Zainteresovana strana koja je fizičko lice sa prebivalištem u Zajednici upućuje zahtev za pribavljanje podataka kontaktnoj tački u državi članici u kojoj joj je izdata dozvola, a ako dozvola nije potrebna - državi članici u kojoj obavlja delatnost. Ostale zainteresovane strane sa sedištem u Zajednici upućuju zahtev za pribavljanje podataka kontaktnoj tački u državi članici u kojoj imaju statutarno ili službeno sedište, odnosno glavno mesto poslovanja ako takvo sedište nemaju.
2. Zainteresovane strane koje nemaju sedište u Zajednici upućuju zahtev Komisiji.
3. Zahtev se podnosi na obrascu zahteva za pribavljanje podataka koji odobrava kontaktna tačka. Obrazac najmanje mora da sadrži stavke navedene u Aneksu II ove uredbe.
Član 4
Zainteresovana strana koja je podnela pojedinačnu prijavu događaja može da uputi zahtev za pribavljanje podataka povezanih s njenom prijavom direktno kontaktnoj tački koja je primila prijavu.
Član 5
1. Kontaktna tačka najpre proverava da li je zahtev podnesen od zainteresovane strane.
2. Ako zainteresovana strana uputi zahtev kontaktnoj tački koja nije nadležna za rešavanje zahteva prema članu 3. ove uredbe, ona se poziva da zahtev uputi nadležnoj kontaktnoj tački.
Član 6
1. Kontaktna tačka koja primi zahtev ocenjuje da li je zahtev opravdan i primenjiv, u svakom slučaju posebno.
2. Ako kontaktna tačka prihvati zahtev, ona određuje obim i nivo podataka koji se prosleđuju. Ovo se ograničava isključivo na namenu koju je podnosilac zahteva naveo u obrascu zahteva za pribavljanje podataka, pri čemu se ne dira u primenu člana 8. Uputstva 2003/42/EZ. Podaci koji nisu povezani sa opremom, poslovanjem ili oblašću delovanja podnosioca zahteva prosleđuju se samo u zbirnom ili anonimiziranom obliku, izuzev ako podnosilac zahteva ne podnese podrobno obrazloženje.
3. Zainteresovanim stranama navedenim u Aneksu I tačka b) ove uredbe prosleđuju se samo podaci koje se odnose na njihovu opremu, poslovanje ili oblast delovanja.
Član 7
Kontaktna tačka koja primi zahtev od zainteresovane strane navedene u Aneksu I tačka a) ove uredbe može doneti opštu odluku o redovnom prosleđivanju podataka zainteresovanoj strani, ako se zatraženi podaci odnose na njenu opremu, poslovanje ili oblast delovanja.
Korišćenje primljenih podataka i poverljivost
Član 8
1. Podnosilac zahteva može da koristi primljene podatke isključivo za namenu koje je naveo u obrascu zahteva za pribavljanje podataka, saglasno cilju iz člana 1. Uputstva 2003/42/EZ. On nikom ne sme da otkrije primljene podatke bez pismene saglasnosti davaoca podataka.
2. Podnosilac zahteva preduzima sve mere potrebne da se omogući odgovarajuća poverljivost primljenih podataka.
Član 9
Svaka kontaktna tačka vodi evidenciju primljenih zahteva i preduzetih mera. Navedene informacije prosleđuju se Komisiji uvek kad se primi zahtev i/ili preduzme mera.
Komisija stavlja na raspolaganje svim kontaktnim tačkama ažuriran popis zahteva i mera koje su primile, odnosno preduzele različite kontaktne tačke, kao i sama Komisija.
Član 10
Kontaktna tačka prosleđuje podatke zainteresovanoj strani na papiru ili putem bezbednih elektronskih načina komunikacije.
Zainteresovanim stranama se, iz bezbednosnih razloga, ne dopušta direktan pristup bazama podataka koje sadrže podatke koji su od drugih država članica primljeni prema članu 6. stav 1. Uputstva 2003/42/EZ.
Član 11
Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Evropske unije".
POPIS ZAINTERESOVANIH STRANA
(a) Popis zainteresovanih strana kojima mogu da se proslede podaci posle odlučivanja u svakom slučaju posebno, saglasno članu 6. stav 2. ove uredbe, ili na osnovu opšte odluke donesene saglasno članu 7. ove uredbe
1. Proizvođači: projektanti i proizvođači vazduhoplova, motora, elisa, delova i uređaja vazduhoplova; projektanti i proizvođači sistema za upravljanje vazdušnim saobraćajem (ATM) i njegovih sastavnih delova; projektanti i proizvođači sistema za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi (ANS) i njihovih sastavnih delova; projektanti i proizvođači sistema i opreme koji se koriste u kontrolisanoj zona aerodroma;
2. Održavanje: organizacije uključene u održavanje i remont vazduhoplova, motora, elisa, delova i uređaja vazduhoplova; u ugradnju, izmenu, održavanje, popravku, remont, proveru iz vazduha ili proveru ispravnosti opreme i uređaja za vazdušnu plovidbu; u održavanje ili remont sistema u kontrolisanoj zoni aerodroma, njihovih delova i opreme;
3. Operateri: vazduhoplovne kompanije i avio-prevozioci i udruženja vazduhoplovnih kompanija i avio-prevozilaca; operateri aerodroma i udruženja operatora aerodroma;
4. Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi i izvršioci posebnih funkcija ATM;
5. Pružaoci aerodromskih usluga: organizacije koje se bave zemaljskim opsluživanjem vazduhoplova, uključujući snabdevanje vazduhoplova gorivom, servisiranje, pripremu liste opterećenja, utovar, odleđivanje ili vuču na aerodromu, kao i spasavanjem i gašenjem požara ili pružanjem drugih usluga u slučaju opasnosti;
6. Organizacije za obuku u vazduhoplovstvu;
7. Organizacije iz trećih država: nacionalne vazduhoplovne vlasti i tela za istraživanje udesa iz trećih država;
8. Međunarodne vazduhoplovne organizacije;
9. Istraživanja: javne ili privatne laboratorije, centri ili subjekti za istraživanje; univerziteti koji su uključeni u istraživanja ili studije o bezbednosti u vazduhoplovstvu.
(b) Popis zainteresovanih strana kojima mogu da se proslede podaci posle odlučivanja u svakom slučaju posebno, saglasno članu 6. st. 2. i 3. ove uredbe
1. Piloti (na ličnoj osnovi);
2. Kontrolori letenja (na ličnoj osnovi) i drugo ATM/ANS osoblje koje obavlja poslove povezane sa bezbednošću;
3. Inženjeri/tehničari/osoblje koje se bavi elektronikom u oblasti bezbednosti vazdušnog saobraćaja /rukovodioci u oblasti vazduhoplovstva ili koji upravljaju aerodromom (na ličnoj osnovi);
4. Predstavnici strukovnih udruženja osoblja koje obavlja poslove povezane s bezbednošću.
ZAHTEV ZA PRIBAVLJANJE PODATKA IZ EVROPSKE BAZE PODATAKA O DOGAĐAJIMA
1. Ime:
Funkcija/položaj:
Kompanija:
Adresa:
Telefon:
E-mail:
Datum:
Priroda posla:
Kategorija zainteresovane strane u koju ste razvrstani (vidi Aneks I Uredbe Komisije (EZ) br. 1330/2007 od 24. septembra 2007. godine kojom se izvršava Uputstvo 2003/42/EZ Evropskoga parlamenta i Saveta od 13. juna 2003. godine o prijavljivanju događaja u civilnom vazduhoplovstvu, kojom se utvrđuju mere za prosleđivanje podataka o događajima u civilnom vazduhoplovstvu zainteresovanim stranama);
2. Podaci koji se zahtevaju (molimo da budete što precizniji i određeniji i da pri opisivanju vašeg zahteva navedete određeni datum ili period koji vas zanima):
|
3. Razlog za podnošenje zahteva:
|
4. Navedite namenu za koju podaci treba da se koriste:
|
5. Datum do koga se zahtevaju podaci:
6. Popunjeni obrazac treba da se pošalje elektronskom poštom na sledeću adresu: (kontaktna tačka)
7. Pristup podacima:
Kontaktna tačka nije dužna da omogući pristup nijednom od zatraženih podataka. Ona može da to učini samo kad je sasvim sigurna da je zahtev saglasan Uputstvu 2003/42/EZ i Uredbi (EZ) br. 1330/2007. Podnosilac zahteva obavezuje sebe i svoju organizaciju da korišćenje podataka ograniči samo za namenu koju je naveo u tački 4. zahteva. Podaci koji se pribave na osnovu ovog zahteva dostupni su samo za potrebe bezbednosti leta, kao što je to predviđeno Uputstvom 2003/42/EZ, a ne za druge potrebe kao što su utvrđivanje ili pripisivanje krivice ili odgovornosti ili za komercijalne potrebe.
Podnosilac zahteva ne sme nikom da otkrije primljene podatke bez pismene saglasnosti davaoca podataka.
Zbog nepoštovanja gore navedenih zahteva može da se zabrani dalji pristup podacima iz Evropske baze podataka o događajima i uvedu sankcije kad je to moguće.
8. Datum, mesto i potpis:
Uredba Komisije (EZ) br. 1321/2007 od 12. novembra 2007. godine kojom se utvrđuju pravila za izvršenje o uključivanju podataka o događajima u civilnom vazduhoplovstvu koji se razmenjuju saglasno Uputstvu 2003/42/EZ Evropskog parlamenta i Saveta u centralnu bazu podataka
Član 1
Ovom uredbom uređuju se mere po kojima se u centralnu bazu podataka uključuju odgovarajući podaci povezani s bezbednošću i razmenjeni između država članica prema članu 6. stav. 1. Uputstva 2003/42/EZ.
Član 2
1. Komisija uspostavlja centralnu bazu podataka i upravlja njome, da bi čuvala sve podatke koje primi od država članica prema članu 6. stav 1. Uputstva 2003/42/EZ.
2. Svaka država članica i Komisija usvajaju tehnički protokol za ažuriranje centralne baze podataka putem prenošenja svih odgovarajućih podataka povezanih sa bezbednošću koji su sadržani u nacionalnim bazama podataka iz člana 5. st. 2. i 3. Uputstva 2003/42/EZ. Ovim se omogućava da se svi odgovarajući podaci povezani s bezbednošću, koji su sadržani u nacionalnim bazama podataka, uključe u centralnu bazu podataka.
3. Saglasno članu 7. stav 1. Uputstva 2003/42/EZ, svaki subjekt koji je zadužen za staranje o bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu ili za istraživanje udesa i nezgoda u Zajednici, ima on line pristup svim podacima koje sadrži centralna baza podataka, izuzev onim podacima koji direktno otkrivaju operatera ili vazduhoplov na koje se odnosi prijava o događaju.
4. Podaci koji mogu da ostanu poverljivi su naziv, oznaka, pozivni znak ili broj leta operatera i registarska oznaka ili serijski ili fabrički broj vazduhoplova.
Ako se ovi podaci smatraju neophodnim za analizu bezbednosti, mora da se zatraži ovlašćenje od države članice koja ih je prosledila.
Podaci povezani sa istraživanjima
Član 3
Osnovni činjenični podaci o udesima i ozbiljnim nezgodama prenose se u centralnu bazu podataka dok istraživanje udesa ili ozbiljnih nezgoda još traje. Kad se istraživanje okonča, dodaju se svi podaci uključujući, ako je raspoloživo, i sažetak završnog izveštaja na engleskom jeziku.
Član 4
Komisija mora da, dve godine posle stupanja ove uredbe na snagu, pregleda da li su podaci koji se čuvaju i razmenjuju značajni sa bezbednost u vazduhoplovstvu.
Član 5
Ova uredba stupa na snagu 20. dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Evropske unije".