PRAVILNIKO USLOVIMA I POSTUPKU IZDAVANJA UVERENJA O OSPOSOBLJENOSTI ZA OBAVLJANJE JAVNOG AVIO-TRANSPORTA("Sl. glasnik RS", br. 33/2008, 39/2009, 14/2010, 19/2011 - dr. pravilnik i 54/2012 - dr. pravilnik) |
Ovim pravilnikom propisuju se uslovi koje mora da ispuni avio-prevoznik registrovan za obavljanje javnog avio-transporta, radi sticanja uverenja o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta, kao i postupak izdavanja tog uverenja.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) uverenje o osposobljenosti avio-prevoznika za obavljanje javnog avio-transporta (Air Operator Certificate - AOC) je dokument koji izdaje Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije kojim se potvrđuje da avio-prevoznik ispunjava propisane uslove za obavljanje javnog avio-transporta;
2) poslovni plan (Business Plan) je detaljan opis komercijalnih aktivnosti koje avio-prevoznik namerava da obavlja u određenom vremenu, a naročito aktivnosti koje se odnose na razvoj tržišta i nameravana ulaganja i njihov uticaj na njegovo finansijsko poslovanje;
3) finansijski izveštaj (Management Account) je izveštaj o ostvarenim prihodima i rashodima u određenom vremenu, u kojem su odvojeno prikazane aktivnosti vezane za obavljanje javnog avio-transporta od ostalih aktivnosti, kao i dohodovne od nedohodovnih stavki izveštaja;
4) vazduhoplovne vlasti (Authority) - organ nadležan za poslove civilnog vazduhoplovstva. U Republici Srbiji: Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije (u daljem tekstu: Direktorat);
5) Zajedničke vazduhoplovne vlasti (Joint Aviation Authorities - JAA) - pridruženi organ Evropske konferencije civilnog vazduhoplovstva (European Civil Aviation Conference - ECAC) koji je sastavljen od predstavnika civilnih vazduhoplovnih vlasti država članica;
6) Zajednički vazduhoplovni zahtevi (JAR) su zajednički vazduhoplovni propisi država članica JAA;
7) ECAA sporazum je Multilateralni sporazum između Evropske zajednice i njenih država članica, Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999) o uspostavljanju Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja.
Čl. 3-12**
(Prestali da važe)
Osnovni tehnički uslovi za izdavanje uverenja o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta avionima dati su u Prilogu 1 ovog pravilnika kojim se, uz prilagođavanje pravu Republike Srbije, preuzimaju odgovarajuće odredbe Uredbe Saveta (EEZ) br. 3922/91 od 16. decembra 1991. godine o usklađivanju tehničkih propisa i upravnih postupaka u oblasti civilnog vazduhoplovstva.
Uredba Saveta (EEZ) br. 3922/91 preuzima se u prečišćenom tekstu koji je izradio Direktorat i koji obuhvata: Uredbu Saveta (EEZ) br. 3922/91; Uredbu Komisije (EZ) br. 2176/96; Uredbu Komisije (EZ) br. 1069/1999; Uredbu Komisije (EZ) br. 2871/2000; Uredbu Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 1592/2002; Uredbu Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 1899/2006; Uredbu Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 1900/2006; Uredbu Komisije (EZ) br. 8/2008; Uredbu Komisije (EZ) br. 859/2008.
Zahtevi Zajedničkih vazduhoplovnih vlasti koji se odnose na izdavanje uverenja o osposobljenosti avio-prevoznika za obavljanje javnog avio-transporta helikopterima (JAR-OPS 3, Sekcija 1 - Javni avio-transport (helikopteri) (JAR-OPS 3 Commercial Air Transportation)) dati su u Prilogu 2. ovog pravilnika i čine njegov sastavni deo.
Izgled obrasca uverenja o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta dat je u Prilogu 3 ovog pravilnika.
Za obavljanje javnog avio-transporta, pored uslova propisanih ovim pravilnikom, avio-prevoznik mora da ispuni i zahteve koji se odnose na korišćenje vazduhoplova, a sadržani su u:
1) JAR-11 Propisane i pripadajuće procedure Zajedničkih vazduhoplovnih vlasti (JAA Regulatory and Related Procedures);
2) (prestala da važi)
Odredbe Privremenog uputstva broj 44 (Temporary Guidance Leaflet, TGL 44) i JAR-OPS 3 Sekcije 2 (Acceptable Means of Compliance and Interpretative/Explonatory Material (AMC & IEM), kao i odredbe drugih zajedničkih vazduhoplovnih zahteva (JAR) na koje upućuju odredbe ovog pravilnika, primenjivaće se kao preporučena praksa do donošenja propisa koji će regulisati tu materiju.
Pojmovi "Zajednica", "propisi Zajednice", "aerodrom", "država članica" i "avio-prevoznik Zajednice" koji se koriste u ovom pravilniku tumače se saglasno tač. 2. i 3. Aneksa II ECAA sporazuma.
Odredbe navedene u Prilogu 1, Aneks III, Odeljak O, OPS 1.1005, tumače se prema zakonu kojim se uređuje vazdušni saobraćaj.
Budući da država članica može da odredi strože uslove koji se odnose na ograničenje radnog vremena, vremena letenja i vremena odmora od uslova koji su navedeni u Prilogu 1, Aneks III, Odeljak Q ovog pravilnika, u Republici Srbiji primenjuju se uslovi koji su određeni posebnim propisom o organizaciji radnog vremena članova posade civilnog vazduhoplova.
Odredbe navedene u Prilogu 1, Aneks III, Odeljak N, OPS 1.940, shodno se primenjuju i na letove u svrhe pružanja usluga iz vazduha i prevoza za sopstvene potrebe do donošenja propisa koji će bliže urediti ovu oblast.
U izuzetnim slučajevima i za period koji ne može biti duži od šest meseci Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije može odobriti avio-prevozniku da bude izuzet od obaveze ispunjenja određenog zahteva koji je naveden u Prilogu 1 ili Prilogu 2 ovog pravilnika ukoliko utvrdi da je avio-prevoznik na drugi način obezbedio isti nivo sigurnosti koji se postiže primenom tog zahteva.
Odobrenje iz stava 1. ovog člana ne može se avio-prevozniku izdati više puta povodom istog zahteva.
U interesu sigurnosti javnog avio-transporta Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije može izdati operativnu direktivu kojom može da ograniči korišćenje vazduhoplova ili da utvrdi posebne uslove za korišćenje vazduhoplova.
U operativnoj direktivi moraju da budu navedeni razlozi zbog kojih se direktiva izdaje, postupci koje avio-prevoznik mora da preduzme, kao i rok na koji se direktiva izdaje.
Uverenja koja su avio-prevoznici stekli pre 31. maja 2006. godine važe do izdavanja uverenja na osnovu odredaba ovog pravilnika, a najkasnije do 31. maja 2008. godine.
Uverenja koja su avio-prevoznici stekli posle 31. maja 2006. godine važe do isteka roka važenja koji je u njima naveden.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o uslovima i postupku izdavanja uverenja o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta (YU JAR-OPS 1) ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 43/2006).
Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni član Pravilnika
o izmenama i dopunama
Pravilnika o uslovima i postupku izdavanja uverenja o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta
("Sl. glasnik RS", br. 39/2009)
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni članovi Pravilnika o izmenama i dopunama
Pravilnika o uslovima i postupku izdavanja uverenja o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta
("Sl. glasnik RS", br. 14/2010)
Uverenja o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta koja su izdata pre stupanja na snagu ovog pravilnika važe i dalje, do isteka roka važenja koji je u njima naveden.
Stupanjem na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o broju i sastavu članova posade vazduhoplova ("Službeni list SFRJ", br. 57/78 i 7/83 i "Službeni list SRJ", broj 40/95).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Uredba Saveta (EEZ) br. 3922/91 od 16. decembra 1991. godine o usklađivanju tehničkih propisa i upravnih postupaka u oblasti civilnog vazduhoplovstva
Član 1
1. Ova uredba primenjuje se na usklađivanje tehničkih propisa i upravnih postupaka u oblasti sigurnosti (safety) u civilnom vazduhoplovstvu, koji se odnose na korišćenje i održavanje vazduhoplova, kao i na lica i organizacije koji su uključeni u te poslove.
2. Usklađeni tehnički propisi i upravni postupci iz stava 1. ovog člana primenjuju se na sve vazduhoplove koje koriste avio-prevoznici u smislu člana 2. tačke a) ove uredbe, bez obzira na to da li su registrovani u državi članici ili u drugoj državi.
Član 2
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovoj uredbi imaju sledeća značenja:
a) avio-prevoznik (operator) - označava fizičko lice sa prebivalištem u državi članici ili pravno lice sa sedištem u državi članici koje koristi jedan ili više vazduhoplova prema propisima koji se primenjuju u predmetnoj državi članici, ili avio-prevoznika Zajednice, kao što je to određeno u propisima Zajednice;
b) proizvod (product) - označava civilni vazduhoplov, motor, elisu ili uređaj;
v) uređaj (appliance) - označava svaki instrument, opremu, mehanizam, spravu ili dodatak koji se upotrebljava ili koji je namenjen za upotrebu prilikom korišćenja vazduhoplova za let, bez obzira na to da li je ugrađen ili namenjen ugradnji u civilni vazduhoplov ili pričvršćen na njega, ali koji ne predstavlja deo strukture vazduhoplova, motora ili elise;
g) sastavni deo (component) označava materijal, deo ili podsklop koji nisu obuhvaćeni definicijama navedenim u tačkama b) ili v) ovog člana i koji se koriste na civilnim vazduhoplovima, motorima, elisama ili uređajima;
d) sertifikacija (proizvoda, usluge, organizacije ili lica) označava svaki oblik priznavanja da proizvod, usluga, organizacija ili lice ispunjavaju uslove iz odgovarajućeg propisa. Sertifikacija obuhvata dva postupka:
- postupak provere da li proizvod, usluga, organizacija ili lice ispunjavaju u tehničkom smislu merodavne zahteve; ovaj postupak naziva se "utvrđivanje tehničkih dejstava";
- postupak formalnog priznavanja usklađenosti s merodavnim zahtevima, izdavanjem sertifikata, dozvole, odobrenja ili druge isprave na način koji je predviđen nacionalnim propisima i postupcima; ovaj postupak naziva se "utvrđivanje pravnih dejstava";
đ) održavanje vazduhoplova označava svaki pregled, servisiranje, izmenu i popravku obavljene tokom operativnog veka vazduhoplova, neophodne da bi se omogućilo da vazduhoplov ostane usklađen sa sertifikacijom tipa i obezbedio visok nivo sigurnosti u svim okolnostima; ovo naročito uključuje izmene koje su odredili nadležni organi strana u aranžmanima koji su navedeni u tački ž) ovog člana, prema konceptima nadzora plovidbenosti;
e) nacionalna varijanta označava nacionalni zahtev ili propis koji država odredi uz JAR ili umesto JAR;
ž) Aranžmani (arrangements) označavaju dogovore zaključene pod pokroviteljstvom Evropske konferencije civilnog vazduhoplovstva (ECAC), u svrhe saradnje namenjene razvoju i sprovođenju zajedničkih propisa u svim oblastima koje su povezane sa sigurnošću i sigurnim letom vazduhoplova. Ovi aranžmani posebno su navedeni u Aneksu I;
z) vazduhoplovna vlast (the Authority) u Aneksu III - označava nadležni organ koji je izdao uverenje o osposobljenosti avio-prevoznika za obavljanje javnog avio-transporta (AOC).
1. Ne dirajući u primenu člana 11. ove uredbe, zajednički tehnički zahtevi i upravni postupci koji se primenjuju u Zajednici u vezi sa javnim avio-transportom avionima navedeni su u Aneksu III ove uredbe.
2. Upućivanje na Odeljak M iz Aneksa III ove uredbe ili na neku od njegovih odredaba odnosi se na Deo M (Part-M) Uredbe Komisije (EZ) br. 2042/2003 ili na njene relevantne odredbe.
Član 4
1. U oblastima koje nisu obuhvaćene Aneksom III ove uredbe, zajednički tehnički propisi i upravni postupci usvajaju se na osnovu člana 80. stav 2. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice (u daljem tekstu: Ugovor). Komisija, po potrebi i što je pre moguće, upućuje predloge u ovim oblastima.
2. Do usvajanja predloga iz stava 1. ovog člana, države članice mogu da primenjuju odgovarajuće odredbe svojih postojećih nacionalnih propisa.
Države članice vode računa da njihovi organi koji su nadležni za civilno vazduhoplovstvo ispunjavaju uslove za članstvo u Zajedničkim vazduhoplovnim vlastima (JAA), kao što je to utvrđeno u aranžmanima, i takve aranžmane bezuslovno potpisuju pre 1. januara 1992. godine.
Vazduhoplov koji se koristi na osnovu odobrenja koje je izdala država članica prema zajedničkim tehničkim propisima i upravnim postupcima, može da se pod istim uslovima koristi u drugim državama članicama, bez dodatnih tehničkih uslova ili procene predmetnih država članica.
Država članica priznaje uverenja koja je prema ovoj uredbi izdala druga država članica ili organ koji postupa u njeno ime organizacijama ili licima pod njihovom nadležnošću, koji su povezani sa održavanjem proizvoda i korišćenjem vazduhoplova.
Član 8
1. Odredbe čl. 3-7. ove uredbe ne sprečavaju državu članicu da odmah preduzme mere kojima reaguje na sigurnosni problem povezan sa proizvodom, licem ili organizacijom na koje se primenjuje ova uredba.
Ako je sigurnosni problem posledica nivoa sigurnosti koji ne odgovara zajedničkim tehničkim propisima i upravnim postupcima ili je posledica manjkavosti tih propisa ili postupaka, država članica odmah obaveštava Komisiju i druge države članice o preduzetim merama i razlozima za njihovo preduzimanje.
Komisija odlučuje, prema postupku navedenom u članu 12. stav 2. ove uredbe, da li neodgovarajući nivo sigurnosti ili nedostaci zajedničkih tehničkih propisa i upravnih postupaka opravdavaju dalju primenu usvojenih mera. U takvom slučaju, Komisija preduzima neophodne korake da izmeni i dopuni određene zajedničke tehničke propise i upravne postupke, prema članu 4. ili članu 11. ove uredbe. Ako se ustanovi da mere države članice nisu opravdane, Komisija ih ukida.
2. Država članica može da odobri izuzeće (exemption) od tehničkih propisa i upravnih postupaka navedenih u ovoj uredbi u slučaju nepredviđenih hitnih operativnih okolnosti ili operativnih potreba sa ograničenim trajanjem.
Komisija i druge države članice obaveštavaju se o svim izuzećima onda kad izuzeća počnu da se ponavljaju ili da se odobravaju na vreme duže od dva meseca.
Kad se Komisija i druge države članice obaveste o izuzeću koje je jedna država članica odobrila prema podstavu 2. ovog člana, Komisija ocenjuje da li je izuzeće saglasno sigurnosnim ciljevima ove uredbe ili drugim relevantnim pravilima ustanovljenim propisima Zajednice.
Ako Komisija ustanovi da izuzeće nije saglasno sigurnosnim ciljevima ove uredbe ili nekom drugom relevantnom pravilu ustanovljenom propisima Zajednice, Komisija odlučuje o zaštitnim merama prema postupku koji je predviđen u članu 12a ove uredbe.
U takvom slučaju, dotična država članica stavlja van snage izuzeće.
3. Kad na drugi način može da se postigne isti nivo sigurnosti koji se postiže primenom zajedničkih tehničkih propisa i upravnih postupaka navedenih u Aneksu III ove uredbe, država članica može, bez diskriminacije na osnovu državne pripadnosti podnosioca zahteva i uzimajući u obzir potrebu da se ne naruši konkurencija, da odobri odstupanje (derogating) od ovih odredaba.
Ona obaveštava Komisiju o nameri da odobri odstupanje, navodi razloge koji obrazlažu potrebu za time i uslove koji obezbeđuju postizanje istog nivoa sigurnosti.
U roku od tri meseca od prijema obaveštenja o nameri države članice da odobri odstupanje, Komisija počinje postupak prema članu 12. stav 2. ove uredbe, radi odlučivanja o tome da li su ispunjeni uslovi da se odstupanje odobri.
O svojoj odluci Komisija obaveštava države članice, koje su ovlašćene da primenjuju navedenu meru. Odgovarajuće odredbe Aneksa III ove uredbe mogu takođe da se izmene i dopune prema članu 11. ove uredbe, tako da odražavaju navedenu meru.
Odredbe čl. 6. i 7. ove uredbe primenjuju se na dotičnu meru.
4. Nezavisno od st. 1, 2. i 3. ovog člana, država članica može da usvoji ili da zadrži odredbe koje se odnose na OPS 1.1105, tačku 6, OPS 1.1110, tač. 1.3. i 1.4.1, OPS 1.1115. i OPS 1.1125, tačku 2.1. Odeljka Q iz Aneksa III, dok se ne utvrde pravila Zajednice na osnovu naučnih dostignuća i najbolje prakse.
Država članica obaveštava Komisiju o odredbama koje odluči da zadrži.
Povodom nacionalnih odredaba koje odstupaju od odredaba OPS 1 navedenih u podstavu 1. ovog stava, a koje države članice nameravaju da usvoje posle početka primene Aneksa III, Komisija u roku od tri meseca od prijema obaveštenja od države članice, pokreće postupak iz člana 12. stav 2. ove uredbe radi donošenja odluke o tome da li nacionalne odredbe ispunjavaju sigurnosne ciljeve ove uredbe i ostale propise Zajednice i da li mogu da se primenjuju.
O svojoj odluci Komisija obaveštava države članice koje su ovlašćene da primenjuju navedenu meru. Odgovarajuće odredbe Aneksa III ove uredbe mogu, takođe, da se izmene i dopune prema članu 11. ove uredbe tako da odražavaju navedenu meru.
Odredbe čl. 6. i 7. ove uredbe primenjuju se na dotičnu meru.
1. Evropska agencija za bezbednost vazdušnog saobraćaja (EASA) obaviće do 16. januara 2009. godine naučnu i medicinsku procenu odredaba Odeljka Q Aneksa III i, po potrebi, Odeljka O Aneksa III.
2. Evropska agencija za bezbednost vazdušnog saobraćaja pomaže Komisiji oko pripremanja predloga za izmenu odgovarajućih tehničkih odredaba Odeljka O i Odeljka Q Aneksa III.
Član 9
Države članice preduzimaju sve mere potrebne za usklađivanje svojih istraživačkih programa u svrhe poboljšanja sigurnosti civilnih vazduhoplova i njihovog korišćenja i o njima obaveštavaju Komisiju. Posle konsultovanja država članica, Komisija može preduzeti odgovarajuću inicijativu radi promovisanja nacionalnih istraživačkih programa.
Član 10
Države članice obaveštavaju Komisiju o:
a) svakom novom ili izmenjenom ili dopunjenom zahtevu ili postupku koji je bio osmišljen ili usvojen saglasno postupcima predviđenim u Aranžmanima i
b) svakoj izmeni Aranžmana;
v) ishodu konsultacija sa industrijom i ostalim zainteresovanim subjektima.
1. Mere koje su namenjene za izmene i dopune sporednih elemenata ove uredbe, koje su nužne zbog naučnog i tehničkog napretka, i kojima se menjaju i dopunjavaju zajednički tehnički propisi i upravni postupci navedeni u Aneksu III ove uredbe, usvajaju se prema regulatornom postupku koji je predviđen u članu 12. stav 3. ove uredbe. U izuzetnim slučajevima Komisija može da primeni hitan postupak iz člana 12. stav 4. ove uredbe.
2. Kada izmene i dopune navedene u stavu 1. ovog člana sadrže nacionalnu varijantu za državu članicu Komisija, prema postupku predviđenom u članu 12. stav 3. ove uredbe, odlučuje da li će varijantu uvrstiti u zajedničke tehničke zahteve i upravne postupke.
1. Komisiji pomaže Odbor za vazduhoplovnu sigurnost (u daljem tekstu: Odbor).
2. Kod pozivanja na ovaj stav, primenjuju se čl. 5. i 7. Odluke 1999/468/EZ uzimajući u obzir njen član 8.
Rok iz člana 5 (6) Odluke 1999/468/EZ jeste tri meseca.
3. Kod pozivanja na ovaj stav, primenjuju se član 5a (1) do (4) i član 7. Odluke 1999/468/EZ, uzimajući u obzir njen član 8.
4. Kod pozivanja na ovaj stav, primenjuju se član 5a (1), (2), (4) i (6) i član 7. Odluke 1999/468/EZ, uzimajući u obzir njen član 8.
Kod pozivanja na ovaj član, primenjuje se zaštitni postupak koji je predviđen u članu 6. Odluke 1999/468/EZ.
Pre donošenja odluke, Komisija konsultuje Odbor.
Rok iz člana 6(b) Odluke 1999/468/EZ jeste tri meseca.
Kad država članica uputi Savetu odluku Komisije, Savet može većinom glasova da donese drukčiju odluku u roku od tri meseca.
Član 13
1. Države članice međusobno sarađuju prilikom primene i praćenja izvršenja ove uredbe.
2. U okviru međusobne saradnje navedene u stavu 1. ovog člana nadležni organi država članica redovno razmenjuju sve dostupne podatke o:
- nepoštovanju odredaba ove uredbe koje su učinili nerezidenti i kaznama koje su im za to određene;
- kaznama koje je država članica odredila svojim rezidentima za kršenje odredaba koje je učinjeno u drugim državama članicama.
Ova uredba stupa na snagu 1. januara 1992. godine.
ANEKS I
Aranžmani iz člana 2. stav 1. tačka ž)
Aranžmani o izradi, prihvatanju i primeni zajedničkih vazduhoplovnih zahteva (Joint Aviation Requirements, JAR) zaključeni na Kipru, 11. septembra 1990. godine.
Napomena: Aranžmani navedeni u ovom aneksu nisu više na snazi.
ANEKS II
Napomena: Ovaj aneks nije više na snazi.
ANEKS III
Zajednički tehnički propisi i upravni postupci koji se primenjuju u Zajednici u vezi sa javnim avio-transportom avionima (OPS 1)
Sadržaj:
- Odeljak A - Primenljivost
- Odeljak B - Opšte odredbe
- Odeljak C - Sertifikacija avio-prevoznika i nadzor nad avio-prevoznikom
- Odeljak D - Operativni postupci
- Odeljak E - Letenje u uslovima smanjene vidljivosti
- Odeljak F - Opšte performanse aviona
- Odeljak G - Performanse klase A
- Odeljak H - Performanse klase B
- Odeljak I - Performanse klase C
- Odeljak J - Masa i položaj težišta aviona
- Odeljak K - Instrumenti i oprema aviona
- Odeljak L - Komunikaciona i navigaciona oprema
- Odeljak M - Održavanje aviona
- Odeljak N - Letačka posada
- Odeljak O - Kabinska posada
- Odeljak P - Priručnici, dnevnici i zapisi
- Odeljak Q - Ograničenja radnog vremena, vremena letenja i vremena odmora
- Odeljak R - Prevoz opasnih materija
- Odeljak S - Bezbednost
OPS 1.001 Primena
OPS 1 propisuje zahteve koji se odnose na civilne avione namenjene za obavljanje javnog avio-transporta od strane avio-prevoznika čije je glavno sedište i predstavništvo na teritoriji države članice. Odredbe OPS 1 se ne primenjuju na:
1. avione koji se koriste za potrebe vojske, carine i policije;
2. letove u cilju izvođenja padobranskih skokova i gašenja požara, kao i pozicione i povratne letove u vezi sa njima kojima se prevoze lica koja se inače prevoze na ovakvim letovima;
3. letove koji se obavljaju neposredno pre, za vreme i neposredno posle pružanja usluga iz vazduha, pod uslovom da su ti letovi povezani sa pružanjem usluga iz vazduha i da se njima, pored članova posade, prevozi više od šest lica koja obavljaju poslove pružanja usluga iz vazduha.
OPS 1.003 Pojmovi
(a) Izrazi koji se koriste u ovom aneksu imaju sledeće značenje:
1. "Prihvaćeno/prihvatljivo" znači da vazduhoplovna vlast nema primedbi na predmet prihvatanja.
2. "Odobreno od vazduhoplovnih vlasti" znači da je vazduhoplovna vlast izdala akt kojim potvrđuje da predmet odobrenja odgovara svojoj svrsi.
3. "Glavna lista minimalne ispravnosti opreme aviona (MMEL)" (u daljem tekstu: MMEL) jeste lista minimalne ispravnosti opreme aviona (uključujući i uvod) koja odgovara određenom tipu aviona. U MMEL listi se navode instrumenti, delovi opreme i funkcionalni sklopovi koji mogu da budu privremeno neispravni, pod uslovom da se održava propisani nivo sigurnosti određen odgovarajućim specifikacijama plovidbenosti zbog predviđene tolerancije u projektovanju ili zbog primene operativnih postupaka i postupaka održavanja, kao i uslova i ograničenja za njihovu primenu, u skladu sa važećim postupcima za obezbeđivanje kontinuirane plovidbenosti aviona.
4. "Lista minimalne ispravnosti opreme aviona (MEL) (u daljem tekstu: MEL)" jeste lista (uključujući i uvod) koja, pod određenim uslovima, omogućava korišćenje aviona čiji su instrumenti, delovi opreme ili funkcionalni sklopovi neispravni u trenutku započinjanja leta. MEL listu priprema avio-prevoznik za avione koje koristi, uzimajući u obzir njihovu namenu, kao i odgovarajuće operativne uslove i uslove održavanja, u skladu sa postupkom koji je odobrila vazduhoplovna vlast.
(b) Deo M (Part-M) je Aneks I, a Deo 145 (Part-145) je Aneks II Uredbe Komisije (EZ) br. 2042/2003 od 20. novembra 2003. godine o kontinuiranoj plovidbenosti vazduhoplova i vazduhoplovnih proizvoda, delova i uređaja i o odobravanju organizacija i osoblja koji se bave ovim poslovima.
OPS 1.005 Opšte odredbe
(a) Avio-prevoznik je dužan da koristi avion za obavljanje javnog avio-transporta u skladu sa odredbama OPS 1. Ako se javni avio-transport obavlja avionima koji imaju performanse klase B, mogu da se primenjuju olakšice navedene u Dodatku 1 OPS 1.005(a).
(b) Avio-prevoznik je dužan da ispuni zahteve plovidbenosti za avione kojima obavlja javni avio-transport.
(v) Avion se koristi u skladu sa uslovima iz uverenja o plovidbenosti i u okviru odobrenih ograničenja sadržanih u letačkom priručniku aviona.
(g) Uređaji za simulirano letenje (npr. uređaji za simuliranje letenja ili uređaji za simuliranje letenja bez pokreta) koji se, za potrebe obuke i provere koriste umesto aviona, moraju da ispunjavaju propisane zahteve. Za korišćenje uređaja za simulirano letenje avio-prevoznik prethodno mora da pribavi saglasnost vazduhoplovnih vlasti.
OPS 1.020 Odgovornost avio-prevoznika u pogledu poštovanja propisa i procedura
Avio-prevoznik je dužan da omogući:
1. da svi zaposleni budu upoznati da moraju da poštuju propise i postupke države na čijoj teritoriji se obavlja javni avio-transport koji se odnose na dužnosti koje obavljaju;
2. da su članovi posade upoznati sa propisima i postupcima koji se odnose na obavljanje njihovih dužnosti.
OPS 1.025 Upotreba zajedničkog jezika
(a) Avio-prevoznik je dužan da omogući da svi članovi posade komuniciraju na istom jeziku.
(b) Avio-prevoznik je dužan da omogući da operativno osoblje razume jezik na kojem su napisani delovi operativnog priručnika koji se odnose na njihove dužnosti i odgovornosti.
OPS 1.030 Odgovornost avio-prevoznika za Listu minimalne ispravnosti opreme aviona
(a) Avio-prevoznik je dužan da za svaki avion izradi MEL koju odobrava vazduhoplovna vlast. MEL mora da bude zasnovana na MMEL, koju su prihvatile vazduhoplovne vlasti. Kriterijumi navedeni u MEL ne mogu biti blaži od kriterijuma navedenih u MMEL.
(b) Avio-prevoznik mora da koristi avion u skladu sa MEL, izuzev ako vazduhoplovna vlast odobri drugačije. Odobrenjem ne smeju da se prekorače ograničenja navedena u MMEL.
OPS 1.035 Sistem kvaliteta
(a) Avio-prevoznik je dužan da ustanovi sistem kvaliteta i da imenuje rukovodioca kvaliteta radi praćenja usklađenosti postupanja s procedurama i praćenja primenljivosti procedura neophodnih za obezbeđivanje plovidbenosti aviona i propisanog nivoa sigurnosti. Praćenje usklađenosti postupanja sa procedurama podrazumeva dvosmernu komunikaciju između rukovodioca kvaliteta i odgovornog rukovodioca (videti OPS 1.175(ž)) radi preduzimanja korektivnih mera.
(b) Sistem kvaliteta mora da sadrži program obezbeđenja kvaliteta koji sadrži procedure za proveru da li se delatnost obavlja u skladu sa zahtevima, standardima i procedurama.
(v) Sistem kvaliteta i rukovodilac kvaliteta moraju da budu prihvatljivi za vazduhoplovne vlasti.
(g) Sistem kvaliteta mora da bude opisan u odgovarajućoj dokumentaciji.
(d) Izuzetno od propisanog u (a), vazduhoplovna vlast može da prihvati predlog za imenovanje dva rukovodioca kvaliteta: jednog za obavljanje javnog avio-transporta, a drugog za održavanje aviona, pod uslovom da avio-prevoznik ima jednu organizacionu jedinicu kvaliteta koja je odgovorna za sprovođenje sistema kvaliteta za celu organizaciju.
OPS 1.037 Program za sprečavanje udesa i nezgoda i održavanje propisanog nivoa sigurnosti letenja
(a) Avio-prevoznik mora da donese i održava program za sprečavanje udesa i nezgoda i održavanje propisanog nivoa sigurnosti letenja koji može da bude sastavni deo sistema kvaliteta i koji sadrži:
1. Program za sticanje i održavanje svesti o rizicima za lica koja učestvuju u obavljanju javnog avio-transporta.
2. Plan izveštavanja o događajima kojim se omogućava upoređivanje i procena izveštaja o udesima i nezgodama radi prepoznavanja nepovoljnih trendova ili odstupanja od propisanog nivoa sigurnosti. Planom treba da se zaštiti identitet lica koje je prijavilo događaj i da se predvidi mogućnost anonimnog prijavljivanja događaja.
3. Procenu informacija koje se odnose na udese i nezgode i njihovo objavljivanje, bez utvrđivanja odgovornosti.
4. Program praćenja parametara leta za avione čija je maksimalna odobrena masa na poletanju veća od 27 000 kg. Praćenje parametara leta se zasniva na upotrebi digitalnih parametara sa obavljenih letova, u cilju podizanja nivoa sigurnosti letenja u odnosu na propisani nivo sigurnosti. Rezultati analize dobijeni na osnovu praćenja parametara leta nemaju za cilj utvrđivanje odgovornosti. Izvor podataka mora biti anoniman.
5. Ime i prezime lica odgovornog za sprovođenje programa.
(b) Lice koje je odgovorno za sprovođenje Programa za sprečavanje udesa i održavanje propisanog nivoa sigurnosti letenja predlaže korektivne mere koje proističu iz analize programa.
(v) Rukovodilac kvaliteta prati sprovođenje promena koje su nastale kao rezultat predloženih korektivnih mera utvrđenih Programom za sprečavanje udesa i održavanje propisanog nivoa sigurnosti letenja.
OPS 1.040 Članovi posade
(a) Avio-prevoznik mora da omogući da članovi letačke i kabinske posade budu obučeni i da imaju potrebno znanje za obavljanje svojih dužnosti.
(b) Ako pored članova kabinske posade postoje i drugi članovi posade koji obavljaju svoje dužnosti u putničkoj kabini aviona, avio-prevoznik mora da omogući:
1. da ih putnici ne mešaju sa članovima kabinske posade;
2. da oni ne zauzimaju sedišta predviđena za članove kabinske posade;
3. da oni ne ometaju članove kabinske posade u obavljanju svojih dužnosti.
OPS 1.050 Informacije koje se odnose na traganje i spasavanje
Avio-prevoznik je dužan da omogući da informacije o službama traganja i spasavanja za određeni let budu lako dostupne u pilotskoj kabini.
OPS 1.055 Informacije o opremi koja se koristi u vanrednim situacijama i opremi za preživljavanje
Avio-prevoznik je dužan da obezbedi trenutnu komunikaciju sa koordinacionim centrima za spasavanje, spiskove sa informacijama o opremi koja se koristi u vanrednim situacijama i opremi za preživljavanje koja se nalazi u avionu. Informacija, po mogućstvu, sadrži: broj, boju i vrstu čamaca za spasavanje, pirotehnička sredstva, pojedinosti o medicinskim sredstvima za prvu pomoć, zalihama vode, kao i vrsti i frekvencijama prenosive radio-opreme za slučaj opasnosti.
OPS 1.060 Prinudno sletanje na vodu
Avio-prevoznik ne sme da koristi avion koji ima maksimalno odobreni broj putničkih sedišta 30 i više, na letovima iznad vode, na udaljenosti većoj od 120 minuta leta, pri brzini krstarenja ili udaljenosti 400 NM, u zavisnosti šta je kraće, od kopna pogodnog za sletanje u slučaju nužde, izuzev ako avion ispunjava uslove za prinudno sletanje na vodu koji su određeni propisima o plovidbenosti.
OPS 1.065 Prevoz vojnog naoružanja i municije
(a) Avio-prevoznik ne sme da prevozi vojno naoružanje i municiju bez pismene saglasnosti svih zainteresovanih država.
(b) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da vojno naoružanje i municija:
1. budu smešteni u avionu na mestu na kojem, u toku leta, putnici nemaju pristup;
2. ne budu napunjeni, ako se radi o vatrenom oružju,
izuzev ako pre leta dobije saglasnost svih zainteresovanih država da takvo oružje i municija mogu da se prevoze na način koji se u celini ili delimično razlikuje od onog koji je naveden u ovom stavu.
(v) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da vođa vazduhoplova bude upoznat sa svim podacima o oružju i municiji koje treba da se preveze, kao i o mestu u avionu na kojem će oni biti smešteni.
OPS 1.070 Prevoz sportskog oružja i municije
(a) Avio-prevoznik je dužan da preduzme odgovarajuće mere kako bi obezbedio da mu se prijavi svaki komad sportskog oružja i municije koji je planiran da se preveze.
(b) Avio-prevoznik koji prihvati da preveze sportsko oružje i municiju mora da obezbedi da ono bude:
1. smešteno u avionu na mestu na kojem, u toku leta, putnici nemaju pristup, izuzev ako vazduhoplovna vlast ustanovi da to nije praktično i odobri primenu drugačije procedure;
2. nenapunjeno, ako se radi o vatrenom oružju ili drugom oružju koje može da sadrži municiju.
(v) Municija za sportsko oružje može da se prevozi u predatom prtljagu putnika, što je podložno ograničenjima navedenim u Tehničkim instrukcijama (videti OPS 1.1160(b)(5)), kao što je definisano u OPS 1.1150(a)(15).
OPS 1.075 Način prevoza putnika
(a) Avio-prevoznik je u dužan da preduzme odgovarajuće mere da u toku leta nijedno lice ne bude u delu aviona koji nije namenjen za smeštaj putnika, izuzev ako vođa vazduhoplova, pismenim putem, privremeno dopusti pristup u neki od ovih delova:
1. radi preduzimanja mera u cilju sigurnosti aviona, putnika, životinja i robe;
2. u kome se prevozi roba ili prtljag, a taj deo je napravljen tako da omogući pristup licima u toku leta.
OPS 1.085 Dužnosti članova posade
(a) Član posade je odgovoran za pravilno obavljanje svojih dužnosti:
1. koje se odnose na sigurnost aviona i lica koja se u njemu nalaze;
2. koje su navedene u uputstvima i procedurama u operativnom priručniku.
(b) Član posade mora da:
1. obavesti vođu vazduhoplova o svakom nedostatku, otkazu ili kvaru za koje smatra da mogu da utiču na plovidbenost aviona ili sigurnost obavljanja leta, uključujući i sisteme koji se koriste u vanrednim situacijama;
2. obavesti vođu vazduhoplova o svakom događaju koji je ugrozio ili je mogao da ugrozi sigurnost leta;
3. postupi u skladu s propisanim postupkom izveštavanja avio-prevoznika, u skladu sa OPS 1.037(a)(2). U svakom od ovih slučajeva, kopija izveštaja se predaje vođi vazduhoplova.
(v) Navedeno pod (b), ne oslobađa člana posade obaveze da prijavi događaj, bez obzira da li je taj događaj već prijavio neki drugi član posade.
(g) Član posade ne sme da obavlja svoje dužnosti u avionu:
1. dok je pod dejstvom nekog leka koji može da utiče na njegove sposobnosti da ne bi došlo do ugrožavanja sigurnosti;
2. posle ronjenja na velikim dubinama, određeno vreme;
3. posle davanja krvi, određeno vreme;
4. ako posumnja da nije u stanju da obavlja svoje dužnosti;
5. ako zna, odnosno sumnja da je premoren ili oseća da nije spreman u meri koja bi mogla da ugrozi let.
(d) Član posade ne sme da:
1. konzumira alkohol najmanje 8 sati pre javljanja na dužnost ili pre početka dežurstva;
2. počne da radi ako mu je koncentracija alkohola u krvi veća od 0,2 promila;
3. konzumira alkohol u toku radnog vremena ili u toku dežurstva.
(đ) Vođa vazduhoplova:
1. je odgovoran za sigurnost svih članova posade, putnika i robe u avionu od trenutka njihovog ukrcavanja/utovara pa sve do njihovog iskrcavanja/ istovara iz aviona na kraju leta;
2. je odgovoran za let i sigurnost aviona od trenutka kada je avion spreman za početak taksiranja, do trenutka dok se ne zaustavi na kraju leta i dok se pogonske grupe, kao primarni izvori kretanja, u potpunosti ne ugase;
3. je ovlašćen da izdaje naređenja radi sigurnosti aviona, lica i robe koji se prevoze;
4. može da iskrca bilo koje lice ili deo robe koji, po njegovom mišljenju, predstavlja potencijalnu opasnost za sigurnost aviona ili lica u njemu;
5. može da odbije prevoz lica za koje sumnja da je pod uticajem alkohola ili droge, koje bi moglo da ugrozi sigurnost aviona ili lica u njemu;
6. može da odbije prevoz nepoželjnih, deportovanih ili pritvorenih lica, ako to predstavlja rizik za sigurnost aviona ili lica u njemu;
7. mora da obezbedi da svi putnici budu upoznati sa izlazom za slučaj opasnosti, mestom na kojem se nalazi oprema za slučaj opasnosti i načinom njene upotrebe;
8. mora da obezbedi da svi operativni postupci i liste provere budu usklađeni sa operativnim priručnikom;
9. može da zabrani članovima posade da obavljaju bilo koje radnje za vreme poletanja, početnog penjanja, završnog prilaza i sletanja, izuzev radnji koje su neophodne za sigurno izvođenje leta;
10. može da ne dozvoli:
(i) onesposobljavanje, isključivanje ili brisanje podataka iz uređaja za snimanje parametara leta ili brisanje snimljenih podataka posle leta u slučaju udesa ili nezgode koji se obavezno prijavljuju;
(ii) onesposobljavanje ili isključivanje uređaja za snimanje zvuka u pilotskoj kabini u toku leta, izuzev ako smatra da snimljeni podaci, koji bi se inače automatski izbrisali, moraju da se čuvaju za potrebe istrage o udesu, odnosno ugrožavanju sigurnosti, i ne sme da dopusti da snimljeni podaci budu ručno izbrisani za vreme ili posle leta u slučaju udesa ili nezgode koji se obavezno prijavljuju;
11. mora odlučiti da li će preuzeti avion s neispravnostima koje su dopuštene po listi odstupanja konfiguracije ili listi minimalne ispravnosti opreme i sistema aviona;
12. mora da obezbedi obavljanje pretpoletnog pregleda.
(e) Vođa vazduhoplova ili pilot koji upravlja avionom mora, u slučaju vanrednih događaja koji zahtevaju trenutno donošenje odluka i preduzimanje radnji, da preduzme svaku radnju koju u datim okolnostima smatra potrebnom. U tim slučajevima on može, u interesu sigurnosti, da odstupi od pravila, operativnih postupaka i metoda.
OPS 1.090 Ovlašćenje vođe vazduhoplova
Avio-prevoznik je u dužan da preduzme odgovarajuće mere kako bi obezbedio da lica koja se prevoze u avionu postupaju po naređenjima vođe vazduhoplova koja su u interesu sigurnosti aviona, lica i imovine u njemu.
OPS 1.095 Ovlašćenje za taksiranje avionom
Avio-prevoznik je dužan da preduzme mere kojima se obezbeđuje da taksiranje po aerodromskim površinama za kretanje ne vrši lice koje nije član letačke posade, osim ako je lice koje sedi za komandama:
1. ovlašćeno od strane avio-prevoznika ili ovlašćenog zastupnika i osposobljeno za:
(i) taksiranje;
(ii) korišćenje radio-stanice;
2. obučeno u pogledu plana aerodroma, puteva, znakova, označavanja, svetala, znakova i uputstava kontrole letenja, frazeologije i procedura, kao i da je sposobno da postupa u skladu sa standardima za bezbedno kretanje aviona po aerodromu.
OPS 1.100 Pristup pilotskoj kabini
(a) Avio-prevoznik je dužan da zabrani svakom licu pristup pilotskoj kabini i prevoz u njoj, osim ako je to lice:
1. član posade na dužnosti ili letačko osoblje čiji su poslovi vezani za obavljanje leta;
2. predstavnik vazduhoplovnih vlasti koji je odgovoran za izdavanje uverenja i dozvola, inspekcijski nadzor ili ako je to neophodno za obavljanje njegovog posla;
3. ovlašćeno da pristupi pilotskoj kabini u skladu sa uputstvima navedenim u operativnom priručniku.
(b) Vođa vazduhoplova je dužan da obezbedi:
1. da pristup pilotskoj kabini ne ometa rad članova letačke posade;
2. da lica koja se prevoze u pilotskoj kabini budu upoznata sa postupcima kojima se obezbeđuje propisani nivo sigurnosti.
(v) Odluku o pristupu pilotskoj kabini donosi vođa vazduhoplova.
OPS 1.105 Nedozvoljen prevoz
Avio-prevoznik je dužan da preduzme odgovarajuće mere kako bi sprečio sakrivanje lica ili tereta u avionu.
OPS 1.110 Prenosni elektronski uređaji
Avio-prevoznik mora da preduzme mere za sprečavanje korišćenja prenosnih elektronskih uređaja koji mogu štetno da utiču na rad avionskih sistema i opreme aviona.
OPS 1.115 Alkohol i droge
Avio-prevoznik ne sme da dozvoli da se u avionu nalazi lice koje je pod dejstvom alkohola ili droge u meri u kojoj može da ugrozi sigurnost aviona ili lica u njemu.
OPS 1.120 Ugrožavanje sigurnosti
Avio-prevoznik je dužan da preduzme odgovarajuće mere kojima se sprečava da usled nesavesnog činjenja ili nečinjenja ili nemara nekog lica dođe do ugrožavanja:
1. aviona ili lica u njemu;
2. lica ili imovine od strane aviona.
OPS 1.125 Dokumenti koji moraju da se nalaze u avionu u toku leta
(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da se za vreme leta u avionu nalaze sledeći dokumenti:
1. uverenje o registraciji;
2. uverenje o plovidbenosti i potvrda o proveri plovidbenosti;
3. original ili overena kopija uverenja o nivou buke i njihov prevod na engleski jezik;
4. original ili overena kopija uverenja o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta (Air Operator Certificate - AOC);
5. dozvola za rad ugrađene radio-stanice;
6. polisa osiguranja od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima.
(b) Član posade mora, na svakom letu, da ima kod sebe važeću dozvolu s upisanim odgovarajućim ovlašćenjem.
OPS 1.130 Priručnici koji moraju da se nalaze u avionu u toku leta
Avio-prevoznik je dužan da obezbedi:
1. da se u toku leta u avionu nalaze odgovarajući delovi operativnog priručnika koji se odnose na dužnosti posade;
2. da delovi operativnog priručnika koji su neophodni za let budu lako dostupni članovima letačke posade;
3. da se u avionu nalazi važeći letački priručnik aviona, izuzev ako vazduhoplovna vlast ne prihvati da operativni priručnik propisan u OPS 1.1045, Dodatak 1, deo B, sadrži odgovarajuće podatke za taj avion.
OPS 1.135 Dodatni podaci i obrasci koji se moraju nalaziti u avionu u toku leta
(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da se u avionu, u toku leta, pored dokumenata i priručnika propisanih u OPS 1.125 i OPS 1.130, nalaze i sledeći podaci i obrasci:
1. Operativni plan leta koji sadrži podatke propisane u OPS 1.1060;
2. Tehnička knjiga aviona koja sadrži podatke propisane u Delu M - M.A.306 - sistem popunjavanja tehničke knjige aviona;
3. Podaci u popunjenom ATS planu leta;
4. Odgovarajući NOTAM/AIS podaci;
5. Odgovarajući meteorološki podaci;
6. Dokumentacija o masi i položaju težišta aviona, kao što je navedeno u Odeljku J;
7. Obaveštenje o posebnim kategorijama putnika, kao što su osoblje obezbeđenja (ako se ne smatra članovima posade), lica sa invaliditetom, nepoželjni putnici, deportovana lica i lica u pritvoru;
8. Obaveštenje o posebnim vrstama robe, uključujući opasne materije, u pisanom obliku, kao što je propisano u OPS 1.1215(v);
9. Važeće mape i karte s pripadajućim dokumentima propisane u OPS 1.290 (b)(7);
10. Drugi dokumenti, kao što su robni i putnički manifest itd.;
11. Obrasci koji se popunjavaju u skladu sa zahtevima vazduhoplovnih vlasti i avio-prevoznika.
(b) Vazduhoplovna vlast može da dozvoli da neka informacija navedena u (a) ne bude u pisanoj formi, ali mora da bude dostupna na drugi način.
OPS 1.140 Podaci koji se čuvaju na zemlji
(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da se za vreme leta ili serije letova:
(i) na zemlji čuvaju podaci koji se odnose na let, shodno vrsti leta;
(ii) podaci čuvaju dok se ne napravi njihova kopija na mestu gde će biti čuvani, u skladu sa odredbama OPS 1.1065 ili, ako je to neizvodljivo;
(iii) ti podaci nalaze u avionu, u kontejneru koji je otporan na plamen.
(b) Podaci navedeni u (a) obuhvataju:
1. kopiju operativnog plana leta;
2. kopiju odgovarajućeg dela tehničke knjige aviona;
3. NOTAM za odgovarajuće rute, ako ih je avio-prevoznik, iz određenih razloga, izdao;
4. dokumentaciju o masi i položaju težišta aviona, ako je propisano u OPS 1.625;
5. obaveštenje o posebnim vrstama robe.
OPS 1.145 Ovlašćenje za inspekcijski nadzor
Avio-prevoznik je dužan da omogući ovlašćenim licima vazduhoplovnih vlasti koje su izdale AOC da, u bilo koje vreme, mogu da uđu u bilo koji avion koji se koristi u skladu sa AOC, kao i da im dopusti pristup i boravak u pilotskoj kabini. Vođa vazduhoplova može da odbije pristup ako se, po njegovom mišljenju, time ugrožava sigurnost leta.
OPS 1.150 Izrada dokumentacije i zapisa
(a) Avio-prevoznik je dužan da:
1. ovlašćenim licima vazduhoplovnih vlasti omogući pristup svim dokumentima i zapisima koji se odnose na let ili na održavanje aviona;
2. blagovremeno pripremi sve dokumente i zapise koje zahtevaju vazduhoplovne vlasti.
(b) Vođa vazduhoplova mora blagovremeno, na zahtev ovlašćenih lica vazduhoplovnih vlasti, da pokaže dokumentaciju koja mora da se nalazi u avionu.
OPS 1.155 Čuvanje dokumentacije
Avio-prevoznik je dužan da obezbedi:
1. čuvanje originalnih dokumenata ili njihovih kopija u određenom roku, čak i ako više nije korisnik tog aviona;
2. drugom avio-prevozniku pristup dokumentaciji koju je dužan da čuva o svakom članu posade, u skladu s Odeljkom Q, ukoliko taj član posade postane član posade aviona drugog avio-prevoznika.
OPS 1.160 Čuvanje, podnošenje i korišćenje zapisa sa uređaja za snimanje parametara leta
(a) Čuvanje zapisa
1. Avio-prevoznik je dužan da 60 dana posle udesa aviona u kome se nalazi uređaj za snimanje parametara leta, čuva zabeležene podatke koji se odnose na taj udes, a koji su sačuvani u uređaju za snimanje parametara leta, izuzev ako organ nadležan za istraživanje uzroka udesa ne odluči drugačije.
2. Avio-prevoznik koji je koristio avion sa ugrađenim uređajem za snimanje parametara leta, mora da čuva podatke 60 dana posle nezgode koja se obavezno prijavljuje, izuzev ako postoji prethodno odobrenje vazduhoplovnih vlasti ili ako organ nadležan za ispitivanje uzroka udesa ne odluči drugačije.
3. Po nalogu vazduhoplovnih vlasti, avio-prevoznik koji koristi avion u kome se nalazi uređaj za snimanje parametara leta, mora da čuva prvobitno zabeležene podatke 60 dana, ako organ nadležan za istraživanje uzroka udesa ne odluči drugačije.
4. Ako avion mora da ima uređaj za snimanje parametara leta, avio-prevoznik je dužan da:
(i) čuva zapise o snimljenim parametrima leta za vreme korišćenja aviona, kao što je propisano u OPS 1.715, 1.720 i 1.725, izuzev u slučaju provere i održavanja uređaja za snimanje parametara leta kada može da izbriše snimljeni materijal, osim materijala koji je snimljen u poslednjih 60 minuta;
(ii) čuva dokument koji sadrži podatke potrebne za ponovno pozivanje i pretvaranje sačuvanih podataka u tehničke jedinice.
(b) Podnošenje zapisa
Avio-prevoznik koji koristi avion u kome se nalazi uređaj za snimanje parametara leta obavezan je da, u prihvatljivom roku, na zahtev vazduhoplovnih vlasti, podnese na uvid dostupne, odnosno sačuvane podatke, zabeležene uređajem za snimanje parametara leta.
(v) Korišćenje zapisa
1. Podaci sa uređaja za snimanje zvuka u pilotskoj kabini mogu da se koriste samo za potrebe istrage udesa ili nezgode koji se obavezno prijavljuju, a u druge svrhe mogu da se koriste samo uz saglasnost člana posade na kojeg se odnose.
2. Podaci sa uređaja za snimanje parametara leta mogu da se koriste samo za potrebe istrage udesa ili nezgode koji se obavezno prijavljuju, izuzev ako te zapise avio-prevoznik:
(i) koristi za potrebe plovidbenosti ili održavanja vazduhoplova;
(ii) koristi za identifikaciju;
(iii) objavljuje u skladu sa odgovarajućim procedurama.
OPS 1.165 Zakup aviona
(a) Pojmovi koji se koriste imaju sledeće značenje:
1. zakup aviona bez posade (dry lease) - kada se avion koristi u skladu sa uverenjem o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta zakupca;
2. zakup aviona sa posadom (wet lease) - kada se avion koristi u skladu sa uverenjem o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta zakupodavca;
(b) Zakup aviona između avio-prevoznika Zajednice:
1. Davanje u zakup aviona sa posadom. Avio-prevoznik koji daje avion s posadom drugom avio-prevozniku Zajednice, u skladu sa Uredbom (EC) broj 1008/2008 Evropskog parlamenta i Saveta od 24. septembra 2008. godine o zajedničkim pravilima za obavljanje javnog avio-transporta u Zajednici zadržava funkcije i odgovornosti propisane u Odeljku C ovog aneksa, i dalje ostaje odgovoran za avion.
2. Drugi vidovi zakupa
(i) Izuzev u slučaju zakupa navedenog pod (b)(1), avio-prevoznik koji uzima u zakup avion drugog avio-prevoznika ili daje u zakup avion drugom avio-prevozniku, mora od vazduhoplovnih vlasti prethodno da pribavi odobrenje za uzimanje, odnosno davanje aviona u zakup. Uslovi koji su deo ovog odobrenja moraju biti sadržani u ugovoru o zakupu;
(ii) Elementi ugovora o zakupu koje su odobrile vazduhoplovne vlasti, izuzev ugovora koji se odnosi na avion i posadu kojim nije predviđen prenos funkcije i odgovornosti, smatraće se, u odnosu na zakupljeni avion, kao odstupanje od AOC pod kojim se obavljaju letovi.
(v) Zakup aviona između avio-prevoznika Zajednice i drugog lica koje nije avio-prevoznik Zajednice
1. Uzimanje u zakup aviona bez posade
(i) Avio-prevoznik Zajednice ne sme da uzme u zakup avion bez posade od subjekta koji nije avio-prevoznik Zajednice, osim uz prethodnu saglasnost vazduhoplovnih vlasti. Uslovi koji su sastavni deo odobrenja, moraju biti navedeni u ugovoru o zakupu aviona;
(ii) Avio-prevoznik Zajednice je dužan da obezbedi, ako se radi o uzimanju u zakup aviona bez posade, da se o svim odstupanjima u odnosu na zahteve propisane u Odeljcima K, L i/ili OPS 1.005(b) obavesti vazduhoplovna vlast i da ta odstupanja budu prihvatljiva za vazduhoplovnu vlast;
2. Uzimanje u zakup aviona sa posadom
(i) Avio-prevoznik Zajednice ne sme da uzme u zakup avion s posadom od subjekta koji nije avio-prevoznik Zajednice bez prethodnog odobrenja vazduhoplovnih vlasti;
(ii) Avio-prevoznik Zajednice dužan je da u vezi sa zakupom aviona sa posadom obezbedi:
(A) da standardi sigurnosti zakupodavca koji se odnose na održavanje i obavljanje javnog avio-transporta budu isti kao važeći standardi;
(B) da je zakupodavac avio-prevoznik koji poseduje AOC izdat od države potpisnice Čikaške konvencije;
(V) da avion ima uverenje o plovidbenosti izdato u skladu sa ICAO Aneksom 8. Uverenje o plovidbenosti koje je izdao nadležni organ države članice, a koji nije organ koji je izdao AOC, prihvata se, bez daljeg postupka, ako je izdato u skladu sa odredbama Dela 21 (Part-21);
(G) ispunjenje svih zahteva vazduhoplovnih vlasti države zakupca.
3. Davanje u zakup aviona bez posade
Avio-prevoznik Zajednice može, za potrebe javnog avio-transporta, da dâ u zakup avion bez posade avio-prevozniku iz države potpisnice Čikaške konvencije, ako su ispunjeni sledeći uslovi:
(A) da je vazduhoplovna vlast, izuzetno, oslobodila avio-prevoznika obaveze da ispuni odgovarajuće zahteve OPS 1, pošto je vazduhoplovna vlast države zakupca pismeno preuzela odgovornost za nadzor, održavanje i korišćenje aviona i pošto je avion izbrisan iz uverenja o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta (AOC);
(B) da se održavanje aviona vrši u skladu s odobrenim programom održavanja.
4. Davanje u zakup aviona sa posadom
Avio-prevoznik Zajednice koji daje avion sa posadom drugom avio-prevozniku, u skladu sa Uredbom (EC) broj 1008/2008 Evropskog parlamenta i Saveta od 24. septembra 2008. godine o zajedničkim pravilima za obavljanje javnog avio-transporta u Zajednici i koji zadržava sve funkcije i odgovornosti propisane u Odeljku C ovog aneksa, ostaje i dalje odgovoran za avion.
Dodatak 1 OPS 1.005(a)
Korišćenje aviona sa performansama klase B
(a) Pojmovi
1. Panoramski let je let kod koga se poletanje i sletanje vrši sa istog aerodroma.
2. Let iz mesta A u mesto B je let kod koga se poletanje i sletanje vrši sa različitih aerodroma.
3. Noć je vreme između završetka sumraka i početka svitanja ili drugi period između zalaska i izlaska sunca koji propišu vazduhoplovne vlasti.
(b) Let, na koji se odnosi ovaj dodatak, može da se obavlja uz sledeće olakšice:
1. OPS 1.035 Sistem kvaliteta
U slučaju malih avio-prevoznika, rukovodilac kvaliteta ujedno može biti i odgovorno lice, pod uslovom da proveru sistema kvaliteta vrši lice koje nije zaposleno kod tog avio-prevoznika. Ova odredba se primenjuje i u slučaju kada je odgovorni rukovodilac ujedno i odgovorno lice za jednu ili više delatnosti.
2. Rezervisano
3. OPS 1.075 Načini prevoza lica
Ne primenjuje se na letove koji se obavljaju po pravilima za vizuelno letenje (u daljem tekstu: VFR letovi) jednomotornim avionom.
4. OPS 1.100 Pristup pilotskoj kabini
(i) Avio-prevoznik je dužan da propiše uslove za korišćenje sedišta člana letačke posade za prevoz putnika.
(ii) Vođa vazduhoplova je dužan da obezbedi:
(A) da prevoz putnika na sedištu člana letačke posade ne utiče na letenje;
(B) da putnik koji sedi na sedištu člana letačke posade bude upoznat sa odgovarajućim ograničenjima i procedurama sigurnosti.
5. OPS 1.105 Neovlašćeni prevoz
Nije primenljiv na VFR letove jednomotornim avionom.
6. OPS 1.135 Dodatni podaci i obrasci koji moraju da se nalaze u avionu u toku leta.
(i) Za panoramske VFR letove jednomotornim avionom u toku dana, u avionu se ne moraju nalaziti sledeća dokumenta:
(A) operativni plan leta;
(B) tehnička knjiga aviona;
(V) NOTAM/AIS dokumenti;
(G) meteorološki podaci;
(D) obaveštenje o posebnim kategorijama putnika i sl.;
(Đ) obaveštenje o posebnim vrstama robe, uključujući i opasne materije itd.
(ii) Za dnevne VFR letove jednomotornim avionom koji se obavljaju iz mesta A u mesto B nije potrebno obaveštenje o posebnim kategorijama putnika, definisano u OPS 1.135(a)(7).
(iii) Za dnevne VFR letove koji se obavljaju iz mesta A u mesto B operativni plan leta može biti u jednostavnijem obliku i usklađen sa potrebama leta.
7. OPS 1.215 Korišćenje usluga u vazdušnom saobraćaju
Pri VFR letovima koji se obavljaju danju, jednomotornim avionom, mora se sa službom koja pruža usluge u vazdušnom saobraćaju održavati neobavezan kontakt, koji zavisi od prirode leta. Služba traganja i spasavanja mora biti obezbeđena u skladu sa OPS 1.300.
8. OPS 1.255 Operativni aerodromski minimumi
U slučaju VFR letova dovoljni su standardni minimumi. Avio-prevoznik može da propiše dodatne zahteve, uzimajući u obzir: radio pokrivenost, konfiguraciju terena, prirodu površine sa koje se poleće i sleće, uslove za obavljanje letova i kapacitet službe koja pruža usluge u vazdušnom saobraćaju.
9. OPS 1.235 Postupci smanjenja nivoa buke
Nisu primenljivi za letove u VFR uslovima jednomotornim avionom.
10. OPS 1.240 Rute i područja za obavljanje letova
Odredba (a)(1) ne primenjuje se na panoramske letove koji se obavljaju u dnevnim VFR uslovima jednomotornim avionom.
11. OPS 1.250 Određivanje minimalnih visina leta
Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da se dnevni VFR letovi obavljaju na vazdušnim putevima ili u području gde je moguće sigurno nadvišavanje terena i da se prilikom određivanja minimalnih visina leta uzima u obzir temperatura, konfiguracija terena, nepovoljni meteorološki uslovi (npr. ozbiljna turbulencija, korekcija temperature i pritiska u odnosu na standardne vrednosti).
12. OPS 1.255 Politika planiranja goriva
(i) Za panoramske letove avio-prevoznik je dužan da odredi minimalnu količinu goriva sa kojom mora da se završi let (finalna rezerva), koja ne može da bude manja od količine koja je neophodna za let u trajanju od 45 minuta.
(ii) Za letove iz mesta A u mesto B avio-prevoznik mora da obezbedi da se pri proračunu korisnog goriva pred let uzme u obzir:
(A) gorivo za taksiranje (količina goriva koja se potroši pre poletanja), ako je ta količina značajna;
(B) putno gorivo (gorivo neophodno za let do destinacije);
(V) rezervno gorivo:
1. rutna rezerva (količina goriva koja nije manja od 5% od planirane putne količine goriva ili, u slučaju ponovnog planiranja u toku leta, 5% od putnog goriva za ostatak leta);
2. finalna rezerva goriva (gorivo koje je neophodno za dodani let u trajanju od 45 minuta za avione sa klipnim motorima ili 30 minuta za avione sa mlaznim motorima);
(G) gorivo za let do alternativnog aerodroma (gorivo koje je neophodno za let do alternativnog aerodroma predviđenog za odredišni aerodrom, pod uslovom da se zahteva alternativni aerodrom);
(D) dodatno gorivo (količina goriva koju može da zahteva vođa vazduhoplova kao dodatak na količinu goriva određenu od (A) do (G)).
13. OPS 1.265 Prevoz nepoželjnih putnika, deportovanih lica i lica u pritvoru
Za VFR letove jednomotornim avionom, na kojima se ne prevoze nepoželjni putnici, deportovana lica ili lica u pritvoru, avio-prevoznik ne mora da propiše procedure za prevoz ovih kategorija putnika.
14. OPS 1.280 Zauzimanje putničkih sedišta
Nije primenljivo na VFR letove jednomotornim avionom.
15. OPS 1.285 Obaveštavanje putnika
Demonstracija upotrebe opreme u slučaju nužde i obaveštavanje putnika moraju biti prilagođeni vrsti leta. Na letovima sa jednim članom letačke posade pilot ne može da bude uključen u obavljanje poslova koji bi ga ometali u vršenju letačkih dužnosti.
16. OPS 1.290 Priprema leta
(i) Operativni plan leta nije potreban za panoramske letove;
(ii) Za letove iz mesta A u mesto B u dnevnim VFR uslovima, avio-prevoznik je dužan da obezbedi da za svaki let bude popunjen pojednostavljen oblik operativnog plana leta, koji zavisi od vrste leta.
17. OPS 1.295 Izbor aerodroma
Ne primenjuje se na VFR letove. Uputstva za korišćenje aerodroma, kao i površina za poletanje i sletanje, moraju biti u skladu sa zahtevima OPS 1.220.
18. OPS 1.310 Mesta za članove posade
Ova odredba se ne primenjuje na VFR letove koji se obavljaju sa dva člana letačke posade.
19. OPS 1.375 Praćenje potrošnje goriva u toku leta
Dodatak 1 OPS 1.375 se ne primenjuje na dnevne VFR letove jednomotornim avionom.
20. OPS 1.405 Započinjanje prilaza i nastavljanje prilaza
Ne primenjuje se na VFR letove.
21. OPS 1.410 Operativni postupci - nadvišavanje visine praga piste
Ne primenjuje se na VFR letove.
22. OPS 1.430 do 1.460, uključujući i dodatke
Ne primenjuje se na VFR letove.
23. OPS 1.530 Poletanje
(i) Odredbe navedene pod (a) primenjuju se sa sledećim dodatkom: vazduhoplovna vlast može da prihvati i druge podatke koji se odnose na performanse koje je ustanovio avio-prevoznik na osnovu pokaznih letova i realnih podataka. Odredbe navedene pod (b) i (v) primenjuju se uz sledeće dodatke: ako se zahtevi iz ovog odeljka ne mogu ispuniti zbog fizičkog ograničenja dužine poletno-sletne staze i ako postoji javni interes i neophodnost obavljanja letova, vazduhoplovna vlast može, u pojedinačnom slučaju, da prihvati druge podatke o performansama koji nisu u suprotnosti sa podacima koji su dati u letačkom priručniku aviona, a koji se odnose na posebne procedure koje je utvrdio avio-prevoznik.
(ii) Avio-prevoznik koji želi da obavlja letove u skladu sa navedenim u (i) mora da ima odobrenje vazduhoplovnih vlasti koje su izdale AOC. Odobrenje sadrži:
(A) tip aviona;
(B) vrstu letova;
(V) aerodrome i poletno-sletne staze koje će se koristi;
(G) ograničenje da se poletanje obavi prema pravilima meteorološke vidljivosti (VMC);
(D) osposobljenost članova posade;
(Đ) ograničenje za avione koji imaju uverenje o tipu koje je prvi put izdato pre 1. januara 2005. godine.
(iii) Let mora da bude prihvaćen od strane države na čijoj se teritoriji nalazi aerodrom.
24. OPS 1.535 Nadvišavanje prepreka pri poletanju - avioni sa više motora
(i) Odredbe navedene u (a)3, (a)4, (a)5, (b)2, (v)1, (v)2, kao i Dodatak ne primenjuju se na letove koji se obavljaju danju, po pravilima za vizuelno letenje (VFR).
(ii) Za letove koji se obavljaju po pravilima za instrumentalno letenje i letove koji se obavljaju danju, po pravilima za vizuelno letenje odredbe navedene pod (b) i (v) primenjuju se sa sledećim odstupanjima:
(A) smatra se da postoji mogućnost vizuelnog navođenja kada je vidljivost u toku leta 1 500 m ili veća;
(B) potrebna maksimalna širina vazdušnog puta je 300 m kada je vidljivost u toku leta 1 500 m ili veća;
25. OPS 1.545 Sletanje na destinaciju i na alternativne aerodrome
(i) Odredba se primenjuje uz ispunjenje sledećih uslova: kada se zahtevi iz ove odredbe ne mogu primeniti usled fizičkih ograničenja koja se odnose na produženja poletno-sletne staze i kada postoji jasan javni interes i potreba za obavljanjem saobraćaja, vazduhoplovna vlast može pojedinačno da razmotri svaki slučaj i da prihvati drugačije podatke o performansama aviona koji su u skladu sa letačkim priručnikom aviona, a odnose se na posebne postupke utvrđene od strane avio-prevoznika na osnovu prethodnog iskustva.
(ii) Avio-prevoznik koji namerava da obavlja letenje shodno odredbama navedenim pod (i) mora prethodno da pribavi odobrenje vazduhoplovne vlasti koja je izdala uverenje o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta (AOC). U odobrenju mora da bude navedeno:
(A) tip aviona;
(B) vrsta leta;
(V) aerodrom i poletno-sletna staza za sletanje;
(G) napomena da završni prilaz i sletanje moraju da se obavljaju u VMC uslovima;
(D) obavezna osposobljenost posade;
(Đ) ograničenje da mogu da se koriste samo avioni kojima je prvo uverenje o tipu izdato pre 1. januara 2005. godine.
(iii) Obavljanje ovih letova mora da odobri vazduhoplovna vlast države na čijoj teritoriji se nalazi aerodrom na koji se sleće.
26. OPS 1.550 Sletanje na suvu poletno-sletne stazu
(i) Ova odredba se primenjuje uz ispunjenje sledećih uslova: kada se zahtevi iz ove odredbe ne mogu primeniti usled fizičkih ograničenja koja se odnose na produženja poletno-sletne staze i kada postoji jasan javni interes i potreba za obavljanjem saobraćaja, vazduhoplovna vlast može pojedinačno da razmotri svaki slučaj i da prihvati drugačije podatke o performansama aviona koji su u skladu sa letačkim priručnikom aviona, a odnose se na posebne postupke utvrđene od strane avio-prevoznika na osnovu prethodnog iskustva.
(ii) Avio-prevoznik koji namerava da obavlja letenje shodno odredbama navedenim pod (i) mora prethodno da pribavi odobrenje vazduhoplovne vlasti koja je izdala uverenje o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta (AOC). U odobrenju mora da bude navedeno:
(A) tip aviona;
(B) vrsta leta;
(V) aerodrom i poletno-sletna staza za sletanje;
(G) napomena da završni prilaz i sletanje moraju da se obavljaju u VMC uslovima;
(D) obavezna osposobljenost posade;
(Đ) ograničenje da mogu da se koriste samo avioni kojima je prvo uverenje o tipu izdato pre 1. januara 2005. godine.
(iii) Obavljanje ovih letova mora da odobri vazduhoplovna vlast države na čijoj teritoriji se nalazi aerodrom na koji se sleće.
27. Rezervisano
28. OPS 1.650 Letovi koji se obavljaju danju po pravilima za vizuelno letenje (VFR letovi)
OPS 1.650 se primenjuje uz dodatak: jednomotorni avioni, kojima je prvi put izdato uverenje o plovidbenosti pre 22. maja 1995. godine, mogu da budu izuzeti od zahteva navedenih u (đ), (e), (ž) i (z) od strane vazduhoplovnih vlasti, ako je za njihovo ispunjenje neophodna modifikacija.
29. Deo M (Part-M) - M.A.704 - Priručnik organizacije za obezbeđivanje kontinuirane plovidbenosti (CAMO)
Priručnik organizacije za obezbeđivanje kontinuirane plovidbenosti (CAMO) mora da bude prilagođen vrsti letova koji se obavljaju.
30. Deo M (Part-M) - M.A.306 Način popunjavanja tehničke knjige aviona
Vazduhoplovna vlast može da odobri jednostavniji oblik tehničke knjige aviona, u zavisnosti od leta koji se obavlja.
31. OPS 1.940 Sastav letačke posade
Propisano u (a)2, (a)4 i (b) nije primenljivo na letove koji se obavljaju danju, po pravilima za vizuelno letenje, izuzev (a)(4) koji se u potpunosti primenjuje ako OPS 1 zahteva dva člana letačke posade.
32. OPS 1.945 Prelazna obuka i provera
(i) Propisano u (a)7 - letenje na liniji pod nadzorom (LIFUS) može se obaviti avionom odgovarajuće klase. Broj ovih letova zavisi od složenosti letova.
(ii) Odredba iz (a)8 ne primenjuje se.
33. OPS 1.955 Određivanje vođe vazduhoplova
Propisano u (b) primenjuje se na sledeći način:
Vazduhoplovna vlast može da prihvati skraćenu obuku za vođu vazduhoplova, koja odgovara vrsti letova koji se obavljaju.
34. OPS 1.960 Vođa vazduhoplova sa dozvolom profesionalnog pilota aviona (CPL)
Propisano u (a)1(i) ne primenjuje se na letove koji se obavljaju danju, po pravilima za vizuelno letenje.
35. OPS 1.965 Periodična obuka i provera:
(i) Propisano u (a)1 primenjuje se na letove koji se obavljaju danju, po pravilima za vizuelno letenje, na sledeći način: obuka i provera moraju da odgovaraju vrsti letova i klasi aviona na kojem član letačke posade obavlja let, uključujući i posebnu opremu koja se koristi.
(ii) Propisano u (a)3(ii) primenjuje se na sledeći način: obuka u avionu se može obaviti sa ispitivačem za klasu aviona (CRE), ispitivačem u letu (FE) ili ispitivačem za tip aviona (TRE).
(iii) Propisano u (a)4(i) primenjuje se na sledeći način: proveru stručnosti može da obavi ispitivač za tip aviona (TRE), ispitivač za klasu aviona (CRE) ili odgovarajuće obučen vođa vazduhoplova koga je ovlastio avio-prevoznik, koga su prihvatile vazduhoplovne vlasti, a koji je obučen u skladu sa konceptom unapređenja potencijala posade (CRM).
(iv) Propisano u (b)2 primenjuje se na letove koji se obavljaju danju, po pravilima za vizuelno letenje, na sledeći način: ako se letenje odvija u sezonama koje nisu duže od 8 uzastopnih meseci, jedna provera stručnosti od strane avio-prevoznika mora biti sprovedena pre početka obavljanja javnog avio-transporta.
36. OPS 1.968 Osposobljenost pilota za upravljanje avionom sa bilo kog sedišta
Dodatak 1 se ne primenjuje na VFR letove koji se obavljaju danju, jednomotornim avionom.
37. OPS 1.975 Osposobljenost člana letačke posade za rute i aerodrome
(i) Za VFR letove koji se obavljaju danju, propisano u (b), (v) i (g) ne primenjuju se, izuzev u slučajevima kada se zahteva posebno odobrenje za letenje na aerodrom koji se nalazi na teritoriji države koja zahteva odobrenje. Odobrenje je dužan da pribavi avio-prevoznik.
(ii) Za IFR letove ili VFR letove koji se obavljaju noću, umesto propisanog od (b) do (g), osposobljenost letačke posade za rute i aerodrome može biti priznata uz sledeće:
(A) ako u periodu od 12 meseci član letačke posade obavi letove koji obuhvataju najmanje 10 rutnih sektora u području obavljanja delatnosti i samostalno se informiše o postupcima koji se primenjuju na planiranim aerodromima. Ova odredba se primenjuje samo za najzahtevnije aerodrome.
(B) letovi ka najzahtevnijim aerodromima se mogu obaviti pod uslovom da:
1. je vođa vazduhoplova u prethodnih 36 meseci, u svojstvu radećeg člana letačke posade ili u svojstvu posmatrača, osposobljen za sletanje/poletanje na/sa najzahtevnijih aerodroma;
2. se prilaz izvodi u uslovima spoljašnje meteorološke vidljivosti (VMC), sa najmanje dozvoljene visine za odgovarajući sektor;
3. članovi letačke posade, pre leta, imaju na raspolaganju neophodne informacije o aerodromu.
38. OPS 1.980 Letenje na različitim tipovima i verzijama aviona:
(i) ove odredbe se ne primenjuju na let koji se obavlja danju, u VFR uslovima, klipnim avionom sa jednim članom letačke posade;
(ii) za IFR letove i VFR letove koji se obavljaju noću, zahtev koji je naveden u Dodatku 1 OPS 1.980, u (g)2(i), a koji se odnosi na 500 sati letenja u odgovarajućem sastavu posade pre korišćenja ovlašćenja za tip ili klasu aviona upisanih u dozvolu, se smanjuje na 100 sati ili na 100 sektora, ako se jedan od upisa odnosi na klasu aviona. Provera u letu mora da se obavi pre nego što pilot postane vođa vazduhoplova.
39. OPS 1.981 Zahtevi koji se odnose na člana posade koji ima dozvolu pilota aviona i dozvolu pilota helikoptera
Ako let obavlja jedan član posade klipnim avionom, propisano u (a)1 se ne primenjuje.
40. Rezervisano
41. OPS 1.1060 Operativni plan leta
Za panoramske letove koji se obavljaju danju u VFR uslovima ne zahteva se operativni plan leta. Za letove iz mesta A u mesto B, koji se obavljaju danju, u VFR uslovima, plan leta može biti u jednostavnijem obliku koji odgovara vrsti leta koji se obavlja.
42. OPS 1.1070 Priručnik organizacije za obezbeđenje kontinuirane plovidbenosti (CAMO)
Priručnik organizacije za obezbeđenje kontinuirane plovidbenosti (CAMO) mora da se prilagodi vrsti letova koji se obavljaju.
43. OPS 1.1071 Tehnička knjiga aviona:
Primenjivo je na način naveden u Delu M (Part-M) - M.A.306 - Sistem popunjavanja tehničke knjige aviona
44. Rezervisano
45. Rezervisano
46. OPS 1.1240 Programi obuke
Programi obuke moraju biti prilagođeni vrsti letova koji se obavljaju. Programi samostalne obuke mogu biti prihvatljivi u slučaju VFR letova.
47. OPS 1.1250 Lista postupaka bezbednosnog pregleda aviona
Ne odnosi se na letove koji se obavljaju danju, po pravilima za vizuelno letenje.
Dodatak 1 OPS 1.125
Dokumenti koji moraju da se nalaze u avionu u toku leta
(Videti OPS 1.125)
U slučaju gubitka ili krađe dokumenata koji su navedeni u OPS 1.125, avion može da se koristi dok se let ne završi u bazi ili u mestu gde je moguće obezbediti nova dokumenta.
ODELJAK C - SERTIFIKACIJA AVIO-PREVOZNIKA I NADZOR NAD AVIO-PREVOZNIKOM
OPS 1.175 Opšta pravila za izdavanje uverenja o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta (AOC)
Napomena 1: u Dodatku 1 bliže su određeni sadržaj i uslovi za izdavanje uverenja o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta (AOC).
Napomena 2: u Dodatku 2 bliže su određeni zahtevi rukovođenja i organizacije.
(a) Avio-prevoznik može da koristi avion u komercijalne svrhe, u skladu sa uslovima navedenim u uverenju o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta (AOC) (u daljem tekstu: AOC).
(b) Podnosilac zahteva za izdavanje ili izmenu AOC mora da omogući vazduhoplovnim vlastima da provere sigurnosne aspekte predloženih letova.
(v) Podnosilac zahteva za izdavanje AOC:
1. ne sme da poseduje AOC koji je izdat od strane drugih vazduhoplovnih vlasti, izuzev ako su zainteresovane vazduhoplovne vlasti to posebno odobrile;
2. mora da ima sedište i predstavništvo na teritoriji države koja je nadležna za izdavanje AOC;
3. mora da dokaže vazduhoplovnim vlastima da ispunjava propisane uslove koji se odnose na sigurnost letenja.
(g) Ako avio-prevoznik poseduje avione koji su upisani u registre više država članica, neophodno je da postoje sporazumi kojima se obezbeđuje nadzor nad tim avionima.
(d) Avio-prevoznik je dužan da vazduhoplovnim vlastima omogući pristup svojoj organizaciji, pristup organizaciji sa kojom je zaključio ugovor o održavanju aviona (odobrenoj u skladu sa Delom 145, Part-145) i pristup avionima, radi utvrđivanja stalne usklađenosti sa zahtevima OPS 1.
(đ) AOC se može izmeniti, suspendovati ili oduzeti ako vazduhoplovna vlast zaključi da avio-prevoznik više ne može da obavlja javni avio-transport sa propisanim nivoom sigurnosti.
(e) Avio-prevoznik je dužan da vazduhoplovnim vlastima, na zadovoljavajući način, dokaže:
1. da njegova organizacija i rukovodstvo odgovaraju vrsti i obimu javnog avio-transporta koji obavlja;
2. da ima definisane postupke za vršenje stalnog nadzora nad letovima koje obavlja.
(ž) Avio-prevoznik mora da imenuje odgovornog rukovodioca, prihvatljivog za vazduhoplovne vlasti, koji treba da obezbedi da se korišćenje i održavanje vazduhoplova u potpunosti mogu financirati i obavljati u skladu sa standardima koje zahtevaju vazduhoplovne vlasti.
(z) Avio-prevoznik mora da imenuje odgovorna lica, prihvatljiva za vazduhoplovne vlasti, koja su odgovorna za rukovođenje i nadzor:
1. letačke delatnosti;
2. sistema održavanja;
3. obuke posade;
4. zemaljske delatnosti.
(i) Jedno lice može da bude imenovano na više rukovodećih funkcija, ako je to prihvatljivo za vazduhoplovne vlasti. Avio-prevoznik koji zapošljava 21 ili više lica sa punim radnim vremenom, mora da imenuje najmanje dva odgovorna lica.
(j) Ako avio-prevoznik zapošljava 20 ili manje lica sa punim radnim vremenom, jednu ili više odgovornih funkcija može da obavlja odgovorni rukovodilac ako je to prihvatljivo za vazduhoplovne vlasti.
(k) Avio-prevoznik je odgovoran da svaki let bude obavljen u skladu sa operativnim priručnikom.
(l) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi tehnička sredstva koja omogućavaju sigurno zemaljsko opsluživanje aviona.
(lj) Avio-prevoznik je dužan da opremi avione i osposobi posadu, u skladu sa zahtevima za područje obavljanja letova i vrstu delatnosti.
(m) Avio-prevoznik mora da ispuni zahteve održavanja u skladu sa Delom M (Part-M), za sve avione kojima obavlja javni avio-transport, pod uslovima definisanim u AOC.
(n) Avio-prevoznik je dužan da vazduhoplovnim vlastima dostavi primerak operativnog priručnika, kao što je navedeno u Odeljku P, kao i njegove izmene i dopune.
(nj) Avio-prevoznik mora da održava objekte, uređaje i sredstva u glavnoj bazi, shodno vrsti i području obavljanja delatnosti.
OPS 1.180 Izdavanje, izmena i produženje važenja AOC
(a) Za izdavanje, izmenu i produženje važenje AOC neophodno je:
1. da avioni kojima se obavlja javni avio-transport poseduju uverenje o plovidbenosti koje je izdato u skladu sa Uredbom Komisije broj 1702/2003 od 24. septembra 2003. godine, kojom se utvrđuju pravila za izvršenje za sertifikaciju vazduhoplova i sa njima povezanih proizvoda, delova i uređaja, u oblasti plovidbenosti i zaštite životne sredine, kao i za odobravanje organizacija za proizvodnju i organizacija za projektovanje. Uverenje o plovidbenosti koje je izdala država članica koja nije izdavalac AOC, prihvata se, bez vođenja postupka priznavanja, ako je izdato u skladu sa odredbama Dela 21 (Part-21);
2. da je vazduhoplovna vlast odobrila sistem održavanja u skladu s Delom M (Part-M), Odeljak G;
3. da avio-prevoznik vazduhoplovnim vlastima dokaže da je sposoban da:
(i) uspostavi i održava odgovarajuću organizaciju;
(ii) uspostavi i održava sistem kvaliteta, u skladu sa odredbama navedenim u OPS 1.035;
(iii) utvrdi zahtevane programe obuke;
(iv) ispuni propisane zahteve održavanja aviona, u skladu sa vrstom i obimom saobraćaja, uključujući i odredbe koje su propisane u OPS 1.175(e) do (m);
(v) ispuni zahteve iz OPS 1.175.
(b) Pored navedenog u OPS 1.185(đ), avio-prevoznik je obavezan da, u što kraćem roku, obavesti vazduhoplovnu vlast o promeni podataka u skladu sa odredbama OPS 1.185(a).
(v) Ako vazduhoplovna vlast nije uverena da su ispunjeni uslovi navedeni u (a), može da zahteva da se obavi jedan ili više pokaznih letova, koji mogu biti i komercijalni letovi.
OPS 1.185 Administrativni zahtevi
(a) Avio-prevoznik je dužan da uz zahtev za prvo izdavanje AOC, njegovu izmenu ili produženje važenja, dostavi:
1. zvaničan i poslovni naziv podnosioca zahteva, kao i adresu;
2. opis predloženog saobraćaja;
3. opis organizacije rukovođenja;
4. ime odgovornog rukovodioca;
5. imena odgovornih lica, uključujući lica koja su odgovorna za letačku delatnost, sistem održavanja, obuku posade i zemaljsku delatnost, njihove kvalifikacije i iskustvo;
6. operativni priručnik.
(b) U pogledu sistema održavanja aviona, prilikom prvog izdavanja AOC, a po potrebi, i prilikom izmene ili produženja važenja AOC, avio-prevoznik mora, za svaki tip aviona koji će koristiti za obavljanje javnog avio-transporta da priloži sledeće podatke:
1. priručnik organizacije za obezbeđenje kontinuirane plovidbenosti (CAMO);
2. program održavanja aviona;
3. tehničku knjigu aviona;
4. tehničke specifikacije iz ugovora o održavanju zaključenog između avio-prevoznika i organizacije za održavanje koja je ovlašćena u skladu sa Delom 145 (Part-145);
5. broj aviona.
(v) Zahtev za prvo izdavanje AOC podnosi se najkasnije 90 dana, a operativni priručnik najkasnije 60 dana pre početka planiranog obavljanja saobraćaja.
(g) Zahtev za izmenu AOC podnosi se najkasnije 30 dana pre planiranih promena, izuzev ako je drugačije dogovoreno s vazduhoplovnim vlastima.
(d) Zahtev za produženje važenja AOC podnosi se najkasnije 30 dana pre isteka njegovog važenja, izuzev ako je drugačije dogovoreno s vazduhoplovnim vlastima.
(đ) O promenama odgovornih lica, osim u izuzetnim okolnostima, vazduhoplovna vlast mora biti obaveštena najkasnije 10 dana pre planirane promene.
Dodatak 1 OPS 1.175
Sadržina uverenja o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta (AOC)
U AOC moraju da budu navedeni:
(a) naziv i sedište avio-prevoznika;
(b) datum izdavanja i rok važenja AOC;
(v) opis vrste odobrenog javnog avio-transporta;
(g) tip aviona koji su odobreni za obavljanje delatnosti;
(d) oznake registracije odobrenih aviona, izuzev ako je avio-prevoznik prethodno pribavio saglasnost vazduhoplovnih vlasti za drugačiji način obaveštavanja o oznakama registracije aviona kojima obavlja javni avio-transport na osnovu AOC;
(đ) odobrena područja za obavljanje javnog avio-transporta;
(e) posebna ograničenja;
(ž) posebna odobrenja/saglasnosti kao što su:
CAT II/CAT III (uključujući odobreni minimum), MNPS, ETOPS, RNAV, RVSM, prevoz opasnih materija i, ako je primenljivo, za avio-prevoznike koji neposredno ili posredno vrše obuku - odobrenje za sprovođenje osnovne obuke vezane za sigurnost i izdavanje potvrde o završenoj obuci koja je predviđena u Odeljku O.
Dodatak 2 OPS 1.175
Rukovođenje i organizacija imaoca AOC
(a) Opšte odredbe
Avio-prevoznik je dužan da obezbedi stabilnu i efikasnu rukovodeću strukturu kako bi obezbedio sigurno obavljanje javnog avio-transporta. Odgovorna lica moraju da imaju dokazane rukovodeće sposobnosti i odgovarajuće tehničke, odnosno operativne kvalifikacije u vazduhoplovstvu.
(b) Imenovani rukovodioci
1. Opis dužnosti i odgovornosti imenovanih rukovodilaca i njihova imena moraju da budu navedeni u operativnom priručniku, a o svakoj njihovoj planiranoj, odnosno stvarnoj promeni ili promeni dužnosti koje obavljaju, vazduhoplovna vlast mora da bude pismeno obaveštena;
2. Ako je imenovani rukovodilac odsutan, avio-prevoznik mora da preduzme odgovarajuće mere radi obezbeđenja stalnog nadzora;
3. Lice koje je za rukovodioca imenovao jedan imalac AOC ne može da imenuje za rukovodioca drugi imalac AOC, izuzev ako to prihvati vazduhoplovna vlast koja je izdala AOC;
4. U ugovoru o radu imenovanih rukovodilaca mora da bude naveden dovoljan broj radnih sati tako da mogu da obavljaju rukovodeće dužnosti primerene vrsti i obimu saobraćaja.
(v) Broj osoblja i nadzor nad osobljem
1. Članovi posade
Avio-prevoznik je dužan da zaposli dovoljan broj članova letačke i kabinske posade za planirani saobraćaj. Članovi letačke posade moraju da budu obučeni i provereni u skladu sa Odeljkom N, a članovi kabinske posade u skladu sa Odeljkom O;
2. Zemaljsko osoblje
(i) Broj zemaljskog osoblja zavisi od vrste saobraćaja i njegovog obima. Lica koja obavljaju operative poslove i poslove zemaljskog opsluživanja aviona moraju da budu obučena i svesna svojih odgovornosti;
(ii) Avio-prevoznik koji je ugovorom poverio obavljanje pojedinih usluga drugoj organizaciji, odgovoran je za održavanje propisanog nivoa sigurnosti i drugih standarda. Odgovorno lice avio-prevoznika mora da obezbedi da svaki zaposleni u organizaciji sa kojom je zaključen ugovor o obavljanju pojedinih usluga ispunjava propisane uslove;
3. Interni nadzor
(i) Broj lica određenih za vršenje nadzora zavisi od strukture avio-prevoznika i broja zaposlenih;
(ii) Dužnosti i odgovornosti lica koje vrši nadzor moraju da budu tačno određene, a druge obaveze moraju biti određene tako da mu omogućavaju vršenje nadzora;
(iii) Nadzor nad članovima posade i nad zemaljskim osobljem vrše lica koja imaju odgovarajuće iskustvo i lične kvalitete u skladu sa standardima navedenim u operativnom priručniku.
(g) Uslovi smeštaja
1. Avio-prevoznik mora da obezbedi odgovarajući prostor u svakoj operativnoj bazi za rad osoblja čiji poslovi direktno utiču na sigurnost letenja. Posebna pažnja mora da se posveti potrebama zemaljskog osoblja koje je povezano s operativnim nadzorom, čuvanjem i objavljivanjem važnih podataka, kao i potrebama lica koja rade na poslovima planiranja leta;
2. Službe moraju blagovremeno da dostave operativna uputstva i druge informacije svima kojima su oni neophodni;
(d) Dokumentacija
Avio-prevoznik vrši izradu, izmene i dopune operativnog priručnika, kao i druge dokumentacije.
ODELJAK D - OPERATIVNI POSTUPCI
OPS 1.192 Pojmovi
Pojmovi koji se koriste u ovom odeljku imaju sledeća značenja:
(a) odgovarajući aerodrom je aerodrom koji avio-prevoznik smatra zadovoljavajućim u pogledu osobina poletno-sletne staze i zahteva koji se odnose na performanse aviona. U vreme koje je predviđeno za korišćenje, aerodrom treba da bude otvoren i da na njemu postoji: služba za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju, meteorološka služba i služba za vanredne situacije. Aerodrom treba da bude opremljen navigacionim sredstvima, sredstvima za komunikaciju i odgovarajućim osvetljenjem;
(b) produženi letovi dvomotornih aviona (Extended Range Operations for Two Engine Aeroplanes - ETOPS) (u daljem tekstu: ETOPS letovi) jesu letovi koji se obavljaju dvomotornim avionima koji imaju odobrenje izdato od strane vazduhoplovnih vlasti (ETOPS odobrenje). Odobrenjem se avio-prevozniku dozvoljava da koristi avion za letove na većoj udaljenosti od odgovarajućeg aerodroma od one udaljenosti koja je određena u OPS 1.245(a);
(v) odgovarajući alternativni aerodrom na ruti za potrebe ETOPS letova je aerodrom koji se koristi za ETOPS letove. U vreme korišćenja aerodroma mora da radi služba za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju i mora da postoji najmanje jedan instrumentalni prilaz;
(g) alternativni aerodrom na ruti (En Route Alternate Aerodrome - ERA) (u daljem tekstu: ERA) jeste odgovarajući aerodrom na ruti koji može da se planira;
(d) 3% ERA je alternativni aerodrom na ruti koji se određuje u cilju smanjenja rutne rezerve goriva na 3%;
(đ) izolovani aerodrom: ukoliko vazduhoplovna vlast prihvati, odredišni aerodrom se smatra izolovanim ako je zahtevana količina goriva (gorivo za skretanje sa rute zajedno sa završnom količinom goriva) koja je potrebna za letenje do najbližeg odgovarajućeg alternativnog aerodroma veća od:
- količine goriva potrebnog za let u trajanju od dva sata ili u trajanju od 45 minuta, plus 15% od planiranog putnog vremena koje avion provodi na visini krstarenja (bira se manja vrednost) - za avione sa klipnim motorima:
- količine goriva neophodnog za dva sata leta pri standardnoj potrošnji goriva u fazi krstarenja iznad destinacije, uključujući finalnu rezervu goriva - za avione sa mlaznim motorima;
(e) odgovarajuća pozicija je pozicija koja može da se odredi upotrebom opreme za merenje rastojanja (DME), odgovarajućeg postavljenog NDB, VOR, SRE ili PAR ili nekog drugog položaja između 3 NM i 5 NM od praga poletno-sletne staze, a koji nezavisno određuje poziciju aviona;
(ž) kritična faza leta su: zalet; putanja leta pri poletanju; finalni prilaz; sletanje, uključujući rulanje pri sletanju i druge faze leta koje odredi vođa vazduhoplova;
(z) rutna rezerva je količina goriva koja je neophodna da se izbegnu nepredviđene okolnosti koje mogu da imaju uticaj na potrošnju goriva u toku leta ka odredišnom aerodromu, odstupanja u potrošnji goriva u odnosu na standardnu potrošnju goriva, odstupanja od prognoziranih meteoroloških uslova i odstupanja od planirane rute i nivoa krstarenja, odnosno visine;
(i) odvojene poletno-sletne staze su poletno-sletne staze na istom aerodromu koje imaju odvojene površine za sletanje. Odvojene poletno-sletne staze mogu da budu fizički odvojene ili da se ukrštaju, tako da ako je jedna poletno-sletna staza zatvorena, to ne sprečava planirana sletanja i poletanja na drugoj poletno-sletnoj stazi. Za svaku poletno-sletnu stazu mora da postoji posebna prilazna procedura i posebno navigaciono sredstvo;
(j) brzina krstarenja sa jednim neispravnim motorom za potrebe ETOPS letova je odobrena brzina koja je u okviru graničnih vrednosti za određeni tip aviona i za planirano područje obavljanja letova. Brzinu krstarenja određuje avio-prevoznik, a odobravaju je vazduhoplovne vlasti;
(k) ETOPS područje je deo vazdušnog prostora u kome avion koji je odobren za ETOPS letove, pri odobrenoj brzini krstarenja, sa jednim neispravnim motorom, u uslovima mirne atmosfere (pri standardnim uslovima), sve vreme ostaje u odobrenim granicama za ETOPS letove;
(l) otprema aviona planiranog za ETOPS letove počinje od momenta kada avion počne da se kreće na sopstveni pogon u cilju pripreme za poletanje, do kada važe i planirani ETOPS minimumi.
OPS 1.195 Operativna kontrola
Avio-prevoznik je dužan da:
(a) odredi način operativne kontrole koji odobrava vazduhoplovna vlast;
(b) vrši operativnu kontrolu letova koji se obavljaju u skladu sa uslovima navedenim u njegovom AOC.
OPS 1.200 Operativni priručnik
Avio-prevoznik je dužan da izradi operativni priručnik u skladu sa Odeljkom P ovog aneksa kojim su propisani operativni postupci kojih se mora pridržavati operativno osoblje.
OPS 1.205 Stručnost operativnog osoblja
Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da operativno osoblje koje obavlja letačke ili zemaljske poslove, kao i osoblje čiji rad utiče na ove poslove, bude obučeno na odgovarajući način. Operativno osoblje mora da pokaže da je sposobno da obavlja odgovarajuće zadatke i da je svesno svoje odgovornosti.
OPS 1.210 Utvrđivanje procedura
(a) Avio-prevoznik je obavezan da, za svaki tip aviona, utvrdi procedure i uputstva koja sadrže dužnosti zemaljskog osoblja i članova posade za sve poslove na zemlji i u toku leta.
(b) Avio-prevoznik mora da utvrdi liste provere za sve faze leta u redovnim i vanrednim uslovima i u slučaju nužde, u cilju primene postupaka propisanih u operativnom priručniku.
(v) U toku kritičnih faza leta avio-prevoznik ne sme da zahteva da član posade preduzima druge radnje, izuzev onih koje su neophodne za sigurno obavljanje leta (videti OPS 1.192)
OPS 1.215 Korišćenje usluga službe za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju (ATS)
Avio-prevoznik je dužan da koristi usluge službe za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju.
OPS 1.216 Operativne instrukcije u toku leta
Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da operativne instrukcije koje on daje u toku leta, a koje prouzrokuju promenu u planu leta budu usklađene sa instrukcijama koje daje služba za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju, pre nego što se proslede posadi aviona.
OPS 1.220 Korišćenje aerodroma
(Videti OPS 1.192)
Avio-prevoznik može da koristi samo onaj aerodrom koji odgovara tipu aviona i vrsti leta.
OPS 1.225 Operativni minimum aerodroma
(a) Avio-prevoznik je dužan da u operativnom priručniku navede operativni minimum aerodroma koji je utvrđen u skladu sa OPS 1.430 za svaki polazni, odredišni ili alternativni aerodrom koji može da koristi u skladu sa odredbama OPS 1.220.
(b) Ako vazduhoplovna vlast odredi strože kriterijume od onih koji su propisani u operativnom priručniku, avio-prevoznik je dužan da ih primenjuje.
(v) Minimumi koji su određeni za tip prilaza i proceduru sletanja smatraju se primenljivim ako:
1. je oprema na zemlji koja je prikazana na odgovarajućoj karti ispravna;
2. su sistemi u avionu koji su potrebni za određeni prilaz ispravni;
3. su ispunjeni zahtevi koji se odnose na performanse aviona;
4. je posada osposobljena.
OPS 1.230 Postupci instrumentalnog odlaska i prilaza
(a) Avio-prevoznik može da koristi samo objavljene procedure instrumentalnog odlaska i prilaza koje je odobrila država u kojoj se aerodrom nalazi.
(b) Izuzetno od propisanog u (a), vođa vazduhoplova može da prihvati odobrenje kontrole letenja da skrene sa objavljene rute odlaska ili prilaza, ako su pri tome uzeti u obzir kriterijumi za nadvišavanje prepreka i uslovi u kojima se obavlja let. Završni prilaz mora da se izvodi vizuelno ili po utvrđenoj proceduri instrumentalnog prilaza.
(v) Izuzetno od propisanog u (a), avio-prevoznik može da koristi i druge postupke instrumentalnog odlaska i prilaza samo ako ih prethodno odobri vazduhoplovna vlast države na čijoj teritoriji se aerodrom nalazi, a prihvati ih vazduhoplovna vlast države koja je izdala AOC.
OPS 1.235 Postupci za smanjenje nivoa buke
Avio-prevoznik je dužan da, za svaki tip aviona, ustanovi odgovarajuće operativne postupke u odlasku i u dolasku/prilazu, pod uslovom da:
(a) sigurnost leta nije ugrožena smanjenjem nivoa buke;
(b) su postupci smanjenja nivoa buke jednostavni i sigurni i ne zahtevaju povećanje radnog opterećenja posade u toku kritičnih faza leta;
(v) su za svaki tip aviona propisani postupci smanjenja buke u odlasku, koji su u skladu sa ICAO dokumentom 8168 (Procedure za usluge vođenja, PANS-OPS, tom I):
1. prvi postupak u odlasku kojim se smanjuje nivo buke (NADP 1) definisan je sa ciljem smanjenja nivoa buke u blizini aerodroma;
2. drugi postupak u odlasku kojim se smanjuje nivo buke (NADP 2) definisan je sa ciljem smanjenja nivoa buke na daljinu;
3. kao dodatak, profil leta pri svakom NADP postupku može imati samo jednu sekvencu aktivnosti.
OPS 1.240 Rute i područja letenja
(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da se let odvija samo na rutama ili iznad područja:
1. na kojima postoji odgovarajuća zemaljska oprema i odgovarajuće službe za planirani let, uključujući i meteorološku službu;
2. za koje su karakteristike aviona koji namerava da koristi takve da mogu da ispune zahtevane minimalne visina leta;
3. na kojima oprema aviona koji planira da koristi ispunjava minimum potrebne opreme za planirane letove;
4. za koja su dostupne odgovarajuće karte i mape (videti OPS 1.135(a)(9));
5. na kojima su, ako se koriste dvomotorni avioni, na raspolaganju odgovarajući aerodromi u okviru propisanih granica vremena/udaljenosti shodno OPS 1.245;
6. na kojima su, ako se koriste jednomotorni avioni, na raspolaganju površine koje omogućavaju sigurno prinudno sletanje.
(b) Avio-prevoznik je dužan da letove obavlja sa svim ograničenjima na ruti ili u području letenja, koja su utvrdile vazduhoplovne vlasti.
OPS 1.241 Letenje u vazdušnom prostoru sa smanjenim minimalnim vertikalnim razdvajanjem
Avio-prevoznik može da leti u delovima vazdušnog prostora gde je, u skladu sa Regionalnim sporazumom o vazdušnoj plovidbi, minimum vertikalnog razdvajanja 300 m (1000 ft), ako to odobri vazduhoplovna vlast (RVSM odobrenje) (Videti i OPS 1.872).
OPS 1.243 Letenje u područjima u kojima se zahtevaju posebne navigacijske karakteristike
(a) Avio-prevoznik mora da bude ovlašćen za letenje u delovima vazdušnog prostora ili na rutama za koje se zahtevaju posebne navigacijske karakteristike i da raspolaže avionom koji je sertifikovan za obavljanje takvih letova (videti OPS 1.865(v)(2), 1.870 i 1.872).
(b) Avio-prevoznik koji leti u oblastima navedenim u (a) obavezan je da u operativni priručnik unese postupke u vezi sa kretanjem na ruti koje je propisala vazduhoplovna vlast u čijoj je nadležnosti taj vazdušni prostor.
OPS 1.245 Najveća udaljenost od odgovarajućeg aerodroma za dvomotorne avione bez ETOPS odobrenja
(videti OPS 1.192)
(a) Avio-prevoznik koji nema posebno odobrenje vazduhoplovnih vlasti, u skladu sa OPS 1.246(a) (ETOPS odobrenje), ne sme da leti dvomotornim avionom na ruti koja sadrži tačku koja je od određenog aerodroma udaljena više nego što je dozvoljeno:
1. Za avione sa performansama klase A i sa:
(i) najvećim odobrenim brojem putničkih sedišta 20 ili više;
(ii) maksimalnom odobrenom masom na poletanju 45 360 kg ili više, to je udaljenost koja se preleti za 60 minuta sa jednim neispravnim motorom, pri brzini krstarenja koja je određena u skladu sa propisanim u (b);
2. za avione sa performansama klase A i sa:
(i) najvećim odobrenim brojem putničkih sedišta 19 ili manje;
(ii) maksimalnom odobrenom masom na poletanju manjom od 45 360 kg,
to je rastojanje koje se preleti za 120 minuta ili, ako su odobrile vazduhoplovne vlasti, do 180 minuta za mlazne avione, pri brzini krstarenja sa otkazom jednog motora koja je određena u skladu sa propisanim u (b);
3. za avione sa performansama klase B i klase C:
(i) udaljenost koja se preleti za 120 minuta sa jednim neispravnim motorom, pri brzini krstarenja koja je propisana u (b);
(ii) 300 NM, u zavisnosti šta je manje.
(b) Avio-prevoznik je dužan da odredi brzinu za izračunavanje maksimalne udaljenosti do odgovarajućeg aerodroma za svaki tip ili varijantu dvomotornog aviona koja ne prelazi VMO koja se zasniva na stvarnoj brzini koju avion može da održava sa jednim neispravnim motorom.
(v) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da operativni priručnik, u zavisnosti od tipa i varijante aviona, sadrži sledeće podatke:
1. brzinu krstarenja sa jednim neispravnim motorom koja je određena pod (b);
2. najveću udaljenost od odgovarajućeg aerodroma koja je određena u skladu sa propisanim u (a) i (b).
Napomena: propisane brzine i visine (nivoi leta) namenjene su samo za određivanje najveće udaljenosti do odgovarajućeg aerodroma.
OPS 1.246 Letenje sa povećanim doletom dvomotornim avionima (ETOPS)
(a) Avio-prevoznik koji nema ETOPS odobrenje ne sme da leti preko graničnih vrednosti rastojanja određenog u skladu sa OPS 1.245.
(b) Za obavljanje ETOPS letova, avio-prevoznik mora da obezbedi odgovarajući ETOPS alternativni aerodrom na ruti, u okviru odobrenog vremena skretanja ili vremena skretanja koje se zasniva na ograničenjima iz MEL liste, u zavisnosti koje je kraće (videti OPS 1.297(g)).
OPS 1.250 Određivanje minimalnih visina leta
(a) Avio-prevoznik je dužan da odredi minimalne visine leta i način njihovog određivanja za delove rute na kojima će leteti, a koje obezbeđuju propisano nadvišavanje prepreka, uzimajući u obzir uslove iz Odeljaka od F do I.
(b) Način određivanja minimalnih visina leta mora da bude odobren od strane vazduhoplovnih vlasti.
(v) Ako su minimalne visine leta koje je odredila država preko čije teritorije se leti, veće od onih koje je odredio avio-prevoznik, primenjuju se veće vrednosti.
(g) Za određivanje minimalnih visina leta avio-prevoznik mora da uzme u obzir:
1. preciznost sa kojom može da se odredi položaj aviona;
2. moguća odstupanja u pokazivanju visinomera koji se koristi;
3. karakteristike terena (npr. nagle promene nadmorske visine) na ruti ili u područjima u kojima će se leteti;
4. mogućnost nailaska na nepovoljne meteorološke uslove (npr. jaka turbulencija i nispona strujanja);
5. moguće greške u vazduhoplovnim kartama.
(d) U cilju ispunjenja uslova propisanih u (g), avio-prevoznik mora da uzme u obzir:
1. korekcije temperature i odstupanja pritiska od standardnih vrednosti;
2. zahtev kontrole letenja (ATC);
3. svaku predvidivu slučajnost duž planirane rute.
OPS 1.255 Politika planiranja goriva
(videti Dodatak 1 OPS 1.255, Dodatak 2 OPS 1.255)
(a) Avio-prevoznik je dužan da propiše način planiranja goriva radi planiranja leta i planiranja goriva u toku leta, kako bi obezbedio da avion u letu ima dovoljnu količinu goriva za planirani let i rezervu koja omogućava odstupanja od planiranog leta.
(b) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da se planiranje letova zasniva na:
1. postupcima iz operativnog priručnika i podacima koji su izvedeni iz:
(i) podataka dobijenih od proizvođača aviona;
(ii) važećih podataka dobijenih iz sistema za praćenje potrošnje goriva za određeni avion;
2. operativnim uslovima u kojima treba da se obavi let, uključujući:
(i) realne podatke potrošnje goriva;
(ii) predviđene mase aviona;
(iii) očekivane meteorološke uslove;
(iv) postupke i ograničenja službe za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju.
(v) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da pretpoletni proračun upotrebljivog goriva neophodnog za let sadrži:
1. gorivo za taksiranje;
2. putno gorivo;
3. rezervu goriva koja se sastoji od:
(i) rutne rezerve goriva (videti OPS 1.192);
(ii) goriva za alternaciju, ako je alternativni aerodrom potreban (to ne znači da se aerodrom poletanja uzima kao alternativni aerodrom za destinaciju);
(iii) završne rezerve goriva;
(iv) dodatnog goriva, ako je ono potrebno za tu vrstu leta (npr. ETOPS);
4. ekstra gorivo ako to zahteva vođa vazduhoplova.
(g) Avio-prevoznik je dužan da propiše postupke za izračunavanje potrošnje goriva u letu, ako je potrebno da se let nastavi duž druge rute ili ka odredištu koje nije planirano, koja uključuje:
1. gorivo potrebno za preostali deo leta;
2. rezervu goriva koja se sastoji od:
(i) rutne rezerve;
(ii) goriva za alternaciju, ako je alternativni aerodrom potreban (to ne podrazumeva da se aerodrom poletanja uzima kao alternativni aerodrom za destinaciju);
(iii) završne rezerve;
(iv) dodatnog goriva, ako je potrebno za tu vrstu leta (npr. ETOPS);
3. ekstra goriva, ako to zahteva vođa vazduhoplova.
OPS 1.260 Prevoz lica sa ograničenom sposobnošću kretanja
(a) Avio-prevoznik je dužan da utvrdi postupke za prevoz lica sa ograničenom sposobnošću kretanja (PRM).
(b) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da lica sa ograničenom sposobnošću kretanja ne budu smeštena na sedištima na kojima bi njihov smeštaj mogao da:
1. ometa posadu u radu;
2. ometa prilaz opremi za slučaj opasnosti;
3. ometa napuštanje aviona u slučaju nužde.
(v) Vođa vazduhoplova mora da bude obavešten da se na letu nalaze lica sa ograničenom sposobnošću kretanja.
OPS 1.265 Prevoz nepoželjnih, deportovanih i pritvorenih lica
Za prevoz nepoželjnih, deportovanih ili pritvorenih lica avio-prevoznik je dužan da utvrdi postupke kojima se obezbeđuje sigurnost aviona i putnika u njemu. Vođa vazduhoplova mora da bude obavešten o prevozu ovih kategorija putnika.
OPS 1.270 Smeštaj prtljaga i robe
(videti Dodatak 1 OPS 1.270)
(a) Avio-prevoznik je dužan da propiše postupke kojima se obezbeđuje da u kabinu aviona bude uneta samo određena količina ručnog prtljaga odgovarajuće težine i veličine koja može da bude sigurno smeštena.
(b) Avio-prevoznik je dužan da propiše postupke kojima se obezbeđuje da prtljag i roba koji su uneti u putničku kabinu, a koji bi mogli da prouzrokuju povrede i štetu ili da blokiraju izlaze i prolaze ako u toku leta dođe do njihovog nenamernog pomeranja, budu smešteni u pregrade koje su napravljene tako da spreče njegovo pomeranje.
OPS 1.280 Smeštaj putnika u kabini aviona
Avio-prevoznik je dužan da propiše postupke kojima se obezbeđuje da putnici budu smešteni tako da ne ometaju evakuaciju iz aviona i da mogu na najbolji način da pomognu pri evakuaciji.
OPS 1.285 Obaveštavanje putnika
Avio-prevoznik je u dužan da obezbedi:
(a) Opšte uslove:
1. da putnici budu usmeno obavešteni o sigurnosnim merama, pri čemu se može koristiti audio-vizuelni način obaveštavanja;
2. da putnicima budu na raspolaganju uputstva koja sadrže sigurnosne informacije koje slikovito prikazuju upotrebu sigurnosne opreme i korišćenje izlaza koje mogu da koriste u slučaju nužde.
(b) Pre poletanja:
1. da putnici ukratko budu obavešteni o:
(i) režimu pušenja;
(ii) obaveznom podignutom položaju sedišta, kao i o obaveznom zabravljivanju pomoćnog stola;
(iii) izlazu za evakuaciju;
(iv) oznakama za evakuaciju koje se nalaze na podu aviona i njihovom korišćenju;
(v) smeštanju ručnog prtljaga;
(vi) ograničenju upotrebe prenosivih elektronskih uređaja;
(vii) sadržaju i mestu na kojem se nalaze sigurnosna uputstava;
2. da je putnicima pokazano:
(i) upotreba sigurnosnih pojaseva i sigurnosne opreme, uključujući i objašnjenje kako da vežu i odvežu sigurnosni pojas i sigurnosnu opremu;
(ii) mesto gde se nalazi oprema za kiseonik i način njenog korišćenja (OPS 1.770 i OPS 1.775). Putnicima se mora skrenuti pažnja da je u slučaju korišćenja kiseonika pušenje zabranjeno;
(iii) mesto na kome se nalaze pojasevi za spasavanje i njihovo korišćenje (OPS 1.825).
(v) Posle poletanja:
1. ako je potrebno putnike treba podsetiti na:
(i) pravila o pušenju;
(ii) upotrebu sigurnosnih pojaseva i sigurnosne opreme, uključujući prednost vezivanja pojaseva i kada to nije obavezno.
(g) Pre sletanja:
1. Ako je potrebno, putnike treba podseti na:
(i) pravila o pušenju;
(ii) upotrebu sigurnosnih pojaseva i sigurnosne opreme;
(iii) obavezu da naslon sedišta bude u podignutom položaju, a pomoćni sto zabravljen;
(iv) smeštaj ručnog prtljaga;
(v) ograničenje upotrebe prenosivih elektronskih uređaja.
(d) Posle sletanja:
1. Putnike treba podsetiti na:
(i) pravila o pušenju;
(ii) korišćenje sigurnosnih pojaseva i sigurnosne opreme.
(đ) U vanrednim situacijama u toku leta, da putnici budu upoznati sa postupcima koje treba preduzeti.
OPS 1.290 Priprema za let
(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi popunjen operativni plan leta za svaki predviđeni let.
(b) Vođa vazduhoplova ne sme da započne let ako se prethodno nije uverio:
1. da je avion plovidben;
2. da nije planirano korišćenje aviona na način suprotan od onog što je navedeno u listi odstupanja konfiguracije;
3. da su na raspolaganju instrumenti i oprema neophodni za let, u skladu sa odredbama Odeljaka K i L ovog aneksa;
4. da su instrumenti i oprema u ispravnom stanju, izuzev onih kojima je na osnovu MEL liste dozvoljeno da budu u neispravnom stanju;
5. da se u avionu nalaze oni delovi operativnog priručnika koji su potrebni za let;
6. da se u avionu nalaze dokumenti, obrasci i dodatne informacije propisani u OPS 1.125 i OPS 1.135;
7. da se u avionu nalaze važeće karte, mape i druga dokumentacija ili odgovarajući podaci koji su neophodni za planirani let, uključujući i moguća odstupanja od planiranog leta. U avionu se moraju nalaziti i tablice za konverziju veličina, koje se koriste na letovima koji se obavljaju u područjima u kojima se visina, nadmorska visina i nivo leta izražavaju u metrima;
8. da su na raspolaganju potrebne zemaljske službe i odgovarajuća oprema za zemaljsko opsluživanje;
9. da su ispunjeni uslovi za obavljanje leta koji su propisani u operativnom priručniku, a koji se odnose na gorivo, mazivo i kiseonik, minimalnu sigurnosnu visinu, operativni minimum aerodroma i raspoloživost alternativnih aerodroma;
10. da je teret pravilno raspoređen i osiguran;
11. da masa aviona na početku poletanja dozvoljava da se let obavi u skladu sa Odeljcima od F do I ovog aneksa;
12. da su ispunjena dodatna ograničenja u odnosu na ono što je propisano u tačkama 9. i 11.
OPS 1.295 Izbor aerodroma
(a) Avio-prevoznik je dužan da prilikom planiranja leta propiše postupke za izbor aerodroma opredeljenja i alternativnih aerodroma, u skladu sa OPS 1.220.
(b) Avio-prevoznik je dužan da u operativnom planu leta navede alternativni aerodrom za poletanje ako na osnovu meteoroloških podataka ili karakteristika aviona nije moguć povratak na aerodrom poletanja. Alternativni aerodrom za poletanje mora da bude u okviru:
1. za dvomotorne avione:
(i) jednog sata leta, sa otkazom jednog motora, pri brzini krstarenja, u skladu sa uslovima iz letačkog priručnika aviona, standardnim uslovima mirne atmosfere i stvarne mase aviona;
(ii) odobrenog ETOPS vremena i ograničenjima iz MEL liste koje ne može da bude duže od dva časa, pri brzini krstarenja, sa otkazom jednog motora, u skladu sa uslovima iz letačkog priručnika aviona, u standardnim uslovima mirne atmosfere i stvarne mase aviona, za avione i posadu ovlašćene za obavljanje ETOPS letova; ili
2. dva sata leta pri brzini krstarenja, sa otkazom jednog motora, u skladu sa uslovima iz letačkog priručnika aviona, u standardnim uslovima mirne atmosfere, zasnovano na stvarnoj masi poletanja za avione sa tri ili četiri motora;
3. ako letački priručnik aviona ne sadrži brzinu krstarenja sa otkazom jednog motora, brzina koja se koristi za izračunavanje je brzina koja se može postići sa ispravnim motorima kada im je snaga podešena na maksimalnu stalnu snagu.
(v) Avio-prevoznik je dužan da za svaki IFR let odredi najmanje jedan aerodrom kao alternativni aerodrom za odredišni aerodrom, izuzev:
1. ako su ispunjena oba uslova:
(i) da dužina planiranog leta, od poletanja do sletanja ili, u slučaju ponovnog planiranja u toku leta, u skladu sa propisanim u OPS 1.255(g), ne prelazi 6 sati;
(ii) da na odredišnom aerodromu postoje i da su upotrebljive dve odvojene poletno-sletne staze (videti OPS 1.192) za sletanje i da su meteorološki izveštaji i prognoze za odredišni aerodrom takvi da je u periodu od sat vremena pre i sat vremena posle predviđenog vremena dolaska na odredišni aerodrom baza oblaka najmanje 2 000 ft ili visina kruženja + 500 ft, u zavisnosti šta je veće, i vidljivost najmanje 5 km; ili
2. ako je odredišni aerodrom izolovan.
(g) Avio-prevoznik mora da odredi dva alternativna aerodroma za odredišni aerodrom u slučaju:
1. da meteorološki izveštaji i prognoze za odredište ukazuju da će jedan sat pre i jedan sat posle predviđenog vremena dolaska, vremenski uslovi biti ispod primenljivog planiranog minimuma (videti OPS 1.297(b)) ili
2. kad nisu dostupne meteorološke informacije.
(d) Avio-prevoznik je dužan da u operativnom planu leta navede alternativne aerodrome.
OPS 1.297 Minimumi za planiranje IFR letova
(a) Minimum za planiranje alternativnih aerodroma za poletanje. Avio-prevoznik može da izabere alternativni aerodrom za poletanje ako odgovarajući meteorološki izveštaj i prognoza ukazuju da će jedan sat pre i jedan sat posle predviđenog vremena dolaska na aerodrom vremenski uslovi biti u okviru ili iznad određenog minimuma za sletanje, u skladu sa odredbama navedenim u OPS 1.225. Baza oblaka se uzima u obzir ako su na raspolaganju jedino neprecizni prilazi za sletanje i/ili sletanja iz kružnog prilaza. Ograničenja koja se odnose na let s otkazom jednog motora moraju da se uzmu u obzir.
(b) Minimum za planiranje odredišnog (izuzev izolovanog odredišnog) aerodroma. Avio-prevoznik je dužan da izabere odredišni aerodrom ako:
1. vremenski izveštaji i prognoze ukazuju da će jedan sat pre i jedan sat posle predviđenog vremena dolaska na aerodrom, vremenski uslovi biti isti ili bolji od planiranog minimuma:
(i) RVR/vidljivost određena u skladu sa OPS 1.225;
(ii) za neprecizne prilaze ili kružne prilaze - da je baza oblaka na minimalnoj visini odluke ili iznad nje; ili
2. su za odredišni aerodrom izabrana dva alternativna aerodroma shodno odredbama OPS 1.295(g).
(v) Minimum za planiranje:
1. alternativnog aerodroma za destinaciju,
2. izolovanog aerodroma,
3. 3% ERA aerodroma,
4. alternativnog aerodrom na ruti koji se zahteva u fazi planiranja leta.
Avio-prevoznik je dužan da odabere aerodrom za jednu od navedenih svrha ako meteorološki izveštaji i prognoze ukazuju da će, jedan sat pre i jedan sat posle predviđenog vremena dolaska na aerodrom, vremenski uslovi biti isti ili bolji od planiranog minimuma koji je dat u Tabeli broj 1.
Tabela broj 1: Minimum za planiranje: alternativnog aerodroma za destinaciju, izolovanog odredišnog aerodroma, 3% ERA aerodroma i alternativnog aerodroma na ruti
Tip prilaza |
Minimum za planiranje |
Cat II i III |
Cat I (napomena 1) |
Cat I |
Neprecizni prilaz (napomene 1 i 2) |
Neprecizni prilaz |
Neprecizni prilaz |
Kružni prilaz |
Kružni prilaz |
Napomena 1: RVR
Napomena 2: baza oblaka treba da bude na minimalnoj visini odluke ili iznad.
(g) Minimum za planiranje alternativnog aerodroma na ruti pri ETOPS letovima. Avio-prevoznik može da odredi aerodrom kao alternativni aerodrom na ruti za ETOPS letove samo ako vremenski izveštaji i prognoze ukazuju da će u predviđenom vremenu za sletanje i jedan sat posle predviđenog vremena za sletanje vremenski uslovi biti u okviru planiranog minimuma ili iznad njega, u skladu sa Tabelom broj 2. Avio-prevoznik mora u operativnom priručniku da propiše način određivanja operativnih minimuma na planiranom alternativnom aerodromu na ruti na ETOPS letovima.
Tabela broj 2: Minimum za planiranje - ETOPS
Prilazna sredstva |
Baza oblaka iznad |
Meteorološki minimum vidljivost/RVR |
Postupak |
Odobrena visina odluke (DH/DA) na koju je dodato 200 ft |
Odobrena vidljivost na koju je dodato 800 m |
Neprecizni prilaz ili prilaz iz kruženja |
Odobrena minimalna |
Odobrena vidljivost na koju je dodato 1500 m |
OPS 1.300 Popunjavanje ATS plana leta
Avio-prevoznik ne sme da započne let ako ATS plan leta nije predat ili ako nisu predate potrebne informacije kako bi, u slučaju potrebe, mogla da bude aktivirana služba za uzbunjivanje.
OPS 1.305 Točenje/istakanje goriva pri ukrcavanju ili iskrcavanju putnika ili kada se putnici nalaze u avionu
(videti Dodatak 1 OPS 1.305)
Avio-prevoznik ne sme da toči ili da istače Avgas ili wide cut vrstu goriva (npr. Jet-B ili drugo slično gorivo) ako može da dođe do mešanja goriva dok se putnici ukrcavaju ili iskrcavaju iz aviona ili se nalaze u avionu. U drugim slučajevima moraju da se preduzmu potrebne mere predostrožnosti, a na avionu mora da radi obučeno osoblje koje je spremno da obavi evakuaciju aviona.
OPS 1.307 Točenje/istakanje wide cut goriva
Avio-prevoznik je dužan da propiše postupke za točenje/istakanje wide cut goriva (npr. Jet-B) ako tu vrstu goriva koristi.
OPS 1.308 Guranje i vuča aviona
(a) Avio-prevoznik je dužan da procedure guranja i vuče aviona usaglasi sa odgovarajućim standardima i postupcima.
(b) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da se pozicioniranje pre i posle taksiranja ne obavlja vozilom za vuču, bez korišćenja rude za vuču, izuzev:
1. ako je avion svojom konstrukcijom zaštićen od oštećenja upravljačkog sistema nosnog točka;
2. ako je sistem/postupak takav da letačkoj posadi ukazuje da je došlo ili da može da dođe do oštećenja;
3. ako je vozilo za vuču bez rude takve konstrukcije da sprečava oštećenje aviona.
OPS 1.310 Obaveza članova posade da budu na svojim radnim mestima
(a) Članovi letačke posade
1. U toku poletanja i sletanja član letačke posade za koga se zahteva da bude u pilotskoj kabini mora da se nalazi na svom mestu.
2. U toku ostalih faza leta član letačke posade koji je na dužnosti u pilotskoj kabini mora da ostane na svom mestu, izuzev ako odsustvuje radi obavljanja zadataka koji su povezani sa letom ili zbog fizioloških potreba. U tim slučajevima za komandama aviona mora da bude najmanje jedan odgovarajuće osposobljeni pilot.
3. Članovi letačke posade koji vrše dužnosti u pilotskoj kabini moraju da budu u punoj pripravnosti. Ako se smanji stepen pripravnosti, moraju da se preduzmu odgovarajuće mere. Ako član posade oseti neočekivani umor, vođa vazduhoplova može da primeni postupak regulisanog odmora ako radna opterećenost to dozvoljava. Regulisani odmor se ne smatra kao deo odmora pri računanju radnog vremena i ne koristi se u cilju opravdanja radnog vremena.
(b) Članovi kabinske posade.
Članovi kabinske posade moraju da budu na svojim mestima u kritičnim fazama leta u svim kabinama u kojima se nalaze putnici.
OPS 1.311 Minimalni broj članova kabinske posade kada je avion na zemlji, a putnici u kabini
(videti Dodatak 1 OPS 1.311)
Ako se u avionu nalaze putnici, avio-prevoznik mora da obezbedi da se u putničkoj kabini nalazi minimalan broj članova kabinske posade koji je predviđen u OPS 1.990(a), (b), (v) i (g), izuzev u sledećim slučajevima:
(a) ako se avion nalazi na zemlji, na parking poziciji - broj članova kabinske posade koji su prisutni u putničkoj kabini aviona može da bude ispod minimalnog broja predviđenog u OPS 1.990(a), (b) i (v). U tom slučaju na svaki par izlaza u slučaju opasnosti, za svaku palubu aviona, mora da bude po jedan član kabinske posade ili jedan član kabinske posade za svakih 50 (ili do 50) putnika. Primenjuje se kriterijum po kome je broj članova letačke posade veći. Da bi se prethodno primenilo neophodno je:
1. da avio-prevoznik propiše postupak za brzo napuštanje aviona sa smanjenim brojem članova kabinske posade kojim se obezbeđuje zahtevani nivo sigurnosti. Postupak mora da bude prihvaćen od strane vazduhoplovnih vlasti;
2. da se ne vrši točenje/istakanje goriva;
3. da stariji član kabinske posade, pre početka ulaska putnika u avion, obavi brifing sa ostalim članovima kabinske posade;
4. da stariji član kabinske posade bude prisutan u kabini aviona;
5. da je pre ulaska putnika u avion obavljena provera putničke kabine.
Smanjenje broja članova kabinske posade nije dozvoljeno ako se broj članova kabinske posade određuje u skladu sa OPS 1.990(g).
(b) Ako pri izlasku putnika iz putničke kabine aviona nije ostalo više od 20 putnika u putničkoj kabini, minimalan broj članova kabinske posade može da bude manji od minimalnog broja koji je određen u skladu sa OPS 1.990(a), (b), (v) i (g), pod uslovom da je:
1. avio-prevoznik propisao postupke za brzo napuštanje aviona sa smanjenim brojem članova kabinske posade kojima obezbeđuje zahtevani nivo sigurnosti koje su prihvatile vazduhoplovne vlasti;
2. stariji član kabinske posade prisutan u putničkoj kabini.
OPS 1.313 Upotreba slušalica sa mikrofonom
(a) Član letačke posade koji mora da bude prisutan u pilotskoj kabini mora da nosi slušalice sa mikrofonom ili sličnim uređajem koji je propisan u OPS 1.650(n) i/ili 1.652(p) i da ih koristi kao primarni uređaj za razgovor sa pružaocem usluga u vazdušnom saobraćaju (ATS):
- na zemlji:
- kad dobija dozvolu za kretanje;
- kad su motori u radu;
- u toku leta ispod prelazne visine ili ispod 10 000 ft, u zavisnosti šta je veće, i
- kad vođa vazduhoplova smatra potrebnim.
(b) U zavisnosti od uslova navedenih u (a), mikrofon ili drugi odgovarajući uređaj mora da bude na mestu koje omogućava obavljanje dvosmerne komunikacije.
OPS 1.315 Pomoćna sredstva za evakuaciju u slučaju nužde
Avio-prevoznik je dužan da propiše postupke kojima obezbeđuje da se pre taksiranja, poletanja i sletanja, kao i kada je sigurno i prikladno, stave u stanje pripravnosti pomoćna sredstva za hitnu evakuaciju u slučaju nužde koja se automatski aktiviraju.
OPS 1.320 Sedišta, sigurnosni pojasevi i sigurnosni pojasevi za posadu
(a) Članovi posade
1. U toku poletanja i sletanja, kao i kad to vođa vazduhoplova smatra potrebnim u cilju sigurnosti, član posade mora biti vezan svim ugrađenim sigurnosnim pojasevima za posadu;
2. U toku ostalih faza leta svaki član letačke posade u letačkoj kabini mora da bude vezan sigurnosnim pojasom dok se nalazi na svom mestu.
(b) Putnici
1. Pre poletanja i sletanja, u toku taksiranja, kao i kada to smatra potrebnim u cilju sigurnosti, vođa vazduhoplova je dužan da obezbedi da svaki putnik u kabini sedi na svome sedištu i da je vezan sigurnosnim pojasom ili ugrađenim sigurnosnim vezama;
2. Avio-prevoznik je dužan da propiše, a vođa vazduhoplova da obezbedi da više lica može da sedi na jednom sedištu samo na određenim mestima, i to samo ako je u pitanju jedna odrasla osoba i jedna beba koja je odgovarajuće vezana dodatnim pojasom ili drugim sredstvom za vezivanje.
OPS 1.325 Obezbeđivanje putničke kabine i bifea
(a) Avio-prevoznik je dužan da propiše postupke kojima se obezbeđuje da u toku taksiranja, poletanja i sletanja svi izlazi i putevi za evakuaciju budu slobodni.
(b) Vođa vazduhoplova je dužan da obezbedi da pre poletanja, sletanja i kada to smatra potrebnim u cilju sigurnosti, prtljag i oprema budu pravilno osigurani.
OPS 1.330 Dostupnost opreme u slučaju vanredne situacije
Vođa vazduhoplova je dužan da obezbedi da odgovarajuća oprema u slučaju nužde bude lako dostupna za hitnu upotrebu.
OPS 1.335 Pušenje u avionu
(a) Vođa vazduhoplova je dužan da obezbedi da se u avionu ne puši:
1. ako to smatra potrebnim u interesu sigurnosti;
2. ako je avion na zemlji, izuzev ako je to posebno odobreno u skladu sa postupcima propisanim u operativnom priručniku;
3. izvan prostora određenih za pušenje, u prolazima i u toaletima;
4. u robnim odeljcima i u drugim delovima u kojima se prevozi roba, a koja nije smeštena u kontejnere koji su otporni na plamen ili nisu pokriveni pokrivačima otpornim na plamen;
5. u delovima kabine u koje se dovodi kiseonik.
OPS 1.340 Meteorološki uslovi
(a) Na IFR letovima vođa vazduhoplova mora da:
1. započne poletanje;
2. nastavi let iza tačke od koje važi prepravljeni plan leta u slučaju izmene plana u toku leta,
ako ima podatke koji ukazuju da su očekivani meteorološki uslovi, u očekivano vreme dolaska, na odredištu i izabranom alternativnom aerodromu propisanom u OPS 1.295 na planiranom minimumu ili iznad minimuma koji je propisan u OPS 1.297.
(b) Na IFR letovima vođa vazduhoplova može da nastavi let ka planiranom odredišnom aerodromu ako poslednje dostupne informacije ukazuju da će, u očekivano vreme dolaska, vremenski uslovi na odredišnom aerodromu ili jednom alternativnom aerodromu za odredišni aerodrom biti na ili iznad primenljivog minimuma.
(v) Na IFR letovima vođa vazduhoplova sme da nastavi let posle:
1. tačke odluke ako se koristi postupak sa smanjenom količinom rutnog goriva (videti Dodatak 1 OPS 1.255); ili
2. unapred određene tačke ako se koristi postupak sa ranije određenom tačkom (videti Dodatak 1 OPS 1.255),
ako raspolaže podacima koji ukazuju da su očekivani meteorološki uslovi, u očekivano vreme dolaska, na odredišnom ili odabranom alternativnom aerodromu propisanom u OPS 1.295 na operativnom minimumu aerodroma, propisanom u OPS 1.225, ili iznad njega.
(g) Na VFR letovima vođa vazduhoplova može da započne poletanje ako odgovarajući meteorološki izveštaji i prognoze ukazuju da će meteorološki uslovi na ruti ili na delu rute kojom će da leti u VFR uslovima, u određenom vremenu, odgovarati uslovima leta.
OPS 1.345 Led i drugi kontaminirajući materijal - postupci na zemlji
(a) Avio-prevoznik je dužan da propiše postupke koji se primenjuju pri pregledu aviona na zemlji, pri odleđivanju aviona i postupke protiv zaleđivanja aviona.
(b) Vođa vazduhoplova ne sme da započne poletanje pre nego što su spoljašnje površine očišćene od naslaga koje bi mogle da utiču na performanse i upravljivost aviona, izuzev ako je to predviđeno u letačkom priručniku aviona.
OPS 1.346 Led i drugi kontaminirajući materijal - postupci u toku leta
(a) Avio-prevoznik je dužan da propiše postupke za letove u očekivanim ili stvarnim uslovima u kojima može da dođe do zaleđivanja aviona.
(b) Vođa vazduhoplova ne sme da započne let ili da namerno leti u očekivane ili stvarne uslove u kojima može da dođe do zaleđivanja, izuzev ako je avion sertifikovan i opremljen za takve uslove.
OPS 1.350 Snabdevanje gorivom i mazivom
Vođa vazduhoplova može da započne ili da nastavi let u slučaju ponovnog planiranja u toku leta, ako se uverio da se u avionu nalazi najmanja planirana količina iskoristivog goriva i maziva koja je potrebna da se let sigurno obavi, uzimajući u obzir očekivane uslove lata.
OPS 1.355 Uslovi za poletanje
Pre započinjanja poletanja vođa vazduhoplova mora da se uveri da, prema informacijama koje su mu dostupne, vreme na aerodromu i stanje poletno-sletne staze koju namerava da koristi, neće ugroziti sigurno poletanje i odlazak.
OPS 1.360 Primena minimuma za poletanje
Pre započinjanja poletanja, vođa vazduhoplova mora da se uveri da su RVR ili vidljivost u smeru poletanja aviona jednaki ili bolji od primenljivog objavljenog minimuma.
OPS 1.365 Minimalne visine leta
Vođa vazduhoplova ili pilot koji upravlja avionom ne sme da leti ispod određenih minimalnih visina, izuzev ako je to potrebno za poletanje i sletanje.
OPS 1.370 Simuliranje vanrednih situacija u toku leta
Avio-prevoznik je dužan da propiše postupke kojima obezbeđuje da se u toku komercijalnog leta ne simuliraju vanredne situacije ili postupci u slučaju nužde koji zahtevaju primenu dela ili celog postupka i simulaciju IMC veštačkim sredstvima.
OPS 1.375 Kontrola potrošnje goriva u toku leta
Avio-prevoznik je dužan da propiše postupke provere količine goriva u toku leta i planiranje potrošnje goriva, prema sledećim kriterijumima:
(a) Provera količine goriva u toku leta
1. Vođa vazduhoplova je dužan da obezbedi da se provere količine goriva obavljaju u toku leta, u jednakim vremenskim razmacima. Ostatak iskoristivog goriva mora biti zabeležen i procenjen:
(i) upoređivanjem stvarne potrošnje goriva sa planiranom potrošnjom;
(ii) proverom da li je ostatak iskoristive količine goriva dovoljan za završetak leta, u skladu sa propisanim u (b);
(iii) određivanjem količine očekivanog iskoristivog goriva koje će ostati pri dolasku na odredišni aerodrom.
2. Podaci koji se odnose na količinu goriva moraju biti upisani u operativni plan leta.
(b) Upravljanje gorivom u toku leta
1. Let se mora obaviti tako da očekivana količina iskoristivog goriva pri dolasku na odredišni aerodrom ne bude manja od:
(i) zahtevane količine goriva za let do alternativnog aerodroma plus završna rezerva količine goriva,
(ii) završne rezerve goriva, ako se ne zahteva alternativni aerodrom.
2. Ako se proverom ustanovi da je očekivana količina iskoristivog goriva koja ostane pri dolasku na odredišni aerodrom manja od:
(i) potrebnog alternativnog goriva plus završna rezerva goriva, vođa vazduhoplova mora uzeti u obzir saobraćaj i operativne uslove na odredišnom aerodromu, alternativnom odredišnom aerodromu i na svakom drugom odgovarajućem aerodromu. Pri odlučivanju da li će nastaviti do odredišnog aerodroma ili će skrenuti da bi izvršio sigurno sletanje sa količinom goriva koja nije manja od završne rezerve goriva, ili
(ii) završne rezerve goriva, ako se ne zahteva alternativni aerodrom, vođa vazduhoplova mora da preduzme odgovarajuće mere i da nastavi let ka odgovarajućem aerodromu da bi sigurno sleteo sa zahtevanom količinom završne rezerve goriva.
3. Vođa vazduhoplova mora da proglasi vanrednu situaciju ako je izračunata količina iskoristivog goriva na sletanju na najbliži odgovarajući aerodrom na koji se može sigurno sleteti, manja od završne rezerve goriva.
4. Dodatni uslovi za posebne postupke:
(i) Na letu na kojem se koristi RCF postupak, u cilju dolaska na odredišni aerodrom 1, vođa vazduhoplova je dužan da obezbedi da iskoristiva količina goriva koja ostaje u tački odluke bude najmanje jednaka zbiru: putnog goriva od tačke odluke do odredišnog aerodroma 1, rutne rezerve koja iznosi 5% putnog goriva od tačke odluke do odredišnog aerodroma 1, goriva za let do alternativnog aerodroma određenog za odredišni aerodrom 1, i ako se isti zahteva, završne rezerve goriva.
(ii) Na letu na kojem se koristi procedura unapred određene tačke, u cilju dolaska na odredišni aerodrom, vođa vazduhoplova je dužan da obezbedi da iskoristiva količina goriva u unapred određenoj tački bude najmanje jednaka zbiru: putnog goriva od unapred određene tačke do odredišnog aerodroma, rutne rezerve od unapred određene tačke do odredišnog aerodroma izračunate u skladu sa Dodatkom 1 OPS 1.255 pod 1.3 i goriva zahtevanog u skladu sa Dodatkom 1 OPS 1.255 pod 3.1(g).
OPS 1.385 Korišćenje dodatnog kiseonika
Vođa vazduhoplova je dužan da obezbedi da članovi letačke posade koji obavljaju poslove vezane za sigurno letenje aviona koriste dodatni kiseonik uvek kada se kabina nalazi na visini većoj od 10 000 ft duže od 30 minuta i stalno kada se kabina nalazi na visini većoj od 13 000 ft.
OPS 1.390 Kosmičko zračenje
(a) Avio-prevoznik je dužan da vodi računa o izloženosti kosmičkom zračenju članova posade u toku leta, dok su na dužnosti (uključujući i pozicioniranje) i mora da preduzme sledeće mere kada je posada izložena zračenju koje iznosi više od 1 milisilvera godišnje:
1. proceni izloženost posade kosmičkom zračenju;
2. uzme u obzir procenjenu izloženost zračenju članova posade pri izradi plana rada kako bi se smanjila doza zračenja članova posade koji su već bili izloženi visokom nivou zračenja;
3. upozna članove posade na koje se to odnosi o rizicima po zdravlje koji su vezani za obavljanje njihovih poslova;
4. obezbedi da plan rada za ženske članove posade, od momenta kada bude obavešten da su u drugom stanju, bude takav da fetus bude izložen zračenju što je manje moguće i da doza zračenja ne pređe 1 milisilver do kraja trudnoće;
5. čuva podatke o svakom pojedincu, a naročito za članove posade koji su izloženi višim dozama zračenja. O dozama kosmičkog zračenja članovi posade moraju da budu obavešteni svake godine i prilikom prestanka radnog odnosa.
(b) 1. avio-prevoznik ne sme da obavlja letove na visinama većim od 15 000 m (49 000 ft), izuzev ako se koristi oprema propisana u OPS 1.680(a)(1) koja je u ispravnom stanju ili ako se primenjuje procedura navedena u OPS 1.680(a)(2);
2. vođa vazduhoplova ili pilot kome je povereno izvođenje leta mora da započne poniranje što je moguće pre ako se pređu granične vrednosti kosmičkog zračenja određene u operativnom priručniku (videti OPS 1.680(a)(1)).
OPS 1.395 Opažanje blizine zemlje
Ako bilo koji član posade ili uređaj za upozorenje blizine zemlje ukaže na blizinu zemlje, vođa vazduhoplova ili pilot koji upravlja avionom dužan je da odmah preduzme potrebne korektivne radnje kako bi se uspostavili sigurni uslovi leta.
OPS 1.398 Upotreba ACAS sistema
Avio-prevoznik je dužan da propiše postupke koji omogućavaju da:
(a) se ACAS sistem koji je ugrađen i koji je u ispravnom stanju koristi u toku leta u modulu koji omogućava Resolution Advisor (RA), izuzev ako taj način rada ne odgovara uslovima koji postoje u tom trenutku.
(b) ako ACAS sistem otkrije blizinu drugog aviona (RA) vođa vazduhoplova ili pilot koji upravlja avionom dužan je da odmah preduzme sve korektivne mere koje zahteva RA, ako se time ne ugrožava sigurnost aviona.
Korektivna mera:
(i) ne sme da bude u suprotnosti sa onom na koju ukazuje RA;
(ii) mora da bude u skladu sa onom na koju ukazuje RA, čak i kada je u suprotnosti sa vertikalnim elementima instruiranim od strane kontrole letenja;
(iii) predstavlja minimalni postupak, u cilju usaglašavanja sa indikacijom RA;
(v) da je propisana ACAS komunikacija sa kontrolom letenja određena;
(g) da se po rešenju problema avion vrati prema zahtevu kontrole letenja.
OPS 1.400 Uslovi za prilaz i sletanje
Pre nego što započne prilaz za sletanje, vođa vazduhoplova mora da bude siguran, prema podacima koji su mu dostupni, da meteorološki uslovi na aerodromu i uslovi na poletno-sletnoj stazi koju namerava da koristi, ne mogu da utiču na siguran prilaz, sletanje ili neuspeli prilaz, uzimajući u obzir informacije o performansama koje su sadržane u operativnom priručniku.
OPS 1.405 Početak i nastavak prilaza
(a) Vođa vazduhoplova ili pilot koji upravlja avionom može da započne instrumentalni prilaz, bez obzira na RVR/vidljivost, ali ne sme da nastavi prilaz iza spoljnog markera ili druge odgovarajuće pozicije, ako je objavljena RVR/vidljivost manja od primenljivog minimuma (videti OPS 1.192).
(b) Ako RVR nije dostupan, vrednosti RVR mogu da se izračunaju pretvaranjem prijavljene vidljivosti u skladu sa Dodatkom 1 OPS 1.430(ž).
(v) Ako je posle preleta spoljnog markera ili druge odgovarajuće pozicije, u skladu sa propisanim pod (a), objavljena RVR/vidljivost ispod primenljivog minimuma, prilaz može da se nastavi do visine odluke ili minimalne visine odluke.
(g) Ako ne postoji spoljni marker ili druga odgovarajuća tačka, vođa vazduhoplova ili pilot koji upravlja avionom mora da donese odluku da nastavi ili prekine prilaz pre spuštanja na 1 000 ft iznad aerodroma u segmentu završnog prilaza. Ako je minimalna visina odluke iznad aerodroma 1 000 ft ili više, avio-prevoznik je dužan da, za svaki postupak prilaza, utvrdi visinu ispod koje ne sme da nastavi prilaz ako je RVR/vidljivost manja od primenljivog minimuma.
(d) Prilaz može da se nastavi ispod visine odluke/minimalne visine odluke i sletanje može da se završi ako su uočene potrebne vizualne oznake na visini odluke/minimalne visine odluke i ako se one održavaju.
(đ) Zona dodira RVR se mora kontrolisati. Ako su srednja i krajnja tačka na pisti objavljene i referentna RVR se mora kontrolisati. Najmanja vrednost RVR srednje tačke iznosi 125 m, odnosno objavljen RVR na zoni dodira ako je manja vrednost, a najmanja vrednost za kraj poletno sletne staze je 75 m.
Napomena: referentna, u kontekstu ovog člana, podrazumeva deo piste koji se koristi u fazi sletanja, u kojoj je brzina do 60 čvorova.
OPS 1.410 Operativni postupci - visina preleta praga poletno-sletne staze
Avio-prevoznik je dužan da utvrdi operativne postupke koji omogućavaju da avion u preciznom prilazu preleti prag staze na sigurnoj visini, pri čemu je u konfiguraciji i u položaju za sletanje.
OPS 1.415 Nalog za let
Vođa vazduhoplova je dužan da ispuni nalog za let.
OPS 1.420 Prijavljivanje događaja
(a) Pojmovi
1. Nezgoda je događaj, koji nije udes, a vezan je za letenje aviona, koji utiče ili bi mogao da utiče na sigurnost leta.
2. Ozbiljna nezgoda je događaj koji obuhvata okolnosti koje ukazuju da je skoro došlo do udesa.
3. Udes vazduhoplova je događaj koji je povezan s korišćenjem vazduhoplova i koji se desio od ukrcavanja lica do iskrcavanja lica iz vazduhoplova, pri čemu je nastala bilo koja od sledećih posledica:
(i) smrt ili teška telesna povreda lica usled:
(A) boravka u vazduhoplovu,
(B) direktnog kontakta s delom vazduhoplova, uključujući i delove koji su se odvojili od vazduhoplova,
(V) usled direktne izloženosti izduvnom mlazu mlaznog motora, izuzev kada su smrt ili teška telesna povreda nastupili kao posledica prirodnih uzroka, samopovređivanja, kada su ih prouzrokovala druga lica ili kada su zadesili "slepe putnike" koji su se skrivali izvan delova koji su na raspolaganju putnicima i posadi;
(ii) oštećenje vazduhoplova, otkaz njegove strukture koji negativno deluje na jačinu strukture ili karakteristike leta vazduhoplova ili zahteva veću opravku ili zamenu oštećene komponente, izuzev otkaza ili oštećenja motora (ako je oštećenje ograničeno na motor, kapotaže ili agregate) ili oštećenja elisa, krajeva krila, antena, guma, kočnica, oplate, malih udubljenja ili proboja u oplati vazduhoplova;
(iii) vazduhoplov je nestao ili mu nije moguće prići.
(b) Prijava nezgoda
Avio-prevoznik je dužan da propiše postupak izveštavanja o nezgodama uzimajući u obzir obaveze opisane u daljem tekstu i okolnosti opisane pod (g).
1. OPS 1.085(b) navodi odgovornosti članova posade u vezi sa prijavljivanjem nezgoda koje ugrožavaju ili bi mogle da ugroze sigurnost letenja.
2. Vođa vazduhoplova ili avio-prevoznik mora da podnese prijavu vazduhoplovnim vlastima o svakoj nezgodi koja ugrožava ili bi mogla da ugrozi sigurnost letenja.
3. Prijava se podnosi u roku od 72 sata od trenutka kada je nezgoda primećena, izuzev ako posebni uslovi to sprečavaju.
4. Vođa vazduhoplova je dužan da obezbedi da se u tehničku knjigu aviona zabeleže svi uočeni ili pretpostavljeni tehnički kvarovi i sva prekoračenja tehničkih ograničenja do kojih je došlo u vreme dok je on bio odgovoran za avion. Ako kvar ili prekoračenje tehničkih ograničenja ugrožava ili bi moglo da ugrozi sigurnost leta, vođa vazduhoplova mora da dostavi prijavu vazduhoplovnim vlastima, u skladu sa propisanim u (b)2.
5. U slučaju nezgode o kojoj je podneta prijava u skladu sa (b)1, (b)2 i (b)3, koja je nastala zbog kvara, otkaza ili oštećenja aviona, njegove opreme ili dela opreme za opsluživanje na zemlji ili opreme koja ugrožava ili bi mogla da ugrozi kontinuiranu plovidbenost aviona, avio-prevoznik je dužan da obavesti organizaciju koja je ovlašćena za projektovanje ili proizvodnju ili ako je primenljivo, organizaciju za obezbeđivanje kontinuirane plovidbenosti, istovremeno kada se prijava podnosi nadležnom organu.
(v) Prijavljivanje udesa ili ozbiljne nezgode
Avio-prevoznik je dužan da propiše postupke za prijavljivanje udesa ili ozbiljne nezgode uzimajući u obzir odgovornosti koje su opisane u daljem tekstu i okolnosti opisane pod (g).
1. Vođa vazduhoplova je dužan da prijavi avio-prevozniku udes ili ozbiljnu nezgodu koji su se dogodili u toku leta. Ako vođa vazduhoplova nije u mogućnosti da prijavi udes ili ozbiljnu nezgodu, prijavljivanje je dužan da obavi bilo koji član posade koji je u mogućnosti, imajući u vidu preuzimanje odgovornosti, u skladu sa operativnim priručnikom avio-prevoznika.
2. Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da se o udesu ili ozbiljnoj nezgodi, na najbrži mogući način, pre nego što se avion pomeri, obavesti vazduhoplovna vlast države avio-prevoznika, najbliža vazduhoplovna vlast (ako to nije vazduhoplovna vlast države avio-prevoznika) i drugi subjekat za koji država avio-prevoznika zahteva da bude obavešten, izuzev ako posebne okolnosti to sprečavaju.
3. Vođa vazduhoplova ili avio-prevoznik je dužan da podnese prijavu vazduhoplovnim vlastima države avio-prevoznika u roku od 72 sata od trenutka kada je došlo do udesa ili ozbiljne nezgode.
(g) Posebne prijave. Događaji za koje se koriste posebni postupci prijavljivanja i izveštavanja:
1. Nezgode u vazdušnom saobraćaju. Vođa vazduhoplova je dužan da, bez odlaganja, obavesti nadležnu službu za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju o nezgodi i o svojoj nameri da, po završetku leta, podnese prijavu o nezgodi kad god je ugrožen avion u letu usled:
(i) izbegnutog sudara sa drugom letećom napravom;
(ii) pogrešnih instrukcija kontrole letenja ili nepoštovanja propisanih postupaka od strane kontrole letenja ili letačke posade;
(iii) neispravnosti zemaljske opreme koja se koristi u vazdušnom saobraćaju.
Pored toga, vođa vazduhoplova je dužan da obavesti vazduhoplovnu vlast o nezgodi.
2. Instrukcija sistema za izbegavanje sudara u letu. Vođa vazduhoplova je dužan da obavesti nadležnu kontrolu letenja da je dobio instrukcije od sistema za izbegavanje sudara u avionu i da preda ACAS izveštaj vazduhoplovnim vlastima ako je pilot morao da preduzme manevar za izbegavanje sudara.
3. Opasnost od ptica i sudari sa pticama.
(i) Vođa vazduhoplova je dužan da obavesti lokalnu službu za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju kad god se primeti potencijalna opasnost od ptica.
(ii) Ako zna da je došlo do sudara sa pticom, vođa vazduhoplova je dužan da, po sletanju, vazduhoplovnim vlastima podnese prijavu ako je zbog udara ptice došlo do značajnog oštećenja aviona ili gubitka ili smetnje u radu bilo koje ključne funkcije. Ako se udar ptica otkrije kasnije, prijavu je dužan da podnese avio-prevoznik.
4. Nezgode i udesi povezani sa opasnim materijama. Prijavu nezgode ili udesa povezanih sa opasnim materijama avio-prevoznik je dužan da podnese svojim vazduhoplovnim vlastima i vazduhoplovnim vlastima države na čijoj su se teritoriji nezgoda ili udes desili, na način propisan u Dodatku 1 OPS 1.1225. Prvi izveštaj o nezgodi ili udesu avio-prevoznik je dužan da podnese u roku od 72 sata od njihovog nastanka, osim ako posebne okolnosti to sprečavaju. Izveštaj mora da sadrži podatke koji su avio-prevozniku poznati u to vreme. Avio-prevoznik može da podnese i dodatni izveštaj, što je pre moguće, u kome se navode informacije do kojih se naknadno došlo (videti OPS 1.1225).
5. Protivpravne radnje. Ako se u toku leta izvrši protivpravna radnja vođa vazduhoplova ili ako je on odsutan avio-prevoznik, dužan je da podnese izveštaj vazduhoplovnim vlastima na čijoj teritoriji se avion nalazi i vazduhoplovnim vlastima države avio-prevoznika, što je pre moguće (videti OPS 1.1245).
6. Potencijalno opasni uslovi. Vođa vazduhoplova je dužan da, u što kraćem roku, obavesti nadležnu službu za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju o potencijalno opasnim uslovima koji su se pojavili u toku leta, kao što su nepravilnost u radu zemaljskih sredstava, navigacionih sredstava, meteorološke pojave ili oblak vulkanskog pepela.
Dodatak 1 OPS 1.255
Politika planiranja goriva
(videti OPS 1.255)
Avio-prevoznik je dužan da ustanovi kompanijsku politiku planiranja goriva koja obuhvata proračun količine goriva koja je neophodna da bude u avionu pre odlaska, na osnovu sledećih kriterijuma:
1. Osnovni postupak
Iskoristiva količina goriva u avionu pre odlaska je količina koja se sastoji od:
1.1 goriva za taksiranje čija količina ne sme da bude manja od količine goriva za koju se očekuje da će biti potrošena pre poletanja. Uslovi na polaznom aerodromu i potrošnja goriva od strane APU moraju se uzeti u obzir.
1.2 putnog goriva, koje uključuje:
(a) gorivo koje je neophodno za poletanje, penjanje od nadmorske visine aerodroma do visine/nivoa leta na kome će se krstariti, uzimajući u obzir odlaznu rutu;
(b) gorivo neophodno za let od tačke u kojoj se završava penjanje do tačke u kojoj počinje poniranje, uključujući stepenasto penjanje/poniranje;
(v) gorivo od tačke u kojoj počinje poniranje do tačke gde počinje prilaz, uključujući očekivani postupak prilaza;
(g) gorivo neophodno za prilaz i sletanje na odredišni aerodrom.
1.3 Gorivo koje je neophodno kao rutna rezerva, izuzev kao što je određeno pod 2. - Smanjena količina goriva za rutnu rezervu, koja mora biti veća od vrednosti definisane u (a) ili (b):
(a) Jedno od:
(i) 5% planiranog putnog goriva ili, ako se ponovo planira u toku leta, 5% putnog goriva neophodnog da se obavi ostatak leta;
(ii) ne manja od 3% planirane količine goriva ili, ako se ponovno planira u toku leta, 3% putnog goriva neophodnog da se obavi ostatak leta, obezbeđujući raspoloživi alternativni aerodrom na ruti, u skladu sa Dodatkom 2 OPS 1.255;
(iii) količine goriva neophodne za 20 minuta leta, koja se određuje na osnovu planirane potrošnje putnog goriva, određene na osnovu programa za praćenje potrošnje goriva koji je avio-prevoznik napravio za svaki avion;
(iv) količine goriva određene na osnovu statističkog metoda koji je odobrila vazduhoplovna vlast koja omogućava odgovarajuće pokriće statističkog odstupanja planiranog od stvarno potrebnog putnog goriva. Ovaj metod se koristi za praćenje potrošnje goriva za svaku kombinaciju aerodroma i aviona. Avio-prevoznik koristi ove podatke za statističku analizu kako bi proračunao rutnu rezervu za određenu kombinaciju aerodroma i aviona.
(b) količine goriva neophodne za 5 minuta leta pri brzini čekanja na 1 500 ft (450 m), iznad odredišnog aerodroma u standardnim uslovima leta.
1.4 Količina goriva potrebnog za let do alternativnog aerodroma:
(a) Obuhvata:
(i) gorivo neophodno za izvođenje neuspelog prilaza od primenljive visine odluke/minimalne visine odluke na odredišnom aerodromu do visine neuspelog prilaza, uzimajući u obzir postupak koji se sprovodi u slučaju neuspelog prilaza;
(ii) gorivo potrebno za penjanje od visine neuspelog prilaza do visine/nivoa krstarenja, uzimajući u obzir očekivanu rutu pri odlasku;
(iii) gorivo za krstarenje od tačke gde se završava penjanje do tačke u kojoj počinje poniranje, uzimajući u obzir očekivanu putanju;
(iv) gorivo potrebno za poniranje od tačke u kojoj počinje poniranje do tačke u kojoj počinje prilaz, uzimajući u obzir očekivani postupak prilaza;
(v) gorivo neophodno za prilaz i sletanje na odredišni alternativni aerodrom, određen shodno OPS 1.295.
(b) Ako se prema OPS 1.295(g) zahtevaju dva odredišna alternativna aerodroma, količina goriva mora da bude dovoljna za let do alternativnog aerodroma za koji je potrebna veća količina goriva.
1.5 Završna rezerva goriva treba da bude:
(a) Dovoljna za let u trajanju od 45 minuta - za avione sa klipnim motorima;
(b) Za avione sa mlaznim motorima - dovoljna za let u trajanju od 30 minuta, pri brzini čekanja na visini od 1 500 ft (450 m) iznad nadmorske visine aerodroma, u standardnim uslovima, izračunata na osnovu očekivane mase aviona na sletanju na odredišni alternativni aerodrom ili odredišni aerodrom ako za odredišni aerodrom nije potrebno da se odredi alternativni aerodrom.
1.6 Minimalna količina dodatnog goriva koja omogućava:
(a) da avion nastavi let ka određenom alternativnom aerodromu u slučaju otkaza motora ili gubitka pritiska u najkritičnijoj tački na ruti i počne snižavanje visine, kao što je potrebno. Minimalna količina goriva se određuje u odnosu na situaciju za koju je potrebna veća količina goriva.
(i) čekanje iznad alternativnog aerodroma u trajanju od 15 minuta, na visini od 1 500 ft (450 m), u standardnim uslovima;
(ii) da se izvede prilaz i sletanje,
izuzev u slučaju kada se dodatna količina goriva koja je potrebna, ako minimalna količina goriva izračunata na osnovu propisanog pod 1.2 do 1.5, nije dovoljna za taj slučaj,
(b) čekanje u trajanju od 15 minuta na visini od 1 500 ft (450 m) iznad odredišnog aerodroma, u standardnim uslovima, kada je let planiran bez odredišnog alternativnog aerodroma;
1.7 Količinu ekstra goriva određuje vođa vazduhoplova, na osnovu sopstvene procene.
2. Postupak smanjenja količine goriva koja je predviđena kao rutna rezerva.
Ako politika planiranja goriva avio-prevoznika uključuje pretpoletno planiranje do odredišnog aerodroma 1 (komercijalno odredište) korišćenjem postupka za smanjenje količine goriva za rutnu rezervu upotrebom tačke odluke na ruti i odredišnog aerodroma 2 (opcioni odredišni aerodrom za dopunu goriva), količina upotrebljivog goriva u avionu, pre poletanja, mora da bude veća od:
2.1 Zbira:
(a) goriva za taksiranje;
(b) putnog goriva do odredišnog aerodroma 1, preko tačke odluke;
(v) rutne rezerve goriva koja iznosi 5% ili više od očekivane potrošnje goriva od tačke odluke do odredišnog aerodroma 1;
(g) količine goriva potrebnog za let do alternativnog aerodroma ili manje količine goriva, ako je tačka odluke udaljena manje od 6 sati od odredišnog aerodroma 1 i ako su ispunjeni uslovi propisani u OPS 1.295(v)(1)(ii);
(d) završne rezerve goriva;
(đ) dodatne količine goriva;
(e) ekstra goriva ako ga zahteva vođa vazduhoplova.
2.2 Zbira:
(a) goriva za taksiranje;
(b) putnog goriva do odredišnog aerodroma 2, preko tačke odluke;
(v) rutne rezerve goriva koja ne sme biti manja od količine goriva proračunate u skladu sa propisanim u 1.3 od polaznog aerodroma do odredišnog aerodroma 2;
(g) količine goriva koja je neophodna za let do alternativnog aerodroma, ako je potrebno da se za odredišni aerodrom 2 odredi alternativni aerodrom;
(d) završne rezerve goriva;
(đ) dodatne količine goriva;
(e) ekstra goriva, ako ga zahteva vođa vazduhoplova.
3. Postupak prethodno određene tačke (PDP)
Ako politika planiranja goriva avio-prevoznika predviđa planiranje odredišnog alternativnog aerodroma, pri čemu je rastojanje između odredišnog i alternativnog odredišnog aerodroma takvo da let mora da se usmeri, preko unapred određene tačke na ruti ka jednom od ovih aerodroma, količina upotrebljivog goriva u avionu, pre poletanja, mora da bude veća od količine goriva propisane u 3.1 ili 3.2:
3.1 Zbir:
(a) goriva za taksiranje;
(b) putnog goriva koje je potrebno za let od polaznog do odredišnog aerodroma preko unapred određene tačke;
(v) goriva za rutnu rezervu izračunatog prema 1.3;
(g) dodatne količine goriva, ako se zahteva, pri čemu ona ne sme biti manja od:
(i) za avione sa klipnim motorima - goriva koje je potrebno za let u trajanju od 45 minuta, uvećanom za 15% od planiranog vremena leta koje provodi u krstarenju ili dva sata, u zavisnosti šta je manje;
(ii) za avione sa mlaznim motorima - količine goriva za let u trajanju od dva sata, pri potrošnji goriva, u uobičajenim uslovima, pri krstarenju iznad odredišnog aerodroma.
Ova količina goriva ne sme da bude manja od završne rezerve goriva;
(d) Ekstra goriva, ako ga zahteva vođa vazduhoplova; ili
3.2 Zbira:
(a) goriva za taksiranje;
(b) putnog goriva od polaznog do odredišnog alternativnog aerodroma preko unapred određene tačke;
(v) goriva za rutnu rezervu izračunatog prema (a) (3);
(g) dodatne količine goriva, ako je potrebno, koja nije manja od:
(i) za avione sa klipnim morima - količine goriva za let u trajanju od 45 minuta;
(ii) za avione sa mlaznim motorima - količine goriva za let u trajanju od 30 minuta, pri brzini čekanja na visini od 1 500 ft (450 m) iznad odredišnog alternativnog aerodroma u standardnim uslovima.
Ova količina goriva ne sme da bude manja od završne rezerve goriva;
(d) ekstra goriva, ako to gorivo zahteva vođa vazduhoplova.
4. Postupak za korišćenje izolovanog aerodroma
Ako politika planiranja goriva avio-prevoznika predviđa planiranje izolovanih aerodroma, poslednja moguća tačka skretanja ka bilo kom raspoloživom alternativnom aerodromu na ruti treba da bude izabrana kao unapred određena tačka (videti odredbe navedene pod 3).
Dodatak 2 OPS 1.255
Politika planiranja goriva
Položaj rutnog alternativnog aerodroma (3% ERA) za potrebe smanjenja goriva za rutnu rezervu na 3% (videti Dodatak 1 OPS 1.255 (a) 3 (i) (B) i OPS 1.192). Aerodrom (3% ERA) treba da bude smešten unutar kruga čiji je radijus 20% od ukupne dužine putanje, sa centrom koji se nalazi na planiranoj ruti, na rastojanju od odredišnog aerodroma od 25% ukupne dužine putanje leta ili najmanje 20% od ukupne dužine putanje leta, uvećane za 50 NM, pri čemu treba uzeti veću vrednost. Proračun se vrši u uslovima mirne atmosfere (videti sliku 1).
Slika 1: Položaj alternativnog aerodroma na ruti (3% ERA) za potrebe smanjenja količine rutne rezerve goriva na 3%
Dodatak 1 OPS 1.270
Smeštaj prtljaga i robe
(a) Postupci koje avio-prevoznik propisuje za prikladno i sigurno smeštanje ručnog prtljaga i robe moraju da uzmu u obzir sledeće:
1. svaki predmet koji se unosi u kabinu mora da se smesti na mesto na kojem je moguće njegovo vezivanje;
2. označeno ograničenje mase u prostoru za smeštaj prtljaga ili u neposrednoj blizini ne sme da se prekorači;
3. nije dozvoljeno smeštanje prtljaga ispod sedišta, izuzev ako je sedište opremljeno šipkama za zadržavanje, a prtljag je takve veličine da može da se zadrži tom opremom;
4. predmeti ne smeju da se odlažu u toaletima ili u pregradama koje nisu u stanju da spreče pomeranje unapred, bočno ili na gore, izuzev kada pregrada ima oznaku sa najvećom određenom masom koja može da se smesti;
5. veličina prtljaga i robe koji su smešteni u odeljke koji se zaključavaju mora da omogućava bezbedno zatvaranje vrata;
6. prtljag i roba ne smeju da budu smešteni na mestima na kojima mogu da ometaju prilaz opremi za vanredne događaje;
7. provere pre poletanja, sletanja, i kad god je upaljen znak za vezivanje sigurnosnih pojaseva, ili ako je drugačije određeno, kako bi se obezbedilo da prtljag bude smešten tako da ne može da ometa evakuaciju aviona ili da prouzrokuje povredu ako padne (ili se pokrene). Provere treba da budu primerene fazi leta.
Dodatak 1 OPS 1.305
Punjenje/istakanje goriva prilikom ukrcavanja, iskrcavanja ili boravka putnika u avionu
Avio-prevoznik je u dužan da utvrdi operativne postupke za punjenje/istakanje goriva prilikom ukrcavanja ili iskrcavanja putnika ili njihovog boravka u avionu i da obezbedi da budu preduzete sledeće mere predostrožnosti:
1. da, u toku punjenja aviona gorivom dok su putnici u avionu, jedno obučeno lice bude na tačno određenoj poziciji. To lice mora da bude obučeno za postupke u slučaju opasnosti koji se odnose na zaštitu od požara, gašenje požara, održavanje veze, započinjanje evakuacije i rukovođenje evakuacijom;
2. da je obezbeđena stalna dvosmerna komunikacija primenom avionskog komunikacionog sistema ili na neki drugi primeren način, između zemaljskog osoblja koje nadgleda punjenje goriva i stručnog osoblja u avionu;
3. posada, osoblje i putnici moraju da budu upozoreni da će se vršiti punjenje/istakanje aviona gorivom;
4. znak obaveznog vezivanja mora da bude isključen;
5. znak zabrane pušenja mora da bude uključen, kao i osvetljenje unutrašnjosti kako bi se omogućilo prepoznavanje izlaza u slučaju opasnosti;
6. putnicima mora da bude saopšteno da odvežu sigurnosne pojaseve i da se uzdrže od pušenja;
7. u avionu mora da bude dovoljan broj obučenog osoblja koje je spremno da započne hitnu evakuaciju;
8. ako se uoči prisutnost isparenja goriva u avionu ili druga opasnost u toku punjenja/istakanja goriva, odmah mora da se prekine sa punjenjem/istakanjem goriva;
9. površine na zemlji ispod izlaza koje su namenjene za evakuaciju i tobogane moraju da budu slobodne;
10. da su obezbeđeni preduslovi za sigurnu i brzu evakuaciju.
Dodatak 1 OPS 1.311
Minimalni broj članova kabinske posade pri korišćenju aviona na zemlji, sa putnicima u kabini aviona
Kada se primenjuje odredba OPS 1.311, avio-prevoznik mora da propiše operativne procedure kojima se obezbeđuje:
1. električno napajanja u avionu;
2. sredstva kojima se objavljuje započinjanje brzog napuštanja aviona za starijeg člana kabinske posade ili prisustvo najmanje jednog člana letačke posade u letačkoj kabini aviona;
3. određivanje pozicije članova kabinske posade i njihove dužnosti. Radne pozicije i dužnosti moraju biti navedene u operativnom priručniku;
4. stalna pažnja članova kabinske posade u pogledu položaja opreme za opsluživanje i utovar aviona koja je u neposrednoj blizini izlaza za brzo napuštanje aviona.
ODELJAK E - LETENJE U USLOVIMA SMANJENE VIDLJIVOSTI
OPS 1.430 Operativni minimumi aerodroma - opšte odredbe
(videti Dodatak 1 (stari) OPS 1.430 i Dodatak 1 (novi) OPS 1.430)
(a)1. Avio-prevoznik je dužan da, za svaki aerodrom koji planira da koristi, odredi operativne minimume koji nisu manji od onih koji su propisani u Dodatku 1 (stari) ili Dodatku 1 (novi). Metod za određivanje operativnih minimuma mora biti prihvatljiv za vazduhoplovnu vlast. Operativni minimumi ne mogu da budu niži od onih koje je za taj aerodrom propisala država na čijoj se teritoriji aerodrom nalazi, izuzev ako to nije posebno odobrila država na čijoj se teritoriji aerodrom nalazi. Upotreba HUD, HUDLS ili EVS omogućava letenje sa vidljivošću manjom nego što je normalna minimalna vidljivost za određeni aerodrom. Države koje propisuju i objavljuju operativne minimume aerodroma mogu da propišu i objave uslove za smanjenje minimuma vidljivosti zbog upotrebe HUD ili EVS.
(a)2. Izuzetno od propisanog u (a)1. metod koji se koristi za izračunavanje minimuma u toku leta za aerodrom koji nije planiran kao alternativni aerodrom i za prilaze koji se koriste uz pomoć EVS sistema mora da bude prihvaćen od strane vazduhoplovnih vlasti.
(b) Određivanje operativnih minimuma aerodroma, koji se primenjuju za svaki let, avio-prevoznik vrši na osnovu:
1. tipa i performansi aviona i načina opsluživanja aviona;
2. sastava, obučenosti i iskustva letačke posade;
3. dimenzija i osobina poletno-sletnih staza;
4. osobina vizuelnih i nevizuelnih zemaljskih sredstava i procene da li ta sredstva u dovoljnoj meri odgovaraju njihovoj nameni (videti Dodatak 1 (novi) OPS 1.430, tabela 6a);
5. opreme aviona za vođenje i za kontrolu putanje leta koja se koristi za poletanje, prilaz, ravnanje, sletanje, posle sletanja i neuspelog prilaza;
6. prepreka u prilazu, neuspelom prilazu i penjanju zbog kojih je neophodno postupanje po proceduri sa otkazom jednog motora i nadvišavanja prepreka;
7. nadmorske/relativne visine za nadvišavanje prepreka pri instrumentalnom prilazu;
8. načina merenja meteoroloških pojava i načina objavljivanja meteoroloških podataka;
9. tehnike letenja koja se primenjuje u završnom prilazu.
(v) Kategorije aviona na koje se odnosi ovaj odeljak određuju se prema metodama iz Dodatka 2 OPS 1.430(v).
(g)1. Prilazi moraju biti stabilizovani (SAp), osim ako je za određeni prilaz i određenu poletno-sletnu stazu drugačije odobrila vazduhoplovna vlast.
(g)2. Neprecizni prilazi se vrše korišćenjem tehnike stalnog snižavanja pri završnom prilazu (CDFA), izuzev ako je za određeni prilaz i određenu poletno-sletnu stazu vazduhoplovna vlast drugačije odobrila. Ako se proračun minimuma vrši u skladu sa Dodatkom 1 (novi), avio-prevoznik mora da obezbedi da se odgovarajući RVR minimum poveća za 200 m za avione kategorije A i B, odnosno 400 m za avione kategorije C i D za sve prilaze kod kojih se ne koristi tehnika stalnog snižavanja pri završnom prilazu (CDFA), a da konačna RVR/CMV vrednost ne prelazi 5 000 m.
(g)3. Izuzetno od navedenog u (g)2, vazduhoplovna vlast može avio-prevozniku da odobri da ne povećava RVR, ako ne koristi tehniku stalnog snižavanja pri završnom prilazu (CDFA).
(g)4. Izuzetak propisan u (g)3 odnosi se samo na aerodrome za koje postoji javni interes za obavljanje saobraćaja. Izuzeće mora da bude zasnovano na iskustvu avio-prevoznika, programima obuke, kao i obučenosti članova letačke posade. Izuzeće se ponovo razmatra u propisanim rokovima i mora da se ukine čim se stvore uslovi za primenu tehnike stalnog snižavanja pri završnom prilazu (CDFA).
(d)1. Avio-prevoznik mora da primenjuje Dodatak 1 (stari) ili Dodatak 1 (novi) OPS 1.430. Dodatak 1 (stari) može da se primenjuje do 16. jula 2011. godine.
(d)2. Izuzetno od propisanog u (d)1, vazduhoplovna vlast može da odobri avio-prevozniku da ne poveća vrednosti RVR preko 1 500 m (za avione kategorije A i B) ili preko 2 400 m (za avione kategorije C i D), pri odobravanju letenja za poletno-sletnu stazu za koju ne može da se koristi tehnika stalnog snižavanja pri završnom prilazu (CDFA) ili kada nije moguće ispuniti uslove koji su navedeni u (v) Dodatka 1 (novi) OPS 1.430.
(d)3. Izuzetak propisan u (d)2 odnosi se samo na aerodrome za koje postoji javni interes za obavljanje saobraćaja i zavisi od iskustva avio-prevoznika, programa obuke i obučenosti članova letačke posade. Izuzeće se ponovo razmatra u propisanim rokovima i mora da se ukine čim se stvore uslovi za primenu tehnike stalnog snižavanja pri završnom prilazu (CDFA).
OPS 1.435 Pojmovi
Pojmovi koji se koriste u ovom odeljku imaju sledeća značenja:
1. kruženje (circling) je vizuelni deo instrumentalnog prilaza kojim se avion dovodi u položaj za sletanje na poletno-sletnu stazu koja nije pozicionirana za direktan prilaz;
2. postupci pri smanjenoj vidljivosti su postupci koji se primenjuju na aerodromu radi sigurnog obavljanja letova, u prilazu, u povoljnijim uslovima od uslova predviđenih za standardnu kategoriju I, uslovima različitim od standardne kategorije II, uslovima kategorije II i III, kao i za poletanje u uslovima smanjene vidljivosti;
3. poletanje pri smanjenoj vidljivosti je poletanje kada je vidljivost duž poletno-sletne staze manja od 400 m;
4. sistem za upravljanje avionom je sistem koji sadrži sistem za automatsko sletanje i/ili hibridni sistem za sletanje;
5. pasivan sistem za upravljanje avionom - sistem za upravljanje avionom je pasivan ako u slučaju otkaza nema većih promena položaja aviona ili odstupanja od putanje ili visine leta, ali se sletanje ne može obaviti automatski. Kod pasivnog sistema za upravljanje avionom pilot preuzima upravljanje avionom posle otkaza dela sistema za upravljanje avionom;
6. operativni sistem za upravljanje avionom - sistem za upravljanje avionom je operativan ako u slučaju otkaza ispod visine upozorenja, prilaz, ravnanje i sletanje mogu da se izvrše automatski. U slučaju otkaza, automatski sistem za sletanje radi kao pasivni sistem za upravljanje avionom;
7. operativni hibridni sistem za sletanje je sistem koji se primarno sastoji od pasivnog sistema za upravljanje avionom i sekundarnog, nezavisnog sistema za vođenje aviona koji omogućava da, posle otkaza primarnog sistema, pilot sleti ručno;
8. vizuelni prilaz je prilaz u kojem postupak instrumentalnog prilaza ili deo tog postupka nije završen, pa se let nastavlja po vizuelnim orijentirima na zemlji;
9. stalno snižavanje pri završnom prilazu (CDFA) je posebna tehnika izvođenja dela završnog nepreciznog instrumentalnog prilaza, u toku kojeg se neprestano snižava visina, bez horizontalnog dela prilaza, od nadmorske visine/relativne visine, jednake ili veće od nadmorske visine/relativne visine propisane za preletanje tačke od koje počinje završno prilaženje, pa sve do tačke koja se nalazi 15 m (50 ft) iznad praga poletno-sletne staze ili tačke na kojoj treba da započne manevar ravnanja aviona, a koja zavisi od tipa aviona;
10. stabilni prilaz (Stabilised Approach - ASAn) je prilaz koji se izvodi na kontrolisan i odgovarajući način u pogledu konfiguracije aviona, energije i kontrole putanje leta od unapred određene tačke ili nadmorske visine/relativne visine do tačke koja se nalazi 50 ft iznad praga poletno-sletne staze ili tačke na kojoj započinje manevar ravnanja, ako je ta tačka na visini većoj od 50 ft;
11. ekran koji omogućava držanje uzdignute glave (Head-up Displey - HUD) je ekran koji omogućava da pilot, uzdignute glave, prati podatke o letu koji, u značajnoj meri, ne ograničava pogled iz letačke kabine ka spoljašnjosti;
12. sistem navođenja pri sletanju koji omogućava držanje uzdignute glave (Head-up Guidance Landing sistem - HUDLS) je sistem koji omogućava navođenje aviona, pri čemu je glava pilota u toku prilaza, sletanja i leta posle neuspelog prilaza u uzdignutom položaju. Sastoji se od senzora, računara, napajanja, pokazivača i kontrolnog sklopa. HUDLS se prevashodno koristi kao primarni sistem za navođenje u prilazu, do visine odluke koja se nalazi na visini od 50 ft iznad praga poletno-sletne staze;
13. hibridni sistem za navođenje pri sletanju koji omogućava držanje uzdignute glave (hibrid HUDLS) je sistem koji se sastoji od primarnog pasivnog sistema za upravljanje avionom i sekundarnog nezavisnog HUD/HUDLS sistema koji, u slučaju kvara primarnog sistema, omogućava pilotu da u ručno završi sletanje;
Napomena: uobičajeno, sekundarni nezavisni HUD/HUDLS omogućava navođenje dajući obavezujuće podatke o letu, ali može da daje i podatke o trenutnoj situaciji ili odstupanjima);
14. poboljšani vizuelni sistem (Enhanced Vision Sistem - EVS) je elektronski način prikazivanja stvarne slike spoljašnosti koja se dobija upotrebom senzora za dobijanje slike;
15. pretvorena preračunata meteorološka vidljivost (CMV) je vidljivost koja je jednaka vidljivosti duž poletno-sletne staze - RVR, izvedena iz objavljene meteorološke vidljivosti, a koja je pretvorena je u RVR;
16. manje od standardne vrednosti za kategoriju I - podrazumeva instrumentalni prilaz i sletanje korišćenjem visine odluke za kategoriju I i RVR vrednost koja je manja od uobičajene, u odnosu na visinu odluke;
17. drugačije od standardne vrednosti za kategoriju II - podrazumeva instrumentalni prilaz i sletanje, u uslovima kategorije II, na poletno-sletnu stazu na kojoj neki ili svi elementi osvetljenja za precizni prilaz u uslovima kategorije II ne ispunjavaju standarde propisane u ICAO Aneksu 14;
18. GNSS sistem za sletanje (Global Navigation satelite System - GLS) je postupak prilaza pri kome se koriste detaljniji GNSS podaci za navođenje aviona na osnovu horizontalne i vertikalne GNSS pozicije.
OPS 1.440 Letenje u uslovima smanjene vidljivosti - opšta operativna pravila
(videti Dodatak 1 OPS 1.440)
(a) Avio-prevoznik ne sme da obavlja letove u uslovima kategorije II koji su niži od standarda kategorije II ili kategorije III, izuzev ako:
1. je avion upisan u uverenje za obavljanje javnog avio-transporta za letova sa visinom odluke ispod 200 ft ili bez visine odluke i ako je opremljen u skladu sa CS-AWO ili drugim odgovarajućim propisom koji je prihvatila vazduhoplovna vlast;
2. postoji i ako se održava odgovarajući sistem za zapisivanje prilaza, automatskog sletanja i kvarova;
3. ih je odobrila vazduhoplovna vlast;
4. posadu aviona čine najmanje dva pilota;
5. se visina odluke određuje radio-visinomerom.
(b) Avio-prevoznik ne sme da poleće u uslovima smanjene vidljivosti ako je RVR manja od 150 m (za avione kategorije A, B i C) ili 200 m (za avione kategorije D), izuzev ako je to odobrila vazduhoplovna vlast.
(v) Avio-prevoznik ne sme da sleće u uslovima blažim od standardnih vrednosti za kategoriju I, izuzev ako to odobri vazduhoplovna vlast.
OPS 1.445 Određivanje aerodroma za letove koji se obavljaju u uslovima smanjene vidljivosti
(a) Za letenje u uslovima kategorije II i III može da se koristi aerodrom koji ima odobrenje za korišćenje u uslovima kategorije II i III koje je izdala država na čijoj se teritoriji aerodrom nalazi.
(b) Avio-prevoznik je dužan da utvrdi da li su postupci u slučaju smanjene vidljivosti propisani i da li se primenjuju na aerodromu na kojem se obavljaju letovi u uslovima smanjene vidljivosti.
OPS 1.450 Obuka i osposobljenost za letove koji se obavljaju u uslovima smanjene vidljivosti
(videti Dodatak 1 OPS 1.450)
Pre poletanja u uslovima smanjene vidljivosti, sletanja u uslovima blažim od standardnih vrednosti za kategoriju I, u uslovima drugačijim od standardnih vrednosti za kategoriju II, u uslovima kategorije II i III ili prilazima koji se obavljaju uz pomoć EVS sistema avio-prevoznik je u dužan da obezbedi da:
1. svaki član letačke posade:
(i) završi obuku i provere propisane u Dodatku 1, uključujući i obuku na uređaju za simuliranje letenja za letove koji se obavljaju na graničnim vrednostima RVR/CMV i visini odluke, a koja je potrebna za letenje u uslovima navedenim u uverenju o osposobljenosti avio-prevoznika za obavljanje javnog avio-transporta;
(ii) je osposobljen u skladu sa Dodatkom 1;
2. da su obuka i provere sprovedene u skladu sa programom obuke koji je odobrila vazduhoplovna vlast i koji je sastavni deo operativnog priručnika. Ova obuka je dopuna obuke propisane u Odeljku N;
3. bude osposobljen za letenje u uslovima smanjene vidljivosti na određenom tipu aviona.
OPS 1.455 Operativni postupci za letove koji se obavljaju u uslovima smanjene vidljivosti
(videti Dodatak 1 OPS 1.455)
(a) Avio-prevoznik je dužan da propiše postupke i uputstva koji se koriste za poletanje u uslovima smanjene vidljivosti, prilaze koji se vrše uz pomoć EVS, u uslovima blažim od standardnih vrednosti za kategoriju I, u uslovima drugačijim od standardnih vrednosti za kategoriju II i u uslovima kategorije II i III. Postupci moraju da budu propisani u operativnom priručniku i moraju da sadrže dužnosti članova letačke posade za vreme voženja, poletanja, prilaza, ravnanja, sletanja, posle sletanja i neuspelog prilaza.
(b) Vođa vazduhoplova mora da se uveri:
1. da je stanje vizuelnih i nevizuelnih sredstava zadovoljavajuće pre poletanja u uslovima smanjene vidljivosti, prilaza koji se vrše uz pomoć EVS, u uslovima blažim od standardnih vrednosti za kategoriju I, u uslovima drugačijim od standardnih za kategoriju II i u uslovima kategorije II i III;
2. da se primenjuju propisani postupci u uslovima smanjene vidljivosti prema podacima dobijenim od kontrole letenja, pre poletanja u uslovima smanjene vidljivosti, u uslovima blažim od standardnih vrednosti za kategoriju I, u uslovima drugačijim od standardnih za kategoriju II i u uslovima za kategorije II i III;
3. da je član letačke posade osposobljen za poletanje u uslovima smanjene vidljivosti sa RVR manjom od 150 m (za avione kategorije A, B i C) ili 200 m (za avione kategorije D) i prilaz koji se izvodi uz pomoć EVS, u uslovima blažim od standardnih vrednosti za kategoriju I, u uslovima drugačijim od standardnih za kategoriju II i u uslovima kategorije II i III.
OPS 1.460 Minimalna oprema za obavljanje letova u uslovima smanjene vidljivosti
(a) Avio-prevoznik je dužan da u operativnom priručniku propiše minimalnu opremu koja mora da bude ispravna pre poletanja u uslovima smanjene vidljivosti, prilaza koji se izvodi uz pomoć EVS, u uslovima blažim od standardnih vrednosti za kategoriju I, u uslovima drugačijim od standardnih za kategoriju II i u uslovima kategorije II i III, u skladu sa letačkim priručnikom aviona ili drugim dokumentom koji je odobrila vazduhoplovna vlast.
(b) Vođa vazduhoplova mora da se uveri da je stanje aviona i odgovarajućih avionskih sistema potrebnih za letenje u uslovima smanjene vidljivosti zadovoljavajuće.
OPS 1.465 VFR operativni minimumi
(videti dodatak 1 OPS 1.465)
Avio-prevoznik je u dužan da obezbedi da se:
1. VFR letovi obavljaju u skladu sa pravilima za vizuelno letenje i u skladu sa tabelom u Dodatku 1 OPS 1.465 ovog pravilnika;
2. specijalni VFR letovi se ne mogu započeti ako je vidljivost manja od 3 km, a ne smeju se obavljati ako je vidljivost manja od 1,5 km.
Dodatak 1 (stari) OPS 1.430
Aerodromski operativni minimumi
(a) Minimum za poletanje
1. Opšte odredbe
(i) Minimumi za poletanje koje odredi avio-prevoznik moraju da budu izraženi kao vidljivost ili kao vidljivost duž poletno-sletne staze (RVR), uzimajući u obzir podatke za svaki aerodrom koji je u planu da se koristi i osobine aviona. Ako je potrebno da se vide i izbegnu prepreke u odlasku i prinudnom sletanju, moraju da se odrede dodatni uslovi (npr. baza oblaka).
(ii) Vođa vazduhoplova ne sme da započne poletanje ako vremenski uslovi na aerodromu poletanja nisu isti ili bolji od minimuma za sletanje za taj aerodrom, izuzev u slučaju kada mu je na raspolaganju odgovarajući alternativni aerodrom za aerodrom poletanja.
(iii) Ako je objavljena meteorološka vidljivost ispod vidljivosti koja je potrebna za poletanje i ako vrednost RVR nije objavljena, poletanje može da se započne samo ako vođa vazduhoplova može da odredi da je RVR/vidljivost duž poletno-sletne staze u pravcu poletanja ista ili bolja od propisanog minimuma.
(iv) Ako podaci o meteorološkoj vidljivosti i RVR nisu dostupni, poletanje može da se započne samo ako vođa vazduhoplova može da odredi da je RVR/vidljivost duž poletno-sletne staze u pravcu poletanja ista ili bolja od propisanog minimuma.
2. Vizuelne oznake - minimum za poletanje mora da se odredi u cilju obezbeđenja dovoljne vidljivosti za vođenje i kontrolu aviona u slučaju prekinutog poletanja u nepovoljnim uslovima i u slučaju nastavljenog poletanja posle otkaza kritičnog motora.
3. Zahtevana RVR/vidljivost
(i) Za višemotorne avione čije su performanse takve da, u slučaju otkaza kritičnog motora u bilo kom trenutku poletanja, avion može da se zaustavi ili da nastavi poletanje do visine od 1500 ft iznad aerodroma, nadvišavajući prepreke na propisanoj visini, avio-prevoznik mora da utvrdi minimum za poletanje koji se izražava kao vrednost RVR/vidljivosti, a koji ne sme da bude manji od vrednosti datih u Tabeli broj 1, izuzev u slučajevima navedenim u tački 4.
Tabela broj 1 - RVR /vidljivost za poletanje
RVR /vidljivost za poletanje |
|
Sredstva |
RVR /vidljivost |
Bez sredstava (samo u toku dana) |
500 m |
Svetla duž ivice poletno-sletne staze i/ili oznake duž sredine poletno-sletne staze |
250 m/300 m |
Svetla duž ivice poletno-sletne staze i svetla duž sredine poletno-sletne staze |
200 m/250 m |
Svetla duž ivice poletno-sletne staze, svetla duž sredine poletno-sletne staze i podaci za RVR |
150 m/200 m |
Napomena 1: |
veće vrednosti se primenjuju za avion kategorije D; |
Napomena 2: |
za letove koji se obavljaju noću neophodna su svetla duž ivice poletno-sletne staze i svetla koja označavaju kraj poletno-sletne staze; |
Napomena 3: |
za početni deo zaleta pilot može da odredi drugu vrednost RVR/vidljivosti od objavljene; |
Napomena 4: |
objavljena vrednost RVR u svim tačkama u kojima se meri mora da bude ista ili veća od propisane, izuzev u slučaju iz napomene 3. |
(ii) Pilot višemotornog aviona čije performanse ne ispunjavaju uslove iz tačke (a)3(i), u slučaju otkaza kritičnog motora, može odmah da sleti i da uoči i izbegne prepreke u području poletanja ako su ispunjeni minimumi za poletanje koji omogućavaju nadvišavanje prepreka, uz pretpostavku da je došlo do otkaza motora na određenoj visini. Minimum za poletanje koje utvrđuje avio-prevoznik određuje se na osnovu visine prema kojoj se planira neto putanja leta u poletanju sa otkazom jednog motora. Minimalan RVR ne sme da bude manji od vrednosti navedenih u Tabeli broj 1 ili Tabeli broj 2.
Tabela broj 2 - Pretpostavljena visina otkaza kritičnog motora iznad poletno-sletne staze i RVR/vidljivost
RVR/vidljivost na poletanju - putanja leta |
|
Pretpostavljena visina iznad poletno-sletne staze na kojoj dolazi do otkaza motora |
RVR/vidljivost |
< 50 ft |
200 m |
51-100 ft |
300 m |
101-150 ft |
400 m |
151-200 ft |
500 m |
201-300 ft |
1000 m |
>300 ft |
1500 m |
Napomena 1: |
1500 m je primenljivo i ako ne može da se isplanira pozitivna putanja leta pri poletanju. |
Napomena 2: |
objavljena vrednost RVR/vidljivosti za početni deo poletanja može biti promenjena odlukom pilota. |
(iii) Ako vrednosti RVR ili meteorološke vidljivosti nisu dostupne, vođa vazduhoplova ne sme da započne poletanje, izuzev ako utvrdi da stvarni uslovi ispunjavaju minimum za poletanje;
4. Izuzeci od (a)3(i)
(i) Avio-prevoznik može da odredi minimum za poletanje od 125 m RVR (za avione kategorije A, B i C) ili od 150 m RVR (za avione kategorije D), ako je to odobrila vazduhoplovna vlast i ako su ispunjeni uslovi navedeni u tačkama (A) do (D).
(A) ako je objavljeno da se primenjuju postupci letenja u uslovima smanjene vidljivosti;
(B) ako su u upotrebi svetla središnje linije visokog intenziteta na rastojanju od 15 m ili manje i ivična svetla jakog intenziteta na rastojanju od 60 m ili manje;
(V) ako su članovi letačke posade uspešno završili obuku na uređaju za simulirano letenje;
(G) ako je vidljivost iz pilotske kabine aviona, na pragu staze za poletanje, najmanje 90 m;
(D) ako su ispunjene propisane vrednosti RVR na svim tačkama na kojima se RVR meri.
(ii) Avio-prevoznik koji koristi odobreni sistem za horizontalno vođenje aviona može da odredi minimum RVR za poletanje manju od 125 m (za avione kategorije A, B i C) ili manju od 150 m (za avione kategorije D), ali ne manju od 75 m ako su ispunjeni uslovi za letenje u kategoriji III i ako je to odobrila vazduhoplovna vlast.
(b) Neprecizni prilaz
1. Minimum sistema
(i) Avio-prevoznik je dužan da propiše minimum za postupke nepreciznog prilaza koji su zasnovani na korišćenju ILS bez ravni poniranja (samo LLZ), VOR, NDB, SRA i VDF, koji nije niži od minimalne relativne visine (MDH) date u Tabeli broj 3.
Tabela broj 3 - Minimum sistema kada se koriste kao prilazna sredstva za neprecizni prilaz
Minimum sistema |
|
Sredstvo |
Najniža MDH |
ILS (bez ravni poniranja - LLZ) |
250 ft |
SRA (završava na 1/2 nm) |
250 ft |
SRA (završava na 1 nm) |
300 ft |
SRA (završava na 2 nm) |
350 ft |
VOR |
300 ft |
VOR/DME |
250 ft |
NDB |
300 ft |
VDF (QDM i QGH) |
300 ft |
2. Minimalna relativna visina snižavanja (MDH)
Avio-prevoznik je dužan da propiše minimalnu relativnu visinu snižavanja za neprecizni prilaz koja nije niža od:
(i) OCH/OCL, u zavisnosti od kategorije aviona;
(ii) minimuma sistema.
3. Vizuelni orijentiri
Pilot ne može da nastavi sa prilazom ispod minimalne nadmorske visine snižavanja/minimalne relativne visine snižavanja (MDA/MDH), izuzev ako je najmanje jedan od vizuelnih orijentira za poletno-sletnu stazu na koju namerava da sleti jasno vidljiv i prepoznatljiv pilotu:
(і) elementi sistema prilaznih svetala;
(іі) prag poletno-sletne staze;
(ііі) oznake praga poletno-sletne staze;
(iv) svetla praga poletno-sletne staze;
(v) svetlosne oznake praga poletno-sletne staze;
(vi) vizuelni indikator ravni poniranja;
(vii) zona dodira ili oznake zone dodira;
(viii) svetla zone dodira;
(ix) ivična svetla poletno-sletne staze;
(x) ostale vizuelne oznake prihvaćene od strane nadležnog organa.
4. Propisani RVR
Avio-prevoznik ne može da propiše niže minimume u slučaju nepreciznih prilaza od minimuma datih u Tabelama broj 4a, 4b, 4v ili 4g:
Tabela broj 4a - RVR za neprecizne prilaze potpuno opremljena poletno-sletna staza
Minimumi za neprecizne prilaze - potpuno opremljena poletno-sletna staza |
||||
MDH |
RVR/kategorija aviona |
|||
A |
B |
C |
D |
|
250-299 ft |
800 m |
800 m |
800 m |
1200 m |
300-449 ft |
900 m |
1000 m |
1000 m |
1400 m |
450-649 ft |
1000 m |
1200 m |
1200 m |
1600 m |
650 i više ft |
1200 m |
1400 m |
1400 m |
1800 m |
Tabela broj 4b - RVR za neprecizne prilaze srednje opremljena poletno-sletna staza
Minimumi za neprecizne prilaze - srednje opremljena poletno-sletna staza |
||||
MDH |
RVR/kategorija aviona |
|||
A |
B |
C |
D |
|
250-299 ft |
1000 m |
1100 m |
1200 m |
1400 m |
300-449 ft |
1200 m |
1300 m |
1400 m |
1600 m |
450-649 ft |
1400 m |
1500 m |
1600 m |
1800 m |
650 i više ft |
1500 m |
1500 m |
1800 m |
2000 m |
Tabela broj 4v - RVR za neprecizne prilaze - osnovna oprema
Minimumi za neprecizne prilaze - osnovna oprema (napomena (3), (5), (6) i (7)) |
||||
MDH |
RVR/kategorija aviona |
|||
A |
B |
C |
D |
|
250-299 ft |
1200 m |
1300 m |
1400 m |
1600 m |
300-449 ft |
1300 m |
1400 m |
1600 m |
1800 m |
450-649 ft |
1500 m |
1500 m |
1800 m |
2000 m |
650 i više ft |
1500 m |
1500 m |
2000 m |
2000 m |
Tabela broj 4g - RVR za neprecizne prilaze - bez svetlosnih uređaja za prilaženje
Minimumi za neprecizne prilaze - bez svetlosnih uređaja za prilaženje |
||||
MDH |
RVR/kategorija aviona |
|||
A |
B |
C |
D |
|
250-299 ft |
1500 m |
1500 m |
1600 m |
1800 m |
300-449 ft |
1500 m |
1500 m |
1800 m |
2000 m |
450-649 ft |
1500 m |
1500 m |
2000 m |
2000 m |
650 i više ft |
1500 m |
1500 m |
2000 m |
2000 m |
Napomena 1: |
potpuno opremljena poletno-sletna staza ima oznake poletno-sletne staze, prilazna svetla visokog/srednjeg intenziteta (VI/MI) koja su postavljena na dužini od najmanje 720 m, svetla ivica poletno-sletne staze, svetla početka i svetla kraja poletno-sletne staze. Svetla moraju da budu uključena. |
Napomena 2: |
srednje opremljena poletno-sletna staza ima oznake poletno-sletne staze, prilazna svetla visokog/srednjeg intenziteta (XI/MI) koja su postavljena na dužini od 420 m do 719 m, svetla ivice poletno-sletne staze, svetla početka i svetla kraja poletno-sletne staze. Svetla moraju da budu uključena. |
Napomena 3: |
osnovno opremljena poletno-sletna staza ima oznake poletno-sletne staze, prilazna svetla visokog/srednjeg intenziteta (XI/MI) koja su postavljena na dužini od 420 m, prilazna svetla niskog intenziteta (LI), svetla ivice poletno-sletne staze, svetla početka i svetla kraja poletno-sletne staze. Svetla moraju da budu uključena. |
Napomena 4: |
poletno-sletna staza bez svetlosnih uređaja za prilaženje ima oznake poletno-sletne staze, svetla ivice poletno-sletne staze, svetla početka i svetla kraja poletno-sletne staze ili uopšte nema svetla. |
Napomena 5: |
minimumi dati u tabelama se odnose samo na standardne prilaze sa nagibom snižavanja koji nije veći od 4 stepena. Ako je nagib snižavanja veći, uobičajeno je da se na minimalnoj relativnoj visini snižavanja (MDH) vidi i sistem za vizuelno navođenje po visini (npr. PAPI). |
Napomena 6: |
navedene vrednosti su ili objavljene vrednosti RVR ili meteorološke vidljivosti pretvorene u RVR u skladu sa propisanim u (h). |
Napomena 7: |
minimalna relativna visina snižavanja (MDH) navedena u tabelama broj 4a, 4b, 4v i 4g odnosi se na osnovne proračune minimalne relativne visine snižavanja (MDH). Pri izboru odgovarajućeg RVR, vrednost minimalne relativne visine snižavanja (MDH) ne mora da se zaokruži na najbližih većih 10 ft. |
5. Noćna sletanja - za noćna sletanja moraju da budu uključena ivična svetla, svetla početka staze i svetla kraja staze.
(v) Precizni prilaz - prilaženje i sletanje u uslovima kategorije I
1. Opšte odredbe. Sletanje u uslovima kategorije I je precizno instrumentalno prilaženje i sletanje, pri čemu se koristi ILS, kategorije I MLS ili PAR sa minimalnom relativnom visinom odluke koja nije manja od 200 ft i sa RVR koji nije manji od 550 m.
2. Relativna visina odluke (DH). Avio-prevoznik je dužan da propiše minimalnu relativnu visinu odluke za precizni prilaz kategorije I koja nije niža od:
(i) minimalne relativne visine odluke navedene u letačkom priručniku aviona;
(ii) minimalne relativne visine do koje može da se koristi sredstvo za precizni prilaz, bez vizuelnih oznaka;
(ііі) OCH/OCL za kategoriju aviona.
(iv) 200 ft.
3. Vizuelni orijentiri - pilot može da nastavi prilaz ispod minimalne nadmorske visine snižavanja/minimalne relative visine snižavanja (MDA/MDH) za kategoriju I, koja je određena u skladu sa tačkom (v)2, ako je najmanje jedan od sledećih vizuelnih orijentira jasno vidljiv i prepoznatljiv pilotu za poletno-sletnu stazu na koju namerava da sleti:
(і) elementi sistema prilaznih svetala;
(іі) prag poletno-sletne staze;
(ііі) oznake praga poletno-sletne staze;
(iv) svetla praga poletno-sletne staze;
(v) svetlosne oznake praga poletno-sletne staze;
(vi) vizuelni indikator ravni poniranja;
(vii) zona dodira ili oznake zone dodira;
(viii) svetla zone dodira;
(ix) ivična svetla poletno-sletne staze.
4. Zahtevana vidljivost duž poletno-sletne staze (RVR) - minimum koji avio-prevoznik može da propiše za prilaženje i sletanje u uslovima kategorije I su:
Tabela broj 5 - RVR za prilaz i sletanje u uslovima kategorije I u zavisnosti od opremljenosti i relativna visina (DH)
Minimumi za kategoriju I |
||||
Relativna visina (DH) |
Opremljenost/RVR (napomena 5) |
|||
Potpuna |
Delimična (napomena 2 i 6) |
Osnovna |
Bez opreme |
|
200 ft |
550 m |
700 m |
800 m |
1000 m |
201-250 ft |
600 m |
700 m |
800 m |
1000 m |
251-300 ft |
650 m |
800 m |
900 m |
1200 m |
301 i više ft |
800 m |
900 m |
1000 m |
1200 m |
Napomena 1: |
potpuno opremljena poletno-sletna staza ima oznake poletno-sletne staze, prilazna svetla visokog/srednjeg intenziteta (XI/MI) koja su postavljena na dužini od 720 m ili više, svetla ivica poletno-sletne staze, svetla početka i svetla kraja poletno-sletne staze. Svetla moraju da budu uključena. |
Napomena 2: |
srednje opremljena poletno-sletna staza ima oznake poletno-sletne staze, prilazna svetla visokog/srednjeg intenziteta (XI/MI) koja su postavljena na dužini od 420 m do 719 m, svetla ivice poletno-sletne staze, svetla početka i svetla kraja poletno-sletne staze. Svetla moraju da budu uključena. |
Napomena 3: |
osnovno opremljena poletno-sletna staza ima oznake poletno-sletne staze, prilazna svetla visokog/srednjeg intenziteta (XI/MI) koja su postavljena na dužini od 420 m, prilazna svetla niskog intenziteta (LI), svetla ivice poletno-sletne staze, svetla početka i svetla kraja poletno-sletne staze. Svetla moraju da budu uključena. |
Napomena 4: |
poletno-sletna staza, bez svetlosnih uređaja za prilaženje, ima oznake poletno-sletne staze, svetla ivice poletno-sletne staze, svetla početka i svetla kraja poletno-sletne staze ili uopšte nema svetla. |
Napomena 5: |
vrednosti iz Tabele broj 5 su vrednosti objavljene vidljivosti duž poletno-sletne staze (RVR) ili meteorološke vidljivosti pretvorene u RVR, shodno propisanom u h. |
Napomena 6: |
vrednosti navedene u Tabeli broj 5 važe za standardne prilaze sa stepenom snižavanja do 4 stepena, uključujući i 4. stepen. |
Napomena 7: |
relativna visina snižavanja (DH) navedena u Tabeli broj 5 |
odnosi se na osnovne proračune relativne visine snižavanja (DH). Pri izboru odgovarajućeg RVR, vrednost relativne visine snižavanja (DH) ne mora da se zaokruži na najbližih većih 10 ft.
5. Letovi koji se obavljaju sa jednim pilotom - za letove koji se obavljaju sa jednim pilotom, avio-prevoznik mora da propiše minimalni RVR za sve prilaze koji su u skladu sa OPS 1.430 i ovim dodatkom. Vrednost RVR manja od 800 m nije dozvoljena, izuzev ako se koristi odgovarajući auto-pilot koji je povezan na ILS ili MLS i u tom slučaju primenjuju se propisani minimumi. Relativna visina (DH) ne sme da bude manja od vrednosti koja se dobije kada se minimalna visina do koje auto-pilot može da se koristi pomnoži sa 1.25.
6. Noćna sletanja - za noćna sletanja moraju da budu uključena ivična svetla, svetla početka staze i svetla kraja staze.
(g) Precizni prilaz - prilaz i sletanje u uslovima kategorije II
1. Opšte odredbe - Sletanje u uslovima kategorije II je precizno instrumentalno prilaženje i sletanje, pri čemu se koristi ILS ili MLS sa:
(i) minimalnom visinom odluke manjom od 200 ft, ali ne manjom od 100 ft;
(ii) RVR ne manjim od 300 m.
2. Relativna visina odluke (DH) - avio-prevoznik je dužan da propiše relativnu visinu odluke za prilaze kategorije II koja nije niža od:
(i) minimalne relativne visine odluke navedene u letačkom priručniku aviona;
(ii) minimalne relativne visine do koje može da se koristi sredstvo za precizni prilaz bez vizuelnih oznaka.
(iii) OCH/OCL za kategoriju aviona;
(iv) relativne visine odluke do koje su članovi letačke posade ovlašćeni;
(v) 100 ft.
3. Vizuelni orijentiri - pilot može da nastavi prilaz ispod relative visine snižavanja (DH) za kategoriju II koja je određena u skladu sa tačkom (d)2, ako vizuelni orijentiri sadrže najmanje tri uzastopna svetla u nizu koja čine centralnu liniju prilaznih svetala ili svetla zone dodira ili svetla središne linije poletno-sletne staze ili ivična svetla poletno-sletne staze ili kombinacija ovih svetala koja može da se održava. Vizuelni orijentiri uključuju poprečne elemente svetala, npr. poprečnu prečku prilaznih svetala ili svetla praga poletno-sletne staze ili poprečna svetla zone dodira.
4. Zahtevani RVR - zahtevana vidljivost duž poletno-sletne staze (RVR) - minimum koji avio-prevoznik može da propiše za prilaženje i sletanje u uslovima kategorije II su:
Tabela broj 6 - RVR za prilaz i sletanje u uslovima kategorije II i relativna visina odluke (DH)
Minimumi za kategoriju II |
||
Relativna visina odluke (DH) |
Korišćenje automatskog pilota za |
|
RVR/avioni kategorije |
RVR/avioni kategorije D |
|
100-120 ft |
300 m |
300 m (napomena 2/350 m) |
121-140 ft |
400 m |
400 m |
141 i više ft |
450 m |
450 m |
Napomena 1: |
korišćenje automatskog pilota za letenje ispod relativne visine (DH) date u ovoj tabeli omogućava produženo korišćenje automatskog sistema za upravljanje avionom do visine od 80% od propisane relativne visine (DH). Uslovi za plovidbenost mogu, preko minimalne visine uključivanja automatskog sistema upravljanja avionom, da utiču na relativnu visinu odluke DH koja će biti primenjena. |
Napomena 2: |
RVR od 300 m se može koristiti za avione kategorije D kada vrše automatsko sletanje. |
(d) Precizni prilaz - prilaz i sletanje u uslovima kategorije III
1. Opšte odredbe - Letenje u uslovima kategorije III obuhvata:
(i) Letenje u uslovima kategorije III A. Prilaz i sletanje u uslovima kategorije III A je precizno instrumentalno prilaženje i sletanje, pri čemu se koristi ILS ili MLS sa:
(A) relativnom visinom odluke manjom od 100 ft;
(B) RVR ne manjim od 200 m;
(ii) Letenje u uslovima kategorije III B - Prilaz i sletanje u uslovima kategorije III B je precizno instrumentalno prilaženje i sletanje, pri čemu se koristi ILS ili MLS sa:
(A) relativnom visinom odluke manjom od 50 ft ili bez relativne visine odluke;
(B) vrednosti RVR manjim od 200 m, ali ne manjim od 75 m.
Napomena: |
Ako relativna visina odluke i RVR ne spadaju u istu kategoriju, kategorija prilaza određuje se u odnosu na RVR. |
2. Relativna visina odluke (DH) - za prilaze i sletanja kod kojih se koristi relativna visina odluke, avio-prevoznik mora da propiše relativnu visinu odluke koja nije niža od:
(i) minimalne relativne visine odluke određene u letačkom priručniku aviona;
(ii) minimalne relativne visine do koje može da se koristi sredstvo za precizni prilaz bez vizuelnih orijentira;
(ііі) relativne visine odluke do koje su članovi letačke posade ovlašćeni.
3. Prilazi bez relativne visine odluke - prilazi i sletanja bez relativne visine odluke mogu da se vrše ako:
(i) su prilaz i sletanja bez relativne visine odluke odobreni u letačkom priručniku aviona;
(ii) prilazno sredstvo i oprema aerodroma omogućavaju prilaz bez relativne visine odluke;
(iii) avio-prevoznik ima odobrenje za prilaze i sletanja kategorije III bez relativne visine odluke.
Napomena: poletno-sletna staza koja je opremljena za prilaz i sletanje za kategoriju III omogućava prilaze i sletanja kategorije III bez relativne visine odluke, izuzev ako je drugačije propisano i objavljeno u AIP ili NOTAM.
4. Vizuelni orijentiri
(i) Kada se upotrebljava pasivni sistem za upravljanje avionom pri letenju u uslovima kategorije III A i III V, pilot ne sme da nastavi prilaz ispod relativne visine odluke koja je određena u skladu sa (g)2, izuzev ako jasno vidi vizuelni orijentir koji sadrži najmanje tri uzastopna svetla u nizu koja čine centralnu liniju prilaznih svetala, svetla zone dodira, svetla središne linije poletno-sletne staze, ivična svetla poletno-sletne staze ili kombinaciju ovih svetala koja može da se održava;
(ii) Kada se upotrebljava operativni sistem za upravljanje avionom pri letenju u uslovima kategorije III V sa relativnom visinom odluke, pilot ne sme da nastavi prilaz ispod relativne visine odluke, određene u skladu sa (g)2, osim ako jasno vidi vizuelni orijentir koji sadrži najmanje jedno svetlo središne linije poletno-sletne staze koja može da se održava;
(iii) Za letenje u uslovima kategorije III, bez relativne visine odluke, pilot, pre dodira, ne mora jasno da vidi poletno-sletnu stazu za sletanje.
5. Zahtevani RVR - zahtevana vidljivost duž poletno-sletne staze (RVR) - minimum koji avio-prevoznik može da propiše za prilaženje i sletanje u uslovima kategorije III su :
Tabela broj 7 - RVR - za prilaze i sletanja u uslovima kategorije III i relativna visine odluke (DH) i sistem za vođenje i kontrolu aviona po sletanju
Minimumi za kategoriju III |
|||
Kategorija prilaza |
Relativna visina odluke |
Sistem za vođenje i kontrolu aviona po sletanju |
RVR (m) |
III A |
Manja od 100 |
Ne zahteva se |
200 |
III V |
Manja od 100 |
Pasivni sistem za upravljanje avionom |
150 |
III V |
Manja od 50 |
Pasivni sistem za upravljanje avionom |
125 |
III V |
Manja od 50 ili bez relativne visine odluke |
Operativan sistem za upravljanje avionom |
75 |
Napomena 1: |
za avione koji ispunjavaju uslove iz CS-AWO 321(b)(3). |
Napomena 2: |
pouzdanost sistema za upravljanje avionom se određuje prema sertifikovanoj minimalnoj relativnoj visini odluke za letove u uslovima smanjene vidljivosti koji su propisani u CS-AWO. |
(đ) Kruženje
1. Minimum koji avio-prevoznik može da propiše za kruženje:
Tabela broj 8 - Meteorološka vidljivost i minimalna relativna visina (MDH) za kruženje u zavisnosti od kategorije aviona
|
Kategorija aviona |
|||
Minimalna relativna visina (MDH) |
A |
B |
C |
D |
400 ft |
500 ft |
600 ft |
700 ft |
|
Minimalna meteorološka vidljivost |
1500 m |
1600 m |
2400 m |
3600 m |
2. Na kruženje sa propisanom putanjom leta primenjuje se propisano u 1.
(e) Vizuelni prilaz - avio-prevoznik ne sme da propiše vrednost RVR manju od 800 m za vizuelni prilaz;
(ž) Preračunavanje objavljene meteorološke vidljivosti u RVR
1. Avio-prevoznik ne sme da koristi vrednosti dobijene preračunavanjem meteorološke vidljivosti u RVR za izračunavanje minimuma za poletanje, minimuma za kategoriju II i III ili kad je dostupan objavljeni RVR.
Napomena: ako je objavljena vrednost RVR veća od maksimalne vrednosti koju je odredio operater aerodroma (npr. vrednost RVR veća od 1500 m), ta vrednost se ne smatra objavljenom vrednosti RVR. U tom slučaju, može se koristiti tabela za preračunavanje).
2. Pri preračunavanju meteorološke vidljivosti u RVR u slučajevima koji nisu predviđeni u (ž)1, avio-prevoznik je dužan da propiše da se koristi sledeća tabela:
Tabela broj 9 - Preračunavanje meteorološke vidljivosti u RVR
Svetla u upotrebi |
RVR je objavljena meteorološka vidljivost pomnožena sa |
|
Danju |
Noću |
|
Prilazna svetla i svetla poletno-sletne staze visokog intenziteta |
1,5 |
2,0 |
Ostala svetala |
1,0 |
1,5 |
Bez svetala |
1,0 |
Nije primenljivo |
Dodatak 1 (novi) OPS 1.430
Aerodromski operativni minimum
(a) Minimum za poletanje
1. Opšte odredbe
(i) Minimumi za poletanje koje odredi avio-prevoznik moraju da budu izraženi kao vidljivost ili kao vidljivost duž poletno-sletne staze (RVR), uzimajući u obzir odgovarajuće činjenice za svaki aerodrom koji je u planu da se koristi i osobine aviona. Ako je potrebno da se vide i izbegnu prepreke u odlasku i prinudnom sletanju, moraju da se odrede dodatni uslovi (npr. baza oblaka);
(ii) vođa vazduhoplova ne sme da započne poletanje ako vremenski uslovi na aerodromu poletanja nisu isti ili bolji od minimuma za sletanje za taj aerodrom, izuzev u slučaju kada mu je na raspolaganju alternativni aerodrom za aerodrom poletanja;
(iii) ako je objavljena meteorološka vidljivost ispod vidljivosti koja je
potrebna za poletanje i ako vrednost RVR nije objavljena, poletanje može da se započne samo ako vođa vazduhoplova može da odredi da je RVR/vidljivost duž poletno-sletne staze, u pravcu poletanja, ista ili bolja od propisanog minimuma;
(iv) ako podaci o meteorološkoj vidljivosti i RVR nisu dostupni, poletanje može da se započne samo ako vođa vazduhoplova može da odredi da je RVR/vidljivost duž poletno-sletne staze u pravcu poletanja ista ili bolja od propisanog minimuma.
2. Vizuelne oznake
Minimum za poletanje se određuje u cilju obezbeđenja dovoljne vidljivosti za vođenje i kontrolisanje aviona u slučaju prekinutog poletanja u nepovoljnim uslovima i u slučaju nastavljenog poletanja posle otkaza kritičnog motora.
3. Vrednost RVR/vidljivost
(i) Za višemotorne avione čije su performanse takve da, u slučaju otkaza kritičnog motora u bilo kom trenutku poletanja, avion može da se zaustavi ili da nastavi poletanje do visine od 1500 ft iznad aerodroma, nadvišavajući prepreke na propisanoj visini, avio-prevoznik mora da utvrdi minimum za poletanje koji se izražava kao vrednost RVR/vidljivosti, ne manji od vrednosti datih u Tabeli 1, osim u izuzecima navedenim u tački 4.
Tabela broj 1 - RVR/vidljivost za poletanje
Sredstva |
RVR/vidljivost |
Bez sredstava (samo u toku dana) |
500 m |
Svetla duž ivice poletno-sletne staze i oznake duž sredine poletno-sletne staze |
250 m/300 m |
Svetla duž ivice poletno-sletne staze i svetla duž sredine poletno-sletne staze |
200 m/250 m |
Svetla duž ivice poletno-sletne staze, svetla duž sredine poletno-sletne staze i višestruki podaci za RVR |
150 m/200 m |
Napomena 1: |
veće vrednosti se primenjuju za avion kategorije D; |
Napomena 2: |
za letove koji se obavljaju noću neophodna su najmanje svetla duž ivice poletno-sletne staze i svetla koja označavaju kraj poletno-sletne staze; |
Napomena 3: |
za početni deo zaleta pilot može da odredi drugu vrednost RVR/vidljivosti od one koja je objavljena; |
Napomena 4: |
objavljena vrednost RVR u svim tačkama u kojima se meri mora da bude ista ili veća od propisane, izuzev u slučaju iz napomene 3. |
(ii) Višemotorni avioni čije performanse ne ispunjavaju uslove iz tačke (a)3.(i), u slučaju otkaza kritičnog motora, mogu imati potrebu da odmah slete i da uoče i izbegnu prepreke u području poletanja. U tom slučaju moraju biti ispunjeni minimumi za poletanje koji omogućavaju da se ispune zahtevi za nadvišavanje prepreka, uz pretpostavku da je došlo do otkaza motora na određenoj visini. Minimum za poletanje koji utvrđuje avio-prevoznik određuje se na osnovu visine prema kojoj se planira neto putanja leta u poletanju sa otkazom jednog motora. Minimalan RVR ne sme da bude manji od vrednosti navedenih u Tabeli broj 1 i Tabeli broj 2.
Tabela broj 2 - Pretpostavljena visina otkaza kritičnog motora iznad poletno-sletne staze i odgovarajuća RVR/vidljivost
RVR/vidljivost na poletanju - putanja leta |
|
Pretpostavljena visina iznad poletno-sletne staze na kojoj dolazi do otkaza motora |
RVR/vidljivost |
< 50 ft |
200 m |
51-100 ft |
300 m |
101-150 ft |
400 m |
151-200 ft |
500 m |
201-300 ft |
1000 m |
>300 ft |
1500 m |
Napomena 1: |
500 m je primenljivo i ako ne može da se isplanira pozitivna putanja leta pri poletanju. |
Napomena 2: |
objavljena vrednost RVR/vidljivosti za početni deo poletanja može da bude promenjena odlukom pilota. |
(iii) Ako vrednosti RVR ili meteorološke vidljivosti nisu dostupne, vođa vazduhoplova ne sme da započne poletanje, izuzev ako utvrdi da stvarni uslovi ispunjavaju minimum za poletanje.
4. Izuzeci od (a)3.(i)
(i) Avio-prevoznik može da odredi minimum za poletanje od 125 m RVR (za avione kategorije A, B i C) ili od 150 m RVR (za avione kategorije D) ako je to odobrila vazduhoplovna vlast i ako:
(A) je objavljeno da se primenjuju postupci letenja u uslovima smanjene vidljivosti;
(B) su u upotrebi svetla centralne linije visokog intenziteta na rastojanju od 15 m ili manje i ivična svetla jakog intenziteta, na rastojanju od 60 m ili manje;
(V) su članovi letačke posade uspešno završili obuku na uređaju za simulirano letenje;
(G) je vidljivost iz pilotske kabine aviona, na pragu staze za poletanje, najmanje 90 m;
(D) su ispunjene propisane vrednosti RVR na svim tačkama na kojima se RVR meri;
(ii) Na osnovu prethodnog odobrenja vazduhoplovnih vlasti, avio-prevoznik može da koristi:
(A) odobreni sistem za horizontalno vođenje aviona;
(B) odobreni HUD/HUDLS za potrebe poletanja;
Ako se koriste sistemi navedeni pod A i B, avio-prevoznik može da smanji minimume za poletanje. Minimum RVR za poletanje može da bude manji od 125 m (za avione kategorija A, B i C) ili 150 m (za avione kategorije D), ali ne manji od 75 m ako je obezbeđena ista zaštita poletno-sletne staze i sredstava namenjenih za sletanje u uslovima kategorije III.
(b) Kategorija I, prilaženje pod uglom Approach Path Vector (APV) i neprecizni prilaz
1. Sletanje u uslovima kategorije I je precizno instrumentalno prilaženje i sletanje, pri čemu se koristi ILS, MLS, GLS (GNSS/GBAS) ili PAR sa minimalnom relativnom visinom odluke koja nije manja od 200 ft i sa vrednošću RVR koja nije manja od 550 m, izuzev ako vazduhoplovna vlast odredi veći minimum.
2. Neprecizni prilaz (NPA) je instrumentalni prilaz koji se vrši uz pomoć opreme koja je navedena u Tabeli broj 3 (minimumi sistema), sa minimalnom relativnom visinom ili relativnom visinom odluke (MDH ili DH) od najmanje 250 ft i RVR/CMV (preračunata meteorološka vidljivost) koja nije manja od 750 m, izuzev ako vazduhoplovna vlast odredi veći minimum.
3. Prilaženje pod uglom (APV) je instrumentalni prilaz koji se vrši horizontalnim i vertikalnim navođenjem, koji ne ispunjava uslove za precizan prilaz i sletanje, sa relativnom visinom odluke DH koja nije manja od 250 ft i vrednošću RVR koja nije manja od 600 m, izuzev ako je vazduhoplovna vlast odobrila veći minimum.
4. Relativna visina odluke (DH)
Avio-prevoznik mora da propiše visinu odluke koja nije niža od:
(i) minimalne relativne visine do koje može da se koristi sredstvo za prilaz, bez vizuelnih orijentira;
(ii) OCH za kategoriju aviona;
(iii) relativne visine odluke objavljene u postupku prilaza;
(iv) 200 ft za prilaze u uslovima kategorije I;
(v) minimuma sistema navedenih u Tabeli broj 3;
(vi) najniže visine odluke navedene u letačkom priručniku aviona ili drugom dokumentu.
5. Minimalna visina snižavanja (MDH)
Avio-prevoznik mora da propiše minimalnu visinu snižavanja u prilazu koja nije manja od:
(i) OCH za kategoriju aviona;
(ii) minimuma sistema navedenih u Tabeli broj 3;
(iii) najniže relativne visine odluke navedene u letačkom priručniku aviona ili drugom dokumentu.
6. Vizuelni orijentiri. Pilot ne sme da nastavi prilaz ispod MDA/MDH, osim ako mu je najmanje jedan od sledećih vizuelnih orijentira za poletno-sletnu stazu na koju namerava da sleti jasno vidljiv i prepoznatljiv:
(і) elementi sistema prilaznih svetala;
(іі) prag poletno-sletne staze;
(ііі) oznake praga poletno-sletne staze;
(iv) svetla praga poletno-sletne staze;
(v) svetlosne oznake praga poletno-sletne staze;
(vi) vizuelni indikator linije poniranja;
(vii) zona dodira ili oznake zone dodira;
(viii) svetla zone dodira;
(ix) ivična svetla poletno-sletne staze;
(x) drugi vizuelni orijentiri prihvaćeni od strane vazduhoplovnih vlasti.
Tabela broj 3 - Minimum sistema u zavisnosti od sredstva
Minimumi sistema |
|
Sredstvo |
Najniža DH/MDH |
LLZ sa ili bez DME |
250 ft |
SRA (završava na 1/2 NM) |
250 ft |
SRA (završava na 1 NM) |
300 ft |
SRA (završava na 2 NM ili dalje) |
350 ft |
RNAV/LNAV |
300 ft |
VOR |
300 ft |
VOR/DME |
250 ft |
NDB |
350 ft |
NDB/DME |
300 ft |
VDF |
350 ft |
(v) Kriterijumi za određivanje RVR/CMV (Tabela broj 6)
1. Za korišćenje najmanje moguće vrednosti RVR/CMV navedene u Tabeli broj 6, instrumentalni prilaz mora da ispuni sledeće zahteve:
(i) instrumentalni prilazi sa projektovanim prilaznim uglom do i uključujući 4,5° za avione kategorije A i B ili 3,77° za avione kategorije C i D, izuzev ako je vazduhoplovna vlast odobrila druge prilazne uglove. Sredstva koja se koriste pri prilazu su:
(A) ILS/MLS/GLS/PAR;
(B) APV.
Ako se završni prilazni pravac ne razlikuje od pravca središne linije poletno-sletne staze više od 15° za avione kategorije A i B ili više od 50 za avione kategorije C i D;
(ii) instrumentalni prilazi pri kojima se letenje izvodi tehnikom stalnog snižavanja pri završnom prilaženju (CDFA), sa određenim prilaznim uglom do i uključujući 4,5° za avione kategorije A i B ili 3, 77° za avione kategorije C i D, izuzev ako je vazduhoplovna vlast odobrila drugi prilazni ugao. Sredstva koja se koriste pri prilazu su NDB, NDB/DME, VOR, VOR/DME, LLZ, LLZ/DME, VDF, SRA ili RNAV/LNAV, pri čemu završni segment prilaza iznosi najmanje 3 NM i ispunjava sledeće uslove:
(A) da se završni prilazni pravac ne razlikuje od pravca središne linije poletno-sletne staze više od 15° za avione kategorije A i B ili više od 5° za avione kategorije C i D;
(B) da postoji tačka početka završnog prilaza (FAF) ili druga odgovarajuća tačka od koje je moguće započeti snižavanje ili rastojanje do praga poletno-sletne staze (THR) koje je moguće odrediti pomoću FMS/RNAV ili DME;
(V) ako je tačka započinjanja neuspelog prilaza (MAPt) određena vremenom, rastojanje od tačke početka završnog prilaza (FAF) iznosi 8 NM;
(iii) instrumentalni prilazi kod kojih se koriste sredstva kao što su NDB, NDB/DME, VOR, VOR/DME, LLZ, LLZ/DME, VDF, SRA ili RNAV/LNAV koji ne ispunjavaju kriterijume navedene u tački (v)1.(ii), ili sa minimalnom relativnom visinom (MDH) koja je jednaka 1 200 ft.
2. Posle instrumentalnog prilaza pri kojem se letenje izvodi tehnikom stalnog snižavanja pri završnom prilaženju (CDFA), neuspeli prilaz se izvodi kada se dostigne nadmorska visina odluke/relativna visina odluke ili tačka započinjanja neuspelog prilaza (MAPt). Letenje po pravcu pri izvođenju neuspelog prilaza izvodi se preko MAPt, izuzev ako je drugačije navedeno u prilaznim kartama.
(g) Određivanje minimalne vrednosti RVR/CMV/vidljivosti za prilaze i sletanja u uslovima kategorije I, prilaženja pod uglom (APV) i nepreciznog prilaza.
1. Minimalna vrednost RVR/CMV/vidljivosti je najveća vrednost dobijena na osnovu podataka iz Tabele broj 5 ili Tabele broj 6, pri čemu ta vrednost ne sme da bude veća od maksimalnih vrednosti datih u Tabeli broj 6.
2. Vrednosti u Tabeli broj 5 su dobijene upotrebom sledeće formule:
Zahtevana RVR/vidljivost (u m) = ((DH/MDH (ft)*0,3048/tanα) - dužina prilaznih svetala (u m).
Napomena: α je ugao koji se koristi za izračunavanje i koji ima početnu vrednost 3°, a povećava se postepeno.
3. Ako vazduhoplovna vlast odobri, formula iz tačke 2. se može koristiti upotrebom stvarnog ugla prilazne ravni sa stvarnom dužinom prilaznih svetala za određenu poletno-sletnu stazu.
4. Ako se u prilazu leti sa horizontalnim segmentom na ili iznad minimalne nadmorske/relativne visine snižavanja MDA/H, dodaje se 200 m za avione kategorije A i B, odnosno 400 m za avione kategorije C i D na minimalnu vrednost RVR/CMV koja se dobija kao rezultat primene tabela broj 5 i 6.
Napomena: dodate vrednosti su u skladu sa vremenom/rastojanjem koji su potrebni da bi se avion doveo u završno snižavanje.
5. RVR vrednost manja od 750 m, a navedena je u Tabeli broj 5, koristiti se i za:
(i) precizni prilaz u uslovima kategorije I, za poletno-sletne staze koje su opremljene FALS, svetlima zone dodira (RTZL), svetlima središne linije poletno-sletne staze (RCLL), ako relativna visina odluke (DH) nije veća od 200 ft;
(ii) precizni prilaz u uslovima kategorije I, za poletno-sletne staze koje nisu opremljene svetlima zone dodira (RTZL) i svetlima središne linije poletno-sletne staze (RCLL), korišćenjem odobrenog HUDLS, ili sličnog odobrenog sistema, prilaz sa uključenim auto-pilotom, prilaz sa upotrebom flight director do relativne visine odluke (DH) koja je jednaka ili veća od 200 ft pod uslovom da ILS sistem nije objavljen kao restriktivan uređaj;
(iii) prilaženja pod uglom (APV) za poletno-sletne staze opremljene FALS, RTZL i RCLL uz korišćenje odobrenog HUD sistema.
6. Vazduhoplovna vlast može da odobri RVR vrednosti koje su manje od vrednosti navedenih u Tabeli broj 5, ako se koristi HUDLS ili sistem za automatsko sletanje, u skladu sa odredbom (d) ovog dodatka.
7. Vizuelna sredstva koja čine standardne dnevne oznake poletno-sletne staze, prilazna svetla i svetla poletno-sletne staze (ivična svetla, svetla praga poletno-sletne staze, svetla kraja poletno-sletne staze i, u nekim slučajevima, svetla zone dodira i svetla središne linije poletno-sletne staze). Prihvatljiva konfiguracija prilaznih svetala data je u Tabeli broj 4.
8. Izuzetno od uslova navedenih u (g)7, vazduhoplovna vlast može da odobri da se vrednost RVR, koja odgovara osnovnom sistemu prilaznih svetala (BALS), koristi za poletno-sletne staze čija su prilazna svetla, zbog terena ili vode, ispod 210 m i imaju najmanje jednu poprečnu svetlosnu prečku.
9. Za letove kod kojih je neophodno koristiti prilazna svetla i svetla poletno-sletne staze, svetla moraju biti uključena, ispravna i upotrebljiva. Uticaj neispravnosti i nivo smanjene upotrebljivosti na RVR/CMV/vidljivost dati su u Tabeli broj 6a.
Tabela broj 4 - Sistemi prilaznih svetala
Vrsta opreme |
Dužina, konfiguracija i intenzitet prilaznih svetala |
FALS (kompletan sistem prilaznih svetala) |
ICAO: sistem osvetljenja za precizne prilaze u uslovima kategorije I (HIALS jednak ili veći od 720 m), sa mogućnošću određivanja dužine centralne linije koju čine Barrette |
IALS (srednji sistem prilaznih svetala) |
ICAO: jednostavan sistem prilaznih svetala (HIALS od 420 m do 719 m) sa jednim izvorom napajanja, koji čine Barrette |
BALS (osnovni sistem prilaznih svetala) |
Drugi sistem prilaznih svetala (HIALS, MIALS ili ALS 210 m - 419 m) |
NALS (bez sistema prilaznih svetala) |
Drugi sistem prilaznih svetala (HIALS, MIALS ili ALS kraći od 210 m) ili bez prilaznih svetala. |
Tabela broj 5 - RVR/CMV (videti Tabelu broj 11) u zavisnosti od DH/MDH
DH ili MDH |
Vrsta svetlosne opreme |
|||||
FALS |
IALS |
BALS |
NALS |
|||
Videti (g)5, (g)6 i (g)10 za vrednost RVR manju od 750 m |
||||||
U fitima |
u metrima |
|||||
200 |
|
210 |
550 |
750 |
1000 |
1200 |
211 |
|
220 |
550 |
800 |
1000 |
1200 |
221 |
|
230 |
550 |
800 |
1000 |
1200 |
231 |
|
240 |
550 |
800 |
1000 |
1200 |
241 |
|
250 |
550 |
800 |
1000 |
1300 |
251 |
|
260 |
600 |
800 |
1100 |
1300 |
261 |
|
280 |
600 |
900 |
1100 |
1300 |
281 |
|
300 |
650 |
900 |
1200 |
1400 |
301 |
|
320 |
700 |
1000 |
1200 |
1400 |
321 |
|
340 |
800 |
1100 |
1300 |
1500 |
341 |
|
360 |
900 |
1200 |
1400 |
1600 |
361 |
|
380 |
1000 |
1300 |
1500 |
1700 |
381 |
|
400 |
1100 |
1400 |
1600 |
1800 |
401 |
|
420 |
1200 |
1500 |
1700 |
1900 |
421 |
|
440 |
1300 |
1600 |
1800 |
2000 |
441 |
|
460 |
1400 |
1700 |
1900 |
2100 |
461 |
|
480 |
1500 |
1800 |
2000 |
2200 |
481 |
|
500 |
1500 |
1800 |
2100 |
2300 |
501 |
|
520 |
1600 |
1900 |
2100 |
2400 |
521 |
|
540 |
1700 |
2000 |
2200 |
2400 |
541 |
|
560 |
1800 |
2100 |
2300 |
2500 |
561 |
|
580 |
1900 |
2200 |
2400 |
2600 |
581 |
|
600 |
2000 |
2300 |
2500 |
2700 |
601 |
|
620 |
2100 |
2400 |
2600 |
2800 |
621 |
|
640 |
2200 |
2500 |
2700 |
2900 |
641 |
|
660 |
2300 |
2600 |
2800 |
3000 |
661 |
|
680 |
2400 |
2700 |
2900 |
3100 |
681 |
|
700 |
2500 |
2800 |
3000 |
3200 |
701 |
|
720 |
2600 |
2900 |
3100 |
3300 |
721 |
|
740 |
2700 |
3000 |
3200 |
3400 |
741 |
|
760 |
2700 |
3000 |
3300 |
3500 |
761 |
|
800 |
2900 |
3200 |
3400 |
3600 |
801 |
|
850 |
3100 |
3400 |
3600 |
3800 |
851 |
|
900 |
3300 |
3600 |
3800 |
4000 |
901 |
|
950 |
3600 |
3900 |
4100 |
4300 |
951 |
|
1000 |
3800 |
4100 |
4300 |
4500 |
1001 |
|
1100 |
4100 |
4400 |
4600 |
4900 |
1101 |
|
1200 |
4600 |
4900 |
5000 |
5000 |
1201 i više |
5000 |
5000 |
5000 |
5000 |
||
Tabela broj 6 - Minimalna i maksimalna primenjiva vrednost RVR/CMV (videti Tabelu broj 11) za sve instrumentalne prilaze do prilaza u uslovima kategorije I
Sredstvo/uslovi |
RVR/CMV |
Kategorija aviona |
|||
A |
B |
C |
D |
||
ILS, MLS, GLS, PAR i APV |
Minimalna vrednost |
Na osnovu tabele 5 |
|||
Maksimalna vrednost |
1500 |
1500 |
2400 |
2400 |
|
NDB, NDB/DME, VOR, VOR/DME, LLZ, LLZ/DME, VDF, SRA, RNAV/LNAV, ako se primenjuje postupak propisan u (v)1.(ii) |
Minimalna vrednost |
750 |
750 |
750 |
750 |
Maksimalna vrednost |
1500 |
1500 |
2400 |
2400 |
|
NDB, NDB/DME, VOR, VOR/DME, LLZ, LLZ/DME, VDF, SRA, RNAV/LNAV: |
Minimalna vrednost |
1000 |
1000 |
1200 |
1200 |
Maksimalna vrednost |
Data u Tabeli broj 5 ako se leti tehnikom stalnog snižavanja pri završnom prilaženju (CDFA), a ako se primenjuje druga tehnika snižavanja dodati 200 m/400 m na vrednosti date u Tabeli broj 5 pri čemu najveća vrednost RVR iznosi 5000 m. |
||||
Tabela broj 6a - Neispravna oprema ili oprema smanjenog nivoa upotrebljivosti - uticaj na vrednosti minimuma za sletanje
Neispravna oprema ili oprema smanjenog nivoa upotrebljivosti (napomena 1) |
Uticaj na vrednosti minimuma za sletanje |
||||
CAT III B |
CAT III A |
CAT II |
CAT I |
Neprecizni prilazi |
|
ILS odašiljač u pripravnosti |
Nije dozvoljeno |
Nema uticaja |
|||
Spoljašnji marker |
Nema uticaja ako je zamenjen sa objavljenom odgovarajućom tačkom |
Nije primenljivo |
|||
Srednji marker |
Nema uticaja |
Nema uticaja, izuzev ako je upotrebljen kao MAPt |
|||
Sistem za merenje RVR zone dodira |
Može biti privremeno zamenjen vrednostima RVR izmerenim za srednji deo poletno-sletne staze ako je to odobreno od strane vazduhoplovne vlasti na čijoj se teritoriji aerodrom nalazi. Vrednost RVR može biti izmerena posmatranjem. |
Nema uticaja |
|||
Sistem za merenje RVR za srednji ili zaustavni deo poletno-sletne staze |
Nema uticaja |
||||
Merač pravca i brzine vetra za smer poletno-sletne staze koji je u upotrebi |
Nema uticaja ako su dostupni drugi zemaljski izvori podataka |
||||
Merač visine baze oblaka |
Nema uticaja |
||||
Prilazna svetla |
Nije dozvoljeno za letenje sa DH>50 ft |
Nije dozvoljeno |
Vrednost minimuma kao kada nema sredstava |
||
Prilazna svetla, izuzev poslednjih 210 m |
Nema uticaja |
Nije dozvoljeno |
Vrednost minimuma kao kada nema sredstava |
||
Prilazna svetla, izuzev poslednjih 420 m |
Nema uticaja |
Vrednost minimum kao za srednji sistem prilaznih svetala |
|||
Izvor napajanja prilaznih svetala u pripravnosti |
Nema uticaja |
||||
Sva svetla poletno-sletne staze |
Nije dozvoljeno |
Danju-vrednost minimuma kao kad nema sredstava |
|||
Svetla ivice poletno-sletne staze |
Danju - dozvoljeno |
||||
Svetla središne linije poletno-sletne staze |
Danju - RVR 300 m |
Danju - RVR 300 m |
Nema uticaja |
||
Razmak između svetala središnje linije poletno-sletne staze je 30 m |
RVR - 150 m |
Nema uticaja |
|||
Svetla zone dodira |
Danju - RVR 200 m |
Danju - RVR 300 m |
Nema uticaja |
||
Izvor napajanja za svetla poletno-sletne staze u pripravnosti |
Nije dozvoljeno |
Nema uticaja |
|||
Sistem osvetljenja staze za voženje |
Nema uticaja - izuzev kašnjenja zbog smanjenja brzine voženja |
||||
Napomena 1: |
uslovi koji se odnose na Tabelu 6a: |
|
a) kvarovi svetala poletno-sletne staze koji nisu dati u Tabeli broj 6a, nisu prihvatljivi; |
|
b) nedostaci prilaznih svetala i svetala poletno-sletne staze su razmatrani odvojeno; |
|
v) letenje u uslovima kategorije II i III. Kombinovanje nedostataka svetala poletno-sletne staze i opreme sistema za merenje vrednosti RVR nije dozvoljena; |
|
g) kvarovi, izuzev kvara ILS, utiču na vrednost RVR, a ne utiču na relativnu visinu odluke (DH). |
Napomena 2: |
ako se leti u uslovima kategorije III B, bez relativne visine odluke (DH), pored uslova navedenih u Tabeli broj 6a, moraju biti ispunjeni i sledeći uslovi: |
|
a) najmanje jedna vrednost RVR mora biti na raspolaganju; |
|
b) svetla poletno-sletne staze:i) ako ne postoje ivična svetla poletno-sletne staze ili ne postoje svetla središne linije poletno-sletne staze, najmanja vrednost RVR danju iznosi 200 m, a noću sletanje nije dozvoljeno; |
|
ii) ako ne postoje svetla zone dodira (TDZ)-nema ograničenja; |
|
iii) ako ne postoji izvor napajanja koji je u pripravnosti za svetla poletno-sletne staze, najmanja vrednost RVR danju iznosi 200 m, a noću sletanje nije dozvoljeno. |
10. Za let koji se obavlja sa jednim članom letačke posade, avio-prevoznik je dužan da odredi minimalnu vrednost RVR/vidljivost za sve prilaze u skladu sa OPS 1.430 i ovim dodatkom.
(i) Ako je vrednost RVR manja od 800 m, prilazi u uslovima kategorije I mogu da se izvode do relativne visine odluke, ako se koristi odgovarajući auto-pilot koji je ukopčan na ILS ili MLS, a nije objavljeni kao restriktivan ili odobreni HUDLS (uključujući EVS), ili drugi odobreni sistem;
(ii) ako nisu na raspolaganju RTZL i/ili RCLL svetla, minimalna vrednost RVR/CMV ne sme da bude manja od 600 m;
(iii) ako je vrednost RVR manja od 800 m, kao što je navedeno u tabeli broj 5, APV prilaz može da se izvodi samo na poletno-sletnu stazu koja ima FALS, RTZL i RCLL, uz upotrebu odobrenog HUDLS sistema ili drugog odobrenog sistema ili, ako se izvodi povezani prilaz do DH koja je jednaka ili veća od 250 ft.
(d) Letenje u uslovima koji su blaži od standardnih za kategoriju I
1. Relativna visina odluke (DH)
Ako se leti u uslovima blažim od standardnih za kategoriju I relativna visina odluke (DH) ne sme da bude niža od:
(i) minimalne relativne visine odluke navedene u letačkom priručniku aviona;
(ii) minimalne relativne visine do koje sredstvo za precizni prilaz može da se koristi bez vidljivih orijentira;
(iii) OCH vrednosti za određenu kategoriju aviona;
(iv) relativne visine odluke za koju je letačka posada ovlašćena;
(v) 200 ft.
2. Vrsta sredstava
ILS/MLS koji podržava letenje u uslovima koji su blaži od standardnih za kategoriju I ne sme da bude restriktivan i mora biti sa direktnim pravcem, pri čemu je najveće odstupanje od pravca središne linije poletno-sletne staze ≤30), a ILS mora biti sertifikovan za:
(i) klasu I/T/1 za letenje do RVR od 450 m;
(ii) klasu II/D/2 za letenje pri vrednostima RVR koje su manje od 450 m.
Jedno ILS sredstvo može da se koristi ako su mu performanse nivoa 2.
3. Vrednost RVR/CMV
Najniže vrednosti za letenje u uslovima blažim od standardnih za kategoriju I date su u Tabeli broj 6b.
Tabela broj 6b - Najniže vrednosti RVR/CMV za letenje u uslovima blažim od standardnih za CAT I, u zavisnosti od sistema prilaznih svetala
Letenje u uslovima blažim od standardnih za CAT I |
||||||
Relativna visina odluke (DH(ft)) |
Vrsta svetlosnih sredstava |
|||||
FALS |
IALS |
BALS |
NALS |
|||
RVR/CMV (m) |
||||||
200 |
do |
210 |
400 |
500 |
600 |
750 |
211 |
- |
220 |
450 |
550 |
650 |
800 |
221 |
- |
230 |
500 |
600 |
700 |
900 |
231 |
- |
240 |
500 |
650 |
750 |
1000 |
241 |
- |
249 |
550 |
700 |
800 |
1100 |
Napomena 1: |
vizuelni orijentiri sadrže oznake poletno-sletne staze, prilazna svetla, ivična svetla poletno-sletne staze, svetla praga poletno-sletne staze, svetla kraja poletno-sletne staze, a za letenje ispod 450 m i svetla zone dodira i/ili svetla središne linije poletno-sletne staze. |
4. Vizuelni orijentiri. Pilot ne sme da nastavi prilaz ispod relativne visine odluke, izuzev ako vizuelni orijentiri sadrže:
a) najmanje tri prilazna svetla u nizu koja čine centralnu liniju prilaznih svetala ili
b) svetla zone dodira ili
v) svetla središne linije poletno-sletne staze ili
g) ivična svetla poletno-sletne staze ili
d) odgovarajuću kombinaciju ovih svetala.
Vizuelni orijentir obuhvata poprečne elemente svetala, npr. poprečnu prečku prilaznih svetala ili svetla praga poletno-sletne staze, ili Barrette svetla zone dodira, izuzev ako se leti upotrebom odobrenog HUDLS koji može da se koristiti do relativne visine od najmanje 150 ft.
5. Odobrenje. Za letenje u uslovima blažim od uslova kategorije I, neophodno je da:
(i) se prilaz izvodi sa uključenim sistemom za automatsko sletanje ili upotrebom odobrenog HUDLS do relativne visine od najmanje 150 ft u odnosu na prag poletno-sletne staze;
(ii) avion bude sertifikovan prema CS-AWO za letenje u uslovima kategorije II;
(iii) sistem za automatsko sletanje bude odobren za upotrebu u uslovima kategorije III A;
(iv) se tokom leta omogući izvršavanje zahteva u skladu sa odredbama Dodatka 1 OPS 1.440(ž);
(v) se sprovede obuka propisana u Dodatku 1 OPS 1.450(ž). Obuka i provera se vrše na uređaju za simuliranje leta, uz upotrebu zemaljskih i vizuelnih sredstava pri najnižoj vrednosti RVR;
(vi) avio-prevoznik propiše postupke za letenje u uslovima smanjene vidljivosti za sve aerodrome na koje namerava da sleće;
(vii) avio-prevoznik ima odobrenje vazduhoplovne vlasti.
(đ) Precizni prilaz u uslovima kategorije II i precizni prilaz u uslovima drugačijim od standardnih vrednosti za kategoriju II
1. Opšte odredbe
(i) prilaz u uslovima kategorije II je precizni instrumentalni prilaz i sletanje pri kome se koristi ILS ili MLS sa:
(A) relativnom visinom odluke nižom od 200 ft, ali ne nižom od 100 ft;
(B) RVR ne manji od 300 m.
(ii) prilaz u uslovima drugačijim od standardnih vrednosti za kategoriju II je precizni instrumentalni prilaz i sletanje za koje se koristi ILS ili MLS koji ispunjavaju uslove u pogledu sredstva navedene pod (iii) i da:
(A) je relativna visina odluke niža od 200 ft, ali nije niža od 100 ft; (videti Tabelu broj 7b),
(B) vrednost RVR nije manja od 350/400 m (videti Tabelu broj 7b).
(iii) ILS/MLS sredstvo koje se koristi za prilaze i sletanja u uslovima drugačijim od standardnih vrednosti za kategoriju II ne sme da bude restriktivno i mora biti sa direktnim pravcem (pri čemu je najveće odstupanje od pravca središne linije poletno-sletne staze ≤3°), a ILS mora biti sertifikovan za:
(A) klasu I/T/1 za prilaz i sletanje do RVR od 450 m i relativne visine odluke od 200 ft ili više ili
(B) klasu II/D/2 za prilaz i sletanje za RVR manji od 450 m ili za relativnu visinu odluke nižu od 200 ft.
Jedno ILS sredstvo može da se koristi ako su mu performanse nivoa 2.
2. Relativna visina odluke (DH). Relativna visina odluke za:
(i) prilaz u uslovima drugačijim od standardnih vrednosti za kategoriju II i prilaz u uslovima kategorije II ne može da bude niža od:
(A) minimalne relativne visine odluke navedene u letačkom priručniku aviona;
(B) minimalne visine do koje sredstvo za precizni prilaz može da se koristi bez vizuelnih orijentira;
(V) OCH za kategoriju aviona;
(G) relativne visine odluke za koju je letačka posada ovlašćena;
(D) 100 ft.
3. Vizuelni orijentiri. Pilot ne sme da nastavi prilaz u uslovima kategorije II i prilaz u uslovima drugačijim od standardnih vrednosti za kategoriju II ispod relativne visine odluke određene u skladu sa (g)2, izuzev ako vizuelni orijentiri sadrže:
a) najmanje tri svetla u nizu koja čine središnu liniju prilaznih svetala ili
b) svetla zone dodira ili
v) svetla središne linije poletno-sletne staze ili
g) ivična svetla poletno-sletne staze ili
d) odgovarajuću kombinaciju ovih svetala.
Vizuelni orijentir obuhvata poprečne elemente svetala, npr. poprečnu prečku prilaznih svetala ili svetla praga poletno-sletne staze, ili Barrette svetla zone dodira, izuzev ako se leti upotrebom odobrenog HUDLS do trenutka dodira poletno-sletne staze.
4. Vrednost RVR
(i) Najniže vrednosti RVR za letenje u uslovima kategorije II:
Tabela broj 7a - Vrednost RVR za letenje u uslovima kategorije II u zavisnosti od relativne visine odluke
Minimumi za kategoriju II |
||
Relativna visina odluke (DH) (ft) |
Automatski ukopčan/odobren HUDLS do ispod relativne visine odluke (DH) (napomena 1a) |
|
Vrednost RVR za avione kategorije A, B i C |
Vrednost RVR za avione kategorije D |
|
100-120 |
300 m |
300/350 m |
121-140 |
400 m |
400 m |
141 i više |
450 m |
450 m |
Napomena 1a: |
izraz "Automatski ukopčan/odobren HUDLS do ispod relativne visine odluke (DH)" znači produženo korišćenje automatskog sistema za upravljanje avionom ili HUDLS do visine koja ne prelazi 80% od primenljive relativne visine odluke (DH). Uslovi u pogledu plovidbenosti aviona mogu, preko minimalne visine uključivanja automatskog sistema upravljanja avionom, da utiču na primenljivu relativnu visinu odluke (DH). |
Napomena 2a: |
300 m se odnosi na avione kategorije D koji izvode automatsko sletanje. |
(ii) Vrednost RVR. Najniže vrednosti za letenje u uslovima drugačijim od standardnih vrednosti za kategoriju II:
Tabela broj 7b - Vrednost RVR za letenje u uslovima drugačijim od standardnih vrednosti za kategoriju II, u zavisnosti od sistema prilaznih svetala
Minimumi za sletanje u uslovima drugačijim od standardnih vrednosti za kategoriju II |
|||||
|
Automatsko sletanje ili odobreni HUDLS |
||||
Vrsta svetlosnih sredstava |
|||||
FALS |
IALS |
BALS |
NALS |
||
Videti tačku (g)(5), (g)(6) i (g)(10)za RVR<750 m |
|||||
CAT A-C |
CAT D |
CAT A-D |
CAT A-D |
CAT A-D |
|
DH (ft) |
Vrednost RVR u metrima |
||||
100-120 |
350 |
400 |
450 |
600 |
700 |
121-140 |
400 |
450 |
500 |
600 |
700 |
141-160 |
450 |
500 |
500 |
600 |
750 |
161-199 |
450 |
500 |
550 |
650 |
750 |
Napomena 1: |
vizuelni orijentiri sadrže oznake poletno-sletne staze, prilazna svetla, ivična svetla poletno-sletne staze, svetla praga poletno-sletne staze, svetla kraja poletno-sletne staze, a za letenje kada je vrednost RVR ispod 400 m i/ili svetla središne linije poletno-sletne staze. Svetla središne linije poletno-sletne staze moraju da budu upotrebljiva. Sistemi prilaznih svetala dati su u Tabeli broj 4. |
(iii) za letenje u uslovima drugačijim od standardnih vrednosti za kategoriju II, avio-prevoznik mora da propiše postupke za letenje u uslovima smanjene vidljivosti za aerodrome na koje namerava da sleće.
(e) Precizni prilaz - letenje u uslovima kategorije III
1. Opšte odredbe
Letenje u uslovima kategorije III
(i) Letenje u uslovima kategorije III A. Precizni instrumentalni prilaz i sletanje ako se koristi ILS ili MLS sa:
(A) relativnom visinom odluke (DH) nižom od 100 ft;
(B) vrednošću RVR koja nije manja od 200 m;
(ii) Letenje u uslovima kategorije III B. Precizni instrumentalni prilaz i sletanje kada se koristi ILS ili MLS sa:
(A) relativnom visinom odluke (DH) nižom od 100 ft ili bez relativne visine odluke;
(B) vrednošću RVR manjom od 200 m, ali ne manjom od 75 m.
Napomena: ako relativna visina odluke i vrednost RVR ne spadaju u istu kategoriju prilaza, vrednost RVR određuje kategoriju prilaza.
2. Relativna visina odluke (DH). Za prilaze i sletanja kod kojih se koristi relativna visina odluke, propisana relativnu visinu odluke ne može da bude niža od:
(i) minimalne relativne visine odluke određene u letačkom priručniku aviona;
(ii) minimalne relativne visine do koje može da se koristi sredstvo za precizni prilaz, bez vizuelnih orijentira ili
(iii) relativne visine odluke za koje su članovi letačke posade ovlašćeni.
3. Prilazi bez relativne visine odluke. Prilazi i sletanja, bez relativne visine odluke mogu da se vrše:
(i) ako su odobreni u letačkom priručniku aviona;
(ii) ako opremljenost aerodroma omogućava prilaz i sletanje bez relativne visine odluke;
(iii) ako avio-prevoznik ima odobrenje za prilaze i sletanja u uslovima kategorije III.
4. Vizuelni orijentiri
(i) Ako se koristi pasivni sistem za upravljanje avionom ili odobreni HUDLS, pri izvođenju prilaza u uslovima kategorije III A i III V, pilot ne sme da nastavi prilaz ispod relativne visine odluke koja je određena u skladu sa (e)2, izuzev ako jasno vidi vizuelni orijentir koji sadrži najmanje tri uzastopna svetla u nizu koja čine središnu liniju prilaznih svetala, svetla zone dodira, svetla središne linije poletno-sletne staze, ivična svetla poletno-sletne staze ili kombinaciju ovih svetala koja može da se održava;
(ii) Ako se koristi operativni sistem za upravljanje avionom ili hibridni operativni system koji sadrži npr. HUDLS pri izvođenju prilaza u uslovima kategorije III V sa relativnom visinom odluke, pilot ne sme da nastavi prilaz ispod relativne visine odluke određene u skladu sa (e)2, izuzev ako jasno vidi vizuelni orijentir koji sadrži najmanje jedno svetlo središne linije poletno-sletne staze.
5. Vrednosti RVR. Najniže vrednosti za izvođenje prilaza u uslovima kategorije III:
Tabela broj 8 - Vrednost RVR za prilaze i sletanja u uslovima kategorije III, u zavisnosti od relativne visine odluke (DH) i sistema za vođenje i kontrolu aviona po sletanju
Minimumi za kategoriju III |
|||
Kategorija prilaza |
Relativna visina odluke (napomena 2) |
Sistem za vođenje i kontrolu aviona po sletanju |
Vrednost RVR |
III A |
Manja od 100 ft |
Ne zahteva se |
200 m |
III V |
Manja od 100 ft |
Pasivni sistem za upravljanje avionom |
150 m |
III V |
Manja od 50 ft |
Pasivni sistem za upravljanje avionom |
125 m |
III V |
Manja od 50 ft ili bez relativne visine odluke |
Operativan sistem za upravljanje avionom (napomena 3) |
75 m |
Napomena 1: |
za avione sertifikovane u skladu sa CS-AWO 321(b)(3) ili drugim odgovarajućim dokumentom. |
Napomena 2: |
pouzdanost sistema za upravljanje avionom se određuje prema sertifikovanoj minimalnoj relativnoj visini odluke za letove u uslovima smanjene vidljivosti koji su propisani u CS-AWO. |
Napomena 3: |
operativan sistem za upravljanje avionom može biti i hibridni operativan sistem za upravljanje avionom. |
(ž) Poboljšani vizuelni sistemi (EVS)
1. Pilot koji koristi sertifikovani EVS, u skladu sa postupcima i ograničenjima iz letačkog priručnika aviona, može da:
(i) nastavi prilaz ispod DH ili MDH do visine od 100 ft u odnosu na visinu praga poletno-sletne staze, tako da najmanje jedan vizuelni orijentir bude prikazan i prepoznatljiv na poboljšanom vizuelnom sistemu:
(A) delovi prilaznih svetala ili
(B) prag poletno-sletne staze koji je uočen na osnovu jednog od sledećih elemenata: početak površine poletno-sletne staze namenjene za sletanje, svetla praga poletno-sletne staze, svetla koja označavaju prag poletno-sletne staze i zona dodira koja je uočena pomoću jednog od sledećih elemenata: površine zone dodira na poletno-sletnoj stazi, svetla zone dodira, oznake zone dodira ili svetla poletno-sletne staze;
(ii) smanji vrednost RVR/CMV za izvođenje prilaza navedenu u koloni 1 Tabele broj 9 na vrednost koja je data u koloni 2:
Tabela broj 9 - Smanjenje vrednosti RVR/CMV pri upotrebi EVS sistema u zavisnosti od određene vrednosti RVR/CMV
Određena vrednost RVR/CMV |
RVR/CMV za prilaze koji se obavljaju uz pomoć EVS sistema |
550 |
350 |
600 |
400 |
650 |
450 |
700 |
450 |
750 |
500 |
800 |
550 |
900 |
600 |
1000 |
650 |
1100 |
750 |
1200 |
800 |
1300 |
900 |
1400 |
900 |
1500 |
1000 |
1600 |
1100 |
1700 |
1100 |
1800 |
1200 |
1900 |
1300 |
2000 |
1300 |
2100 |
1400 |
2200 |
1500 |
2300 |
1500 |
2400 |
1600 |
2500 |
1700 |
2600 |
1700 |
2700 |
1800 |
2800 |
1900 |
2900 |
1900 |
3000 |
2000 |
3100 |
2000 |
3200 |
2100 |
3300 |
2200 |
3400 |
2200 |
3500 |
2300 |
3600 |
2400 |
3700 |
2400 |
3800 |
2500 |
3900 |
2600 |
4000 |
2600 |
4100 |
2700 |
4200 |
2800 |
4300 |
2800 |
4400 |
2900 |
4500 |
3000 |
4600 |
3000 |
4700 |
3100 |
4800 |
3200 |
4900 |
3200 |
5000 |
3300 |
2. Postupak propisan u (ž)1. se primenjuje u slučaju prilaza koji se obavljaju uz pomoć ILS, MLS, PAR, GLS i APV sa relativnom visinom odluke koja nije niža od 200 ft ili za prilaze koji se izvode korišćenjem odobrenog sistema za vođenje po vertikalnoj putanji (vertical glight path guidance) do minimalne relativne visine snižavanja ili relativne visine odluke koja nije niža od 250 ft.
3. Pilot ne sme da nastavi prilaz bez korišćenja EVS na visini manjoj od 100 ft u odnosu na visinu praga poletno-sletne staze na koju namerava da sleti, izuzev ako jasno vidi i prepoznaje svetla ili oznake praga poletno-sletne staze ili zone dodira.
(z) Namerno ostavljeno prazno
(i) Kruženje
1. Minimalna relativna visina snižavanja (MDH). MDH za kruženje mora da bude veća od:
(i) objavljene OCH vrednosti za kruženje za određenu kategoriju aviona;
(ii) minimalne relativne visine za kruženje date u Tabeli broj 10;
(iii) vrednosti DH/MDH za postupak instrumentalnog prilaza koji prethodi kruženju.
2. Minimalna nadmorska visina snižavanja (MDA). MDA za kruženje se izračunava tako što se na vrednost minimalne relativne visine snižavanja (MDH) doda objavljena nadmorska visina aerodroma.
3. Vidljivost. Minimalna vrednost vidljivosti za kruženje mora biti veća od:
(i) vrednosti za kruženje za određenu kategoriju aviona;
(ii) minimalne vrednosti vidljivosti date u Tabeli broj 10;
(iii) vrednosti RVR/CMV koja je data u Tabeli broj 5 i Tabeli broj 6 za postupak instrumentalnog prilaza koji prethodi kruženju.
4. Izuzetno od uslova iz tačke 3. vazduhoplovna vlast može izuzeti avio-prevoznika od zahteva koji se odnosi na povećanje vrednosti za vidljivost uzetih iz tabele 10.
5. Izuzetak propisan u tački 4. odnosi se samo na aerodrome za koje postoji javni interes za obavljanje saobraćaja i zavisi od iskustva avio-prevoznika, programa obuke i obučenosti članova letačke posade. Izuzeci moraju biti ponovo razmatrani u redovnim intervalima.
Tabela broj 10 - Minimalna vrednost vidljivosti i MDH za kruženje, u zavisnosti od kategorije aviona
|
Kategorija aviona |
|||
A |
B |
C |
D |
|
MDH (ft) |
400 |
500 |
600 |
700 |
Minimalna meteorološka vidljivost |
1500 m |
1600 m |
2400 m |
3600 m |
6. Kruženje sa propisanom putanjom leta obavlja se pod istim uslovima koji su propisani za kruženje.
(j) Vizuelni prilaz. Vrednost RVR za vizuelni prilaz ne može biti manja od 800 m;
(k) Preračunavanje objavljene meteorološke vidljivosti u RVR/CMV
1. Vrednosti dobijene preračunavanjem meteorološke vidljivosti u RVR/CMV ne mogu da se koriste za izračunavanje minimuma za poletanje, kruženje, RVR minimum manji od 800 m ili ako je dostupan objavljeni RVR.
Napomena: vrednost RVR koja je veća od maksimalne vrednosti koju je odredio operator aerodroma (npr. RVR veća od 1500 m), ne smatra se objavljenom vrednošću u smislu ovog člana.
2. Preračunavanje meteorološke vidljivosti u RVR u slučajevima koji nisu predviđeni u (k)(1), vrši se prema Tabeli broj 11:
Tabela broj 11 - Preračunavanje meteorološke vidljivosti u RVR/CMV
Svetla u upotrebi |
RVR/CMV je objavljena meteorološka vidljivost pomnožena sa |
|
Dan |
Noć |
|
Prilazna svetla i svetla poletno-sletne staze visokog intenziteta |
1,5 |
2,0 |
Druga svetla |
1,0 |
1,5 |
Bez svetala |
1,0 |
- |
Dodatak 2 OPS 1.430(v)
Kategorije aviona i letenje u uslovima smanjene vidljivosti
(a) Kategorije aviona
Kriterijumi za određivanje kategorije aviona su indicirana brzina aviona iznad praga poletno-sletne staze (VAT) koja je jednaka brzini gubitka uzgona (stoling) (Vco) pomnožena sa 1.3 ili Vs1g pomnožena sa 1.23 u konfiguraciji aviona sa potpuno izvučenim zakrilcima za sletanje pri maksimalnoj sertifikovanoj masi na sletanju (MLW). Ako su vrednosti Vco i Vs1g poznate, uzima se veća vrednost za VAT. Kategorije aviona određene na osnovu vrednosti VAT date su u tabeli:
Kategorija aviona |
VAT |
A |
Manja od 91 kt |
B |
Od 91 kt do 120 kt |
C |
Od 121 kt do 140 kt |
D |
Od 141 kt do 165 kt |
E |
Od 166 kt do 210 kt |
Konfiguraciju za sletanje određuje avio-prevoznik ili proizvođač aviona.
(b) Promena kategorije aviona zbog izmene maksimalne masa na sletanju
1. Avio-prevoznik može da zatraži stalnu, manju masu aviona na sletanju i da je koristi za određivanje VAT ako to odobri vazduhoplovna vlast.
2. Kategorija aviona ne može da se menja u toku svakodnevnih letova.
Dodatak 1 OPS 1.440
Letenje u uslovima smanjene vidljivosti - opšte odredbe
(a) Opšte. Postupci koji se primenjuju na uvođenje i odobravanje letova koji se obavljaju u uslovima smanjene vidljivosti.
(b) Pokazni let. Cilj pokaznog leta je da se proveri ispravnost sistema za vođenje aviona (uključujući i HUDLS sistem), izuzev postupaka koje primenjuju članovi letačke posade, programa održavanja i priručnika koji se odnose na letenje u uslovima kategorije II i III, radi dobijanja odobrenja za letenje u uslovima smanjene vidljivosti.
(1) Ako je visina odluke 50 ft ili više, najmanje 30 prilaza i sletanja mora da bude izvedeno sa upotrebom sistema za letenje u uslovima kategorije II i III, a ako je visina odluke manja od 50 ft, najmanje 100. Vazduhoplovna vlast može da odobri manji broj potrebnih prilaza i sletanja.
(2) Ako avio-prevoznik koji ima više varijanti istog tipa aviona koji koriste isti osnovni sistem za kontrolu leta i pokazivače ili različiti osnovni sistem za kontrolu leta i pokazivače na istom tipu aviona, mora pokazati da je, bez obzira na razlike, sličnost sistema za kontrolu leta i pokazivača takva da ne mora da obavi pokazni let za svaku varijantu aviona. Vazduhoplovna vlast može da prihvati smanjenje broja zahtevanih prilaza i sletanja na osnovu kredita od nekog drugog avio-prevoznika sa izdatim uverenjem o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta u skladu sa OPS 1, a koji koristi isti tip ili varijantu aviona i procedure.
(3) Ako je broj neuspelih prilaza veći za najmanje 5% od ukupnog broja neuspelih prilaza (npr. neuspela sletanja, prekidi u radu sistema) broj prilaza i sletanja se povećava za najmanje 10 sve dok se gornji odnos ne uklopi u 5%.
(v) Prikupljanje podataka neophodnih za pokazni let. Avio-prevoznik mora da odredi način prikupljanja podataka (npr. formular koji bi koristili članovi letačke posade) kako bi bile zabeležene performanse aviona pri izvođenju prilaza i sletanja. Konačni podaci i analiza podataka moraju da budu dostupni vazduhoplovnoj vlasti radi procene ispunjenosti uslova za dobijanja odobrenja za letenje u uslovima smanjene vidljivosti.
(g) Analiza podataka. Neuspeli prilazi i automatska sletanja moraju biti registrovani i analizirani.
(d) Stalno praćenje
(1) Avio-prevoznik je dužan da prati letove i pravovremeno uočava negativne trendove, pre nego što oni postanu rizični.
(2) Podaci koji se čuvaju 12 meseci:
(i) broj prilaza (stvarni ili obuka), po tipu aviona opremljenih za prilaz u uslovima kategorije II ili III, na koje se primenjuju minimumi za letenje u uslovima kategorije II ili III;
(ii) izveštaji o neuspelim prilazima i automatskim sletanjima, po aerodromu, oznaci registracije aviona i:
(A) po otkazu opreme u avionu;
(B) po problemima sa opremom na zemlji;
(V) po neuspelim prilazima na osnovu instrukcija dobijenih od kontrole letenja;
(G) iz drugih razloga.
(3) Avio-prevoznik je dužan da propiše postupke za praćenje performansi automatskog sistema za sletanje ili HUDLS za svaki avion.
(đ) Prelazni periodi
(1) Avio-prevoznik koji prethodno nije imao odobrenje za letenje u uslovima kategorije II i kategorije III:
(i) avio-prevozniku koji ima šestomesečno iskustvo u letenju određenim tipom aviona, u uslovima kategorije I, može da se odobri letenje u uslovima kategorije II ili III A;
(ii) avio-prevozniku koji ima šestomesečno iskustvo u letenju određenim tipom aviona, u uslovima kategorije II ili kategorije III A, može da se odobri letenje u uslovima kategorije III B. Za sticanje odobrenja, vazduhoplovna vlast može da odredi veće minimume za RVR i ograničenja za letenje bez visine odluke, pod uslovom da ne dovodi do promene operativnih postupaka.
(2) Avio-prevoznik koji je imao odobrenje za letenje u uslovima kategorije II ili kategorije III.
(i) Avio-prevozniku koji je imao odobrenje za letenje u uslovima kategorije II ili kategorije III, koji podnese zahtev za skraćenje prelaznog perioda, može da se odobri kraći prelazni period.
(ii) Avio-prevoznik koji je ovlašćen da obavlja letove u uslovima kategorije II ili kategorije III korišćenjem automatskih prilaza, sa ili bez automatskog sletanja, smatra se kao novi avio-prevoznik u pogledu izvođenja prilaza u uslovima kategorije II ili kategorije III, a u cilju primene odredbi koje se odnose na pokazni period.
(e) Održavanje opreme za kategoriju II i za kategoriju III i letenje u uslovima smanjene vidljivosti. Uputstvo za održavanje opreme za vođenje aviona, koje je sastavni deo programa održavanja aviona, donosi avio-prevoznik, u saradnji sa proizvođačem.
(ž) Aerodromi i poletno-sletne staze
1. pre započinjanja letenja u uslovima kategorije III, mora da bude obavljen jedan uspešan kompletan prilaz i sletanje u uslovima kategorije II ili u boljim uslovima, za kombinaciju tip aviona/oprema u avionu/poletno-sletna staza;
2. pre nego što se počne sa letenjem u uslovima kategorije II ili kategorije III, za poletno-sletne staze sa neuobičajenom konfiguracijom terena pre praga poletno-sletne staze ili sa nekom drugom predviđenom ili poznatom poteškoćom, kombinacija tip aviona/oprema u avionu/poletno-sletna staza, mora biti potvrđena izvođenjem letova u uslovima kategorije I ili u blažim uslovima;
3. ako avio-prevoznik poseduje različite varijante istog tipa aviona koji koristi iste osnovne sisteme kontrole leta i pokazivače ili različite osnovne sisteme kontrole leta i pokazivače na istom tipu aviona, mora da pokaže da različite varijante imaju zadovoljavajuće karakteristike. U tom slučaju se ne mora izvesti pokazni let za svaku kombinaciju varijanta aviona/poletno-sletna staza;
4. tip ili varijanta aviona se smatraju istim ako imaju:
(i) slične nivoe tehnologije, koji obuhvataju:
(A) FGS i ostale pokazivače i komande;
(B) FMS i nivo povezanosti sa FGS;
(V) upotrebu HUDLS.
(ii) slične operativne postupke, koji obuhvataju:
(A) visinu upozorenja;
(B) ručno/automatsko sletanje;
(V) letenje bez visine odluke;
(G) upotrebu HUD/HUDLS.
(iii) sličan:
(A) postupak prelaza sa automatskog sletanje na ručno sletanje ili izvođenje prilaza uz upotrebu HUDLS;
(B) ručni postupak pri neuspelom prilazu koji je obavljen automatski;
(V) postupak automatskog/ručnog ispravljanja.
5. Avio-prevoznik koji koristi isti tip/klasu aviona ili varijantu tipa aviona u skladu sa tačkom 4, može da koristi iskustvo i podatke drugog avio-prevoznika i kojima se uprošćava propisano u 4.
6. Avio-prevoznik koji leti u uslovima blažim od standardnih za kategoriju II, a koji ne ispunjava uslove za letenje u kategoriji II, mora da ispunjava uslove iz Dodatka 1 OPS 1.440.
Dodatak 1 OPS 1.450
Letovi u uslovima smanjene vidljivosti - obuka i osposobljenost
(a) Opšte
Programi obuke članova letačke posade za letenje u uslovima smanjene vidljivosti sadrže obuku na zemlji, obuku na uređaju za simulirano letenje i obuku u letu. Avio-prevoznik može da skrati sadržaj kursa, kao što je propisano u (2) i (3), ako takav sadržaj prihvate vazduhoplovne vlasti.
1. Članovi letačke posade koji nemaju iskustva za letenje u uslovima kategorije II ili kategorije III moraju da završe obuku propisanu u (b), (v) i (g).
2. Članovi letačke posade koji imaju iskustvo u letenju u uslovima kategorije II ili kategorije III i korišćenju sličnih tipova operativnog sistema (upareni auto-piloti/automatsko sletanje, HUDLS, napredni HUDLS ili EVS) ili iskustvo u letenju u uslovima kategorije II, sa ručnim sletanjem, stečeno kod drugog avio-prevoznika mogu da imaju:
(i) skraćenu obuku na zemlji, ako lete na različitom tipu/klasi aviona od onog na kome su stekli prethodno iskustvo za kategoriju II ili kategoriju III;
(ii) skraćenu obuku na zemlji, uređaju za simuliranje letenja i obuku u letu ako leti na istom tipu/klasi ili varijanti istog tipa ili klase aviona na kojem je stekao prethodno iskustvo u letenju u uslovima kategorije II ili kategorije III. Skraćena obuka uključuje najmanje zahteve navedene u (g)1, (g)2(i) ili (g)2(ii) i (g)3(i). Uz odobrenje vazduhoplovne vlasti, avio-prevoznik može da smanji broj prilaza/sletanja propisanih u (g)2(i) ako su tip/klasa ili varijanta istog tipa aviona isti ili slični u pogledu:
(A) nivoa tehnologije - sistema automatskog leta/vođenja leta (FGS);
(B) operativnih procedura;
(V) karakteristika opsluživanja.
Ako tip/klasa ili varijanta istog tipa aviona nisu isti ili slični u pogledu operativnih karakteristika odredba navedena pod (g)2(i) se mora ispuniti u potpunosti;
(G) upotrebe HUD/naprednog HUDLS;
(D) upotrebe EVS.
3. Članovi letačke posade koji imaju iskustvo u letenju u uslovima kategorije II ili kategorije III stečeno kod istog avio-prevoznika mogu da završe skraćeni kurs obuke na zemlji, na uređaju za simulirano letenje i/ili obuke u letu.
Skraćena obuka:
(i) za promenu tipa/klase aviona mora da ispuni uslove propisane u (g)1, (g)2(i) ili (g)2(ii) i (g)3(i);
(ii) za promenu varijante aviona istog tipa ili klase koji imaju sličnosti sa prethodnim tipom ili klasom aviona na kome je leteo u pogledu:
(A) nivoa tehnologije - sistem automatskog pilota/vođenja (FGS);
(B) primenjivih operativnih procedura;
(V) postupaka izvođenja prilaza i sletanja (videti odredbu u 4);
(G) upotrebe HUD/naprednog HUDLS;
(D) upotrebe EVS.
Samo u ovom slučaju obuka o različitostima ili obuka upoznavanja može da bude sprovedena u skladu sa odredbama koje se odnose na skraćenu obuku;
(iii) za promenu varijante aviona u okviru istog tipa ili klase aviona koji se znatno razlikuju u pogledu:
(A) nivoa tehnologije - sistem automatskog pilota/vođenja (FGS);
(B) primenjivih operativnih procedura;
(V) karakteristike opsluživanja (videti odredbu pod 4);
(G) upotrebe HUD/naprednog HUDLS;
(D) upotrebe EVS.
U ovom slučaju zahtevi navedeni u (g)1, (g)2(i) ili (g)2(ii) i (g)3(i) moraju da budu ispunjeni. Uz prethodno odobrenje vazduhoplovnih vlasti, avio-prevoznik može da smanji broj prilaza/sletanja propisanih u (g)2(i).
4. Razlike/sličnosti varijanti aviona istog tipa ili klase kojima se obavljaju letovi u uslovim kategorije II ili kategorije III, odnose se na:
(i) nivo tehnologije:
(A) FGS sistema i na njega vezane pokazivače i komande;
(B) sistema upravljanja letom i eventualne povezanosti sa FGS sistemom;
(V) upotrebe HUD/naprednog HUDLS i/ili EVS;
(ii) operativne procedure, koje podrazumevaju:
(A) visinu upozorenja pri upotrebi pasivnog ili aktivnog sistema za upravljanje avionom u slučaju kvara (otkazno-pasivna/otkazno-operativna, visina upozorenja);
(B) ručno i automatsko sletanje;
(V) letenje bez visine odluke;
(G) upotrebu HUD/naprednog HUDLS.
(iii) način izvođenja:
(A) ručnog sletanja kome je prethodilo navođenje u prilazu uz upotrebu HUDLS i/ili EVS;
(B) postupaka posle neuspelog prilaza koji se obavlja ručno, uz prethodno obavljeni automatski prilaz;
(V) automatskog/ručnog izlaska sa staze (roll out).
(b) Obuka na zemlji. Početna obuka na zemlji za letenje u uslovima smanjene vidljivosti obuhvata:
1. karakteristike i ograničenja ILS i/ili MLS sistema;
2. karakteristike vizuelnih sredstava;
3. karakteristike magle;
4. operativne mogućnosti i ograničenja pojedinih sistema aviona da uključuju u to HUD i EVS karakteristike;
5. uticaj padavina, stvaranje leda, smicanja vetra na malim visinama i turbulencije;
6. uticaj otkaza pojedinih sistema aviona;
7. upotrebu i ograničenja sistema procene vrednosti RVR;
8. zahteve za nadvišavanje prepreka;
9. prepoznavanje otkaza sistema na zemlji i radnje koje treba preduzeti;
10. postupke i mere opreza u vezi sa pomeranjem komandnih površina u toku letova ako je vrednost RVR 400 m ili manja, i dodatne postupke koji su potrebni u uslovima kada je vrednost RVR manja od 150 m (200 m za avione kategorije D);
11. značaj visine odluke određene radio-visinomerom i uticaj profila terena u prilazu na očitavanje radio-visinomera i sistema za automatski prilaz/sletanje;
12. značaj i značenje visine upozorenja i radnje koje treba preduzeti u slučaju otkaza iznad i ispod visine upozorenja;
13. uslove za sticanje i produženje ovlašćenja za letenje u uslovima smanjene vidljivosti kategorije II ili III;
14. značaj ispravnog položaja pri sedenju i položaja očiju.
(v) Obuka na uređaju za simuliranje letenja i/ili obuka u letu
1. Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da obuka na uređaju za simuliranje letenja i/ili obuka u letu u uslovima smanjene vidljivosti obuhvata:
(i) proveru rada opreme na zemlji i u letu;
(ii) efekte na minimume koji su prouzrokovani promenom statusa opreme instalirane na zemlji;
(iii) praćenje:
(A) automatskog sistema za upravljanje avionom i pokazivača stanja sistema za automatsko sletanje, uključujući radnje koje treba preduzeti u slučaju otkaza tog sistema;
(B) statusa HUD/HUDLS/EVS kao i pokazivača, uključujući i pokazivače za čije posmatranje je potrebno držati pognutu glavu;
(iv) radnje koje se preduzimaju u slučaju otkaza, kao što je otkaz motora, električnog sistema, hidrauličnog sistema i sistema za upravljanje avionom;
(v) posledice nastale usled poznatih neispravnosti delova, uređaja i opreme aviona i upotrebe liste minimalne ispravnosti opreme aviona;
(vi) ograničenja u korišćenju aviona koja proističu iz uverenja o plovidbenosti;
(vii) vizuelne orijentire koje je potrebno uočiti na visini odluke i informacije o najvećem dozvoljenom odstupanju u poniranju i po smeru;
(viii) značaj visine upozorenja i radnje koje se preduzimaju u slučaju otkaza iznad i ispod visine upozorenja.
2. Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da svaki član letačke posade bude obučen za obavljanje svojih dužnosti i upoznat sa značajem koordinacije sa drugim članovima posade. Potrebno je što više koristiti uređaje za simuliranje leta.
3. Obuka se obavlja po fazama koje sadrže uobičajene letove na ispravnom avionu, sa potrebnom opremom, uključujući sve vremenske uslove na koje može da se naiđe i detaljne prikaze otkaza sistema i opreme aviona koji mogu da utiču na letenje u uslovima kategorije II ili III. Ako sistemi aviona uključuju korišćenje naprednih ili drugih specijalnih sistema (HUD/HUDLS ili oprema za poboljšanje vidljivosti), članovi letačke posade moraju da vežbaju korišćenje tih sistema u uobičajenim i vanrednim situacijama i u slučaju nužde.
4. Moraju da se uvežbaju postupci za poletanje u uslovima smanjene vidljivosti, kao i u uslovima prilaza i sletanja u uslovima kategorije II i III za slučaj onesposobljenosti pilota.
5. Za avione za koje ne postoji određeni tipski uređaj za simuliranje letenja, avio-prevoznik je dužan da obezbedi da se deo obuke u kojem se proverava sposobnost zaključivanja na osnovu vizuelnog opažanja u letu, za letove u uslovima kategorije II, izvodi na uređaju za simuliranje letenja koji je za tu namenu odobrila vazduhoplovna vlast. Obuka sadrži najmanje četiri prilaza. Obuka i postupci specifični za tip aviona vežbaju se na avionu.
6. Osnovna obuka za kategorije II i III obuhvata:
(i) prilaz korišćenjem odgovarajućeg sistema za navođenje, auto-pilote i sisteme kontrola ugrađenih u avion, do odgovarajuće visine odluke, i prelaz na vizuelni let i sletanje;
(ii) prilaz do visine odluke, bez spoljnih vizuelnih orijentira, sa svim ispravnim motorima, korišćenjem odgovarajućih sistema za navođenje aviona, auto-pilote, HUDLS i/ili EVS i sistem za upravljanje ugrađen u avion, posle koje sledi postupak neuspelog prilaza;
(iii) prilaz za koji se koristi automatski sistem za upravljanje avionom sa mogućnošću ravnanja aviona, sletanja i održavanja pravca;
(iv) normalan rad potrebnih sistema sa korišćenjem i bez korišćenja vizuelnih orijentira na visini odluke.
7. Prilazi sa otkazom:
(i) motora u raznim fazama prilaza;
(ii) kritične opreme (npr. električnog sistema, sistema za automatsko upravljanje avionom, sistema ILS/MLS na zemlji i/ili u vazduhu i pokazivača stanja);
(iii) sistema za automatsko upravljanje avionom i/ili HUD/HUDLS/EVS na maloj visini zahteva:
(A) prelaz na ručno upravljanje komandama za ravnanje aviona pre sletanja, sletanje i održavanje smera aviona ili neuspeli prilaz; ili
(B) prelaz na ručno upravljanje komandama aviona ili automatski prelaz na niži stepen kako bi se odletelo pri neuspelom prilazu od visine koja je ista ili manja od visine odluke, uključujući i one visine pri kojima se može dodirnuti poletno-sletna staza;
(iv) sistema koji mogu da prouzrokuju velike otklone pokazivača pravca ili pokazivača visine, iznad i ispod visine odluke, u uslovima minimalne vidljivosti. Ako se prilaz završava sletanjem, sletanje mora da se obavi ručno, ako pokazivač u nivou glave pokaže niži stepen automatskog upravljanja avionom ili poravnanje aviona pre sletanja;
(v) postupke određene za tip ili varijantu aviona.
8. Program obuke mora da sadrži vežbe za upravljanje otkazom i greškama koje zahtevaju prelaz na viši minimum.
9. Program obuke obuhvata upravljanje avionom pri otkazu pasivnog sistema kategorije III, koji dovodi do isključivanja auto-pilota na visini odluke ili na nižoj visini, ako je poslednji objavljeni RVR 300 m ili manje.
10. Ako se poleće sa vrednošću RVR 400 m ili manje, obuka obuhvata otkaze sistema i motora koji dovode do nastavka ili prekida poletanja.
11. Program obuke obuhvata prilaze pri kojima otkaz HUDLS ili EVS na nižim visinama zahteva:
(i) korišćenje pokazivača za koje je potrebno pognuti glavu;
(ii) letenje u neuspelom prilazu, po dostizanju visine odluke i niže od nje, uključujući i one visine pri kojima se može dodirnuti poletno-sletna staza.
12. Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da prilikom izvođenja obuke u vezi sa: poletanjima u uslovima smanjene vidljivosti, prilazima i sletanjima u uslovima strožim od uslova za kategoriju I, prilazima i sletanjima u uslovima kategorije II koji se izvode kada nisu ispunjeni uslovi koji bi inače važili za kategoriju II, prilazima i sletanjima u uslovima kategorije II i kategorije III pri kojima se koristi HUD/HUDLS ili napredni HUD/HUDLS ili EVS oprema, program obuke i program provere sadrže odredbe koje se odnose na upotrebu HUD/HUDLS u uobičajenim okolnostima i u toku svih faza leta.
(g) Zahtevi prelazne obuke za: poletanje u uslovima smanjene vidljivosti, prilaz i sletanje u uslovima strožim od uslova za kategoriju I, prilaz i sletanje u uslovima kategorije II koji se izvode kada nisu ispunjeni uslovi za kategoriju II, prilazima pri kojima se koristi EVS, prilazima i sletanjima u uslovima kategorije II i kategorije III. Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da svaki član letačke posade završi obuku za postupke za letenje u uslovima smanjene vidljivosti ako prelazi na novi tip ili varijantu aviona na kojem će da izvodi poletanje u uslovima smanjene vidljivosti, prilaze i sletanja u uslovima strožim od uslova za kategoriju I, prilaze i sletanja u uslovima kategorije II koji se izvode kada nisu ispunjeni svi uslovi za kategoriju II, prilaze pri kojima se koristi EVS, ako su vrednosti RVR do 800 m, kao i prilaze i sletanja u uslovima za kategorije II i III. Neophodno iskustvo člana letačke posade kao uslov za pohađanje skraćenog kursa propisano je u (a)2, (a)3 i (a)4. Prelazna obuka obuhvata:
1. Obuku na zemlji - odgovarajući zahtevi opisani u (b) uzimaju u obzir obuku i iskustvo člana letačke posade za letenje u uslovima kategorije II i III.
2. Obuku na uređaju za simuliranje leta i/ili obuka u letu:
(i) najmanje šest (osam u slučaju upotrebe HUDLS sa ili bez EVS) prilaza i sletanja na uređaju za simuliranje leta. Broj prilaza i sletanja ako je u pitanju upotreba HUDLS može se smanjiti na šest ako se koristi napredni HUDLS. Videti odredbu 4(i),;
(ii) ako ne postoji uređaj za simuliranje letenja za određeni tip aviona, najmanje tri prilaza (pet u slučaju upotrebe HUDLS sa ili bez EVS), uključujući najmanje jedno produženje na drugi krug usled neuspelog prilaza. U slučaju korišćenja naprednog HUDLS neophodno je izvršiti najmanje tri prilaza, uključujući najmanje jedno produženje na drugi krug usled neuspelog prilaza i sletanja;
(iii) odgovarajuću dodatnu obuku ako to zahteva posebna oprema, npr. HUDLS ili EVS. Za prilaze pri kojima se koristi EVS, za koje je vrednost RVR manja od 800 m, neophodno je obaviti najmanje pet prilaza, uključujući najmanje jedno produženje na drugi krug usled neuspelog prilaza.
3. Obučenost letačke posade - zahtevi u pogledu obučenosti letačke posade su specifični za svakog avio-prevoznika i zavise od tipa aviona koji koristi.
(i) avio-prevoznik je dužan da obezbedi da svaki član letačke posade, pre izvođenja letova, uspešno obavi proveru za letenje u uslovima kategorije II ili kategorije III;
(ii) provera opisana u (i) može da se zameni uspešno završenom obukom na uređaju za simuliranje letenja i/ili u letu ako je propisano u (g)2.
4. Letenje na linijama pod nadzorom - avio-prevoznik je dužan da obezbedi da svaki član letačke posade obavi letove na linijama pod nadzorom:
(i) za kategoriju II kada se zahteva ručno sletanje ili prilaz uz upotrebu HUDLS do trenutka dodira poletno-sletne staze:
(A) najmanje tri sletanja po isključenju auto-pilota;
(B) četiri sletanja uz upotrebu HUDLS do dodira poletno-sletne staze,
s tim da se zahteva jedno ručno sletanje (dva ako se koristi HUDLS do dodira poletno-sletne staze) ako se obuka, koja je navedena u (g)2, izvodi na uređaju za simuliranje letenja koji je osposobljen za obuku bez prethodnog naleta;
(ii) za kategoriju III, najmanje dva automatska sletanja, izuzev u slučaju kada:
(A) se obuka koja je navedena u (g)2, vrši na uređaju za simuliranje letenja koji je osposobljen za izvođenje obuke bez prethodnog naleta. U tom slučaju dovoljno je jedno automatsko sletanje;
(B) se obuka, navedena u (g)2, vrši na uređaju za simuliranje letenja koji je osposobljen za obuku bez prethodnog naleta, a član letačke posade je uspešno završio obuku za tip aviona bez prethodnog naleta. U tom slučaju se ne zahteva automatsko sletanje;
(V) za primenu uslova navedenih pod (B), član letačke posade mora da bude osposobljen da prilikom letenja na liniji pod nadzorom obavlja letove koji se izvode pri visini odluke i vrednošću RVR navedene u operativnom priručniku;
(iii) za prilaze koji se izvode u uslovima kategorije III, uz upotrebu HUDLS sve do trenutka dodira poletno-sletne staze, neophodno je izvesti najmanje četiri prilaza.
(d) Iskustvo vođe vazduhoplova i iskustvo na tipu
1. Zahtevi za letenja u uslovima kategorije II koji se odnose na vođu vazduhoplova ili na pilota kome je dodeljen let, a koji nemaju iskustvo na određenom tipu aviona su:
(i) 50 sati leta ili 20 sektora na tipu aviona, uključujući letenje na liniji pod nadzorom;
(ii) 100 m se mora dodati minimumu RVR za kategoriju II, ako se letenje u uslovima za kategoriju II završava ručnim sletanjem ili uz upotrebu HUDLS do trenutka dodira poletno-sletne staze, sve dok se:
(A) ne izvrši ukupno 100 sati leta ili 40 sektora na tipu aviona, uključujući letenje na linijama pod nadzorom; ili
(B) ne izvrši 50 sati leta ili 20 sektora, uključujući i letenje na liniji pod nadzorom, na tipu aviona za koji je član letačke posade bio osposobljen za letenje u uslovima kategorije II, uz ručno sletanje, kod drugog avio-prevoznika Zajednice;
(V) za letenje koje se obavlja upotrebom HUDLS zahtev koji je naveden u (d)1 i (d)2(i), a tiče se broja sektora, uvek se mora ispuniti bez obzira na propisani zahtev kada je u pitanju vreme naleta na tipu/klasi aviona.
2. Zahtevi za letenja u uslovima kategorije III koji se odnose na vođu vazduhoplova ili na pilota kome je dodeljen let, a koji nemaju iskustvo na određenom tipu aviona su:
(i) 50 sati ili 20 sektora na tipu, uključujući letenje na liniji pod nadzorom;
(ii) 100 metara se mora dodati minimumu RVR za kategoriju II ili III, ako prethodno nije osposobljen za letenje u uslovima kategorije II ili III kod drugog avio-prevoznika Zajednice, sve dok ne naleti ukupno 100 sati ili 40 sektora na tipu aviona, uključujući pri tome letenje na liniji pod nadzorom.
3. U zavisnosti od iskustva članova letačke posade koji su kao vođa vazduhoplova leteli u uslovima kategorije II ili III, vazduhoplovna vlast može da odobri blaže uslove.
(đ) Poletanje u uslovima smanjene vidljivosti sa vrednošću RVR koja je manja od 150/200 m:
1. Avio-prevoznik je dužan da, pre dobijanja odobrenja za poletanja pri vidljivosti manjoj od 150 m (ispod 200 m za avione kategorije D), obezbedi da članovi letačke posade obave sledeću obuku:
(i) normalno poletanje u minimalno odobrenim uslovima vidljivosti (RVR);
(ii) poletanje u minimalno odobrenim uslovima vidljivosti (RVR) sa kvarom jednog motora između V1 i V2 ili čim to razlozi sigurnosti dopuste;
(iii) poletanje u minimalno dopuštenim uslovima vidljivosti (RVR) sa kvarom jednog motora pre V1 koji se završava prekinutim poletanjem.
2. Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da se obuka navedena u tački (1) obavi na uređaju za simuliranje letenja. Obuka obuhvata sprovođenje posebnih postupka i korišćenje opreme. Ako za određeni tip aviona ne postoji uređaj za simuliranje letenja, vazduhoplovna vlast može da odobri obuku na avionu. U tom slučaju se ne traži ispunjenje zahteva u pogledu minimalne vidljivosti (RVR) (videti dodatak 1 OPS 1.965).
3. Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da član letačke posade obavi proveru pre poletanja u uslovima smanjene vidljivosti sa RVR manjim od 150 m (manjim od 200 m za avione kategorije D). Provera se može zameniti samo uspešno obavljenom obukom na uređaju za simuliranje letenja ili u obukom u letu propisanom u (đ)1. u toku preobuke na određeni tip aviona.
(e) Periodična obuka i provera - letenje u uslovima smanjene vidljivosti
1. Avio-prevoznik je dužan da obezbedi proveru znanja i sposobnosti pilota za obavljanje zadataka vezanih za letenje u kategoriji za koju je ovlašćen. Broj prilaza koje je potrebno izvesti na uređaju za simuliranje letenja u toku važenja provere stručnosti koju obavlja avio-prevoznik (kako je propisano u OPS 1.965(b)) je najmanje 2, odnosno 4 ako se koriste HUDLS ili EVS do trenutka dodira poletno-sletne staze, s tim da jedno sletanje mora da se izvrši na najnižem odobrenom RVR minimumu, uz dodatak još jednog (dva kada se se koriste HUDLS ili EVS) koje se može zameniti prilazom i sletanjem u uslovima smanjene vidljivosti koje odgovara kategoriji II ili kategoriji III. U toku provere stručnosti koju obavlja avio-prevoznik mora da se uradi jedan neuspeli prilaz. Ako je avio-prevoznik ovlašćen za poletanja pri RVR manjoj od 150/200 m, najmanje jedno poletanje u uslovima smanjene vidljivosti do najnižeg primenljivog minimuma mora da se uradi tokom sprovođenja provere stručnosti.
2. Za letove u uslovima kategorije III, avio-prevoznik je dužan da koristi uređaj za simuliranje letenja.
3. Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da je za letenje u uslovima kategorije III, na avionu, sa otkazom pasivnog sistema upravljanja avionom, uključujući i HUDLS obavljen najmanje jedan neuspeli prilaz u toku tri uzastopne provere stručnosti koju vrši avio-prevoznik, kao rezultat otkaza auto-pilota na ili ispod visine odluke, ako je objavljena vrednost RVR do 300 m.
4. Vazduhoplovna vlast može da odobri obuku i proveru radi obnavljanja znanja za letenje u uslovima kategorije II i poletanja u uslovima smanjene vidljivosti na određenom tipu aviona, ako nije na raspolaganju uređaj za simuliranje letenja koji odgovara tipu aviona ili alternativni uređaj za simuliranje letenja.
Napomena: Skorašnje iskustvo koje se odnosi na poletanje u uslovima smanjene vidljivosti i letenje u uslovima smanjene vidljivosti koje se odnosi na kategorije II i III koje se temelji na automatskim prilazima i/ili automatskim sletanjem održava se obukom za obnavljanje znanja i proverama propisanim ovom odredbom.
(ž) Dodatni zahtevi za obuku za avio-prevoznike koji obavljaju letenje u uslovima kategorije I, sa nižom vrednošću RVR, prilaze uz upotrebu EVS ili obavljaju letenje u uslovima kategorije II koji ne ispunjavaju propisane standarde
1. Avio-prevoznik koji obavlja letenje u uslovima blažim od standardnih uslova za kategoriju I mora da ispuni uslove navedene u Dodatku 1 OPS 1.450 - Letenje u uslovima smanjene vidljivosti - obuka i osposobljenost koji su propisani za kategoriju II, pri čemu se uključuju i zahtevi koji se odnose na upotrebu HUDLS. Avio-prevoznik može da kombinuje dodatne zahteve ako se operativne procedure poklapaju. U toku obuke za prelaz sa jednog tipa aviona na drugi, ukupan broj prilaza se ne sme dodavati broju koji se zahteva Odeljkom N, ako se obuka sprovodi sa minimalnom primenljivom vrednošću RVR. U toku obuke za obnavljanje znanja i u toku provere, avio-prevoznik može da kombinuje posebne zahteve, pod uslovom da su operativni zahtevi ispunjeni. Avio-prevoznik mora da obezbedi da se najmanje jedan prilaz u uslovima kategorije I, sa nižom vrednošću RVR obavi u periodu koji nije duži od 18 meseci.
2. Avio-prevoznik koji obavlja prilaze i sletanja u uslovima kategorije II koji ne ispunjavaju propisane standarde mora da ispuni uslove navedene u Dodatku 1 OPS 1.450 - Letenje u uslovima smanjene vidljivosti - obuka i osposobljenost koji su propisani za kategoriju II, pri čemu se moraju uključiti i zahtevi koji se odnose na upotrebu HUDLS. Avio-prevoznik može da kombinuje dodatne zahteve ako se operativne procedure poklapaju. U toku obuke za prelaz sa jednog tipa aviona na drugi, ukupan zahtevani broj prilaza ne sme biti manji od propisanog za obuku za letenje u uslovima kategorije II, uz upotrebu HUD/HUDLS. U toku obuke za obnavljanje znanja i provere avio-prevoznik može da kombinuje posebne zahteve, pod uslovom da su prethodno navedeni operativni zahtevi ispunjeni. Avio-prevoznik mora da obezbedi da se najmanje jedan prilaz u uslovima kategorije II obavi u periodu koji nije duži od 18 meseci.
3. Avio-prevoznik koji obavlja prilaze i sletanja uz upotrebu EVS sa RVR do 800 m mora da ispuni uslove navedene u Dodatku 1 OPS 1.450 - Letenje u uslovima smanjene vidljivosti - obuka i osposobljenost koji su propisani za kategoriju II, pri čemu se moraju uključiti i zahtevi koji se odnose na upotrebu HUD. Avio-prevoznik može da kombinuje dodatne zahteve ako su operativni postupci isti. U toku obuke za prelaz sa jednog tipa aviona na drugi, ukupan broj prilaza ne sme da bude manji od propisanog za kompletnu obuku za letenje u uslovima kategorije II, uz upotrebu HUD. U toku obuke za obnavljanje znanja i u toku provere, avio-prevoznik može da kombinuje posebne zahteve, pod uslovom da su navedeni operativni zahtevi ispunjeni. Avio-prevoznik mora da obezbedi da se najmanje jedan prilaz uz upotrebu EVS obavi u periodu koji nije duži od 12 meseci.
Dodatak 1 OPS 1.455
Letovi u uslovima smanjene vidljivosti - operativni postupci
(a) Opšte odredbe - letenje u uslovima smanjene vidljivosti obuhvata:
1. ručno poletanje (sa ili bez elektronskog sistema za navođenje ili uz upotrebu HUDLS/naprednog HUD/HUDLS);
2. prilaz sa uključenim auto-pilotom ispod relativne visine odluke, sa ručnim ravnanjem, sletanjem i održavanjem pravca na zemlji;
3. prilaz koji se izvodi uz upotrebu HUDLS/naprednog HUD/HUDLS ili EVS;
4. prilaz sa uključenim automatskim pilotom posle kojeg sledi automatsko ravnanje aviona, automatsko sletanje i ručno održavanje pravca na zemlji;
5. prilaz sa uključenim automatskim pilotom posle kojeg sledi automatsko ravnanje, automatsko sletanje i automatsko održavanje pravca aviona na zemlji, ako je primenljiva vrednost RVR do 400 m.
Napomena 1: napredni sistem može da se koristi pri svim navedenim načinima letenja.
Napomena 2: drugi oblici sistema za navođenje ili prikazivanje mogu da budu potvrđeni i odobreni.
(b) Postupci i operativna uputstva
1. Vrste i obim postupaka i uputstava zavise od opreme koja se koristi u avionu i postupaka u pilotskoj kabini aviona. U operativnom priručniku avio-prevoznik je dužan da odredi dužnosti članova letačke posade tokom poletanja, prilaza, ravnanja za sletanje, održavanja pravca na stazi i neuspelog prilaza. Neophodno je naglasiti odgovornost letačke posade pri prelasku sa letenja po pravilima za instrumentalno letenje na letenje po pravilima za vizuelno letenje i postupke koji se koriste prilikom smanjene vidljivosti ili pri otkazu. Posebna pažnja mora da se posveti podeli zadataka u pilotskoj kabini tako da se smanji opterećenje pilota koji donosi odluke ili obavlja neuspeli prilaz.
2. Avio-prevoznik je dužan da razradi operativne postupke i uputstva u operativnom priručniku. Uputstva moraju da budu u skladu sa ograničenjima i obaveznim postupcima datim u letačkom priručniku aviona i sadrže:
(i) provere kojima se utvrđuje zadovoljavajuće funkcioniranje opreme aviona pre leta i za vreme leta;
(ii) uticaje na minimume koji prouzrokuju promene stanja opreme na zemlji i opreme u avionu;
(iii) postupke za poletanje, prilaz, ravnanje, sletanje, održavanje pravca na zemlji i neuspelog prilaza;
(iv) postupke za slučaj otkaza ili upozorenja, uključujući i one koji se odnose na HUD/HUDLS/EVS, kao i na druge vanredne situacije;
(v) minimalne vizuelne orijentire;
(vi) značaj pravilnog položaja pri sedenju i značaj položaja očiju;
(vii) radnje koje mogu da budu neophodne prilikom smanjenja broja vizuelnih orijentira;
(viii) raspodelu zadataka posadi prilikom sprovođenja postupaka prema tačkama (i), (ii), (iii), (iv) i (vi), kako bi se omogućilo da se vođa vazduhoplova posveti isključivo nadzoru i donošenju odluka;
(ix) zahtev da informacije o visini ispod 200 ft treba da budu zasnovane na radio-visinomeru i da jedan pilot nastavi da nadgleda instrumente aviona sve do sletanja;
(x) zahteve za zaštitu područja osetljivosti uređaja za određivanje smera prilaza;
(xi) upotrebu podataka koje se odnose na brzinu vetra, smicanje vetra, turbulenciju, kontaminaciju poletno-sletne staze i korišćenje višestrukih procena RVR;
(xii) postupke koji moraju da se koriste za vežbanje prilaza i sletanja na poletno-sletne staze u uslovima:
(A) nižim od standardnih vrednosti za kategoriju I;
(B) drugačijim od standardnih vrednosti za kategoriju II;
(V) prilaza uz upotrebu EVS;
(G) kada uslovi koji su u vezi sa kategorijom II ili III nisu na snazi;
(xiii) operativna ograničenja koja proističu iz uverenja o plovidbenosti;
(xiv) podatke o najvećem dopuštenom odstupanju od putanje leta u poniranju za uređaj za određivanje smera prilaza i/ili ILS.
Dodatak 1 OPS 1.465
Minimalna vidljivost za VFR letove
Klasa vazdušnog prostora |
|
A, B, C, D |
F, G |
|
|
|
|
Preko 900 m (3 000 ft) AMSL ili preko 300 m (1 000 ft) iznad terena, u zavisnosti šta je veće |
Na i ispod 900 m (3 000 ft) AMSL ili 300 m (1 000 ft) iznad terena, u zavisnost šta je veće |
Rastojanje do oblaka |
|
1500 m horizontalno |
Bez oblaka i u smeru površine |
|
Vidljivost |
Na 8 km i iznad 3050 m (10 000 ft) AMSL (napomena 2), 5 km ispod 3 050 m (10 000 ft) AMSL |
5 km (napomena 3) |
||
Napomena 1: |
minimum za VMC je uključen za klasu A vazdušnog prostora ali ne podrazumeva prihvatanje VFR letova u klasi A vazdušnog prostora. |
Napomena 2: |
ako je prelazna visine niža od 3 050 m (10 000 ft) AMSL, FL100 se može koristiti kao 10 000 ft. |
Napomena 3: |
avioni kategorije A i B mogu da lete u uslovima vidljivosti do 3 000 m ako služba za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju dopusti letenje u uslovima vidljivosti manjoj od 5 km ako je verovatnoća susreta sa drugim avionima mala i ako je IAS 140 kt ili manja. |
ODELJAK F - OPŠTE PERFORMANSE AVIONA
OPS 1.470 Oblast primene
(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da se u skladu sa Odeljkom G - Performanse klase A koriste svi višemotorni avioni na turboelisni pogon koji imaju maksimalni odobreni broj putničkih sedišta veći od 9 ili maksimalnu odobrenu masu na poletanju veću od 5 700 kg, kao i svi višemotorni turbomlazni avioni.
(b) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da se u skladu sa Odeljkom H - Performanse klase B koriste avioni na elisni pogon koji imaju maksimalni odobreni broj putničkih sedišta 9 ili manje i sa maksimalnom odobrenom masom na poletanju do 5 700 kg.
(v) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da se u skladu sa Odeljkom I - Performanse klase C koriste avioni sa klipnim motorima, sa odobrenim brojem putničkih sedišta većim od 9 ili maksimalnom odobrenom masom na poletanju većom od 5 700 kg.
(g) Ako avion ne ispunjava propisane uslove zbog specifičnih konstruktivnih rešenja (npr. nadzvučni avioni ili avioni za sletanje na vodu), avio-prevoznik mora da primeni odobrene standarde koji obezbeđuju propisani nivo sigurnosti.
OPS 1.475 Opšte odredbe
(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da:
1. na početku poletanja ili u slučaju ponovnog planiranja tokom leta,
2. u tački od koje se primenjuje korigovani operativni plan leta,
masa aviona ne bude veća od mase koja je propisana za let koji treba da se obavi, uzimajući u obzir očekivano smanjenje mase u toku leta, kao i ispuštanje goriva.
(b) Avio-prevoznik je dužan da koristi odobrene podatke o performansama aviona koji su neophodni za let, a koji su navedeni u letačkom priručniku aviona. Avio-prevoznik može da koristi i dodatne podatke koji su prihvatljivi za vazduhoplovnu vlast. Kada je potrebno da se navedu i primene podaci koji su već navedeni u letačkom priručniku aviona, dovoljno je da avio-prevoznik uputi na njih, kako bi se izbeglo dvostruko navođenje.
(v) Za ispunjenje zahteva navedenih u određenom odeljku, mora da se uzme u obzir konfiguracija aviona, uticaj okoline, kao i delovanje sistema koji imaju nepovoljan uticaj na performanse aviona.
(g) Za proračun performansi aviona, vlažna poletno-sletna staza, osim travnate poletno-sletne staze, može da se smatra suvom.
(d) Za ispunjenje zahteva koji se odnose na poletanje avio-prevoznik je dužan da uzme u obzir preciznost dijagrama za izračunavanje performansi aviona.
OPS 1.480 Pojmovi
(a) Izrazi koji se upotrebljavaju u Odeljcima F, G, H, I i J imaju sledeće značenje:
1. Raspoloživa dužina za zaustavljanje pri poletanju (ASDA) je raspoloživa dužina zaleta pri poletanju, uvećana za dužinu produžetka za zaustavljanje čiju su upotrebu objavile vazduhoplovne vlasti. Produžetak poletno-sletne staze za zaustavljanje mora da odgovara masi aviona u konkretnim operativnim uslovima.
2. Kontaminirana poletno-sletna staza je poletno-sletna staza čija je površina više od 25% prekrivena (uključujući i izolovana područja):
(і) vodom čija je dubina veća od 3 mm (0,125 in), lapavicom ili rastresitim snegom koji odgovara dubini vode većoj od 3 mm (0,125 in);
(іі) čvrsto utabanim snegom;
(ііі) ledom, uključujući i vlažan led.
3. Vlažna poletno-sletna staza je poletno-sletna staza koja nije suva i kojoj vlažnost ne daje sjajan izgled.
4. Suva poletno-sletna staza je čvrsta poletno-sletna staza koja nije vlažna i kontaminirana, koja ima žljebove i poroznu podlogu, a održava se tako da omogućava efektivno kočenje koje odgovara suvoj poletno-sletnoj stazi i ako je vlažna.
5. Raspoloživa dužina poletno-sletne staze za sletanje (LDA) je dužina poletno-sletne staze koju je vazduhoplovna vlast objavila kao raspoloživu, a koja je pogodna za kretanje aviona pri sletanju.
6. Maksimalan odobreni broj sedišta u putničkoj kabini je maksimalan broj putničkih sedišta u avionu koje koristi avio-prevoznik, ne računajući sedišta u pilotskoj kabini i sedišta za kabinsku posadu, a koji je odobrila vazduhoplovna vlast i koji je propisan u operativnom priručniku.
7. Raspoloživa dužina poletno-sletne staze za poletanje (TODA) je raspoloživa dužina poletno-sletne staze za poletanje kojoj je dodata raspoloživa dužina pretpolja.
8. Masa aviona na poletanju je masa aviona na početku poletanja koja obuhvata lica i teret koji se prevoze.
9. Raspoloživa dužina zaleta u poletanju (TORA) je dužina poletno-sletne staze koju je vazduhoplovna vlast objavila kao raspoloživu i koja je pogodna za zalet pri poletanju aviona.
10. Mokra poletno-sletna staza je poletno-sletna staza koja je pokrivena vodom, snegom i ledom, u količini koja je manja od količine određene u (a)(2) ili na kojoj ima dovoljno vlage da može da izazove refleksiju, a na kojoj nema većih delova pokrivenih vodom.
(b) Pojmovi "dužina za zaustavljanje pri poletanju", "dužina za poletanje", "zalet u poletanju", "neto putanja leta u poletanju", "neto putanja leta na ruti sa jednim neispravnim motorom", "neto putanja leta na ruti sa dva neispravna motora" su, u zavisnosti od tipa aviona, određeni u skladu sa propisanim uslovima za plovidbenost na osnovu kojih je izdato uverenje o tipu aviona.
ODELJAK G - PERFORMANSE KLASE A
OPS 1.485 Opšte odredbe
(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da odobreni podaci koji se odnose na avione performansi klase A, koji su navedeni u letačkom priručniku aviona, mogu da se dopune drugim podacima koji su prihvatljivi za vazduhoplovnu vlast, ako podaci iz letačkog priručnika aviona nisu dovoljni za procenu:
1. očekivanih nepovoljnih operativnih uslova, kao što je poletanje i sletanje na kontaminiranu poletno-sletnu stazu;
2. postupaka po otkazu motora u svim fazama leta.
(b) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da su, u slučaju vlažne i kontaminirane poletno-sletne staze, podaci o performansama aviona određeni u skladu sa propisanim uslovima za sertifikaciju velikih aviona ili drugim uslovima koji su prihvatljivi za vazduhoplovnu vlast.
OPS 1.490 Poletanje
(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da masa aviona pri poletanju ne prelazi maksimalno dozvoljenu masu aviona na poletanju koja je navedena u letačkom priručniku aviona, za nadmorsku visinu aerodroma sa kog se poleće, korigovanu za trenutni pritisak i temperaturu okoline.
(b) Za određivanje maksimalno odobrene mase aviona na poletanju avio-prevoznik mora da primeni sledeće kriterijume:
1. Dužina zaustavljanja pri poletanju ne sme da bude veća od raspoložive dužine za zaustavljanje pri poletanju;
2. Dužina pri poletanju ne sme da bude veća od raspoložive dužine za poletanje kojoj je dodata dužina pretpolja koja ne sme da bude veća od polovine raspoložive dužine poletno-sletne staze za poletanje;
3. Dužina zaleta pri poletanju ne sme da bude veća od raspoložive dužine poletno-sletne staze za zalet pri poletanju;
4. Istu vrednosti brzine V1 za prekinuto poletanje i nastavak poletanja;
5. Na vlažnoj i kontaminiranoj poletno-sletnoj stazi masa aviona pri poletanju ne sme da bude veća od dozvoljene mase aviona za poletanje na suvoj poletno-sletnoj stazi, pod istim uslovima za poletanje.
(v) Za ispunjenje uslova propisanih u (b) avio-prevoznik mora da uzme u obzir:
1. Nadmorsku visinu aerodroma korigivanu za trenutni pritisak;
2. Temperaturu na aerodromu;
3. Stanje površine i vrstu površine poletno-sletne staze;
4. Nagib poletno-sletne staze u smeru poletanja;
5. Najviše 50% objavljene čeone komponente vetra i najmanje 150% objavljene leđne komponente vetra;
6. Gubitak u dužini poletno-sletne staze zbog poravnanja aviona pre poletanja.
OPS 1.495 Nadvišavanje prepreka u poletanju
(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da neto putanja leta aviona pri poletanju nadvišava sve prepreke sa vertikalnom udaljenošću od najmanje 35 ft ili horizontalnom udaljenošću od najmanje 90 m kojoj je dodata vrednost od 0.125 x D, pri čemu je D horizontalno rastojanje koje je avion preleteo od kraja raspoložive dužine za poletanje ili od kraja dužine poletanja ako je zaokret planiran pre kraja raspoložive dužine poletanja. Za avione sa rasponom krila manjim od 60 m može da se koristi horizontalno izbegavanje prepreka od polovine razmaha krila aviona kome je dodato 60 m i vrednost dobijena množenjem 0,125 sa D.
(b) Za ispunjenje uslova propisanih u (a), avio-prevoznik mora da uzme u obzir:
1. Masu aviona na početku zaleta pri poletanju.
2. Nadmorsku visinu aerodroma korigovanu za trenutni pritisak.
3. Temperaturu na aerodromu.
4. Najviše 50% od objavljene čeone komponente vetra ili najmanje 150% od objavljene leđne komponente vetra.
(v) Za ispunjavanje uslova propisanih pod (a):
1. Promena putanje nije dozvoljena do tačke na kojoj je čista putanja leta na visini jednakoj polovini razmaha krila, ali ne manjoj od 50 ft iznad visine kraja raspoloživog zaleta pri poletanju. Pretpostavlja se da do visine od 400 ft bočni nagib aviona nije veći od 15°. Iznad visine od 400 ft planirani ugao bočnog nagiba može biti do 25°.
2. Na delu čiste putanje leta pri poletanju, na kom se avion bočno naginje više od 15°, moraju da se izbegnu sve prepreke na horizontalnoj dužini navedenoj u (a), (g) i (d) i vertikalnom rastojanju od najmanje 50 ft.
3. Avio-prevoznik je dužan da primenjuje posebne postupke koje e odobrila vazduhoplovna vlast za korišćenje ugla bočnog nagiba do 20°, pri vertikalnom rastojanju koje iznosi između 200 ft i 400 ft ili do 30° pri vertikalnom rastojanju koje iznosi preko 400 ft (videti Dodatak 1 OPS 1.495 (v) 3.).
4. Avio-prevoznik mora da uzme u obzir uticaj ugla bočnog nagiba aviona na operativne brzine i putanju leta, uključujući povećanje daljine.
(g) Za ispunjavanje uslova navedenih u (a), u slučaju kad planirana putanja leta ne zahteva promenu putanje za više od 15°, avio-prevoznik ne mora da uzme u obzir prepreke čija je poprečna udaljenost veća od:
1. 300 m, ako pilot može da održava propisanu navigacijsku preciznost u području u kojem mogu da se pojave prepreke;
2. 600 m za letove u drugim uslovima.
(d) Za ispunjavanje zahteva propisanih u (a), ako planirana putanja leta zahteva promenu putanje za više od 15°, avio-prevoznik ne mora da uzme u obzir prepreke čija je poprečna udaljenost veća od:
1. 600 m ako pilot može da održava navigacijsku preciznost u području u kojem mogu da se pojave prepreke;
2. 900 m za letove u drugim uslovima.
(đ) Avio-prevoznik mora da propiše rezervne postupke i korišćenje ruta koje omogućavaju sigurno obavljanje leta kako bi ispunio uslove navedene u OPS 1.495, obezbedio siguran let nadvišavajući prepreke i omogućio da avion ispuni zahteve letenja na ruti po OPS 1.500, ili sletanje na aerodrom polaska ili na alternativni aerodrom za polazni aerodrom.
OPS 1.500 Otkaz jednog motora na ruti
(a) Pri otkazu jednog motora, avio-prevoznik je dužan da obezbedi da podaci o neto putanji leta koji su navedeni u letačkom priručniku aviona, odgovaraju očekivanim meteorološkim uslovima na letu i da budu u skladu sa propisanim u (b) ili (v) na svim tačkama rute. Neto putanja leta mora da ima pozitivan gradijent na visini od 1 500 ft iznad aerodroma na koji avion može da sleti po otkazu motora. Pri korišćenju sistema za zaštitu od zaleđivanja, mora da se uzme u obzir uticaj njegove upotrebe na neto putanju leta.
(b) Gradijent neto putanje leta mora da bude pozitivan na visini od 1 000 ft iznad terena i prepreka na ruti, u rasponu od 9.3 km (5 NM) sa obe strane planirane putanje.
(v) Neto putanja leta mora da omogući avionu da nastavi let sa visine krstarenja do aerodroma na koji može da sleti, u skladu sa uslovima propisanim u OPS 1.515 ili 1.520, a neto putanja leta za nadvišavanje vertikalnih prepreka mora da iznosi najmanje 2 000 ft. Teren i prepreke duž rute u širini od 9,3 km (5 NM) sa obe strane planirane putanje moraju da budu u skladu s tačkama od 1 do 4:
1. Pretpostavlja se kvar motora na najkritičnijoj tački duž rute;
2. Uzet je u obzir uticaj vetrova na putanju leta;
3. Ispuštanje goriva u vazduhu je dozvoljeno do količine koja je dovoljna da avion stigne do aerodroma sa propisanom rezervom goriva, ako se primenjuje sigurnosni postupak;
4. aerodrom koji je predviđen za sletanje aviona po otkazu motora mora da ispuni zahteve:
(і) u pogledu performansi aviona za očekivanu masu aviona pri sletanju;
(іі) da vremenski izveštaji ili vremenske prognoze i izveštaji o stanju na aerodromu pokazuju da avion može sigurno da sleti u predviđeno vreme.
(g) Ako navigacijska preciznost nije zadovoljena u 95% slučajeva, avio-prevoznik mora da poveća širinu granica na 18.5 km (10 NM).
OPS 1.505 Otkaz dva motora na ruti na avionu sa tri ili više motora
(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da avion sa tri ili više motora, ni u jednoj tački planirane putanje, ne bude udaljen više od 90 minuta leta, sa svim motorima u radu, pri brzini krstarenja velikog doleta, na standardnoj temperaturi, u uslovima mirne atmosfere od aerodroma koji ispunjava uslove u pogledu performansi aviona, kao i za njegovu očekivanu masu na sletanju, izuzev ako ispunjava uslove navedene od (b) do (đ).
(b) Neto putanja leta aviona mora da bude određena tako da, pri otkazu dva motora, avion može da nastavi let u očekivanim meteorološkim uslovima, od tačke na kojoj je došlo do istovremenog otkaza dva motora, do aerodroma na koji avion može da sleti i da se potpuno zaustavi po propisanom postupku za sletanje sa otkazom dva motora. Neto putanja leta mora biti određena tako da prepreke duž putanje koje se nalaze na rastojanju od 9.3 km (5 NM) sa obe strane planirane putanje budu nadvišene za najmanje 2 000 ft. Pri određivanju neto putanje leta mora se uzeti u obzir korišćenje sistema protiv zaleđivanja. Ako navigacijska preciznost nije zadovoljena u 95% slučajeva, avio-prevoznik mora da poveća širinu granica na 18.5 km (10 NM).
(v) Najkritičnija tačka na ruti na kojoj može da dođe do otkaza dva motora je ona tačka u kojoj je avion više od 90 minuta leta udaljen od aerodroma koji ispunjava uslove za sletanje u pogledu mase koju bi avion imao na sletanju, pri brzini krstarenja za veliki dolet, sa svim motorima u radu, na standardnoj temperaturi, u uslovima mirne atmosfere.
(g) Neto putanja leta mora da ima pozitivan gradijent na 1 500 ft iznad aerodroma na koji se pretpostavlja da će avion, usled otkaza dva motora, da sleti.
(d) Ispuštanje goriva u vazduhu je dozvoljeno do količine goriva koja je neophodna da avion sigurno sleti na aerodrom sa propisanom količinom rezervnog goriva.
(đ) Očekivana masa aviona u tački na ruti na kojoj može da dođe do otkaza dva motora ne sme da bude manja od mase koja obuhvata neophodnu količinu goriva za nastavak leta do aerodroma na koji se pretpostavlja da će avion da sleti, pri čemu najmanja visina na kojoj se avion nalazi iznad područja gde započinje sletanje iznosi 1 500 ft, kao i da na toj visini leti još 15 minuta.
OPS 1.510 Sletanje na odredišni i alternativni aerodrom
(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da masa aviona na sletanju koja je propisana u OPS 1.475(a) ne prelazi maksimalnu masu aviona propisanu za sletanje, određenu u odnosu na nadmorsku visinu aerodroma i očekivanu temperaturu na odredišnom i alternativnom aerodromu u očekivano vreme sletanja.
(b) Za instrumentalne prilaze sa gradijentom neuspelog prilaza koji je veći od 2,5%, avio-prevoznik je dužan da proveri da li očekivana masa aviona na sletanju omogućava neuspeli prilaz sa gradijentom penjanja koji je isti ili veći od vrednosti gradijenta u slučaju neuspelog prilaza sa otkazom jednog motora, u konfiguraciji i brzini neuspelog prilaza. Korišćenje drugog postupka mora da bude odobreno od strane vazduhoplovnih vlasti.
(v) Za instrumentalne prilaze sa visinom odluke ispod 200 ft, avio-prevoznik je dužan da proveri da li očekivana masa aviona na sletanju omogućava gradijent penjanja najmanje 2.5% ili drugi objavljeni gradijent, ako je veći, za neuspeli prilaz pri otkazu kritičnog motora, pri brzini i u konfiguraciji aviona koja omogućava produžetak na drugi krug (videti CS-AWO 243). Korišćenje drugog postupka mora da bude odobreno od strane vazduhoplovnih vlasti.
OPS 1.515 Sletanje na suvu poletno-sletnu stazu
(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da masa aviona na sletanju, na visini od 50 ft iznad praga poletno-sletne staze, koja je određena u skladu sa OPS 1.475 (a), pri sletanju na odredišni ili na alternativni aerodrom omogućava sletanje sa potpunim zaustavljanjem:
1. za avione sa turbomlaznim motorima na dužini poletno-sletne staze koja je u okviru 60% od raspoložive dužine za sletanje;
2. za avione sa turboelisnim motorima na dužini poletno-sletne staze koja iznosi 70% raspoložive dužine za sletanje;
3. za postupke strmog prilaza vazduhoplovna vlast može da odobri korišćenje drugih vrednosti dužine poletno-sletne staze od onih koje su propisane u (a)1 i (a)2, pri čemu visina zaslona (screen height) može da bude između 50 ft i 35 ft (videti Dodatak 1 OPS 1.515 (a)3.);
4. izuzetno, vazduhoplovna vlast može da odobri korišćenje postupka kratkog sletanja ako su ispunjeni uslovi propisani u Dodatku 1 i Dodatku 2, pri čemu može da odredi i dodatne uslove u cilju obezbeđivanja prihvatljivog nivoa sigurnosti u tom konkretnom slučaju.
(b) Za ispunjavanje uslova propisanih u (a), avio-prevoznik je dužan da uzme u obzir:
1. nadmorsku visinu aerodroma;
2. najviše 50 % od čeone komponente vetra ili najmanje 150 % od leđne komponente vetra;
3. nagib poletno-sletne staze u smeru sletanja, ako je veći od +/- 2 %.
(v) Za ispunjenje uslova propisanih u (a), pretpostavlja se da avion sleće:
1. na najpovoljniju poletno-sletnu stazu u uslovima mirne atmosfere;
2. na poletno-sletnu stazu koja je određena u zavisnosti od pravca i brzine vetra i karakteristika poletno-sletne staze, kao što su sredstva za sletanje.
(g) Ako nisu ispunjeni uslovi propisani u (v)1, za odredišni aerodrom koji ima jednu poletno-sletnu stazu na kojoj sletanje zavisi od komponente vetra, avion može da započne poletanje ako su planom leta određena dva alternativna aerodroma koji ispunjavaju uslove propisane u (a), (b) i (v). Pre započinjanja prilaza za sletanje na odredišni aerodrom, vođa vazduhoplova mora da se uveri da je sletanje moguće u skladu sa OPS 1.510 u (a) i (b).
(d) Ako za odredišni aerodrom nisu ispunjeni uslovi propisani u (v)2, avion može da započne poletanje ako je planom leta predviđen alternativni aerodrom koji ispunjava uslove propisane u (a), (b) i (v).
OPS 1.520 Sletanje na vlažnu i kontaminiranu poletno-sletnu stazu
(a) Ako meteorološki izveštaj i prognoza ukazuju da će poletno-sletna staza na odredišnom aerodromu, u predviđeno vreme sletanja, da bude vlažna, avio-prevoznik je dužan da obezbedi da raspoloživa dužina za sletanje bude najmanje 115 % od dužine za sletanje propisane u OPS 1.515.
(b) Ako meteorološki izveštaj i prognoza ukazuju da će poletno-slatna staza na odredišnom aerodromu, u predviđeno vreme sletanja biti kontaminirana, avio-prevoznik je dužan da obezbedi da raspoloživa dužina za sletanje bude jednaka dužini za sletanje koja je određena u skladu sa propisanim u (a) ili najmanje 115 % od dužine za sletanje određene u skladu sa odobrenim podacima dužine za sletanje na kontaminiranu poletno-sletnu stazu, u zavisnosti šta je veće, ukoliko je to prihvatila vazduhoplovna vlast.
(v) Podaci o dužini sletanja na vlažnu poletno-sletnu stazu koja je kraća od dužine propisane u (a), ali nije kraća od dužine propisane u OPS 1.515 (a), mogu da se koriste ako letački priručnik aviona sadrži dopunske podatke o dužini sletanja na vlažnu poletno-sletnu stazu.
(g) Podaci o dužini sletanja na kontaminiranu poletno-sletnu stazu koja je kraća od dužine propisane u (b), ali nije kraća od dužine propisane u OPS 1.515 (a), mogu da se koriste ako letački priručnik aviona sadrži dopunske podatke o dužini sletanja na kontaminiranu poletno-sletnu stazu.
(d) Za ispunjenje uslova propisanih u (b), (v) i (g), zahtevi propisani u OPS 1.515 moraju da budu primenjeni na odgovarajući način, izuzev ako odredbe OPS 1.515 (a)1 i 2 ne moraju da budu primenjene u slučaju propisanom u (b).
Dodatak 1 OPS 1.495 (v)(3)
Odobrenje povećanih uglova bočnog nagiba
(a) Korišćenje povećanih uglova bočnog nagiba odobrava vazduhoplovna vlast, pod uslovom da:
1. letački priručnik aviona sadrži odobrene podatke koji se odnose na povećanje operativne brzine i podatke neophodne za izradu putanje leta, uzimajući u obzir povećane uglove nagiba i brzine;
2. je za navigacijsku tačnost na raspolaganju vizuelno vođenje;
3. su za svaku poletno-sletnu stazu određeni meteorološki minimumi i ograničenja brzine vetra koje je odobrila vazduhoplovna vlast;
4. je letačko osoblje obučeno u skladu sa OPS 1.975.
Dodatak 1 OPS 1.515 (a)(3)
Postupci za strme prilaze
(a) Vazduhoplovna vlast može da odobri zahtev za izvođenje postupka strmih prilaza za koje se koriste uglovi ravni poniranja od 4.5º ili više i visine zaslona između 50 ft i 35 ft ako:
1. su u letačkom priručniku aviona navedeni najveći odobreni ugao ravni poniranja i druga ograničenja redovnih i vanrednih postupaka i postupaka u slučaju nužde koji se primenjuju pri izvođenju strmog prilaza, kao i izmene podataka o dužini poletno-sletne staze;
2. na aerodromu na kojem se primenjuju postupci strmog prilaza postoji referentni sistem koji ima vizuelni sistem pokazivanja linije poniranja;
3. je za svaku poletno-sletnu stazu koja se koristi za strmi prilaz određen i odobren meteorološki minimum. Određivanje meteoroloških minimuma vrši se na osnovu:
(і) položaja prepreka;
(іі) vrste reference za liniju poniranja i vođenja na poletno-sletnu stazu, kao što su vizuelna sredstva, MLS, 3D-NAV, ILS, LLZ, VOR, NDB;
(ііі) propisanih vizuelnih orijentira u trenutku dostizanja DH i MDA;
(іv) opreme koja se koristi u avionu;
(v) osposobljenosti pilota, a naročito poznavanja aerodroma;
(vі) ograničenja i postupaka navedenih u letačkom priručniku aviona;
(vіі) zahteva u slučaju neuspelog prilaza.
Dodatak 1 OPS 1.515 (a)(4)
Sletanje na kratke poletno-sletne staze
(a) Dužina poletno-sletne staze koja se koristi za proračun dozvoljene mase aviona na sletanju može da obuhvati upotrebljivu površinu objavljenog sigurnosnog područja i objavljenu raspoloživu dužinu za sletanje. Vazduhoplovna vlast može da odobri sletanje na kratke poletno-sletne staze:
1. Ako postoji javni interes ili potreba obavljanja letova sa sletanjem na kratku poletno-sletnu stazu aerodroma koji su izdvojeni ili imaju ograničenja u odnosu na produženje poletno-sletne staze.
2. Avion i operativni uslovi:
(i) letovi sa kratkim sletanjem odobravaju se samo za avione kod kojih vertikalna udaljenost između linije pilotovog oka i linije najnižeg dela točkova ne prelazi 3 m, pri čemu je avion na normalnoj ravni poniranja;
(ii) vidljivost/RVR ne sme da bude manja od 1.5 km. a u operativnom priručniku moraju da budu naznačena ograničenja brzina vetra;
(iii) u operativnom priručniku moraju da budu navedeni uslovi u pogledu iskustva i obuke pilota i poznavanje određenog aerodroma;
3. Pretpostavka je da je visina prelaska iznad početne tačke upotrebljive dužine objavljenog sigurnosnog područja 50 ft.
4. Dopunski uslovi: vazduhoplovna vlast može da propiše dopunske uslove u pogledu sigurnosti letova sa sletanjem na kratke poletno-sletne staze, uzimajući u obzir karakteristike tipa aviona, orografske osobine područja prilaza, sredstva koja se koriste za prilaz i neuspeli prilaz. Dopunski uslovi mogu se odnositi npr. na zahtev za VASI/PAPI vrstu vizuelnog sistema pokazatelja poniranja.
Dodatak 2 OPS 1.515 (a)4.
Kriterijumi za aerodrome sa kratkom poletno-sletnom stazom
(a) Korišćenje sigurnosnog područja mora da bude odobreno od strane operatera aerodroma.
(b) Upotrebljiva dužina objavljenog sigurnosnog područja ne sme da bude veća od 90 m.
(v) Širina objavljenog sigurnosnog područja ne može da bude manja od dvostruke širine poletno-sletne staze ili dvostrukog razmaha krila, u zavisnosti šta je veće, u odnosu na produženu središnu liniju poletno-sletne staze.
(g) Objavljeno sigurnosno područje ne sme da ima prepreke ili ulegnuća koji bi mogli da ugroze avion. Pokretni objekti ne smeju da se nalaze u objavljenom sigurnosnom području dok se poletno-sletna staza koristi za letove sa kratkim sletanjima.
(d) Nagib objavljenog sigurnosnog područja ne sme da bude veći od 5% u smeru naviše, i 2% u smeru naniže.
(đ) Propisano u OPS 1.480 (a)5 ne utiče na objavljena sigurnosna područja.
ODELJAK H - PERFORMANSE KLASE B
OPS 1.525 Opšte odredbe
(a) Avio-prevoznik ne sme da koristi jednomotorni avion:
1. noću;
2. u instrumentalnim meteorološkim uslovima, osim po posebnim vizuelnim pravilima letenja;
Napomena: ograničenja za letenje jednomotornim avionima utvrđena su u OPS 1.240(a)6.
(b) Dvomotorni avioni koji ne ispunjavaju uslove za penjanje navedene u Dodatku 1 OPS 1.525(b), smatraju se kao jednomotorni avioni.
OPS 1.530 Poletanje
(a) Masa aviona na poletanju ne sme da prelazi maksimalnu masu aviona na poletanju koja je navedena u letačkom priručniku aviona, za nadmorsku visinu aerodroma sa koga avion treba da poleteti, korigovanu za trenutni pritisak i temperaturu okoline.
(b) Osnovna dužina za poletanje koja je određena u letačkom priručniku aviona ne može da bude veća od:
1. Raspoložive dužine poletno-sletne staze za zalet pri poletanju pomnožene sa koeficijentom 1,25; ili
2. (i) raspoložive dužine poletno-sletne staze za zalet pri poletanju;
(ii) raspoložive dužine poletno-sletne staze za poletanje, pomnožene sa koeficijentom 1,15;
(iii) raspoložive dužine poletno-sletne staze za zaustavljanje pri poletanju, pomnožene sa koeficijentom 1,3
ako je moguće korišćenje produžetka za zaustavljanje i predpolja:
(v) Za ispunjenje zahteva propisanih u (b), avio-prevoznik je dužan da uzme u obzir:
1. masu aviona na početku zaleta pri poletanju;
2. nadmorsku visinu aerodroma korigovanu za trenutni pritisak;
3. temperaturu na aerodromu;
4. stanje površine i vrstu površine poletno-sletne staze;
5. nagib poletno-sletne staze u pravcu poletanja;
6. najviše 50% objavljene komponente čeonog vetra ili najmanje 150% objavljene komponente leđnog vetra.
OPS 1.535 Sigurno nadvišavanje prepreka pri poletanju višemotornim avionom
(a) Avio-prevoznik je dužan da propiše da putanja leta aviona u poletanju sa dva ili više motora, nadvišava sve prepreke sa vertikalnim rastojanjem od najmanje 50 ft ili sa horizontalnim rastojanjem od najmanje 90 m uvećanim za vrednost 0.125 x D. D je horizontalno rastojanje koje pređe avion od kraja raspoložive dužine poletno-sletne staze za poletanje ili od kraja dužine poletanja, ako je zaokret planiran pre kraja raspoložive dužine za poletanje, izuzev u slučajevima koji su propisani u (b) i (v). Za avione sa rasponom krila manjim od 60 m može da se koristi horizontalno rastojanje u odnosu na prepreke pri poletanju koje se dobija kada se polovina raspona krila uveća za 60 m i dodatoj vrednosti od 0,125 x D. Pri tome se mora se uzeti u obzir da:
1. putanja leta u poletanju počinje na 50 ft iznad površine na kraju dužine poletanja, u skladu sa OPS 1.530(b), a završava se na visini od 1500 ft iznad površine;
2. avion nije bočno nagnut sve dok ne postigne visinu od 50 ft iznad površine, a ugao nagiba ne prelazi 15°;
3. se otkaz kritičnog motora dešava u tački putanje leta u poletanju sa svim motorima gde se očekuje da će se izgubiti orijentire za izbegavanje prepreka;
4. je gradijent putanje leta u poletanju od visine 50 ft do pretpostavljene visine otkaza motora jednak prosečnom gradijentu sa svim motorima tokom penjanja i prelaza na konfiguraciju za let na ruti, koji je pomnožen sa koeficijentom 0.77;
5. je gradijent putanje leta u poletanju od visine dostignute shodno propisanom u (4) do kraja putanje leta u poletanju jednak gradijentu penjanja na ruti sa otkazom jednog motora, datom u letačkom priručniku aviona.
(b) Za ispunjenje uslova propisanih u (a), ako planirana putanja leta ne zahteva promenu putanje za više od 15° , avio-prevoznik ne mora da uzme u obzir prepreke koje su poprečno udaljene više od:
1. 300 m, ako se let obavlja u uslovima u kojima je moguće vizuelno navođenje ili ako su navigacijska sredstva koja omogućuju pilotu da održava nameravanu putanju leta iste preciznosti (videti Dodatak 1 OPS 1.535 (b)1 i (v)1);
2. 600 m za letove u u drugačijim uslovima.
(v) Za ispunjenje uslova propisanih u (a), ako nameravana putanja leta zahteva promenu putanje za više od 15°, avio-prevoznik ne mora da uzme u obzir prepreke koje su poprečno udaljene više od:
1. 600 m za letove u uslovima koji dozvoljavaju vizuelno navođenje (videti Dodatak 1 OPS 1.535 (b) 1 i (v)1);
2. 900 m za letove u drugačijim uslovima.
(g) Za ispunjenje uslova propisanih u (a), (b) i (v), avio-prevoznik mora da uzme u obzir:
1. masu aviona na početku zaleta pri poletanju;
2. nadmorsku visinu aerodroma korigovanu za trenutni pritisak;
3. temperaturu na aerodromu;
4. najviše 50% objavljene komponente čeonog vetra ili najmanje 150% objavljene komponente leđnog vetra.
OPS 1.540 Letenje na ruti višemotornim avionom
(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da avion može, u očekivanim meteorološkim uslovima za let, u slučaju otkaza jednog motora, sa preostalim motorima u radu, u okviru utvrđene najveće stalne snage, da nastavi let na odgovarajućim minimalnim visinama za siguran let ili većim, određenim u operativnom priručniku, do tačke na 1 000 ft iznad aerodroma koji ispunjava uslove u pogledu performansi aviona.
(b) Za ispunjenje uslova propisanih u (a):
1. ne sme da se pretpostavi da avion leti na visini većoj od one na kojoj je brzina penjanja 300 ft u minuti, sa svim motorima u radu, u granicama utvrđene najveće stalne snage;
2. predviđeni gradijent na ruti, sa otkazom jednog motora, mora da bude ukupan gradijent poniranja ili penjanja, odnosno mora da bude povećan ili smanjen za 0,5%.
OPS 1.542 Letenje na ruti jednomotornim avionom
(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da avion, u meteorološkim uslovima očekivanim za let, u slučaju otkaza motora, može da doleti do mesta sa kojeg može da obavi sigurno prinudno sletanje. Za avione koji lete iznad kopna, to mesto je na zemlji, izuzev ako je drugačije odobrila vazduhoplovna vlast.
(b) Za ispunjenje uslova propisanih u (a):
1. ne pretpostavlja se da avion leti na visini koja prelazi visinu na kojoj je brzina penjanja 300 ft u minuti, sa motorom u radu u granicama utvrđene najveće stalne snage;
2. predviđeni gradijent na ruti mora da bude jednak ukupnom gradijentu poniranja povećanom za 0,5%.
OPS 1.545 Sletanje aviona na odredišni i alternativni aerodrom
Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da masa aviona na sletanju, propisana u skladu sa OPS 1.475(a), ne prelazi maksimalnu masu za sletanje određenu za visinu i očekivanu temperaturu okoline, u predviđeno vreme sletanja na odredišni i alternativni aerodrom.
OPS 1.550 Sletanje aviona na suvu poletno-sletnu stazu
(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da masa aviona na sletanju koja je propisana u skladu sa OPS 1.475(a), u predviđeno vreme sletanja, omogućava sletanje sa potpunim zaustavljanjem sa 50 ft iznad praga poletno-sletne staze, u okviru 70% raspoložive dužine za sletanje na odredišni aerodrom i na alternativni aerodrom.
1. Vazduhoplovna vlast može da odobri korišćenje podataka o dužini za sletanje, određenih u skladu sa ovom odredbom, zasnovanim na visini manjoj od 50 ft, ali ne manjoj od 35 ft (videti Dodatak 1 OPS 1.550(a)).
2. Vazduhoplovna vlast može da odobri letove sa sletanjem na kratke poletno-sletne staze prema uslovima iz Dodatka 2 OPS 1.550 (a).
(b) Za ispunjavanje uslova propisanih u (a), avio-prevoznik je dužan da uzme u obzir:
1. visinu aerodroma;
2. najviše 50% čeone komponente vetra ili najmanje 150% leđne komponente vetra;
3. stanje površine i vrstu površine poletno-sletne staze;
4. nagib poletno-sletne staze u smeru sletanja.
(v) Za otpremanje aviona na let, u skladu sa propisanim u (a), mora da se predvidi:
1. da će avion da sleti na najpovoljniju poletno-sletnu stazu, u uslovima mirne atmosfere;
2. da će avion da sleti na poletno-sletnu stazu koja je najverovatnije određena u odnosu na mogući pravac i brzinu vetra, karakteristike opsluživanja aviona na zemlji i druge uslove (npr. sredstva koja se koriste za sletanje i teren);
(g) Ako avio-prevoznik ne ispunjava uslove propisane u (v)2 za odredišni aerodrom, avion može da se otpremi na let, ako je određen alternativni aerodrom koji ispunjava uslove propisane u (a), (b) i (v).
OPS 1.555 Sletanje aviona na vlažnu i kontaminiranu poletno-sletnu stazu
(a) Ako meteorološki izveštaji i prognoze pokazuju da bi poletno-sletna staza u predviđeno vreme dolaska mogla da bude mokra, avio-prevoznik mora da obezbedi da raspoloživa dužina za sletanje bude jednaka ili veća od zahtevane dužine za sletanje, koja je određena u skladu sa OPS 1.550 i pomnožena sa koeficijentom 1.15.
(b) Ako meteorološki izveštaji i prognoze pokazuju da bi poletno-sletna staza u predviđeno vreme dolaska mogla da bude kontaminirana, avio-prevoznik je dužan da obezbedi da dužina za sletanje, određena korišćenjem podataka prihvatljivih za vazduhoplovnu vlast za ove uslove, ne prelazi raspoloživu dužinu za sletanje.
(v) Manja dužina poletno-sletne staze za sletanje od one koja je je predviđena u (a), ali ne manja od one koja je propisana u OPS 1.550 (a), može da se koristi ako letački priručnik aviona sadrži dodatne informacije o dužini sletanja na mokru poletno-sletnu stazu.
Dodatak 1 OPS1.525 (b)
Opšti zahtevi za penjanje u poletanju i sletanju
(a) Penjanje u poletanju
1. Sa svim motorima u radu
(i) stabilni gradijent penjanja posle poletanja mora da bude najmanje 4% sa:
(A) snagom za poletanje na svakom motoru;
(B) izvučenim stajnim trapom, izuzev ako se stajni trap može uvući za manje od 7 sekundi (tada može da se pretpostavi da je uvučen);
(V) zakrilcima u položaju za poletanje;
(G) brzina penjanja koja nije manja od veće vrednosti 1.1 Vmc ili 1.2 Vs1.
2. Otkaz jednog motora
(і) stabilni gradijent penjanja na visini od 400 ft iznad površine za poletanje mora da bude merljivo pozitivan sa:
(A) otkazom kritičnog motora ako je elisa u položaju minimalnog otpora;
(B) preostalim motorom koji je na snazi za poletanje;
(V) uvučenim stajnim trapom;
(G) zakrilcima u položaju za poletanje;
(D) brzinom penjanja koja je jednaka brzini koja je postignuta na 50 ft;
(іі) stabilni gradijent penjanja ne sme da bude manji od 0,75% na visini 1 500 ft iznad površine poletanja sa:
(A) otkazom kritičnog motora, ako je elisa u položaju minimalnog otpora;
(B) radom preostalog motora na snazi koja nije veća od najveće stalne snage;
(V) uvučenim stajnim trapom;
(G) uvučenim zakrilcima;
(D) pri brzini penjanja koja nije manja od 1.2 Vs1.
(b) Penjanje u sletanju
1. Svi motori u radu
(і) stabilni gradijent penjanja mora da bude najmanje 2,5% sa:
(A) snagom ili potiskom, koji nisu veći od one koja je na raspolaganju 8 sekundi posle početnog pomeranja ručice za kontrolu snage motora iz položaja najmanje snage u letu;
(B) izvučenim stajnim trapom;
(V) zakrilcima u položaju za sletanje;
(G) brzinom penjanja koja je jednaka Vref.
2. Otkaz jednog motora
(і) stabilan gradijent penjanja ne sme da bude manji od 0,75% na visini od 1 500 ft iznad površine za sletanje sa:
(A) otkazom kritičnog motora ako je elisa u položaju najmanjeg otpora;
(B) radom preostalog motora na snazi koja nije veća od najveće stalne snage;
(V) uvučenim stajnim trapom;
(G) uvučenim zakrilcima;
(D) brzinom penjanja koja nije manja od 1,2 Vs1.
Dodatak 1 OPS 1.535 (b)1 i (v)1
Putanja leta u poletanju - vizuelno navođenje
Da bi se omogućilo vizuelno navođenje, avio-prevoznik je dužan da obezbedi da su meteorološki uslovi koji preovlađuju u vreme leta, uključujući bazu oblaka i vidljivost, takvi da prepreke i/ili referentne tačke na zemlji mogu da se vide i prepoznaju. U operativnom priručniku moraju biti navedeni, za aerodrom na koji se odnosi, minimalni meteorološki uslovi koji omogućavaju letačkoj posadi da neprekidno određuje i održava ispravnu putanju leta u odnosu na referentne tačke na zemlji, čime obezbeđuje sigurno nadvišavanje u odnosu na prepreke i teren, na sledeći način:
(a) procedura mora da bude jasno definisana u odnosu na referentne tačke na zemlji, tako da putanja po kojoj se leti može da se analizira u odnosu na zahteve za nadvišavanje prepreka;
(b) procedura mora da odgovara mogućnostima aviona u pogledu progresivne brzine, ugla nagiba i uticaja vetra;
(v) posadi mora da bude na raspolaganju pisan ili slikovit prikaz procedura;
(g) ograničavajući uslovi okruženja moraju da budu određeni (npr. vetar, oblaci, vidljivost, dan/noć, osvetljenje okoline, osvetljenje prepreka).
Dodatak 1 OPS 1.550 (a)
Postupci za izvođenje strmih prilaza
(a) Vazduhoplovna vlast može da odobri zahtev za postupke strmog prilaza upotrebom ugla poniranja od 4.5° ili više i sa zaštitnom visinom manjom od 50 ft, ali ne manjom od 35 ft, ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1. letački priručnik aviona mora da sadrži najveći dozvoljeni ugao poniranja, druga ograničenja, normalne, vanredne i procedure u slučaju nužde za strmi prilaz, kao i dodatke za dužinu staze za sletanje ako se koriste kriterijumi strmog prilaza;
2. odgovarajući sistem referenci ravni poniranja koji sadrži najmanje vizuelni sistem pokazivanja ravni poniranja, mora da bude na raspolaganju na svakom aerodromu na kojem se izvodi postupak strmog prilaza;
3. meteorološki minimum mora da bude određen i odobren za svaku poletno-sletnu stazu koja se koristi za strmi prilaz. Posebna pažnja mora da se posveti:
(і) položaju prepreka;
(іі) vrsti uređaja kojima se definiše ravan poniranja i navođenja na poletno-sletnu stazu, kao što su vizuelna sredstva, MLS, 3D-NAV, ILS, LLZ, VOR, NDB;
(ііі) minimalnim uslovima vidljivosti koje se zahtevaju za DH i MDA;
(іv) raspoloživoj opremi aviona u letu;
(v) osposobljenosti pilota, naročito poznavanju aerodroma;
(vі) letačkom priručniku aviona, ograničenjima i postupcima;
(vіі) uslovima neuspelog prilaza.
Dodatak 2 OPS 1.550(a)
Sletanje na kratke poletno-sletne staze
(a) Za potrebe OPS 1.550 (a)2. dužina koja se koristi za izračunavanje dozvoljene mase aviona na sletanju može da obuhvati upotrebljivu dužinu objavljenog sigurnog područja uvećanu za objavljenu raspoloživu dužinu za sletanje. Vazduhoplovna vlast može da odobri ovakve letove ako:
1. su aerodromske vlasti odobrile korišćenje objavljenog sigurnog područja;
2. na objavljenom sigurnom području nema prepreka ili ulegnuća koji mogu da ugroze avion koji sleće na kratku poletno-sletnu stazu, a pokretnim objektima je zabranjeno da budu na objavljenom sigurnom području dok se poletno-sletna staza koristi za letove sa kratkim sletanjem;
3. nagib objavljenog sigurnosnog područja nije veći od 5% uz i 2% niz smer sletanja;
4. upotrebljiva dužina objavljenog sigurnosnog područja ne prelazi 90 m;
5. širina objavljenog sigurnosnog područja nije manja od dvostruke širine poletno-sletne staze u odnosu na produženu središnu liniju poletno-sletne staze;
6. se pretpostavlja da visina preleta iznad početka upotrebljive dužine objavljenog sigurnosnog područja nije manja od 50 ft;
7. se, u svrhu ovih letova, zahtevi u pogledu nosivosti, navedeni u OPS 1.480 (a)5, ne primenjuju na objavljeno sigurnosno područje;
8. meteorološki minimumi određeni i odobreni za poletno-sletnu stazu koja se koristiti nisu manji od veće vrednosti minimuma za letove koji se obavljaju po pravilima za vizuelno letenje ili vrednosti minimuma za neprecizni prilaz;
9. su zahtevi koji se odnose na pilote definisani u skladu sa OPS 1.975 (a);
10. vazduhoplovna vlast može da odredi dopunske uslove koje smatraju neophodnim za sigurno letenje, uzimajući u obzir karakteristike tipa aviona, prilazna sredstva i analizu neuspelog prilaza/prekinutog sletanja.