PRAVILNIKO DOZVOLAMA KONTROLORA LETENJA I CENTRIMA ZA OBUKU("Sl. glasnik RS", br. 54/2012) |
Ovim pravilnikom propisuju se uslovi pod kojima se izdaju, suspenduju ili stavljaju van snage dozvola kontrolora letenja i studenta kontrolora letenja, uslovi za upisivanje u dozvolu ovlašćenja, dodatnih ovlašćenja i posebnih ovlašćenja, uslovi pod kojima se izdaju autorizacije ispitivača stručne osposobljenosti imaoca dozvola kontrolora letenja i studenta kontrolora letenja, postupak po kome se proverava stručna obučenost kontrolora letenja i studenta kontrolora letenja, uslovi pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage potvrda o pravu na obučavanje centra za obuku kontrolora letenja, uslovi za izdavanje ovlašćenja za sprovođenje ispita iz engleskog jezika koji se koristi u vazduhoplovnoj komunikaciji, kao i obrazac dozvole kontrolora letenja i obrazac dozvole studenta kontrolora letenja.
Pojedini izrazi koji se koriste u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) Agencija označava Evropsku agenciju za bezbednost vazdušnog saobraćaja (European Aviation Safety Agency);
2) greška je činjenje ili nečinjenje operativnog osoblja koje vodi odstupanjima od organizacionih namera ili očekivanja ili namera ili očekivanja operativnog osoblja;
3) EVROKONTROL je Evropska organizacija za bezbednost vazdušne plovidbe koja je osnovana Međunarodnom konvencijom o saradnji u oblasti bezbednosti vazdušne plovidbe EVROKONTROL, od 13. decembra 1960. godine;
4) element stručne osposobljenosti je aktivnost koja određuje zadatak koji ima početnu i završnu radnju, koje jasno definišu ograničenja i uočljivi rezultat;
5) kriterijumi učinka označavaju jednostavne, procenljive iskaze o zahtevanom rezultatu elementa stručne osposobljenosti i opis kriterijuma koji se koriste u cilju procene ispunjenosti zahtevanog nivoa stručne osposobljenosti za izvršavanje zadataka;
6) ljudski učinak označava ljudske mogućnosti i ograničenja koja imaju uticaj na bezbednost i efikasnost vazduhoplovnih operacija;
7) nadležna vlast u Republici Srbiji je Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije (u daljem tekstu: Direktorat);
8) obezbeđenje kvaliteta su sve planirane i sistematske aktivnosti neophodne da bi se dobile odgovarajuće garancije da obuka ispunjava propisane standarde i zahteve, uključujući i one koji su određeni od strane odobrene organizacije za obuku u njenim priručnicima;
9) opasnost čine događaji ili greške koji se pojavljuju izvan uticaja operativnog osoblja, koji povećavaju operativnu složenost i kojima se mora upravljati kako bi se održavala margina bezbednosti;
10) organizacija za obuku je centar za obuku vazduhoplovnog osoblja, u smislu člana 179. Zakona o vazdušnom saobraćaju;
11) priručnik o upravljanju kvalitetom je dokument koji sadrži relevantne informacije koje se odnose na sistem obezbeđenja kvaliteta odobrene organizacije za obuku;
12) sertifikat organizacije za obuku predstavlja potvrdu o pravu na obučavanje vazduhoplovnog osoblja, u smislu člana 179. stav 2. Zakona o vazdušnom saobraćaju;
13) simulator je uređaj koji se koristi u kontroli letenja za demonstraciju realnih situacija u vazdušnom prostoru, u cilju obuke kontrolora letenja;
14) sistem kvaliteta označava dokumentovane organizacione procedure i načela; interni odit ovih načela i procedura; analizu menadžmenta i preporuke za poboljšanje kvaliteta;
15) sistem upravljanja bezbednošću je sistematski pristup upravljanju bezbednošću, uključujući potrebnu organizacionu strukturu, odgovornosti, načela i procedure;
16) stručna osposobljenost je kombinacija veština, znanja i stavova koji su potrebni za izvršavanje zadatka prema propisanom standardu;
17) upravljanje greškama je proces otkrivanja i reagovanja na greške protivmerama koje smanjuju ili eliminišu posledice grešaka i umanjuju verovatnoću sledećih grešaka ili neželjenih stanja;
18) upravljanje opasnošću je proces otkrivanja i reagovanja na opasnosti protivmerama koje smanjuju ili otklanjaju posledice opasnosti i umanjuju verovatnoću daljih grešaka ili neželjenih stanja;
19) Uredba (EZ) br. 216/2008 jeste Uredba Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 216/2008 od 20. februara 2008. godine o osnovnim pravilima u oblasti civilnog vazduhoplovstva i osnivanju Evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja, kojom se ukidaju Uputstvo Saveta 91/670/EEZ, Uredba (EZ) br. 1592/2002 i Uputstvo 2004/36/EZ;
20) ICAO je Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva osnovana Konvencijom o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu (Čikago, 1944. godine).
Ostali izrazi koji se koriste u ovom pravilniku imaju značenje koje je navedeno u članu 3. Uredbe Komisije (EU) br. 805/2011, koja je data u Prilogu 1. ovog pravilnika.
Pojmovi "država članica" i "Službeni list Evropske unije" koji se koriste u Prilogu ovog pravilnika, tumače se saglasno tač. 2. i 3. Aneksa II Multilateralnog sporazuma između Evropske zajednice i njenih država članica, Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999) o uspostavljanju Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja.
Uslovi za izdavanje, suspenziju i stavljanje van snage dozvola kontrolora letenja i studenata kontrolora letenja, pripadajućih ovlašćenja, dodatnih i posebnih ovlašćenja, lekarskih uverenja i sertifikata organizacija za obuku, kao i uslovi koji se odnose na njihovo korišćenje, rok važenja, produženje ili obnovu važenja dati su u Prilogu 1. ovog pravilnika kojim se preuzima Uredba Komisije (EU) br. 805/2011 od 10. avgusta 2011. godine koja propisuje detaljna pravila za dozvole kontrolora letenja i određene sertifikate u skladu sa Uredbom Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 216/2008.
Definisani zahtevi kojima se primenjuju odredbe Uredbe (EU) br. 805/2011 u Republici Srbiji i kojima se bliže regulišu određena pitanja, sadržani su u prilozima 2 - 7. ovog pravilnika, i to:
- definisani zahtevi koji se odnose na dozvole kontrolora letenja i dozvole studenta kontrolora letenja, kao i na ovlašćenja, dodatna i posebna ovlašćenja sadržana u tim dozvolama navedeni su u Prilogu 2. ovog pravilnika;
- definisani zahtevi za izdavanje potvrde o pravu na obučavanje kontrolora letenja navedeni su u Prilogu 3. ovog pravilnika;
- postupak izdavanja, izmene, produženja važenja, suspenzije i stavljanja van snage potvrde o pravu na obučavanje kontrolora letenja naveden je u Prilogu 4. ovog pravilnika.
- zahtevi za izdavanje ovlašćenja za sprovođenje ispita iz engleskog jezika koji se koristi u vazduhoplovnoj komunikaciji navedeni su u Prilogu 5. ovog pravilnika;
- obrazac dozvole kontrolora letenja je dat u Prilogu 6. ovog pravilnika;
- obrazac dozvole studenta kontrolora letenja je dat u Prilogu 7. ovog pravilnika.
Dozvole studenta kontrolora letenja koje su izdate na osnovu propisa koji su važili do dana stupanja na snagu ovog pravilnika, važe do isteka roka koji je u njima naveden.
Dozvole kontrolora letenja koje su izdate na osnovu propisa koji su važili do dana stupanja na snagu ovog pravilnika važe do isteka roka važenja posebnog ovlašćenja za lokaciju koje je upisano u dozvolu, odnosno do isteka roka važenja posebnog ovlašćenja OJT instruktora ili posebnog jezičkog ovlašćenja, ukoliko ta ovlašćenja ističu pre posebnog ovlašćenja za lokaciju.
Prilikom produženja roka važenja ovlašćenja iz stava 2. ovog člana, Direktorat će zameniti dozvolu kontrolora letenja novim obrascem dozvole, u skladu sa odredbama ovog pravilnika.
Ovlašćenja ispitivača i procenjivača stručne osposobljenosti koja su izdata na osnovu propisa koji su važili do dana stupanja na snagu ovog pravilnika, važe do isteka roka na koji su izdata.
Potvrde o pravu na obučavanje kontrolora letenja koje su izdate organizacijama za obuku na osnovu propisa koji su važili do dana stupanja na snagu ovog pravilnika, važe do isteka roka važenja koji je u njima naveden.
Organizacije za obuku kontrolora letenja koje poseduju potvrdu o pravu na obučavanje, dužne su da svoje priručnike i druga operativna dokumenta usaglase sa odredbama ovog pravilnika u roku od šest meseci od stupanja na snagu ovog pravilnika.
Organizacija za obuku koja vrši početnu obuku kontrolora letenja je dužna da usaglasi programe početne obuke sa Evrokontrol "Specifikacijom za zajedničke osnovne sadržaje za početnu obuku kontrolora letenja", izdanje od 21. oktobra 2008. godine i dostavi ih na odobrenje Direktoratu najkasnije do 15. avgusta 2012. godine.
Ovlašćenja organizacija za obuku za sprovođenje testiranja engleskog jezika koji se koristi u vazduhoplovnoj komunikaciji, a koja su izdata pre stupanja na snagu ovog pravilnika, važe do isteka roka koji je u njima naveden, ukoliko organizacija sprovodi testiranje na osnovu testa koji se nalazi na listi testova, akreditovanih od strane vazduhoplovnih međunarodnih organizacija.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o dozvolama kontrolora letenja i centrima za obuku ("Službeni glasnik RS", br. 16/09, 20/09 - ispravka i 93/09), kao i odredbe Pravilnika o upisivanju u dozvolu pilota ili kontrolora letenja ICAO ekspertskog nivoa 6 znanja engleskog jezika ("Službeni glasnik RS", broj 14/10) koje se odnose na dozvole kontrolora letenja.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
UREDBA KOMISIJE (EU) br. 805/2011 od 10. avgusta 2011. koja propisuje detaljna pravila za dozvole kontrolora letenja i određene sertifikate u skladu sa Uredbom Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 216/2008
OSNOVNE ODREDBE
Član 1
Cilj ove uredbe je da se povećaju bezbednosni standardi i da se poboljša rad sistema kontrole letenja u Uniji kroz izdavanje dozvole kontrolora letenja na osnovu zajedničkih zahteva za izdavanjem dozvola.
Član 2
1. Ova uredba propisuje detaljna pravila za izdavanje, suspenziju i stavljanje van snage dozvola kontrolora letenja i studenata kontrolora letenja, pripadajućih ovlašćenja, dodatnih i posebnih ovlašćenja, lekarskih uverenja i sertifikata organizacija za obuku i uslove o njihovom roku važenja, obnovi, produženju i korišćenju.
2. Ova uredba se primenjuje na:
(a) studente kontrolore letenja,
(b) kontrolore letenja koji obavljaju svoje poslove u okviru Uredbe (EZ) br. 216/2008, i
(c) lica i organizacije koji su uključeni u izdavanje dozvola, obuku, testiranje, proveru ili zdravstvenu procenu podnosilaca zahteva u skladu sa ovom Uredbom.
3. Shodno članu 1. stav 3. Uredbe (EZ) br. 216/2008, države članice moraju da osiguraju, koliko je to moguće, da usluge koje se pružaju ili su na raspolaganju javnosti od strane vojnog osoblja, navedene u članu 1. stav 2. pod c) te Uredbe, pružaju nivo bezbednosti koji je barem ekvivalentan nivou koji se zahteva osnovnim zahtevima, kako je definisano u Aneksu Vb te Uredbe.
4. Sa ciljem da se postigne usaglašen nivo bezbednosti u okviru evropskog vazdušnog prostora, države članice mogu da odluče da primene principe ove uredbe na vojno osoblje koje pruža javnosti usluge navedene u članu 1. stav 2. pod c) te Uredbe.
5. Usluge kontrole letenja u okviru predmeta Uredbe (EZ) br. 216/2008 pružaju samo kontrolori letenja koji imaju dozvole u skladu sa ovom uredbom.
Član 3
Za potrebe ove uredbe, koriste se sledeće definicije:
1. usluga kontrole letenja je usluga koja se pruža u cilju sprečavanja sudara između vazduhoplova, sudara na manevarskim površinama, sudara između vazduhoplova i prepreka, kao i u cilju pospešenja i održavanja redovnog protoka vazdušnog saobraćaja;
2. pružaoci usluga u vazdušnom saobraćaju su fizička ili pravna lica koja pružaju usluge u vazdušnoj plovidbi za opšti vazdušni saobraćaj;
3. opšti vazdušni saobraćaj su svi letovi civilnih vazduhoplova, kao i letovi državnih vazduhoplova (uključujući vojne, carinske i policijske vazduhoplove) kada se ovi letovi vrše u skladu sa procedurama ICAO-a;
4. dozvola je sertifikat, pod kojim god nazivom da je poznat, izdat sa upisanim ovlašćenjima u skladu sa ovom uredbom koji daje pravo njenom zakonitom imaocu da pruža usluge kontrole letenja u skladu sa ovlašćenjima i dodatnim i posebnim ovlašćenjima sadržanim u dozvoli;
5. ovlašćenje označava odobrenje uneto u dozvolu ili povezano sa dozvolom, koje čini njen sastavni deo, i kojim se utvrđuju posebni uslovi, prava ili ograničenja koja se odnose na tu dozvolu;
6. dodatno ovlašćenje je odobrenje uneto u dozvolu koje čini deo dozvole, a koje označava posebne uslove, prava ili ograničenja koja se odnose na odgovarajuće ovlašćenje;
7. posebno ovlašćenje za lokaciju označava odobrenje uneto u dozvolu koje čini deo dozvole, i koje označava ICAO lokacijski indikator i sektore i/ili radne pozicije za koje je imalac dozvole stručno osposobljen za rad;
8. posebno jezičko ovlašćenje je odobrenje koje se unosi u dozvolu i čini deo dozvole i koje označava jezičko znanje imaoca dozvole;
9. posebno ovlašćenje instruktora je odobrenje koje se unosi u dozvolu i čini njen sastavni deo, a označava stručnu osposobljenost imaoca da vrši obuku na radnom mestu;
10. ICAO lokacijski indikator označava četvoroslovnu oznaku koja je formulisana u skladu sa pravilima koja je propisao ICAO u priručniku DOC 7910, a koja se dodeljuje lokaciji fiksne vazduhoplovne stanice;
11. sektor označava deo kontrolisanog vazdušnog prostora i/ili deo oblasti informisanja u letu/gornje delove oblasti informisanja u letu;
12. obuka označava celinu teorijskih kurseva, praktičnih vežbi, uključujući simulaciju i praktičnu obuku na radnom mestu koja je neophodna da bi se stekle i održavale veštine za pružanje bezbednih, visoko kvalitetnih usluga kontrole letenja. Ona obuhvata:
(a) početnu obuku, koja se sastoji od osnovne obuke i obuke za sticanje ovlašćenja, na osnovu koje se izdaje dozvola studenta kontrolora letenja,
(b) obuku u jedinici kontrole letenja, koja obuhvata prelaznu obuku, pripremnu obuku i obuku na radnom mestu, na osnovu koje se izdaje dozvola kontrolora letenja,
(c) kontinuiranu obuku, koja služi za održavanje važenja dodatnih i posebnih ovlašćenja u dozvoli,
(d) obuku za instruktora obuke na radnom mestu, za sticanje posebnog ovlašćenja instruktora,
(e) obuku imalaca dozvole koji imaju pravo da rade kao ispitivači i/ili procenjivači stručne osposobljenosti u skladu sa članom 24. ove uredbe;
13. organizacija za obuku označava organizaciju koja je sertifikovana od strane nadležne vlasti da vrši jednu ili više vrsta obuka;
14. procedure održavanja stručnosti u jedinici kontrole letenja označavaju odobrene procedure koje pokazuju način na koji jedinica kontrole letenja održava stručnu osposobljenost svojih imalaca dozvola;
15. plan obuke u jedinici kontrole letenja označava odobren plan koji detaljno navodi procese i vreme koje je potrebno da se procedure jedinice kontrole letenja primene na određenoj lokaciji pod nadzorom instruktora obuke na radnom mestu.
Član 4
Za potrebe ove uredbe, nadležna vlast je organ koji je imenovan ili uspostavljen od strane svake države članice kao njeno nacionalno nadzorno telo kako bi preuzelo zadatke koji su dodeljeni takvoj vlasti shodno ovoj uredbi, sa izuzetkom sertifikacije organizacija za obuku koja je navedena u članu 27. ove uredbe, u kom slučaju je nadležna vlast:
(a) vlast koja je imenovana ili uspostavljena od strane države članice u kojoj podnosilac zahteva ima svoje poslovno sedište ili, ukoliko ima, svoje registrovano predstavništvo, osim ako nije drugačije propisano bilateralnim ili multilateralnim sporazumima između država članica ili nadležnih vlasti;
(b) Agencija, ukoliko podnosilac zahteva ima svoje poslovno sedište ili, ukoliko ima, svoju registrovano predstavništvo, izvan teritorije država članica.
DOZVOLE, OVLAŠĆENJA, DODATNA OVLAŠĆENJA I POSEBNA OVLAŠĆENJA
Podnošenje zahteva i izdavanje dozvola, ovlašćenja, dodatnih ovlašćenja i posebnih ovlašćenja
Član 5
1. Zahtev za izdavanje, produženje važenja ili obnovu dozvola, pripadajućih ovlašćenja, i/ili dodatnih i posebnih ovlašćenja mora da se dostavi nadležnoj vlasti u skladu sa procedurom koju je uspostavila ta vlast.
2. Uz zahtev mora da se priloži dokaz da je podnosilac zahteva stručno osposobljen da obavlja poslove kontrolora letenja ili studenta kontrolora letenja u skladu sa zahtevima koji su uspostavljeni ovom uredbom. Dokaz koji pokazuje stručnu osposobljenost podnosioca zahteva mora da se odnosi na znanje, iskustvo, veštine i jezičku stručnost.
3. Dozvola mora da sadrži sve odgovarajuće informacije koje se odnose na prava koja se daju ovakvim dokumentom i mora da bude usaglašena sa specifikacijama koje su propisane u Aneksu I ove uredbe.
4. Dozvola mora da bude vlasništvo lica kojem je izdata i koje mora da je potpiše.
Suspenzija i stavljanje van snage dozvola, ovlašćenja, dodatnih ovlašćenja i posebnih ovlašćenja
Član 6
U skladu sa članom 22. stav 2. ove uredbe:
(a) dozvola, ovlašćenje, dodatno ovlašćenje ili posebno ovlašćenje se mogu suspendovati kada se sumnja u stručnu osposobljenost kontrolora letenja ili u slučajevima neodgovarajućeg rada;
(b) dozvola se može staviti van snage u slučajevima nepoštovanja pravila, propisa i procedura ili zloupotrebe.
Član 7
Korišćenje prava koja se daju dozvolom zavisi od važenja ovlašćenja, dodatnih ovlašćenja i posebnih ovlašćenja i lekarskog uverenja.
Dozvola studenta kontrolora letenja
1. Imaoci dozvole studenta kontrolora letenja su ovlašćeni da pružaju usluge kontrole letenja pod nadzorom instruktora obuke na radnom mestu, u skladu sa ovlašćenjem i dodatnim ovlašćenjem sadržanim u dozvoli.
2. Podnosioci zahteva za izdavanje dozvole studenta kontrolora letenja moraju da:
(a) imaju najmanje 18 godina starosti;
(b) imaju najmanje diplomu koja im omogućava pristup univerzitetu ili ekvivalentnoj ustanovi, ili bilo koje drugo obrazovanje srednje škole, koje im omogućava da završe obuku za kontrolora letenja;
(c) uspešno završe odobrenu početnu obuku relevantnu za ovlašćenje, i ukoliko je primenljivo, za dodatno ovlašćenje, kao što je propisano u delu A Aneksa II ove uredbe;
(d) imaju važeće lekarsko uverenje; i
(e) dokažu odgovarajući nivo jezičkog znanja, u skladu sa zahtevima propisanim u članu 13. ove uredbe.
3. Dozvola studenta kontrolora letenja mora da sadrži jezičko ovlašćenje i najmanje jedno ovlašćenje, a ukoliko je primenljivo, i jedno dodatno ovlašćenje.
1. Imaoci dozvole kontrolora letenja su ovlašćeni da pružaju usluge kontrole letenja u skladu sa ovlašćenjima, dodatnim ovlašćenjima i posebnim ovlašćenjima iz njihove dozvole.
2. Prava iz dozvole kontrolora letenja moraju da obuhvate prava iz dozvole studenta kontrolora letenja, kao što je definisano u članu 8. stav 1. ove uredbe.
3. Podnosioci zahteva za izdavanje dozvole kontrolora letenja moraju da:
(a) imaju najmanje 21 godinu starosti. Međutim, države članice mogu da dozvole i nižu starosnu granicu u opravdanim slučajevima;
(b) imaju dozvolu studenta kontrolora letenja;
(c) imaju završen odobren plan obuke u jedinici kontrole letenja i uspešno položene odgovarajuće ispite ili procene, u skladu sa zahtevima koji su propisani u Delu B Aneksa II ove uredbe;
(d) imaju važeće lekarsko uverenje; i
(e) dokažu odgovarajući nivo jezičkog znanja, u skladu sa zahtevima propisanim u članu 13. ove uredbe.
4. Dozvola kontrolora letenja važi uz jedno ili više ovlašćenja, uz odgovarajuće dodatno ovlašćenje, posebno ovlašćenje za lokaciju i posebno jezičko ovlašćenje za koje je obuka uspešno završena.
1. Dozvole moraju da sadrže jedno ili više sledećih ovlašćenja koja pokazuju vrstu usluge koju je imalac dozvole ovlašćen da pruža:
(a) ovlašćenje aerodromske kontrole-vizuelne (ADV), koje označava da je imalac dozvole stručno osposobljen da pruža uslugu kontrole letenja aerodromskom saobraćaju na aerodromu koji nema objavljene procedure za instrumentalni prilaz i odlazak;
(b) ovlašćenje aerodromske kontrole - instrumentalne (ADI), koje označava da je imalac dozvole stručno osposobljen da pruži uslugu kontrole letenja aerodromskom saobraćaju na aerodromu koji ima objavljene procedure za instrumentalni prilaz i odlazak i mora da sadrži najmanje jedno dodatno ovlašćenje koje je opisano u članu 11. stav 1. ove uredbe;
(c) ovlašćenje prilazne kontrole - proceduralne (APP), koje označava da je imalac dozvole stručno osposobljen da pruža uslugu kontrole letenja vazduhoplovima u dolasku, odlasku ili preletu bez korišćenja nadzornog uređaja;
(d) ovlašćenje prilazne kontrole - nadzorne (APS), koje označava da je imalac dozvole stručno osposobljen da pruža uslugu kontrole letenja vazduhoplovima u dolasku, odlasku ili preletu, uz korišćenje nadzornog uređaja i koje mora da sadrži najmanje jedno dodatno ovlašćenje opisano u članu 11. stav 2. ove uredbe;
(e) ovlašćenje oblasne kontrole - proceduralne (ACP), koje označava da je imalac dozvole stručno osposobljen da pruža uslugu kontrole letenja vazduhoplovima bez korišćenja nadzornog uređaja;
(f) ovlašćenje oblasne kontrole - nadzorne (ACS), koje označava da je imalac dozvole stručno osposobljen da pruža uslugu kontrole letenja vazduhoplovima uz korišćenje nadzornog uređaja i koje mora da sadrži najmanje jedno dodatno ovlašćenje opisano u članu 11. stav 3. ove uredbe.
2. Imalac ovlašćenja koji nije koristio prava data tim ovlašćenjem u periodu od četiri uzastopne godine može samo da započne obuku u jedinici kontrole letenja u tom ovlašćenju nakon odgovarajuće procene da li to lice ispunjava uslove za to ovlašćenje, i mora da ispuni zahteve vezane za obuku koji su rezultat te procene.
1. Ovlašćenje aerodromske kontrole - instrumentalne (ADI) mora da sadrži najmanje jedno od sledećih dodatnih ovlašćenja:
(a) dodatno ovlašćenje toranjske kontrole (TWR), koje označava da je imalac stručno osposobljen da pruža usluge kontrole letenja u slučaju kada se aerodromska kontrola obavlja sa jedne radne pozicije;
(b) dodatno ovlašćenje za kontrolu kretanja po manevarskim površinama (GMC), koje označava da je imalac dozvole stručno osposobljen da pruža uslugu kontrole kretanja po manevarskim površinama;
(c) dodatno ovlašćenje kontrole kretanja po manevarskim površinama sa nadzornom komponentom (GMS), koje se daje uz dodatno ovlašćenje za kontrolu kretanja po manevarskim površinama ili dodatno ovlašćenje toranjske kontrole, koje označava da je imalac stručno osposobljen da pruža uslugu kontrole kretanja po manevarskim površinama uz pomoć aerodromskih sistema za vođenje po manevarskim površinama;
(d) dodatno ovlašćenje kontrole u prostoru nadležnosti (AIR), koje označava da je imalac dozvole stručno osposobljen da pruža uslugu kontrole u prostoru nadležnosti;
(e) dodatno ovlašćenje aerodromske radarske kontrole (RAD), koje se daje uz dodatno ovlašćenje kontrole u prostoru nadležnosti ili dodatno ovlašćenje toranjske kontrole, a koje označava da je imalac dozvole stručno osposobljen da pruža uslugu aerodromske kontrole uz korišćenje nadzornog radara.
2. Ovlašćenje prilazne kontrole - nadzorne (APS) mora da sadrži najmanje jedno od sledećih dodatnih ovlašćenja:
(a) dodatno ovlašćenje za radar (RAD), koje označava da je imalac dozvole stručno osposobljen da pruža uslugu prilazne kontrole uz korišćenje primarnog i/ili sekundarnog radara;
(b) dodatno ovlašćenje za precizni prilazni radar (PAR), koje se daje uz dodatno ovlašćenje za radar, a koje označava da je imalac dozvole stručno osposobljen da pruža uslugu preciznog navođenja sa zemlje uz korišćenje preciznog prilaznog radara za vazduhoplove na završnom prilazu poletno-sletnoj stazi;
(c) dodatno ovlašćenje za prilaz po nadzornom radaru (SRA), koje se daje uz dodatno ovlašćenje za radar i koje označava da je imalac dozvole stručno osposobljen da pruža uslugu nepreciznog navođenja sa zemlje uz korišćenje nadzornog uređaja za vazduhoplove na završnom prilazu poletno-sletnoj stazi;
(d) dodatno ovlašćenje za automatski zavisni sistem za nadzor (ADS), koje označava da je imalac stručno osposobljen da pruža uslugu prilazne kontrole uz korišćenje automatskog zavisnog sistema za nadzor;
(e) dodatno ovlašćenje za terminalnu kontrolu (TCL), koje se daje uz dodatno ovlašćenje za radar ili dodatno ovlašćenje za automatski zavisni sistem za nadzor, i koje označava da je imalac stručno osposobljen da pruža usluge kontrole letenja uz korišćenje bilo koje vrste nadzornog uređaja za vazduhoplove koji vrše operacije u završnoj kontrolisanoj oblasti i/ili susednim sektorima.
3. Ovlašćenje oblasne kontrole - nadzorne (ACS) mora da sadrži najmanje jedno od sledećih dodatnih ovlašćenja:
(a) ovlašćenje za radar (RAD), koje označava da je imalac stručno osposobljen da pruža usluge kontrole uz korišćenje nadzornog radara;
(b) posebno ovlašćenje za automatski zavisni sistem za nadzor (ADS), koje označava da je imalac stručno osposobljen da pruža usluge kontrole uz korišćenje automatskog zavisnog sistema za nadzor;
(c) dodatno ovlašćenje za terminalnu kontrolu (TCL), koje se daje uz dodatna ovlašćenja za radar ili automatski zavisni sistem za nadzor, koje označava da je imalac stručno osposobljen da pruža usluge kontrole letenja uz korišćenje bilo kog nadzornog uređaja za vazduhoplove koji vrše operacije u završnoj kontrolisanoj oblasti i/ili susednim sektorima;
(d) dodatno ovlašćenje za okeansku kontrolu (OCN), koje označava da je imalac stručno osposobljen da pruža usluge kontrole letenja za vazduhoplove koji vrše operacije u oblasti okeanske kontrole.
4. Imalac dodatnog ovlašćenja koji nije koristio prava data tim dodatnim ovlašćenjem u periodu od četiri uzastopne godine može samo da započne obuku u jedinici kontrole letenja u tom ovlašćenju nakon odgovarajuće procene da li to lice ispunjava uslove za to dodatno ovlašćenje, i mora da ispuni zahteve vezane za obuku koji su rezultat te procene.
Posebna ovlašćenja za lokaciju
1. Posebno ovlašćenje za lokaciju označava da je imalac dozvole stručno osposobljen da pruža usluge kontrole letenja za određeni sektor, grupu sektora ili radne pozicije za koje je odgovorna jedinica kontrole letenja koja pruža usluge u vazdušnom saobraćaju.
2. Posebna ovlašćenja za lokaciju važe za početni period od 12 meseci.
3. Rok važenja posebnih ovlašćenja se produžava za sledećih 12 meseci od perioda koji je naveden u stavu 2. ovog člana ukoliko pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi dokaže nadležnoj vlasti:
(a) da je u prethodnih 12 meseci podnosilac radio u skladu sa svojim ovlašćenjima iz dozvole minimalan broj časova u kontinuitetu, kao što je navedeno u odobrenim procedurama održavanja stručnosti u jedinici kontrole letenja;
(b) da je stručna osposobljenost podnosioca zahteva procenjena u skladu sa Delom C Aneksa II ove uredbe i
(c) da podnosilac zahteva ima važeće lekarsko uverenje.
Za zahtev iz tačke a) prvog podstava ovog stava, jedinice kontrole letenja u okviru pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi moraju da vode evidencije o broju časova efektivnog rada na sektorima, grupi sektora ili na radnim pozicijama za svakog imaoca dozvole koji radi u jedinici kontrole letenja i moraju da dostave ove podatke nadležnim vlastima i imaocu dozvole, na zahtev.
4. Minimalan broj časova rada, bez instruktorskih zadataka, potreban za održavanje važenja posebnog ovlašćenja za lokaciju se može umanjiti za instruktore obuke na radnom mestu, proporcionalno vremenu provedenom na obučavanju na radnim pozicijama za koje se produženje traži, kao što je navedeno u odobrenim procedurama održavanja stručnosti.
5. U slučaju kada posebno ovlašćenje za lokaciju prestane da važi, mora uspešno da se završi plan obuke u jedinici kontrole letenja kako bi se obnovilo važenje tog posebnog ovlašćenja.
1. Kontrolori letenja i studenti kontrolori letenja ne smeju da koriste prava iz dozvole ako nemaju posebno jezičko ovlašćenje za engleski jezik.
2. Države članice mogu da uvedu zahteve u pogledu lokalnog jezika kada to smatraju neophodnim iz razloga bezbednosti.
Ovakvi zahtevi moraju da budu nediskriminatorni, proporcionalni i transparentni i o njima mora odmah da bude obaveštena Agencija. .
3. Za potrebe st. 1. i 2. ovog člana, podnosilac zahteva za posebno jezičko ovlašćenje mora da dokaže minimum operativni nivo znanja jezika (nivo četiri), kako u korišćenju frazeologije tako i u korišćenju govornog jezika.
U tom smislu podnosilac zahteva mora da:
(a) efektivno komunicira u verbalnom (telefonskom/radiotelefonskom) kontaktu i kontaktu licem u lice;
(b) precizno i jasno komunicira o uobičajenim, konkretnim temama i temama vezanim za posao;
(c) koristi odgovarajuće komunikacijske strategije za razmenu poruka i da prepoznaje i razrešava nesporazume u opštem kontekstu ili kontekstu vezanom za posao;
(d) uspešno i sa relativnom lakoćom savladava jezičke izazove nastale pojavom poteškoća ili neočekivanim obrtom događaja koji se pojavljuju u okviru rutinskih radnih situacija ili komunikacijskog zadatka sa kojim je na drugi način upoznat; i
(e) koristi dijalekt ili akcenat koji je razumljiv za vazduhoplovnu zajednicu.
4. Nivo jezičkog znanja se utvrđuje u skladu sa skalom za ocenjivanje jezičkog znanja koja je data u Aneksu III ove uredbe.
5. Izuzetno od stava 3. ovog člana, pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi može da u primeni st. 1. i 2. ovog člana zahteva napredni nivo (nivo pet) skale za ocenu jezičkog znanja koja je navedena u Aneksu III ove uredbe, u slučaju kada operativne okolnosti pojedinačnog ovlašćenja ili dodatnog i posebnog ovlašćenja zahtevaju viši nivo zbog bezbednosnih razloga. Ovakav zahtev mora da bude nediskriminatoran, proporcionalan, transparentan i objektivno opravdan od strane pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi koji želi da primeni viši nivo jezičkog znanja i mora da bude odobren od nadležne vlasti.
6. Jezičko znanje podnosioca zahteva se zvanično procenjuje u redovnim vremenskim razmacima.
Osim u slučaju podnosilaca zahteva koji su pokazali ekspertski nivo jezičkog znanja (nivo šest) u skladu sa Aneksom III ove uredbe, posebno jezičko ovlašćenje važi:
(a) tri godine ako je pokazan operativni nivo (nivo četiri) jezičkog znanja, u skladu sa Aneksom III ove uredbe; ili
(b) šest godina ako je pokazan napredni nivo (nivo pet) jezičkog znanja u skladu sa Aneksom III ove uredbe.
7. Nivo jezičkog znanja se dokazuje uverenjem koje je izdato posle transparentne i objektivne procedure procene koju je odobrila nadležna vlast.
Posebno ovlašćenje instruktora
1. Imaoci posebnog ovlašćenja instruktora moraju da budu ovlašćeni da sprovode obuku i vrše nadzor na radnoj poziciji za oblasti obuhvaćene važećim posebnim ovlašćenjem za lokaciju.
2. Podnosioci zahteva za izdavanje posebnog ovlašćenja instruktora moraju da:
(a) imaju dozvolu kontrolora letenja;
(b) koriste prava iz dozvole kontrolora letenja najmanje godinu dana pre podnošenja zahteva ili duže, u zavisnosti od uslova koje je utvrdila nadležna vlast, imajući u vidu ovlašćenja i dodatna i posebna ovlašćenja za koja se vrši obuka, i
(c) uspešno završe odobrenu obuku za instruktora obuke na radnom mestu tokom koje se vrši procena znanja i pedagoških veština kroz odgovarajuće ispite.
3. Posebno ovlašćenje instruktora se produžava svake tri godine.
IZDAVANJE LEKARSKIH UVERENJA
Podnošenje zahteva i izdavanje lekarskih uverenja
1. Zahtevi za izdavanje, produženje važenja i obnovu lekarskih uverenja se moraju podneti nadležnoj vlasti, u skladu sa procedurom koju je ta vlast uspostavila.
2. Lekarska uverenja izdaje stručno zdravstveno telo nadležne vlasti, lekari ili vazduhoplovno medicinski centri koji imaju odobrenje od te vlasti.
3. Izdavanje lekarskih uverenja mora da bude usaglašeno sa odredbama Aneksa I Čikaške konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu i Zahtevima za evropsko lekarsko uverenje kontrolora letenja klase 3 koje je uspostavio Evrokontrol.
4. Nadležne vlasti moraju da obezbede da se uspostave delotvorne procedure prava na ponovni pregled ili na žalbu uz odgovarajuće angažovanje nezavisnih zdravstvenih savetnika.
Rok važenja lekarskih uverenja
1. Lekarska uverenja važe:
(a) 24 meseca za kontrolore letenja starosti do 40 godina;
(b) 12 meseci za kontrolore letenja posle navršenih 40 godina starosti.
2. Rokovi navedeni u stavu 1. ovog člana se računaju od dana lekarskog pregleda u slučaju prvog izdavanja i obnove lekarskog uverenja, odnosno od dana isteka prethodnog lekarskog uverenja u slučaju produženja važenja.
3. Pregledi za produženje lekarskog uverenja se mogu obaviti do 45 dana pre datuma isteka važenja lekarskog uverenja.
4. Ukoliko kontrolor letenja ne obavi lekarski pregled za produženje važenja lekarskog uverenja do datuma njegovog isteka, mora da se obavi pregled za obnovu uverenja.
5. Lekarsko uverenje može da se ograniči, suspenduje ili stavi van snage u svako doba ukoliko zdravstveno stanje imaoca to zahteva.
Umanjena zdravstvena sposobnost
1. Kontrolori letenja:
(a) ne smeju da koriste prava iz dozvole kada su svesni umanjenja svoje zdravstvene sposobnosti koje bi moglo da ih učini nesposobnim za bezbedno korišćenje prava iz dozvole;
(b) moraju da obaveste odgovarajućeg pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi da su svesni umanjenja svoje zdravstvene sposobnosti ili da su pod uticajem psihoaktivnih supstanci ili lekova koji ih mogu učiniti nesposobnim za bezbedno korišćenje prava iz dozvole.
2. Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi moraju da uspostave procedure koje će se baviti operativnim uticajem slučajeva umanjene zdravstvene sposobnosti i na osnovu kojih obaveštavaju nadležnu vlast kada je imalac dozvole procenjen kao zdravstveno nesposoban.
3. Procedure navedene u stavu 2. ovog člana mora da odobri nadležna vlast.
ZAHTEVI ZA ORGANIZACIJE ZA OBUKU
Sertifikacija organizacija za obuku
1. Zahtev za sertifikaciju organizacija za obuku mora da se dostavi nadležnoj vlasti u skladu s procedurom koju je propisala nadležna vlast.
2. Organizacije za obuku moraju da pruže dokaz da imaju odgovarajuće osoblje i opremu i da obavljaju delatnost u uslovima koji su odgovarajući za sprovođenje obuke koja je neophodna za sticanje ili održavanje dozvole studenata kontrolora letenja i dozvole kontrolora letenja.
3. Organizacije za obuku moraju da omoguće pristup odgovarajućim prostorijama svakom licu koje je ovlašćeno od nadležne vlasti kako bi ono moglo da izvrši pregled relevantne evidencije, podataka, procedura i drugog materijala koji je relevantan za izvršenje zadataka nadležne vlasti.
Sistem rukovođenja organizacija za obuku
Organizacije za obuku moraju da:
(a) imaju efikasan sistem rukovođenja i dovoljno osoblja sa odgovarajućim kvalifikacijama i iskustvom da vrše obuku prema ovoj uredbi;
(b) jasno definišu linije bezbednosne odgovornosti u odobrenoj organizaciji za obuku, uključujući direktnu odgovornost dela višeg rukovodstva za bezbednost ;
(c) imaju na raspolaganju neophodne prostorije, opremu i smeštaj koji odgovaraju tipu obuke koja se sprovodi;
(d) dostave dokaz o uspostavljenom sistemu upravljanja kvalitetom, kao delu sistema rukovođenja, kako bi pratili usaglašenost i adekvatnost sistema i procedura koje obezbeđuju da usluge obuke koje se pružaju ispunjavaju zahteve propisane ovom uredbom;
(e) imaju sistem vođenja evidencije koji omogućava njeno odgovarajuće čuvanje i pouzdano praćenje relevantnih aktivnosti;
(f) dokažu da imaju na raspolaganju dovoljno finansijskih sredstava za sprovođenje obuke u skladu sa ovom uredbom i da aktivnosti imaju dovoljno pokrića za osiguranje od štete u skladu sa prirodom obuke koja se sprovodi.
Zahtevi vezani za programe i planove početne, posebne i kontinuirane obuke i planove obuke i procedure održavanja stručnosti u jedinicama kontrole letenja
1. Organizacije za obuku moraju da nadležnoj vlasti dostave metodologiju koju će koristiti za uspostavljanje detalja vezanih za sadržaj, organizaciju i trajanje obuke i, gde je primenljivo, planove obuke u jedinicama kontrole letenja i procedure održavanja stručnosti u jedinicama kontrole letenja.
2. Metodologija mora da obuhvati način organizacije sprovođenja ispita ili procena. Za ispite koji se odnose na početnu obuku, uključujući obuku vezanu za simulaciju, kvalifikacije ispitivača i procenjivača moraju da budu detaljno navedene.
ZAHTEVI ZA NADLEŽNE VLASTI
1. Nadležne vlasti moraju da budu nezavisne od pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi i organizacija za obuku. Ova nezavisnost mora da bude ostvarena kroz odgovarajuću odvojenost, najmanje na funkcionalnom nivou, između nadležnih vlasti i pružalaca usluga. Države članice moraju da obezbede da nadležne vlasti vrše svoja ovlašćenja nepristrasno i transparentno.
2. Države članice moraju da obaveste Agenciju o nazivu i adresi nadležnih vlasti, kao i o njihovim promenama.
1. Kako bi obezbedili neophodne nivoe stručne osposobljenosti kontrolora letenja da bi mogli da obavljaju posao u skladu sa visokim standardima bezbednosti, nadležne vlasti moraju da vrše nadzor i prate njihovu obuku.
2. Zadaci nadležnih vlasti moraju da obuhvate:
(a) izdavanje i stavljanje van snage dozvola, ovlašćenja i dodatnih i posebnih ovlašćenja za koje je završena odgovarajuća obuka i procena u oblasti za koju je odgovorna nadležna vlast;
(b) produženje, obnovu i suspenziju ovlašćenja, dodatnih i posebnih ovlašćenja, čije je korišćenje prava u oblasti za koju je odgovorna nadležna vlast;
(c) sertifikaciju organizacija za obuku;
(d) odobravanje programa obuke, planova obuke u jedinicama kontrole letenja i procedura održavanja stručnosti u jedinicama kontrole letenja;
(e) odobravanje ispitivača ili procenjivača stručne osposobljenosti;
(f) praćenje i periodičnu proveru sistema obuke;
(g) uspostavljanje odgovarajućih mehanizama izjavljivanja žalbi i obaveštavanja;
(h) odobravanje potrebe naprednog nivoa (nivo pet) jezičkog znanja u skladu sa članom 13. stav 5. ove uredbe;
(i) odobravanje procedura koje se odnose na umanjenu zdravstvenu sposobnost u skladu sa članom 17. stav 3. ove uredbe.
Izdavanje i održavanje dozvola, ovlašćenja, dodatnih i posebnih ovlašćenja i lekarskih uverenja
1. Nadležna vlast mora da uspostavi procedure za podnošenje zahteva i izdavanje, obnovu i produženje dozvola, pratećih ovlašćenja, dodatnih i posebnih ovlašćenja i lekarskih uverenja.
2. Po prijemu zahteva, nadležna vlast mora da utvrdi da li podnosilac zahteva ispunjava zahteve iz ove uredbe.
3. Ukoliko podnosilac zahteva ispunjava zahteve iz ove uredbe, nadležna vlast izdaje, obnavlja ili produžava dozvolu, pripadajuća ovlašćenja, dodatna i posebna ovlašćenja ili lekarsko uverenje.
4. Dozvola koju je izdala nadležna vlast mora da obuhvati stavke navedene u Aneksu I ove uredbe.
5. Kada se dozvola izdaje na jeziku koji nije engleski, ona mora da sadrži prevod stavki koje su navedene u Aneksu I ove uredbe na engleski jezik.
Procena stručne osposobljenosti
1. Nadležne vlasti moraju da ovlaste imaoce dozvola koji imaju pravo da rade kao ispitivači stručne osposobljenosti ili procenjivači stručne osposobljenosti za obuku u jedinicama kontrole letenja i za kontinuiranu obuku.
2. Ovlašćenje se produžava svake tri godine.
Nadležne vlasti moraju da obezbede da se vodi baza podataka koja sadrži stručnu osposobljenost svih imalaca dozvola za koje je nadležna i rokove važenja njihovih dodatnih i posebnih ovlašćenja.
Uz odgovarajuće poštovanje principa poverljivosti podataka koji je naveden u članu 15. stav 3. Uredbe (EZ) br. 216/2008, nadležne vlasti moraju da razmenjuju odgovarajuće informacije i pomažu jedna drugoj kako bi se obezbedila efikasna primena ove uredbe, posebno u slučajevima slobodnog profesionalnog kretanja kontrolora letenja u okviru Evropske unije.
Procedura sertifikacije organizacija za obuku
1. Nadležne vlasti moraju da uspostave procedure za podnošenje zahteva, izdavanje i održavanje roka važenja sertifikata organizacija za obuku.
2. Nadležne vlasti izdaju sertifikate kada organizacija za obuku koja je podnela zahtev ispunjava zahteve navedene u Poglavlju IV ove uredbe.
3. Sertifikati se mogu izdati za svaku vrstu obuke ili u kombinaciji sa drugim uslugama u vazdušnoj plovidbi, pri čemu se vrsta obuke i vrsta usluge u vazdušnoj plovidbi sertifikuju kao paket usluga.
4. U sertifikatu moraju da se navedu informacije sadržane u Aneksu IV ove uredbe.
Praćenje aktivnosti organizacija za obuku i preduzimanje zakonskih mera
1. Nadležne vlasti moraju da prate usaglašenost sa zahtevima i uslovima priloženim uz sertifikat organizacije za obuku.
2. Nadležne vlasti moraju redovno da odituju organizacije za obuku u cilju garantovanja efektivne usaglašenosti sa standardima propisanim ovom uredbom.
3. Uz redovan odit, nadležne vlasti mogu da sprovedu i nenajavljene inspekcije, kako bi proverile usaglašenost sa zahtevima sadržanim u ovoj uredbi.
4. Ukoliko nadležna vlast utvrdi da organizacija za obuku koja ima sertifikat više ne ispunjava zahteve ili uslove priložene uz sertifikat, mora da preduzme odgovarajuće mere koje mogu obuhvatiti i stavljanje van snage sertifikata.
5. Sertifikati koji su izdati u skladu sa odredbama ove uredbe moraju se uzajamno priznavati.
1. Države članice moraju da priznaju dozvole kontrolora letenja i dozvole studenata kontrolora letenja i njihova pripadajuća ovlašćenja, dodatna ovlašćenja i posebno jezičko ovlašćenje, kao i pripadajuća lekarska uverenja koja su izdale države članice u skladu sa ovom uredbom.
Međutim, kada je država članica odredila starosnu granicu nižu od 21 godine u skladu sa članom 9. stav 3. ove uredbe, korišćenje prava imaoca dozvole kontrolora letenja se mora ograničiti na teritoriju države članice koja je izdala dozvolu dok imalac dozvole ne napuni 21 godinu starosti.
U slučajevima kada imalac dozvole koristi prava iz dozvole u državi članici koja nije izdala dozvolu, imalac dozvole ima pravo da zameni svoju dozvolu za dozvolu koja se izdaje u državi članici u kojoj koristi prava iz dozvole, bez postavljanja dodatnih uslova.
Da bi izdala posebno ovlašćenje za lokaciju, nadležna vlast mora da zahteva da podnosilac zahteva ispuni određene uslove koji su povezani sa ovim posebnim ovlašćenjem, navođenjem jedinice kontrole letenja, sektora ili radnog mesta. Kod izrade plana obuke u jedinici kontrole letenja, organizacija za obuku mora da uzme u obzir stečenu stručnu osposobljenost i iskustvo podnosioca zahteva.
2. Nadležna vlast odobrava ili odbija plan obuke u jedinici kontrole letenja koji sadrži predloženu obuku za podnosioca zahteva najkasnije šest nedelja od dostavljanja dokaza, ne dovodeći u pitanje kašnjenje koje može biti rezultat izjavljene žalbe. Nadležna vlast mora da obezbedi da se poštuju principi zabrane diskriminacije i proporcionalnosti.
ZAVRŠNE ODREDBE
Usaglašenost sa osnovnim zahtevima
Agencija će izvršiti procenu sistema izdavanja dozvola kontrolora letenja koji su uspostavljeni na osnovu ove uredbe i daljih poboljšanja koja su neophodna za "pristup celokupnom vazduhoplovnom sistemu" i uspostavljanje pune usaglašenosti sa osnovnim zahtevima, kao što je opisano u Aneksu Vb Uredbe (EZ) br. 216/2008 s ciljem dostavljanja mišljenja komisiji, uključujući moguće izmene i dopune ove uredbe.
1. Odstupanjem od člana 11. ove uredbe, države članice koje su uspostavile nacionalna dodatna ovlašćenja na osnovu člana 7. stav 4. Direktive 2006/23/EZ mogu da nastave da primenjuju relevantne odredbe nacionalnih propisa koji su na snazi u vreme stupanja na snagu ove uredbe.
2. Odstupanjem od člana 12. ove uredbe, države članice koje su u skladu sa članom 10. Direktive 2006/23/EZ propisale da prava data posebnim ovlašćenjem za lokaciju mogu da koriste samo imaoci dozvole ispod zahtevanih godina starosti, mogu da nastave da primenjuju odgovarajuće odredbe nacionalnih propisa koji su na snazi u vreme stupanja na snagu ove uredbe.
3. Kada država članica odluči da primenjuje odstupanja navedena u st. 1. i 2. ovog člana mora da obavesti Komisiju i Agenciju.
1. Odstupanjem od Aneksa II Deo A ove uredbe, organizacije za obuku mogu da nastave da primenjuju planove obuke zasnovane na Evrokontrolovom "Uputstvu za zajedničke minimalne sadržaje za početnu obuku kontrolora letenja" , izdatom 10. decembra 2004. godine, u periodu od godinu dana nakon stupanja na snagu ove uredbe.
2. Dozvole, ovlašćenja, dodatna i posebna ovlašćenja, lekarska uverenja i sertifikati organizacija za obuku koji su izdati u skladu sa odgovarajućim odredbama nacionalnih propisa zasnovanim na odredbama Direktive 2006/23/EZ, na dan stupanja na snagu ove uredbe smatraju se da su izdati u skladu sa ovom uredbom.
3. Podnosioci zahteva za izdavanje dozvole, ovlašćenja, dodatnog i posebnog ovlašćenja, lekarskog uverenja ili sertifikata organizacije za obuku, koji su dostavili svoje zahteve pre stupanja na snagu ove uredbe i kojima još nije izdata dozvola, ovlašćenje, dodatno i posebno ovlašćenje, lekarsko uverenje ili sertifikat organizacije za obuku, moraju da dokažu usaglašenost sa odredbama ove uredbe pre izdavanja dozvole, ovlašćenja, dodatnog i posebnog ovlašćenja, lekarskog uverenja ili sertifikata organizacije za obuku.
4. Nadležna vlast države članice kojoj su organizacije za obuku, kojima je Agencija nadležna vlast u skladu sa članom 4. ove uredbe, podnele zahtev za izdavanje sertifikata pre stupanja na snagu ove uredbe, moraju da završe proces sertifikacije u koordinaciji sa Agencijom i da posle izdavanja sertifikata dostave dosije Agenciji.
5. Nadležna vlast države članice koja je bila nadležna za sprovođenje bezbednosnog nadzora nad organizacijama za obuku koje imaju Agenciju kao nadležnu vlast u skladu sa članom 4. ove uredbe, mora da prenese Agenciji funkciju bezbednosnog nadzora nad ovim organizacijama u roku od šest meseci nakon stupanja na snagu ove uredbe.
Ova uredba stupa na snagu 20. dana od dana njenog objavljivanja u Službenom listu Evropske unije.
Ova uredba je obavezujuća u celosti i direktno primenljiva u svim državama članicama.
SPECIFIKACIJE ZA DOZVOLE
Dozvole izdate u skladu sa ovom uredbom moraju da budu u skladu sa sledećim specifikacijama:
1. Podaci
1.1. Sledeći podaci moraju da budu navedeni u dozvoli, dok zvezdica označava stavke koje moraju da budu prevedene na engleski jezik:
(a) *naziv države ili vlasti koja izdaje dozvolu (podebljanim slovima);
(b) *naziv dozvole (veoma podebljanim slovima);
(c) serijski broj dozvole, ispisan arapskim brojevima, koji dodeljuje vlast koja izdaje dozvolu;
(d) puno ime i prezime imaoca dozvole (latiničnim slovima i u slučaju da nacionalno pismo nije latinično);
(e) datum rođenja;
(f) državljanstvo imaoca dozvole;
(g) potpis imaoca dozvole;
(h) *Overu koja se odnosi na rok važenja i ovlašćenje imaoca dozvole da koristi prava iz dozvole, koja se odnose na:
(i) ovlašćenja, dodatna ovlašćenja, posebna jezička ovlašćenja, posebna ovlašćenja instruktora i posebna ovlašćenja za lokaciju,
(ii) datume njihovog prvog izdavanja,
(iii) datume isteka njihovog roka važenja;
(i) potpis službenog lica koje izdaje dozvolu i datum izdavanja,
(j) pečat ili žig vlasti koja izdaje dozvolu.
1.2. Dozvola mora da bude propraćena važećim lekarskim uverenjem.
2. Materijal
Mora da se koristi papir prvog kvaliteta ili drugi odgovarajući materijal, a stavke navedene u tački 1. moraju da budu jasno vidljive.
3. Boja
3.1. U slučaju kada se koristi materijal iste boje za sve vazduhoplovne dozvole koje izdaje država članica, boja mora da bude bela.
3.2. U slučaju kada su vazduhoplovne dozvole koje izdaje država članica različite boje, boja dozvole kontrolora letenja mora da bude žuta.
ZAHTEVI ZA OBUKU
DEO A
Zahtevi za početnu obuku kontrolora letenja
Početna obuka mora da omogući da studenti kontrolori letenja ovladaju najmanje ciljevima osnovne obuke i obuke za sticanje ovlašćenja, na način kako je opisano u Evrokontrolovoj "Specifikaciji za zajedničke osnovne sadržaje za početnu obuku kontrolora letenja", izdanje od 21. oktobra 2008(1), tako da kontrolori letenja budu sposobni za bezbedno, brzo i efikasno vođenje vazdušnog saobraćaja.
Početna obuka mora da obuhvati sledeće predmete: vazduhoplovno pravo, upravljanje vazdušnim saobraćajem, uključujući procedure civilno-vojne saradnje, meteorologiju, navigaciju, vazduhoplove i principe leta, uključujući komunikaciju između kontrolora i pilota, ljudske faktore, uređaje i sisteme, profesionalno okruženje, bezbednost i bezbednosnu kulturu, sisteme upravljanja bezbednošću, neuobičajene/vanredne situacije, otkaze i smanjenje kapaciteta sistema i jezičko znanje, uključujući radiotelefonsku frazeologiju.
Nastava iz predmeta mora da se izvodi na način koji priprema kandidata za različite vrste usluga u vazdušnom saobraćaju i sa jasnim bezbednosnim aspektima. Početna obuka mora da se sastoji od teorijskih i praktičnih kurseva, uključujući simulaciju, a njeno trajanje se određuje u odobrenim planovima početne obuke. Stečene veštine moraju da obezbede da se kandidat smatra stručno osposobljenim da vlada u situacijama složenog vazdušnog saobraćaja sa velikim brojem učesnika u saobraćaju, što mu olakšava prelazak na obuku u jedinici kontrole letenja.
Stručna osposobljenost kandidata se po završenoj početnoj obuci procenjuje kroz odgovarajuće ispite ili sistem kontinuirane procene.
_________
(1) Izdanje 1.0, Datum izdanja: 21.10.2008, Reference nr: EUROCONTROL-SPEC-0
DEO B
Zahtevi za obuku kontrolora letenja u jedinicama kontrole letenja
Planovi obuke u jedinici kontrole letenja moraju da detaljno opišu procese i vreme koje je potrebno za primenu procedura jedinice kontrole letenja u prostoru nadležnosti i odgovornosti, pod nadzorom instruktora obuke na radnom mestu. Odobren plan obuke mora da obuhvati pokazatelje svih elemenata sistema procene stručne osposobljenosti, uključujući radnu angažovanost, procenu napretka i ispit, zajedno sa procedurama za obaveštavanje nadležne vlasti. Obuka u jedinici kontrole letenja može da sadrži i određene elemente početne obuke koji su svojstveni nacionalnim uslovima.
U toku obuke u jedinici kontrole letenja kontrolori letenja moraju da budu odgovarajuće obučeni iz oblasti upravljanja bezbednošću, obezbeđivanja i rukovođenja u kritičnim situacijama.
Trajanje obuke u jedinici kontrole letenja mora da se utvrdi planom obuke u jedinici kontrole letenja. Zahtevane veštine moraju da se procenjuju kroz odgovarajuće ispite ili kroz sistem kontinuirane procene, koje sprovode ovlašćeni ispitivači ili procenjivači stručne osposobljenosti, i koji moraju da budu neutralni i objektivni u svom prosuđivanju. U tom smislu, nadležne vlasti moraju da uspostave mehanizme podnošenja prigovora kako bi se obezbedio pravičan tretman kandidata.
DEO C
Zahtevi za kontinuiranu obuku kontrolora letenja
Važenje ovlašćenja i posebnih ovlašćenja za lokaciju u dozvoli kontrolora letenja mora da se održava kroz odobrenu kontinuiranu obuku koja se sastoji od obuke kojom se održavaju veštine kontrolora letenja, obuka osveženja znanja, obuke za postupanje u vanrednim situacijama i, gde je primenljivo, obuke znanja jezika.
U toku kontinuirane obuke kontrolori letenja moraju da budu odgovarajuće obučeni iz oblasti upravljanja bezbednošću, obezbeđivanja i rukovođenja u kritičnim situacijama.
Kontinuirana obuka mora da se sastoji od teorijske i praktične obuke, zajedno sa simulacijom. U tu svrhu, organizacije za obuku moraju da uspostave procedure za održavanje stručnosti u jedinici kontrole letenja, koje detaljno opisuju procese, ljudske resurse i vremenske rokove koji su potrebni za sprovođenje odgovarajuće kontinuirane obuke i da dokažu stručnu osposobljenost. Ove procedure moraju stalno da se unapređuju i odobravaju najmanje svake tri godine. Dužina trajanja kontinuirane obuke mora da se odredi u skladu sa funkcionalnim potrebama kontrolora letenja koji rade u jedinici kontrole letenja, pri čemu se mora imati u vidu promena ili planirane promene u procedurama ili opremi, kao i ukupni zahtevi upravljanja bezbednošću. Stručna osposobljenost svakog kontrolora letenja mora da se procenjuje na odgovarajući način najmanje jedanput u periodu od tri godine. Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi mora da uspostavi primenu mehanizama koji garantuju pravičan tretman imalaca dozvola, čija dodatna i posebna ovlašćenja ne mogu da budu produžena.
ZAHTEVI ZA JEZIČKIM ZNANJEM
SKALA OCENE JEZIČKOG ZNANJA (ekspertski, napredni i operativni nivo)
NIVO |
IZGOVOR Koristi dijalekt i/ili akcenat razumljiv za vazduhoplovne korisnike. |
STRUKTURA Relevantne gramatičke strukture i modeli rečenica su određeni jezičkim funkcijama koje odgovaraju zadatku. |
FOND REČI |
TEČNOST IZGOVORA |
RAZUMEVANJE |
KOMUNIKACIJA |
Ekspertski |
Izgovor, akcenat, ritam i intonacija, iako su možda pod uticajem prvog jezika ili regionalne varijante, gotovo nikad ne utiču na lakoću razumevanja. |
I osnovne i složene gramatičke strukture i modeli rečenica su konzistentno dobro kontrolisani. |
Fond reči i preciznost su dovoljni za uspešnu komunikaciju kod raznih poznatih i nepoznatih tema. Fond reči je idiomatski, nijansiran i osetljiv na izbor reči. |
Može da govori opširno, tečno, bez napora. Menja tempo govora radi stilskih efekata, npr. da bi istakao pojedinost. Koristi spontano odgovarajuće rečenične markere i veznike. |
Razumevanje je konzistentno precizno u gotovo svakom kontekstu i obuhvata razumevanje lingvističkih i kulturoloških finesa. |
Komunicira s lakoćom u gotovo svim situacijama. Osetljiv je na verbalne i neverbalne znakove, i reaguje na njih odgovarajuće. |
Napredni |
Izgovor, akcenat, ritam i intonacija, iako su pod uticajem prvog jezika ili regionalne varijante, retko utiču na lakoću razumevanja. |
Osnovne gramatičke strukture i modeli rečenica su konzistentno dobro kontrolisani. Postoji pokušaj upotrebe složenih struktura ali uz greške koje ponekad utiču na značenje. |
Fond reči i preciznost su dovoljni za uspešnu komunikaciju kod opštih, konkretnih i stručnih tema. Parafrazira konzistentno i uspešno. Fond reči je ponekad idiomatski. |
Može da govori opširno, s relativnom lakoćom o poznatim temama, ali ne može da menja tempo govora kao stilsko sredstvo. Može da koristi odgovarajuće rečenične markere ili veznike. |
Razumevanje je precizno kod opštih, konkretnih i stručnih tema i uglavnom precizno kada se govornik suočava sa lingvističkim ili situacijskim problemom ili neočekivanim obrtom događaja. Može da razume niz govornih varijanti (dijalekt i/ili akcenat) ili izbore reči. |
Odgovori su trenutni, odgovarajući i informativni. Efikasno kontroliše odnos govornik/slušalac. |
Operativni |
Izgovor, akcenat, ritam i intonacija su pod uticajem prvog jezika ili regionalne varijante, ali samo ponekad utiču na lakoću razumevanja. |
Osnovne gramatičke strukture i modeli rečenica se koriste kreativno i obično su dobro kontrolisani. Mogu da se pojave greške, posebno u vanrednim ili neočekivanim okolnostima, ali retko utiču na značenje. |
Fond reči i preciznost su obično dovoljni za uspešnu komunikaciju kod opštih, konkretnih i stručnih tema. Može često da parafrazira uspešno u nedostatku fonda reči u vanrednim ili neočekivanim okolnostima. |
Izgovara duže fraze odgovarajućim tempom. Može postojati povremen prekid u tečnom izgovoru pri prelasku sa uvežbanog ili usko stručnog govora na spontanu komunikaciju, ali ovo ne sprečava efikasnu komunikaciju. Može ograničeno da koristi rečenične markere ili veznike. Poštapalice ne odvlače pažnju. |
Razumevanje je uglavnom precizno kod opštih, konkretnih i stručnih tema kada je akcenat ili varijanta koja se koristi dovoljno razumljiva za međunarodne vazduhoplovne korisnike. Kada se govornik suoči sa lingvističkim ili situacijskim problemom ili neočekivanim obrtom događaja, razumevanje može da bude sporije ili da zahteva strategije razjašnjenja. |
Odgovori su obično trenutni, odgovarajući i informativni. Inicira i održava razmenu podataka čak i kada se radi o neočekivanom obrtu događaja. Adekvatno se nosi sa očiglednim nesporazumima kroz proveru, potvrdu ili razjašnjenje. |
Pred-operativni |
Izgovor, akcenat, ritam i intonacija su pod uticajem prvog jezika ili regionalne varijante i često utiču na lakoću razumevanja. |
Osnovne gramatičke strukture i modeli rečenica koji su povezani sa predvidljivim situacijama nisu uvek dobro kontrolisani. Greške često utiču na značenje. |
Fond reči i preciznost su često dovoljni za komunikaciju kod opštih, konkretnih ili stručnih tema, ali opseg je ograničen i izbor reči često nije odgovarajući. Često nije u mogućnosti da uspešno parafrazira u nedostatku fonda reči. |
Izgovara duže fraze ali upotreba fraza i pauza često nije odgovarajuća. Oklevanje ili usporenost u jezičkoj obradi mogu da spreče efikasnu komunikaciju. Poštapalice ponekad odvlače pažnju. |
Razumevanje je često precizno kod opštih, konkretnih i stručnih tema kada je akcenat ili varijanta koja se koristi dovoljno razumljiva za međunarodne vazduhoplovne korisnike. Može se desiti da ne razume lingvistički ili situacijski problem ili neočekivani obrt događaja. |
Odgovori su ponekad trenutni, odgovarajući i informativni. Može da inicira i održava razmenu podataka uz razumnu lakoću kod poznatih tema i u predvidljivim situacijama. Uopšteno neadekvatni kada se radi o neočekivanom obrtu događaja. |
Osnovni |
Izgovor, akcenat, ritam i intonacija su pod velikim uticajem prvog jezika ili regionalne varijante i obično utiču na lakoću razumevanja. |
Pokazuje samo ograničenu kontrolu nekolicine jednostavnih memorisanih gramatičkih struktura i modela rečenica. |
Ograničen opseg fonda reči koji se sastoji samo od izdvojenih reči i memorisanih fraza. |
Može da koristi veoma kratke, izolovane, memorisane iskaze sa čestim pauzama i ometajućom upotrebom poštapalica, da bi našao izraze i izgovorio manje poznate reči. |
Razumevanje je ograničeno na izolovane, memorisane fraze kada su pažljivo i polako izgovorene. |
Vreme odgovora je sporo i često neodgovarajuće. Komunikacija je ograničena na jednostavnu rutinsku razmenu podataka. |
Pred-osnovni |
Rezultati su na nivou ispod osnovnog nivoa. |
Rezultati su na nivou ispod osnovnog nivoa. |
Rezultati su na nivou ispod osnovnog nivoa. |
Rezultati su na nivou ispod osnovnog nivoa. |
Rezultati su na nivou ispod osnovnog nivoa. |
Rezultati su na nivou ispod elementarnog nivoa. |
SPECIFIKACIJE ZA SERTIFIKATE ORGANIZACIJA ZA OBUKU
U sertifikatu organizacija za obuku koje izdaje nadležna vlast u skladu sa ovom uredbom mora da bude navedeno:
(a) nadležna vlast koja izdaje sertifikat;
(b) podnosilac zahteva (naziv i adresa);
(c) vrsta obuke i/ili usluge koje se pružaju i koje su sertifikovane, gde je primenljivo;
(d) izjava o usaglašenosti podnosioca zahteva sa zahtevima koji su definisani u Poglavlju V ove uredbe;
(e) datum izdavanja i rok važenja sertifikata.
Definisani zahtevi koji se odnose na dozvole kontrolora letenja i studenta kontrolora letenja, kao i na ovlašćenja, dodatna i posebna ovlašćenja sadržana u tim dozvolama
Ovaj prilog sadrži definisane zahteve za primenu Uredbe (EU) br. 805/2011 u Republici Srbiji, kojima se bliže regulišu pitanja koja se odnose na dozvole studenata kontrolora letenja i dozvole kontrolora letenja, kao i na ovlašćenja, dodatna i posebna ovlašćenja sadržana u tim dozvolama.
1. Svedočanstvo o završenoj početnoj obuci
1.1 Kandidatu za izdavanje dozvole studenta kontrolora letenja koji je završio početnu obuku i položio odgovarajuće ispite u organizaciji za obuku, organizacija za obuku izdaje svedočanstvo o završenoj početnoj obuci.
1.2 Svedočanstvo mora da sadrži: naziv organizacije za obuku, matični broj iz registra kandidata na obuci, lične podatke kandidata, podatke o vrsti obuke koju je završio kandidat, datum početka i završetka obuke, ocene po predmetima i opšti uspeh kandidata, pečat, potpis ovlašćenog lica i datum izdavanja svedočanstva.
2. Dozvola studenta kontrolora letenja (član 8. Uredbe (EU) br. 805/2011)
2.1 Dozvola studenta kontrolora letenja se izdaje s rokom važenja od dve godine, računajući od datuma završetka početne obuke.
2.2 Imalac dozvole studenta kontrolora letenja dužan je da započne obuku na radnom mestu u roku od šest meseci od datuma završetka početne obuke.
2.3 Izuzetno od tačke 2.1. ovog priloga, Direktorat može u pojedinačnom opravdanom slučaju produžiti rok važenja dozvole studenta kontrolora letenja, ali ne duže od tri godine od datuma završetka početne obuke.
3. Starosno ograničenje za izdavanje dozvole kontrolora letenja (član 9. stav 3. tačka a) Uredbe (EU) br. 805/2011)
3.1 Direktorat izdaje dozvolu kontrolora letenja licu koje ima navršenih najmanje 21 godinu starosti.
4. Obaveze kontrolora letenja i studenta kontrolora letenja
4.1 Kontrolor letenja i student kontrolor letenja dužni su da:
1) prilikom obavljanja svojih poslova imaju kod sebe važeću dozvolu kontrolora letenja, odnosno studenta kontrolora letenja, kao i važeće lekarsko uverenje klase 3;
2) postupaju u skladu sa procedurama održavanja stručnosti jedinice kontrole letenja;
3) obaveste rukovodioca jedinice kontrole letenja kada su svesni da ne ispunjavaju zdravstvene uslove za obavljanje svojih poslova, odnosno pohađanje obuke na radnom mestu.
4.2 Prilikom obavljanja svojih poslova kontrolor letenja i student kontrolor letenja ne smeju da budu pod uticajem alkohola ili psihoaktivnih supstanci, niti u psihofizičkom stanju koje ih onemogućava da pravilno obavljaju svoje poslove.
5. Produženje važenja posebnog ovlašćenja za lokaciju (član 12. stav 3. i član 23. stav 1. Uredbe (EU) br. 805/2011)
5.1 Zahtev za produženje važenja posebnog ovlašćenja za lokaciju se podnosi Direktoratu najranije 30 dana pre isteka njegovog roka važenja.
5.2 Izuzetno od tačke 5.1 ovog priloga, zahtev za produženje važenja posebnog ovlašćenja za lokaciju se može podneti i ranije od 30 dana od isticanja roka važenja, ako je to potrebno radi ujednačavanja rokova važenja različitih ovlašćenja.
5.3 Uz zahtev za produženje važenja posebnog ovlašćenja za lokaciju, imalac dozvole kontrolora letenja mora da podnese dokaz da je u toku važenja ovlašćenja ostvario najmanje 60 časova efektivnog rada na operativnom radnom mestu, od čega najviše 20 časova može da se ostvari na simulatoru.
5.4 Imaocu posebnog ovlašćenja instruktora koji podnosi zahtev za produženje roka važenja posebnog ovlašćenja za lokaciju, od ukupnog broja časova efektivnog rada iz tačke 5.3 ovog priloga, može se priznati najviše 30 časova rada u svojstvu instruktora za obuku na operativnom radnom mestu, od čega najviše deset časova na odobrenom simulatoru.
6. Prekid u radu imaoca dozvole (član 12. stav 3. Uredbe (EU) br. 805/2011)
6.1 Ako u toku važenja posebnog ovlašćenja za lokaciju imalac dozvole ima:
1) prekid u radu koji je duži od 45, a kraći od 90 dana - mora da se izvrši procena stručne osposobljenosti na simulatoru koji ima dozvolu za korišćenje ili na operativnom radnom mestu od strane procenjivača stručne osposobljenosti;
2) prekid u radu koji je duži od 90, a kraći od 180 dana - mora da se sprovede dopunska obuka na simulatoru koji ima dozvolu za korišćenje i na operativnom radnom mestu i da se izvrši procena stručne osposobljenosti;
3) prekid u radu koji je duži od 180 dana - mora da se sprovede dopunska obuka (PreOJT/OJT) i da se izvrši procena stručne osposobljenosti.
6.2 U slučaju prekida u radu iz tačke 6.1 ovog priloga pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi je dužan da postupi u skladu sa navedenim odredbama i da bez odlaganja obavesti Direktorat.
7. Obnova važenja posebnog ovlašćenja za lokaciju (član 12. stav 5. Uredbe (EU) br. 805/2011)
7.1 U slučaju da posebno ovlašćenje za lokaciju prestane da važi, ono se može obnoviti ukoliko imalac dozvole kontrolora letenja, uz zahtev za obnovu važenja posebnog ovlašćenja za lokaciju, podnese i:
1) dokaz o završenoj dopunskoj obuci (PreOJT/OJT), shodno planu obuke kontrolora letenja jedinice kontrole letenja na operativnom radnom mestu;
2) dokaz o izvršenoj proceni stručne osposobljenosti;
3) fotokopiju važećeg lekarskog uverenja klase 3.
8. Sticanje posebnog ovlašćenja instruktora (član 14. stav 2. i član 23. stav 1. Uredbe (EU) br. 805/2011)
8.1 Uz uslove koji su definisani u Prilogu 1. ovog pravilnika kontrolor letenja može da stekne posebno ovlašćenje instruktora ako je u periodu od najmanje dve godine pre podnošenja prijave za polaganje ispita za sticanje posebnog ovlašćenja instruktora koristio prava iz dozvole kontrolora letenja na određenom sektoru ili operativnom mestu na kojem će vršiti poslove instruktora.
9. Produženje važenja posebnog ovlašćenja instruktora (član 14. stav 3. i član 23. stav 1. Uredbe (EU) br. 805/2011)
9.1 Zahtev za produženje važenja posebnog ovlašćenja instruktora može da podnese imalac tog ovlašćenja koji je ostvario najmanje po 30 časova obuke kandidata u toku svake godine važenja ovlašćenja. U broj časova obuke za svaki od navedenih perioda može da se uračuna najviše deset časova obuke koja je sprovedena na simulatoru.
9.2 Imalac posebnog ovlašćenja instruktora koji nije u mogućnosti da ispuni uslove navedene u tački 9.1 ovog priloga zato što nije bilo dovoljno obuka u jedinici kontrole letenja, može da produži važenje posebnog ovlašćenja instruktora ako podnese dokaz da je u onoj godini važenja ovlašćenja u kojoj nije ostvario propisan broj časova obuke završio obuku prema programu obuke osveženja znanja koji je odobren od strane Direktorata.
10. Odobrenje za sprovođenje obuke na simulatoru
10.1 Na predlog organizacije za obuku, Direktorat može da izda odobrenje za sprovođenje obuke na simulatoru imaocu dozvole kontrolora letenja koji je posedovao posebno ovlašćenje instruktora najmanje tri godine.
10.2 Ukoliko je od isteka važenja posebnog ovlašćenja instruktora proteklo više od godinu dana, za izdavanje odobrenja za sprovođenje obuke na simulatoru neophodno je da podnosilac zahteva podnese i dokaz o tome da je u periodu od godinu dana pre podnošenja zahteva za izdavanje odobrenja završio obuku prema programu obuke osveženja znanja iz tačke 9.2 ovog priloga.
10.3 Rok važenja odobrenja za sprovođenje obuke na simulatoru je tri godine.
10.4 Zahtev za produženje roka važenja odobrenja za sprovođenje obuke na simulatoru može da podnese imalac odobrenja koji je u toku njegovog važenja ostvario najmanje 60 časova efektivne obuke kandidata na simulatoru i koji podnese dokaz da je u toku važenja odobrenja pohađao obuku osveženja znanja.
11. Autorizacija za obavljanje poslova ispitivača stručne osposobljenosti (član 24. Uredbe (EU) br. 805/2011)
11.1 Autorizaciju za obavljanje poslova ispitivača stručne osposobljenosti može da stekne kandidat:
1) koji poseduje ili je posedovao dozvolu kontrolora letenja najmanje pet godina;
2) koji poseduje ili je posedovao posebno ovlašćenje instruktora;
3) koji je uspešno završio obuku za ispitivača stručne osposobljenosti i obavljanje procena stručne osposobljenosti prema programu obuke koji je odobren od strane Direktorata;
4) koji nije kažnjavan za vazduhoplovni prekršaj;
5) čija dozvola kontrolora letenja nije bila predmet potpune ili delimične suspenzije.
11.2 Pored uslova iz tačke 11.1 ovog priloga, za sticanje autorizacije ispitivača stručne osposobljenosti za obuku u jedinici kontrole letenja i kontinuiranu obuku neophodno je da kandidat ispunjava i sledeće uslove:
1) poseduje važeća ovlašćenja, dodatna ovlašćenja i posebno ovlašćenje za lokaciju za koja će sprovoditi provere stručne osposobljenosti;
2) poseduje važeće instruktorsko ovlašćenje;
3) poseduje važeće lekarsko uverenje klase 3.
11.3 Uz zahtev za izdavanje autorizacije ispitivača, podnosilac zahteva je dužan da podnese i predlog organizacije za obuku za izdavanje autorizacije.
11.4 Međusobna prava i obaveze Direktorata i imalaca autorizacija ispitivača stručne osposobljenosti za obuku u jedinici kontrole letenja i kontinuiranu obuku bliže se regulišu posebnim ugovorom.
12. Poslovi koje može da obavlja imalac autorizacije ispitivača stručne osposobljenosti (član 24. Uredbe (EU) br. 805/2011)
12.1 Autorizacija ispitivača stručne osposobljenosti može se izdati za obavljanje sledećih poslova:
- sprovođenje procena tokom obuke, sprovođenje teorijskih ili praktičnih ispita za sticanje dozvole studenta kontrolora letenja;
- sprovođenje procene stručne osposobljenosti tokom teorijske obuke i obuke na simulatoru za sticanje posebnog ovlašćenja instruktora obuke na radnom mestu;
- sprovođenje procene stručne osposobljenosti tokom teorijske obuke, obuke na simulatoru i praktične obuke na radnom mestu, kao i sprovođenje teorijskih ili praktičnih ispita za sticanje dozvole, ovlašćenja, dodatnih i posebnih ovlašćenja kontrolora letenja;
- procene stručne osposobljenosti kontrolora letenja, sprovođenje teorijskih ili praktičnih ispita kontrolora letenja, procene ispitivača tokom sprovođenja procena, imalaca posebnog ovlašćenja instruktora tokom sprovođenja teorijske obuke, obuke na simulatoru i praktične obuke na radnom mestu, prilikom periodičnih, redovnih i kontrolnih provera.
12.2 Imalac autorizacije ispitivača stručne osposobljenosti je dužan da sprovodi ispite u skladu sa metodologijom organizacije ispita i uspostavljenim standardima sprovođenja ispita, koji su dostavljeni Direktoratu.
13. Produženje važenja autorizacije ispitivača stručne osposobljenosti (član 24. stav 2. Uredbe (EU) br. 805/2011)
Uz zahtev za produženje važenja autorizacije ispitivača stručne osposobljenosti, imalac autorizacije mora da podnese dokaz da je:
1) u poslednjoj godini važenja autorizacije završio obuku prema programu obuke osveženja znanja za ispitivače;
2) u toku svake godine važenja autorizacije izvršio najmanje dve provere stručne osposobljenosti na koje je autorizacijom ovlašćen.
14. Suspenzija i stavljanje van snage autorizacije ispitivača stručne osposobljenosti (član 24. Uredbe (EU) br. 805/2011)
Direktorat suspenduje ili stavlja van snage autorizaciju ispitivača ukoliko je u toku njenog važenja ispitivač kažnjen za vazduhoplovni prekršaj, ukoliko je suspendovana njegova dozvola, ovlašćenje, dodatno ovlašćenje ili posebno ovlašćenje, kao i ukoliko se prilikom sprovođenja ispita i provera stručnosti nije pridržavao standarda propisanih ovim pravilnikom ili je učinio drugi propust koji ga diskredituje za obavljanje tih radnji ili poslova.
15. Provera nivoa znanja engleskog jezika koji se koristi u vazduhoplovnoj komunikaciji (član 13. Uredbe (EU) br. 805/2011)
15.1 Nivo znanja engleskog jezika koji se koristi u vazduhoplovnoj komunikaciji (vazduhoplovni engleski jezik) se proverava na ispitu, na osnovu testa koji odobrava Direktorat u skladu sa ICAO zahtevima.
15.2 Ispit sprovodi organizacija za obuku koja poseduje ovlašćenje Direktorata za sprovođenje ispita engleskog jezika koji se koristi u vazduhoplovnoj komunikaciji.
15.3 Zahtevi za izdavanje ovlašćenja za sprovođenje ispita iz engleskog jezika koji se koristi u vazduhoplovnoj komunikaciji su propisani u Prilogu 5. ovog pravilnika.
16. Upisivanje u dozvolu ekspertskog nivoa 6 znanja engleskog jezika koji se koristi u vazduhoplovnoj komunikaciji u skladu sa ICAO zahtevima (član 13. Uredbe (EU) br. 805/2011)
16.1 Upisivanje u dozvolu ekspertskog nivoa 6 znanja engleskog jezika koji se koristi u vazduhoplovnoj komunikaciji licu kome engleski jezik nije maternji, Direktorat razmatra u skladu sa zahtevima iz ICAO dokumenta 9835 AN/453, Poglavlje 6. tačka 6.2.8.11 "Procena nivoa znanja na ekspertskom nivou 6" i zahtevima ICAO Cir 318-AN/180, Poglavlje 1, tačka 4.13 "Testiranje za ekspertski nivo znanja 6", koji su dostupni na zvaničnoj internet stranici ICAO.
16.2 Kandidatu se upisuje u dozvolu ICAO nivo 6 znanja engleskog jezika, ako je položio ispit za ICAO nivo 6 znanja engleskog jezika i ako pored toga ispunjava jedan od sledećih dopunskih uslova:
1) da je boravio u državi engleskog govornog područja i pohađao školu ili fakultet na engleskom jeziku u trajanju od najmanje pet godina, ili
2) da je živeo i radio u državi engleskog govornog područja najmanje deset godina, ili
3) da je završio akademske studije engleskog jezika i književnosti u trajanju od najmanje četiri godine, u domaćoj visokoškolskoj ustanovi sa važećom akreditacijom.
16.3 Kandidat je dužan da o školovanju, odnosno o životu i radu u državi engleskog govornog područja dostavi Direktoratu odgovarajući dokaz koji to potvrđuje.
16.4 Kandidatu koji je položio ispit za nivo 6 znanja engleskog jezika, a da pri tome ne ispunjava nijedan od dopunskih uslova propisanih u tački 16.2 ovog priloga, u dozvolu se upisuje nivo 5 znanja engleskog jezika.
17. Podnošenje prijave za proveru stručne osposobljenosti za sticanje dozvole, ovlašćenja, dodatnih ili posebnih ovlašćenja kontrolora letenja (član 9. stav 3. tačka c) Uredbe (EU) br. 805/2011)
17.1 Kandidat podnosi Direktoratu pisanu prijavu za polaganje ispita u cilju provere stručne osposobljenosti za sticanje dozvole, ovlašćenja, dodatnih ili posebnih ovlašćenja kontrolora letenja, koja sadrži i potvrdu o završenoj obuci u jedinici kontrole letenja, izuzev prijave za polaganje ispita za sticanje posebnog jezičkog ovlašćenja.
17.2 Po prijemu prijave Direktorat proverava da li kandidat ispunjava propisane uslove za polaganje ispita.
17.3 Ako utvrdi da kandidat ispunjava propisane uslove Direktorat, u roku od 30 dana od dana prijema prijave, donosi rešenje kojim se dozvoljava sprovođenje ispita, određuje rok za sprovođenje ispita i ispitivač koji će ispit sprovesti. Ispit se sprovodi pod nadzorom vazduhoplovnog inspektora.
17.4 Ako se utvrdi da kandidat ne ispunjava uslove za pristupanje ispitu Direktorat, u roku od 30 dana od dana prijema prijave, donosi rešenje kojim se odbija zahtev kandidata za sprovođenje ispita.
17.5 Kandidat podnosi prijavu i za polaganje popravnog ispita.
18. Provera stručne osposobljenosti za sticanje dozvole, ovlašćenja, dodatnih i posebnih ovlašćenja kontrolora letenja (član 9. stav 3. tačka c) Uredbe (EU) br. 805/2011)
18.1 Ispitivač koji je određen rešenjem iz tačke 17.3 ovog priloga, dužan je da organizuje sprovođenje ispita i da o vremenu i mestu sprovođenja ispita obavesti kandidata i Direktorat najkasnije sedam dana pre ispita.
18.2 Sprovođenje ispita u cilju provere stručne osposobljenosti za sticanje dozvole, ovlašćenja, dodatnih i posebnih ovlašćenja kontrolora letenja se sastoji od teorijskog i praktičnog dela.
18.3 Kandidat je položio teorijski deo ispita ukoliko je ostvario najmanje 75 % od ukupnog broja bodova.
18.4 Praktičnom delu ispita može da pristupi kandidat koji je položio teorijski deo ispita.
18.5 Praktičan deo ispita se sastoji od neposrednog uvida u stručnu osposobljenost i veštinu kandidata tokom rada u jedinici kontrole letenja, u živom saobraćaju, odnosno na simulatoru, ukoliko u slučaju malog obima saobraćaja ne može da se stekne uvid u spremnost kandidata za samostalan rad.
18.6 Kandidat koji polaže ispit radi sticanja ovlašćenja oblasna kontrola - proceduralna (Area Control Procedural - ACP), praktičan deo ispita polaže na simulatoru.
18.7 Kandidat koji polaže ispit radi sticanja dodatnog ovlašćenja toranjske kontrole (ADI/TWR) na radnoj poziciji prilazna kontrola - proceduralna (APP), gde postoji samo radno mesto APP, pohađa praktičnu obuku na simulatoru.
19. Popravni ispit (član 9. stav 3. tačka c) Uredbe (EU) br. 805/2011)
19.1 Kandidat koji ne položi teorijski deo ispita može da pristupi popravnom ispitu u roku koji ne može da bude kraći od 30 dana, računajući od dana prethodnog polaganja ispita.
19.2 Kandidat koji ne položi praktičan deo ispita može da pristupi popravnom ispitu u roku koji ne može da bude kraći od 60 dana, računajući od dana prethodnog polaganja ispita.
19.3 Prilikom polaganja popravnog praktičnog dela ispita, kandidatu se priznaje položen teorijski deo ispita.
19.4 Ispitivač na popravnom praktičnom delu ispita ne može biti lice koje je bilo ispitivač na prethodnom ispitu.
20. Prigovor kandidata (član 22. stav 2. tačka g) Uredbe (EU) br. 805/2011)
20.1 Kandidat koji smatra da je tokom sprovođenja ispita povređeno neko njegovo pravo može da u roku od sedam dana od sprovođenja ispita podnese Direktoratu prigovor, uz odgovarajuće obrazloženje.
20.2 Ukoliko Direktorat zaključi da je prigovor kandidata osnovan, doneće rešenje o sprovođenju ponovnog ispita.
20.3 Ispitivač na ponovnom ispitu ne može biti lice koje je bilo ispitivač na prethodnom ispitu.
21. Izveštaj ispitivača stručne osposobljenosti
21.1 Imalac autorizacije ispitivača stručne osposobljenosti je dužan da o svakoj sprovedenoj proveri stručne osposobljenosti sačini izveštaj i da jedan primerak izveštaja odmah dostavi Direktoratu, kao i da obavesti kandidata o rezultatima provere stručne osposobljenosti.
21.2 Izveštaj iz tačke 21.1 mora da obuhvati:
- ime i prezime kandidata;
- broj dozvole kandidata;
- vrstu ovlašćenja, dodatnog ovlašćenja ili posebnog ovlašćenja za koje je kandidat polagao ispit;
- ocenu kandidata "položio" ili "nije položio"
- datum i mesto održane provere stručne osposobljenosti;
- potpis ispitivača.
21.3 Imalac autorizacije ispitivača stručne osposobljenosti je dužan da vodi evidenciju o svim sprovedenim proverama stručne osposobljenosti.
22. Izdavanje dozvola, ovlašćenja, dodatnih i posebnih ovlašćenja (član 5. st. 1. i 2. Uredbe (EU) br. 805/2011)
22.1 Zahtev za izdavanje dozvole kontrolora letenja ili dozvole studenta kontrolora letenja, zahtev za izdavanje, produženje i obnovu ovlašćenja, dodatnih ovlašćenja i posebnih ovlašćenja koja se upisuju u dozvolu, dostavljaju se Direktoratu na obrascima koje utvrđuje Direktorat.
22.2 Po prijemu zahteva, Direktorat proverava da li podnosilac zahteva ispunjava propisane uslove za izdavanje dozvole kontrolora letenja ili studenta kontrolora letenja, za izdavanje, produženje i obnovu ovlašćenja, dodatnih ovlašćenja i posebnih ovlašćenja koja se upisuju u dozvolu.
23. Obrazac dozvole kontrolora letenja i studenta kontrolora letenja (član 5. stav 3. i Aneks I Uredbe (EU) br. 805/2011)
23.1 Obrazac dozvole kontrolora letenja i obrazac dozvole studenta kontrolora letenja štampaju se dvojezično, na srpskom i engleskom jeziku, obostrano, na hartiji bele boje, čije dimenzije ne smeju biti manje od jedne osmine formata A4.
23.2 Obrazac dozvole kontrolora letenja dat je u Prilogu 6. ovog pravilnika. Obrazac dozvole studenta kontrolora letenja dat je u Prilogu 7. ovog pravilnika.
24. Suspenzija korišćenja dozvole i stavljanje van snage dozvole ili ovlašćenja (član 6. Uredbe (EU) br. 805/2011)
24.1 Uslovi i postupak suspenzije korišćenja dozvole i stavljanja van snage dozvola ili ovlašćenja kontrolora letenja i studenta kontrolora letenja regulisani su Zakonom o vazdušnom saobraćaju.
24.2 Ukoliko je ovlašćenje, dodatno ili posebno ovlašćenje koje je upisano u dozvolu studenta kontrolora letenja ili dozvolu kontrolora letenja stavljeno van snage, imalac dozvole je dužan da završi obuku i položi ispit za sticanje ovlašćenja, dodatnog ili posebnog ovlašćenja.
24.3 Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi je dužan da odmah obavesti Direktorat u slučaju da kontrolor letenja ne ispuni odgovarajuće obaveze koje su mu naložene rešenjem o suspenziji, kao i u slučajevima kada se sumnja u stručnu osposobljenost kontrolora letenja. Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi je dužan da, u slučajevima kad se sumnja u stručnu osposobljenost kontrolora letenja, ne dozvoli da kontrolor letenja radi na operativnoj poziciji bez odgovarajućeg nadzora.
25. Priznavanje dozvola kontrolora letenja i studenata kontrolora letenja (član 29. Uredbe (EU) br. 805/2011)
25.1 Direktorat priznaje dozvolu kontrolora letenja i dozvolu studenta kontrolora letenja koja je stečena u inostranstvu, uključujući ovlašćenja, dodatna i posebna ovlašćenja, izuzev posebnog ovlašćenja za lokaciju, ako uslovi pod kojima su stečeni dozvola, ovlašćenja, dodatna ovlašćenja i posebna ovlašćenja nisu blaži od uslova propisanih ovim pravilnikom.
25.2 Da bi stekao posebno ovlašćenje za lokaciju lice kome je priznata dozvola mora da završi obuku u jedinici kontrole letenja pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi na osnovu plana obuke koji je pripremljen za podnosioca zahteva, a koji pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi dostavlja Direktoratu na odobrenje.
26. Procedure održavanja stručnosti (član 3. tačka 14, član 20, član 22. stav 2. tačka d) i Deo C Aneksa II Uredbe (EU) br. 805/2011)
26.1 Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi je dužan da obezbedi da svaka jedinica kontrole letenja ima procedure održavanja stručnosti (Unit Competence Scheme), koje su odobrene od strane Direktorata.
26.2 Procedurama održavanja stručnosti određuju se zahtevi koje mora da ispuni kontrolor letenja kako bi stalno održavao propisani nivo stručnosti i veština, koji se posebno odnose na:
1) broj radnih sati u određenom periodu na sektoru ili operativnoj poziciji za koje ima važeće ovlašćenje;
2) procenu kontinuirane stručnosti;
3) proveru stručnosti posle periodičnog osveženja znanja, obuke za vanredne situacije (visokog i niskog stepena rizika i specifične situacije i otkazi), obuke kod uvođenja nove opreme i procedura, kao i njihovih promena;
4) proveru stručnosti posle dužeg perioda odsustvovanja.
26.3 U procedurama održavanja stručnosti pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi mora da definiše postupke kojima obezbeđuje stalno održavanje propisanog nivoa stručnosti kontrolora letenja kroz redovne provere stručnosti, a koji se odnose na:
1) način provere;
2) operativne ciljeve koji moraju da se zadovolje;
3) odgovorno lice za sprovođenje provere;
4) način čuvanja podataka o rezultatima provere stručne osposobljenosti kontrolora letenja.
27. Dužnosti pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi
Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi je dužan da uspostavi procedure kojima se imaocu dozvole privremeno uskraćuje pravo da koristi prava iz dozvole u slučaju:
1) da postoji opravdana sumnja da kontrolor letenja nije stručno osposobljen;
2) da postoji procena da kontrolor letenja nije sposoban za obavljanje poslova vezanih za određeno ovlašćenje;
3) da postoji procena da imalac posebnog ovlašćenja instruktora nije stručno osposobljen da sprovodi obuku na operativnom radnom mestu;
4) da kontrolor letenja ili student kontrolor letenja ne ispunjavaju zdravstvene uslove;
5) da je imalac dozvole pod dejstvom psihoaktivnih supstanci koje ga mogu onesposobiti za bezbedno obavljanje poslova na osnovu dozvole;
6) učešća u događaju koji bi mogao da dovede u pitanje nivo stručne osposobljenosti kontrolora letenja.
Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi je dužan da odmah obavesti Direktorat o slučajevima navedenim u ovoj tački.
Definisani zahtevi za izdavanje potvrde o pravu na obučavanje kontrolora letenja
Deo I: Opšti zahtevi
Obuku kandidata za sticanje dozvole kontrolora letenja i dozvole studenta kontrolora letenja, ovlašćenja, dodatnih ovlašćenja i posebnih ovlašćenja sprovode organizacije za obuku koje poseduju potvrdu o pravu na obučavanje kontrolora letenja, koju izdaje Direktorat.
Potvrdu o pravu na obučavanje kontrolora letenja može da stekne pravno lice koje ima poslovno sedište u Republici Srbiji, koje je kod nadležnog organa registrovano za obavljanje delatnosti i koje ispunjava uslove propisane zakonom kojim se uređuje vazdušni saobraćaj, kao i zahteve utvrđene ovim pravilnikom.
1. Podnošenje zahteva za izdavanje potvrde o pravu na obučavanje
1.1 Zahtev za izdavanje potvrde o pravu na obučavanje se podnosi na obrascu koji utvrđuje Direktorat.
1.2 Uz zahtev za izdavanje potvrde o pravu na obučavanje, organizacija za obuku obavezno dostavlja dokaze kojima potvrđuje da pravno lice koje je podnosilac zahteva ispunjava uslove propisane ovim pravilnikom:
1) obrazloženje koje sadrži izjavu o načinu usaglašenosti organizacije za obuku sa odredbama pravilnika, kojim organizacija za obuku dokazuje da njena organizacija, prostorije, oprema, osoblje, postupak procene stručne osposobljenosti kandidata i sprovođenje ispita omogućavaju da se obuka obavlja u skladu sa uslovima propisanim ovim pravilnikom, uz pozivanje na reference odgovarajućih dokumenata;
2) dokaz o dovoljnim obezbeđenim finansijskim sredstvima za obuku koju sprovodi, kao i o odgovarajućem pokriću pravnog lica od odgovornosti za štetu u skladu sa prirodom obuke koju sprovodi;
3) dokumentovan postupak o načinu obaveštavanja Direktorata o uvođenju novih procesa, opreme, programa ili o promenama postojećih.
2. Obrazloženje organizacije za obuku
2.1 Ispunjenost uslova organizacije za obuku u prvoj fazi provere vrši se na osnovu procene pisanog obrazloženja i procene dostavljene dokumentacije.
2.2 Obrazloženje mora da, na osnovu organizacione šeme organizacije za obuku, dokumentuje sve pojedinačne dužnosti i linije odgovornosti, odnosno jasno definisane linije bezbednosne odgovornosti za organizacije za obuku koje su izložene bezbednosnim rizicima u toku pružanja usluga, uz pozivanje na odgovarajuća dokumenta organizacije za obuku.
2.3 Obrazloženje mora da sadrži sledeće podatke:
1) osnovne podatke o podnosiocu zahteva (naziv i adresa podnosioca zahteva, ime, broj telefona, faksa i e-mail adresa odgovornog rukovodioca organizacije za obuku i lica koje je imenovano kao koordinator za komunikaciju sa imenovanim vođom tima Direktorata za proveru u pogledu provere ispunjenosti uslova za izdavanje potvrde, odnosno periodične provere;
2) podatke o načinu usaglašenosti sa Zakonom o vazdušnom saobraćaju i ovim pravilnikom;
3) potpisanu izjavu odgovornog rukovodioca, kojom se potvrđuje da je organizacija za obuku usaglašena sa ovim pravilnikom, izražava težnja da bude kontinuirano usaglašena i iskazuje spremnost organizacije za obuku da na zahtev Direktorata dostavi sve dodatne podatke i dokumentaciju koji su potrebni za utvrđivanje usaglašenosti.
2.4 U obrazloženju, organizacija za obuku mora da navede na koji način je postignuta usaglašenost sa zahtevima utvrđenim u ovom pravilniku u pogledu odgovarajućih prostorija, opreme i smeštaja, u pogledu dovoljnog broja osoblja sa odgovarajućim kvalifikacijama i iskustvom za planiranje i sprovođenje teorijske obuke, praktične obuke, u pogledu metodologije uspostavljanja sadržaja, organizacije i trajanja kurseva obuke, planova obuke i procedura održavanja stručnosti kontrolora letenja u jedinicama kontrole letenja, kao i metodologije načina sprovođenja ispita i procena uz pozivanje na odgovarajuća dokumenta.
2.5 Organizacija za obuku je dužna da u obrazloženju navede način na koji ispunjava svoje finansijske obaveze i da podnese dokaz da raspolaže dovoljnim finansijskim sredstvima za sprovođenje obuke prema odobrenim programima obuke, odnosno planovima obuke operativnih jedinica kontrole letenja.
Deo II: Zahtevi koji se proveravaju
1. Priručnik o obuci i procedurama
Organizacija za obuku mora da ima priručnik o obuci i procedurama (u daljem tekstu: priručnik o obuci) koji sadrži organizacionu šemu organizacije za obuku, koji rukovodiocima i osoblju daje jasne smernice o politici organizacije, kao i o procedurama i procesima vezanim za obuku i procene stručne osposobljenosti. Sadržaj priručnika i ostalih operativnih dokumenata mora da bude dosledan i da predstavlja celovit sistem. Organizacija za obuku mora da obezbedi da se priručnik o obuci dosledno koristi u svim organizacionim jedinicama u njegovom sastavu.
1.1 Priručnik o obuci treba da bude sastavljen prema kriterijumima koji se odnose na informacije, značaj i upotrebu. Sadržaj priručnika o obuci mora da bude uređen na način koji operativnom osoblju omogućava jednostavan pristup. On može da bude izdat kao jedan dokument ili iz više delova. Ukoliko se sastoji iz više delova mora da poseduje glavni sadržaj koji olakšava pronalaženje informacija koje se nalaze u više delova tog priručnika. U tom slučaju, glavni sadržaj mora da se nalazi na prednjoj stranici svakog dela.
1.2 Struktura priručnika o obuci mora da bude razumljiva, jasna i odgovarajuća za informacije koje se dokumentuju. Struktura mora da bude utvrđena na početku dokumenta kroz objašnjenje organizacionih elemenata, kao što su naslovi, numeracija, glavni delovi dokumenta i drugi načini grupisanja podataka. Mora da se koristi jasna, razumljiva i dosledna terminologija. Priručnik o obuci mora da sadrži definicije, oznake i skraćenice koje redovno moraju da se ažuriraju. Mora da sadrži listu izmena i dopuna dokumenta i listu važećih stranica. Priručnik o obuci mora da bude u skladu sa zahtevima sistema obezbeđenja kvaliteta organizacije za obuku.
1.3 Organizacija za obuku je dužna da prati korišćenje priručnika o obuci kroz uspostavljen sistem povratnih informacija od strane relevantnih korisnika. Organizacija za obuku treba da razvije analizu prikupljenih informacija, sistem distribucije i kontrole izmena, u cilju obrade informacija koje proizlaze iz promena, a koje se odnose na:
1) politiku, procese i procedure organizacije za obuku;
2) obuke koje se sprovode;
3) sadržaj programa i planova obuke, odnosno planova obuke kontrolora letenja u jedinicama kontrole letenja i procedura održavanja stručnosti kontrolora letenja u jedinicama kontrole letenja;
4) uvođenje nove opreme, što rezultira potrebom sprovođenja preobuke osoblja i odobrenjem programa i planova obuke, kao i izdavanjem dozvole za korišćenje simulatora za obuku;
5) potvrdu o pravu na obučavanje kontrolora letenja;
6) postupak obezbeđenja standardizacije procesa procene stručne osposobljenosti i ispita.
1.4 Izmene i dopune priručnika o obuci moraju da se vrše redovno:
1) nakon izmena procesa koji se odvijaju i procedura koje se koriste u organizaciji za obuku;
2) nakon izmena programa obuke, odnosno planova obuke kontrolora letenja u jedinicama kontrole letenja i procedura održavanja stručnosti kontrolora letenja u jedinicama kontrole letenja;
3) nakon promena u tehnologiji (npr. uvođenje nove opreme za obuku);
4) nakon izmena odgovarajućih propisa.
1.5 Izmene i dopune priručnika o obuci moraju da se vrše kroz uspostavljen sistem izmena i dopuna kako bi informacije sadržane u njemu bile ažurne. Sistem izmena i dopuna mora da obuhvati i njihovo praćenje koje će obezbediti da sve izmene budu blagovremeno dostavljene svim relevantnim organizacionim celinama ili licima koja ga koriste, kao i Direktoratu.
1.6 Shodno zahtevima ICAO Aneksa 1, priručnik o obuci mora da sadrži sledeće elemente:
1) opšti opis obuka za koje organizacija za obuku ima odobrenje;
2) sadržaj programa obuke, odnosno planova obuke kontrolora letenja u jedinicama kontrole letenja i procedura održavanja stručnosti kontrolora letenja u jedinicama kontrole letenja, uključujući opremu koja se koristi;
3) opis sistema obezbeđenja kvaliteta;
4) opis prostorija organizacije za obuku;
5) ime, dužnosti i kvalifikacije lica koje je imenovano kao odgovorno za usaglašenost sa zahtevima potvrde o pravu na obučavanje kontrolora letenja;
6) opis dužnosti i kvalifikacija osoblja koje je imenovano kao odgovorno za planiranje, sprovođenje obuke i interni nadzor nad obukom;
7) opis procedura koje se koriste za uspostavljanje i održavanje stručnosti instruktora;
8) opis metoda koji se koristi za kompletiranje i čuvanje evidencija o obuci:
- detaljne evidencije o kandidatima na obuci kako bi se dokazalo da su svi zahtevi vezani za obuku ispunjeni;
- evidencije o kvalifikacijama i obukama instruktora i autorizovanih ispitivača stručne osposobljenosti;
9) opis, ukoliko je primenljivo, dodatnih obuka koje su potrebne radi usaglašavanja sa procedurama i zahtevima;
10) opis odabira, uloge i odgovornosti autorizovanih ispitivača stručne osposobljenosti.
2. Prostorije i oprema
2.1 Organizacija za obuku je dužna da obezbedi odgovarajuće prostorije, opremu, učila, simulatore i literaturu koji omogućavaju uspešno sprovođenje obuke, zavisno od vrste obuke za koju se koriste (npr. odgovarajuće osvetljene i klimatizovane prostorije za teorijsku obuku, praktičnu obuku, nastavno osoblje, jezičku laboratoriju, smeštaj dokumentacije, arhiviranje i čuvanje podataka, biblioteku i sl).
2.2 Organizacija za obuku je dužna da kandidatima obezbedi nesmetan pristup informacijama, opremi, učilima, simulatorima i literaturi koji su neophodni za obuku koja je odobrena.
2.3 Organizacija za obuku mora da ima biblioteku (ukoliko je primenljivo) u kojoj se čuva sva literatura neophodna za obuku, koja odgovara obimu i nivou obuke koja se sprovodi. Ukoliko se u biblioteci nalazi literatura za obuku u elektronskoj formi, mora da postoji odgovarajuća oprema koja omogućava štampanje dokumenata koje koriste kandidati, predavači i instruktori.
2.4 Za korišćenje simulatora koji se koriste za sprovođenje obuke mora da se pribavi dozvola Direktorata. Organizacija za obuku je dužna da podnese zahtev za izdavanje dozvole za korišćenje simulatora na obrascu koji utvrđuje Direktorat. Uz zahtev je potrebno dostaviti prateću dokumentaciju, kao i podatke koji se odnose na:
- tip simulatora koji se koriste;
- tip obuke za koju se simulatori koriste;
- obrazloženje o načinu na koji simulatori ispunjavaju operativne potrebe za obukom, odnosno kako simulator omogućava izvođenje vežbi za određeni odobren program obuke.
Dozvola za korišćenje simulatora se izdaje sa rokom važenja od godinu dana. Pre isteka roka važenja, organizacija za obuku je dužna da podnese zahtev za produženje roka važenja dozvole za korišćenje simulatora uz odgovarajuću dokumentaciju i podatke koji bi mogli imati uticaja na produženje roka važenja.
3. Osoblje
3.1 Organizacija za obuku mora da imenuje odgovornog rukovodioca čija je obaveza da obezbedi usaglašenost sa regulatornim zahtevima odobrene organizacije.
3.2 Organizacija za obuku mora da zapošljava odgovarajući broj osoblja za planiranje, sprovođenje obuke i interni nadzor nad obukom. Organizacija za obuku mora da ima dovoljan broj odgovarajuće kvalifikovanih predavača, instruktora teorijske i praktične obuke i autorizovanih ispitivača stručne osposobljenosti, kako bi se obezbedilo da se sprovođenjem obuke postignu ciljevi utvrđeni odobrenim programima i planovima obuke, odnosno odobrenim planovima obuke i procedurama održavanja stručnosti kontrolora letenja u jedinicama kontrole letenja. Procena stručne osposobljenosti kandidata na kraju obuke mora da pokaže da je dostignut nivo znanja i stručne osposobljenosti koji je potreban za pristupanje obuci u jedinici kontrole letenja, odnosno za obuku na radnom mestu. Procena stručne osposobljenosti je zasnovana na elementima stručne osposobljenosti i kriterijumima učinka.
3.2.1 Instruktori
Teorijsku obuku mogu da sprovode odgovarajuće kvalifikovani instruktori koji moraju:
1) imati odgovarajuće znanje iz oblasti iz koje vrše obuku;
2) dokazati sposobnost da koriste odgovarajuće tehnike obuke.
Praktičnu obuku vrše instruktori koji moraju da imaju sledeće kvalifikacije:
1) poseduju teorijsko znanje i iskustvo koje odgovara obuci koju vrše;
2) dokazali su da poseduju sposobnost da vrše obuku i da koriste odgovarajuće tehnike obuke;
3) uvežbali su tehnike obuke iz procedura na osnovu kojih se vrši obuka;
4) redovno pohađaju obuku u cilju osveženja znanja kako bi se održavala njihova stručna osposobljenost za sprovođenje obuke.
3.3 Organizacija za obuku mora da uspostavi proceduru kojom se obezbeđuje stručna osposobljenost predavača i instruktora teorijske i praktične obuke za početnu i posebnu obuku. Oni moraju da imaju početnu i kontinuiranu obuku koja odgovara njihovim zadacima i odgovornostima. Programi obuke kojima se uspostavlja stručna osposobljenost osoblja moraju da obuhvate i znanja i veštine koji se odnose na ljudski učinak, uključujući upravljanje opasnostima i greškama u skladu sa ICAO dokumentom 9683 - Human Factors Training Manual, koji je dostupan na zvaničnoj internet stranici ICAO. Ovaj zahtev se ne primenjuje na profesore engleskog jezika, s obzirom da su odgovarajuću stručnu osposobljenost za sprovođenje obuke i ispita stekli završenim visokoškolskim akademskim studijama.
Organizacija za obuku mora da ima proceduru na osnovu koje se utvrđuje način sprovođenja teorijske obuke i praktične obuke.
Organizacija za obuku mora da ima proceduru koja opisuje proces obuke i procene stručne osposobljenosti u jedinici kontrole letenja.
Organizacija za obuku mora da ima proceduru za procenu uspešnosti obuke.
4. Programi i planovi početne, posebne i kontinuirane obuke, odnosno planovi obuke kontrolora letenja u jedinicama kontrole letenja i procedure održavanja stručnosti kontrolora letenja u jedinicama kontrole letenja
Obuka kandidata za sticanje dozvole studenta kontrolora letenja, odnosno dozvole kontrolora letenja, kao i za sticanje i produženje važenja ovlašćenja, dodatnih ovlašćenja i posebnih ovlašćenja se sprovodi prema odobrenim programima obuke usklađenim s međunarodnim standardima i preporučenom praksom.
Organizacija za obuku koja sprovodi određenu vrstu obuke dužna je da za programe obuke pribavi odobrenje Direktorata.
Organizacije za obuku su dužne da Direktoratu redovno dostavljaju sledeće podatke:
1) broj planiranih obuka na godišnjem nivou;
2) za svaku obuku spisak nastavnika i instruktora teorijske i praktične obuke po predmetima;
3) imenovanog mentora za teorijsku obuku svake klase polaznika, odnosno grupe kandidata na obuci;
4) imenovanog rukovodioca programa obuke svake klase polaznika, odnosno grupe kandidata na obuci;
5) datum početka obuke;
6) spisak polaznika obuke,
7) obrazloženje da simulator zadovoljava potrebe klase, odnosno grupe kandidata u pogledu kapaciteta u planiranom vremenskom periodu sprovođenja obuke.
4.1 Odobravanje programa i planova početne, posebne i kontinuirane obuke, odnosno planova obuke kontrolora letenja u jedinicama kontrole letenja i procedura održavanja stručnosti kontrolora letenja u jedinicamakontrole letenja
4.1.1 Organizacija za obuku je dužna da dostavi Direktoratu na odobrenje usaglašene programe i planove početne, posebne i kontinuirane obuke, odnosno planove obuke kontrolora letenja u jedinicama kontrole letenja i procedure održavanja stručnosti kontrolora letenja u jedinicama kontrole letenja najkasnije 15 radnih dana pre planiranog početka predložene obuke.
4.1.2 Program obuke iz engleskog jezika (opšteg engleskog jezika i vazduhoplovnog engleskog jezika u okviru osnovne obuke KL i vazduhoplovnog engleskog jezika za sticanje ACS/APS ovlašćenja) se dostavlja Direktoratu na prihvatanje. Uz ovaj program obuke se prilaže potpisana izjava odgovornog rukovodioca da taj program odgovara zahtevima ICAO Aneksa 1 uz Čikašku konvenciju, ICAO dokumenta Cir AN/185 Guidlines for Aviation English Training Programmes i obrazloženje o načinu usaglašenosti sa tim zahtevima. Takođe je neophodno obezbediti obuku iz engleskog jezika koji se koristi u vazduhoplovnoj komunikaciji u cilju održavanja operativnog nivoa znanja, odnosno unapređenja postojećeg nivoa znanja.
4.2 Sadržaj programa i planova početne, posebne i kontinuirane obuke, odnosno planova obuke kontrolora letenja u jedinicama kontrole letenja i procedura održavanja stručnosti kontrolora letenja u jedinicama kontrole letenja
4.2.1 Organizacija za obuku mora da dokumentuje metodologiju uspostavljanja sadržaja, organizacije i trajanja programa obuke, odnosno planova obuke kontrolora letenja u jedinicama kontrole letenja i procedura održavanja stručnosti kontrolora letenja u jedinicama kontrole letenja.
Programi i planovi obuke moraju da budu usaglašeni sa međunarodnim standardima i uputstvima za njihovu izradu i mora da bude navedena referenca uspostavljenih međunarodnih standarda na osnovu kojih su urađeni.
4.2.2 Programi i planovi obuke, odnosno planovi obuke kontrolora letenja u jedinicama kontrole letenja i procedure održavanja stručnosti kontrolora letenja u jedinicama kontrole letenja u pogledu forme moraju da sadrže: naziv organizacije za obuku, naziv dokumenta, broj verzije, status, zavodni broj i datum, potpis ovlašćenog lica, identifikacionu stranu, listu izmena dokumenta, listu važećih stranica, kao i sadržaj, ciljeve i namenu dokumenta.
4.2.3 Programi obuke i planovi obuke kontrolora letenja u jedinicama kontrole letenja moraju da obuhvate podatke koji se odnose na usaglašenost, proces izrade programa obuke sa detaljima vezanim za osoblje koje učestvuje u sprovođenju programa obuke i planova obuke kontrolora letenja u jedinicama kontrole letenja, njihove odgovornosti i zadatke.
4.2.4 Planovi obuke kontrolora letenja jedinica kontrole letenja moraju da sadrže organizaciju nastave, način procene ostvarenih rezultata kandidata i način sprovođenja ispita tokom obuke po predmetima, kao i prikaz dinamike obuke.
Planovi obuke kontrolora letenja jedinica kontrole letenja moraju da sadrže pojedinačne ciljeve obuke, klasifikovane prema predmetima, temama i jedinicama. Za svaki predmet i temu moraju da budu navedeni detalji o zahtevima obuke (tip nastavne situacije, potreban obrazovni materijal, metode, način obuke). Ciljevi moraju da budu klasifikovani prema pojedinačnim predmetima i definisani kroz prikaz broja časova za svaki predmet, razrađen po segmentima teorijske i praktične obuke.
Planovi početne, posebne i kontinuirane obuke kontrolora letenja moraju da budu usaglašeni sa odobrenim programima početne, posebne i kontinuirane obuke kontrolora letenja u pogledu programskog sadržaja, ciljeva i tema i moraju da sadrže obrazloženje za predviđene satnice pojedinačnih tema svakog predmeta.
Planovi obuke moraju da sadrže sledeće elemente:
1) nastavni plan realizacije programa obuke koji obuhvata:
- taksativno navedene nastavne predmete obuke,
- predviđen fond časova za svaki pojedinačni nastavni predmet,
- dinamiku sprovođenja nastave po predmetima, odnosno trajanje svakog pojedinačnog nastavnog predmeta (u nedeljama/danima);
2) dinamiku realizacije programa obuke koja mora da sadrži:
- fond predviđenih časova,
- predviđeno vreme trajanja (u radnim danima) po svakom predmetu obuke.
4.2.5 Procedure održavanja stručnosti kontrolora letenja moraju da:
- propišu principe i metode održavanja stručnosti u jedinici kontrole letenja u cilju održavanja visokog stepena znanja i veština kontrolora letenja u izvršavanju njihovih zadataka, u cilju održavanja važenja dozvole, ovlašćenja, dodatnih i posebnih ovlašćenja, kao i navedu uslove za njihovu suspenziju i ukidanje suspenzije u skladu Zakonom o vazdušnom saobraćaju i ovim pravilnikom;
- obuhvate zahteve za studente kontrolore letenja, kontrolore letenja, odnosno sve imaoce ovlašćenja, dodatnih i posebnih ovlašćenja, kako bi se obezbedila njihova kontinuirana stručnost;
- obuhvate odgovornosti, zadatke i postupke za utvrđivanje stručnosti studenta kontrolora letenja, kontrolora letenja, instruktora, autorizovanih ispitivača stručne osposobljenosti u jedinicama kontrole letenja;
- definišu odgovornosti lica koja su uključena u proces procene stručne osposobljenosti, standarde u odnosu na koje se vrši procena stručne osposobljenosti, liste koje se koriste u procesu procene stručne osposobljenosti, kao i obrasce evidencija stručne osposobljenosti koje se vode u jedinici kontrole letenja;
- obuhvate kontinuiranu obuku, opšte principe, dinamiku sprovođenja kontinuirane obuke, trajanje, vrste, sadržaj obuke, praćenje uspeha za vreme obuke;
- utvrde ispite i procenu stručne osposobljenosti, metode procene, operativne ciljeve, odgovorno lice za sprovođenje procena, kao i način čuvanja podataka o rezultatima izvršene procene stručne osposobljenosti.
Procedure održavanja stručnosti kontrolora letenja moraju da budu usaglašene sa zahtevima ovog pravilnika i odobrenim planovima obuke kontrolora letenja u jedinicama kontrole letenja.
4.3 Ažuriranje i promena programa i planova početne, posebne i kontinuirane obuke, planova obuke kontrolora letenja u jedinicamakontrole letenja i procedura održavanja stručnosti kontrolora letenja u jedinicamakontrole letenja
4.3.1 Organizacija za obuku mora da uspostavi procedure pomoću kojih se vrši ažuriranje i izmena programa i planova obuke, odnosno planova obuke kontrolora letenja u jedinicama kontrole letenja i procedura održavanja stručnosti kontrolora letenja u jedinicama kontrole letenja; usaglašavanje programa i planova obuke.
4.3.2 Ažuriranje i promena programa i planova obuke, odnosno planova obuke kontrolora letenja u jedinicama kontrole letenja i procedura održavanja stručnosti kontrolora letenja u jedinicama kontrole letenja moraju da budu dokumentovane i da sadrže obrazloženje razloga za uvođenje promene, a za sve promene, pre njihovog uvođenja, mora da se pribavi odobrenje Direktorata.
4.3.3 Organizacija za obuku mora da vodi evidenciju ažuriranja i promena programa i planova obuke, odnosno planova obuke kontrolora letenja u jedinicama kontrole letenja i procedura održavanja stručnosti kontrolora letenja u jedinicama kontrole letenja uz navođenje razloga promena i mora da obezbedi da program, nakon ažuriranja i promene, ostane usaglašen sa zahtevima propisanim u ovom pravilniku.
5. Procene i ispiti
5.1 Organizacija za obuku mora da dokumentuje metodologiju organizacije i sprovođenja ispita i procena stručne osposobljenosti. Ona mora da uspostavi standardizovan proces za sprovođenje procena i ispita kandidata u svim fazama provere stručne osposobljenosti, što uključuje:
1) postupak za proveru napretka znanja i testove znanja;
2) postupak za izradu testova znanja, tip pitanja i procena, standarde potrebne za uspešno polaganje ispita;
3) postupak za obnovu znanja pre ponovnog testiranja;
4) izveštaje i evidencije;
5) postupak za analizu pitanja;
Postupak za procenu i sprovođenje ispita mora da obezbedi da kandidat bude svestan postignutog napretka, oblasti u kojima je potrebno poboljšanje, kao i ciljeva koje mora da dostigne da bi uspešno završio program obuke.
Kandidat mora da bude upoznat sa rezultatima izvršene procene, odnosno rezultatima ispita.
5.2 Stručna osposobljenost kandidata mora da se prati i procenjuje u skladu sa programom i planom obuke i procedurama za procenu stručne osposobljenosti, odnosno u skladu sa planom obuke kontrolora letenja u jedinicama kontrole letenja i procedurama održavanja stručnosti kontrolora letenja u jedinicama kontrole letenja.
5.3 Organizacija za obuku mora da ima procedure koje se odnose na efektivnost obuke što uključuje:
1) pojedinačne odgovornosti kandidata;
2) postupak za korekciju neodgovarajućeg napretka;
3) postupak za zamenu instruktora;
4) maksimalan broj zamena instruktora po kandidatu;
5) uspostavljen interni sistem povratnih informacija za otkrivanje nedostataka u obuci;
6) postupak za suspendovanje kandidata sa obuke;
7) postupak za podnošenje izveštaja i dokumentacije;
8) evaluaciju ispunjenosti standarda po fazama obuke kako bi se obezbedila standardizacija.
5.4 Svaki kandidat koji veruje da je oštećen prilikom procene tokom obuke mora da ima pravo prigovora organizaciji za obuku. Organizacija za obuku je dužna da uspostavi i objavi interne procedure koje se odnose na razmatranje prigovora kandidata, kao i da vodi evidenciju kojom se dokazuje da su kandidati upoznati sa tom procedurom.
6. Evidencije koje je dužna da vodi organizacija za obuku i rokovi čuvanja
Organizacija za obuku je dužna da obezbedi prostorije za arhiviranje i čuvanje podataka o obuci i procenama ostvarenih rezultata. Uslovi čuvanja i arhiviranja moraju da obezbede da dokumentacija ostane u dobrom stanju. Ako se dokumentacija čuva u elektronskoj formi, podnosilac zahteva mora da dokaže da ima uspostavljene procedure koje obezbeđuju odgovarajuću zaštitu ovakvih dokumenata. Kancelarije i prostorije u kojima se arhiviraju i čuvaju podaci i dokumentacija mogu da se kombinuju, ukoliko se podaci i dokumentacija odgovarajuće zaštite.
6.1 Sistem vođenja evidencije mora da ima sledeće karakteristike:
- sveobuhvatnost: evidencije koje se vode moraju da obezbede dokaz o svakoj obuci i omoguće rekonstrukciju istorijata obuke svakog kandidata ili instruktora u organizaciji za obuku;
- objedinjenost: važno je da se očuva integritet evidencija, kako bi se obezbedilo da se podaci ne uklone ili izmene. Takođe je neophodan rezervni sistem vođenja evidencije kako bi se obezbedio kontinuitet u slučaju neplaniranih dešavanja;
- svaka organizacija za obuku treba da uspostavi pravila o arhiviranju ličnih dosijea koji nisu aktivni.
6.2 U cilju obezbeđenja kontinuiteta i konzistentnosti obuke, organizacija za obuku je dužna da trajno čuva:
1) obrazloženje organizacije za obuku;
2) odobrene programe i planove obuke, odnosno planove obuke kontrolora letenja u jedinicama kontrole letenja i procedure održavanja stručnosti kontrolora letenja u jedinicama kontrole letenja;
3) evidenciju o nastavnicima, instruktorima teorijske i praktične obuke i autorizovanim ispitivačima stručne osposobljenosti;
4) evidenciju izvršenih provera i inspekcijskih nadzora nad organizacijom za obuku.
5) detaljne evidencije o kandidatima na obuci kako bi se dokazalo da su svi zahtevi vezani za obuku ispunjeni;
6.3 Organizacija za obuku je dužna da najmanje tri godine posle završetaka obuke vodi i čuva:
1) evidenciju obuke, dokumentaciju vezanu za procene i ispite kandidata;
2) registar kandidata na obuci, u koji se unose lični podaci kandidata, podaci o trajanju obuke, kao i podaci o nastavniku, odnosno instruktoru teorijske i praktične obuke, položenim ispitima, stepenu stručne osposobljenosti i vrsti poslova za koje se kandidat obučava;
3) spisak nastavnika, instruktora i autorizovanih ispitivača stručne osposobljenosti;
4) lična dosijea kandidata koja sadrže: rešenje o prijemu na obuku, podatke o položenim ispitima i karton o školovanju;
5) dnevnik obuke i sve promene kako bi se program prilagodio kandidatima koji su bili odsutni;
6) dnevnik realizacije planova obuke koji sadrži promene vezane za program i značajne događaje koji utiču na sprovođenje programa obuke.
Organizacija za obuku je dužna da čuva evidenciju najmanje dve godine nakon što instruktor ili ispitivač prestane da obavlja funkciju u organizaciji za obuku.
7. Sistem obezbeđenja kvaliteta i sistem kvaliteta odobrenih organizacija za obuku
7.1 Organizacija za obuku mora da uspostavi sistem obezbeđenja kvaliteta koji će omogućiti ostvarivanje rezultata koji su usaglašeni sa standardima koji su uspostavljeni u skladu sa zahtevima iz ovog pravilnika i priručnikom o obuci i procedurama.
7.2 Politika kvaliteta i strategija
7.2.1 Odobrena organizacija za obuku mora da pripremi formalnu pisanu izjavu o politici kvaliteta, koja potvrđuje opredeljenost rukovodioca organizacije za obuku za postizanjem i održavanjem najviših standarda kvaliteta. Politika kvaliteta mora da odražava ostvarenje i stalnu usaglašenost sa zahtevima Priloga 2 uz ICAO Aneks 1, zajedno sa zahtevima ovog pravilnika i eventualnim dodatnim standardima koje definiše odobrena organizacija za obuku.
7.2.2 Odgovorni rukovodilac organizacije za obuku mora da bude odgovaran za sistem obezbeđenja kvaliteta, uključujući dinamiku, način i strukturu aktivnosti internog preispitivanja i analize i može da odgovornom licu za kvalitet delegira odgovornosti za zadatke definisane u tački 7.3. ovog priloga.
7.3 Odgovorno lice za kvalitet
7.3.1 Osnovna uloga odgovornog lica za kvalitet je da verifikuje, praćenjem aktivnosti u oblasti obuke, da se standardi koje je uspostavila organizacija za obuku i zahtevi Direktorata odgovarajuće primenjuju.
7.3.2 Odgovorno lice za kvalitet je dužno da obezbedi da sistem kvaliteta bude odgovarajuće dokumentovan, primenjen, da se unapređuje i kontinuirano preispituje i poboljšava.
7.3.3 Odgovorno lice za kvalitet mora da ima:
1) direktan pristup rukovodiocu odgovornom za obuku,
2) pristup svim delovima odobrene organizacije za obuku.
7.3.4 Odgovorno lice za kvalitet je dužno da obezbedi da se sprovodi obuka osoblja koje je odgovorno za sistem kvaliteta.
7.3.5 Odgovorno lice za kvalitet treba da bude odgovorno za preispitivanje i stalno poboljšanje uspostavljene politike, procesa i procedura sistema kvaliteta. Sledeći elementi su suštinski za proces stalnog poboljšanja:
1) profil organizacionog rizika;
2) plan upravljanja rizikom;
3) matrica podudarnosti;
4) izveštaji o korektivnim i preventivnim merama;
5) izveštaji o internim inspekcijama i internim proverama.
7.4 Sistem obezbeđenja kvaliteta
Sistem obezbeđenja kvaliteta organizacije za obuku mora da omogući ne samo utvrđivanje nedostataka, već i utvrđivanje uzroka za pojavu nedostataka.
7.5 Sistem kvaliteta za odobrene organizacije za obuku
Sistem kvaliteta predstavlja zbir svih aktivnosti, planova, politika, procesa, procedura, resursa, inicijativa i infrastrukturu organizacije koja radi u skladu sa celokupnim pristupom sistemu upravljanja kvalitetom. Zahteva organizaciono planiranje zajedno sa politikama, procesima, procedurama i resursima koji predstavljaju temelj opredeljenosti u postizanju najboljih rezultata u pružanju usluga kroz primenu najbolje prakse u upravljanju kvalitetom.
7.5.1 Osnovne karakteristike efektivnog sistema kvaliteta treba da obuhvate, ali nisu neophodno ograničene na:
1) rukovodeću strukturu koja olakšava i podstiče jasan i nesmetan pristup onima koji donose odluke;
2) najvišu opredeljenost organizacije za postizanjem najboljih rezultata u pružanju usluga obuke za razliku od ispunjenja minimalnih zahteva;
3) politiku kvaliteta, procese i procedure koji su dobro osmišljeni, dosledno se primenjuju i podležu preispitivanju i poboljšavanju;
4) plan obuke zaposlenih koji uvodi i promoviše najbolju praksu u nastojanjima upravljanja kvalitetom;
5) profil organizacionog rizika i odgovarajući plan upravljanja rizikom, koji zajedno daju sveobuhvatnu listu opasnosti koje su povezane sa aktivnostima odobrenih organizacija za obuku i uspostavljaju mere za umanjenje rizika kako bi efektivno upravljali ovim rizicima koji predstavljaju opasnost za ostvarivanje željenih standarda učinka;
6) strateško preispitivanje politike i procedura, koje ocenjuje postojeće pretpostavke organizacije, ciljeve i planove korišćenjem primenljivog ispitivanja koje odgovara tendencijama u industriji ili promenama koje se javljaju u okviru organizacija za obuku.
7.6 Profil organizacionog rizika
Profil organizacionog rizika je niz utvrđenih opasnosti koje predstavljaju rizike koji mogu da spreče usaglašenost sa zahtevanim standardima. Do ove liste "opasnosti po kvalitet" se dolazi uspostavljanjem pregleda onih aktivnosti koje se rutinski odvijaju kako bi se sproveo program obuke. Kada je pregled aktivnosti jednom napravljen, utvrđuju se opasnosti koje su povezane sa svakom pojedinačnom aktivnošću. Neki primeri rutinskih aktivnosti koje treba ispitati u toku ovog procesa su:
1) odabir i obuka osoblja;
2) izrada programa obuke, validacija i preispitivanje;
3) izrada i održavanje uređaja za obuku;
4) dužnosti administrativnog osoblja kao podrške programima obuke, instruktori i procenjivači i studenti;
5) sprovođenje obuke;
6) vođenje evidencije;
7) procesi sprovođenja procena i ispita;
8) povratne informacije kandidatu i Direktoratu.
Rizici koji se utvrde ovim preispitivanjem ne treba da budu ograničeni samo na rizike koji trenutno postoje, već takođe treba da obuhvate i potencijalne rizike koji mogu proizaći iz promene postojećih okolnosti ili uslova.
7.7 Plan upravljanja rizikom
Plan upravljanja rizikom je namenjen za umanjenje utvrđenih rizika, realnih ili potencijalnih, koji se izvode iz ispitivanja profila organizacionog rizika. Cilj plana nije toliko da eliminiše rizike koliko da efektivno upravlja rizikom uspostavljanjem mera za kontrolu rizika.
Dobro razvijen i primenjen plan upravljanja rizikom će suštinski pomoći u preciznom utvrđivanju dubine i dinamike planirane aktivnosti koja se odnosi na obezbeđenje kvaliteta.
Plan treba da bude predmet preispitivanja od strane rukovodstva.
Važeći plan upravljanja rizikom treba da bude pristupačan svim zaposlenima tako da se može precizno pratiti i otvarati radi komentarisanja u cilju poboljšanja.
7.8 Matrica povezanosti
Matrica povezanosti, poznata i kao matrica podudarnosti je vrlo moćno sredstvo u naporima za ostvarivanjem usaglašenosti odobrenih organizacija za obuku. To je detaljan, tabelarni dokument koji navodi sve važeće regulatorne zahteve koji su propisani za odobrene organizacije za obuku. Pored svake navedene odredbe treba da budu najmanje dva opisna elementa koji utvrđuju:
1) postojeće procese koji treba da obezbede stalnu usaglašenost sa određenim regulatornim pravilom ili standardom;
2) pojedinačnog rukovodioca koji je odgovoran za efektivnu primenu svakog procesa.
Matrica podudarnosti treba da pokaže nedavno završenu i sledeću nameravanu internu proveru čiji je cilj validacija funkcionalnosti svakog od utvrđenih procesa. Svaki nalaz nedavne interne provere treba da bude naveden u matrici ili treba da bude navedeno da je dokumentovan u posebnom registru nalaza.
Matricu podudarnosti izrađuje i njome upravlja odgovorno lice za kvalitet i ona je predmet procesa preispitivanja od strane rukovodstva.
Važeća matrica podudarnosti treba da bude pristupačna svim zaposlenima tako da se može precizno pratiti i otvarati radi komentarisanja u cilju poboljšanja.
7.9 Izveštaji o korektivnim i preventivnim merama
Planovi obezbeđenja kvaliteta treba da obuhvate dobro organizovan sistem izveštavanja kako bi se omogućilo da se sugestije osoblja odobrene organizacije za obuku za korektivne i preventivne mere beleže i blagovremeno pokreću.
Nakon analize dostavljenih izveštaja, sistem izveštavanja treba da precizira ko treba da otkloni odstupanje i/ili neusaglašenost u svakom pojedinačnom slučaju i proceduru koje se treba pridržavati ukoliko korektivna mera nije sprovedena u odgovarajućem vremenskom roku. Važno je da sistem izveštavanja utvrdi ko treba da ispita i deluje prema izveštaju koji utvrđuje mere koje bi mogle da spreče pojavljivanje neusaglašenosti.
Potrebno je omogućiti da se izveštaji o korektivnim i preventivnim merama mogu dostaviti anonimno, ukoliko pojedinci tako odaberu, kako bi se optimizirala mogućnost otvaranja i efektivnog izveštavanja.
7.10 Dokumentacija koja se odnosi na kvalitet
Odgovarajuća dokumentacija treba da obuhvati delove priručnika o obuci i procedurama, koji mogu biti obuhvaćeni u priručniku o kvalitetu.
7.10.1 Odgovarajuća dokumentacija treba da obuhvati:
1) politiku upravljanja kvalitetom i strategiju;
2) terminologiju;
3) profil organizacionog rizika;
4) plan upravljanja rizikom;
5) matricu povezanosti;
6) procedure i sistem izveštavanja o korektivnim i preventivnim merama;
7) definisane standarde obuke;
8) opis organizacije;
9) raspodelu dužnosti i odgovornosti;
10) procedure vezane za sistem kvaliteta kako bi se obezbedila regulatorna usaglašenost.
7.10.2 Dokumentacija programa interne provere sistema obezbeđenja kvaliteta treba da sadrži:
1) plan procesa praćenja;
2) procedure za internu proveru;
3) procedure o izveštavanju;
4) procedure za naknadnu internu proveru i korektivne mere;
5) sistem vođenja evidencije;
6) kontrolu dokumenata.
7.11 Program internih provera sistema obezbeđenja kvaliteta
Program internih provera sistema obezbeđenja kvaliteta treba da obuhvati sve planirane i sistematske aktivnosti neophodne za davanje garancije da se obuka sprovodi u skladu sa važećim zahtevima, standardima i procedurama.
Interne provere predstavljaju sistematsko i nezavisno poređenje između načina na koji se obuka sprovodi i načina na koji obuka treba da se sprovodi prema izdatim procedurama za obuku. Interne provere treba da obuhvate najmanje sledeće procedure i procese kvaliteta:
1) opis obima internih provera, koji mora biti objašnjen subjektu interne provere;
2) planiranje i pripremu;
3) prikupljanje i beleženje dokaza;
4) analizu dokaza.
Tehnike koje čine efektivnu internu proveru su:
1) analiza izdatih dokumenata;
2) intervjui ili razgovori s osobljem;
3) pregledanje odgovarajućeg uzorka evidencija;
4) prisustvovanje aktivnostima koje čine obuku;
5) čuvanje dokumenata i evidentiranje opservacija.
7.12 Interni proverivači
7.12.1 Organizacija za obuku mora da, u zavisnosti od složenosti organizacije i obuke, odluči da li će internu proveru sprovoditi tim za internu proveru ili jedan interni proverivač. Lica koja vrše internu proveru moraju da imaju relevantnu obuku i radno iskustvo.
7.12.2 Odgovarajuća i temeljna obuka je osnov za optimizaciju kvaliteta u svakoj organizaciji za obuku. Organizacija za obuku treba da obezbedi da osoblje razume ciljeve koji su postavljeni u priručniku o kvalitetu, do nivoa koji se odnosi na njihove dužnosti, uključujući:
1) koncept upravljanja sistemom obezbeđenja kvaliteta i pratećim sistemima;
2) upravljanje kvalitetom;
3) priručnik o kvalitetu;
4) interne inspekcije i tehnike internih provera;
5) izradu izveštaja i vođenje evidencije.
Treba odvojiti vreme i resurse za sprovođenje odgovarajućih nivoa obuke svakog zaposlenog iz sistema obezbeđenja kvaliteta. Organizacija za obuku koja ima dovoljno odgovarajuće obučenog osoblja može da razmotri mogućnost sprovođenja obuke u okviru sopstvene organizacije za lica koja će biti uključena u rukovođenje ili interni nadzor procesa sistema obezbeđenja kvaliteta.
7.12.3 Dužnosti i odgovornosti internih proverivača treba da budu jasno definisane u odgovarajućoj dokumentaciji.
7.13 Nezavisnost internih proverivača
7.13.1 Interni proverivači ne smeju da budu uključeni u aktivnosti koje treba da proveravaju.
7.13.2 Odobrena organizacija za obuku mora da uspostavi odgovarajuće procedure kako bi obezbedila da lica koja su direktno odgovorna za aktivnosti koje treba da budu deo interne provere, ne budu određena kao deo tima za internu proveru.
7.13.3 Za program interne provere sistema obezbeđenja kvaliteta, odobrene organizacije za obuku treba da odrede lica u okviru organizacije koja imaju iskustvo, odgovornosti i ovlašćenje da:
1) vrše interne inspekcije kvaliteta i interne provere kao deo sistema stalnog obezbeđenja kvaliteta;
2) utvrde i evidentiraju potencijalno problematične oblasti ili nalaze i činjenično ih dokumentuju;
3) iniciraju ili preporuče rešenja za probleme ili nalaze kroz definisane kanale izveštavanja;
4) verifikuju primenu rešenja u definisanom i razumnom vremenskom roku;
5) neposredno podnesu izveštaj odgovornom licu za kvalitet.
7.14. Planiranje internih provera
7.14.1 Program interne provere sistema obezbeđenja kvaliteta treba da obuhvati definisan plan internih provera i periodične cikluse preispitivanja. Plan mora biti fleksibilan i mora da omogući vanredne interne provere kada se utvrde negativni trendovi. Odgovorno lice za kvalitet mora da planira naknadne interne provere kada je neophodno, kako bi verifikovao da su korektivne mere koje su proizašle iz nalaza izvršene i da su delotvorne.
7.14.2 Odobrena organizacija za obuku mora da uspostavi plan internih provera za određeni kalendarski period. Ovaj plan mora da obuhvati profil organizacionog rizika i mora da odražava plan upravljanja rizikom i dokumenta matrice povezanosti. Svi aspekti obuke moraju da se preispituju u periodu od jedne godine u skladu sa programom internih provera.
7.14.3 Kada odobrena organizacija za obuku definiše plan internih provera, mora da uzme u obzir značajne promene u rukovođenju, organizaciji, obuci ili tehnologijama, kao i promene vezane za standarde i zahteve.
7.15 Praćenje i korektivne mere
7.15.1 Osnovni cilj praćenja sistema kvaliteta je istraživanje i procena njegove efektivnosti i garancija da su utvrđena politika i standardi obuke kontinuirano usaglašeni. Funkcije praćenja i korektivnih mera spadaju u nadležnost odgovornog lica za kvalitet. Aktivnost praćenja se zasniva na inspekcijama kvaliteta, internim proverama kvaliteta, izveštajima o korektivnim i preventivnim merama i naknadnim internim proverama. Organizacija za obuku mora da uspostavi i objavi procedure za kontinuirano praćenje usaglašenosti sistema obezbeđenja kvaliteta sa zahtevima i standardima. Aktivnost praćenja mora da ima za cilj eliminisanje uzroka nezadovoljavajućih karakteristika.
7.15.2 Svaku neusaglašenost koja je utvrđena kao rezultat praćenja, odgovorno lice za kvalitet mora da prenese rukovodiocu koji je odgovoran za preduzimanje korektivnih mera, ili ukoliko je primerenije, rukovodiocu obuke ili, u zavisnosti od ozbiljnosti neusaglašenosti, odgovornom rukovodiocu. Neusaglašenost treba da bude evidentirana za potrebe dalje istrage, kako bi se utvrdio uzrok i omogućila preporuka za preduzimanje odgovarajućih korektivnih mera.
7.15.3 Program internih provera sistema obezbeđenja kvaliteta treba da obuhvati procedure koje omogućavaju da se sprovode korektivne i preventivne mere kao odgovor na nalaze. Osoblje koje primenjuje ove procedure treba da prati ove aktivnosti kako bi utvrdilo da su sprovedene i verifikovalo njihovu efektivnost. Organizaciona odgovornost za primenu korektivnih mera leži na organizacionoj jedinici u kojoj je nalaz utvrđen. Odgovorni rukovodilac je krajnje odgovoran da obezbedi, posredstvom odgovornog lica za kvalitet, da se korektivnim merama ponovo uspostavi usaglašenost sa standardom koji zahteva odobrena organizacija za obuku i bilo kojim dodatnim zahtevima Direktorata.
7.15.4 Kao deo svog sistema kvaliteta, odobrena organizacija za obuku treba da utvrdi interne i spoljne korisnike i da prati njihovo zadovoljstvo anketiranjem i analizom dobijenih informacija.
7.16 Interna inspekcija kvaliteta
Osnovni cilj interne inspekcije kvaliteta je da se preispita određeni dokument ili posmatra određen događaj ili aktivnost kako bi se verifikovalo da se uspostavljene procedure za obuku i zahtevi poštuju tokom sprovođenja interne inspekcije i da li je postignut zahtevani standard.
Primer karakterističnih oblasti za interni inspekcijski nadzor su:
1) obuka koja je u toku;
2) održavanje, ukoliko je primenljivo;
3) tehnički standardi;
4) standardi obuke.
7.17 Preispitivanje i analiza od strane rukovodstva
7.17.1 Rukovodstvo treba da izvrši sveobuhvatno, sistematsko i dokumentovano preispitivanje i analizu sistema kvaliteta, politike obuke i procedura i treba da razmotri:
1) rezultate internih inspekcija kvaliteta, internih provera i drugih indikatora;
2) celokupnu efektivnost organizacije rukovođenja u postizanju postavljenih ciljeva;
3) korekciju trendova i sprečavanje, gde je moguće, budućih neusaglašenosti.
7.17.2 Zaključke i preporuke koji su rezultat preispitivanja i analize treba dostaviti u pisanom obliku odgovornom rukovodiocu radi preduzimanja aktivnosti. Odgovorni rukovodilac treba da bude lice koje ima ovlašćenje da razreši određene probleme i preduzme aktivnosti. Rukovodilac obuke treba da donese odluku o dinamici, obliku i strukturi sastanaka vezanih za interno preispitivanje i analizu.
7.18 Vođenje evidencije
7.18.1 Odobrena organizacija za obuku treba da vodi preciznu, kompletnu i pristupačnu evidenciju koja dokumentuje rezultat programa interne provere sistema obezbeđenja kvaliteta. Evidencija sadrži suštinske podatke koji treba da omoguće odobrenoj organizaciji za obuku da analizira i utvrdi uzroke neusaglašenosti tako da se mogu utvrditi oblasti neusaglašenosti i naknadno proveravati.
7.18.2 Evidencija treba da se čuva najmanje tri godine i treba da sadrži:
1) planove internih provera;
2) izveštaje o internim inspekcijama kvaliteta i internim proverama;
3) mere preduzete u pogledu nalaza;
4) izveštaje o korektivnim i preventivnim merama;
5) izveštaje o naknadnoj proveri i zatvaranju nalaza;
6) izveštaje o preispitivanju i analizama od strane rukovodstva.
8. Sistem upravljanja bezbednošću odobrenih organizacija za obuku
Okvir za primenu i održavanje sistema upravljanja bezbednošću organizacije za obuku obuhvata sledeće četiri komponente i dvanaest elemenata ovih komponenata koji predstavljaju minimum zahteva za primenu sistema upravljanja bezbednošću:
8.1 Bezbednosna politika i ciljevi
8.1.1 Opredeljenost rukovodstva i odgovornosti
Odobrena organizacija za obuku mora da definiše bezbednosnu politiku organizacije koja mora da bude usaglašena sa međunarodnim i nacionalnim zahtevima, i koja mora da bude potpisana od odgovornog rukovodioca organizacije. Bezbednosna politika mora da odražava organizacionu opredeljenost za bezbednost; mora da obuhvati jasnu izjavu o obezbeđenju potrebnih resursa za primenu bezbednosne politike i sa njom moraju biti upoznati svi u okviru organizacije, što mora biti dokumentovano. Bezbednosna politika mora da obuhvati procedure o bezbednosnom izveštavanju; mora jasno da pokaže koji tipovi operativnog ponašanja nisu prihvatljivi; mora da obuhvati uslove u kojima se disciplinske mere neće primenjivati. Periodično mora da se vrši preispitivanje bezbednosne politike kako bi bila odgovarajuća za organizaciju.
8.1.2 Bezbednosna odgovornost
Odobrena organizacija za obuku mora da utvrdi odgovornog rukovodioca koji, bez obzira na druge funkcije, mora da ima krajnju odgovornost, u ime odobrene organizacije za obuku, za primenu i održavanje sistema upravljanja bezbednošću. Odobrena organizacija za obuku mora, takođe, da utvrdi dužnosti i odgovornosti svih rukovodilaca, bez obzira na njihove funkcije, kao i zaposlenih, u pogledu bezbednosnog učinka sistema upravljanja bezbednošću. Bezbednosne dužnosti, odgovornosti i ovlašćenja moraju da budu dokumentovani i svi zaposleni u organizaciji moraju sa njima da budu upoznati, i moraju da obuhvate definiciju nivoa rukovodećeg kadra sa ovlašćenjima za donošenje odluka koje se odnose na mogućnost tolerisanja bezbednosnog rizika.
8.1.3 Imenovanje ključnog bezbednosnog osoblja
Odobrena organizacija za obuku mora da imenuje odgovorno lice za bezbednost kao odgovornog pojedinca i koordinatora za primenu i održavanje efektivnog sistema upravljanja bezbednošću.
8.1.4 Koordinacija planiranja aktivnosti u vanrednim situacijama
Odobrena organizacija za obuku mora da obezbedi da se odvija odgovarajuća koordinacija prema planu za reagovanje u vanrednim situacijama koji obezbeđuje miran i efikasan prelaz rada sa normalnih na vanredne situacije i povratak na rad u normalnim situacijama sa planom za reagovanje organizacija sa kojima mora da bude u vezi u toku pružanja usluga.
8.1.5 Dokumentacija sistema upravljanja bezbednošću
Odobrena organizacija za obuku mora da razvije plan implementacije sistema upravljanja bezbednošću, koji mora da potpiše odgovorni rukovodilac organizacije, koji definiše pristup organizacije upravljanju bezbednošću na način koji zadovoljava bezbednosne ciljeve organizacije. Odobrena organizacija za obuku mora da razvije i ažurira dokumentaciju sistema upravljanja bezbednošću koja opisuje bezbednosnu politiku i ciljeve, zahteve sistema upravljanja bezbednošću, procese i procedure sistema upravljanja bezbednošću, dužnosti, odgovornosti i ovlašćenja za procese i procedure, i rezultate sistema upravljanja bezbednošću. Takođe, kao deo sistema upravljanja bezbednošću, odobrena organizacija za obuku mora da izradi i ažurira priručnik sistema upravljanja bezbednošću, da prenosi svoj pristup rukovodiocima bezbednosti u organizaciji.
8.2 Upravljanje bezbednosnim rizikom
8.2.1 Identifikacija opasnosti
Odobrena organizacija za obuku mora da razvije i održava formalan proces koji obezbeđuje da se identifikuju opasnosti u toku rada. Identifikacija opasnosti mora da bude zasnovana na kombinaciji reaktivnih, proaktivnih i predvidljivih metoda prikupljanja bezbednosnih podataka.
8.2.2 Procena i umanjenje bezbednosnog rizika
Odobrena organizacija za obuku mora da razvije i održava formalan proces koji obezbeđuje analizu, procenu i kontrolu bezbednosnih rizika prilikom sprovođenja obuke.
8.3 Garancija bezbednosti
8.3.1 Praćenje i merenje bezbednosnog učinka
Odobrena organizacija za obuku mora da razvije i održava mehanizme za verifikaciju bezbednosnog učinka organizacije i za validaciju efektivnosti kontrola bezbednosnog rizika. Bezbednosni učinak organizacije mora da se verifikuje u odnosu na indikatore bezbednosnog učinka i ciljeve bezbednosnog učinka sistema upravljanja bezbednošću.
8.3.2 Upravljanje promenama
Odobrena organizacija za obuku mora da razvije i održava formalan proces za identifikaciju promena u organizaciji koje mogu da utiču na uspostavljene procese i usluge; da opiše mehanizme kojima osiguravaju bezbednosni učinak pre primene promene; da eliminiše ili modifikuje kontrole bezbednosnih rizika koje više nisu potrebne ili efektivne s obzirom na promene u operativnim uslovima.
8.3.3 Kontinuirano poboljšanje sistema upravljanja bezbednošću
Odobrena organizacija za obuku mora da razvije i održava formalan proces za identifikaciju uzroka učinka ispod standarda sistema upravljanja bezbednošću, utvrdi uzroke učinka ispod standarda sistema upravljanja bezbednošću u operacijama i eliminiše i umanji ovakve uzroke.
8.4 Unapređenje bezbednosti
8.4.1 Obuka i obrazovanje
Odobrena organizacija za obuku mora da razvije i održava program obuke iz bezbednosti koji obezbeđuje da osoblje bude obučeno i stručno osposobljeno da izvršava dužnosti vezane za sistem upravljanja bezbednošću. Obim obuke iz bezbednosti mora da bude odgovarajući za svakog pojedinca koji je uključen u sistem upravljanja bezbednošću.
8.4.2 Bezbednosna komunikacija
Odobrena organizacija za obuku mora da razvije i održava formalne mehanizme za bezbednosnu komunikaciju koja omogućava da svo osoblje bude u potpunosti upoznato sa sistemom upravljanja bezbednošću, prenosi bezbednosno-kritične informacije i objašnjava zašto su određene bezbednosne aktivnosti preduzete i zašto su bezbednosne procedure uvedene ili promenjene.
9. Promene
9.1 Organizacija za obuku mora unapred da obavesti Direktorat o svakoj planiranoj promeni u organizaciji koja ima uticaj na potvrdu o pravu na obučavanje kontrolora letenja. Direktorat odobrava planirane promene ukoliko utvrdi usaglašenost sa zahtevima iz ovog pravilnika i, na zahtev organizacije za obuku, vrši izmenu ili dopunu potvrde shodno uspostavljenim promenama.
9.2 Direktorat može sprovesti proveru kada to zahtevaju promene u organizacionoj strukturi organizacije za obuku, procesima sistema upravljanja kvalitetom, bezbednošću, promene vezane za prostorije, opremu i uređaje za obuku, programe za obuku ili planove obuke u jedinicama kontrole letenja.
9.3 Direktorat može u svakom trenutku da odluči da sprovede proveru bilo koje oblasti aktivnosti organizacije za obuku, koje podležu zahtevima ovog pravilnika.
9.4 Imalac potvrde o pravu na obučavanje mora da vodi i čuva evidenciju svih planiranih promena, uključujući i obrazloženje razloga za uvođenje promene.
9.5 Kod uvođenja novih tehnologija, sistema i opreme u rad, organizacija za obuku je dužna da Direktoratu dostavi kompletan program i plan preobuke kontrolora letenja, uključujući i program praktične obuke, što obuhvata:
1) analizu potreba za preobukom koja je bazirana na proceni i umanjenju rizika;
2) programe i planove za preobuku na odobrenje;
3) plan dinamike preobuke;
4) dokaz o sprovedenoj preobuci pre implementacije promene.
Postupak izdavanja, izmene, produženja važenja, suspenzije i stavljanja van snage potvrde o pravu na obučavanje kontrolora letenja
1. Postupanje Direktorata po prijemu zahteva za izdavanje potvrde o pravu na obučavanje
1.1 Ako utvrdi da su zahtev za izdavanje potvrde o pravu na obučavanje i dokumentacija koja je podneta uz zahtev potpuni, Direktorat donosi plan i program osnovne provere i dostavlja ih podnosiocu zahteva.
2. Sadržina osnovne provere
2.1 Osnovnu proveru vrše ovlašćena lica Direktorata (proverivači) i njome se utvrđuje da li podnosilac zahteva ispunjava uslove za izdavanje potvrde o pravu na obučavanje.
2.2 Osnovna provera se sastoji od preliminarnog pregleda podnetog zahteva i dostavljene dokumentacije, kao i neposredne provere na licu mesta.
3. Izveštaj proverivača
3.1 U roku od 30 dana od završetka neposredne provere na licu mesta, proverivači izrađuju pismeni izveštaj o izvršenoj proveri u kome konstatuju činjenično stanje, utvrđuju eventualne neusaglašenosti podnosioca zahteva sa uslovima za izdavanje potvrde o pravu na obučavanje.
3.2 Izveštaj se dostavlja podnosiocu zahteva.
4. Korektivne mere
4.1 Ako su u izveštaju o izvršenoj proveri konstatovane određene neusaglašenosti sa uslovima za izdavanje potvrde o pravu na obučavanje, Direktorat nalaže organizaciji za obuku da predloži korektivne mere za otklanjanje neusaglašenosti i rokove za njihovo preduzimanje.
4.2 Organizacija za obuku je dužna da dostavi Direktoratu na prihvatanje predlog korektivnih mera i rokove za njihovo sprovođenje u roku od 30 dana od dana dostavljanja naloga za predlaganje korektivnih mera.
4.3 Direktorat procenjuje korektivne mere koje je predložila organizacija za obuku i prihvata ih ako su one odgovarajuće za otklanjanje neusaglašenosti, a organizacija za obuku je dužna da primeni korektivne mere koje je prihvatio Direktorat u definisanom obimu i prihvaćenom roku.
4.4 Organizacija za obuku i Direktorat mogu sporazumno da odrede rok u kome organizacija za obuku mora da primeni korektivne mere.
4.5 Po isteku roka za sprovođenje korektivnih mera, Direktorat sprovodi naknadnu proveru kako bi utvrdio da su predložene korektivne mere sprovedene.
5. Ishod osnovne provere
5.1 Rešenje o izdavanju potvrde o pravu na obučavanje i izdavanje potvrde
5.1.1 Direktorat donosi rešenje o izdavanju potvrde o pravu na obučavanje kontrolora letenja i izdaje potvrdu o pravu na obučavanje kontrolora letenja organizaciji za obuku ukoliko ona ispunjava propisane uslove.
5.1.2 Potvrda o pravu na obučavanje kontrolora letenja se izdaje sa rokom važenja od dve godine.
5.1.3 Organizacija za obuku kontrolora letenja mora da bude kontinuirano usaglašena sa uslovima pod kojima je izdata potvrda o pravu na obučavanje.
5.2 Rešenje o odbijanju zahteva za izdavanje potvrde o pravu na obučavanje
Direktorat donosi rešenje o odbijanju zahteva za izdavanje potvrde o pravu na obučavanje:
- ako podnosilac zahteva ne predloži korektivne mere u roku od 30 dana od prijema naloga za predlaganje korektivnih mera;
- ako podnosilac zahteva u odobrenom roku ne primeni korektivne mere koje je prihvatio Direktorat.
6. Periodična provera
6.1 Direktorat sastavlja program periodične provere za svaku godinu, čiji je cilj verifikacija da imalac potvrde o pravu na obučavanje obavlja delatnost u skladu sa uslovima izdate potvrde.
6.2 Provera obuhvata kritičku ocenu sistema upravljanja kvalitetom, sistema upravljanja bezbednošću, vođenja evidencija, kao i operativnih aktivnosti, odnosno proveru funkcionalnih oblasti organizacije za obuku, koje takođe mogu biti i predmet inspekcijskog nadzora.
6.3 Pre početka periodične provere Direktorat i imalac potvrde usklađuju termine i dinamiku periodične provere.
6.4 Direktorat može da promeni obim prethodno planiranih periodičnih provera ili da uključi vanredne periodične provere, ako se za njima pokaže potreba i da o tome obavesti imaoca potvrde o pravu na obučavanje.
6.5 Periodična provera se sprovodi na način identičan osnovnoj proveri.
6.6 Direktorat sprovodi i periodičnu proveru u cilju verifikacije primene prihvaćenih korektivnih mera.
6.7 Ako Direktorat utvrdi da korektivne mere koje su proistekle iz izveštaja o periodičnoj proveri nisu sprovedene na odgovarajući način ili u roku koji je dogovoren, dužan je da preduzme odgovarajuće mere, što može da uključi i stavljanje van snage potvrde o pravu na obučavanje.
7. Produženje roka važenja
7.1 Imalac potvrde o pravu na obučavanje koji namerava da produži rok važenja potvrde dužan je da Direktoratu podnese zahtev za produženje važenja potvrde, najkasnije tri meseca pre isteka roka važenja potvrde.
7.2 Direktorat može da produži važenje potvrde i bez dodatnih provera, ako periodičnim proverama nisu utvrđene bitne neusaglašenosti organizacije za obuku vezane za ispunjenost uslova izdate potvrde.
8. Izmena, suspenzija i stavljanje van snage potvrde o pravu na obučavanje kontrolora letenja
8.1 Za svaku promenu u radu koja se tiče uslova pod kojima je izdata potvrda o pravu na obučavanje kontrolora letenja, organizacija za obuku mora da pribavi odobrenje Direktorata.
8.2 Direktorat će izmeniti potvrdu o pravu na obučavanje kontrolora letenja:
- na zahtev organizacije za obuku, ukoliko je došlo do promene u pružanju usluga obuke, potrebe za uvođenjem nove usluge, odnosno promene uslova pod kojima je izdata potvrda ili potrebe za uvođenjem novog uslova. Uz zahtev se dostavlja odgovarajuća dokumentacija i detaljno obrazloženje zahteva, odnosno planirane promene i razloga za promenu, kao i dokaz o usaglašenosti sa zahtevima iz ovog pravilnika;
- usled promene uslova pod kojima je izdata potvrda, a koji su utvrđeni tokom periodične provere, radi izmene ili uvođenja novog uslova u potvrdi ili ograničenja;
8.3 Ako organizacija za obuku prestane da ispunjava neki od uslova pod kojima je potvrda o pravu na obučavanje izdata, ako ne primeni korektivne mere koje je prihvatio Direktorat u dogovorenom roku, ako se u toku periodične provere utvrdi značajna neusaglašenost sa zahtevima propisanim ovim pravilnikom, odnosno neusaglašenost koja može imati uticaja na vazduhoplovnu bezbednost, kao i kada organizacija za obuku ne postupi po rešenju vazduhoplovnog inspektora, Direktorat preduzima odgovarajuće mere koje mogu da uključe suspenziju ili stavljanje van snage potvrde o pravu na obučavanje.
Zahtevi za izdavanje ovlašćenja za sprovođenje ispita iz engleskog jezika koji se koristi u vazduhoplovnoj komunikaciji
Deo I. Opšti uslovi
1. Uvod
Ovim prilogom utvrđuju se uslovi za izdavanje ovlašćenja za sprovođenje ispita iz engleskog jezika koji se koristi u vazduhoplovnoj komunikaciji, koji su definisani u skladu sa zahtevima navedenim u ICAO Priručniku o implementaciji ICAO jezičkih zahteva, Doc 9835 AN/453 i u ICAO Cir 318 AN/180, Kriterijumi za testiranje jezika u cilju globalnog usaglašavanja.
Pre podnošenja zahteva za izdavanje ovlašćenja za sprovođenje ispita iz engleskog jezika koji se koristi u vazduhoplovnoj komunikaciji, pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi je dužan da podnese zahtev Direktoratu za odobrenje testa za procenu nivoa znanja engleskog jezika koji se koristi u vazduhoplovnoj komunikaciji, shodno zahtevima ICAO.
Direktorat odobrava predložen test na period od tri godine, ukoliko test ispunjava uslove koje je propisao ICAO.
1.1 Za sticanje ovlašćenja za sprovođenje ispita iz engleskog jezika koji se koristi u vazduhoplovnoj komunikaciji organizacija za obuku je dužna da Direktoratu, uz zahtev, dostavi:
1) obrazloženje u kojem se jasno opisuje način na koji ispunjava uslove neophodne za sprovođenje ispita iz engleskog jezika u pogledu: testa koji će se koristiti za testiranje, prostorija, opreme (kompjuteri, uređaji za video ili audio snimanje i sl.) i kvalifikovanog osoblja, odnosno dovoljnog broja kvalifikovanih ispitivača i ocenjivača koji sprovode testiranje, a koji moraju da završe početnu obuku za sprovođenje testiranja i da budu ovlašćeni od Direktorata za sprovođenje testiranja. Ovlašćenje Direktorata za administratora, ispitivača i ocenjivača se izdaje sa rokom važenja koji predlaže vlasnik testa, uz uslov uspešnog osveženja znanja na godišnjem nivou;
2) dokumentovane principe koji obuhvataju sve aspekte zaštite testa, uz jasan opis uspostavljanja i održavanja svih potrebnih aspekata zaštite testa;
3) dokaz o načinu zaštite poverljivosti rezultata testiranja, kroz svaku fazu procesa testiranja;
4) dokumentovanu proceduru o načinu sprovođenja testiranja, koju Direktorat odobrava;
5) dokumentovane procedure o vođenju evidencije i poverljivosti konačnih rezultata testiranja;
6) proceduru o načinu dostavljanja rezultata testiranja Direktoratu.
1.2 Organizacija za obuku mora da dokumentuje način na koji je izvršila razdvajanje funkcije obuke i funkcije testiranja, u cilju sprečavanja sukoba interesa. Nije prihvatljivo da predavač koji je obučavao kandidata istovremeno i testira kandidata, jer bi to moglo imati uticaj na objektivnost ispitivača.
Deo II. Posebni zahtevi
1. Testiranje i mere zaštite
1.1 Testiranje se sprovodi u skladu sa zahtevima propisanim ovim pravilnikom, kao i uslovima i zahtevima koje propisuje vlasnik testa.
U skladu sa ICAO zahtevima, Direktorat sprovodi nadzor nad procenom nivoa jezičkog znanja kako bi obezbedio da se procena vrši na način koji obezbeđuje validne i pouzdane rezultate nivoa jezičkog znanja.
1.2 Organizacija za obuku koja ima ovlašćenje za sprovođenje testiranja engleskog jezika koji se koristi u vazduhoplovnoj komunikaciji je dužna da potencijalne kandidate, unapred, pre samog testiranja, upozna sa informacijama koje se odnose na prirodu i strukturu testa kojem će biti podvrgnuti, uputstvima za kandidate i sa kompletnim primerom audio snimka testa.
1.3 Organizacija za obuku je dužna da potencijalne kandidate blagovremeno upozna da tokom testiranja nije dozvoljeno korišćenje mobilnih telefona ili uređaja za snimanje, kao i sa sankcijama koje se mogu primeniti u slučaju korišćenja ovih uređaja ili druge zloupotrebe tokom testiranja, koja podrazumeva zabranu testiranja u naredna tri meseca.
1.4 Pre započinjanja testiranja kandidat je dužan da dokaže svoj identitet davanjem na uvid važećih ličnih dokumenata (lična karta ili putna isprava).
1.5 Organizacija za obuku je dužna da u toku testiranja vrši audio ili video snimanje celokupnog toka testiranja.
2. Mere
2.1 Organizacija za obuku mora da ima dokumentovan opis mera zaštite kojima se obezbeđuje integritet procesa testiranja.
2.2 Administrator, ocenjivač, osoblje informacionih tehnologija i svako drugo lice koje je uključeno u bilo koji aspekt procesa testiranja kandidata se moraju obavezati da će se starati o poverljivosti i očuvanju integriteta testa, i izuzev administratora, druga lica ne mogu imati pristup sadržaju ili pitanjima pre samog testiranja.
2.3 Ispitni materijal je poverljivog karaktera i ne sme se objavljivati i dostavljati kandidatima pre započinjanja testiranja.
2.4. Organizacija za obuku je dužna da pre započinja testiranja sačini spisak kandidata koji pristupaju testiranju sa utvrđenim datumom i satnicom polaganja i da ga dostavi Direktoratu najmanje 72 sata pre testiranja.
2.5 Organizacija za obuku mora da zaštiti bazu podataka u koju se unose ispitna pitanja i da omogući bezbedno memorisanje rezultata i ispitnih materijala.
2.6 Mere zaštite moraju da obezbede autentičnost rezultata testiranja i nepovredivost baze podataka.
2.6.1 Po završetku testiranja akreditovani ispitivači i ocenjivači su dužni da potpišu ispitnu listu sa rezultatima kandidata.
2.7 Organizacija za obuku mora da ima procedure za čuvanje ispitnog materijala.
2.7.1 Sav ispitni materijal, uključujući štampani materijal i elektronske verzije, moraju biti bezbedno čuvani od strane svih učesnika uključenih u bilo koji aspekt procesa testiranja kandidata.
2.7.2 Da bi se obezbedila pouzdanost, validnost i poverljivost testiranja, rezultati testiranja se moraju čuvati kao poverljiva dokumenta.
2.8 Mere zaštite se odnose i na sprečavanje zloupotreba:
1) korišćenja lažnog identiteta;
2) komunikacije između kandidata tokom testiranja;
3) komunikacije između kandidata i trećih lica tokom testiranja (upotrebom mobilnog telefona i slično).
3. Vođenje evidencije
3.1 Organizacija za obuku mora da ima dokumentovane procedure o vođenju i čuvanju evidencije rezultata testiranja i poverljivosti rezultata testiranja.
3.1.1 Proces čuvanja evidencije mora da bude dokumentovan i adekvatan za obim testiranja.
3.1.2 Organizacija za obuku je dužna da čuva snimke svakog govornog testa, za svakog kandidata, sve liste sa rezultatima procene i prateću dokumentaciju, uključujući elektronske podatke koji moraju biti arhivirani i čuvani, najmanje dok važi posebno jezičko ovlašćenje.
3.1.3 Evidencija je važna u slučaju prigovora kandidata, za potrebe ponovne procene, radi interne analize koja je vezana za proveru, radi uspostavljanja pojedinačnog plana obuke i uspostavljanja planova testiranja.
4. Procena i rezultati testiranja
4.1 Procenu vrše najmanje dva akreditovana ispitivača, odnosno ocenjivača čime se smanjuje mogućnost greške i omogućava sveobuhvatna procena svakog kandidata.
4.1.1 Proces ocenjivanja kandidata mora da bude jasno dokumentovan.
4.1.2 Nije dovoljno dokumentovati samo konačan nivo znanja kandidata, već mora biti navedeno što više podataka kojima se dokazuje konačna procena (slabosti i dobre strane) za potrebe kasnijeg razmatranja rezultata testa, bilo u slučaju prigovora kandidata ili provere, odnosno nadzora nad timom koji vrši testiranje.
4.1.3 Rezultat testiranja treba da obuhvati pisane komentare u skladu sa ICAO skalom ocene jezičkog znanja, kao i rezultate postignute na testu. Kao konačan rezultat procene uzima se najniži rezultat procene koji je kandidat ostvario.
4.2 Rezultati testiranja moraju da se drže u strogoj tajnosti i dostavljaju se, u roku od mesec dana, samo kandidatu, njegovom poslodavcu i Direktoratu, izuzev u slučaju kada postoji pisana saglasnost kandidata za davanje tih rezultata nekom trećem licu ili organizaciji.
5. Treći ocenjivač
5.1 U slučaju neslaganja rezultata procene između dva ocenjivača, treći ovlašćeni ocenjivač preslušava snimak ispita i vrši procenu nivoa znanja jezika kandidata, nezavisno od rezultata procene prethodnih ocenjivača.
5.1.1 Treći ocenjivač daje konačnu ocenu nivoa znanja kandidata.
5.1.2 Uz dokumentaciju o sprovedenoj proceni nivoa znanja prilažu se i rezultati procene trećeg ocenjivača.
6. Ponovno polaganje ispita
6.1 Kandidat koji nije položio test ne može da pristupi ponovnom testiranju pre isteka roka od 30 dana od datuma prethodnog testiranja.
6.2 Nakon izvršene analize rezultata, ispitivači i ocenjivači su dužni da obaveste kandidata koji nije položio test o oblastima na koje treba naročito da obrati pažnju u cilju podizanja nivoa jezičkog znanja.
6.3 Organizacija za obuku je dužna da na osnovu rezultata kandidata utvrdi eventualne manjkavosti programa obuke i da ih, nakon izvršene analize rezultata testiranja, prilagodi potrebama kandidata.
7. Kvalifikacije tima koji sprovodi testiranje
7.1 Tim koji sprovodi testiranje se sastoji od administratora, ispitivača, odnosno ocenjivača koji su završili početnu obuku za sprovođenje testiranja.
7.2 Ispitivači, odnosno ocenjivači moraju da imaju nivo znanja engleskog jezika koji odgovara ICAO zahtevima. Ispitivači, odnosno ocenjivači moraju da demonstriraju najmanje ICAO nivo znanja 5, odnosno 6 ukoliko je test dizajniran da vrši procenu ICAO nivoa znanja 6.
7.3 Svi članovi tima koji sprovodi testiranje moraju da budu upoznati sa sledećim dokumentima:
1) Aneks 1 uz Konvenciju o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, u delu koji se odnosi na: Zahteve za jezičkim znanjem (Prilog 1) i ICAO skalu ocene jezičkog znanja (Prilog A);
2) ICAO dokument 9835 - Priručnik za implementaciju jezičkih zahteva, uključujući devet osnovnih principa Etičkog kodeksa Međunarodnog udruženja za jezičko testiranje (ILTA) koji su navedeni u Prilogu D, ICAO Dokumenta 9835 i da ga primenjuju;
3) ICAO ocenjenim primerima komunikacije;
4) propisima EU koja se odnosi na licenciranje kontrolora letenja.
7.4 U skladu sa ICAO zahtevima, ispitivači i ocenjivači moraju da uspešno završe obuku u cilju osveženja znanja najmanje jednom godišnje u cilju standardizacije, kako bi se obezbedila dosledna primena ICAO skale ocene jezičkog znanja.
7.5 Organizacija za obuku je dužna da vodi evidenciju početne obuke ispitivača i ocenjivača, kao i obuke u cilju osveženja njihovog znanja, o čemu dostavlja odgovarajući dokaz Direktoratu.
7.6 Organizacija za obuku je dužna da pre isteka ovlašćenja administratora, ispitivača i ocenjivača podnese zahtev za produženje roka važenja ovlašćenja, uz dokaz o završenoj obuci osveženja znanja ispitivača i ocenjivača.
8. Prigovori
8.1 Kandidat koji smatra da je prilikom testiranja oštećen ima pravo prigovora organizaciji za obuku, pri čemu može da zahteva ponovnu procenu testa ili mogućnost ponovnog polaganja testa.
8.2 Organizacija za obuku je dužna da uspostavi i objavi interne procedure koje se odnose na razmatranje prigovora kandidata, da vodi evidenciju kojom se pokazuje da su kandidati upoznati sa tom procedurom i da formira komisiju nadležnu za razmatranje prigovora kandidata. O rezultatu razmatranja prigovora kandidata, organizacija za obuku je dužna da obavesti Direktorat i dostavi potrebnu dokumentaciju.
Deo III. Postupanje Direktorata po prijemu zahteva
1. Proces procene dokumentacije
1.1 Postupak provere ispunjenosti uslova počinje razmatranjem obrazloženja i dokumentacije koju organizacija za obuku dostavlja Direktoratu, a posebno Procedure za sprovođenje ispita iz vazduhoplovnog engleskog jezika, na osnovu prethodno odobrenog testa i izdatih autorizacija za administratora, ispitivače i ocenjivače. Proceduru odobrava Direktorat.
1.2 Nakon pregleda dokumentacije, ukoliko utvrdi usaglašenost sa zahtevima utvrđenim ovim pravilnikom, ovlašćeno lice Direktorata u sledećoj fazi vrši verifikaciju na lokaciji podnosioca zahteva.
2. Provera na licu mesta
2.1 Sprovođenje aktivnosti provere na licu mesta podrazumeva obezbeđivanje činjeničnih dokaza o usaglašenosti podnosioca zahteva za proveru ispunjenosti uslova sa zahtevima ovog pravilnika, kao i dokaza o primeni procesa i procedura navedenih u Proceduri za sprovođenje ispita iz vazduhoplovnog engleskog jezika.
Deo IV. Zahtev za produženje ovlašćenja za sprovođenje ispita iz engleskog jezika koji se koristi u vazduhoplovnoj komunikaciji
1.1 Organizacija za obuku je dužna da najkasnije 30 dana pre isteka ovlašćenja za sprovođenje ispita iz engleskog jezika koji se koristi u vazduhoplovnoj komunikaciji podnese Direktoratu zahtev za produženje ovlašćenja, uz dostavljanje obrazloženja koje je vezano za ispunjenost uslova za izdavanje ovlašćenja, i dostavljanje relevantne ažurne dokumentacije koja je bila uslov za izdavanje ovlašćenja.
1.2 Direktorat donosi odluku o produženju ovlašćenja na osnovu dostavljenog obrazloženja i dokumentacije i, ukoliko smatra neophodnim, može da donese odluku da izvrši proveru na licu mesta.
Obrazac dozvole kontrolora letenja
VAŽEĆA OVLAŠĆENJA/DODATNA OVLAŠĆENJA/POSEBNA OVLAŠĆENJA - CURRENT RATINGS/ENDORSEMENTS |
|||||||
ICAO lokacijski indikator jedinice |
Sektor/Pozicija |
Ovlašćenje/ |
Važi do |
ICAO lokacijski indikator jedinice |
Sektor/Pozicija |
Ovlašćenje/ |
Važi do |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Naziv vazduhoplovne vlasti
DOZVOLA KONTROLORA LETENJA
|
Broj dozvole |
|
Prezime i ime imaoca |
|
Datum i mesto rođenja |
|
Državljanstvo |
|
Potpis imaoca dozvole |
|
Potpis službenog lica i datum |
|
Žig ili pečat organa koji izdaje dozvolu |
|
Ovlašćenja |
|
Ovlašćenje |
Datum prvog izdavanja |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Posebno ovlašćenje instruktora/ |
|
|
|
Posebno jezičko ovlašćenje - engleski |
|
Važi do: |
|
Napomene:
Remarks: |
|
Skraćenice za ovlašćenja/Rating Abbreviations |
|
Aerodromska kontrola - vizuelna |
ADV |
Aerodromska kontrola - instrumentalna |
ADI |
Prilazna kontrola - proceduralna |
APP |
Prilazna kontrola - nadzorna |
APS |
Oblasna kontrola - proceduralna |
ACP |
Oblasna kontrola - nadzorna |
ACS |
Skraćenice za dodatna ovlašćenja |
|
Kontrola u vazduhu / Air Control |
AIR |
Automatski zavisni nadzor |
ADS |
Kontrola kretanja na zemlji |
GMC |
Nadzor kretanja po zemlji |
GMS |
Precizni prilazni radar |
PAR |
Radar / Radar |
RAD |
Prilaženje po nadzornom radaru |
SRA |
Terminalna kontrola letenja / Terminal Control |
TCL |
Toranjska kontrola / Tower Control |
TWR |
Skraćenica za posebna ovlašćenja u dozvoli/ |
|
Praktična obuka na radnom mestu/ |
OJT |
Obrazac dozvole studenta kontrolora letenja
Broj dozvole |
|
Prezime i ime imaoca |
|
Datum i mesto rođenja |
|
Državljanstvo |
|
Potpis imaoca dozvole |
|
Potpis službenog lica i datum |
|
Žig ili pečat organa koji izdaje dozvolu |
|
Izdata u skladu sa odredbama Evropskog priručnika o izdavanju dozvola osoblju - kontrolorima letenja |
|
Ovlašćenje |
Datum završetka početne obuke |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Skraćenice za ovlašćenja/Rating Abbreviations |
|
Aerodromska kontrola - vizuelna/ |
ADV |
Aerodromska kontrola - instrumentalna/ |
ADI |
Prilazna kontrola - proceduralna/ |
APP |
Prilazna kontrola - nadzorna/ |
APS |
Oblasna kontrola - proceduralna/ |
ACP |
Oblasna kontrola - nadzorna/ |
ACS |
Primena - Ova dozvola se izdaje samo u cilju davanja odobrenja imaocu dozvole da pruža usluge kontrole letenja pod nadzorom instruktora koji vrši praktičnu obuku na radnom mestu, i koji poseduje važeću dozvolu kontrolora letenja koja obuhvata ovlašćenje kojim se navodi tip usluge kontrole letenja koju pruža student kontrolor letenja i koja važi za određenu jedinicu kontrole letenja. |
|
Ova dozvola važi do: / |
|
|
|
Datum isteka lekarskog uverenja: / Medical expiry date: |
|
|
|
Naziv vazduhoplovne vlasti
DOZVOLA STUDENTA
|