PRAVILNIK O PROGRAMU OGLEDA FUNKCIONALNOG OSNOVNOG OBRAZOVANJA ODRASLIH ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 6/2011 i 5/2012)

Član 1

Ovim pravilnikom utvrđuje se Program ogleda funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 2

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku", a primenjuje se od školske 2011/2012. godine.

 

PROGRAM OGLEDA
FUNKCIONALNOG OSNOVNOG OBRAZOVANJA ODRASLIH

 

I PROGRAM OGLEDA

Cilj ogleda

Model funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih (u daljem tekstu: FOOO) omogućava dostupnost i svrsishodnost osnovnog obrazovanja ovoj populaciji.

Cilj ogleda je da se:

1) u sistem obrazovanja Republike Srbije uvede FOOO kao organizaciona i programska celina u kojoj odrasli stiču osnovno obrazovanje primereno svojim potrebama, mogućnostima učenja i potrebama tržišta rada;

2) obezbedi model obrazovanja u kome odrastao istovremeno stiče osnovno i odgovarajući oblik stručnog obrazovanja;

3) na nacionalnom i lokalnom nivou uspostave mehanizmi osiguranja međuresorne podrške za saradnju, odgovornost i učešće u kvalitetnoj realizaciji modela FOOO i što veći obuhvat odraslih osnovnim obrazovanjem;

4) u sistemu obrazovanja osposobi dovoljan broj škola i školskih timova za ostvarivanje modela FOOO dostupnog većem broju odraslih ljudi;

5) obezbedi ostvarivanje ishoda osnovnog obrazovanja potrebnih za unapređivanje kvaliteta ličnog i porodičnog života, veću socijalnu uključenost i zapošljivost odraslih;

6) unapredi kvalitet obrazovnog rada podizanjem stručnih kapaciteta pedagoškog asistenta koji radi sa odraslima (u daljem tekstu: andragoški asistent).

Novine sadržane u programu ogleda

Kao celoviti pristup obrazovanju odraslih model funkcionalnog osnovnog obrazovanja predstavlja novinu na konceptualnom planu i planu ostvarivanja:

1) FOOO traje tri godine u odnosu na dosadašnje četvorogodišnje osnovno obrazovanje odraslih;

2) FOOO se ostvaruje u tri ciklusa u trajanju od po godinu dana tako da se u prvom stiče osnovna funkcionalna pismenost, u drugom - osnova opšteg obrazovanja, a u trećem - osnove ključnih i stručnih kompetencija;

3) model FOOO obuhvata i obuke kao jedan od oblika stručnog obrazovanja zasnivanog na standardima rada i potrebama tržišta rada;

4) nastavni plan i program FOOO zasnovan je na ishodima koji omogućavaju razvoj znanja, veština i vrednosnih stavova neophodnih za kvalitetan i odgovoran život i rad u savremenom društvu;

5) integrisan nastavni plan i program FOOO sadrži: međusobno povezane cikluse, međusobno povezano opšte obrazovanje i obuke, definisane opšte ishode koji se ostvaruju u svim predmetima i modulima, uzajamno povezane i funkcionalno racionalizovane sadržaje različitih predmeta, funkcionalno povezane opšte i praktične sadržaje, horizontalno i vertikalno povezane predmete i module;

6) novi predmeti i moduli u programu (Preduzetništvo, Digitalna pismenost, Odgovorno življenje u građanskom društvu i moduli - Životne veštine i Primenjene nauke i 30 programa obuka i njihovi ispiti);

7) organizacioni oblik rada u FOOO je redovna nastava;

8) organizacija nastave prilagođena potrebama i mogućnostima polaznika (nastava u bloku, za vreme vikenda, večernja nastava, sezonsko i dnevno prilagođavanje potrebama polaznika);

9) uvažavanje specifičnosti potreba polaznika prilikom upisivanja u školu i ostvarivanja programa FOOO i procenjivanje potrebe za individualizaciju i način organizacije rada;

10) uvažavanje specifičnosti različitih ciljnih grupa kroz način ostvarivanja programa;

11) dužina trajanja časa od 30 minuta;

12) organizovanje odraslih u odeljenja tako da se proverava optimalnost broja polaznika;

13) uvođenje andragoškog asistenta i programa obuke za njegovo osposobljavanje;

14) obučenost nastavnika za rad sa odraslima i za ostvarivanje funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih;

15) izrada priručnika za nastavnike za prvi, drugi i treći ciklus, za obuke u stručnom obrazovanju, za osnovne andragoške veštine i izrada materijala za nastavu i učenje za svaki predmet i modul, namenjenih nastavnicima i polaznicima;

16) ostvarivanje intersektorske saradnje u pružanju podrške ostvarivanju modela FOOO i veći obuhvat odraslih osnovnim obrazovanjem;

17) uspostavljanje i funkcionisanje školskog tima za ostvarivanje FOOO da bi se obezbedila njegova održivost.

Očekivani ishodi

Očekivani ishodi ogleda FOOO su:

1) model FOOO razvijen, primenjen, praćen i vrednovan;

2) polaznici koji su uspešno završili FOOO, stekli javnu ispravu o stečenom osnovnom obrazovanju i ispravu o položenom ispitu za obuku;

3) uspostavljeni mehanizmi osiguranja međuresorne podrške u realizaciji programa FOOO na nacionalnom i lokalnom nivou uključujući i povećanje socijalne podrške polaznicima FOOO;

4) osposobljeno za ostvarivanje programa FOOO 80 osnovnih i 75 srednjih stručnih škola i školskih timova;

5) ostvarivanje programa FOOO obezbeđuje povećan kvalitet ličnog i porodičnog života, socijalnu uključenost i zapošljavanje;

6) trogodišnje trajanje osnovnog obrazovanja omogućuje ostvarivanje predviđenih ishoda;

7) koncept programa organizovanog u tri ciklusa i predviđeni način organizacije nastave odgovaraju karakteristikama i potrebama polaznika osnovnog obrazovanja odraslih;

8) novi predmeti, moduli i obuke povećavaju motivisanost odraslih za obrazovanje i zapošljavanje;

9) model FOOO omogućava uključivanje polaznika u osnovno obrazovanje odraslih bez obzira na formalne uslove, lične, grupne, socijalne i druge karakteristike i razlike među polaznicima;

10) definisan obim, vrsta poslova, uslovi rada za andragoškog asistenta;

11) donet program obuka za ostvarivanje FOOO za nastavnike i andragoškog asistenta i osposobljeno 50 trenera za obuku škola i školskih timova;

12) izrađeni priručnici za nastavnike i materijali za učenje za nastavnike i polaznike.

Trajanje ogleda

Ogled se sprovodi počev od školske 2011/2012. godine i traje najmanje tri školske godine.

Uslovi i način ostvarivanja ogleda

Program ogleda namenjen je svim odraslima koji su prekinuli svoje osnovno obrazovanje ili iz bilo kojih razloga ga nisu nikada ni započeli, a stariji su od 15 godina života.

Obavezno osnovno osmogodišnje obrazovanje odrasli stiču na osnovu ovog programa ogleda kroz tri ciklusa, od po godinu dana. Prvi ciklus obuhvata osnovno opismenjavanje i osnove funkcionalne pismenosti, drugi - osnove opšteg osnovnog obrazovanja, a treći - osnovno obrazovanja i obuku za jednostavna zanimanja, odnosno poslove.

Završen prvi ciklus od godinu dana ekvivalentan je programu prva četiri razreda, drugi - petom i šestom, a treći - sedmom i osmom razredu osnovnog obrazovanja.

Škola je obavezna da ostvaruje program ogleda u okviru školske godine, a školski kalendar i raspored časova usaglašava i prilagođava mogućnostima i potrebama odraslih.

Ogled ostvaruju osnovne i srednje škole koje imaju školske timove koji su savladali "Integralni program obuke za ostvarivanje programa FOOO" i primerene uslove za učenje odraslih. Škole - osnovna i srednja - usaglašavaju ostvarivanje nastave i obuke. Organizacija nastave prilagođena je potrebama, mogućnostima, životnim i radnim uslovima odraslih.

U osnovnu školu u prvi ciklus FOOO upisuju se odrasli koji nisu pohađali osnovnu školu i nemaju nijedno svedočanstvo o završenom razredu ili imaju svedočanstvo o završenom prvom, drugom ili trećem razredu.

U osnovnu školu u drugi ciklus FOOO upisuju se odrasli koji su završili prvi ciklus FOOO ili prva četiri razreda osnovnog obrazovanja. Odrasli takođe mogu da se upišu u drugi ciklus i sa završenih pet razreda osnovnog obrazovanja, radi završavanja drugog ciklusa, koji je ekvivalentan šestom razredu, uz individualizovani program dopunske nastave.

U osnovnu školu u treći ciklus FOOO upisuju se odrasli koji su završili drugi ciklus FOOO ili koji imaju završenih šest razreda osnovnog obrazovanja. Za odrasle koji su završili šest razreda osnovnog obrazovanja, organizuje se individualizovana nastava iz predmeta: Digitalna pismenost, Odgovorno življenje u građanskom društvu i Preduzetništvo, a radi nadoknade osnovnih sadržaja ovih predmeta iz ranijih ciklusa.

Odrastao koji stiče osnovno obrazovanje po programu FOOO u drugom, ciklusu, a nije učio engleski jezik, uključuje se u grupe ili odeljenja u kojima se nastava odvija po programu za prvi ciklus. Odrastao koji stiče osnovno obrazovanje u trećem ciklusu, a nije prethodno učio engleski jezik, može po programu četvrte godine osnovnog obrazovanja odraslih da položi ispit iz stranog koji je započeo da uči.

Za polaznike koji pokazuju interesovanja, sklonosti i potrebu za povećanim obimom znanja iz pojedinih predmeta, u programu predmeta utvrđeni su napredni sadržaji. Oni mogu da se ostvaruju u redovnoj nastavi ili organizovanjem dodatne nastave. Za polaznike koji imaju izrazite teškoće u savladavanju pojedinih nastavnih sadržaja u okviru pojedinih nastavnih predmeta, škola ostvaruje individualizovanu nastavu ili dopunski rad.

Polaznik koji iz bilo kog razloga napusti nastavu FOOO može da nastaviti sticanje obrazovanja u FOOO tamo gde je prekinuo.

Andragoški asistent, kao član školskog tima, ima: poseban zadatak da odrasle informiše o mogućnostima sticanja, odnosno završavanja FOOO; da motiviše odrasle za uključivanje u sistem obrazovanja; da pomogne odraslima u otklanjanju barijera za upis i pohađanje nastave; da pomogne polaznicima u prevazilaženju teškoća u učenju; da pruži podršku nastavniku u ostvarivanju programa u izradi materijala za učenje i nastavu; da učestvuje u ostvarivanju različitih nastavnih i vannastavnih aktivnosti; da radi na uspostavljanju saradnje škole sa socijalnim partnerima u jedinici lokalne samouprave radi ostvarivanja prava polaznika i ostvarivanja obrazovnog procesa; pomaže u ostvarivanju interesa posebnih ciljnih grupa uključenih u obrazovni proces; da pomaže u ostvarivanju individualizovanog programa, kao i u dodatnoj i dopunskoj nastavi; da pomogne polaznicima u izboru obuka; da posreduje u saradnji osnovne i srednje škole radi uključivanja polaznika u proces obučavanja (prevoz, usaglašavanje vremena ostvarivanja nastave i obuke, priprema dokumentacije za polaznike prilikom upisa u školu i za uključivanje na obuku, pomaganje u pribavljanju posebnih uverenja, zaštitne opreme i dr.); da učestvuje u prikupljanju podataka za praćenje ogleda.

Način praćenja ogleda

Ogled prati prosvetni savetnik, a rezultate ogleda Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Rezultati ogleda objavljuju se na način dostupan široj javnosti.

Škole - izvođači ogleda polugodišnje, a posebno nakon isteka ogleda, podnose Ministarstvu prosvete i nauke detaljan izveštaj o toku njegovog izvođenja, koji sadrži pregled svih ostvarenih rezultata sa didaktičko-metodičkog i andragoškog stanovišta.

II NASTAVNI PLAN FOOO

 

	I ciklus		Σ I-IV	II ciklus		III ciklus		Σ V-VIII	Σ I-VIII
Predmeti/Moduli	Osnovno opismenjavanje	Osnove funkcionalne pismenosti		Osnove opšteg osnovnog obrazovanja		Osnovno opšte obrazovanje i obuke za zanimanje
				V Razred	VI Razred	VII Razred	VIII Razred
Srpski jezik	100	100	200	85	68	50	50	253	453
_____________ jezik	100	100		85	68	50	50	253	453
Srpski jezik kao* nematernji jezik	50	50	100	40	35	25	25	125	225
Engleski jezik		50	50	17	34	34	34	119	169
Digitalna pismenost		50	50	17	17	17	10	61	111
Matematika	100	100	200	85	68	51	51	255	455
Osnovne životne veštine		50 + 5**	55						55
Fizika					34	34		68	68
Hemija					34	34		68	68
Biologija				34	17	17		68	68
Primenjene nauke							50	50	50
Istorija				17	17	34		68	68
Geografija				17	17	34		68	68
Preduzetništvo					17	17	17	51	51
Odgovorno življenje u građanskom društvu				25 + 5**	25 + 5**	25 + 5**	25 + 5**	120	120
UKUPNO (bez jezika manjina i srpskog kao nematernjeg jezika)	200	355	555	302	353	352	242	1249	1804

*Način ostvarivanja programa Srpskog jezika kao nematernjeg priložen je u nastavnom programu Srpskog jezika.
**Časovi koji se ostvaruju u saradnji sa socijalnim partnerima u jedinici lokalne samouprave.

III NASTAVNI PROGRAM FUNKCIONALNOG OSNOVNOG OBRAZOVANJA ODRASLIH

Opšti cilj FOOO jeste sticanje i unapređivanje znanja, veština, vrednosti i stavova neophodnih za proaktivno i konstruktivno rešavanje problema i suočavanje sa izazovima u svakodnevnom životu, unapređivanje porodičnih i ličnih uslova života, obavljanje jednostavnih poslova i adekvatno postupanje u radnim situacijama i radnom okruženju, dalje obrazovanje i aktivno učešće u društvenoj zajednici.

Očekivani opšti ishodi/međupredmetne kompetencije nastavnog programa funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih kao integrisane celine su:

- jezička pismenost;

- matematička pismenost;

- osnove naučne pismenosti;

- digitalna pismenost;

- upravljanje sopstvenim učenjem;

- rešavanje problema;

- socijalne interakcije i saradnja sa drugima;

- građanska odgovornost u/za demokratiju;

- zdravstvene kompetencije;

- ekološke kompetencije;

- inicijativnost i preduzetništvo;

- kulturna svest, multikulturalnost i kreativnost.

Prvi ciklus funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih

Cilj nastave u prvom ciklusu je osnovno opismenjavanje, kao i sticanje osnovnih elemenata funkcionalne pismenosti, koja se odnosi na: razumevanje i interpretaciju različitih oblika tekstova jednostavnog sadržaja, efikasnu i celishodnu komunikaciju u svakodnevnom životu i u situacijama učenja, primenu umenja svih oblika stečene pismenosti (čitalačke, numeričke i informatičke) u realnom životu, uključujući i problemske situacije, korišćenje savremenih sredstava komunikacije i odgovornost u ponašanju, planiranju i kontroli ličnog, porodičnog i socijalnog života.

Nastavni plan i program prvog ciklusa ima dva dela:

- prvi deo je namenjen osnovnom opismenjavanju;

- drugi deo je namenjen sticanju osnova funkcionalne pismenosti.

Osnovno opismenjavanje se ostvaruje kroz početnu nastavu srpskog jezika i matematike u ukupnom trajanju od 200 sati (po sto sati za svaki od ovih predmeta).

Uspostavljanje osnova funkcionalne pismenosti se ostvaruje u nastavi drugog dela programa za prvi ciklus koja obuhvata:

- predmete: srpski jezik (maternji jezik), matematika, digitalna pismenost i engleski jezik;

- modul osnovnih životnih veština koji sadrži teme vezane za odgovorno življenje, građansku participaciju i aktivizam, kao i preduzetništvo.

Nastavni plan i program prvog ciklusa ekvivalentan je prvoj i drugoj godini učenja po važećem programu za osnovno obrazovanje odraslih (1991. godina) ili prva četiri razreda osnovnog obrazovanja za decu.

SRPSKI JEZIK

Cilj nastave srpskog jezika u prvom ciklusu je sticanje osnovne jezičke pismenosti kao pretpostavke za aktivnu participaciju odraslih u svakodnevnom privatnom, radnom i društvenom životu.

Ishodi za kraj prvog ciklusa

Po završetku prvog ciklusa polaznik/ca će umeti da:

Čitanje i razumevanje pročitanog

- čita latiničko i ćiriličko pismo sa razumevanjem;

- služi se rečnikom i adresarom koristeći azbučni i abecedni redosled;

- određuje osnovnu temu teksta, glavni događaj i likove, vreme i mesto dešavanja u jednostavnom tekstu;

- shvata poruku u jednostavnom tekstu;

- razlikuje književnoumetnički od informativnog teksta;

- poznaje i koristi osnovne delove teksta i knjige (naslov, pasus, ime autora i sadržaj);

- odgovara na jednostavna pitanja u vezi sa tekstom;

- pronalazi informacije eksplicitno iskazane u različitim izvorima informisanja (ko, šta, gde, kada, koliko i sl. iz novinskog članka, reklame, rasporeda vožnje, oglasa, upozorenja, uputstva na proizvodima, obaveštenja, računa i sl.).

Pisanje

- piše štampanim i pisanim slovima ćirilice i latinice;

- pravilno upotrebljava tačku i upitnik na kraju rečenice;

- upotrebljava veliko slovo na početku rečenice, u pisanju ličnih imena, nadimaka, jednosložnih geografskih pojmova, ulica;

- piše kratku poruku (o tome kuda ide, zašto kasni, i sl.), SMS, čestitku (za Novu godinu, rođendan), pozivnicu (za rođendansku proslavu, zabavu, svadbu), razglednicu sa puta (letovanja, zimovanja);

- piše kratkim i potpunim rečenicama jednostavne strukture;

- pravilno popunjava obrasce, formulare, uplatnice;

- sastavlja kratak narativni tekst na zadatu temu;

- koristi skraćenice za mere (metar, litar, kilogram).

Govor

- jezički izraz prilagođava komunikativnoj situaciji (formalnoj /neformalnoj - ophođenje, telefoniranje i sl.);

- prepričava tekst uz pomoć zadatih pitanja;

- prepričava kratak jednostavan tekst (do 400 reči);

- koristi skroman fond reči pravilno ih upotrebljavajući;

- priča o doživljajima i događajima iz života;

- izveštava o sebi, o radu, o događajima, manifestacijama i sl;

- prepričava sadržine igranih filmova, televizijskih serija i sadržine drugih radio-televizijskih emisija;

- izdvaja glavne činjenice iz govornog izvora.

Gramatika, leksika, književnost

- uočava značenje rečenica - obaveštajne, upitne, uzvične i oblika - potvrdne i odrične;

- razlikuje pesmu, priču, basnu, bajku i kratke narodne umotvorine;

- prepoznaje gramatičke kategorije promenljivih reči (rod i broj zajedničkih imenica) i glagolsko vreme (prezent, perfekat i futur).

Srpski jezik kao nematernji jezik

Kada se nastava ostvaruje na jeziku nacionalne manjine, nastavni program srpskog kao nematernjeg jezika ostvaruje se u okviru predviđenog fonda časova, prilagođavajući sadržaj polaznicima. Nastavnik procenjuje, prema nivou vladanja srpskim jezikom kao nematernjim, koju će metodiku primeniti.

Obavezni sadržaji - osnovno opismenjavanje

Učenje čitanja i pisanja - prvo i drugo pismo štampanim slovima (uz prethodna ispitivanja nivoa poznavanja slova latinice i ćirilice i tehnike čitanja).

Usmeno izražavanje i razumevanje pročitanog

- slobodno pričanje o aktuelnim događajima sa radnog mesta, iz kulturnog života, porodice...(vozila, sa ulice i sl.);

- prepričavanje sadržaja TV emisija, filmova i pročitanih tekstova pomoću zadatih pitanja (iz usmene književnosti - bajke, legende, pesme, iz naučno-popularne literature s tematikom iz istorije, geografije, poznavanja prirode i drugih oblasti aktuelnih za svakidašnji život i rad);

- glavni likovi, njihovi postupci i osobine;

- posmatranje i opisivanje predmeta, pojava i bića;

- prostorni i vremenski odnosi (gde, kada...);

- osnovna emocionalna stanja;

- naslov i imena autora;

- sadržaj i ilustracije u knjizi.

Gramatika i pravopis

- rečenica, reči i glasovi (kao posebne jedinice) i njihov međusobni odnos;

- veliko slovo na početku rečenice, u pisanju ličnih imena i prezimena;

- upotreba tačke na kraju rečenice;

- funkcija upitnika i uzvičnika u rečenici;

- pisanje naslova i datuma;

- pravilno potpisivanje (ime pa prezime).

Književnost

- upoznavanje sa pesmama, pričama, basnama, bajkama i kratkim narodnim umotvorinama.

Obavezni sadržaji - sticanje osnova funkcionalne pismenosti

Učenje čitanja i pisanja - pisana slova latinice i ćirilice

Usmeno izražavanje i razumevanje pročitanog

- prepričavanje sadržine kraćih tekstova, filmova, radio-televizijskih emisija;

- pričanje o doživljajima i događajima iz života s izražavanjem vlastitih misli i osećanja;

- izveštavanje o sebi, društvenim događajima, o kulturnim i drugim manifestacijama;

- bogaćenje rečnika;

- celine u tekstu (odeljak) i razumevanje pročitanog teksta u celini i po manjim celinama;

- hronološki red događaja, karakteristični detalji i njihova međusobna povezanost;

- procenjivanje ponašanja pojedinih ličnosti i zauzimanje vlastitih stavova prema njihovim postupcima;

- shvatanje poruka sadržanih u tekstu.

Gramatika i pravopis

- rečenica: izjavna, upitna i uzvična; potvrdni i odrični oblik ovih rečenica (uočavanje značenja);

- upitnik, uzvičnik;

- razlikovanje roda i broja reči (u rečenici);

- upotreba velikog slova u pisanju ličnih imena i prezimena, nadimaka, jednočlanih geografskih imena i naziva ulica;

- skraćenice za mere (m, kg, l...);

- pisanje osnovnih i rednih brojeva;

- glagoli - prepoznavanje sadašnjeg, prošlog i budućeg vremena;

- redosled reči i slaganje reči u rečenici.

Pisano izražavanje

- telegram, pismo, molba, dopisnica, imejl, čestitka, SMS, popunjavanje poštanskih obrazaca;

- opisivanje na zadate teme, izveštavanje, prepričavanje.

Književnost

- razlikovanje pesama, priča, basni, bajki i kratkih narodnih umotvorina.

Napredni sadržaji

Usmeno izražavanje i razumevanje pročitanog

- pričanje o doživljajima i događajima iz života s izražavanjem vlastitih misli i osećanja;

- uočavanje različitih značenja reči u tekstu i njihove upotrebe u govoru;

- zapažanje i obrazlaganje situacija i postupaka (uzroka i posledica);

- otkrivanje i tumačenje namere, misli i shvatanja pojedinih likova i ličnosti i davanje argumenata u tumačenju njihovih postupaka;

- uočavanje ključnih ideja i pojmova u tekstu.

Gramatika i pravopis

- reči koje imenuju predmete, bića i radnje;

- veliko slovo u pisanju naroda, država, ustanova, višečlanih geografskih pojmova;

- upotreba zapete u nabrajanju;

- podela reči na slogove i prenošenje dela reči u novi red;

- reči koje označavaju vreme, mesto i način (bez imenovanja).

Pisano izražavanje

- utvrđivanje dnevnog reda sastanaka, sednica i sl, formulisanje zaključaka i odluka, vođenje zapisnika sa sastanaka, diskusija i rasprava.

Način ostvarivanja programa

Osnovna jezička pismenost je neophodno sredstvo odraslom polazniku za aktivno učestvovanje u svakodnevnom životu i radu. Ishodi su definisani za svaku od ključnih oblasti nastave u prvom ciklusu. Ishodi su definisani i osmišljeni tako da omogućavaju polaznicima izgradnju kapaciteta za uspešnu neposrednu komunikaciju u svakodnevnom životu i stvaranje osnovnih pretpostavki za dalje učenje u cilju ličnog i profesionalnog napredovanja.

Na prvim časovima neophodno je utvrditi tehniku čitanja polaznika. Proveravanje veštine čitanja i pisanja može se vršiti na sadržaju prikazanom u materijalu za učenje. U nastavi osnovnog opismenjavanja, u periodu prvih 100 časova, polaznici treba da ovladaju čitanjem i pisanjem ćirilice i latinice štampanim slovima. Prvo se uči ćiriličko, a potom latiničko pismo, ali je moguće i obrnuto, u zavisnosti od karakteristika konkretne grupe polaznika, njihovog predznanja i sredina iz kojih dolaze. Istovremeno, polaznici treba da ovladaju upotrebom velikog slova na početku rečenice, velikog slova u pisanju ličnih imena, nadimaka, jednosložnih geografskih pojmova, kao i da upotrebljavaju tačku na kraju rečenice. Mogu se predložiti sledeći nivoi čitanja u ovom periodu - prepoznaje slova, sriče, ščitava, čita reč kako celinu, čita rečenicu kao celinu. Neophodno je birati rečenice i tekstove za rad koji su prilagođeni odraslom polazniku. Iz oblasti usmenog izražavanja, polaznici treba da umeju da prilagođavaju jezički izraz komunikativnoj situaciji - formalnoj i neformalnoj u svakodnevnim životnim situacijama. U zavisnosti od mogućnosti i predznanja polaznika, nastavnik procenjuje i bira ishode koji će se takođe ostvarivati.

Usavršavanje tehnike čitanja nastavlja se sticanjem osnova funkcionalne pismenosti tokom drugih 100 časova, koje je u najvećoj meri usmereno na razumevanje teksta i tečno čitanje. U tom periodu se uče pisana slova ćirilice i latinice.

Naglašeno je da sadržaji koje nastavnik uvodi u nastavu u prvih 100 časova treba da služe sticanju/unapređenju osnovne jezičke pismenosti. U vezi sa tim, u ovom periodu, neophodno je usmeriti se na sadržaje kojima se mogu ostvariti ishodi predviđeni za prvih 100 časova o kojima je već bilo reči. Ne treba tražiti od polaznika da uče gramatičke definicije i pravila i da ih ilustruju primerima, već da vežbaju upotrebu u realnim životnim situacijama. Kada je u pitanju ishod "prilagođavanje jezičkog izraza - formalno i neformalno ophođenje", poželjno je kreiranje nastavnih situacija u kojima će polaznici moći da vežbaju pravilno pozdravljanje, obraćanje, predstavljanje, kao i izražavanje molbe i zahvalnosti. Do kraja prvog ciklusa treba izbegavati definicije i pravila iz oblasti gramatike, kao i učenje podele i nabrajanja književnih pojmova iz oblasti književnosti.

Treba imati u vidu da se jedan ishod može ostvariti različitim, međusobno povezanim sadržajima. Kada je u pitanju, na primer, ishod "odgovara na jednostavna pitanja u vezi sa tekstom" neophodno je pažljivo biranje tekstova iz različitih izvora informisanja, koji će zadovoljiti različita interesovanja i uzraste polaznika. Ovaj ishod može se ostvarivati na različitim odlomcima različitih književnih tekstova, jednostavnim novinskim člancima, časopisima, i kratkim tekstovima iz popularne literature u kojima su prikazani priznati pojedinci i događaji iz različitih sredina iz koji polaznici dolaze, kao i etničkih grupa kojima polaznici pripadaju. Istovremeno će se uočavati značenje rečenica, slaganje reči u rečenici i upotreba velikog slova, što su ishodi predviđeni za oblast gramatika i pravopis. Takođe, različiti ishodi se mogu ostvariti na samo jednom sadržaju. Na primer, u oblasti usmenog izražavanja - prepričavanje sadržine kratkih tekstova, filmova, radio-televizijskih emisija, mogu se ostvariti ishodi koji se odnose na prepričavanje, izdvajanje glavnih činjenica iz govornog izvora, određivanje teme, poruke, glavnih događaja i likova/ličnosti, kao i korišćenje skromnog fonda reči i pravilne upotrebe. I ovde je moguće postavljati pitanja koja se odnose na pravilno pisanje rečenog/uočenog, kako bi se vežbala osnovna pravopisna pravila i ostvarili ishodi i iz oblasti pisanja.

Savremene koncepcije nastave i učenja pomeraju akcenat sa sadržaja i držanja nastave na proces učenja i aktivnosti polaznika. U tom smislu, potrebno je odabirati metode učenja/nastave srpskog jezika koje su prilagođene potrebama i karakteristikama učenja odraslog polaznika, koje podstiču različite aktivnosti u procesu učenja/nastave, stvaraju uslove za samostalnu konstrukciju znanja i umenja, podstiču samoaktivnost, komunikaciju i saradnju.

Odrasli polaznici imaju širok spektar iskustva, što je neophodno imati u vidu prilikom planiranja i organizacije nastave srpskog jezika u funkcionalnom obrazovanju.

S obzirom na već postojeća iskustva polaznika predlaže se grupna obrada slova i uporedno ovladavanje tehnikom čitanja i pisanja. Nastavnik procenjuje koji broj slova će se obrađivati u toku jednog časa. Ukoliko je nastavnik u mogućnosti, slova se mogu obraditi i kompleksnim postupkom. Istovremeno, na sadržajima predviđenim za početno čitanje i pisanje, uočavaju se osnovna pravopisna pravila - pisanje velikog slova na početku rečenice, u imenima ljudi, naselja i korišćenje znaka interpunkcije na kraju rečenice.

Vežbe koje služe za oslobađanje polaznika u usmenom izražavanju mogu biti veoma različite: slušanje govora, slobodan razgovor o svakodnevnom životu i radu polaznika, o različitim pojavama iz okruženja, događajima u porodici, na ulici, radnom mestu i sl. Takve se vežbe izvode ne samo u toku početnog čitanja i pisanja već i u celom prvom ciklusu u nastavi početnog opismenjavanja.

Biraju se kraći tekstovi, jednostavni po sadržaju i strukturi rečenica, tematski bliski odraslom čoveku, njegovim potrebama, interesovanjima, kao i socijalnom kontekstu iz koga dolaze. Polazeći od komunikativne funkcije jezika, čitanje i obrada teksta u prvih 100 časova usmereni su na savladavanje osnovnih veština kao preduslova za samostalno sticanje znanja i osposobljavanje za iskazivanje misli u slobodnom pričanju, opisivanju i prepričavanju. U drugih 100 časova polaznici, uz dalje savladavanje tehnike čitanja, uspostavljaju emocionalni odnos sa pročitanim, formulišu ga i obrazlažu.

Takođe, neophodno je vežbanje u usmerenom čitanju različite vrste tekstova (književnih i informativnih), kao i sadržaja datih linearno i nelinearno (ilustracija, tabela, dijagram), uz prethodno dobijene zadatke kao što su pronalaženje informacija, otkrivanje i tumačenje karakteristika likova, radnji, događaja i pojava. Čitanje teksta, po pravilu, podrazumeva razumevanje pročitanog u skladu s programskim zahtevima. Polaznike treba navikavati da dožive sadržaj teksta i da doživljeno izraze svojim rečima. U toku čitanja i obrade teksta polaznike treba osposobljavati da prepričavaju jasno i sažeto, da odgovaraju na postavljena pitanja i pravilno formulišu pitanja, da bogate rečnički fond.

Razgovor, diskusija, rad na tekstu, kooperativno učenje u manjim grupama polaznika i rad u parovima, kao i praktično smisaono i iskustveno učenje su samo neke od metoda/oblika pogodnih za realizaciju nastave srpskog jezika u radu sa odraslim polaznicima, u cilju njihovog osnaživanja, razvoja samopoštovanja i preuzimanja inicijative u svakodnevnom životu.

Neophodna je individualizacija procesa nastave i učenja.

Grupe čine polaznici iz različitih sredina, uzrasta, životnih iskustava, znanja i sl, pa se javlja potreba za primenom individualizacije u nastavi srpskog jezika. Neophodno je koristiti različite metode nastave i učenja, osmišljavati različite situacije učenja i različite vrste interakcija. Pored obaveznih sadržaja, predloženi su i napredni, namenjeni polaznicima koji uspešno savladavaju zahteve i ovladavaju predviđenim osnovnim ishodima. U radu sa polaznicima koji imaju izrazitije smetnje u napredovanju, nastavnici imaju slobodu da modifikuju ishode i prilagode ih njihovim mogućnostima. U zavisnosti od stepena poznavanja pisma od strane polaznika koje se utvrđuje inicijalnim testiranjem, nastavnik određuje koje će se pismo prvo učiti - ćirilica ili latinica. Posle početne provere tehnike pisanja i čitanja svih polaznika, u prvih 100 časova uključiće se samo oni polaznici koji ne znaju da čitaju i pišu štampanim slovima ćirilice i latinice. Ostali polaznici se priključuju grupi u sledećem bloku od 100 časova, kada će se obrađivati pisana slova i ostali ishodi predviđeni za drugih 100 časova. Realizacija i drugih sadržaja organizuje se u skladu sa individualnim potrebama svakog polaznika.

Zajednički/opšti ishodi programa funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih ostvaruju se kroz različite sadržaje i aktivnosti u nastavi srpskog jezika. Nastava srpskog jezika u prvom ciklusu posebno je pogodna za ostvarivanje mnogih ishoda, a naročito onih koji se odnose na sve vrste pismenosti, na rešavanje problema, razvoj kulturne svesti, multikulturalnosti i kreativnosti. U oblasti usmenog izražavanja i razumevanja pročitanog - slobodnog pričanja ili prepričavanja pročitanog koje je dato na različite načine (kroz linearne i nelinearne tekstove - mape, tabele i sl.), kazivanja o gledanim emisijama, pričanjem o vlastitim iskustvima, prepričavanjem događaja sa radnog mesta, iz porodice i sredine u kojima polaznici žive, treba podsticati polaznike na jasno izražavanje stavova, sudova i osećanja, iznošenje sopstvenog gledišta i obrazlaganje, podsticanje argumentovanja, čime se ostvaruju mnogi zajednički ishodi. Radom u malim grupama i parovima, organizovanjem različitih scenskih/dramskih igara o situacijama iz svakodnevnog života, omogućava se polaznicima da steknu veštine saradnje i timskog rada, da zajednički postave problem, korake u njegovom rešavanju, kao i da analiziraju urađeno, što predstavlja deo strukture zajedničkih opštih ishoda. Konkretne aktivnosti i predloženi sadržaji kojima se ostvaruju zajednički ishodi, kao i ishodi za srpski jezik, dati su u narednom poglavlju.

Pobrojane su samo neke od aktivnosti koje se mogu realizovati u nastavi srpskog jezika u prvom ciklusu u radu sa odraslim polaznicima. Potrebno ih je prilagoditi mogućnostima grupe polaznika, kao i pojedincima. Zvezdicom su označene one aktivnosti za koje se pretpostavlja da odgovaraju naprednijim polaznicima, a u skladu su sa naprednim sadržajima. Poređane su slučajnim redosledom.

Korišćenje i organizovanje informacija - formira i vodi adresar, pravi i koristi rečnik, izrađuje podsetnike i šoping liste, izrađuje grafikone, mape i skice na osnovu zadatog teksta*, pravi dnevni red sastanaka i formuliše zaključke*, piše molbe*, poruke, čestitke, oglase, razglednice, obaveštenja i sl., čita uputstva na proizvodima, čita obaveštenja, račune, upozorenja, rasporede vožnje, popunjava obrasce, upitnike i sl.

Osmišljavanje samostalnih i zajedničkih priča i pesama na zadatu ili slobodnu temu.

Scenske igre - osmišljava i prikazuje scene iz svakodnevnog života uz formalno i neformalno ophođenje, naručuje proizvode telefonom, učestvuje u razgovoru za posao*, vodi emisije, reportaže i sastanke* i sl.

Grafičko oblikovanje teksta - pravi kolaže, novine, reklame, postere i sl.

Izrađivanje pomoćnog materijala za učenje/nastavu - izrađuje u grupi ili u paru tekstove, rezimee, ukrštenice, asocijacije, osmosmerke, zadatke tipa "izbaci uljeza", "poveži", "upiši", testove znanja, pitalice i sl.

Kroz brižljivo odabrane tekstove, sa sadržajima iz različitih predmetnih oblasti neophodnih odraslom čoveku za uspešno snalaženje u svakodnevnom životu, kao i precizno osmišljene zadatke i različite metode omogućava se povezanost sa nastavom drugih predmeta. Istovremeno, na časovima srpskog jezika polaznici usvajaju, proširuju i produbljuju upotrebljiva znanja, primenjuju veštine i umenja iz različitih oblasti drugih nastavnih predmeta. Poželjno je birati naučno-popularne i informativne tekstove iz različitih sredstava informisanja, koji će obogatiti znanja polaznika o značajnim ličnostima i događajima, biljnom i životinjskom svetu i zaštiti životne sredine, ostvarivanju osnovnih građanskih prava i odgovornosti i prava na socijalnu i zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i zapošljavanje. Takođe, koristiti tekstove, različite radio i TV emisije, kao i predstave, iz kojih polaznici mogu da pronalaze različite informacije korisne za uspešnije rešavanje svakodnevnih problema o funkcionisanju lokalnih samouprava, kao i nadležnosti pojedinih ustanova, o vaspitanju u porodici, planiranju porodice, tehnikama nenasilnog rešavanja sukoba, preventivnim zdravstvenim aktivnostima i sl. Informacije treba da su date na različite načine, kako bi se omogućilo što bolje snalaženje u različitim životnim situacijama - korišćenje mapa, plana grada, uputstava na proizvodima, obaveštenjima, tumačenje podataka koji su predstavljene tabelama, grafikonima, kao što je uspeh polaznika na nekom testu, mesečna prodaja nekog proizvoda, godišnja proizvodnja neke fabrike, rezultati neke ankete, i sl.

Definisani ishodi za srpski jezik u prvom ciklusu predstavljaju ključni oslonac nastavnicima u ocenjivanju i praćenju napredovanja polaznika, kao i planiranja narednih aktivnosti. Pri tome je neophodno uvažavati osobenosti individualnog toka razvoja i napretka pojedinog polaznika. Potrebno je da nastavnik daje povratne informacije neposredno posle aktivnosti, u kontinuitetu, na jasan, prihvatljiv i podsticajan način i tako ukazuje na kvalitet postignuća i stepen ostvarenosti predviđenih ishoda. Ovim se istovremeno omogućava da se polaznici osposobljavaju za samostalno praćenje napredovanja i samoocenjivanje, kao i preuzimanje odgovornosti za sopstveni rad i napredak. Potrebno je imati u vidu da se ostvarenost svakog predviđenog ishoda može, i treba proveravati različitim zadacima, otvorenog i zatvorenog tipa. U prvih sto časova, treba ocenjivati samo ishode koji se odnose na početno učenje čitanja i pisanja - čitanje i pisanje jednim pismom, štampanim slovima; upotreba velikog slova na početku rečenice, velikog slova u pisanju ličnih imena, nadimaka, jednosložnih geografskih pojmova, kao i upotreba tačke na kraju rečenice; prilagođavanje jezičkog izraza komunikativnoj funkciji - formalnoj i neformalnoj situaciji u svakodnevnom životu. Mogu se predložiti sledeći nivoi čitanja u ovom periodu - prepoznaje slova, sriče, ščitava, čita reč kako celinu, čita rečenicu kao celinu. Poželjno je dati minimum dve brojčane ocene, na diktatu štampanim slovima i proveri tehnike čitanja. Za pisanje predloženi su sledeći nivoi - prepisuje slova/reči/rečenice (uz pomoć nastavnika ili samostalno), piše kraće reči/rečenice (uz pomoć nastavnika ili samostalno), sastavlja kraće sastave (uz pomoć nastavnika ili samostalno), piše po diktatu reči/rečenice (uz pomoć nastavnika ili samostalno). Tek u periodu od drugih 100 časova preći na ocenjivanje u odnosu na ishode iz oblasti usmenog izražavanja, razumevanja pročitanog i predviđenog ishoda iz književnosti.

MAĐARSKI JEZIK

Cilj nastave mađarskog jezika u prvom ciklusu je ovladavanje osnovnim pojmovima o jeziku, pretpostavljajući aktivno učešće odraslih u privatnom, poslovnom i društvenom životu.

Očekivani rezultati na kraju prvog ciklusa

Na kraju prvog ciklusa, učenik je sposoban da:

Čitanje s razumevanjem

- čita s razumevanjem;

- služi se rečnikom poznavajući abecedu;

- definiše temu, imenuje mesto i vreme događaja jednostavnog teksta;

- razume poruku jednostavnog teksta;

- razlikuje književni tekst od teksta koji prenosi informaciju;

- prepozna bitne elemente teksta i knjige (naslov, poglavlje, ime autora, sadržaj);

- odgovara na jednostavna pitanja u vezi sa tekstom;

- prepozna eksplicitne podatke iz različitih izvora informacija (ko, šta, gde, kada, koliko itd., iz novinskih članaka, reklama, reda vožnje, oglasa, opomena, uputstva potrošnih proizvoda, obaveštenja, računa itd.).

Pismeno izražavanje

- podjednako piše štampanim i pisanim slovima;

- od znakova interpunkcije pravilno koristi tačku i znak pitanja na kraju rečenice;

- piše veliko slovo: na početku rečenice, kod pisanja vlastitih imena, nadimaka, jednočlanih geografskih imena, naziva ulica;

- piše kratku poruku (o tome gde je otišao, zašto kasni itd.), SMS - poruku, (novogodišnju, rođendansku) čestitku, razglednicu, pozivnicu (rođendan, proslava, venčanje), putovanje (o letovanju, zimovanju);

- proste strukture sastavlja u jasne, kratke i potpune rečenice;

- pravilno popunjava formulare, obrasce, uplatnice;

- sposoban je da napiše kratak i jasan deskriptivni pismeni sastav o zadatoj temi;

- koristi skraćene oblike jedinica za merenje (metar, litar, kilogram).

Veštine usmenog izražavanja

- jezičko izražavanje učenika je adekvatno komunikacijskoj situaciji (formalni i neformalni odnosi, telefonski razgovori itd.);

- ume da ispriča pročitan tekst pomoću pitanja;

- sposoban je da ispriča jednostavan, kratak tekst (do 400 reči);

- raspolaže odgovarajućim vokabularom koji adekvatno primenjuje u situaciji;

- prepričava svoja svakodnevna događanja i doživljaje;

- govori o sebi, o svom poslu, događajima, priredbama itd;

- prepričava sadržaj filmova, serija i drugih televizijskih i radijskih programa;

- ume da istakne bitne stvari iz teksta koji čuje.

Gramatika, leksika, književnost

- definiše smisao rečenice - u cilju određivanja potvrdnih i odričnih logičkih kvantiteta rečenica obaveštajnog, upitnog i zapovednog modaliteta (razlikovanje značenja);

- razlikuje pojam pesme, priče, događaja i kratkih dela narodne poezije;

- prepoznaje imeničke kategorije vrste reči imenica (jedninu i množinu), pojam glagolskih vremena (sadašnje, buduće, prošlo vreme).

Mađarski jezik kao jezik sredine

U slučaju nastave mađarskog jezika kao jezika sredine, program treba uskladiti predviđenom broju časova, ali i sposobnostima i potrebama učenika. Na osnovu govornih jezičkih kompetencija učenika, nastavnik procenjuje koji će nastavni metod izabrati.

Obavezni elementi predmeta prvog ciklusa

Prvi blok - 100 časova

Pisanje i čitanje štampanim slovima (podučavanje pisanja, tehnike čitanja na osnovu prethodnih procena)

Usmeno izražavanje i razumevanje pročitanog

- slobodne govorne vežbe o aktuelnim dešavanjima na radnom mestu, iz kulturnog života, o porodičnim događajima itd. (o automobilima, sa ulice itd.);

- prepričavanje sadržaja tv-programa, filmova i pročitanog teksta, pomoću postavljenih pitanja (od folklornog stvaralaštva: tekstovi pesama, priča, legendi; naučno-popularne tekstove možemo odabrati iz oblasti istorije, geografije, poznavanja prirode, ali se mogu upotrebiti i tekstovi u vezi sa bilo kojim svakodnevnim ili aktuelnim dešavanjima);

- glavni likovi, njihovo ponašanje, osobine;

- zapažanje i opisivanje predmeta, pojava i događaja;

- vremenske i prostorne povezanosti (gde, kada…);

- opisivanje osnovnih emotivnih stanja;

- imenovanje dela i autora;

- odnos sadržaja udžbenika i ilustracija.

Gramatika i pravopis

- rečenica, reč, glas (kao samostalna jedinica) i međusobni odnosi;

- veliko slovo na početku reči, pisanje ličnih imena i prezimena;

- znak na kraju rečenice: tačka;

- uloga upitnika i uzvičnika;

- način pisanja naslova i datuma;

- pravilno potpisivanje (prezime, ime).

Književnost

Pojmovi i tekstovi pesme, priče, događaja i kratkog dela narodne poezije.

Drugi blok - 100 časova

Pisanje i čitanje pisanim slovima

Usmeno izražavanje i razumevanje pročitanog

- prepričavanje kraćih tekstova, tv-emisija, filmova;

- prepričavanje ličnih događaja, doživljaja i osećaja;

- iznošenje informacija o sebi, o društvenim, kulturnim i drugim događanjima;

- bogaćenje leksike;

- prepričavanje, sažimanje i razumevanje pročitanog teksta u delovima i u celosti;

- hronološko izlaganje događaja, značajnija dešavanja i međusobne povezanosti;

- procena ponašanja pojedinih likova i iznošenje samostalnog stava o prosuđivanju;

- razumevanje i značenje poruke teksta.

Gramatika i pravopis

- definisanje smisla rečenice - u cilju određivanja potvrdnih i odričnih logičkih kvantiteta rečenica obaveštajnog, upitnog i zapovednog modaliteta (razlikovanje značenja);

- znak pitanja, znak uzvika;

- jednina i množina reči, slaganje u rečenici;

- veliko početno slovo u rečenici, kod ličnih imena i prezimena, nadimaka, jednočlanih geografskih imena, naziva ulica;

- skraćeni oblici jedinica za merenje (metar, kilogram, litar itd.);

- pisanje osnovnih i rednih brojeva;

- glagoli i glagolska vremena (sadašnje, prošlo i buduće vreme);

- red reči i pravilno strukturisanje rečenice.

Veština pismenog izražavanja

- telegram, pismo, molba, razglednica, e-mail, čestitka, SMS, popunjavanje poštanskih formulara.

- opis na osnovu unapred zadatih tema, izveštavanje, prepričavanje.

Književnost

Pojmovi i tekstovi pesme, priče, događaja i kratkog dela narodne poezije.

Napredni sadržaji u ciklusu prvog bloka

Veština usmenog izražavanja i razumevanje pročitanog

- prepričavanje svakodnevnog događaja, doživljaja i emocija u vezi sa tim;

- uočavanje razlika u značenju reči na osnovu teksta i njihova primena u govoru.

Gramatika i pravopis

- imenovanje živih bića, predmeta, pojmova i radnji.

Napredni sadržaji u drugom ciklusu prvog bloka

Pojmovi i tekstovi pesme, priče, događaja i kratkog dela iz narodne poezije.

- prepoznavanje situacije i davanje objašnjenja (uzročno-posledične povezanosti);

- uočavanje namere, iznošenje i objašnjenje oblika ponašanja i stavova;

- uočavanje bitnih činjenica u tekstu.

Gramatika i pravopis

- pravopis u vezi sa pisanjem velikih slova: nazivi država, nacija, ustanova, višečlana geografska imena;

- upotreba zareza prilikom nabrajanja;

- deljenje na slogove: rastavljanje;

- priloške odredbe za mesto, vreme i način.

Veština pismenog izražavanja

- utvrđivanje dnevnog reda sednice; sastavljanje rešenja, odluka, vođenje zapisnika o dogovorima, rasprava i diskurs.

Način realizacije programa

1. Postizanje rezultata kao prioritet u realizaciji nastavanog plana

Poznavanje jezika na elementarnom nivou je neophodno za odraslog učenika kako u svakodnevnom životu tako i na poslu. Očekivani rezultati su definisani kako bi učenici stekli veštine i znanje kojima će lakše funkcionisati u svakodnevnom životu, za što efikasnije rešavanje problema, ali i za dalju edukaciju i stručno napredovanje.

Na prvim časovima je neophodno prepoznati tehniku i nivo čitanja učenika. U prvom ciklusu izvođenja nastave od 100 časova, učesnici u nastavi treba da savladaju čitanje štampanih slova i čitanje s razumevanjem. Kod podučavanja pisanja kriterijumi su veliko slovo na početku rečenice, vlastitih imena, nadimka, jednočlanih geografskih imena i tačka kao znak na kraju rečenice. U ovom ciklusu se mogu definisati nivoi čitanja po sledećem: prepoznavanje slova, čitanje sloga, čitanje po slogovima, prepoznavanje cele reči, tečno čitanje rečenice. Veoma je bitno da se obrađuju tekstovi koji su prilagođeni intelektualnom nivou odrasle osobe. Iz oblasti veštine usmenog izražavanja, učenici treba da primene svoje jezičko znanje adekvatno komunikacijskoj situaciji. Nastavnik shodno nivou učenika postavlja ciljeve prema kojima se teži tokom svakog ciklusa. Usavršavanje tehnike čitanja se nastavlja tokom sledećeg ciklusa od 100 časova; cilj je da se formira veština tečnog čitanja s razumevanjem. Ovde započinje i učenje pisanja pisanih slova.

2. Odnos između očekivanih rezultata i obaveznih sadržaja

Prvi ciklus od 100 časova služi za formiranje, jezičkog znanja na elementarnom nivou. Ovde se podučavaju definicije gramatičkih zakonitosti i pravila jezičkog sistema, ali od učenika ne treba tražiti da ih znaju, umesto toga, za vežbe treba da nam posluže situacije iz svakodnevnog života i praktična primena istih. Stvorimo situacione vežbe u kojima će učenici vežbati pravilno pozdravljanje, obraćanje, predstavljanje, zahvaljivanje ili sastavljanje i formulisanje različitih molbi, zahteva. Izbegavajmo u prvom ciklusu podučavanje pravila i savladavanje književnih pojmova.

Treba da imamo u vidu da u cilju realizacije postavljenih ciljeva, nastavno gradivo moramo sastaviti pažljivo. Na primer, na zadatak "Odgovori na jednostavna pitanja u vezi sa pročitanim tekstom" važno je izabrati tekst koji će probuditi interesovanje učenika. To može da bude odlomak iz romana, novinski članak, popularno književno delo u kojima se radi o poznatoj ličnost i događaju, uz naglašavanje nacionalnih, etničkih karakteristika. Istovremeno, ove vežbe nam mogu poslužiti i da se osvrnemo na značenje reči, na pravilan redosled reči, možemo se baviti strukturisanjem rečenica ili izjavom i pitanjem. Isto tako, jednim tekstom se mogu ostvariti razni ciljevi; pojedini tekstovi mogu da budu prikladni za uvežbavanje prepričavanja događaja, a kroz prikazivanje osobina učesnika i za iznošenje samostalnog mišljenja i stavova, za isticanje bitnih momenata, za određivanje teme. Možemo postaviti pitanja na osnovu izloženog i u vezi sa pravopisom.

3. Metode

Prilikom odabira metode, akcenat treba staviti na podsticanje aktivnosti učenika. Treba uzeti u obzir i godine života učenika, punoletstvo naime nagoveštava postojanje sposobnosti samostalnog razmišljanja, formiranja stavova i saradnju.

a) Pri organizaciji edukacije treba da imamo u vidu da učesnici edukacije već imaju brojna životna iskustva. S obzirom na to, predlaže se timski rad prilikom učenja slova, savladavanja tehnike čitanja i pisanja. U početnoj fazi učenja pisanja i čitanja možemo istaći neka osnovna pravila pravopisa: velika početna slova na početku rečenice i pisanja ličnih imena, kao i na pravilnu upotrebu znakova interpunkcije na kraju rečenice.

Nastavno gradivo prvog ciklusa se dobro može graditi na komunikacijskim situacijama u vezi sa svakodnevnim situacijama, predmetima iz neposredne sredine, ulicom, radnim mestom, domaćinstvom. Birajmo kraće tekstove za temu razgovora koji su prikladni za kontinuirano usmeno izlaganje misli. Cilj uvežbavanja čitanja je postizanje tečnog čitanja, što omogućava formiranje emotivne veze između čitaoca i književnog dela.

Insistirajući na čitanju jednostavnog teksta, nastojimo odabrati zahtevne i raznovrsne tekstove (obratimo pažnju na ravnotežu između članaka i književnog dela). Pored obrade književnih dela učenike možemo naučiti mogućnostima pronalaženja raznovrsnih informacija pomoću upotrebe tabela i grafikona. Kod prezentacije tekstova učenici treba da teže ka sažetom, jasnom, razumljivom izlaganju, ka davanju jasnih odgovora na postavljena pitanja i ka postavljanju ispravnih pitanja.

Komunikacija u timskom radu i kroz rad u parovima je najadekvatnija metoda za razvijanje veštine izražavanja. Podsticanje na samostalnost i motivisanje samoinicijatvnosti služi jačanju samopoštovanja.

b) Individualizacija edukacije i učenja

Evaluacijom individualnih sposobnosti učenika možemo odrediti u kom ciklusu učenik treba da započne svoje obrazovanje. U slučaju da učenik poznaje i koristi štampana slova, on se svrstava u drugi ciklus od 100 časova, a ukoliko procenimo da je u oblasti pisanja i čitanja potrebno da učenik odsluša i savlada nastavno gradivo iz prvog ciklusa od 100 časova, učenik treba da započne obrazovanje u tom ciklusu. Veoma su bitni prethodni testovi, naime svaka odrasla osoba pripada nekom određenom socijalnom okruženju, uzrastu i ima različiti krug interesovanja. Planiranje i organizovanje uspešne edukacije je veoma teško u ovako heterogenoj sredini.

c) Realizacija nastavnog plana

Tokom rada, a uzimajući u obzir uspeh, rezultat, interesovanje i sposobnosti učenika, nastojimo da oni što češće i što hrabrije govore, prepričavaju, izvedu dramatizuju životne situacije, vode dijalog, vode rasprave, argumentuju, daju objašnjenja. Korišćenje tabela i dijagrama služi razvijanju veština pronalaženja informacija i praktičnosti.

Nekoliko praktičnih uputstava za proces obrazovanja odraslih (koja se uvek primenjuju u zavisnosti od grupe i pojedinaca):

Pod primenom informacija se podrazumeva vođenje rokovnika (uz uvežbavanje abecede), pisanje spiska za nabavku, sastavljanje dnevnog reda, pisanje oglasa, razglednica, popunjavanje poštanskih uplatnica itd.

Samostalno ili kolektivno pisanje priče, pripovetke, na osnovu slobodno odabranog ili zadatog naslova.

Grafičko uređivanje teksta - izrada kolaža, uređivanje novina pomoću odabranih novinskih članaka itd.

Dramatizovane igre - na osnovu životnih situacija: naručivanje putem telefona, radni dogovor, vođenje programa, prenos sastanka itd.

Sastavljanje, izrada pomoćnog materijala - "poveži", pronađi "neodgovarajuće", ukrštene reči, zagonetke itd.

4. Korelacije sa drugim predmetima

S obzirom da se radi o specijalnoj edukaciji, prevashodni cilj ove edukacije nije sticanje teoretskog znanja, već ona više služi sticanju što opširnijih informacija. Ovaj cilj se može ostvariti prvenstveno odabirom tekstova koji se obrađuju; možemo izabrati informativne tekstove iz oblasti zaštite životne sredine, jačajući time svest o ekološkom načinu života i predstavljajući biljni i životinjski svet, upotreba mape grada, uvid u funkcionisanje gradskih samoupravnih organa, tumačenje različitih uputstava za upotrebu, prospekata o proizvodima, opažanje sastojaka namirnica, itd., isto može da bude korisno. Sve to pomaže odraslom čoveku da se što bolje snalazi u svakodnevnom životu.

5. Ocenjivanje, evaluacija učenika

Zadatak nastavnika je kontinuirana evaluacija, davanje povratnih informacija nakon izvršenih zadataka. Na taj način u značajnoj meri podstiče motivisanost, formiranje samovrednovanja učenika, odnosno odgovorni pristup učenika zadacima. U prvom ciklusu od 100 časova se ne vrednuje ništa drugo osim ciljeva koji su navedeni u kriterijumima nastavnog plana: poznavanje štampanih slova, tečno čitanje, pisanje velikih slova na početku rečenice, pisanje jednočlanih geografskih imena, ličnih imena i nadimaka; pisanje tačke na kraju rečenice; adekvatna upotreba jezičkih sredstava u komunikacijskim situacijama. U procesu čitanja se mogu definisati sledeći nivoi: prepoznaje slova, deli reč na slogove, čitanje slogova, sposobnost čitanja cele reči, sposobnost tečnog čitanja rečenice. Potrebno je dati bar dve ocene prilikom evaluacije: jedna ocena za diktat (štampana slova), dok se druga daje tokom provere čitanja. U vezi sa pisanjem se mogu razlikovati sledeći nivoi: prepisuje slova (reči, rečenice) - samostalno ili uz pomoć nastavnika; sastavlja kraći pismeni sastav - samostalno ili uz pomoć nastavnika; tokom diktata piše reči, rečenice - samostalno ili uz pomoć nastavnika. Tek u drugom ciklusu od 100 časova možemo preći na evaluaciju vežbi iz komunikacije i savladavanja književnih pojmova.

MAGYAR NYELV

A magyar nyelv oktatásának célja az első ciklusban az alapvető nyelvi ismeretek elsajátítása, feltételezve a felnőttek aktív részvételét a privát, a munkahelyi és a társadalmi életben egyaránt.

Várható eredmények az első ciklus végén

A tanuló az első ciklus végén képes:

Értő olvasás

- értelemmel olvasni;

- használni tudja a szótárat az ábécé ismeretével;

- meghatározza az egyszerű szöveg témáját, főbb eseményeit és szereplőit; megnevezi a helyszínt és az időpontot;

- megérti az egyszerű szöveg üzenetét;

- megkülönbözteti az irodalmi szöveget az információközlő szövegtől;

- felismeri a szövegek és a könyv főbb elemeit (cím, fejezet, szerző neve, tartalom);

- képes válaszolni egyszerű kérdésekre a szöveggel kapcsolatban;

- a különböző információforrásokból felismeri az explicit adatokat (ki, mit, hol, mikor, mennyit stb. újságcikkből, reklámból, menetrendből, hirdetésből, figyelmeztetésből, termékek használati utasítását, értesítésekből, számlákból stb.).

Írásbeli kifejezőkészség

- nyomtatott és írott betűkkel egyaránt ír;

- helyesen használja az írásjelek közül a pontot és a kérdőjelet a mondat végén;

- nagybetűt használ a mondat elején, a személynevek írásakor, beceneveknél, az egytagú földrajzi neveknél, utcaneveknél;

- rövid üzenetet ír (arról, hogy hová ment, miért késik stb.), továbbá SMS-t, (újévi, születésnapi) üdvözlőlapot, meghívót (születésnapra, ünnepségre, esküvőre), utazásról (nyaralásról, telelésről) képeslapot ír;

- egyszerű szerkezeteket világosan, rövid és teljes mondatokban fogalmaz meg;

- helyesen tölti ki az űrlapokat, a befizető csekkeket;

- egy adott témára rövid, értelmes leíró fogalmazást képes írni;

- használja a mértékegységek rövidítéseit (méter, liter, kilogramm).

Beszédkészség

- a tanuló nyelvi kifejezései megfelelnek a kommunikációs helyzetnek (formális és nem formális viszonyulás, telefonbeszélgetés stb.);

- kérdések segítségével elmeséli az olvasott szöveget;

- képes egyszerű, rövid szöveg elmesélésére (400 szóig);

- megfelelő mennyiségű szókészlet birtokában van, amelyet helyzetnek megfelelően képes használni;

- mesél életének mindennapi eseményeiről, élményeiről;

- mesél magáról, munkájáról, eseményekről, rendezvényekről stb.;

- elmeséli a látott filmek tartalmát, filmsorozatokat és más televíziós vagy rádiós műsorokat;

- kiemeli a lényeges dolgokat a hallottak alapján.

Nyelvtan, szókészlet, irodalom

- képes a mondat értelmének meghatározására - kijelentő, kérdő, felkiáltó modalitású mondatok állító és tagadó logikai minőségeinek meghatározására;

- megkülönbözteti a dal, a mese, a történet és a rövid népköltészeti alkotás fogalmát;

- felismeri a főnévi szófaji kategóriát (egyes és többes számát) és az igeidők fogalmát (jelen, jövő, múlt).

Magyar mint környezetnyelv

Amikor a magyar mint környezetnyelv oktatása valósul meg, az előírt óraszámhoz és a tanulók képességeihez, igényeihez kell igazodni. Az oktató tanár megítéli a tanulók beszélt nyelvi kompetenciái alapján, hogy milyen oktatói módszert válasszon.

Az I. ciklus kötelező tárgyelemei

Az első 100 órás tömb

Írás és olvasás tanítása nyomtatott betűkkel (előző felmérések alapján az írás oktatása, olvasási technikák)

Szóbeli kifejezőkészség és az olvasottak megértése

- szabad beszédgyakorlatok az aktuális munkahelyi eseményekről, a művelődési életből, családi eseményekről stb. (gépkocsikról, az utcáról stb.);

- tv-műsorok, filmek és olvasott szövegek tartalmának elmesélése kérdések segítségével (népköltészeti alkotások közül: dal, mese, legenda szövegek; ismeretterjesztő szövegeket pedig a történelem, a földrajz, a természetismeret tárgyköréből válogathatunk, de minden hétköznapi vagy aktuális eseményről szóló szöveg felhasználható);

- főszereplők, viselkedésük, tulajdonságaik;

- tárgyak, jelenségek és események megfigyelése és leírása;

- tér- és időbeli kapcsolatok (hol, mikor…);

- alapvető érzelmi állapotok leírása;

- a mű címe és a szerző megnevezése;

- tankönyvi tartalmak és az illusztrációk kapcsolata.

Nyelvtan és helyesírás

- mondat, szó, hang (mint önálló egység) és egymás közötti viszonyok;

- szó eleji nagybetű, személy- és vezetéknevek írása;

- mondatzáró írásjel: a pont;

- a kérdő- és felkiáltó jelek szerepe;

- címek és dátumok írásmódja;

- helyes aláírás (vezeték majd utónév).

Irodalom

A dal, a mese, a történet és a rövid népköltészeti alkotás fogalmai és szövegei.

A második 100 órás tömb

Írás és olvasás tanítása írott betűkkel.

Szóbeli kifejezőkészség és az olvasottak megértése

- rövidebb szövegek, tv-műsorok, filmek elmesélése;

- saját életük eseményeinek, élményeinek és érzéseiknek elmesélése;

- ismertető önmagukról, társadalmi eseményekről, kulturális és egyéb történésekről;

- szókincsgyarapítás;

- az olvasott szövegek elmesélése, összefoglalása és megértése részenként és egészében is;

- az események időrendi felsorolása, jelentősebb események és a köztük lévő összefüggések;

- egyes szereplők viselkedésének értékelése, valamint önálló állásfoglalás a viselkedések megítélésében;

- a szövegek mondanivalójának megértése.

Nyelvtan és helyesírás

- a mondat értelmének meghatározására - kijelentő, kérdő, felkiáltó modalitású mondatok állító és tagadó logikai minőségeinek meghatározására (jelentés-megkülönböztetés);

- kérdőjel, felkiáltójel;

- a szavak egyes és többes száma, egyeztetés a mondatban;

- szó eleji nagybetű, személy- és vezetéknevek írása beceneveknél, az egytagú földrajzi neveknél, utcaneveknél;

- a mértékegységek rövidítései (méter, kilogramm, liter stb.);

- tőszámnevek és sorszámnevek írása;

- ige - igeidők (a jelen, múlt és jövő idő);

- szósorrend és helyes mondatszerkesztés.

Írásbeli kifejezőkészség

- távirat, levél, kérvény, levelezőlap, e-mail, üdvözlőlap, SMS, postai űrlapok kitöltése.

- leírás a megadott témák alapján, tudósítás, mesélés.

Irodalom

A dal, a mese, a történet és a rövid népköltészeti alkotás fogalmai és szövegei.

Haladó tartalmak az első tömb I. ciklusában

Szóbeli kifejezőkészség és az olvasottak megértése

- a hétköznapi események és élmények, továbbá a hozzájuk fűződő érzelmek kifejezése;

- a szavak jelentésbeli különbségeinek felismerése a szöveg alapján és ezek alkalmazása a beszédben.

Nyelvtan és helyesírás

- élettelen és élő dolgok, valamint cselekmények megnevezése.

Haladó tartalmak az első tömb II. ciklusában

Szóbeli kifejezőkészség és az olvasottak megértése

- helyzetfelismerés és magyarázat (ok-okozati összefüggés);

- szándékfelismerés, magatartás és viselkedésformák ismertetése és magyarázata;

- lényegi dolgok felismerése a szövegben.

Nyelvtan és helyesírás

- a nagybetűvel kapcsolatos helyesírási tudnivalók: ország név, nemzetek neve, intézménynevek, többtagú földrajzi nevek;

- vessző használata felsorolás esetén;

- szótagolás: elválasztás;

- hely-, idő- és módhatározó.

Írásbeli kifejezőkészség

- gyűlések napirendi pontjának meghatározása; végzések és döntések megfogalmazása, jegyzőkönyvvezetés megbeszélésekről, vita és diskurzus.

A program megvalósításának módja

1. Eredmények elérése mint prioritás a tanterv megvalósításában

Az alapfokú nyelvismeret elengedhetetlen a felnőtt tanuló számára a mindennapi életben és a munkában egyaránt. A várható eredmények úgy lettek kialakítva, hogy a tanulók számára olyan készséget, ismeretet biztosítsanak, amellyel könnyebben funkcionálnak a mindennapi életben, a problémákat hatékonyabban tudják kezelni, valamint aminek hasznát tudják venni továbbképzésükben és szakmai előmenetelükben.

Az első órákon nélkülözhetetlen a tanulók olvasási technikájának és szintjének felmérése. Az oktatás első 100 órás ciklusában a résztvevőknek a nyomtatott betűs írást és az értelmes olvasást kell elsajátítaniuk. Az írástanításnál a mondatkezdő nagybetű, a személynév, a becenév, az egytagú földrajzi név és a mondatvégi írásjel, a pont kiírása követelmény. Az olvasás következő szintjei nevezhetőek meg ebben a ciklusban: betű felismerése, szótagolvasás, szótag-összeolvasás, egész szó felismerése, a mondat folyékony olvasata. Nélkülözhetetlen az olyan szövegek feldolgozása, amelyek a felnőtt tanuló értelmi szintjéhez szabottak. A szóbeli kifejezőkészség terén a tanulóknak tudniuk kell a nyelvi ismereteiket a kommunikációs helyzetnek megfelelően alkalmazni. A tanulók szintjéhez mérten a tanár tűzi ki azokat a célokat, amelyek megvalósítására törekszenek az adott ciklusban. Az olvasás technika tökéletesítése az elkövetkező 100 órás ciklusban folytatódik; cél pedig az értő, folyékony olvasási készség kialakítása. Az írott betűk írásának elsajátítása is elkezdődik.

2. A várható eredmények és kötelező tartalmak kapcsolata

Az első 100 órás ciklus az alapfokú nyelvi ismeretek kialakítására/megalapozására szolgál. A tanulókkal ne a nyelvtani törvények definícióit, a nyelv szabályrendszerét tanítsuk, és ne azt kérjük számon, hanem a mindennapi életszituációk helyzetei szolgáljanak gyakorlati anyagként. Olyan helyzetgyakorlatokat teremtsünk, ahol a tanulók gyakorolhatják a helyes üdvözlést, megszólítást, bemutatkozást, köszönetnyilvánítást vagy különböző kérések megfogalmazását. Az első ciklusban kerüljük a szabályok oktatását és az irodalmi fogalmak elsajátítását.

Szem előtt kell tartanunk, hogy a célok megvalósítása érdekében körültekintően kell összeállítanunk a tananyagot. Például arra a feladatra, hogy "egyszerű kérdésekre adott válaszok az olvasottakkal kapcsolatban" lényeges a szöveg kiválasztása, a tanulók érdeklődése céljából. Ez lehet regényrészlet, újságcikk, népszerű irodalmi mű, amelyekben neves személyt vagy jeles eseményt mutatnak be a nemzeti, etnikai sajátosságok hangsúlyozásával. Ugyanakkor a szavak jelentésével is foglalkozhatunk ezen a gyakorlaton keresztül, vagy a helyes szósorrenddel, a mondatalkotással vagy a kijelentéssel és a kérdéssel. Ugyanakkor egy szövegen keresztül számos célkitűzést valósíthatunk meg; például egy szöveg alkalmas a történet elmesélésének gyakoroltatására, a szereplők tulajdonságainak ismertetésén keresztül önálló vélemények megfogalmazására, a lényeges mozzanatok kiemelésére, a téma megnevezésére. Kérdéseket tehetünk fel a hallottak alapján a helyesírási tudnivalókkal kapcsolatban is.

3. Módszerek

A módszerek megválasztásakor a hangsúlyt a tanulók aktivitásának serkentésére kell fektetni. A módszerek kiválasztásakor figyelembe kell vennünk a tanulók korát, hiszen a felnőtt korosztály már az önálló gondolkodás, véleményalkotás, közreműködés képességének meglétét feltételezi.

a) Az oktatás szervezésében szem előtt kell tartanunk, hogy az oktatás résztvevői az élettel kapcsolatban már széleskörű tapasztalatokkal rendelkeznek. Erre való tekintettel javasolt a csoportmunka, például a betűtanításnál, valamint az írás- és olvasástechnikák elsajátítása esetén. A kezdő olvasás-, írástanításnál a helyesírási tudnivalókra is felhívhatjuk a figyelmet: a mondatkezdő nagybetű és a személynevek írására, valamint a mondatzáró írásjelek helyes használatára.

Az első ciklus tananyaga jól építhető a mindennapi élet eseményeiről, a közvetlen környezetben található tárgyakról, az utcáról, a munkahelyről, az otthonról folytatott kommunikációs gyakorlataira. Rövidebb szövegeket válasszunk beszélgetések tárgyául, amelyek alkalmasak a gondolatok szóban történő folyamatos kifejezésére. Az összefüggő olvasás elérése a cél az olvasás gyakoroltatásában, ami lehetővé teszi az érzelmi kapcsolat kialakítását olvasó és mű között.

Az egyszerű szövegek olvasását szorgalmazva törekednünk kell az igényes, változatos szövegek kiválasztására (a cikkek és szépirodalmi alkotások egyensúlyára). Az irodalmi alkotások mellett a különböző tudnivalók keresésének módozatait is megtaníthatjuk a táblázatok és grafikonok használata által. A szövegek ismertetésekor a tanulóknak törekedniük kell a tömör, világos, érthető közlésmódra, a kérdésekre adott egyértelmű válaszadásra, valamint a helyes kérdésfelvetésre.

A csoportmunka, valamint a párokban történő kommunikáció a kifejezőkészség fejlesztésének megfelelő eszköze. Az önállóságra nevelés és kezdeményezőkészségre való motiválás az önbecsülés megerősítését is szolgálja.

b) Az oktatás és tanulás individualizációja

A tanuló egyéni képességeinek felmérésével tudjuk meghatározni, hogy melyik ciklusba kezdje meg tanulmányait. Amennyiben a felmérés során a tanuló a nyomtatott betűket felismeri és használja, akkor a második 100 órás ciklusba soroljuk be, amennyiben az írás, olvasás terén úgy ítéljük meg, hogy szükséges az első 100 órás ciklus lehallgatása, elsajátítása, akkor a tanuló ott kezdi a képzést. Nagyon fontosak az előtesztek, hiszen minden felnőtt más szociális közeghez tartozik, más élettapasztalatokkal rendelkezik, más korosztályt és érdeklődési területet képvisel. Ilyen heterogén közegben nehéz az eredményes oktatás tervezése és megszervezése.

c) A tanterv megvalósítása

A munka során figyelembe véve a tanulók előmenetelét, érdeklődését, képességeit, törekednünk kell a "beszéltetésre", az élethelyzetek dramatizált megjelenítésére, dialógusok folytatására, viták, érvelések, magyarázatok minél gyakoribb és határozottabb használatára. A táblázatok, diagramok használata az információszerzés és gyakorlatiasság fejlesztését szolgálja.

Néhány gyakorlati útmutató a felnőttoktatásban (ezeket mindig a csoport és az egyének függvényében választjuk meg):

Információk alkalmazása alatt értjük a határidőnapló írását (az ábécé gyakoroltatásával), bevásárló lista készítését, gyűlés napirendi pontjainak kidolgozását, hirdetések, üdvözlő lapok megírását, postai befizetőlapok kitöltését stb.

Önálló vagy közösen megírt történetek szabadon választott vagy adott cím alapján.

Szövegek grafikai szerkesztése - kollázs készítése, újság szerkesztése válogatott cikkekből stb.

Dramatizált játékok - élethelyzetek alapján: telefonos megrendelés, munkamegbeszélés, műsorvezetés, összejövetel közvetítése stb.

Segédanyagok készítése - "kösd össze", kakukktojás keresése, keresztrejtvény készítése, találós kérdések írása stb.

4. Korreláció más tárgyakkal

Mivel speciális képzésről van szó, ezért nem szigorúan az elméleti ismeretszerzés a cél, hanem inkább a mind szélesebb körű ismeretszerzést szolgálják. Elsősorban a szövegek megválasztásával tudjuk megvalósítani ezt a célt; informatív szövegeket válogathatunk a környezetvédelem területéről, ezzel erősítve a környezettudatos életmódot, ismertethetjük a növény- és állatvilágot, várostérkép használata, a községi önigazgatási szervek működésének feltérképezése, a különböző használati útmutatók, termékismertetők értelmezése, élelmiszerek összetevőinek megfigyelése stb. is hasznos lehet. Mindezek a felnőtt ember eligazodását segítik a hétköznapi életben.

5. A tanulók osztályozása, értékelése

A tanár feladata a folyamatos értékelés, visszajelzés az elvégzett feladatok után. Ezzel jelentős mértékben segíti a tanuló motiváltságát, önértékelésének kialakulását ill. a feladatokhoz való felelősségteljes viszonyulását. Nem értékelhetünk mást az első 100 órás ciklusban, mint a tantervi követelményben feltüntetett célokat: a nyomtatott betűk ismeretét, a folyamatos olvasást, a mondatkezdő nagybetűk írását, az egytagú földrajzi nevek, a személynevek és becenevek írását; a mondat végi pont írását; a nyelvi eszközök megfelelő kommunikációs helyzetben történő alkalmazását. Az olvasás folyamatában a következő fokozatokat határozhatjuk meg: felismeri a betűket, szótagol, összeolvas, teljes szóolvasásra képes, a mondat folyamatos olvasására képes. Legalább két osztályzatot kell adni értékelésként: az egyiket diktálásra (nyomtatott betűk), a másikat pedig az olvasás ellenőrzésére. Az írás szempontjából a következő fokozatokat különböztethetjük meg: átírja a betűket (szavakat, mondatokat) - önállóan vagy tanár segítségével; rövidebb fogalmazásokat állít össze - önállóan vagy tanár segítségével; diktálás során leírja a szavakat, mondatokat - önállóan vagy tanár segítségével. Csak a második 100 órás ciklusban térhetünk át a kommunikációs gyakorlatok és az irodalmi ismeretek elsajátításának értékelésére.

MATEMATIKA

Cilj nastave matematike u prvom ciklusu je sticanje elementarne matematičke pismenosti upotrebljive u svakodnevnim životnim situacijama.

Ishodi za kraj prvog ciklusa

Po završetku prvog ciklusa polaznik/ca će umeti da:

- pročita i zapiše dati broj i uporedi brojeve po veličini, prikaže broj zbirom u dekadnom brojnom sistemu;

- koristi simbole za osnovne računske operacije i izvrši osnovne računske operacije u skupu prirodnih brojeva;

- koristi brojeve i brojevne izraze u jednostavnim realnim situacijama;

- reši jednostavne jednačine sa jednom nepoznatom veličinom;

- koristi kalkulator;

- pročita i formalno zapiše razlomak 1/n i prepozna njegov grafički prikaz;

- izračuna polovinu, četvrtinu i desetinu neke celine;

- pročita i formalno zapiše procenat kao razlomak n/100 (n≤100);

- imenuje i prepoznaje geometrijske objekte u ravni (kvadrat, krug, trougao, pravougaonik, tačka, duž, prava, poluprava i ugao) i uočava međusobne odnose dva geometrijska objekta u ravni (paralelnost, normalnost, pripadnost);

- imenuje jedinice za merenje dužine i ume da ih pretvara;

- imenuje jedinice za merenje površine i njihove odnose;

- izračuna obim trougla, kvadrata i pravougaonika;

- izračuna površinu kvadrata i pravougaonika;

- prepozna kocku i kvadar i identifikuje njihove osnovne elemente;

- izrazi određenu sumu novca preko različitih apoena i računa sa novcem;

- imenuje jedinice za vreme (minut, sat, dan, mesec, godina, vek) i ume da pretvara veće jedinice u manje i poredi vremenske intervale u jednostavnim situacijama;

- izabere odgovarajuću jedinicu mere za merenje zadate zapremine tečnosti (l, dl, cl, ml) i pretvara jedinice za merenje zapremine tečnosti iz većih u manje;

- izabere odgovarajuću jedinicu mere za merenje zadate mase (g, kg, t) i pretvara jedinice za merenje mase iz većih u manje;

- primeni mere u jednostavnim realnim situacijama;

- čita jednostavnije grafikone, tabele i dijagrame;

- koristi podatke prikazane grafički ili tabelarno u rešavanju jednostavnih zadataka i ume grafički da predstavi date podatke.

Obavezni sadržaji:

Prirodni brojevi i računske operacije sa njima

- čitanje, zapisivanje i upoređivanje prirodnih brojeva;

- osnovne računske operacije sa prirodnim brojevima.

Razlomci i procenat

- čitanje, zapisivanje i grafičko prikazivanje razlomaka oblika a/b (a≤b);

- izračunavanje dela neke celine;

- čitanje i formalno zapisivanje procenata kao razlomaka n/100 (n≤100).

Primena brojeva i brojevnih izraza u realnim situacijama

- primena brojeva i brojevnih izraza u jednostavnim realnim situacijama.

Oblici i prostor

- geometrijski oblici u ravni (kvadrat, krug, trougao, pravougaonik, tačka, duž, prava, poluprava i ugao) i u prostoru (kocka i kvadar, lopta, valjak, kupa i piramida);

- obim trougla, kvadrata i pravougaonika;

- površina kvadrata i pravougaonika;

- površina kocke i kvadra.

Merenje i mere

- merenje i mere (dužina, masa, zapremina, površina, vreme i novac).

Primena mera u jednostavnim situacijama

- primena mera u jednostavnim realnim situacijama.

Obrada podataka

- čitanje i tumačenje različitih grafikona, tabela i dijagrama;

- predstavljanje jednostavnih podataka tabelama i grafikonima.

Napredni sadržaji

Prirodni brojevi i računske operacija sa njima

- čitanje i tumačenje informacija koje su date brojevima i simbolima u numeričkoj i tekstualnoj formi;

- brojevni izrazi i njihovo korišćenje u realnim situacijama.

Razlomci i procenat

- izračunavanje dela neke celine (razlomak i procenat).

Primena brojeva i brojevnih izraza u realnim situacijama

- primena brojeva i brojevnih izraza u realnim situacijama.

Oblici i prostor

- izračunavanje obima i površine složenih figura u ravni kada su podaci dati u istim mernim jedinicama.

Merenje i mere

- merenje i mere u realnim situacijama.

Primena mera u jednostavnim situacijama

- primeni mere u realnim situacijama.

Obrada podataka

- prikupljanje, obrada podatka i predstavljanje podataka jednostavnim dijagramima i tabelama.

Način ostvarivanja programa

Program predmeta Matematika za osnovno obrazovanje odraslih u prvom ciklusu sadrži sledeće oblasti:

- prirodni brojevi i operacije sa njima;

- razlomci i procenat;

- primena brojeva i brojevnih izraza u realnim situacijama;

- oblici i prostor;

- merenje i mere;

- primena mera u jednostavnim situacijama;

- obrada podataka.

Programom je predviđeno da se oblasti: prirodni brojevi i operacije sa njima; razlomci i procenat; primena brojeva i brojevnih izraza u realnim situacijama, realizuju u prvih 100 časova (što predstavlja osnovno matematičko opismenjavanje), pri čemu veći broj časova (polovinu od planiranih) treba odvojiti za realizaciju sadržaja iz oblasti primena brojeva i brojevnih izraza u realnim situacijama.

U narednih 100 časova (osnove funkcionalne matematičke pismenosti) treba realizovati nastavne sadržaje iz oblasti: oblici i prostor; merenje i mere; primena mera u jednostavnim situacijama(preporučuje se 40 časova) i obrada podataka.

Pri realizaciji ovog programa najveći broj časova je predviđen za oblasti iz kojih su znanja primenjiva u jednostavnim životnim situacijama, što je i jedan od osnovnih ciljeva učenja matematike u ovom ciklusu. Preporučena raspodela nastavnog vremena treba da poveća efikasnost nastave i da omogući polaznicima da na času usvoje znanja, ali i da ih utvrde i sistematizuju.

Primenom različitih nastavnih metoda i oblika rada, nakon prvih 100 časova učenja matematike očekuje se da polaznici umeju da čitaju, pišu i upoređuju prirodne brojeve; da vladaju tehnikom osnovnih izračunavanja (sabiranje, oduzimanje, množenje i deljenje prirodnih brojeva), odnosno da umeju da čitaju i razumeju informacije koje su date brojevima i simbolima u numeričkoj i pisanoj formi. Poželjno je da polaznici budu osposobljeni da upotrebe matematiku (znanja o brojevima i računskim operacijama) u različitim kontekstima, uključujući i korišćenje matematike u novim situacijama ili izmenjenim kontekstima. Nakon narednih 100 časova, očekuje se da polaznici umeju da imenuju i prepoznaju geometrijske objekte u ravni i prostoru i da znaju njihova osnovna svojstava; da umeju da izračunaju površinu kvadrata i pravougaonika; da znaju osnovne mere i jedinice mere i da ih primenjuju u realnim situacijama; da umeju da čitaju jednostavne grafikone, tabele i dijagrame, kao i da tumače podataka koji su predstavljeni različitim grafičkim formama.

Nakon ulaznih testiranja, polaznici koji vladaju tehnikama osnovnih matematičkih operacija (koje se uče i savlađuju u prvih 100 časova), mogu se odmah uključiti u drugi/sledeći nastavni blok od 100 časova.

Tokom realizacije programa potrebno je stalno podsticanje polaznika da razmišljaju na matematički način, koji podrazumeva uočavanje, rešavanje, proveravanje, zaključivanje, apstrahovanje, generalizovanje, što doprinosi razvijanju logičkog i apstraktnog mišljenja.

Programom su predviđeni i napredni sadržaji koji su namenjeni polaznicima koji brže napreduju, tj. onim polaznicima koji pokažu da su zainteresovani za nastavu, odnosno za nastavak školovanja. Napredni sadržaji treba da omoguće polaznicama da stvore i dobru osnovu za dalju obuku. Nastavnik polaznike može da uputi da pojedinačno ili timski rade samostalno, odnosno da im povremeno pruža pomoć ako je to neophodno, a sve u cilju ostvarivanja planiranih ishoda.

Na kraju prvog ciklusa očekuje se da polaznici vladaju osnovnim elementima matematičke pismenosti, koju čini sposobnost razumevanja brojeva i mera; sposobnost da se koriste osnovne računske operacije, procenti, razlomci; kao i razumevanje elementarnih oblika matematičkih predstavljanja grafikom, formulom i statistikom, kako bi se rešio niz zadataka u svakodnevnim situacijama. Pri tome, naglasak je više na procesu nego na rezultatu, više na aktivnostima nego na akumuliranju znanja.

Prirodni brojevi i operacije sa njima

Program matematike za prvi ciklus osnovnog obrazovanja odraslih predviđa da polaznici upoznaju brojeve prirodnog niza i broj nulu, odnosno da upoznaju i razumeju sistem prirodnih brojeva i njegova svojstva.

Jedan od osnovnih pojmova u matematici je broj, koji je nastao iz potrebe za prebrojavanjem elemenata nekog mnoštva. Prvi brojevi sa kojima se susrećemo su prirodni brojevi. Niz prirodnih brojeva je uređen, jer je svaki broj niza veći od prethodnog, a manji od sledećeg broja. Brojeve zapisujemo u dekadnom sistemu pomoću cifara. Dekadni sistem je pozicioni, što znači da svaka cifra tog sistema ima svoju brojnu i mesnu (pozicionu) vrednost. Pomoću brojeva precizno izražavamo količine.

Pojam broja se najčešće uvodi preko pojma skupa. Ovakva postupnost ne mora biti zastupljena pri realizaciji ovog programa, jer polaznici već imaju izvesna znanja o brojevima koje su stekli na osnovu ličnog iskustva. Ako zatražimo od polaznika da navedu gde sve koristimo brojeve, šta zapisujemo brojevima, biće mnoštvo primera koji će ukazivati na prisustvo brojeva tj. matematike u svakodnevnom životu (beleženje datuma, cene, računi, brojevi telefona, količine…). Uočavanje osnovnih svojstava prirodnih brojeva, kao i tačno čitanje i pravilno zapisivanje prirodnih brojeva, zatim predstavljanje brojeva u obliku zbira u dekadnom sistemu, doprineće sistematizaciji znanja polaznika, što može znatno olakšati rešavanje raznih problemskih situacija.

Program predviđa i da polaznici upoznaju svojstva osnovnih računskih operacija, kao i načine računanja, kako bi stečena znanja primenili u realnim životnim situacijama.

Upoznavanje osnovnih svojstava računskih operacija i tehnika osnovnih izračunavanja treba realizovati na što konkretnijim primerima, koji će polaznicima biti jasni i svrsishodni. Ako je potrebno, izračunavanja najpre treba vršiti sa manjim brojevima (jednocifrenim i dvocifrenim), a kasnije i sa višecifrenim brojevima. Svojstva računskih operacija treba objasniti na jednostavnim primerima, koji su bliski iskustvu polaznika (svojstvo zamene mesta sabiraka ili združivanja sabiraka na primerima kupovine više različiti artikala).

Razlomci i procenat

Pojam razlomka je najjednostavnije uvesti deljenjem neke celine na dva jednaka dela (deljenje jabuke, čokolade, lista papira… na pola) uz objašnjenje da se deljenje celog na dva jednaka dela može predstaviti u obliku razlomka 1/2 (koji se čita: jedna polovina). Potom se na sličan način uvode i ostali razlomci oblika a/b (a≤b), a zatim i procenat kao razlomak n/100 (n≤100).

Nakon zapisivanja i čitanja razlomaka potrebno je uvežbati i grafičko predstavljanja razlomaka (imenovanje označenog dela neke celine ili grafičko označavanje dela celine). Razlomci se grafički mogu predstaviti deljenjem duži, kruga ili kvadrata, čime bi se izvršilo povezivanje sa sadržajima iz oblasti oblici i prostor.

Određivanje dela neke celine je zatim potrebno uvežbavati na raznovrsnim primerima. Primeri treba da budu tako izabrani da polaznici mogu da čitaju i razumeju informacije koje su zapisane razlomkom, da pravilno odrede deo celine ili da odrede procenat od neke veličine. Prilikom ovih izračunavanja polaznici rezultate mogu da proveravaju upotrebom kalkulatora, jer je ovde akcenat više na postupku izračunavanja, nego na samom izračunavanju.

Primena brojeva i brojevnih izraza u realnim situacijama

Programom je predviđena oblast koja se odnosi na primenu brojeva i brojevnih izraza u realnim situacijama. Ova oblast je za polaznike veoma važna, jer im jasno ukazuje na povezanost sadržaja koje uče sa praktičnom primenom istih. Takođe, u okviru ove oblasti moguće je ostvariti povezivanje sadržaja sa sadržajima drugih nastavnih predmeta, odnosno zadatke aktuelizovati temama koje se realizuju u okviru predmeta Odgovorno življenje i Preduzetništvo. Brojevni izrazi se mogu odnositi na sve aktuelne teme i interesovanja polaznika, što ih dodatno može motivisati i zainteresovati za rad. Evo nekoliko primera:

- popunjavanje formulara gde je potrebno uneti numeričke informacije (čekovi, depoziti, ankete itd.) i obrazaca u kojima se brojevi zapisuju i u tekstualnoj formi;

- korišćenje brojeve i brojevnih izraza u realnim situacijama (kupovina, plaćanje računa, planiranje kućnog budžeta);

- čitanje i razumevanje informacija koje su zapisane razlomkom (polovina broja stanovnika, četvrtina zaposlenih, trećina ukupnih prihoda...);

- određivanje zadatog procenta od neke veličine (popust od 10 %, 20 %, 50 %... pri kupovini).

Oblici i prostor

Početna nastava geometrije može se organizovati tako da polaznici geometrijske oblike u ravni i prostoru i neka njihova svojstva upoznaju praktičnim radom, preko raznovrsnih modela figura u toku posmatranja, crtanja, rezanja, presavijanja, merenja, procenjivanja, upoređivanja, poklapanja itd. Pri tome polaznici uočavaju najbitnija i najopštija svojstva određenih geometrijskih objekata u ravni i prostoru (kvadrat, krug, trougao, pravougaonik, tačka, duž, prava, poluprava i ugao; kocka i kvadar), a takođe uočavaju i geometrijske figure i tela u okruženju (predmeti različitih oblika: prozorska okna, vrata, slike, kutije, kuće...), kao i međusobne odnose dva geometrijska objekta u ravni (paralelnost, normalnost, pripadnost).

Izračunavanje obima trougla, kvadrata i pravougaonika, kao i izračunavanje površine pravougaonika i kvadrata treba realizovati na jednostavnim primerima iz svakodnevnog života (postavljanje žičane ograde ili ukrasnih lajsni, pravljenje ramova ili postavljanje podnih pločica, šivenje prekrivača i zavesa, površine pod zasadom...).

Uočavanje osnovnih svojstava geometrijskih objekata u prostoru može se ostvariti pravljenjem mreže kocke i kvadra od papira, odnosno izradom modela kocke i kvadra od žice ili kartona. Modeli i mreže treba da olakšaju shvatanje prostornih odnosa i omoguće lakše izračunavanje površine kocke i kvadra i kasniju primenu na jednostavne realne situacije (krečenje prostorija oblika kvadra, pravljenje kutija od kartona...)

Sistematski rad na razvijanju elementarnih prostornih predstava kod polaznika u ovom ciklusu treba da stvori dobru osnovu za šire i dublje izučavanje geometrijskih figura i njihovih svojstava u narednim razredima.

Merenje i mere

Za usvajanje osnovnih znanja o merama i jedinicama mere potrebno je koristiti očigledna sredstva i davati polaznicima da procenjuju i mere različite predmete iz okruženja. Tada treba istaći da prilikom merenja koristimo standardizovane jedinice. Tako koristimo:

- za merenje dužine sledeće jedinice: km, m, dm, cm, mm;

- za merenje mase: t, kg, g;

- za merenje zapremine tečnosti: hl, l dl, cl, ml;

- za merenje površine: km2, m2, dm2, cm2, mm2;

- za vreme: čas, minut, sekund, dan, sedmica - nedelja, mesec, godina i vek.

Koristimo i novac (dinar).

Važno je istaći da polaznici treba da usvoje znanja koja se odnose na jedinice mere i njihove odnose, kako bi ta znanja mogli da primenjuju prilikom različitih izračunavanja. Pretvaranje jedinica uz veće u manju jedinice treba pokazivati i uvežbavati na jednostavnim primerima, dok pretvaranje manjih jedinica u veće treba vežbati samo na primerima kada se manja jedinica u većoj sadrži ceo broj puta, jer se u prvom ciklusu ne koriste decimalni brojevi.

Svakodnevno koristimo različite mere kad hoćemo da odredimo dužinu, visinu, masu i vreme. Moguće je navesti veliki broj situacija u kojima primenjujemo različita merenja: merenje visine i telesne mase, merenje različitih životnih namirnica, merenje prostorija, objekata, merenje vremena... Prilikom primene mera važno je izabrati odgovarajuću jedinicu mere.

Obrada podataka

Obrada podataka se odnosi na čitanje jednostavnih grafikona, tabela i dijagrama, kao i na tumačenje podataka koji su predstavljeni različitim grafičkim formama: tabela, grafikon (npr. uspeh polaznika na nekom testu, mesečna prodaja nekog proizvoda, godišnja proizvodnja neke fabrike, rezultati neke ankete...). Polaznicima treba sugerisati da se podaci koji su prikazani grafički ili tabelarno mogu koristiti u rešavanju jednostavnih zadataka, kao i da se rešenje nekih zadataka mogu grafički predstaviti na osnovu datih podatka (na osnovu dati podataka, polaznik bira grafičku formu kako bi prikazao te podatke).

U okviru ove oblasti poželjno je povezivanje sa sadržajima predmeta Digitalna pismenost (predstavljanje podataka različitim grafičkim formama: tabele, bardijagram, krug sa segmentima "pitice")

Sastavni deo procesa usvajanja matematičkih znanja u svim fazama nastave je i praćenje i ocenjivanje napredovanja polaznika.

Praćenje napredovanja polaznika obavlja se na način koji obezbeđuje što objektivnije sagledavanje razvoja i napredovanja polaznika. (Ocena treba da bude objektivna i pouzdana mera napredovanja polaznika). Ocenjivanje i polazniku i nastavniku pruža informacije o stepenu ostvarenosti ishoda, kao i o napredovanju polaznika u odnosu na nivo znanja koji je posedovao na početku školske godine. Ocenjivanje pre svega treba da bude korisno, odnosno da bude u funkciji unapređivanja nastave i učenja.

Kriterijumi za ocenjivanje uspeha polaznika iz nastavnog predmeta su: vrsta, obim i nivo znanja i veština i angažovanje polaznika u nastavnom procesu. Angažovanje polaznika u nastavnom procesu procenjuje se na osnovu:

1) aktivnog učestvovanja u nastavi (spremnost za samostalan i grupni rad, učestvovanje u razgovoru i diskusiji, spremnost da postavi pitanje ako nešto ne razume);

2) saradnja sa drugima (sposobnost da radi u grupi i veština komunikacije);

3) uvažavanje drugih (spremnost da podrži druge i da im pomogne).

ENGLESKI JEZIK

Cilj nastave engleskog jezika u prvom ciklusu je osposobljavanje za elementarnu komunikaciju u različitim svakodnevnim situacijama koristeći engleski jezik.

Ishodi za kraj prvog ciklusa

Po završetku prvog ciklusa polaznik/ca će biti u stanju da:

Receptivne veštine (slušanje i čitanje)

- razume svakodnevne izraze i jednostavne rečenice ako se govori razgovetno i polako i ako se važne stvari ponavljaju;

- razume pojedinačne reči i veoma jednostavne rečenice u kratkim, vrlo jednostavnim tekstovima;

- prepozna nazive, brojeve, cene i vremenske termine.

Produktivne veštine (pisanje i govor)

- napiše pojedinačne reči i veoma jednostavne rečenice;

- komunicira na jednostavan način, ukoliko sagovornik govori polako i jasno i spreman je da pruži pomoć.

Obavezni sadržaji

- pozdravljanje i upoznavanje;

- lični podaci;

- proste komande (jezik učionice);

- ljudi i stvari;

- dopadanje - nedopadanje;

- osećanja i potrebe;

- brojevi (vreme, datumi, cene);

- mesta.

Greeting

Introducing

I'm…My name is... This is, She is… What is your/her name?

Hello,…/ Hi,…/ Good morning/ Good afternoon/ Good evening

How are you? I'm fine, thanks. And you?

Goodbye/ Bye,…/ See you soon / Good night

Basic personal information (Jobs, family, countries)

Where are you from? Where do you live? I live/She lives…

Where is (Belgrade)? It's in (Serbia).

Can you spell that, please?

Is he/she/it…? Are you (a student)?

What is your job? I am a (cleaner)… Are you married? Yes, I am. No, I'm not.

Do you have a brother/ a sister? I have two children/big family. Where does your sister live? Do you live with your parents?

How old are you? I am 30. What is your phone number?

When is your birthday?14th May, what about you? Can you give me your address, please? What qualifications do you/does he have?

What nationality are you? I am (English)…

Simple commands (Classroom language)

Look! Speak! Write! Read! Answer! Listen and repeat! Match! Circle!

Don't be late!

What does listen mean? How do you say pomoć in English? What's this in English?

Help me, please. I don't understand. Thank you.

People and things

Who's this/ that? This is/That is (name, my brother…)

What's this/that? It's a/an…What are these/ those?

What's in a bag? What colour is it? Is he/she/it…?

What's /What are….like? What does he/she look like?

He's / She's/ It's (interesting, lazy; tall, blond, big, small, beautiful, ugly…) Does she have long hair/blue eyes?

What do you look like? What does your room look like? Is there a table in your room? Are there any books? There aren't any windows.

Likes/dislikes

I like/ don't like/hate English/ pizza/ my job.

What's your favourite (book, colour, T-shirt, town, number, day, month, English word…)?

My favourite… is/are…

It's very nice. This exercise is very boring.

Do you enjoy learning English?

Feelings and needs

I am hungry. Would you like to eat something? I would like a cup of coffee. Can I have … (the sugar) please?

Are you happy/ cold/ sick/tired/nervous?

Do you understand? Can you repeat, please? I didn't understand. Of course! Sorry?

Numbers (time, dates, prices)

What time is it? It's eight o'clock. What time does the bank/post office/ hotel/ restaurant open? Is it open on Sundays? It is closed.

When does he work? He works from 7 to 3.

What time do you have dinner/finish work? In the morning/afternoon. I usually/sometimes finish at 5.

What' s the date today? When is your birthday? On 20th May

How much is this? It is 110 dinars/euros.

Places

Where is the museum/ toilet/ kitchen/ telephone/CD?

(Turn) left, right, up, down. In front of the building.

Under the table. Sorry, I don't know.

Can you help me? Where is… (Nemanjina street/the bus station). It's the second street on the right.

Gramatički sadržaji

- jednina i množina;

- opisni i prisvojni pridevi;

- imperativ;

- Present simple tense najfrekventnijih glagola (be, come, go, do, have, sleep, work...);

- pojam određenog i neodređenog člana;

- prosti i redni brojevi;

- najfrekventniji predlozi (in, at, on, from...to...);

- lične i pokazne zamenice;

- upitne i relativne zamenice (who, what, why, how, where...);

- prilozi i priloški izrazi (usually, sometimes, never, up, down, to the right, to the left....).

Napredni sadržaji

- učtivi izrazi;

- kupovina;

- dnevne aktivnosti;

- hrana i piće;

- vreme;

- putovanje.

Polite address

Excuse me, can …I(leave)? Thank you very much.

Sorry. Can you say it again, please

Shopping

What's this? It is a skirt/a suit/a top/ a dress. What colour is it? What do you like to wear?

How much is the sweatshirt? It's 20 euros. What colour? What size? Here you are.

Daily routines

What do you like doing (in the morning/evening)?

I like watching films/reading newspaper/sleeping.

When do you have lunch/ study English? What do you drink in the morning?

Food and drink

Can I have a cheese/ham/egg sandwich and a cup of coffee, please?

Certainly, here you are. Anything else?

An apple juice/a mineral water/milk/a cup of tea/an ice-cream/a chocolate cake…

Weather

What's the weather like today? It's hot/cold/raining.

What's the weather like in Belgrade/England/London? It's cold and cloudy.

Travelling

I need a map/money/a passport/a ticket/a visa/luggage.

What time is the train to Athens? Is the castle near here? Yes, it is. Do you have a map?

I do not speak English very well. Can you show me?

Način ostvarivanja programa

Plan i program predmeta Engleski jezik je podeljen u tri ciklusa. U cilju funkcionalnog, smislenog učenja, polaznicima će biti omogućena provera njihovog prethodnog znanja iz engleskog jezika, bez obzira da li je stečeno formalnim ili neformalnim putem. Stoga, oni polaznici koji se izjasne da imaju predznanje iz engleskog jezika, biće podvrgnuti testiranju i prema rezultatima raspoređeni na odgovarajući stepen.

Međutim, kako je omogućeno više ulaza u ovaj program, oni polaznici koji se uključuju u program osnovnog funkcionalnog obrazovanja odraslih na nekom od viših nivoa, odnosno kasnijih ciklusa, engleski jezik će takođe pohađati u skladu sa njihovim predznanjem. Primera radi, ako polaznik kreće u poslednji ciklus, a nema nikakvog predznanja iz engleskog jezika, on će moći da pohađa nastavu na svom nivou, odnosno nastavu prvog ciklusa. Ovakvim polaznicima će biti omogućeno da završe osnovno obrazovanje, iako su prošli kroz samo jedan ciklus engleskog jezika.

Program za engleski jezik je napravljen tako da se u prvom ciklusu stiču osnove jezika, dok drugi i treći ciklus podrazumevaju utvrđivanje i proširivanje znanja, kao i podizanje svesti o tome koliko je engleski važan i svuda prisutan.

Kao i programi ostalih predmeta, i program engleskog jezika zasniva se na ishodima. To je razlog zašto program i počinje ishodima, gde je za sva tri ciklusa određeno šta je polaznik u stanju da razume, prepozna, pročita, napiše ili komunicira po završetku svakog ciklusa. Ishodi nastavniku služe kao vodič koji mu pokazuje na šta da se fokusira i kuda da vodi polaznike. Samim tim, oni su cilj i njihovo ostvarivanje treba biti stalno na umu nastavniku tokom pripreme časova, kao i realizacije. Sadržaji, koji slede posle ishoda, služe kao sredstvo za ostvarivanje ishoda. Oni su tu da pomognu nastavniku kako i kojom tematikom da ostvari ishode. Ti sadržaji svakako ne moraju obavezno da se hronološki prate, jer će nastavnici jedan ishod ostvarivati kroz razne teme. Da bi se nastavnicima pružio primer uvezivanja sadržaja sa ishodom, slede primeri za svaki ciklus.

Ishod za govornu veštinu u prvom ciklusu glasi:

- po završetku prvog ciklusa polaznik/ca će biti u stanju da komunicira na jednostavan način, ukoliko sagovornik govori polako i jasno i spreman je da pruži pomoć.

Ovaj ishod je naravno opšti i verovatno najvažniji i za nastavnike i za polaznike, jer bi trebalo da se najviše fokusiraju na razvoj govorne veštine. Stoga će se ovaj ishod ostvarivati tokom celog prvog ciklusa i kroz gotovo sve sadržaje (pozdravljanje i upoznavanje, lični podaci, ljudi i stvari, dopadanje - nedopadanje, osećanja i potrebe brojevi (vreme, datumi, cene), mesta).

Ovaj ishod će se ostvariti ako se polaznici nauče da:

- uspostave kontakt, predstave sebe i druge i odgovore na fraze pozdravljanja;

- da saopšte (o sebi i drugima) gde žive, čime se bave, stvari koje poseduju i slično;

- jasno kažu šta ne razumeju i da zatraže pomoć;

- imenuju i vrlo jednostavno opišu stvari i ljude;

- iskažu dopadanje/nedopadanje;

- izraze osećanje ili konkretnu potrebu;

- pitaju i daju informaciju o vremenu, datumu i cenama;

- imenuju i ukratko objasne mesta i daju jednostavna uputstva do tog mesta.

Teme su uglavnom uopštene jer je cilj ovog programa da svaki nastavnik ima slobodu prilikom realizacije i neophodnu fleksibilnost, uz poštovanje minimalnih ishoda. Jer, na kraju krajeva, najvažnije je biti u potpunosti posvećen grupi odraslih polaznika oko sebe, pomno ih slušati i usklađivati nastavu prema njihovim potrebama i mogućnostima.

Ispod svake teme u sadržaju nalaze se i primeri realizacije komunikativnih funkcija, da bi nastavnik imao ideju koji vokabular bi bilo poželjno pokriti pod datom temom. Ti primeri su tu i da pokažu, iako je možda tema široka, podrazumeva se da se ona obradi na najosnovnijem nivou. Takođe, iz primera se može videti pod kojom temom je poželjno pokriti koju gramatičku oblast.

Posle obaveznog sadržaja svakog ciklusa, nalazi se napredni sadržaj. On je tu da bi omogućio dodatna znanja i vežbe naprednijim polaznicima. U tom smislu, jako je važno istaći da svaki nastavnik obrati pažnju na individualizaciju nastave. Kada nastavnik primeti da je određeni polaznik savladao ono što ostali nisu, tu su teme naprednog sadržaja. Te teme se oslanjaju na teme obaveznog sadržaja, i uglavnom predstavljaju proširivanje vokabulara, tako da nastavnicima neće biti teško da sve to postignu na istom času. Takvim pristupom, napredniji polaznici će se više motivisati, a i biti u dobroj poziciji da nastave školovanje.

S druge strane, sigurno će biti i onih polaznika kojima će se nastavnici morati individualno posvetiti, jer imaju poteškoća prilikom usvajanja obaveznog sadržaja. U toj situaciji, nastavnik će proceniti mogućnosti i potrebe polaznika, i motivisati ih na nastavak školovanja pažljivim pristupom. To znači da nastavnik treba da se zadovolji vrlo postepenim napretkom polaznika i odabirom minimalnog sadržaja da bi ishod bio ostvaren.

Pored individualizacije, nastavnici treba da imaju na umu i brojne metode uspešnog rada u učionici. Prilikom planiranja časa, bilo bi dobro da nastavnik što više povezuje sadržaj sa iskustvima, potrebama i mogućnostima odraslih polaznika. Takođe, trebalo bi da imaju na umu zajedničke ishode celokupnog programa koji doprinosi građenju samostalnijih, odgovornijih i samopouzdanijih individua u društvu. Pa bi tako predmet engleski jezik na opštem nivou mogao da doprinese razvijanju komunikacijske veštine (jezičke pismenosti), sticanju uvida u različite aspekte upotrebe jezika (komunikacija, informisanje, rad), razvijanju motivacije za unapređenje, buđenju radoznalosti prema novom i nepoznatom i želje za doživotnim učenjem i autonomijom u učenju, te formiranju stavova koji će polaznicima razvijati poštovanje i uvažavanje različitosti.

Da bi se sve to bolje realizovalo, bilo bi poželjno da se nastava u izvesnoj meri poveže i sa nastavom drugih predmeta. Tu se prvenstveno misli na predmet srpski jezik, u manjoj meri matematiku, geografiju, istoriju i možda u najvećoj meri digitalnu pismenost. Primer takvog povezivanja je treći ciklus gde se u sadržaju tema "kompjuter i engleski", "engleski u tvom životu", "oko sveta" iz primera rečenica navedenih ispod teme, mogu videti ideje kako napraviti vezu između predmeta.

Kako je jezik pre svega sredstvo komunikacije, treba ga kao takvog posmatrati i u učionici. Trebalo bi stalno imati na umu da je vreme časa, možda jedina prilika da polaznici komuniciraju na ciljnom jeziku. Da bi se to vreme što bolje iskoristilo, rad u učionici se bazira na grupnom i radu u paru na rešavanju problema, potrazi za informacijama, rešavanju manje ili više kompleksnih zadataka u kojima su uvek jasno određeni kontekst, procedura i cilj, i u kojima se ne insistira na učenju i proveravanju gramatičkih znanja van konteksta. Komunikativna nastava jezika usmerena je na značenje i na razmenu informacija, mišljenja, stavova (odnosno na interakciju), a ne na analizu jezičkih struktura. Tako, strani jezik treba da se pojavi kao sredstvo komunikacije u učionici od prvog dana i od prvog susreta sa polaznicima. Poželjno je od početka koristiti ciljni jezik za instrukcije u učionici kako bi se povećala izloženost jeziku, naročito njegovoj stvarnoj upotrebi. Dakle, jezik u učionici ne treba da bude nekakav izolovani fenomen, nego sredstvo komunikacije koje služi za prenošenje informacija koje su od značaja za proširenje sistema znanja i umenja polaznika.

Ova kratka lista pitanja može da vam pomogne za procenu ispunjenosti principa komunikativne nastave jezika, refleksiju i evaluaciju o sopstvenom radu i polaznu tačku za buduće unapređenje vašeg rada u učionici:

- Da li je prilagođeno nivou polaznika?

- Da li je moj govor prilagođen životnom dobu i prethodnim znanjima polaznika?

- Da li je u skladu sa interesovanjima i potrebama polaznika?

- Da li se na času uglavnom koristi engleski jezik?

- Da li polaznici koriste jezik na času više od mene?

- Da li je akcenat na razumevanju, a ne na tačnosti?

- Da li se jezik vežba kroz primere iz svakodnevnog života polaznika?

- Da li je atmosfera prijatna i opuštena?

Preporučene aktivnosti

Slušanje i čitanje su receptivne veštine, pa se uglavnom preporučene aktivnosti mogu odnositi na obe ove veštine.

Slušanje

- povezivanje ilustracija/slika/reči i audio materijala;

- popunjavanje tabele (rukom i na računaru);

- dopunjavanje odgovora/informacije;

- zaokruživanje ponuđenih odgovora ili tačno/netačno;

- razvrstavanje audio/audiovizuelnog materijala po vrstama /rubrikama;

- slušanje i ispravljanje netačnih podataka;

- slušanje i razumevanje na šta se određena imena, brojevi itd. odnose;

- slušanje i odgovaranje na pitanja;

- aktivnosti prenošenja informacija, npr. obeležavanje puta na mapi, fizičko reagovanje na instrukcije...

Čitanje

- predviđanje sadržaja teksta (iz naslova, podnaslova, slika, čitanje dela teksta i predviđanje šta sledi...);

- motivacione aktivnosti pre čitanja npr. vizuelni podsticaj, oluja ideja, diskusija;

- shvatanje značenja novih reči iz konteksta (studentima u grupama/parovima dati definicije reči/fraza koje oni nalaze u tekstu i spajaju);

- popunjavanje tabele potrebnim informacijama (rukom i na računaru);

- dopunjavanje odgovora/informacije (rukom i na računaru);

- zaokruživanje ponuđenih odgovora ili tačno/netačno;

- povezivanje teksta sa odgovarajućom preformulacijom (rukom i na računaru);

- polaznici čitaju isečene delove teksta i slažu ih po redu;

- čitanje i ubacivanje rečenica koje su uklonjene iz teksta.

Pisanje

- popunjavanje formulara (rukom i na računaru);

- pisanje i odgovaranje na čestitke i pozive (rukom i na računaru);

- pisanje razglednice;

- beleženje poruke na osnovu uputstava datih usmeno (rukom i na računaru).

Govor

- igre po ulogama;

- intervju;

- izražavanje na osnovu zvučnog ili vizuelnog podsticaja;

- izabrati sliku i pripremiti dijalog;

- kviz;

- napraviti pitanja i razgovarati sa svima u učionici;

- anketa;

- pronađite nekoga ko...;

- kratka prezentacija (o sebi ili partneru).

Da biste lakše realizovali dati sadržaj u željenom kontekstu, možda će biti od pomoći neki od ovih saveta:

- dajte kratke i jasne instrukcije;

- uprostite vaš engleski jezik do maksimuma;

- koristite se jezikom tela odnosno neverbalnom komunikacijom kako bi olakšali razumevanje;

- uvek demonstrirajte odnosno uradite primer pre što nego polaznici počnu sa vežbom;

- proverite da li su dobro razumeli šta će raditi (i to što je ređe moguće pitanjima čiji bi odgovor mogao biti samo Da ili Ne);

- nadgledajte da bi se uverili da su na pravom putu;

- dajte vremensko ograničenje;

- ohrabrujte polaznike na interakciju;

- kad je god to moguće, stavljajte polaznike u parove ili grupe;

- dozvolite im da uporede odgovore pre zajedničke provere;

- omogućite mnogo prostora za vežbanje novog jezika.

Za usvajanje sadržaja predviđenih programom potrebno je da polaznici poseduju osposobljenost za bazičnu upotrebu maternjeg jezika u usmenoj i pisanoj formi (misli se na poznavanje latiničkog pisma). Ukoliko to nije slučaj, u realizaciji nastave potrebno je posebnu pažnju posvetiti osnovnim znanjima (kratki dijalozi, kratke poruke, osnovna leksika, osnove pismenosti). To znači da je u nastavi potrebno pre svega utvrditi nivo znanja polaznika i omogućiti im da steknu osnove komunikativne kompetencije u jeziku koji uče.

Praćenje rada i ocenjivanje polaznika sastavni je deo procesa usvajanja jezika u svim fazama nastave. Ono polazniku i nastavniku pruža informaciju o stepenu ostvarenosti ciljeva i zadataka nastave i učenja. Rezultati ocenjivanja najpouzdaniji su ukoliko se baziraju na rezultatima polaznika prikupljenim tokom dužih vremenskih perioda u kojima rade pod nadzorom nastavnika.

U procesu ocenjivanja posebno su važni:

- praćenje razvoja i ocenjivanje komunikativne kompetencije;

- sistematska provera razvoja svih veština u svim fazama obrazovnog procesa;

- usklađenost metoda nastave i postupaka ocenjivanja.

I u ocenjivanju parametar su ishodi, pa se uvek ocenjuje u odnosu na ishode.

Praćenje rada i ocenjivanje polaznika, kao i nastava, trebalo bi da bude individualizovano. Prilikom ocenjivanja, nastavnik uvek mora uzeti u obzir koliko je polaznik motivisan, kakve su mu ambicije, kakvo predznanje je imao itd.

DIGITALNA PISMENOST

Cilj nastave predmeta digitalna pismenost je osposobljavanje za samostalnu upotrebu računara na nivou osnovne pretrage i elementarne elektronske komunikacije primenjive u svakodnevnom životu.

Ishodi za kraj prvog ciklusa

Po završetku prvog ciklusa polaznik/ca će umeti da:

- pronađe i organizuje dokumenta u računaru;

- prenese dokumenta sa spoljne memorije u računar i obratno;

- pronađe i bezbedno preuzme podatak sa Interneta;

- pošalje i bezbedno primi jednostavnu poruku elektronskom poštom.

Obavezni sadržaji

Komponente računara

- vrste elektronskih podataka, vrste računara;

- softver i hardver;

- ulazni uređaji (tastatura, miš, skener, monitor osetljiv na dodir, čitač kartica, kamera);

- izlazni uređaji (monitor, štampač, zvučnici, projektor);

- uređaji za komunikaciju (modem, mrežna karta);

- uređaji za skladištenje podataka (hard disk, izmenljivi /spoljni hard disk, CD-ROM, DVD, USB memorijski štapić, memorijska kartica);

- centralna jedinica (matična ploča, procesor, unutrašnje memorije, grafička karta, zvučna karta, interfejs).

Osnovne tehnike rada

- pokretanje računara i prijava na sistem;

- radna površina, traka zadataka, start meni;

- pokretanje i zatvaranje programa, prelazak između programa;

- vrste prozora i rad sa prozorima;

- upotreba funkcije pomoći;

- upotreba upravljača zadacima;

- prilagođavanja i podešavanja (podešavanje miša i tastature, vremena i datuma, jezika, trake zadataka i start menija, izgleda radne površine).

Rad sa dokumentima i fasciklama

- organizacija podataka - dokumenta, fascikle, particije i diskovi;

- fascikla Moj računar - namena i upotreba;

- program za organizaciju dokumenata - namena i upotreba;

- formiranje, obeležavanje, kopiranje i brisanje dokumenata i fascikli, korpa za otpatke, osiguranje podataka;

- dokumenta i fascikle na radnoj površini (postavljanje, imenovanje, organizacija);

- formiranje i baratanje prečicama;

- unos dokumenta sa spoljne memorije i obratno;

- štampanje dokumenta.

Osnove Interneta i upotreba pregledača

- šta je Internet i kako funkcioniše;

- povezivanje na Internet;

- usluge/vrste podataka na Internetu;

- struktura Interneta i adresiranje na Internetu;

- Internet Eksplorer - namena, upotreba, podešavanje;

- skladištenje i štampanje Internet stranice, baratanje omiljenim lokacijama;

- bezbednost na Internetu.

Pretraga podataka na Internetu

- način rada i vrste pretraživača;

- sintaksa upita za pretraživanje;

- napredno pretraživanje na najpopularnijem pretraživaču;

- napomene za bezbedno pretraživanje.

Elektronska pošta

- osnove elektronske pošte;

- program za elektronsku poštu - namena, upotreba, podešavanje;

- sastavljanje poruka, unos, brisanje i označavanje teksta, kretanje po tekstu;

- pronalaženje, prebacivanje, kopiranje i zamena delova teksta;

- čuvanje i slanje poruka, dodavanje priloga;

- prijem i čitanje poruka, otvaranje i skladištenje priloga;

- odgovaranje na poruku, prosleđivanje poruke i slanje poruke na više adresa;

- pretraživanje i organizacija poruka;

- bezbedna upotreba elektronske pošte.

Napredni sadržaji

Upotreba računara i organizacija elektronskih dokumenata

- podešavanje trake zadataka i start menija (struktura, organizacija, reorganizacija);

- dodavanje i uklanjanje programa;

- atributi datoteka;

- programi za održavanje.

Pretraga i razmena elektronskih informacija na Internetu

- rad sa adresarom;

- digitalni potpis;

- čet, forumi, mejling liste, diskusione grupe.

Način ostvarivanja programa

Digitalni svet je do skora bio mali deo naših života, jasno odvojen od "stvarnog" sveta, u koji su, po obavezi ili zabave radi, odlazili relativno malobrojni i u njemu boravili relativno kratko, koliko je zahtevala poslovna obaveza odraslih, ili zabava mladih. Danas taj digitalni svet u toj meri prožima naš sveukupni životni i radni prostor da digitalna nepismenost dramatično hendikepira i marginalizuje pojedinca. Dovodi ga u drastično neravnopravan položaj u odnosu na ostale, jer mu čini nedostupnim, ne samo veliki deo sveta rada i javno dostupnih usluga, već i veliku količinu informacija značajnih za njegov svakodnevni život, uključujući i mogućnost učenja.

Koncept programa "Digitalna pismenost" je takav da u prvom ciklusu polaznika osposobimo da elementarno funkcioniše i komunicira u digitalnom svetu, i da pronalazi informacije koje će mu omogućiti da dalje samostalno uči. U drugom ciklusu polaznika osposobljavamo da kreira najčešće sretanu formu digitalnog dokumenta u svetu rada - tekstualni dokument, dok ga u trećem osposobljavamo da kreira tabelarni dokument i prezentaciju, kao česte forme digitalnog dokumenta u svetu rada. Ovako koncipiran program praktično osposobljava polaznika za samostalni život u digitalnom svetu već u prvom koraku, dok ga drugi i treći ciklus osposobljavaju da "digitalno" participira u svetu rada.

Cilj nam je bio da program orijentišemo na ishode, koliko je god to bilo moguće u datim okolnostima. Apsolutni je prioritet da se u izboru aktivnosti, i generalno u svim aspektima nastave, fokusiramo na realizaciju tih ishoda. Opšteprihvaćeni izraz "savlađivanje gradiva" treba zameniti izrazom "dostizanje ishoda". Ishode treba shvatiti i kao orijentir, prema kome neprekidno treba korigovati tok nastave, u smislu izbora primera i aktivnosti, dinamike rada i količine informacija koje iznosimo, a sve u skladu sa specifičnostima grupe sa kojom radimo. S obzirom da je program namenjen odraslima izbor aktivnosti moramo osloniti na prethodna iskustva i znanja polaznika, njihova interesovanja i potrebe. Sve nas ovo upućuje prevashodno na obavezu da aktiviramo polaznike i realizujemo interaktivan proces učenja sa intenzivnom participacijom polaznika.

Ovaj program ne treba shvatiti kao sredstvo da polaznik nauči o upotrebi računara, da bi kasnije mogao da realizuje uobičajene aktivnosti baratanja digitalnom informacijom. Znatno više od toga, kroz realizaciju uobičajenih aktivnosti, polaznika treba sprovesti kroz program i tako pripremiti da barata digitalnom informacijom u novom ili izmenjenom kontekstu, uz dostizanje adekvatnog kritičkog stava prema alatkama koje koristi i informacijama do kojih putem njih dolazi.

S obzirom da je drugi ciklus posvećen kreiranju tekstualnih dokumenata, a treći kreiranju tabelarnih dokumenata i prezentacija, za pohađanje trećeg ciklusa nije neophodno znanje i veštine koje predstavljaju ishode drugog ciklusa. Znanje gradiva iz prvog ciklusa, je međutim neophodno za uspešno uključivanje u drugi i u treći ciklus. U situacijama kada se u program obuke polaznik uključuje u drugom ili trećem ciklusu, savetujemo da mu se individualizacijom nastave omogući da dostigne neophodan nivo znanja i veština (predviđenih za prvi ciklus) i normalno se uključi u nastavu odgovarajućeg (drugog ili trećeg) ciklusa.

U Priručniku za realizaciju programa su za svaku oblast dati primeri preporučenih aktivnosti, a ovde se naglašavaju načelne sugestije u vezi sa načinom realizacije. Izuzetan intenzitet programa nameće obavezu praktičnog rada polaznika, čak i u slučaju najjednostavnijih lekcija. Bez obzira na izbor sadržaja taj praktični rad je nezaobilazni uslov realizacije ovako intenzivnog programa. Takođe, interakcija u grupi značajno može unaprediti efikasnost rada, preporučuje se da se u izboru aktivnosti prioritet daje onima koji pospešuju tu interakciju - organizovati elektronsku komunikaciju između polaznika, elektronsku verziju "gluvih telefona", dodeliti im zadatak pretrage na Internetu koji moraju zajedno da realizuju i sl. Unapređivanje grupne dinamike i komunikacije je tim važnije kada se ima u vidu da se u spisku ishoda međunarodnih programa obuke za digitalnu pismenost nalaze i "sposobnost za saradnju i timski rad", kao i "efikasno komuniciranje".

Gradivo je koncipirano tako da ne zavisi od brzine napredovanja polaznika u dva druga predmeta koji bitno utiču na savlađivanje ovog programa - srpski jezik i matematiku. Ipak bi bilo dragoceno za realizaciju sveukupnog programa da se obavljaju konsultacije sa nastavnicima drugih predmeta u kontekstu komplementarnog uobličavanja zadataka i primera za vežbu. Napredni sadržaji, koji su navedeni za svaki ciklus, su izabrani tako da sa obaveznim materijalima formiraju logičku i tematsku celinu. Uglavnom su takvog karaktera da se mogu prezentovati naprednijim polaznicima, paralelno sa izlaganjem obaveznih materijala svim polaznicima.

Realizacija programa pretpostavlja određene tehničke uslove. S obzirom na intenzivnost programa, minimalni uslovi su: umrežena računarska učionica, povezana na Internet, sa računarom za svakog polaznika. Na računar predavača povezan štampač, skener, čitač memorijskih kartica i video projektor. Na nivou hardvera pojedinačnih računara pretpostavljaju se računarske konfiguracije sa procesorima generacije Intel Pentium IV i 500 MB radne memorije, zvučnicima i CD/DVD pisačem. Na nivou softvera pretpostavlja se operativni sistem Windows XP i tri osnovna programska paketa MS Office 2003.

OSNOVNE ŽIVOTNE VEŠTINE

Cilj modula je sticanje elementarnih znanja, veština i stavova neophodnih za unapređenje kvaliteta života u područjima zdravlja, porodičnog funkcionisanja, životnih situacija, građanske participacije i preduzimljivosti.

Ishodi za kraj prvog ciklusa

Po završetku programa polaznik/ca će umeti da:

- prepoznaje i primenjuje osnovne principe zdravog načina života i zaštite zdravlja (prevencije, kontrole, vakcinacije, lična i kolektivna higijena, pravilna ishrana);

- prepoznaje i identifikuje karakteristike zdrave porodice;

- poznaje glavne izvore relevantnih informacija i načine dolaženja do njih;

- razume vizuelno predstavljanje različitih sadržaja (šeme, grafikoni i sl.);

- čita mapu (plan grada) i snalazi se na osnovu nje;

- koristi različite usluge savremenih sredstava (bankomati, automati, aparati…);

- prepoznaje značaj posedovanja neophodnih ličnih dokumenata i uvođenja u građanske evidencije;

- poznaje vrste ličnih dokumenata i postupke njihovog dobijanja;

- unapređuje svoje kapacitete za ostvarivanje životnih uloga;

- identifikuje svoje mogućnosti, sklonosti i interesovanja za bavljenje određenim poslovima;

- sačinjava planove za svoju ličnu i radnu budućnost;

- uočava problem, traga za rešenjem i preduzima akciju;

- kritički procenjuje jednostavan svakodnevni problem i sopstvenu ulogu u njegovom rešavanju.

Obavezni sadržaji

Odgovorno življenje

Zdravlje

- važnost dobrog zdravlja, prevencije, redovnih kontrola zdravlja i vakcinacije;

- značaj i postupci kolektivne higijene;

- zarazne bolesti i epidemije;

- značaj i osnovni principi pravilne ishrane.

Porodica:

- osnovni elementi funkcionalnih i disfunkcionalnih porodičnih obrazaca.

Životne situacije:

- izvori relevantnih informacija;

- vrste i način dolazaka do informacija;

- razumevanje i čitanje različitih simbola, grafikona, dijagrama, šema;

- korišćenje karata, mapa, šema saobraćaja, simbola na planu grada;

- upotreba aparata i automata za hranu, piće, parkiranje, ostavljanje prtljaga, telefonskih automata, bankomata.

Građansko obrazovanje

- načini i postupci za ostvarivanje prava i obaveza građana i nemogućnost njihovog ostvarivanja bez ličnih dokumenata;

- lična dokumenta - značaj, vrste, postupci dobijanja i trajanje.

Preduzetništvo

Upravljanje ličnim potencijalima i mogućnostima:

- sagledavanje ličnih karakteristika i mogućnosti u ostvarivanju životnih uloga;

- planiranje mogućih pravaca delovanja u ostvarivanju različitih uloga odraslih, konstruktivnim korišćenjem znanja, veština i stavova;

- postavljanje ciljeva, planiranje i donošenje odluka o unapređivanju porodičnog i društvenog života, školovanja i rada.

Kreativnost, inicijativnost i inovativnost:

- uočavanje problema i potrebe da se problem reši;

- generisanje ideja o mogućim rešenjima problema;

- evaluacija ideje, identifikovanje zahteva i ograničenja;

- sinteza ideja, izbor, sortiranje i poređenje;

- pronalaženje najpogodnijeg rešenja;

- provera i testiranje ideja i izbora;

- komunikacija ideje sa drugima - prezentacija i izložba;

- preduzimanje akcije za rešavanje problema.

Kritičko razmišljanje i rešavanje problema u porodici, susedstvu i lokalnoj sredini:

- sagledavanje i definisanje ključnih elemenata porodičnog, makro i mikro socijalnog okruženja koji određuju kvalitet života pojedinca;

- identifikacija i procena elemenata na koje pojedinac može da utiče;

- identifikacija i poređenje strategija i izbor najdelotvornijeg pristupa za delovanje pojedinca;

- procena mogućih efekata i posledica delovanja pojedinca, vrednovanje i redefinisanje strategije.

Način ostvarivanja programa

Osnovno polazište u određivanju sadržaja (ili modularnih oblasti i jedinica) modula Osnovne životne veštine jeste potpuna funkcionalizacija sadržaja i mogućnost implementacije naučenog u svakodnevne životne situacije, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta života polaznika.

Strukturu modula čine tri oblasti:

- odgovorno življenje;

- građansko obrazovanje;

- preduzetništvo.

Program oblasti Odgovorno življenje je ciljno orijentisan na sticanje znanja, veština i stavova neophodnih za unapređenje kvaliteta života u područjima zdravlja, porodičnog funkcionisanja i uobičajenih životnih situacija. Stoga njegovu sadržinsku strukturu čine sledeće teme: zdravlje, porodica, veštine primenjive u uobičajenim životnim situacijama.

Polazna osnova za realizaciju teme zdravlja jeste upoznavanje polaznika sa osnovnim principima zdravog načina života i zaštite zdravlja. S obzirom na to da se u ovom delu programa govori o važnosti prevencije, vakcinacije, redovnim kontrolama zdravlja, pravilnoj ishrani i zaraznim bolestima, preporučuje se da se ostvari saradnja sa nekom zdravstvenom ustanovom, npr. domom zdravlja i da se u obradu ovih sadržaja uključe odgovarajući lekari.

Da bi polaznici bili u stanju da prepoznaju osnovne elemente zdravog porodičnog funkcionisanja, kao i posledice disfunkcionalnih odnosa u porodici, neophodno je polaznike usmeravati na traganje, analizu, diskusiju i procenu konkretnih primera funkcionalnih i disfunkcionalnih porodičnih obrazaca u njihovom neposrednom okruženju.

U okviru oblasti Odgovorno življenje poseban naglasak je stavljen na set životnih veština, koji treba da omogući da se polaznici snađu u svakodnevnim životnim situacijama, odgovore izazovima tehnološkog društva i uspešno koriste produkte koje ono nudi, budu uspešni u svom radnom i životnom okruženju i u očuvanju svog i porodičnog zdravlja. Preporučuje se da obuka u ovom delu predmeta bude realizovana tako što će realne situacije i predmeti predstavljati didaktički okvir za realizaciju sadržaja.

Oblast Građansko obrazovanje je ciljno orijentisana na upoznavanje polaznika sa vrstama ličnih dokumenata i postupcima njihovog dobijanja. Korišćenje primera iz života i prakse polaznika, kao i upućivanje na realne situacije sa kojima se susreću, može biti dobar okvir za ostvarenje planiranog cilja. Na primer, upoznavanje sa građanskim registrima, ličnom dokumentacijom, uverenjima i sl. treba da bude praćeno upravo konkretnim primerima - od izgleda, strukture i elemenata ovih dokumenata, pa do ukazivanja na njihov značaj i štete od neposedovanja. Veoma je važno i upućivanje na konkretne službe i instance u našem društvu i u lokalnom okruženju polaznika koje su vezane za ostvarenje njegovih prava i obavljanje dužnosti. Preporučuje se i poseta nekoj od službi koja izdaje lična dokumenta.

Treća modularna oblast je Preduzetništvo koja uključuje tri teme: upravljanje ličnim potencijalima i mogućnostima; kreativnost, inicijativnost i inovativnost; kritičko razmišljanje i rešavanje problema u porodici, susedstvu i lokalnoj sredini.

Oblast preduzetništva je usmerena ka razvoju preduzetničkih stavova - osobina ličnosti i veština koje se smatraju preduslovom za uspešno delovanje pojedinca u porodičnom, makro i mikro socijalnom okruženju. Krajnji cilj je da polaznik stekne znanja i veštine koje su primenjive i koje mu omogućavaju brzo uključivanje i praćenje društveno-ekonomske situacije u zajednici, kroz adekvatno prihvatanje promena u mnogobrojnim segmentima života i rada. Podrazumeva sticanje kompetencije kako bi polaznici mogli sebi da obezbede odgovarajuće mesto u društvenoj zajednici.

Oblast preduzetništva je relevantna za razne životne uloge polaznika, uključujući uloge u radu, društvenom i privatnom životu. Ishodi preduzetništva određuju novo ponašanje koje polaznici treba da pokažu nakon procesa učenja. Opisuju znanje, veštine i stavove koje će polaznici steći. Oblast preduzetništva u prvom ciklusu bazira na sledećim principima:

- izgradnja i održavanje pozitivne slike o sebi;

- razumevanje, pravilno delovanje i upravljanje procesom napredovanja u životu;

- pozitivan stav prema promenama i napredovanju tokom života;

- donošenje odluka koje vodi poboljšanju;

- razumevanje promenljive prirode života/rada.

Pri sprovođenju nastave, nastavnik treba da prati i nadzire svaki deo aktivnosti, kako bi bio siguran da ista vodi razvijanju znanja, veština i stavova specifičnih za dati ishod učenja. Sa druge strane, mora polaznicima ostaviti slobodu da sami donose odluke i preuzmu rizike.

Teme u okviru oblasti preduzetništva su strukturirane na način da polaznika vode kroz tri faze - fazu tokom koje će polaznik da postane svestan činjenice da svako poseduje kvalitete koji mogu biti valorizovani, fazu čiji rezultat treba da bude konkretan plan akcije, odnosno osmišljen način kako da najbolje iskoristi sopstvene potencijale i valorizuje kvalitete i konačno, fazu tokom koje će polaznik spoznati da proaktivan stav može direktno da doprinese poboljšanju kvaliteta života. Pri realizaciji oblasti preduzetništva sa odraslim polaznicima treba imati u vidu da njihova prethodna negativna životna iskustva, bilo privatna ili profesionalna, mogu biti dodatni izazov za uočavanje posedovanja pomenutih osobina. Nastavnik treba da bude pripremljen da polaznici mogu imati pesimističan stav po pitanju svojih mogućnosti i manjak motivacije.

Realizacija sadržaja teme "Upravljanje ličnim potencijalima i mogućnostima", treba da počne razmatranjem kvaliteta i mogućnosti sa jedne strane, i potreba za poboljšanjima kako bi šanse koje su na raspolaganju bile iskorišćene. U ovoj fazi je polaznik, odnosno njegove karakteristike, u centru. Različitim aktivnostima treba navoditi i motivisati polaznike da prepoznaju kvalitete koje poseduju i da iste postave u kontekst realno upotrebljivih životnih okolnosti - profesionalnih i privatnih. Polaznici treba da razviju pravilan odnos prema odabiru budućeg delovanja, imajući u vidu svoje potencijale i mogućnosti koje su im na raspolaganju. Treba da izgrade proaktivan - "kako može" preduzetnički stav. Od polaznika se očekuje da imaju pozitivnu viziju za sebe i svoju budućnost, da su pripremljeni da aktivno učestvuju u zajednici.

Preduzetništvo tretira kreativnost (druga tema u okviru preduzetništva) kao proces razvoja ideja koje su vredne i originalne, a inovacije kao proces implementacije novih ideja. U kontekstu obrazovanja odraslih, pažnju treba posvetiti iskorišćavanju i jačanju postojećih kreativnih potencijala, inicijativnosti i inovativnosti polaznika. Od polaznika se očekuje da pravilno rezonuju, postavljaju pitanja i učestvuju u diskusijama, izraze sposobnost za rešavanje problema, da su u stanju da kreiraju, komuniciraju i prenose ideje jasno i samouvereno. Kao rezultat uspešnog sprovođenja ovih sadržaja, polaznik treba da osnaži ove osobine i da bude sposoban za primenu u konkretnim kontekstima. S obzirom da oblast preduzetništva (u okviru ovog modula) dominantno tretira potencijale polaznika i mogućnosti za njihovo iskorišćavanje, rezultat uspešnog sprovođenja ovih sadržaja treba da bude konkretan plan akcije, odnosno osmišljen način kako da polaznik najbolje iskoristi sopstvene potencijale i valorizuje kvalitete.

Treća tema iz oblasti preduzetništva "Kritičko razmišljanje i rešavanje problema u porodici, susedstvu i lokalnoj sredini", ukazuje da je razvoj preduzimljivosti neraskidivo povezan sa razvojem samostalnosti, odgovornosti, samopouzdanja, preuzimanja rizika u razumnim razmerama, sposobnostima kritičkog razmišljanja, rešavanja problema i donošenja odluka. Kognitivna dimenzija kreativnosti i inovacija pomaže polaznicima da razviju veštine planiranja, rešavanja problema i donošenja odluka koje se tiču porodičnog, makro i mikro socijalnog okruženja, a koje određuju kvalitet života polaznika. Realizacija sadržaja treba da osposobi polaznika da identifikuje elemente u svom okruženju na koje može da utiče i da prepozna efekte koje će svojim delovanjem da postigne.

* * *

U realizaciji programa modula treba da dominira praktičan i, kad god je to moguće, samostalan rad polaznika. Treba primenjivati oblike i metode rada sa polaznikom u centru, i učenje zasnovati na stvarnom kontekstu, da bi se jačala odgovornost i "vlasništvo" polaznika nad učenjem, rad u grupi i da bi polaznici znali koliko znaju i šta dalje. Polaznici moraju da razumeju rezultate - ishod i svrhu učenja. Stoga je potrebno obezbediti da ono što se uči bude relevantno za životna iskustva polaznika, učiniti učenje participativnim: iskustvo = sigurnost u sebe ("ja radim" i "ja razumem"), uključiti partnere da bi sve delovalo "stvarno" - ko bi mogao da im pomogne u učenju kroz pružanje saveta, informacija, resursa..., učiniti učenje svrsishodnim to jest, kakvu bi akciju polaznici mogli da pokrenu kao rezultat učenja, ko bi vrednovao to učenje (porodica, šira zajednica, preduzeće i dr.), kako bi mogli da izlože svoje ideje drugima.

Sadržaje bi trebalo realizovati putem raznovrsnih aktivnosti. Aktivnosti osmišljavati na takav način da doprinose dostizanju jednog ili više ishoda učenja. Dužina trajanja sprovođenja aktivnosti može varirati u zavisnosti od obima i prirode aktivnosti. Nastavnicima je za realizaciju na raspolaganju širok spektar metoda nastave i učenja sa polaznikom u centru, među kojima se, kao posebno korisne, izdvajaju: iznošenje ideja, mape uma, učenje kroz rad, mentorstvo i usmeravanje, učenje otkrivanjem, podela uloga na osnovu stvarne situacije, rad na rešavanju problema, studije slučajeva i stvarni scenariji, evaluacija prema zajednički utvrđenim kriterijumima, projekti, rad u grupi, "SWOT" analiza, diskusija i prezentacije. Važno je napraviti pažljiv odabir da bi se obezbedilo da određena metoda odgovara konkretnim ishodima učenja.

Polaznici treba da učestvuju u definisanju kriterijuma učinka i razvijaju veštine samoprocene. Za proveru postignuća mogu se primenjivati tri oblika procene: procena polaznika od strane nastavnika, od strane drugih polaznika i lično (samoprocena). Preporučuje se primena sledeće dinamike procene: inicijalna evaluacija - utvrđivanje predznanja na početku procesa učenja, formativna evaluacija - praćenje napredovanja polaznika i utvrđivanje teškoća u toku procesa učenja i sumativna evaluacija - evaluacija postignuća. Za proveru postignuća ishoda učenja moguće je koristiti sledeće načine: grupni projekat/individualni projekat (polaznik ili grupa polaznika dobija zadatak za koji planira i organizuje sprovođenje), razgovor ili prezentacija teme, igranje uloga (observiraju se veštine ponašanja polaznika tokom igre uloga), portfolio (polaznici prikupljaju dokaze svojih postignuća).

Preporučuje se opisno ocenjivanje, s obzirom na prirodu predmeta. Ono što se može ocenjivati jeste angažovanost polaznika, saradnja i uvažavanje ostalih učesnika.

Drugi i treći ciklus FOOO

Cilj nastave u drugom ciklusu je sticanje osnova opšteg osnovnog obrazovanja i uspostavljanje i razvoj bazičnih intelektualnih i socijalnih veština koje su neophodne za unapređenje kvaliteta ličnog, porodičnog i socijalnog života, nastavak učenja, socijalnu integraciju i postepenu tranziciju ka tržištu rada.

U sastav drugog ciklusa ulaze predmeti: Srpski jezik, Matematika, Fizika, Hemija, Biologija, Istorija, Geografija, Odgovorno življenje u građanskom društvu, Digitalna pismenost, Engleski jezik i Preduzetništvo.

Nastavni plan i program drugog ciklusa ekvivalentan je trećoj godini učenja po važećem programu za osnovno obrazovanje odraslih (1991.) ili petom i šestom razredu osnovnog obrazovanja za decu.

Cilj nastave u trećem ciklusu je završavanje osnovnog obrazovanja i sticanje obuke za jednostavno zanimanje.

Ovaj ciklus podrazumeva dalje sticanje osnovnog opšteg obrazovanja i razvoj kompetencija koje uvećavaju zapošljivost, omogućuju ulazak na tržište rada i dalje stručno obrazovanje. Nakon završenog trećeg ciklusa polaznici su podjednako osposobljeni za dalji nastavak obrazovanja, kao i sticanje kvalifikacija za zanimanja.

Nastavni plan i program trećeg ciklusa čine dva dela.

U sastav prvog dela ulaze predmeti: Srpski jezik, Matematika, Fizika, Hemija, Biologija, Istorija, Geografija, Odgovorno življenje u građanskom društvu, Digitalna pismenost, Engleski jezik i Preduzetništvo.

U sastav druge polovine trećeg ciklusa ulaze:

- predmeti: Srpski jezik, Matematika, Odgovorno življenje u građanskom društvu, Digitalna pismenost, Engleski jezik i Preduzetništvo;

- modul: Primenjene nauke;

- moduli obuka.

Nastavni plan i program trećeg ciklusa je u pogledu opšteobrazovnih predmeta ekvivalentan četvrtoj godini učenja po važećem programu za osnovno obrazovanje odraslih (1991.) ili sedmom i osmom razredu osnovnog obrazovanja za decu.

Odrasli koji se uključuju u funkcionalno osnovno obrazovanje prema svedočanstvu o završenom četvrtim, petom ili šestom razredu osnovne škole imaju individualizovanu nastavu sadržaja predviđenih modulom Osnovne životne veštine, kao i predmetima Digitalna pismenost, Preduzetništvo i Odgovorno življenje u građanskom društvu, kako bi se na odgovarajući način pripremili za praćenje nastave u drugom, odnosno trećem ciklusu.

Individualizaciju pripremnog programa iz ovih predmeta obavlja predmetni nastavnik, ako je potrebno u saradnji i uz podršku školskog tima, a s obzirom na utvrđena postojeća znanja odraslog.

SRPSKI JEZIK

Cilj nastave Srpskog jezika jeste da polaznici ovladaju veštinom komunikacije u usmenom i pisanom obliku i efikasno je koriste i usavršavaju u uslovima svakodnevnog života, u radnom okruženju i u daljem obrazovanju i školovanju.

Ishodi za kraj osnovnog obrazovanja:

Po završetku osnovnog obrazovanja polaznik/ca će umeti da:

Čitanje i razumevanja pročitanog

- koristi oba pisma (ćiriličko i latiničko);

- razlikuje umetnički i neumetnički tekst;

- na jednostavnim primerima prepoznaje različite funkcionalne stilove;

- razlikuje u tekstu bitno od nebitnog;

- prepoznaje i izabere osnovne informacije u tekstu.

Pisano izražavanje

- zapiše jednostavnu informaciju koristeći oba pisma;

- napiše razumljivu, gramatički ispravnu rečenicu;

- prepriča tekst;

- koristi osnovne žanrove pisane komunikacije: sastavi pismo, popuni obrazac, zahtev, napiše molbu, žalbu, izjavu, CV;

- koristi Pravopis - školsko izdanje i primeni osnovna pravopisna pravila.

Usmeno izražavanje

- primeni osnovne književnojezičke norme u govoru;

- načinom govora iskaže različite oblike izražavanja (dijalog, opis, naracija);

- razgovara o slobodno odabranoj ili zadatoj temi (porodica, prijatelj, film, fudbalska utakmica).

Gramatika, leksika, narodni i književni jezik

- primeni podelu reči na slogove;

- identifikuje u jednostavnim primerima glasovne promene;

- navede vrste reči;

- imenuje osnovne gramatičke kategorije promenljivih reči (imenice i glagole);

- prepozna sintaksičke jedinice;

- pravilno koristi padeže;

- pravilno upotrebi osnovne glagolske oblike (sadašnje, buduće i prošlo vreme);

- prepozna osnovne leksičke pojmove: jednoznačnost i višeznačnost reči;

- razume frazeologizme koja se upotrebljavaju u svakodnevnoj komunikaciji;

- u jednostavnim slučajevima odredi značenje nepoznatih reči i izraza na osnovu njihovog sastava ili konteksta u kome su upotrebljeni;

- koristi Rečnik srpskog jezika i Rečnik stranih reči i izraza;

- razlikuje književni i govorni jezika;

- navede najznačajniji trenutak u razvoju srpskog književnog jezika - uvođenje fonetskog principa (značaj Vuka Karadžića).

Književnost - usmena i autorska

- poveže naslove pročitanih dela sa autorima (dela predviđena programom od petog do osmog razreda);

- prepozna tipove književnog stvaralaštva (pisanu i narodnu književnost);

- imenuje osnovne književne rodove;

- prepozna različite oblike kazivanja u književnom tekstu (deskripciju, naraciju, dijalog, monolog);

- imenuje najčešće stilske figure (epitet, poređenje, onomatopeju).

Srpski jezik kao nematernji jezik

Kada se nastava ostvaruje na jeziku nacionalne manjine, nastavni program srpskog jezika kao nematernjeg jezika ostvaruje se u okviru predviđenog fonda časova, prilagođavajući sadržaj polaznicima. Nastavnik procenjuje, prema nivou vladanja srpskim jezikom kao nematernjim, koju će metodiku primeniti.

Obavezni sadržaji za drugi ciklus

Veštine čitanja i razumevanja pročitanog

- čitanje sa razumevanjem teksta pisanog ćiriličkim i latiničkim pismom;

- čitanje i slanje SMS poruka;

- čitanje i pronalaženje važnih i korisnih informacija u uputstvima za korišćenje proizvoda za svakodnevnu upotrebu (kiselina, sredstava za čišćenje...);

- razlikovanje informativanog tekst od književnoumetničkog;

- korišćenje rečnika, telefonskih imenika i leksikona - pronalaženje pojmova po azbučnom i abecednom redu;

- uočavanje bitnog i nebitnog u jednostavnom tekstu;

- čitanje i razumevanje oglasa u novinama;

- uvežbavanje čitanja sa unapred precizno postavljenim zadacima i provera razumevanja pročitanog teksta;

- prepoznavanje funkcionalnih stilova - razlikovanje jezika koji koristimo u svakodnevnom životu i jezika kojim se pišu knjige;

- uočavanje citata u tekstu;

- čitanje nelinearnog teksta (tabela).

Pisano izražavanje

- pravilno korišćenje oba pisma;

- uvežbavanje strukture pisanja jednostavnog teksta;

- pisanje molbe za posao;

- pisanje velikog slova: vlastite imenice - imena, prezimena, nadimci, geografski pojmovi (države, gradovi);

- izrada kraćih diktata i sastava na određene teme (Moje zapažanje o ljudima koje svakodnevno srećem; Da se predstavim...);

- uvežbavanje tehnike u izradi pisanog sastava (izbor građe, komponovanje, pasusi, opis i naracija);

- izrada kraćih diktata;

- izrada sastava na zadatu temu (Omiljena televizijska serija; Pesma koju volim; U društvu sa _______ prijatno mi je...);

- pisanje naziva ulica, opština i naselja;

- pisanje rečce NE i LI;

- pisanje službenog i privatnog pisma;

- popunjavanje obrasca, izjave, uplatnice.

Usmeno izražavanje i svakodnevna komunikacija

- prepričavanje kratkih tekstova;

- uočavanje strukture priče (uvod - početak priče, tok radnje i završetak);

- prepričavanje događaja po izboru polaznika: epizode iz neke pripovetke, filma ili televizijske emisije;

- pričanje svakodnevnih događaja i doživljaja prema hronološkom rasporedu dešavanja;

- opisivanje jednostavnog radnog postupka, spoljašnjeg ili unutrašnjeg prostora, predela iz okruženja, neke ličnosti iz porodice, komšiluka...;

- korišćenje Interneta za čitanje i slanje poruka;

- pričanje svakodnevnih doživljaja sa korišćenjem nekih elemenata kompozicione forme (uvod, tok radnje, kulminacija, završetak);

- vežbanje u hronološkom pričanju;

- opisivanje spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora po zajednički sačinjenom planu;

- dobijanje potrebnih obaveštenja i najvažnijih informacija o autobuskom redu vožnje i mestu odakle polazi određeni autobus, na kom šalteru se može kupiti karta ili dobiti potrebno obaveštenje;

- razmenjivanje korisnih saveta i informacija dobijenih sa Interneta (posebno sa Gugla) ili iz novina i časopisa;

- razvijanje veštine slušanja i uključivanja u razgovor uz uvažavanje i poštovanje tuđeg mišljenja i stava.

Gramatika, leksika, narodni i književni jezik

- prosta rečenica i njeni delovi;

- pojam promenljivih i nepromenljivih reči;

- razlikovanje imenica, zamenica, prideva, brojeva, glagola;

- uočavanje razlika između jezika kojim su napisana književna dela i jezika koji koristimo u svakodnevnoj komunikaciji;

- osnovna saznanja o srpskom književnom jeziku (uzimanje narodnog jezika za osnovu književnog - 19. vek);

- prepoznavanje različitih značenja višeznačnih reči(polisemija) koje se upotrebljavaju u kontekstu svakodnevne komunikacije (na ulici, u kući, na poslu);

- građenje reči;

- nastanak i podela glasova - osnovni pojmovi;

- proste i složene reči;

- podela reči na slogove - vežba na odabranim primerima;

- osnovno o glagolskim vremenima - uočavanje sadašnjeg, prošlog i budućeg vremena;

- prepoznavanje i razumevanje značenja nepoznatih reči i frazeologizama na osnovu situacije i teksta (konteksta) u kojem su upotrebljeni.

Književnost - usmena i autorska

Izbor tekstova za čitanje i obradu:

- kratka narodna pripovetka, bajka, anegdota, legenda - po izboru;

- izbor pitalica, poslovica, zagonetki - razumevanje poruke;

- Branislav Nušić: Autobiografija - odlomak;

- izabrani tekstovi iz časopisa: Živeti zdravije, Viva, Lekovito bilje, Ribolov, Roditelj i dete, Ukrasno bilje, Uradi sam, Kuća - stil;

- Ivo Andrić: Na Drini ćuprija, odlomak ili odlomak iz romana Hajduk Stanko Janka Veselinovića;

- Ljubomir Nenadović: Pisma iz Italije - odlomak;

- Najveća je žalost za bratom - narodna lirska pesma ili pesma po izboru;

- Smrt majke Jugovića - narodna epska pesma ili Oranje Marka Kraljevića.

Tumačenje teksta

- pronalaženje, izdvajanje i tumačenje informacija (obrazlaganje njihove primene) iz odabranog teksta koje se mogu praktično koristiti;

- uočavanje razlike između pesme, proznog, dramskog teksta i novinarskog članka;

- navikavanje polaznika na sažeto prepričavanje teksta, obeležavanje i zapisivanje delova za koje smatraju da im mogu koristiti;

- tumačenje uslovljenosti događaja i situacija;

- otkrivanje vernog - objektivnog predstavljanja stvarnosti i ličnog doživljavanja pisca - subjektivne deskripcije;

- struktura pesme - strofa, stih, rima.

Književni pojmovi

- narodna i pisana književnost;

- narodna književnost u prozi i stihu;

- pripovetka - narodna, autorska;

- fabula i njeni elementi (uvod, radnja, zaplet - sukob, vrhunac, rasplet);

- književni lik;

- elegična pesma;

- porodične narodne pesme.

Obavezni sadržaji za treći ciklus

Veština čitanja i razumevanja pročitanog

- čitanje i kazivanje po ulogama;

- čitanje "s olovkom u ruci" - podvlačenje, obeležavanje, zapisivanje;

- na jednostavnim primerima prepoznavanje funkcionalnih stilova;

- "letimično" čitanje poznatog teksta radi nalaženja određene informacije;

- uočavanje jasno iskazanih odnosa (uzrok - posledica; sredstvo - cilj);

- izvođenje zaključaka iz jednog teksta;

- razgovor o pročitanom delu, članku iz časopisa, filmu ili epizodi televizijske serije.

Pisano izražavanje

- pismeno izražavanje na slobodnu i zadatu temu;

- izrada kraćih diktata;

- korišćenje osnovnih znakova interpunkcije: tačka, zapeta, upitnik;

- korišćenje Pravopisa - školsko izdanje;

- sastavljanje jednostavnog ekspozitornog, narativnog i deskriptivnog teksta i organizovanje u smisaone celine (uvodni, središnji i završni deo teksta);

- pravilno popunjavanje obrasca u pošti, podnošenje zahteva (npr. za uvođenje telefona);

- pravilno sastavljanje molbe za konkurs za radno mesto;

- pisanje biografije (CV), izbor podataka;

- prilagođavanje jezika temi i prilici, prepoznavanje i korišćenje odgovarajuće formalne ili neformalne jezičke varijante;

- izrada diktata i kraćih sastava;

- sistematizacija sadržaja iz pravopisa: upotreba velikog slova, korišćenje znakova interpunkcije - tačke, zapete, znaka pitanja, navodnika;

- sastavljeno i rastavljeno pisanje reči;

- korišćenje Pravopisa (školsko izdanje).

Usmeno izražavanje i svakodnevna komunikacija

- prepričavanje teksta po samostalno sačinjenom planu;

- pričanje o stvarnim događajima uz korišćenje opisivanja, dijaloga, pripovedanja;

- diskusija o pročitanom tekstu iz novina, o televizijskoj emisiji;

- pronalaženje nepoznatih reči u Rečniku stranih reči i izraza i tumačenje njihovog značenja;

- pronalaženje i preuzimanje podataka sa Interneta vezanih za neki aktuelni događaj (npr. sajam automobila);

- međusobno razmenjivanje informacija vezanih za istu temu;

- pričanje o stvarnim ili izmišljenim događajima hronološkim ili retrospektivnim redom;

- opisivanje složenih predmeta, radnih postupaka, portretisanje lika iz najbližeg okruženja, filmskog, scenskog ili televizijskog dela;

- rasprava o pročitanom delu, filmu ili epizodi televizijske serije;

- slobodno pričanje ličnog doživljaja;

- učešće u razgovoru u kome se zastupaju suprotni stavovi i odbrana svojih stavova i ubeđenja kroz izbor argumenata;

- uključivanje u diskusiju i raspravu o temama koje interesuju polaznike;

- ponašanje prilikom iznošenja svojih stavova uz poštovanje i uvažavanje tuđeg mišljenja;

- korišćenje određenih programa za elektronsku komunikaciju;

- korišćenje računara za iznalaženje potrebnih informacija (tekstova koji se čitaju, podataka o autoru određenog teksta).

Gramatika, leksika, narodni i književni jezik

- pojam verbalne i neverbalne komunikacije;

- jezik kao osnovno, ali ne i jedino, sredstvo za sporazumevanje među ljudima;

- prednosti jezika u odnosu na druga sredstva sporazumevanja;

- značaj jezika za pripadnike ljudske zajednice;

- pojam složene rečenice - proste rečenice u složenoj;

- poznavanje osnovnih leksičkih odnosa: sinonimije, antonimije, homonimije;

- narodni i književni jezik - sličnosti i razlike;

- osnovne informacije o srpskom jeziku;

- primena Adelungovog pravila: Piši kao što govoriš;

- srpski jezik - poreklo i bliskost sa drugim slovenskim jezicima;

- osnovne informacije o jezicima nacionalnih manjina;

- prepoznavanje metafore kao leksičkog mehanizma;

- razumevanje važnosti književnog jezika za život zajednice i za lični razvoj.

Književnost - usmena i autorska

Izbor tekstova za čitanje i obradu

- B. Nušić: Sumnjivo lice - odlomak;

- D. Maksimović: Pesme - izbor;

- I. Sekulić: Pisma iz Norveške - izbor;

- B. Ćopić: Bašta sljezove boje - odlomak;

- Jovan Sterija Popović: Pokondirena tikva, ili B. Stanković: Koštana - odlomak;

- odabrani tekstovi iz časopisa: Hrana kao lek, Zdrav život, Moja beba, Roditelj - dete, Svet kompjutera, Auto svet;

- Vladislav Petković - Dis: Među svojima ili Milutin Bojić: Plava grobnica;

- Momo Kapor: 011;

- B. Stanković: Uvela ruža - odlomak;

- S. Jesenjin: Pesma o keruši;

- L. Lazarević: Sve će to narod pozlatiti - odlomak;

- Nemušti jezik - narodna priča.

Tumačenje teksta

- osposobljavanje polaznika za što samostalniji pristup književnom delu;

- upućivanje polaznika u društveno-istorijsku uslovljenost dela;

- bitne odlike dramskog dela (monološko-dijaloška forma);

- lirska poezija - odlike i osnovne vrste;

- osnovne razlike i sličnosti između romana i pripovetke;

- samostalna analiza odabranog teksta;

- razlikovanje novinarskog (publicističkog) i književno-umetničkog načina izražavanja i stila.

Književni pojmovi

- putopis;

- ljubavne i elegične pesme;

- narodna i autorska lirika;

- drama - odlike komedije;

- autorska pripovetka;

- narodna proza;

- ljubavna i rodoljubiva pesma.

Napredni sadržaji

Veština čitanja i razumevanja pročitanog

- pronalaženje, izdvajanje i upoređivanje informacija iz dva kratka teksta;

- uočavanje i izdvajanje (podvlačenje) najvažnijeg u tekstu;

- čitanje i pronalaženje važnih i korisnih informacija u sredstvima javnog informisanja;

- sažeto prepričavanje teksta kroz unapred zadat broj rečenica;

- čitanje u sebi sa unapred precizno postavljenim zadacima za pronalaženja potrebnih informacija;

- jezička sredstava karakteristična za različite funkcionalne stilove;

- fusnote u tekstu;

- razlikovanje činjenice od komentara, objektivnog od pristrasnog i propagandnog teksta (na jednostavnim primerima);

- prepoznavanje stava autora i razlikovanje tog stava od drugih stavova iznetih u tekstu;

- razlikovanje i korišćenje svih delova teksta i knjige, uključujući indeks, pojmovnik i bibliografiju;

- književna kritika.

Pisano izražavanje

- pravilno korišćenje pisanih slova oba pisma;

- poznavanje osnovnih osobina govornog i pisanog jezika;

- pisanje molbe i zahteva za dobijanje dečjeg dodatka, uvođenje telefona;

- poznavanje i primenjivanje pravopisnih normi prilikom pisanja velikog slova: imena časopisa, knjiga, naučnih dela;

- rezimei kratkog, jednostavnog teksta;

- popunjavanje obrasca za dobijanje pasoša, lične karte;

- složenice i polusloženice;

- negacija uz glagole, imenice, prideve, priloge;

- pisanje rezimea;

- sastavljanje kratke vesti i izveštaja;

- znak interpunkcije u rečenici - tačka sa zapetom, dve tačke, navodnici;

- korišćenje Pravopisa (školsko izdanje);

- znakovi interpunkcije - crta, crtica, zagrada;

- pisanje kratkih referata.

Usmeno izražavanje i svakodnevna komunikacija

- sažeto pričanje događaja iz svakodnevnog života prema hronološkom ili retrospektivnom redosledu;

- saopštavanje bitnih informacija vezanih za svakodnevna dešavanja - na poslu, u porodici, u društvu;

- pronalaženje traženih informacija u novinama, na televiziji i na Internetu o: rezultatu sportskog događaja, bioskopskom repertoaru, prognozi vremena, najvažnijim vestima iz zemlje i inostranstva, nekom naučnom otkriću, novom leku i sl.;

- pričanje svakodnevnih dešavanja i događanja uz jasno iznošenje ličnog stava;

- hronološko i retrospektivno pričanje;

- argumentovana rasprava o zadatom pitanju uz uvažavanje i poštovanje tuđeg mišljenja i stava;

- korišćenje Rečnika stranih reči i izraza i Rečnika srpskog jezika;

- izlaganje o nekom događaju uz jasno iznošenje ličnog stava o temi o kojoj se govori i zalaganje za svoje gledište, uz uvažavanje tuđeg mišljenja;

- pronalaženje potrebnih podataka u složenim tabelama sa više kolona;

- korišćenje enciklopedija, leksikona, rečnika, Interneta za pronalaženje potrebnih podataka.

Gramatika, leksika, narodni i književni jezik

- prosta rečenica - subjekat, predikat, dodaci;

- osnovno značenje padeža;

- promenljive reči - promena po padežima - imenice, zamenice, pridevi i brojevi i promena po licima i vremenima - glagoli;

- značaj Vuka Karadžića za nastanak srpskog književnog jezika (azbuka Save Mrkalja i saradnja sa Đ. Daničićem);

- proste, izvedene i složene reči;

- osnovno značenje i funkcije glagolskih oblika;

- identifikovanje nekih glasovnih promena;

- sintaksičke jedinice;

- nezavisne i zavisne rečenice u složenoj;

- polisemija - višeznačnost reči;

- vrste pisama (piktografsko, ideografsko, fonografsko);

- fonetski princip i fonetsko pismo;

- osnovne informacije o akcentima;

- određivanje akcenta u reči.

Književnost - usmena i autorska

Tekstovi za čitanje i obradu

- S. Jesenjin: Pismo majci;

- Milovan Glišić: Prva brazda - odlomak;

- L. Lazarević: Švabica - odlomak;

- O. Henri: Poslednji list;

- Aleksa Šantić: Pesme - izbor;

- Zla žena - narodna priča;

- Stevan Sremac: Zona Zamfirova ili Ivkova slava - odlomak;

- Dušan Kovačević: Balkanski špijun - odlomak.

Tumačenje teksta

- razumevanje poruke pročitanog teksta;

- različiti oblici kazivanja u književnoumetničkom tekstu - pripovedanje, opisivanje, dijalog;

- osobine glavnog junaka;

- prepoznavanje i razlikovanje određenih stilskih figura - hiperbola;

- personifikacija, gradacija;

- osobine književnog lika - psihološke, socijalne, etičke i njihovo međusobno povezivanje;

- dnevnik čitanja;

- motiv, ideja, forma, kompozicija, karakteristike likova i njihove međusobne povezanosti;

- povezivanje književnog dela sa vremenom u kojem je nastalo i sa vremenom koje uzima za okvir pripovedanja.

Književni pojmovi

- kratke narodne umotvorine;

- autobiografija;

- monolog i dijalog;

- književni lik;

- epske pesme - ciklusi;

- satirična komedija;

- socijalne pesme;

- balada;

- novela;

- književni rod, književna vrsta.

Način ostvarivanja programa

U nastavi jezika polaznici se osposobljavaju za pravilnu usmenu i pisanu komunikaciju standardnim srpskim jezikom. Prilikom realizacije programa treba imati u vidu:

- da se ishodi sadržaja grade sve vreme;

- da se jedan ishod može realizovati na različitim sadržajima, kao i da jedan sadržaj može da doprinese realizaciji različitih ishoda;

- da kad god je moguće treba povezivati nastavne sadržaje srpskog jezika sa sadržajima ostalih predmeta (stranog jezika, istorije, geografije, biologije, odgovornog življenja...). Za postizanje ovoga cilja su pogodni tekstovi iz časopisa koji su dati kao predlog tekstova za obradu na času. Primer za to su časopisi Viva, Lekovito bilje, Ukrasno bilje, Živeti zdravije, Ribolov. Ako se pažljivo odaberu tekstovi u saradnji sa nastavnikom biologije, na istom tekstu može se vežbati više sadržaja. Korelacija sa istorijom može se postići prilikom obrada narodnih epskih pesama, odlomka Danak u krvi I. Andrića, odlomka iz romana Hajduk Stanko J. Veselinovića. Izbor tekstova iz časopisa Svet kompjutera može koristiti nastavnicima informatike i u dogovoru sa njima mogu se proveravati i tumačiti podaci iz teksta, koliko je polaznik razumeo sadržaj, kako ga može primeniti i koristiti u praksi;

- da treba što više pronalaziti i koristiti primere i situacije iz svakodnevnog života (posao, porodica, bliže i šire okruženje, priroda, društvo...) korelacija sa odgovornim življenjem, biologijom, građanskim vaspitanjem, geografijom, fizikom i hemijom;

- da uvek treba voditi računa da usvojeni sadržaji moraju da imaju primenu kako u svakodnevnom životu, tako i u daljem procesu obrazovanja, pa u skladu sa tim izbegavati nepotrebne podatke i definisanje bez razumevanja sadržaja. Ovo se može primeniti prilikom izbora tekstova za vežbanje čitanja i razumevanja pročitanog, pisanog izražavanja, kao i na časovima usmenog izražavanja i svakodnevne komunikacije.

Primer:

- Napišite svoju biografiju;

- Diskutujte sa polaznicima da li su svi važni podaci izneti u biografiji;

- U ponuđenom tekst iz novina izdvojte za vas značajne informacije i upotrebite ih;

- Pročitajte uputstvo za korišćenje sredstva za higijenu. Na šta posebno treba obratiti pažnju?

Veština čitanja i razumevanja pročitanog

Polaznici koji su savladali tehniku čitanja u sebi, kasnije se uvode u "letimično" čitanje. Ono se sastoji od brzog traženja informacija u tekstu, pri čemu se ne čita svaka reč, već se pogledom "prolazi" kroz tekst i čita se na preskok (naslovi, podnaslovi, prvi redovi u pasusu, zaključak...). Ovo se može uvežbavati ako se počne sa kraćim tekstovima i ako se polaznicima zadaju jednostavni zadaci: U ponuđenom tekstu pronađite podatak koji se nosi na... ili Koju konkretnu informaciju smo dobili iz teksta...

Svoje utiske, stavove i sudove o pročitanom tekstu polaznik ilustruje primerima iz samog teksta. Na taj način postižemo dva cilja - proveru koliko je polaznik razumeo pročitani tekst, a vraćanjem na tekst proveravamo kako se snalazi prilikom odvajanja bitnog od nebitnog.

Pisano izražavanje

Gradivo koje se odnosi na primenu pravopisnih pravila najbolje se usvaja putem sistematskih vežbanja koja se organizuju često, raznovrsno i u različitim oblicima. Primer: popunjavanje službenih obrazaca za dobijanje lične karte, pasoša; zahteva; izjava; službenog i privatnog pisma; molbe za posao sa biografijom polaznika i dr. Pored toga na času neprekidno koristiti Pravopis i pravopisni rečnik (školsko izdanje). Pravopis mora uvek biti dostupan polaznicima. Kada je god to moguće, nastavnik će polaznika upućivati na korišćenje Pravopisa, dajući mu takve zadatke koji u njemu zahtevaju pronalaženje rešenja. Primer: Podvuci pravilno napisanu reč: PREDSEDNIK - PRETSEDNIK; VIŠI - VIŠLJI; LJUDSKI - LJUTCKI... Polaznicima dajemo kraće tekstove napisane sa dosta grešaka i od njih tražimo da ih isprave.

Sadržaj vežbanja u nastavi mora biti određen sistematskim praćenjem pisanja polaznika, tako da nastavnik u svakom trenutku zna šta je svaki polaznik u stanju da napiše i kako piše.

Usmeno izražavanje i svakodnevna komunikacija

Govorne vežbe

Osnovni cilj ovih vežbi je da polaznici steknu sposobnost i razviju naviku dužeg izlaganja povezanih misli, ovladaju formom ophođenja (pozdravljanje, obraćanje, predstavljanje, molba, zahvaljivanje).

Govorne sposobnosti se stiču i razvijaju govorenjem. Zbog toga se nastava zasniva na situacijama u kojima će polaznici da pitaju, odgovaraju, izražavaju svoje slaganje ili neslaganje sa određenim događajem, pojavom, iznose svoje sudove i stavove. Mogu im se dodeliti različite uloge i zadaci dočaravanja određene situacije ili odnosa. Uloge se mogu i razmenjivati tako da se polaznici uvere šta se sve menja kada se promeni tačka gledišta na neku pojavu ili položaj u grupi koja razgovara o nekom aktuelnom pitanju ili problemu o čemu postoji različito iskustvo i različiti stavovi. Moguće je i poželjno je organizovati i časove sa glumom, uz podelu i razmenu uloga, kada je to polaznicima prihvatljivo.

Moguće teme: Pijačni dan u mom mestu, Na sajmu nameštaja (automobila, knjiga, tehnike, građevinarstva). Na ovim časovima može se primeniti više tehnika edukativnih radionica, kao i tehnika istovremenog rada u malim grupama. Grupe će se formirati prema interesovanju polaznika. Jedna grupa će govoriti o sajmu koji je posetila, druga o pijačnom danu, treća o pozorišnoj predstavi koju je gledala.

U cilju bolje motivisanosti polaznika, može se organizovati zajednička poseta nekom od ponuđenih događaja.

Da bi se polaznici osposobili da produktivno usvoje predviđene elemente govornog jezika, pored navedenih vežbi, koriste se i komunikativne govorne vežbe. Komunikativne vežbe obuhvataju one tipove vežbi u kojima se jezik koristi samostalno, funkcionalno u određenoj govornoj situaciji. Teme nekih od vežbi mogle bi da budu: U pošti, U opštini, U birou za zapošljavanje, Na autobuskoj stanici, U nepoznatom gradu... Ovde se može postići korelacija sa engleskim jezikom. Primer: ako polaznicima zadamo temu U nepoznatom gradu, oni mogu zamisliti da su u nekom gradu u inostranstvu i tom prilikom mogu vežbati jednostavnu konverzaciju na engleskom jeziku.

Za uspešno pripremanje i savladavanje pismenih i govornih vežbi, polaznici treba da vode računa o tome kako najbolje da iskažu svoju zamisao.

Ono što hoću, najbolje ću iskazati:

- ako napravim dobar izbor reči i izraza;

- ako se jasno, sažeto i primereno izražavam u zavisnosti od situacije (na ulici, na poslu, u opštini);

- ako mi rečenice budu dobro strukturirane, stilski dobro oblikovane, bez nepotrebnih izraza, ponavljanja i suvišnih reči (nepotrebnog gomilanja epiteta, sinonima, pleonazama);

- ako budem sugestivno govorio;

- ako izaberem odgovarajući način obraćanja - različito se obraćam prijateljima, porodici, deci, službenim licima, nepoznatim ljudima, mogućim poslodavcima.

Ovaj "podsetnik" predstavlja sredstvo za rad neophodno na svakom času. Na velikom hamer papiru mogu biti ispisana "uputstva", a svaki polaznik za sebe treba da ima na manjem hameru ispisan isti sadržaj. U svakoj prilici, kada treba da se usmeno ili pismeno izrazi, polaznik gleda u svoj "podsetnik" i proverava da li se i koliko držao ponuđenih sugestija. Polaznici mogu raditi i u grupama, tako što će jedan polaznik iskazivati svoju zamisao, a ostali gledajući u svoj "podsetnik" pratiti da li se i koliko držao sugestija i koliko su mu one pomogle da iskaže ono što je naumio.

Gramatika, leksika, narodni i književni govor

Nastava gramatike je u funkciji učenja jezika. Od polaznika ne treba zahtevati da uče napamet gramatička pravila i da ih ilustruju napamet naučenim primerima, već da se osposobe za njihovu primenu u svakodnevnoj komunikaciji.

Gramatika ne predstavlja izolovanu nastavnu oblast srpskog jezika, već njen integralni deo i može se ostvariti kroz nekoliko faza:

- davanjem većeg broja primera vezanih za govornu situaciju i obrađeni tekst koji ilustruje jezičku pojavu;

- ako polaznici sami ispravljaju jedni drugima tekstove (diktate), obrazlažu i na konkretnom primeru uočavaju jezičku pojavu i njene karakteristike, objašnjavajući jedni drugima gde su pogrešili, a nastavnik usmerava aktivnost polaznika i, ako je potrebno, koriguje njen sadržaj. Na kraju ovakvih aktivnosti treba načiniti pregled uočenih grešaka, podvući pravila i to zajedno sa polaznicima, pri čemu oni iznose svoje mišljenje koje nastavnik koriguje, dopunjuje ili potvrđuje;

- kontinuiranim povezivanjem znanja o jeziku sa neposrednom govornom praksom;

- korišćenjem prikladnih ilustracija određenih jezičkih pojava;

- davanjem objašnjenja, kratkih uputstava o tome čemu služi određena gramatička građa, šta se njome izražava, kada i u kojim okolnostima se upotrebljava;

- stalnim vežbanjem na svim raspoloživim materijalima, uključujući i situacije kad gramatika nije centralna tema.

Jezičku građu najbolje je sistematizovati od pojedinačnog slučaja do pravila, koja sami polaznici uz pomoć nastavnika mogu uočiti, a ponekad i definisati.

Za realizaciju gramatičke građe, gde god postoje za to uslovi, treba koristiti sheme, tabele i drugi didaktički materijal da bi se jezičke pojave bolje razumele. Primer: Na velikom hameru u tabelu beležiti različite vrste reči; ili U jednu kolonu zapišite nepravilno napisane reči, a u drugu pravilno napisanu reč.

Književnost - usmena i autorska

Tekstovi za čitanje i obradu

Funkcija čitanja tekstova koji su predviđeni za obradu je da se polaznici osposobljavaju i navikavaju na čitanje u sebi, da samostalno dolaze do saznanja koja ih interesuju i da prošire svoju opštu kulturu.

Veoma je važno napraviti dobar izbor tekstova. U početku nastavnik može pripremiti kraće književne ili neknjiževne tekstove (naučno-popularne, informativne). Nastavnik može da zada kraći tekst svim polaznicima, ili duži koji je podeljen na više delova.

Ponuđeni tekst može biti neka anegdota, legenda, predanje ili kraća putopisna reportaža. Izbor teksta zavisi, pre svega, od interesovanja polaznika, s obzirom na njihove individualne karakteristike.

Ako postoji mogućnost da se polaznicima zada neki tekst koji će čitati kod kuće, potrebno ih je za to motivisati. Čitanjem odabranog odlomka podstaći će se ili podržati interesovanje za čitanjem. Nastavnik može da predloži odlomak za čitanje, a može i da podstakne polaznika da sam formuliše šta je ono što bi ili o čemu bi želeo da čita i da mu predloži odgovarajući izvor ili uvaži izbor polaznika. Nastavnik može da koristi različite načine da probudi želju polaznika za čitanjem. Primer: iznošenjem dela nekog zanimljivog zbivanja i prepuštanjem polazniku da nastavi sa čitanjem i sazna šta se posle dogodilo i kakav je epilog.

Ako polaznici nisu dovoljno savladali čitanje, ne treba im davati da sami čitaju lektiru kod kuće. Ovakav vid lektire treba primenjivati onda kada nastavnik proceni da su polaznici za to spremni.

Prilikom izbora tekstova za čitanje treba voditi računa da izabrano štivo ne bude predugačko i nezanimljivo polaznicima, pa se preporučuje da nastavnik pored ponuđenih sam pronalazi dopunske tekstove shodno interesovanjima grupe, kao i da podstiče polaznike da sami tragaju za ovakvim tekstovima.

Primer:

Nastavnik pažljivo odabere kraći tekst iz nekog od popularnih časopisa, npr. Lekovito bilje. Na tekstu može proveriti, a ako je potrebno dalje vežbati:

- tumačenje o korisnosti sadržaja teksta za polaznike, uz izdvajanje šta je u tekstu za polaznika novo, šta je već ranije znao, kako je u vezi sa temom postupio i da li ga je tekst inspirisao da nešto u postupanju i načinu mišljenja promeni i zašto;

- kojim funkcionalnim stilom je tekst napisan;

- odvajanje bitnog od nebitnog iz teksta za primenu u svakodnevnoj praksi;

- povezivanje sadržaja pročitanog sa gradivom iz biologije, geografije, odgovornog življenja;

- beleženje onoga što smatra da je važno i što može primeniti i kasnije u nekoj drugoj situaciji;

- uočavanje nekih jezičkih pojava i pravopisnih pravila.

U ostvarivanju ishoda nastavnik koristi nastavne sadržaje. To znači da realizacija sadržaja nije osnovni cilj nastavnika, već da su sadržaji za nastavnika sredstvo za ostvarivanje ishoda.

U nastavnom programu obavezni sadržaji su definisani na osnovu ishoda za kraj trećeg ciklusa, odnosno za kraj osnovnog obrazovanja. To znači da bi nastavnik ostvario ishod, on će koristiti obavezne sadržaje. Jedan ishod nastavnik će ostvarivati preko različitih sadržaja koji su nastavnim programom definisani.

Ishodi se ostvaruju kroz sadržaje, a to nastavniku omogućava da godišnji i mesečni plan rada koncipira prema ishodima kombinujući sadržaje iz različitih oblasti.

Za neke polaznike neophodna je individualizacija nastave i učenja. Kod polaznika koji nisu u mogućnosti da postignu definisane ishode, nastavnik bira drugačije sadržaje - kraće i jednostavnije tekstove na kojima ostvaruje traženi ishod.

Individualizacija nastave i učenja odnosi se i na polaznike koji mogu više. Za takve polaznike nastavniku su u ovom programu predloženi napredni sadržaji. Kod ovih polaznika nastavniku se preporučuje da ih više usmerava na samostalan rad. Polaznici se mogu podeliti u grupe koje čitaju isti tekst. Posle pročitanog teksta polaznici će iznositi svoja zapažanja, razmenjivati mišljenje u vezi sa pročitanim tekstom, postavljati jedni drugima pitanja i odgovarati na njih. Druga mogućnost je da polaznici čitaju različite tekstove, pa da grupa javnim izlaganjem sadržaja i strukture teksta koji je čitan, obavesti druge o njegovim glavnim karakteristikama. Nastavnik tada može da ima ulogu vodiča kroz proces i onoga koji koriguje ili potvrđuje valjanost sadržaja u javnom "nastupu" grupe ili njenog predstavnika. Takođe, može da pozove i polaznike da ukratko opišu kako su doživeli nastup druge grupe ili pojedinca.

Ocenjivanje polaznika, kao sastavni deo nastavnog procesa i procesa učenja, može odigrati važnu ulogu u motivaciji polaznika za redovnim i daljim pohađanjem nastave. Nastavnik prati polaznika od njegovog uključivanja u nastavu, tako što stalno beleži šta je polaznik savladao, šta ne; koliko može sam, a gde mu je potrebna pomoć nastavnika; koje oblasti lakše i brže savladava, a koje teže i sporije. Polaznike treba podsticati pohvalama kada uspešno savladaju neku oblast ili pokazuju znake napredovanja, dobro urade zadatak, postave zanimljivo pitanje, uoče neku zakonitost ili rešenje problema. Na ovaj način se može povećati samopouzdanje i zainteresovanost za redovno pohađanje nastave, a ovakav način kontinuiranog praćenja nastave je jedan od uslova za uspešno završavanje osnovnog školovanja.

Ako polaznik ima poteškoća u savladavanju gradiva, nastavnik je tu da ga hrabri i podržava. Na primer reći će mu: "Nije to tako teško kako sada možda izgleda! Uspevali smo i sa težim problemima! Pokušajmo to još jednom na ovom primeru." (drugi primer je jednostavniji i lakši).

Nastavnik stalno prati napredovanje i na osnovu toga vrši ocenjivanje učenika. Svaki pomak u učenju, sem što je propraćen pohvalom, propraćen je i odgovarajućim i opisom koji će doprineti odluci o krajnjoj oceni. Na numeričkim ocenama ne treba previše insistirati, da se kod polaznika ne bi stvorio doživljaj da je ocena važnija od onoga što su stvarno postigli, kao i da je ocena krajnji cilj ili glavna mera učenja i njegove uspešnosti.

Ocenu, međutim ne treba prećutkivati ako se polaznik za nju zanima. Prilikom ocenjivanja voditi računa o tome odakle se krenulo i dokle se stiglo, odnosno koliko je svaki od polaznika "napredovao". Svaki pomak treba komentarisati, pohvaliti i nagraditi. Osnova za svako ocenjivanje treba da bude stepen u kome je ostvaren određeni ishod, a ne samo, ili pre svega, šta je polaznik u stanju da reprodukuje, osim u slučaju da je reprodukcija očigledno zasnovana na shvaćenosti sadržaja o kome je reč i sposobnosti da se on primeni u određenim primerima ili stvarnim situacijama.

MAĐARSKI JEZIK

Cilj podučavanja mađarskog jezika je da učenici nauče pravilno pisanje i čitanje na mađarskom jeziku, da se služe mađarskim jezikom u svakodnevnoj komunikaciji, tokom svog posla i da naučeno uspešno koriste u svom daljem školovanju, obrazovanju.

Očekivani rezultati na kraju osnovne obuke:

Učenik je po završetku osnovne obuke sposoban da:

Čitanje sa razumevanjem

- koristi štampana i pisana slova;

- razlikuje umetnički i neumetnički tekst;

- prepozna različite stilove na jednostavnim primerima;

- razlikuje glavne i sporedne epizode u priči;

- istakne bitne elemente teksta.

Veština pismenog izražavanja

- ume da napiše proste informacije štampanim i pisanim slovima;

- sposoban je da napiše razumljivu, gramatički ispravnu rečenicu;

- piše o pročitanom;

- vlada osnovnim žanrovima pisane komunikacije: pismo, formulari, molba, žalba, izjava, autobiografija;

- služi se pravopisnim rečnikom i poznaje osnovne norme pravopisa.

Veština govora

- upotrebljava osnovne književne i jezičke norme u svom govoru;

- služi se različitim oblicima izražavanja (dijalog, deskripcija, naracija);

- ume da razgovara na zadatu temu, npr.: porodica, prijatelji, film, fudbalska utakmica.

Gramatika, leksika

- deli reč na slogove;

- prepoznaje i imenuje jednostavnije glasovne promene;

- ume da navede vrste reči;

- imenuje glavna svojstva i vrste imenica i glagola;

- prepoznaje sintaktičke jedinice;

- pravilno koristi nominativ i akuzativ;

- pravilno upotrebljava glagolska vremena (sadašnje, prošlo, buduće);

- poznaje osnovne leksičke pojmove: jednoznačne i višeznačne reči;

- poznaje izraze i fraze koji se koriste u svakodnevnom govoru;

- prepoznaje značenje jednostavnijih stranih reči iz konteksta;

- služi se Priručnikom mađarskih reči i izraza [Magyar értelmező kéziszótár] i Rečnikom stranih reči [Idegen szavak szótára];

- razlikuje osobine pisanog i govornog jezika;

- ume da imenuje prve tekstualne jezičke zapise (Marijino ridanje na staromađarskom jeziku, Posmrtni govor i molitva [Ómagyar Mária-siralom, Halotti beszéd és könyörgés]).

Narodna poezija, umetnička poezija

- imenuje autore pročitanih tekstova (književnih dela od 5. do 8. razreda);

- prepoznaje osobine narodne poezije i umetničke poezije, odnosno ukazuje na razlike između njih;

- imenuje osnovne književne rodove (lirika, epika, drama);

- prepoznaje različite oblike kazivanja književnih dela (monolog, dijalog, deskripcija, naracija);

- imenuje najčešće stilske figure (personifikacija, poređenje, epitet).

Mađarski jezik kao jezik sredine

U slučaju nastave mađarskog jezika kao jezika sredine, nastavu treba prilagoditi predviđenom broju časova i sposobnostima i zahtevima učenika. Nastavnik koji izvodi nastavu na osnovu usmenih kompetencija učenika treba da proceni koju će nastavnu metodu izabrati.

Obavezni elementi predmeta u prvom ciklusu

Peti razred

SPOSOBNOST USMENOG IZRAŽAVANJA I RAZUMEVANJE PROČITANOG

- postizanje nivoa čitanja s razumevanjem;

- čitanje i pisanje SMS poruka;

- čitanje uputstava za upotrebu sredstava koja se upotrebljavaju u domaćinstvu s razumevanjem (doziranje deterdženata, sastojci namirnica itd.);

- razlikovanje tekstova za prenošenje informacije od književnih tekstova;

- služenje rečnikom, telefonskim imenikom - služi se ređanjem po abecednom redu, poznavanje abecede;

- ume da razlikuje bitno od nebitnog u pročitanom tekstu;

- čitanje i tumačenje oglasa u novinama.

SPOSOBNOST PISMENOG IZRAŽAVANJA

- poznavanje formalnih svojstava jednostavnog pismenog sastava;

- sastavljanje molbe;

- pisanje velikih početnih slova: vlastita imena, nadimci, geografska imena (u slučaju jednočlanih naziva: države i gradovi);

- pisanje kraćih pismenih sastava na datu temu, pisanje diktata (Predstavljam se, Moja sredina itd.).

USMENA VEŠTINA - SVAKODNEVNA KOMUNIKACIJA

- prepričavanje kratkih tekstova;

- prepoznavanje strukturalnih jedinica narativnog teksta (uvodni, središnji, završni deo);

- prepričavanje tv-programa, pročitanog teksta ili životne situacije po slobodnom izboru;

- izlaganje svakodnevnih događaja po hronološkom redosledu;

- opisivanje neposrednog okruženja: suseda, kolege, bašte, sobe itd.

- služenje internetom radi slanja poruke (e-mail, zajednički portali, čet itd.).

GRAMATIKA, LEKSIKA, KNJIŽEVNI JEZIK I GOVORNI JEZIK

- elementi proste rečenice;

- jezički varijeteti, jezičke konstante;

- morfologija: glagol, imenica, pridev, zamenica, broj;

- sposoban je da razlikuje govorni jezik od književnog jezika;

- poznaje dela narodne književnosti;

- poznaje homonime koji se koriste u svakodnevnoj komunikaciji.

KNJIŽEVNOST - PISMENOST I USMENOST

Preporučena literatura za čitanje i obradu:

- kratka dela iz narodne književnosti: bajke, anegdote, legende - po slobodnom izboru;

- pitalice, izreke i poslovice sa objašnjenjem, zagonetke;

- narodne pesme - po slobodnom izboru;

- Đula Ilješ: Šandor Petefi (odlomak) [Illyés Gyula: Petőfi Sándor], Geza Gardonji: Moj otac [Gárdonyi Géza: Apám];

- Izabrani članci: Nešenel džeografik, magazini o vođenju zdravog života, "Život i Nauka", "Sportski ribolov", "Lepe kuće" ili neki drugi časopis iz oblasti prema interesovanju učenika.

Tumačenje teksta

- isticanje i objašnjenje informacija iz zadatih tekstova (objašnjenje njihovih funkcija);

- razlikovanje lirskih, epskih, dramskih i publicističkih žanrova po njihovoj strukturi i sadržaju;

- treba nastojati da učenici sažeto, jasno i hronološki ispričaju tekstove;

- sastavljanje beleške o bitnim sadržinama.

Književni pojmovi:

- narodna poezija, umetnička poezija;

- epska i lirska dela iz narodne književnosti (narodna pesma, narodna bajka, anegdota, legenda), kratki folklorni žanrovi (izreke, poslovice).

Šesti razred

SPOSOBNOST USMENOG IZRAŽAVANJA I RAZUMEVANJE PROČITANOG

- uvežbavanje čitanja na osnovu unapred zadatih aspekata i pitanja; provera razumevanja pročitanog teksta;

- razlikovanje književnog i govornog stila;

- prepoznavanje citata u tekstu;

- čitanje nelinearnih tekstova (tabele).

VEŠTINA PISMENOG IZRAŽAVANJA

- uvežbavanje sadržajnih i formalnih kriterijuma pismenog sastava (izbor teme, strukturisanje, pasus, opis, naracija);

- kraći tekstovi za diktat;

- pismeni sastav na datu temu (Moja omiljena serija, Pesma koju volim, U prijatnom društvu itd.);

- pravilno pisanje naziva ulica, naselja i opština;

- pravopis prefiksa (megvesz, meg fog venni, vesz meg);

- odrečne rečce i veznici (nem, ne, sem, se,);

- sastavljanje službenog i privatnog pisma;

- popunjavanje uplatnica, molbi, izjava, upitnika.

VEŠTINA GOVORA - SVAKODNEVNA KOMUNIKACIJA

- prepričavanje događaja iz svakodnevnica uz primenu strukturalnih jedinica kratkih događaja (uvodni deo, radnja, kulminacija, završni deo);

- prepričavanje događaja po hronološkom redosledu;

- unutrašnji i spoljašnji opis prostora na osnovu zajednički koncipiranog plana;

- izvođenje situacione vežbe na autobuskoj stanici, traženjem informacija i davanjem odgovora (dijalog);

- razmena informacija na osnovu podataka prikupljenih sa interneta ili iz novina;

- uvežbavanje načina uključivanja u dijalog na koji nećemo uvrediti govornika i uvažavamo stavove drugih učesnika diskusije.

GRAMATIKA, LEKSIKOLOGIJA, KNJIŽEVNI JEZIK I GOVORNI JEZIK

- tvorba reči;

- tvorba glasova; podela glasova - osnovni pojmovi;

- proste reči i složene reči;

- deljenje reči na slogove - vežbe;

- uvežbavanje glagolskih vremena;

- prepoznavanje, izvođenje značenja jednostavnijih stranih reči iz konteksta.

KNJIŽEVNOST - USMENOST I PISMENOST

Preporučena literatura za čitanje i obradu:

- Utočište Šandora Rože (legenda), jedna legenda o poreklu po izboru;

- Lerinc Sabo: Muzika cvrčka [Szabó Lőrinc: Tücsökzene] (67, 370), Đula Juhas: Tišina Tise [Juhász Gyula: Tiszai csönd];

- Deže Kostolanji: Zlatni zmaj (odlomak);

- Danilo Kiš Dečak i pas (pismo);

- Lajoš Nađ: Muva (ili neki drugi tekst iz zbirke Besmisleni prirodopis);

- Daniel Varo: Preko brda Masat, odlomak iz zbirke Desert od srca [Varró Dániel: Túl a Maszat-hegyen, Szívdesszert];

- Članci iz popularnih časopisa: Lepe bašte, Praktika, Uj kep (Új Kép), Bačorsag (Bácsország) itd.

Tumačenje teksta

- verodostojnost situacija i događaja;

- zapažanje verodostojnosti prikazivanja istine i paralelnosti ličnih doživljaja;

- obeležja lirike: strofa, ritam, rima.

Književni pojmovi:

- obeležja kratkog epskog dela (uvod, radnja, konflikt - zaplet, vrhunac, rešenje - završetak);

- književni junak;

- elegija;

- narodna pesma.

Sedmi razred

SPOSOBNOST USMENOG IZRAŽAVANJA I RAZUMEVANJE PROČITANOG

- čitanje, po ulogama;

- čitanje prema datim kriterijumima obeležavanjem dela teksta (podvlačenjem, komentarom);

- imenovanje savladanih pojmova pomoću jednostavnih zadataka.

VEŠTINA PISMENOG IZRAŽAVANJA

- izlaganje mišljenja u pismenoj formi povodom određene teme;

- kratki diktati;

- poznavanje osnovnih znakova interpunkcije: tačka, zapeta, znak pitanja;

- korišćenje Pravopisnog pravilnika;

- pisanje jednostavnih deskriptivnih i narativnih tekstova, formiranje u razumljive smisaone celine: (sa uvodnim, središnjim i završnim delom - uvod, razrada i zaključak).

VEŠTINA GOVORA - SVAKODNEVNA KOMUNIKACIJA

- prepričavanje teksta na osnovu unapred napisanih beležaka;

- prepričavanje svakodnevnih događaja upotrebom stilskih obeležja deskripcije, dijaloga i naracije;

- diskusija na osnovu odgledanog filma ili odslušane radio emisije;

- pronalaženje stranih reči iz rečnika i tumačenje objašnjenja;

- traženje podataka na internetu u vezi sa nekim aktuelnim događajem, npr. festival, izložba.

- razmena informacija u vezi sa određenom temom;

- prepričavanje istinitog ili izmišljenog događaja hronološkim redosledom, odnosno po obrnutom vremenskom redosledu.

GRAMATIKA, LEKSIKOLOGIJA, KNJIŽEVNI JEZIK I GOVORNI JEZIK

- pojam verbalne i neverbalne komunikacije;

- jezik kao (najbitnije) sredstvo ljudske komunikacije;

- jezik i društvo;

- pojam složene rečenice;

- imenovanje osnovnih leksičkih pojmova: sinonim, antonim, homonim.

KNJIŽEVNOST - USMENOST I PISMENOST

Preporučena literatura za čitanje i obradu:

- Đula Juhas: Kakva je bila... [Juhász Gyula: Milyen volt…], Mikloš Radnoti: Kolebljiva oda [Radnóti Miklós: Tétova óda] (ljubavna poezija);

- Atila Jožef: Zima [József Attila: Tél] (lira);

- Ivan Mandi: Kamenčić [Mándy Iván: A kavics] (novela), novele Dežea Kostolanjija;

- Geza Čat: Iz dnevnika gimnazijalca iz palanke [Csáth Géza: Egy vidéki gimnazista naplójából] (odlomci);

- Deneš Lenđel: Stara mađarska predanja (izabrani tekstovi) [Lengyel Dénes: Régi magyar mondák];

- putopisi Tibora Sekelja (odlomci)

- odlomci iz drama (komedija).

Tumačenje teksta

- pripremanje učenika za što samostalniji pristup tekstu;

- upoznavanje učenika sa društveno-istorijskom pozadinom tekstova;

- glavna obeležja drame (monolog, dijalog).

Književni pojmovi:

- putopis;

- ljubavna i elegijska poezija;

- narodna poezija - književna poezija;

- drama: komedija.

Osmi razred

VEŠTINA USMENOG IZRAŽAVANJA I RAZUMEVANJE PROČITANOG

- letimično čitanje radi brzog pronalaženja traženih informacija;

- uočavanje iskazanih odnosa i paralela u tekstu (uzrok - posledica, sredstvo - cilj);

- izvođenje zaključaka iz pročitanog teksta;

- vođenje tečnog razgovora o pročitanom tekstu, pogledanom filmu, diskutabilnom članku itd.

VEŠTINA PISMENOG IZRAŽAVANJA

- pravilno popunjavanje poštanskih formulara, sastavljanje molbi;

- pisanje molbe za posao;

- pisanje autobiografije, uočavanje bitnih informacija;

- upotreba odgovarajućih jezičkih varijeteta u datoj situaciju;

- pisanje kraćih pismenih sastava;

- spojeno i odvojeno pisanje;

- služenje Pravopisnim rečnikom.

VEŠTINA GOVORA - SVAKODNEVNA KOMUNIKACIJA

- detaljan opis složenijih predmeta, prepričavanje radnih procesa, portretisanje televizijske ličnosti ili glumca;

- rasprava o pročitanom tekstu, pogledanom filmu predstavi, televizijskoj seriji;

- prepričavanje ličnog doživljaja;

- aktivno učešće u diskusiji u kojoj se suočava sa suprotnim argumentima, odbrana ličnih stavova argumentovanjem;

- učenik se uključuje u teme koje su ga zainteresovale;

- afirmisanje ličnog mišljenja, uvažavanje mišljenja drugih;

- adekvatna upotreba elektronskih sredstava komunikacije (telefon, računar);

- služenje internetom radi prikupljanja podataka i informacija.

GRAMATIKA, LEKSIKOLOGIJA, KNJIŽEVNI JEZIK I GOVORNI JEZIK

- svojstva govornog i književnog jezika - zajedničke crte i odstupanja;

- opšte karakteristike mađarskog jezika;

- etimološki pravopis;

- poreklo mađarskog jezika, pojam jezičke porodice;

- bitnije karakteristike jezika naroda i narodnosti;

- prepoznaje metaforu;

- razume važnost književnog jezika za život zajednice i lični razvoj.

KNJIŽEVNOST - USMENOST I PISMENOST

Preporučena literatura za čitanje i obradu:

- Kalman Miksat: Spletka (odlomak) [Mikszáth Kálmán: A pletyka]; Kalman Miksat: Dugovanje Ane Bede [Mikszáth Kálmán: Bede Anna tartozása];

- Endre Adi: Autobiografija [Ady Endre: Önéletrajz];

- Ester Tot: Tata [Tóth Eszter: Apu];

- Arpad Tot: Zora na bulevaru [Tóth Árpád: Körúti hajnal];

- Atila Jožef: Za moj rođendan [József Attila: Születésnapomra];

- Janoš Herceg: Izmene [Herceg János: Módosulások] (odlomak iz romana); Laslo Garaci: Izvanredno putujemo autobusom (odlomak iz romana) [Garaczi László: Pompásan buszozunk];

- Ištvan Erkenj: Vesti i lažne vesti (odlomak) [Örkény István: Hírek és álhírek]

- Vida Ognjenović: Maslačak (odlomak)

- Đerđ Špiro: Večernji program (odlomak) [Spiró György: Esti műsor].

Tumačenje teksta

- lirska poezija - žanrovi;

- obeležja romana i pripovetke;

- samostalno analiziranje književnog dela;

- razlikovanje stilističkih osobina publicistike i umetničke književnosti;

- sistematizacija naučenog o narodnoj književnosti.

Književni pojmovi

- roman i pripovetka;

- narodna poezija;

- ljubavna poezija.

Napredni sadržaji

Peti razred

SPOSOBNOST USMENOG IZRAŽAVANJA I RAZUMEVANJE PROČITANOG

- upoređuje dva kraća teksta, uočava paralele;

- izdvaja najbitnije delove teksta (podvlačenjem);

- uočava i izdvaja suštinske informacije iz novinskih vesti;

- sažeto rezimira pročitano u unapred određenom broju rečenica.

VEŠTINA PISMENOG IZRAŽAVANJA

- pravilno upotrebljava pisana slova;

- poznaje svojstva pisanog i govornog jezika;

- sastavlja molbe za dečji dodatak, uvođenje telefonske linije itd.;

- poznaje pravopis velikih slova: u slučaju časopisa, naslova knjiga, članaka.

VEŠTINA GOVORA - SVAKODNEVNA KOMUNIKACIJA

- prepričavanje stvarnih ili izmišljenih događaja u hronološkom ili obrnutom vremenskom redosledu;

- izveštavanje o svakodnevnim događajima na poslu, u porodici, u društvu;

- pronalaženje informacija u novinama: o sportskim događajima, domaćim i inostranim vestima, naučnim otkrićima.

GRAMATIKA, LEKSIKOLOGIJA, KNJIŽEVNI JEZIK I GOVORNI JEZIK

- rečenica: subjekat, predikat, objekat, dodaci;

- nominativ i akuzativ;

- jezički varijeteti, jezičke konstante;

- poreklo mađarskog jezika, jezička porodica, pozajmljenice.

KNJIŽEVNOST - USMENOST I PISMENOST

Preporučena literatura za čitanje i obradu:

- Antoan de Sent Egziperi: Mali Princ (odlomak);

- Neimarova žena [Kőmíves Kelemenné] (narodna balada);

- Izreke i poslovice, mudrosti, zagonetke;

- Čudesni jelen (narodno predanje) [A csodaszarvas].

Tumačenje teksta

- razume poruku pročitanog teksta;

- razlikuje oblike kazivanja: pripovedanje, opis, dijalog;

- osobine glavnog junaka.

Književni pojmovi

- kratka dela iz narodne književnosti;

- autobiografija;

- monolog i dijalog.

Šesti razred

VEŠTINA USMENOG IZRAŽAVANJA I RAZUMEVANJE PROČITANOG

- čitanje u sebi na osnovu unapred zadatih aspekata obeležavanjem delova teksta (podvlačenje, primedbe);

- poznavanje jezičkih izražajnih sredstava različitih književnih stilova;

- fusnote u tekst.

VEŠTINA PISMENOG IZRAŽAVANJA

- sažimanje kratkog i jasnog teksta;

- popunjavanje formulara;

- sastavljanje složenih rečenica;

- slučajevi negacije.

VEŠTINA GOVORA - SVAKODNEVNA KOMUNIKACIJA

- govori o događajima i doživljajima iz svog svakodnevnog života, uz iznošenje vlastitog stava, mišljenja;

- prepričavanje događaja po hronološkom i retrospektivnom redosledu;

- uvežbavanje načina uključivanja u dijalog na način na koji nećemo uvrediti govornika i na koji ćemo ispoštovati stavove drugih.

GRAMATIKA, LEKSIKOLOGIJA, KNJIŽEVNI JEZIK I GOVORNI JEZIK

- proste, izvedene i složene reči;

- glagolski oblici;

- imenovanje glasovnih promena (jednostavnije).

KNJIŽEVNOST - USMENOST I PISMENOST

Preporučena literatura za čitanje i obradu:

- Deže Kostolanji: Šaljive rime [Kosztolányi Dezső: Csacsi rímek];

- Janoš Aranj: Guljenje kukuruza ili Riđokosa Rebeka ili Svečano otvaranje mosta [Arany János: Tengeri hántás vagy Vörös Rébék vagy Hídavatás];

- Ferenc Molnar: Dečaci Pavlove ulice (odlomak iz romana) [Molnár Ferenc: A Pál utcai fiúk];

- Đula Besermenji: Grgo i hvatači snova (odlomak iz romana) [Böszörményi Gyula: Gergő és az álomfogók].

Tumačenje teksta:

- imenovanje i prepoznavanje stilskih figura: hiperbola, personifikacija, gradacija;

- osobine književnih likova: psihološke, socijalne, etičke i međusobne korelacije.

Književni pojmovi:

- književni junak;

- epske pesme, pojam ciklusa;

- balada.

Sedmi razred

VEŠTINA USMENOG IZRAŽAVANJA I RAZUMEVANJE PROČITANOG

- razlikovanje činjenica i primedbi, razlike između objektivnosti i propagandnog materijala;

- razlikovanje stavova autora i aspekata koji se pojavljuju u književnom delu.

VEŠTINA PISMENOG IZRAŽAVANJA

- pisanje rezimea;

- sastavljanje vesti, izjava;

- namenska upotreba interpunkcije u službi raščlanjivanja rečenice: tačka i zarez, dve tačke, navodnici.

GOVORNA VEŠTINA - SVAKODNEVNA KOMUNIKACIJA

- korišćenje rečnika stranih reči i izraza, odnosno pravila mađarskog pravopisa;

- izlaganje događaja na osnovu ličnog stava, uvažavajući mišljenje drugih.

GRAMATIKA, LEKSIKOLOGIJA, KNJIŽEVNI JEZIK I GOVORNI JEZIK

- delovi rečenice;

- zavisne i nezavisne;

- višeznačne reči.

KNJIŽEVNOST - NARODNA POEZIJA I UMETNIČKA POEZIJA

Preporučena literatura za čitanje i obradu:

- Karolj Jung: Pesma o domovini [Jung Károly: Dal a hazáról]; Mikloš Radnoti: Himna o miru [Radnóti Miklós: Himnusz a békéről];

- Lajoš Nađ: Jedan dan Peštanskog deteta [Nagy Lajos: Pesti gyermek egy napja];

- Margit Kafka: Boje i godine (odlomak iz romana) [Kaffka Margit: Színek és évek].

Tumačenje teksta:

- motiv i forma, kompozicija, opis karaktera likova;

- vreme dešavanja i istorijsko razdoblje.

Književni pojmovi:

- satira;

- roman, sociografija;

- rodoljubiva poezija.

Osmi razred

VEŠTINA USMENOG IZRAŽAVANJA RAZUMEVANJE PROČITANOG

- poznavanje elemenata udžbenika: fusnota, sadržaj, primedbe, napomene, objašnjenje pojmova i bibliografija;

- književna kritika.

VEŠTINA PISMENOG IZRAŽAVANJA

- upotreba Pravopisnog pravilnika;

- upotreba znakova interpunkcije: crtica, povlaka, zagrada;

- sastavljanje kratkih izveštaja.

VEŠTINA GOVORA - SVAKODNEVNA KOMUNIKACIJA

- isticanje informacija i podataka iz tabela od više redova i kolona;

- korišćenje enciklopedija, leksikona, rečnika i interneta u cilju prikupljanja potrebnih podataka.

GRAMATIKA, LEKSIKOLOGIJA, KNJIŽEVNI JEZIK I GOVORNI JEZIK

- piktogram i grafem;

- osnovni principi fonetike i fonologije i fonetsko pisanje;

- akcenat, tempo govora, melodija;

- akcenat reči u rečenici.

KNJIŽEVNOST - NARODNA KNJIŽEVNOST I UMETNIČKA KNJIŽEVNOST

Preporučena literatura za čitanje i obradu:

- Jene Joži Teršanski: Kakuk Marcikina mladost [Tersánszky Józsi Jenő: Kakuk Marci ifjúsága] (odlomak iz romana);

- Lajoš Grendel: Kod nas u Nju Hentu (odlomak iz romana) [Grendel Lajos: Nálunk, New Hantban];

- Lajoš Nađ: Buba [Nagy Lajos: A bogár];

- Karolj Sirmai: Zaustavljeni vozovi u mraku [Szirmai Károly: Veszteglő vonatok a sötétben].

Tumačenje teksta:

- književni rodovi i vrste;

- dnevnik pročitanih knjiga.

Književni pojmovi:

- novela;

- žanr romana;

- podela književnih rodova i vrsta.

Način realizacije programa

Obrazovanje priprema učenike za pravilnu pismenu i usmenu upotrebu mađarskog govornog jezika. Tokom realizacije nastavnog plana treba obratiti pažnju na sledeće:

- da se rezultati sukcesivno nadograđuju;

- da se rezultat može ostvariti pomoću nekoliko sadržaja (metoda) i da je svaki sadržaj prikladan za ostvarivanje više sadržaja;

- bitna je korelacija sa drugim nastavnim predmetima - predložen način realizacije se postiže korišćenjem sadržaja preporučene literature (iz oblasti geografije, umetnosti, istorije, biologije itd.). U slučaju adekvatnog izbora članaka i ciljeva, jednim tekstom možemo ostvariti više ciljeva. Za obradu istorije može biti adekvatno i otkrivanje istorijske pozadine nekog književnog dela (Stara mađarska predanja, npr.). Tekstovi iz časopisa "Sporthorgász" (Sportski ribolov) mogu se postaviti u korelaciju sa pojmovima iz oblasti biologije, a časopis "Bácsország" (Bačorsag) sa pojmovima lokalne istorije iz oblasti istorije. Kada učenici shvate ove informacije, mogu ih korisno primeniti i u vezi sa drugim nastavnim predmetima, jer je primarni cilj da oni raspolažu praktičnim znanjem i informacijama;

- da navedemo i obradimo što više primera iz svakodnevnice i životnih situacija (u vezi sa radnim mestom, porodicom, društvom ili prirodom), o odgovornom životu, kao i iz oblasti biologije, građanskog vaspitanja, geografije, fizike i hemije;

- da im stečeno znanje služi funkcionalno i dugoročno; da im obezbedi osnove tokom izvršavanja svakodnevnih životnih zadataka, te da im bude korisno za dalje obrazovanje, obučavanje. Zbog toga treba zahtevno odabrati tekstove tokom uvežbavanja prepričavanja sadržaja, pismenih vežbi i razumevanja pročitanog.

Na primer:

- pisanje vlastite autobiografije;

- pokretanje rasprave sa učenicima u cilju utvrđivanja validnosti navedenih informacija;

- neka učenik istakne informacije koje su mu bitne u vezi sa nekim člankom i da kaže gde bi mu one bile korisne;

- povodom čitanja uputstva za upotrebu sredstava lične higijene ili čišćenje, može se povesti razgovor i o tome, na šta treba obratiti posebnu pažnju.

Čitanje i poznavanje teksta

Učenici koji su savladali veštinu čitanja u sebi, polako prelaze na ciljano, usmereno čitanje; to znači da ne treba pročitati svaku reč u tekstu, već se ciljano čita, radi što bržeg pronalaženja zadatog pasusa ili dela teksta. To ćemo postići naravno samo u slučaju uvežbavanja na jednostavnijim tekstovima.

Tumačenje teksta, izlaganje stavova, argumentovanje realizuje se pomoću izdvojenih delova teksta. Na ovaj način se ostvaruju dva cilja: prvi je razumevanje teksta, a drugi je razdvajanje bitnog od nebitnog u tekstu.

Veština pismenog izražavanja

Pravopisne norme se najsvrsishodnije mogu naučiti pomoću metodičkih vežbi. Tome mogu poslužiti poštanski formulari, popunjavanje raznih molbi, uplatnica, sastavljanje poslovnih i privatnih pisama, pisanje autobiografije. Učenici stalno treba da koriste pravopisni rečnik. Za ove vežbe dobro mogu poslužiti tekstovi koji su odštampani sa mnogo grešaka, naime kroz ispravljanje ovih pravopisnih grešaka učenik sam uočava i shvata mnoga pravila.

Praktičnom primenom pravopisnih normi međutim možemo napredovati samo u slučaju stalnog praćenja stepena razvijenosti pravopisnih veština učenika.

Veština govora - svakodnevna komunikacija

Veština usmenog izražavanja

Primarni cilj ovih vežbi je da učenici budu sposobni za tečno izlaganje, prenošenje svojih misli ali i da budu spremni za prepričavanje, izlaganje događaja; dok sa druge strane, za pojedine situacije treba da pronađu adekvatan oblik komunikacije (pozdravljanje, oslovljavanje, predstavljanje, molba, izražavanje zahvalnosti).

Razvijanje veštine izražavanja postiže se konverzacijom. Treba stvoriti što više komunikacionih situacija na časovima, učenike treba pripremiti na tok i pravila dijaloga da bi naučili kako se izražavaju emocije, misli, da znaju postavljati pitanja, da budu sposobni za zauzimanje stava u diskusiji. Na času se mogu podeliti uloge, pa čak i da se izvedu neke kraće predstave.

Preporučene teme: Vašarski dani u mom gradu (selu), Na sajmu automobila (ili nešto drugo). Na ovim časovima možemo raditi po manjim grupama, u zavisnosti od interesovanja učenika. Radi motivisanja učenika, možemo posetiti neki od ovih događaja, ili neku od manifestacija u gradu, naselju. Prikladno je za vežbanje komunikacije da učenici izvedu situacione dijaloge na teme: u pošti, kod lekara, na autobuskoj stanici, u apoteci.

Sa naprednom grupom možemo izgraditi korelaciju sa engleskim jezikom, ukoliko ove govorne situacije zamišljeno smestimo u neku stranu državu.

Ciljevi se postižu najuspešnije ako:

- izaberemo adekvatne reči za izražavanje;

- sažeto, razumljivo i shodno situaciji sastavimo to što želimo da kažemo (na pošti, pijaci, radnom mestu itd.);

- izražavamo se stilistički dobro strukturisanim rečenicama, bez suvišnih reči i ponavljanja;

- naš govor je uverljiv;

- sposobni smo izabrati najadekvatniji način obraćanja prijatelju, kolegi, članovima porodice, službenicima.

Sve navedeno možemo navesti kao cilj časa za razvijanje sposobnosti usmenog izražavanja.

Gramatika, leksikologija, književni jezik, govorni jezik

Gramatika je sastavni deo učenja jezika. Od učenika se ne traži znanje gramatičkih pravila, cilj je da oni prepoznaju i primene pravila gramatike u svom govornom i pisanom jeziku.

Podučavanje gramatike nije izolovana nastavna jedinica, već je deo svakog nastavnog časa mađarskog jezika, a koja se može realizovati po sledećem:

- ukoliko se u nekom tekstu sretnemo sa gramatičkim pravilom, treba da ga potkrepimo i obrazložimo sa više primera;

- kada učenici ispravljaju diktate jedni drugima, pažljivije treba da pročitaju tekst i oni sami mogu jedan drugome objasniti uočene jezičke pojave;

- možemo koristiti ilustracije u cilju objašnjenja gramatičkih pravila;

- možemo dati kratka objašnjenja u vezi sa jezičkim pojavama: kada i zašto ih primenjujemo, predstavljanje drugih situacija, navođenje primera;

- stalnim vežbanjem, situacionim vežbama, u slučajevima kada nije gramatika primarna tema.

Pri realizaciji nastavnog gradiva iz pravopisa, vidljive jezičke pojave možemo istaknuti i tabelama koje se vizuelno dobro vide, npr. u jednoj koloni pravilno napisane, dok u drugoj nepravilne oblike (lj, j [ly, j]).

Književnost - narodna književnost i umetnička književnost

Preporučena literatura za čitanje i obradu

Cilj preporučene literature je da učenici savladaju praksu čitanja u sebi i čitanja sa razumevanjem, da samostalno pronalaze bitne informacije i proširuju svoju opštu obrazovanost.

Izbor adekvatnih tekstova je veoma važan. Nastavnik u početku bira kratke književne ili naučne, opšteobrazovne tekstove. Kratak tekst za obradu možemo dati bilo kom uzrastu, međutim duže tekstove je preporučljivo obraditi u delovima.

Preporučeni tekst može biti predanje, legenda, anegdota, kraći putopis. Na izbor teksta u velikoj meri utiče oblast interesovanja učenika.

U slučaju kada se daju tekstovi za čitanje kao domaći zadatak, učenike treba adekvatno motivisati. Čitanje teksta ne treba da bude obaveza, umesto toga im preporučimo neke od tekstova shodno njihovom interesovanju, predložimo im interesantne tekstove u vezi sa pojedinim temama, da bi održali njihov pozitivan stav prema čitanju. Možemo ih motivisati na izradu domaćih radova i tako što ćemo na nastavnom času započeti neki interesantan tekst, a za domaći zadatak treba da dovrše čitanje tog teksta. Ako je veština čitanja učenika ispod prosečnog, ne treba davati tekst za samostalno čitanje.

Prilikom odabira tekstova treba obratiti pažnju na obim teksta (da ne bude dugačko) i da tom uzrastu učenika bude interesantan. Nastavnik ima odrešene ruke kako bi izabrao tekst koji najviše odgovara interesovanju učenika.

Na primer:

Nastavnik bira neki kraći tekst iz časopisa "Szép Kertek" (Lepe bašte), npr. sejanje semena trave. Na istom tekstu se može vežbati i sledeće:

- nakon prikazivanja teksta, razdvajanje već poznatih i novih informacija;

- kojim stilskim sredstvima je napisan tekst;

- da li se neka informacija može koristiti u svakodnevnom životu;

- povezivanje pročitanog sa biologijom i ekologijom;

- zapisivanje bitnih informacija;

- prepoznavanje pravopisnih pravila u tekstu.

Poznavanje teksta nije primarni cilj, već se pomoću teksta mogu ostvariti obrazovni ciljevi. Na kraju ciklusa su tačno o detaljno navedeni obrazovni ciljevi.

U slučaju nekih učenika treba primeniti individualni rad. Za učenike koji nisu sposobni za postizanje određenih ciljeva, nastavnik će potražiti kraće i jednostavnije tekstove, definisaće jednostavnije ciljeve.

Individualizacija obuke se međutim ne odnosi samo na učenike kojima je potreban poseban tretman za priključivanje, već i na učenike sa boljim sposobnostima. U slučaju ovih učenika nastavnik može ugraditi u nastavni plan i informacije koje su navedene u sadržajima za napredne učenike. Najcelishodnije rešenje za to je izvođenje nastave po grupama.

Ocenjivanje

Kontinuirana evaluacija i davanje povratnih informacija nakon izvršenih zadataka je neophodno od strane nastavnika. Time će u znatnoj meri doprineti motivisanosti učenika, formiranju samovrednovanja, kao i odgovornog odnosa prema zadacima. Nastavnik prati razvoj učenika od momenta njegovog uključivanja u obrazovni proces; prati koliko je učenik ostvario od predviđenih obrazovnih sadržaja, ša je to što lako može savladati, a šta teže ili teško, šta teže razume, a šta lakše shvata. Nakon dobro odrađenih zadataka pohvala ne sme da izostane, kako bi smo jačali samopouzdanje, samovrednovanje učenika i time ih motivisali na što uspešniji rad.

Ukoliko učenik teže savladava neku nastavnu jedincu, treba da ga ohrabrujemo ("Nije to tako, tako teško kao što ti se čini! Shvatio si već i mnogo teže stvari! Pokušajmo na drugom primeru!").

Nastavnik stalno prati razvoj učenika i na osnovu toga ocenjuje. Akcenat ne bi trebao da bude na numeričkom ocenjivanju, već na pohvalama, kako učenik ne bi imao osećaj da je ocena jedina svrha učenja.

Ocenu koju dajemo uvek treba saopštiti učeniku ukoliko on to traži. Kod ocenjivanja uvek treba imati u vidu nivo znanja učenika sa kojim je započeo obrazovanje, te u kojoj meri je napredovao. Svaku pozitivnu reakciju učenika treba nagraditi pohvalom, pozitivnim primedbama. Evaluacija uvek treba da je zasnovana na utvrđenim ciljevima ciklusa.

MAGYAR NYELV

A magyar nyelv tanításának célja, hogy a tanulók helyesen tudjanak magyarul írni, olvasni és a mindennapi kommunikációban használni tudják a magyar nyelvet, hogy eredményesen használják munkájukban és további képzéseikben, oktatásukban a tanultakat.

Várható eredmények az alapképzés végén:

A tanuló az alapképzés végén képes:

Értő olvasás

- használni az írott és nyomtatott betűket;

- megkülönböztetni az irodalmi szöveget az információközlő szövegtől;

- egyszerű példákon felismerni a különböző stílusokat;

- megkülönböztetni egy történetben a fő- és mellékepizódokat;

- kiemelni egy adott szövegből a lényeges mozzanatokat.

Írásbeli kifejezőkészség

- egyszerű információkat leír nyomtatott és írott betűkkel is;

- képes érthető, nyelvtanilag jól konstruált mondat leírására;

- átmeséli az olvasottakat;

- a következő műfajú munkák megírására képes: levél, nyomtatványok, kérvény, fellebbezés, nyilatkozat, önéletrajz;

- használni tudja a helyesírási szótárat, és ismeri is az alapvető helyesírási tudnivalókat.

Beszédkészség

- beszédben használja az alapvető irodalmi és nyelvi normákat;

- beszédmódjával a kifejezés különböző eszközeit használja (párbeszéd, leírás, narráció);

- beszélgetni tud egy adott téma kapcsán pl.: család, barátok, film, futballmérkőzés.

Nyelvtan, szókészlet

- szótagolja a szavakat;

- felismeri és megnevezi az egyszerűbb hangtani változásokat;

- felsorolja a szófajokat;

- megnevezi a főnevek és igék főbb tulajdonságait és típusait;

- felismeri a szintaktikai egységeket;

- helyesen használja az alanyi és tárgyas esetet;

- helyesen használja az igeidőket (jelen, múlt, jövő);

- alapvető lexikai fogalmakat ismer: egy és többjelentésű szavak;

- ismeri a mindennapi nyelvhasználatban előforduló szólásokat, állandósult szókapcsolatokat;

- felismeri, kikövetkezteti a szövegkörnyezetből az egyszerűbb idegen szavak jelentését;

- használja a Magyar értelmező kéziszótárt és az Idegen szavak szótárát;

- megkülönbözteti a beszélt és írott nyelv sajátosságait;

- meg tudja nevezni az első magyar szöveges nyelvemlékeket (Ómagyar Mária-siralom, Halotti beszéd és könyörgés).

Népköltészet, műköltészet

- az olvasott szövegeknek megnevezi a szerzőjét (az 5.-től 8. osztályig terjedő irodalmi alkotások esetében);

- felismeri a népköltészeti és műköltészeti alkotások jellemzőit, ill. rámutat a köztük lévő különbségekre;

- megnevezi a három műnemet (líra, epika, dráma);

- felismeri az irodalmi alkotások különböző kifejezési formáit (monológ, dialógus, leírás, narráció);

- megnevezi a leggyakoribb stilisztikai jegyeket (megszemélyesítés, hasonlat, költői jelző).

Magyar mint környezetnyelv

Amikor a magyar mint környezetnyelv oktatása valósul meg, az előírt óraszámhoz és a tanulók képességeihez, igényeihez kell igazodni. Az oktató tanár megítéli a tanulók beszélt nyelvi kompetenciái alapján, hogy milyen oktatói módszert válasszon.

Az I. ciklus kötelező tárgyelemei

Ötödik osztály

SZÓBELI KIFEJEZŐKÉSZSÉG ÉS AZ OLVASOTTAK MEGÉRTÉSE

- az értő olvasás szintjének elérése;

- az SMS olvasása és írása;

- a háztartásban használatos eszközök használati utasításainak értő olvasása (mosogatószer, mosópor adagolása, élelmiszerek összetevői stb.);

- az informatív és irodalmi szövegek megkülönböztetése;

- szótár, telefonkönyv használata - a betűrendbe sorolás használata, az ábécé ismerete;

- képes megkülönböztetni a lényeges információkat a lényegtelentől az olvasott szövegekben;

- hirdetések olvasása és értelmezése az újságokban.

ÍRÁSBELI KIFEJEZŐKÉSZSÉG

- egyszerű fogalmazás formai jegyeinek ismerete;

- kérvények megfogalmazása;

- nagybetűk helyesírása: tulajdonnevek írásánál, becenevek esetén, földrajzi nevekben (egyelemű földrajzi nevek: országok és városok);

- rövidebb fogalmazások megírása adott témára, diktálás lejegyzése (Bemutatkozom, Környezetem stb.).

BESZÉDKÉSZSÉG - MINDENNAPI KOMMUNIKÁCIÓ

- rövid szövegek átmesélése;

- az elbeszélés szerkezeti egységeinek felismerése (bevezetés, fő rész, befejezés);

- szabadon választott tv-műsor, olvasott szöveg vagy élethelyzet elmesélése;

- a mindennapok eseményeinek időrendi ismertetése;

- közvetlen környezet leírása: szomszéd, kolléga, a kert, szoba stb.

- az internet használata üzenet küldésére (e-mail, közösségi oldalak, chat stb.).

NYELVTAN, SZÓKÉSZLETTAN, IRODALMI NYELV ÉS KÖZNYELV

- az egyszerű mondat és elemei;

- nyelvi változók, nyelvi állandók;

- szófajismeret: ige, főnév, melléknév, névmás, számnév;

- képes megkülönböztetni a köznyelvet az irodalmi nyelvtől;

- a népköltészeti alkotások ismerete;

- többjelentésű szavak ismerete, amelyeket a hétköznapi kommunikációban is használunk.

IRODALOM - SZÓBELISÉG ÉS ÍRÁSBELISÉG

Olvasásra és feldolgozásra javasolt szövegek:

- rövid népköltészeti alkotások: népmese, anekdota, legenda - tetszés szerint;

- találós kérdések, szólások és közmondások magyarázatokkal, rejtvények;

- népdalok - tetszés szerint;

- Illyés Gyula: Petőfi Sándor (részlet), Gárdonyi Géza: Apám;

- válogatott cikkek: National Geographic, életmód magazinok, Élet és Tudomány, Sporthorgász, Szép Házak vagy más folyóirat a tanulók érdeklődési területe szerint.

Szövegértelmezés

- az információk kiemelése és magyarázata az adott szövegből (funkcióik magyarázata);

- a lírai, epikai és drámai, valamint az újságírói műfajok szerkezeti és tartalmi megkülönböztetése;

- törekedni kell a szövegek tömör, érthető, kronologikus elmeséltetésére;

- jegyzetkészítés a lényeges tartalmakról.

Irodalmi fogalmak:

- népköltészet, műköltészet;

- epikai és lírai népköltészeti alkotások (népdal, népmese, anekdota, legenda), rövid népköltészeti műfajok (szólások, közmondások);

Hatodik osztály

SZÓBELI KIFEJEZŐKÉSZSÉG ÉS AZ OLVASOTTAK MEGÉRTÉSE

- az olvasás gyakoroltatása előre megadott szempontok, kérdések alapján; az olvasott szöveg értésének ellenőrzése;

- az irodalmi és a köznyelvi stílus megkülönböztetése;

- az idézet felismerése a szövegben;

- nem lineáris szövegek olvasása (táblázatok).

ÍRÁSBELI KIFEJEZŐKÉSZSÉG

- írásbeli fogalmazás tartalmi és formai követelményeinek begyakorlása (téma kiválasztása, szerkesztés, bekezdések, leírás, narráció);

- rövidebb, diktálásra szánt szövegek;

- fogalmazás írása előre megadott témára (Kedvenc sorozatom, Dal, amit szeretek, Kellemes társaságban stb.);

- utcanevek, település és községnevek helyesírása;

- az igekötők helyesírása (megvesz, meg fog venni, vesz meg);

- a tagadó és tiltószó (nem, ne, sem, se);

- hivatalos és magánlevél megfogalmazása;

- befizető lapok, kérvények, nyilatkozatok, kérdőívek kitöltése.

BESZÉDKÉSZSÉG - MINDENNAPI KOMMUNIKÁCIÓ

- a mindennapi események elmesélése, felhasználva a rövid történetek szerkezeti egységeit (bevezetés, cselekmény, tetőpont, befejezés);

- a történet időrendi elmesélése;

- a tér külső és belső leírása közösen készített terv alapján;

- szituációs játék kialakítása autóbusz-állomáson információ kérésével és válaszokkal (dialógus);

- információcsere az interneten gyűjtött adatok vagy újságcikkek alapján;

- a párbeszédbe történő bekapcsolódás gyakoroltatása oly módon, hogy ne sértsük a beszélőt, s tartsuk tiszteletben mások véleményét.

NYELVTAN, SZÓKÉSZLETTAN, IRODALMI NYELV ÉS KÖZNYELV

- szóképzés;

- hangképzés; a hangok felosztása - alapismeretek;

- egyszerű és összetett szavak;

- szótagolás - gyakorlatok;

- igeidők gyakorlása;

- felismeri, kikövetkezteti a szövegkörnyezetből az egyszerűbb idegen szavak jelentését;

IRODALOM - SZÓBELISÉG ÉS ÍRÁSBELISÉG

Olvasásra és feldolgozásra javasolt szövegek:

- Rózsa Sándor menedéke (monda), egy választott eredetmonda;

- Szabó Lőrinc: Tücsökzene (67, 370), Juhász Gyula: Tiszai csönd;

- Kosztolányi Dezső: Aranysárkány (részlet);

- Danilo Kiš: A fiú és a kutya (levél);

- Nagy Lajos: A légy (vagy más szöveg a Képtelen természetrajz című kötetéből);

- Varró Dániel: Túl a Maszat-hegyen, Szívdesszert c. kötetéből részlet;

- népszerű folyóiratokból cikkek: Szép Kertek, Praktika, Új Kép, Bácsország stb.

Szövegértelmezés

- helyzetek és események hitelessége;

- a valóság hiteles ábrázolásának felismerése és a személyes élmények párhuzama;

- a líra jellemzői: versszak, ritmus, rím.

Irodalmi fogalmak:

- a rövid epikai mű jellemzői (bevezetés, cselekmény, konfliktus-bonyodalom, tetőpont, megoldás-befejezés);

- irodalmi hős;

- az elégia;

- a népdal.

Hetedik osztály

SZÓBELI KIFEJEZŐKÉSZSÉG ÉS AZ OLVASOTTAK MEGÉRTÉSE

- olvasás, szereposztással;

- olvasás előre megadott szempontok alapján a szövegrész jelölésével (aláhúzással, megjegyzéssel);

- a tanult fogalmak megnevezése egyszerű példákon keresztül.

ÍRÁSBELI KIFEJEZŐKÉSZSÉG

- gondolatok írásbeli kifejezése egy adott témával kapcsolatban;

- rövid diktálások;

- az interpunkciós jelek elemi ismerete: pont, vessző, kérdőjel;

- a helyesírási szabályzat használata;

- egyszerű leíró és elbeszélő szövegek írása, valamint ezek értelmes egésszé formálása: bevezetővel, főrésszel és befejezéssel).

BESZÉDKÉSZSÉG - MINDENNAPI KOMMUNIKÁCIÓ

- szövegelmesélés előre megírt jegyzetek alapján;

- hétköznapi események elmesélése a leírás, a dialógus és az elbeszélés stílusjegyeinek felhasználásával;

- vita a megtekintett film vagy meghallgatott rádióműsor alapján;

- az idegen szavak kikeresése szótárból és a magyarázatok értelmezése;

- adatkeresés internetről egy aktuális esemény kapcsán, pl. fesztivál, kiállítás.

- információcsere egy adott témával kapcsolatban;

- valós vagy kitalált események kronológiai vagy időrendben fordított sorrendű elmesélése.

NYELVTAN, SZÓKÉSZLETTAN, IRODALMI NYELV ÉS KÖZNYELV

- a verbális és nonverbális kommunikáció fogalma;

- a nyelv mint az emberi kommunikáció (legfontosabb) eszköze;

- nyelv és társadalom;

- az összetett mondat fogalma;

- alapvető lexikai fogalmak megnevezése: szinonima, antoníma, homonima.

IRODALOM - SZÓBELISÉG ÉS ÍRÁSBELISÉG

Olvasásra és feldolgozásra javasolt szövegek:

- Juhász Gyula: Milyen volt…, Radnóti Miklós: Tétova óda (szerelmes költészet);

- József Attila: Tél (a líra);

- Mándy Iván: A kavics (a novella), Kosztolányi Dezső novellái;

- Csáth Géza: Egy vidéki gimnazista naplójából (részletek);

- Lengyel Dénes: Régi magyar mondák (válogatás);

- Székely Tibor útleírásai (részletek)

- drámarészletek (komédia).

Szövegértelmezés

- a tanulók felkészítése a szöveg minél önállóbb megközelítésére;

- a tanulók ismerjék a szövegek történelmi-társadalmi hátterét;

- a dráma fő jellemzői (monológ, dialógus).

Irodalmi fogalmak:

- útleírás;

- szerelmi és elégikus költészet;

- népköltészet-műköltészet;

- a dráma megnyilvánulása: a komédia.

Nyolcadik osztály

SZÓBELI KIFEJEZŐKÉSZSÉG ÉS AZ OLVASOTTAK MEGÉRTÉSE

- "felületes olvasás" a kért információk gyors megtalálása érdekében;

- a szövegekben leírt összefüggések, párhuzamok észrevétele (ok-okozat, eszköz-cél);

- következtetések levonása az olvasott szövegekből;

- gördülékeny beszélgetés az olvasottakról, a megtekintett filmről, vitatott cikkről stb.

ÍRÁSBELI KIFEJEZŐKÉSZSÉG

- postai űrlapok helyes kitöltése, kérvények megfogalmazása;

- munkahelyi pályázat megfogalmazása;

- önéletrajz írása, a lényeges információk kiválasztása;

- a megfelelő nyelvi forma kiválasztása az adott szituációban;

- rövidebb fogalmazások írása;

- egybe- és különírás;

- a Helyesírási szótár használata.

BESZÉDKÉSZSÉG - MINDENNAPI KOMMUNIKÁCIÓ

- összetettebb tárgyak részletező leírása, munkafolyamatok elmesélése, tévés személyiség vagy színész portréjának megfogalmazása;

- vita az olvasottakról, a látott filmről-előadásról vagy televíziós sorozatról;

- saját élmény elmesélése;

- vitában történő aktív részvétel, ahol ellentétes érvekkel szembesül, saját nézőpont megvédése érveléssel;

- az érdekes témákba bekapcsolódik a tanuló;

- saját nézőpont érvényesítése, mások nézőpontjának tiszteletben tartása;

- a kommunikációhoz használható elektromos készülékek megfelelő használata (telefon, számítógép);

- az internet használata adatgyűjtés és információszerzés céljából.

NYELVTAN, SZÓKÉSZLETTAN, IRODALMI NYELV ÉS KÖZNYELV

- a köznyelv és irodalmi nyelv jellemzői - közös vonások és eltérések;

- a magyar nyelv általános jellemzői;

- a szóelemző írásmód;

- a magyar nyelv eredete, a nyelvcsalád fogalma;

- a nemzeti és nemzetiségi nyelvek főbb jellemzői;

- a metafora felismerése;

- az irodalmi nyelv jelentőségének felismerése a saját fejlődés érdekében, és a közösség szempontjából.

IRODALOM - SZÓBELISÉG ÉS ÍRÁSBELISÉG

Olvasásra és feldolgozásra javasolt szövegek:

- Mikszáth Kálmán: A pletyka (részlet); Mikszáth Kálmán: Bede Anna tartozása;

- Ady Endre: Önéletrajz;

- Tóth Eszter: Apu (részlet);

- Tóth Árpád: Körúti hajnal;

- József Attila: Születésnapomra;

- Herceg János: Módosulások (regényrészlet); Garaczi László: Pompásan buszozunk (regényrészlet);

- Örkény István: Hírek és álhírek (részlet)

- Vida Ognjenović: Gyermekláncfű (részlet)

- Spiró György: Esti műsor (részlet).

Szövegértelmezés

- lírai költészet - műnemei;

- a regény és elbeszélés jellemzői;

- önálló műelemzés;

- az újságírói és szépirodalmi stílus jegyeinek megkülönböztetése;

- a népköltészetről tanultak rendszerezése.

Irodalmi fogalmak

- regény és elbeszélés;

- népköltészet;

- szerelmi költészet.

Haladó tartalmak

Ötödik osztály

SZÓBELI KIFEJEZŐKÉSZSÉG ÉS AZ OLVASOTTAK MEGÉRTÉSE

- két rövidebb szöveg összehasonlítása, párhuzamainak felismerése;

- a legfontosabb részek kiemelése (aláhúzással) a szövegből;

- a lényegi információk észrevétele és kiemelése a sajtóhírekből;

- az olvasottak tömör összefoglalása előre meghatározott számú mondattal.

ÍRÁSBELI KIFEJEZŐKÉSZSÉG

- az írott betűk helyes használata;

- az írott és beszélt nyelv sajátosságainak ismerete;

- kérvények megfogalmazása gyermekpótlékra, telefon bevezetésére stb.;

- a nagybetűk helyesírási szabályainak ismerete: folyóiratoknál, könyv címénél, cikkek esetében.

BESZÉDKÉSZSÉG - MINDENNAPI KOMMUNIKÁCIÓ

- valós vagy kitalált események kronológiai vagy időrendben fordított sorrendű elmesélése;

- beszámoló a hétköznapi eseményekről a munkahelyen, családban, társaságban;

- információk megtalálása az újságokban: sporteseményekről, hazai és külföldi híradásokból, tudományos felfedezésekről.

NYELVTAN, SZÓKÉSZLETTAN, IRODALMI NYELV ÉS KÖZNYELV

- egyszerű mondat: alany, állítmány, tárgy, bővítmények;

- alanyi és tárgyas eset;

- nyelvi változók, nyelvi állandók;

- a magyar nyelv eredete, nyelvcsalád, jövevényszavak.

IRODALOM - SZÓBELISÉG ÉS ÍRÁSBELISÉG

Olvasásra és feldolgozásra javasolt szövegek:

- Antoine de Saint Exupéry: A kis herceg (részlet);

- Kőmíves Kelemenné (a népballada);

- szólások és közmondások, bölcsességek, rejtvények;

- A csodaszarvas (népmonda).

Szövegértelmezés

- az olvasott szöveg mondanivalójának megértése;

- a kifejezés különböző formáinak megkülönböztetése: elbeszélés, leírás, dialógus;

- a főhős tulajdonságai.

Irodalmi fogalmak

- rövid népköltészeti alkotások;

- önéletrajz;

- monológ és dialógus.

Hatodik osztály

SZÓBELI KIFEJEZŐKÉSZSÉG ÉS AZ OLVASOTTAK MEGÉRTÉSE

- néma olvasás előre megadott szempontok alapján a szövegrész jelölésével (aláhúzással, megjegyzéssel);

- a különböző irodalmi stílusok nyelvi kifejezőeszközeinek ismerete;

- lábjegyzetek a szövegben.

ÍRÁSBELI KIFEJEZŐKÉSZSÉG

- rövid, érthető szöveg összefoglalása;

- adatlapok kitöltése;

- összetett mondatok alkotása;

- a tagadás esetei.

BESZÉDKÉSZSÉG - MINDENNAPI KOMMUNIKÁCIÓ

- mesél életének mindennapi eseményeiről, élményeiről, egyéni véleménynyilvánítással, állásfoglalással;

- a történetek kronologikus és fordított időrendi elmesélése;

- a párbeszédbe történő bekapcsolódás gyakoroltatása oly módon, hogy ne sértsük a beszélőt, és tartsuk tiszteletben mások véleményét.

NYELVTAN, SZÓKÉSZLETTAN, IRODALMI NYELV ÉS KÖZNYELV

- egyszerű, képzett és összetett szavak;

- az igealakok;

- hangváltozások megnevezése (egyszerűbb).

IRODALOM - SZÓBELISÉG ÉS ÍRÁSBELISÉG

Olvasásra és feldolgozásra javasolt szövegek:

- Kosztolányi Dezső: Csacsi rímek;

- Arany János: Tengeri hántás vagy Vörös Rébék vagy Hídavatás;

- Molnár Ferenc: A Pál utcai fiúk (regényrészlet);

- Böszörményi Gyula: Gergő és az álomfogók (regényrészlet).

Szövegértelmezés:

- stíluseszközök megnevezése és felismerése: hiperbola, megszemélyesítés, fokozás;

- az irodalmi hős tulajdonságai: pszichológiai, szociális, etikai és egymás közötti összefüggéseik.

Irodalmi fogalmak:

- irodalmi hős;

- epikus énekek, ciklus fogalma;

- ballada.

Hetedik osztály

SZÓBELI KIFEJEZŐKÉSZSÉG ÉS AZ OLVASOTTAK MEGÉRTÉSE

- tények megkülönböztetése a megjegyzésektől, az objektivitás és a propagandaanyag közötti különbségek;

- a szerző álláspontjának és a műben megjelenő nézőpontok megkülönböztetése.

ÍRÁSBELI KIFEJEZŐKÉSZSÉG

- összefoglalás megírása;

- hírek, nyilatkozatok megfogalmazása;

- a mondattagoló írásjelek rendeltetésszerű használata: pontosvessző, kettőspont, idézőjel.

BESZÉDKÉSZSÉG - MINDENNAPI KOMMUNIKÁCIÓ

- az idegen szavak és kifejezések szótárának, valamint a magyar helyesírás szabályainak használata;

- történet ismertetése egyéni álláspont alapján, tiszteletben tartva mások véleményét.

NYELVTAN, SZÓKÉSZLETTAN, IRODALMI NYELV ÉS KÖZNYELV

- mondatrészek;

- alá- és mellérendelés;

- többjelentésű szavak.

IRODALOM - NÉPKÖLTÉSZET ÉS MŰKÖLTÉSZET

Olvasásra és feldolgozásra javasolt szövegek:

- Jung Károly: Dal a hazáról; Radnóti Miklós: Himnusz a békéről;

- Nagy Lajos: Pesti gyermek egy napja;

- Kaffka Margit: Színek és évek (Regényrészlet).

Szövegértelmezés:

- motívum és forma, kompozíció, jellemrajz;

- a történet ideje és a történelmi kor.

Irodalmi fogalmak:

- a szatíra;

- a regény, társadalomrajz;

- hazafias költészet.

Nyolcadik osztály

SZÓBELI KIFEJEZŐKÉSZSÉG ÉS AZ OLVASOTTAK MEGÉRTÉSE

- a tankönyv elemeinek ismerete: lábjegyzet, tartalomjegyzék, megjegyzések, fogalommagyarázatok és bibliográfia;

- irodalomkritika.

ÍRÁSBELI KIFEJEZŐKÉSZSÉG

- a helyesírási szabályzat használata;

- interpunkciós jelek használata: kötőjel, gondolatjel, zárójel;

- rövid jelentések megfogalmazása.

BESZÉDKÉSZSÉG - MINDENNAPI KOMMUNIKÁCIÓ

- információk, adatok kiemelése többsoros és oszlopos táblázatokból;

- enciklopédiák, lexikonok, szótárak és az internet használata a szükséges információk begyűjtése céljából.

NYELVTAN, SZÓKÉSZLETTAN, IRODALMI NYELV ÉS KÖZNYELV

- képírás és betűírás;

- hangtani alapelvek és fonetikus írás;

- hangsúly, beszédtempó, dallam;

- szóhangsúly.

IRODALOM - NÉPKÖLTÉSZET ÉS MŰKÖLTÉSZET

Olvasásra és feldolgozásra javasolt szövegek:

- Tersánszky Józsi Jenő: Kakuk Marci ifjúsága (Regényrészlet);

- Grendel Lajos: Nálunk, New Hantban (Regényrészlet);

- Nagy Lajos: A bogár;

- Szirmai Károly: Veszteglő vonatok a sötétben.

Szövegértelmezés:

- műnemek és műfajok;

- olvasónapló.

Irodalmi fogalmak:

- a novella;

- a regény műfaja;

- a műnemek és műfajok felosztása.

A program megvalósításának módja

A tanulókat az oktatás felkészíti a magyar köznyelv helyes használatára írásban és beszédben egyaránt. A tanterv megvalósítása során figyelembe kell venni azt,:

- hogy az eredmények egymásra épüljenek;

- hogy egy eredmény több tartalommal (módszerrel) is megvalósítható, és hogy egy tartalom több eredmény megvalósítására is alkalmas;

- fontos a korreláció más tárgyakkal - ennek javasolt megvalósítása az ajánlott folyóiratok (földrajzi, művészeti, történelmi, biológiai stb.) tartalmainak felhasználásával érhető el. Amennyiben helyesen válogatjuk meg a cikkeket és a célkitűzést, egy cikkel több célt is megvalósíthatunk. A történelem feldolgozására alkalmas pl. egy választott irodalmi alkotás történelmi hátterének feltárása is (Régi magyar mondák pl.). A Sporthorgász c. folyóirat cikkei korrelációba állíthatóak a biológiai fogalomkörökkel, a Bácsország a történelem helytörténeti vonatkozásaival. Amennyiben a tanulók megértik ezeket az információkat, más tárgyakból is kamatoztatni tudják ismereteiket, valójában ugyanis az az elsődleges cél, hogy a gyakorlatban is hasznosítható tudás birtokában legyenek;

- hogy minél több, a mindennapokat érintő példát hozzunk fel és helyzetet teremtsünk (munkahelyit, családit, társadalmit vagy természetit) a felelősségteljes életről, valamint a biológiai ismeretek, a polgári nevelés, a földrajz, a fizikai és kémiai ismeretek területéről;

- hogy az elsajátított ismeretek hosszútávon is funkcionálisak legyenek; alapul szolgáljanak a mindennapok feladatvégzései során, valamint a továbbképzés, továbbtanulás során is hasznosíthatóak legyenek. Ezért kell igényesen megválogatni a feldolgozásra kerülő szövegeket a tartalomelmesélés, az írásgyakorlatok és az olvasottak megértésének gyakoroltatása során.

Például:

- saját önéletrajz írása;

- vita indítása a tanulókkal, hogy a felsorolt információk valóban helyénvalók-e;

- egy cikk kapcsán a tanuló számára fontos információkat emelje ki, és nevezze meg, hol tudná azokat hasznosítani;

- a tisztálkodási szerek használati utasításainak elolvasása után meg lehet vitatni, hogy mire kell külön figyelmet fordítani.

Olvasás és szövegismeret

Azok a tanulók, akik elsajátították a néma olvasás képességét, lassan áttérnek a célirányos olvasásra; ez azt jelenti, hogy nem szóról szóra kell olvasniuk a szöveget, hanem célzottan, egy megadott bekezdést vagy szövegrészt kell megtalálniuk minél gyorsabban. Természetesen csak úgy érhetünk el eredményt, ha egyszerű szövegeken gyakoroltatunk.

A szöveg értelmezésének, az álláspontok kifejtésének, valamint az érvelésnek a szövegből kiemelt részletek segítségével kell megvalósulnia. Így két célt is megvalósíthatunk: az egyik a szöveg megértése, a másik pedig a lényeges és lényegtelen dolgok megkülönböztetése.

Írásbeli kifejezőkészség

A helyesírási tudnivalókat legcélszerűbben módszeres gyakorlatok végzésével sajátíthatjuk el. Ezt a célt szolgálják a postai űrlapok, a különböző kérvények, befizetőlapok kitöltése az üzleti és magánlevelek megfogalmazása, önéletrajz írása. A tanulóknak az órákon folyamatosan használniuk kell a helyesírási szótárat; így a helyesírás gyakoroltatása mellett megtanulják használni a szótárat is. Jó célt szolgálnak a helyesírási hibákkal kinyomtatott szövegek, hiszen ezek javítása közben sok szabályra a tanuló maga jön rá.

Természetesen csak akkor tudunk haladni a helyesírás szabályainak gyakorlati alkalmazásával, ha folyamatosan követjük a tanulók helyesírási készségének fokát, fejlődésük folyamatát.

Beszédkészség - mindennapi kommunikáció

Szóbeli kifejezőkészség

Ezeknek a gyakorlatoknak elsődleges célja, hogy a tanulók folyamatosan közvetíteni tudják gondolataikat, továbbá összefüggő történet elmesélésére is fel kell készülniük; másrészt a megfelelő helyzethez meg kell találniuk a megfelelő kifejezésformát (üdvözlés, megszólítás, bemutatkozás, kérés, köszönetnyilvánítás).

A kifejezőkészség fejlesztését beszéltetéssel tudjuk elérni. Ehhez a tanulóknak számos kommunikációs helyzetet kell teremteni az órákon, fel kell készíteni őket a dialógusok menetére, szabályaira annak érdekében, hogy megtanulják kifejezni érzéseiket, gondolataikat, kérdéseket tudjanak feltenni, hogy képesek legyenek álláspontot foglalni egy adott vitában. Szerepeket oszthatunk, akár kisebb színjátékokat is eljátszhatunk órákon.

Témajavaslatok: Vásári napok városomban (falumban), Autó (vagy egyéb) kiállításon. Ezeken az órákon kisebb csoportokban is dolgozhatunk, a tanulók érdeklődési körétől függően. Kedvcsinálásként akár el is látogathatunk hasonló eseményre vagy rendezvényre a városban (településen).

Konverzációra alkalmas még az is, ha postán, orvosnál, autóbusz-állomáson, gyógyszertárban vagy más helyen lejátszódó párbeszédeket játszatunk el a tanulókkal. A haladó csoporttal korrelációt építhetünk ki akár az angol nyelvvel is, ha ugyanezt a beszédhelyzetet egy idegen országban képzeljük el.

A célokat legeredményesebben akkor érhetjük el,:

- ha megfelelő szavakat választunk gondolataink kifejezésére;

- ha tömören, érthetően és a helyzetnek megfelelően állítjuk össze a mondanivalónkat (a postán, piacon, munkahelyen stb.);

- ha stilisztikailag jól felépített mondatokkal fejezzük ki magunkat, toldalékszavak, szóismétlések nélkül;

- ha beszédünk meggyőző;

- ha képesek vagyunk a megfelelő beszédmód kiválasztására a barátunkkal, munkatársunkkal, családtagjainkkal, hivatalnokokkal.

A felsoroltakat minden szóbeli kifejezést fejlesztő óra céljaként feltüntethetjük.

Nyelvtan, szókészlettan, irodalmi nyelv és köznyelv

A nyelvtan a nyelvtanulás szerves része. A tanulóktól nem a nyelvtani szabályok ismeretét kell számon kérni, ugyanis a nyelvtani szabályoknak a beszélt és írott szövegekben történő felismerése, majd pedig alkalmazása a cél.

A nyelvtan tanítása nem elszigetelt tanítási egység, hanem minden magyar óra része, ami a következő lépésekkel valósítható meg:

- amennyiben egy szövegben nyelvtani szabályszerűséggel találkozunk, több példával is alá kell azt támasztanunk;

- amennyiben a tanulóknak egymást diktált szövegeit javítják, figyelmesebben kell olvasniuk a szöveget, és egymásnak elmagyarázhatják a megfigyelt nyelvi jelenségeket saját szavaikkal;

- illusztrációkat is felhasználhatunk annak érdekében, hogy megmagyarázzuk a nyelvtani szabályokat;

- rövid magyarázatokkal szolgálhatunk a nyelvi jelenségek kapcsán: mikor, miért használjuk, más eseteinek ismertetése, példák felsorolása;

- állandó gyakoroltatással, helyzetgyakorlatokkal, amikor nem a nyelvtan az elsődleges tananyag.

A helyesírási tananyag megvalósításához vizuálisan is jól látható táblázatokban kiemelhetjük a látható nyelvi jelenségeket, pl. egyik oszlopban a helyesen írtakat, a másikban a helytelen formát (ly, j).

Irodalom - népköltészet és műköltészet

Olvasásra és feldolgozásra javasolt szövegek

A feldolgozásra javasolt szövegek célja, hogy a tanulók elsajátítsák a néma és értő olvasás gyakorlatát, hogy önállóan megtalálják a lényeges információkat, és bővítsék általános műveltségüket.

Nagyon fontos a megfelelő szövegválasztás. Kezdetben a tanár rövid irodalmi vagy tudományos, ismeretterjesztő cikkeket válogat. Rövid szöveget bármelyik korosztály kaphat feldolgozásra, de a hosszabb terjedelmű szövegeket részletekben ajánlott feldolgozni.

A javasolt szöveg lehet monda, legenda, anekdota, rövidebb útleírás. A szövegválasztást a tanulók érdeklődése nagymértékben befolyásolja.

Amennyiben házi feladatra adunk szövegolvasást, megfelelően kell motiválni a tanulókat. Nem kötelezővé kell tenni a szöveg elolvasását, hanem a tanuló érdeklődésének megfelelően javasolni, ajánlani érdekes szövegeket egy-egy témával kapcsolatban, hogy fenntartsuk az olvasás iránti pozitív hozzáállást. Úgy is motiválhatjuk a tanulókat az otthoni munkára, ha tanórán megkezdünk egy érdekes szöveget, és a szöveg befejezésének elolvasását házi feladatként adjuk fel. Amennyiben a tanulók olvasási készsége átlagon aluli, nem szabad önálló olvasásra szöveget adnunk.

A szövegek kiválasztásakor ügyelnünk kell annak terjedelmére (ne legyen hosszú), az adott korosztály számára érdekes legyen, s ebben az esetben a tanár szabad kezet kap, hogy a csoport érdeklődési körének megfelelően válasszon szövegeket.

Például:

A tanár a Szép Kertek című folyóiratból választ egy rövidebb szöveget. Például A fűmag vetését. A szövegen tovább gyakorolhatunk:

- a szöveg ismertetésén túl a már ismert információk és az új információk elkülönítése;

- milyen stíluseszközökkel íródott a mű;

- hasznosítható-e valamely információ a hétköznapokban;

- az olvasottak csatolása a biológiához, környezetvédelemhez;

- a lényeges információk lejegyzése;

- helyesírási tudnivalók felismerése a szövegben.

A szövegismeret nem maga a célkitűzés, hanem a szöveg segítségével tudjuk megvalósítani az oktatási célokat. A ciklusok végén pontosan és részletesen fel vannak tüntetve az oktatási célok.

Egyes tanulók esetén individuális oktatást kell alkalmaznunk. Azoknál a tanulóknál, akik nem képesek a célkitűzések megvalósítására, a tanár rövidebb és egyszerűbb szövegeket keres, egyszerűbb célokat fogalmaz meg.

Az oktatás individualizációja azonban nemcsak a felzárkóztatásra szoruló tanulókra vonatkozik, hanem a jobb képességűekre is. Ezeknél a tanulóknál a tanár a haladó tartalmakban ismertetett tudnivalókat is beépítheti a tanmenetbe. Legcélszerűbb ezt csoportoktatással megoldani.

Osztályozás

A tanár feladata a folyamatos értékelés, a visszajelzés az elvégzett feladatok után. Ezzel jelentős mértékben segíti a tanuló motiváltságát, önértékelésének kialakulását, ill. a feladatokhoz való felelősségteljes viszonyulását. A tanár a tanulók fejlődését attól a pillanattól kezdve figyelemmel kíséri, hogy bekapcsolódtak az oktatásba; követi, hogy egy-egy tanuló mennyit valósított meg az oktatási tartalmakból, mi az, amit könnyen elsajátít, mi az, amit nehezebben, lassabban ért meg. A jól elvégzett feladatok után soha nem maradhat el a dicséret, hogy a tanulók önbizalmát, önértékelését növeljük, s ezáltal eredményesebb munkára sarkalljuk őket.

Amennyiben a tanuló nehezebben sajátít el egy tanítási egységet, biztatnunk kell ("Nem olyan nehéz ez, mint amilyennek tűnik! Sokkal nehezebb dolgokat is megértettél már! Próbáljuk meg más példán!").

A tanár folyamatosan figyeli a tanulók fejlődését, és ez alapján osztályoz. Nem a numerikus osztályozáson kell lennie a hangsúlynak, hanem a dicséreteken, hogy ne azt érezze a tanuló, hogy az osztályzat a tanulás egyetlen célja.

Az adott osztályzatot viszont mindig meg kell mondani a tanulónak, amennyiben azt kéri. Az osztályzásnál mindig szem előtt kell tartanunk, hogy milyen tudással indult a tanuló, és milyen mértékben fejlődött. Minden pozitív megnyilatkozást dicsérettel, észrevételekkel kell jutalmazni. Az értékelésnek mindig az adott ciklus célkitűzésein kell alapulnia.

MATEMATIKA

Cilj nastave matematike jeste pravilno formiranje matematičkih pojmova i sticanje osnovnih matematičkih znanja i veština, kao i shvatanje prostora i odnosa u njemu i sticanje veštine merenja, radi efikasne komunikacije korišćenjem jezika matematike i razvijanja sposobnosti za rešavanje realnih životnih problema primenom matematike.

Ishodi za kraj osnovnog obrazovanja

Po završetku osnovnog obrazovanja polaznik/ca će umeti da:

- pročita i zapiše različite vrste brojeva (prirodne, cele, racionalne);

- prevede decimalni zapis broja u razlomak i obratno;

- uporedi po veličini cele brojeve, i razlomke sa istim imeniocem ili brojiocem;

- izvrši osnovne računske operacije sa brojevima istog oblika (u slučaju sabiranja i oduzimanja razlomaka samo sa istim imeniocem);

- koristi cele brojeve i brojevne izraze sa njima u jednostavnim realnim situacijama (koristeći znanja sa osnovnog nivoa);

- proceni približnu vrednost broja;

- primeni procente u jednostavnim realnim situacijama;

- izračuna nepoznati član date proporcije i primeni proporciju u realnim situacijama;

- izračuna stepen datog broja, izvrši osnovne operacije sa stepenima;

- odredi položaj tačke u prvom kvadrantu koordinatnog sistema ako su date koordinate i obratno, i da to primeni u jednostavnim realnim situacijama;

- odredi vrednost funkcije date tabelom ili formulom;

- pročita podatak sa grafikona, dijagrama ili iz tabele, i odredi minimum ili maksimum;

- podatke date u jednom grafičkom obliku predstavi u drugom (na primer, da podatke iz tabele prikaže grafikonom i obrnuto);

- reši linearne jednačine u kojima se nepoznata pojavljuje samo u jednom članu;

- koristi jednačine u jednostavnim tekstualnim zadacima;

- prepozna duž, polupravu, pravu, ravan i ugao u realnim situacijama;

- razlikuje neke vrste uglova i definiše jedinicu za merenje ugla stepen;

- uoči modele trougla u realnim situacijama i ume da ih nacrta; razlikuje osnovne vrste trouglova, identifikuje osnovne elemente i izračuna obim i površinu trougla;

- uoči modele četvorougla i mnogougla u realnim situacijama i ume da ih nacrta; razlikuje kvadrat i pravougaonik, ume da definiše svojstva paralelograma i da im izračuna obim i površinu;

- prepozna krug i definiše njegove osnovne elemente; uoči modele kruga u realnim situacijama, ume da ga nacrta;

- uoči slične figure;

- uoči podudarne figure;

- uoči osno simetrične figure;

- prepozna prizmu, piramidu, kupu, valjak i loptu, uoči njihove modele u realnim situacijama;

- identifikuje osnovne elemente prizme, piramide i valjka;

- izračuna zapreminu kocke i kvadra;

- koristi odgovarajuće jedinice za merenje dužine, površine, zapremine, mase, vremena i uglova;

- pretvori veću jedinicu vremena u manju.

Obavezni sadržaji drugog ciklusa

Razlomci

- pojam razlomka, čitanje i zapis;

- upoređivanje razlomaka sa istim imeniocem ili brojiocem;

- decimalni zapis broja; prevođenje decimalnog zapisa broja u razlomak i obratno;

- pridruživanje tačaka brojevne poluprave razlomcima i decimalnim brojevima;

- osnovne računske operacije sa brojevima istog oblika (decimalni zapis ili razlomak).

Celi brojevi

- skup celih brojeva; potreba za uvođenjem negativnog broja, pojam negativnog broja;

- predstavljanje celih brojeva na brojevnoj pravoj, koordinate tačke;

- upoređivanje po veličini celih brojeva;

- osnovne računske operacije sa celim brojevima.

Racionalni brojevi

- skup racionalnih brojeva; odnos skupova prirodnih, celih i racionalnih brojeva;

- predstavljanje prirodnih, celih i racionalnih brojeva na brojevnoj pravoj, i upoređivanje po veličini;

- osnovne računske operacije sa racionalnim brojevima.

Primene

- aritmetička sredina;

- razmera i njene elementarne primene;

- procenat i primena u jednostavnim situacijama;

- primena brojeva i brojevnih izraza u jednostavnim realnim situacijama;

- procena približne vrednosti broja;

- rešavanje linearnih jednačina u kojima se nepoznata pojavljuje samo u jednom članu.

Skupovi tačaka u ravni

- prepoznavanje duži, poluprave, prave, ravni i ugla u realnim situacijama;

- vrste linija: prava, kriva, otvorena, zatvorena, izlomljena; pojam oblasti;

- pojam kruga i kružne linije, elementi kruga; odnos kruga i prave.

Ugao

- nastanak, elementi i obeležavanje ugla;

- centralni ugao kruga, merenje ugla;

- vrste uglova: oštar, prav i tup;

- paralelne i normalne prave.

Trougao

- pojam trougla, vrste trouglova prema stranicama;

- odnos između dužina stranica trougla;

- uglovi trougla, zbir uglova u trouglu, vrste trouglova prema uglovima;

- uočavanje podudarnih trouglova;

- izračunavanje obima i površine trougla.

Četvorougao

- pojam četvorougla, uglovi četvorougla;

- pojam paralelograma i njegova svojstva; obim i površina paralelograma.

Sličnost, podudarnost i simetrija

- uočavanje sličnih figura;

- uočavanje podudarnih figura;

- uočavanje osno simetričnih figura.

Obavezni sadržaji trećeg ciklusa

Realni brojevi

- skup realnih brojeva; ponoviti ostale skupove brojeva koji su do sada naučeni i njihove odnose;

- određivanje intervala kome pripada data veličina, predstavljanje na brojevnoj pravoj;

- približna vrednost broja;

- pravilna primena zakona komutacije, asocijacije i distribucije.

Stepen broja

- pojam stepena;

- računanje stepena čiji je izložilac prirodan broj;

- osnovne operacije sa stepenima.

Neke osnovne funkcije

- određivanje položaja tačke u koordinatnom sistem;

- uočavanje jednostavnih funkcionalnih zavisnosti.

Linearne jednačine

- primena jednačina u jednostavnim tekstualnim zadacima;

- rešavanje sistema linearnih jednačina sa dve nepoznate i primena u jednostavnim realnim situacijama.

Obrada podataka

- čitanje podataka predstavljenih u obliku tabele, dijagrama, grafikona;

- predstavljanje podataka u preglednom obliku (tabela, grafikon, "pitica", dijagram);

- obrada prikupljenih podataka po jednom kriterijumu - minimum ili maksimum;

- izračunavanje zadatog procenta neke veličine;

- izračunavanje nepoznatog člana date proporcije; primena proporcije u realnim situacijama;

- korišćenje odgovarajućih jedinica za merenje dužine, površine, zapremine, mase i vremena; pretvaranje veće jedinice vremena u manju.

Geometrijske figure

- primena Pitagorine teoreme u jednostavnim realnim situacijama;

- mnogougao, pojam i vrste, pravilan mnogougao.

Geometrijska tela

- prepoznavanje prizme, piramide, valjka, kupe i lopte;

- elementi prizme i piramide: ivice, strane i temena;

- površina i zapremina kocke i kvadra;

- valjak i njegovi elementi.

Matematički sadržaji potrebni za izabranu struku

Uvežbavanje i proširivanje matematičkih znanja i veština koje se neposredno koriste u profesiji za koju se polaznik obučava, kao što su na primer:

- Zidari - geometrijske figure i tela, jedinice za dužinu, površinu, zapreminu i masu; razmera, procenat;

- Kuvari - proporcija, procenat, jedinice za težinu, zapreminu, vreme;

- Poljoprivrednici - geometrijske figure, jedinice za dužinu, površinu, zapreminu, vreme; proporcije.

Ovi sadržaji bi trebalo da budu integrisani u profesionalnu obuku.

Napredni sadržaji drugog ciklusa

Razlomci

- proširivanje i skraćivanje razlomaka;

- upoređivanje razlomaka;

- osnovne računske operacije sa brojevima različitog oblika.

Celi brojevi

- apsolutna vrednost, suprotan broj i recipročna vrednost celog broja.

Racionalni brojevi

- izračunavanje vrednosti izraza sa više računskih operacija različitog prioriteta, u kome mogu biti zagrade.

Primene

- primena brojeva i brojevnih izraza u realnim situacijama, korišćenjem znanja sa naprednog nivoa;

- procena približne vrednosti brojevnog izraza.

Ugao

- upoređivanje uglova;

- osnovne računske operacije sa uglovima.

Trougao

- odnos između stranica i uglova trougla;

- primena Pitagorine teoreme za izračunavanje nepoznate stranice pravouglog trougla.

Četvorougao

- zbir uglova u četvorouglu;

- obim i površina četvorougla.

Sličnost, podudarnost i simetrija

- osobine podudarnih trouglova i četvorouglova;

- osno simetrične tačke; određivanje ose simetrije (duž, ugao, figura).

Napredni sadržaji trećeg ciklusa

Realni brojevi

- primena brojeva i brojevnih izraza u realnim situacijama.

Stepen broja

- kvadratni koren;

- primena osobina stepena i kvadratnog korena.

Neke osnovne funkcije

- određivanje položaja (koordinata) tačaka koje zadovoljavaju date uslove;

- određivanje vrednosti funkcije date tabelom, formulom ili grafikom.

Linearne jednačine i nejednačine

- rešavanje linearnih nejednačina sa jednom nepoznatom; grafička interpretacija rešenja;

- primena jednačina, nejednačina i sistema jednačina u realnim situacijama.

Obrada podataka

- obrada prikupljenih podataka po jednom kriterijumu - nalaženje srednje vrednosti ili izdvajanje podataka iz zadatog intervala;

- primena procenta u realnim situacijama;

- pretvaranje jedne merne jedinice u druge i računanje sa njima;

- upoređivanje veličina izraženih različitim mernim jedinicama;

- procena greške merenja.

Geometrijske figure

- izračunavanje obima i površine pravilnog mnogougla;

- broj p, obim i površina kruga.

Geometrijska tela

- izračunavanje površine i zapremine prizme i piramide kada su neophodni elementi dati;

- izračunavanje površine i zapremine valjka kada su neophodni elementi dati.

Način ostvarivanja programa

Ishodi iz predmeta matematika za kraj osnovnog obrazovanje odraslih odnose se na dve osnovne oblasti - brojevi i operacije sa njima i oblici i prostor (geometrija), kao i na dve oblasti primene - obrada podataka i merenje, kroz koje polaznik stiče veštinu da primeni stečena teorijska znanja. S obzirom da se radi o obrazovanju odraslih, koji su kroz svoje bogato životno iskustvo stekli određeno neformalno znanje, svrha predmeta jeste da to znanje dopuni, sistematizuje i funkcionalizuje, tako da polaznik ovlada osnovnom matematičkom pismenošću. To znači da se polaznik osposobi da primeni stečena matematička znanja i veštine kako bi rešio jednostavnije realne probleme, ali i da se postavi osnova za dalju obuku ili učenje za kojim će imati potrebe celog života.

Obavezni sadržaji su tako odabrani da se definisani ishodi dostižu postepenim razvijanjem pojmova tokom celog osnovnog obrazovanja. U prvom ciklusu su uvedeni osnovni pojmovi: prirodni broj, dekadni sistem i definisane osnovne računske operacije, kao i geometrijski pojmovi tačka, prava, trougao, kvadrat, pravougaonik. Kroz primere iz prakse ukazuje se u drugom ciklusu na potrebu uvođenja novih oblika brojeva, celih i racionalnih brojeva. Uočavaju se njihove veze i uređenje. Računske operacije naučene sa prirodnim brojevima primenjuju se i na uvedenim novim skupovima brojeva. Takođe, uočavaju se novi objekti u ravni, različite linije i figure i njihovi međusobni odnosi. Definišu se elementi figura, neke njihove osobine i računa površina osnovnih figura. U poslednjem, trećem ciklusu, uvodi se pojam realnog broja i sagledava uzajamni odnos svih uvedenih skupova brojeva (prirodnih, celih, racionalnih i realnih). Upoređuju se i povezuju brojevnim izrazima brojevi zapisani u različitim oblicima. U domenu geometrije uočavaju se u ravni nove figure krug i mnogougao, i u prostoru neka osnovna geometrijska tela. Definišu se osnovne osobine tela, njihovi elementi i računaju površine i zapremine. Na kraju trećeg ciklusa predviđeno je dosta vremena za primenu stečenih matematičkih znanja i veština u profesionalnoj obuci za koju se polaznik opredelio.

Ovakav programski koncept postepenog širenja dve osnovne teme omogućava da se pre obrade novih pojmova i sadržaja proveri koliko su polaznici usvojili osnovna matematička znanja i veštine koji su predviđeni programima prethodnih razreda i da se, u slučaju potrebe, ponove neki osnovni sadržaji. Utvrđivanje prethodno stečenog i savladavanje novog znanja ostvaruje se, pre svega, kroz primere iz svakodnevnog života polaznika.

Na primer, za razumevanje pojma razlomka ili decimalnog broja mogu se koristiti situacije - pojesti četvrtinu bureka, zasaditi trećinu bašte, podeliti trošak na više ljudi. Za upoređivanje ovih brojeva korisno će poslužiti zidarski ili krojački metar kao model brojevne poluprave, ako se zamisli da on nema kraj već samo početak. Na krojačkom metru označeni su delovi metra (razlomci, decimale). Korisna vežba za poređenje i pretvaranje razlomaka u decimalne brojeve i obrnuto jeste pretvaranje jedinica za merenje dužine, površine, zapremine, mase i vremena.

Potreba za uvođenjem celih brojeva može se objasniti navođenjem primera veličina koje mogu varirati u dva suprotna smera: plus i minus na tekućem računu, pozitivna i negativna temperatura, nadmorska visina iznad i ispod nivoa mora, geografska dužina istočno ili zapadno od Griniča i geografska širina iznad ili ispod ekvatora (povezati sa nastavom geografije), istorijsko vreme pre nove ere i nova era (povezati sa nastavom istorije)... Ukazati da je nula stepeni temperatura na kojoj se voda mrzne, a da se niža temperatura od ove označava negativnim brojem. Skalu termometra, ako zamislimo da smo je beskonačno produžili na oba kraja, možemo uzeti kao model brojevne prave za prikaz i upoređivanje celih brojeva. Uočiti da skup celih brojeva uključuje i prirodne brojeve, jer se brojevna prava može dobiti beskonačnim produženjem i na drugom kraju (levo od nule) brojevne poluprave na kojoj smo prikazali prirodne brojeve. Ilustrovati, recimo, primerom da zaroniti u dubinu od 2 m ili skočiti u vis 2 m predstavlja istu dužinu u oba slučaja (jednaka apsolutna vrednost oba broja), ali je prvo kretanje u negativnom smeru a drugo u pozitivnom smeru u odnosu na nultu tačku. Ukazati i da se negativan broj dobija kada se od manjeg oduzme veći prirodan broj (odgovara realnoj situaciji - kada se potroši više para nego što se ima na računu, ulazi se u minus). Matematičkim jezikom, računska operacija oduzimanja prirodnih brojeva uvodi potrebu za novim brojevima - celim brojevima.

Slično, ako se uoči da se kao rezultat deljenja celih brojeva mogu javiti i negativni razlomci/decimalni brojevi, razume se potreba uvođenja šireg skupa brojeva, takozvanih racionalnih brojeva. Ovaj skup obuhvata sve do sada pomenute vrste brojeva - prirodne, razlomke/decimalne i cele brojeve, ali i negativne razlomke/decimalne brojeve. Ovde posebno treba obratiti pažnju na prioritet računskih operacija i upotrebu zagrada u izvođenju računskih operacija.

Konačno, ukazati da postoje i brojevi koji nisu ni racionalni; na primer, takav je broj a koji pomnožen sam sa sobom daje broj 2 (a x a = 2). Novi brojevi javljaju se kao posledica računske radnje suprotne stepenovanju (množenju istih činilaca). Izračunati približno broj a kalkulatorom i ukazati da ga nikako ne možemo tačno zapisati jer ima beskonačno mnogo cifara. Racionalni i ovi drugi (iracionalni) brojevi zajedno čine skup realnih brojeva. Svaka tačka na brojevnoj pravoj pridružena je jednom realnom broju. Na brojevnoj pravoj označiti broj 2 i odrediti jedan interval kome pripada broj a. Uočiti da a ne možemo tačno da odredimo. Neke realne brojeve možemo, a neke ne možemo da zapišemo u nekom od poznatih oblika.

Kada je reč o oblicima i objektima (geometrija), njihovo vizuelno opažanje u okruženju značajno pomaže razumevanju osnovnih definicija, osobina i odnosa. Usko povezano sa ovom temom je i merenje, što je obično polaznicima već blisko iz sopstvenog iskustva. Potrebno sistematizovati znanja koja polaznici poseduju i ukazati im na mogućnosti rešavanja novih problema na osnovu znanja i veština koje poseduju.

Navedene preporuke o načinima uvođenja određenih matematičkih apstrakcija putem uočavanja realnih situacija koje zahtevaju uvođenje novih matematičkih pojmova jasno ukazuju da se za uvežbavanje poređenja, procene i izračunavanja sa različitim vrstama brojeva preporučuje da se odaberu primeri i problemi iz svakodnevnog života kako bi bili što jasniji polaznicima. Treba podsticati polaznike da sami osmisle zadatke iz svog svakodnevnog života na temu koja se obrađuje. Razgovarati o tome gde je sve polaznik bio u prilici da primeni matematička znanja i šta je od toga koristio, šta mu je stvaralo probleme i šta misli koja znanja mu nedostaju da bi uspešno rešio određeni problem. Brojni su primeri:

- pronaći u novinama ili reklamnom materijalu različite informacije iskazane brojevima i protumačiti ih. Ova vežba istovremeno služi i za proveru u kojoj meri je polaznik i jezički pismen, jer se proverava koliko razume tekst koji se obrađuje;

- polaznika zadužiti da zapisuje nedelju dana svakoga dana dve temperature u razmaku od po 12 časova; prikupljene podatke polaznik treba da predstavi tabelom i grafikonom, da pročita maksimalnu i minimalnu temperaturu koju je zabeležio i izračuna srednju temperaturu za tu nedelju;

- obrada podataka se može iskoristiti i za planiranje polaznikovog vremena. Svaki polaznik može da predstavi tabelom dnevni raspored svojih aktivnosti po vremenu. Na osnovu tabele treba da odredi dužinu trajanja svake od aktivnosti i izračuna koliko je ukupno angažovano vreme. Zatim može da utvrdi za koju aktivnost je potrebno najviše, a za koju najmanje vremena i da izračuna koliko je prosečno vreme trajanja jedne aktivnosti;

- vrlo su životna pitanja koja nesumnjivo interesuju svakog polaznika, a koja se mogu iskoristiti za uvežbavanje upoređivanja brojeva i izvršavanje računskih operacija, pitanja u vezi različitih finansijskih transakcija (stanje na tekućem računu, kamata, kredit, porez, procenat poskupljenja ili pojeftinjenja, tumačenje različitih računa);

- snalaženje u prostoru i vremenu može biti znatno olakšano ako se koriste matematička znanja i veštine. Očitavanje na šemi bioskopa pozicije sedišta zapisanog na bioskopskoj karti, nalaženje na planu grada tražene ulice, čitanje legende na autokarti kojom je dato rastojanje između gradova, procena rastojanja između dva mesta na geografskoj karti pomoću razmere, tumačenje voznog reda, samo su neke od realnih situacija u kojima se koriste matematička znanja;

- konačno, razni problemi koji se tiču određivanja veličina kao što su dužina, površina ili zapremina objekta, količina materijala potrebnog za njegovu izgradnju, farbanje ili opremanje, odlični su za vežbanje matematike, a polaznicima su vrlo pristupačni i korisni.

U svim izračunavanjima koristiti i kalkulator za proveru rezultata dobijenih primenom odgovarajućih pravila, kako bi polaznici ovladali novim tehnologijama.

Preporučuje se, takođe, izbor računskih zadataka koji su tematski povezani sa sadržajima drugih nastavnih predmeta, kao i računskih zadataka usklađenih sa potrebama obuke. U saradnji sa drugim nastavnicima mogu se obraditi podaci prikupljeni prilikom izvođenja ogleda na časovima prirodnih nauka (ogledi iz fizike, hemije, biologije), ili podaci relevantni za neku temu iz društvenih nauka (hronologija istorijskih događaja, visine planina, dubine jezera i mora, rastojanja između gradova...). Za ovakav zadatak mogu se polaznici organizovati u grupe koje će zajedno obraditi određenu temu, tako da se istovremeno stiče veština timskog rada. Korišćenjem znanja iz predmeta informatika rezultati obrade podataka u ovim istraživanjima mogu se predstaviti na računaru tabelarno, grafikonima ili funkcijama, a pisanjem pratećeg teksta vežba se i jezička pismenost. Nesumnjivo je da će ovakvim načinom ostvarivanja programa iz matematike polaznik ovladati i drugim ključnim kompetencijama kao što su jezička i digitalna pismenost i naučiti da povezuje sadržaje iz različitih oblasti i logički razmišlja, a time i naučiti kako da uči.

Na času je poželjno grupisati polaznike prema nivou znanja. Sa polaznicima koji imaju dobro predznanje i pokazuju interesovanje za matematiku preporučuje se obrada i naprednih sadržaja, koji su takođe dati ovim programom. Napredni sadržaji uglavnom se odnose na kompleksnije probleme i složenije primene obaveznih sadržaja, te nastavnik može uputiti ove polaznike da pojedinačno ili timski rade samostalno, uz povremenu pomoć nastavnika kada je to neophodno.

Praćenje rada i ocenjivanje polaznika sastavni je deo procesa usvajanja matematičkih znanja u svim fazama nastave. Rezultati ocenjivanja najpouzdaniji su ukoliko se baziraju na sistematskom i kontinuiranom proveravanju usvojenosti elementarnih matematičkih znanja. Ocenjivanje polazniku i nastavniku pruža informaciju o stepenu ostvarenosti ciljeva i ishoda nastave i učenja, kao i o napredovanju polaznika u odnosu na nivo znanja koji je posedovao na početku školske godine. U procesu vrednovanja rada polaznika vrlo je važan odnos nastavnika prema polaznicima. Radi povećanja motivacije i davanja podrške ne tako malim naporima polaznika da u zrelom dobu uči, svaki pozitivan pomak treba pohvaliti, a greške ne treba propratiti rečima "ne valja, pogrešno", likujući. Prevashodni zadatak nastavnika jeste da nauče polaznike da misle, a matematika je upravo ta koja razvija logičko i apstraktno mišljenje.

FIZIKA

Cilj nastave fizike je da kod polaznika razvija umešnost i samostalnost u posmatranju i razumevanje prirodnih pojava, tako da znanja o pojavama koje fizika objašnjava primenjuje u svakodnevnom životu i radu.

Ishodi za kraj osnovnog obrazovanja

Po završetku osnovnog obrazovanja polaznik/ca će umeti da:

- nabroji osnovne fizičke veličine koje opisuju pojave u prirodi;

- koristi SI sistem u zapisivanju prefiksa deci, centi, mili, mikro, kilo i mega;

- izvede jednostavne oglede po datom usmenom ili pismenom uputstvu;

- koristi podatke za gustinu, električni otpor i toplotnu provodljivost koji su predstavljeni tabelarno;

- koristi grafički prikaz promene brzine tokom kretanja;

- razlikuje osnovne vrste kretanja u gravitacionom polju;

- izračuna srednju brzinu kretanja;

- poredi brzine izražene različitim mernim jedinicama;

- prepoznaje u realnim situacijama delovanje sile trenja (štetno ili korisno), kao i delovanje sile otpora sredine;

- primenjuje polugu, strmu ravan i koturaču;

- opisuje gravitaciono, električno i magnetno uzajamno delovanje u neposrednom okruženju i imenuje odgovarajuće sile;

- povezuje delovanje sile na predmete i posledice tog delovanja;

- procenjuje vrednost pritiska tečnosti i vazduha i njegov uticaj pri ronjenju, kretanju podmornica i aviona;

- razlikuje mehanički rad, snagu, energiju i toplotu;

- opisuje kako od prostiranja svetlosti zavisi nastajanje senke i lika u ogledalu

- imenuje izvore električne struje;

- nacrta šemu prostog električnog kola;

- proceni kako snaga potrošača utiče na napon i jačinu električne struje u električnom kolu;

- definiše zakon pretvaranja električne energije u toplotnu;

- u različitim električnim aparatima prepoznaje pretvaranje električne; energije u toplotnu, mehaničku, magnetnu, svetlosnu, hemijsku energiju.

Obavezni sadržaji

Važnost izučavanja fizike i sticanja znanja koja ona razvija

Upotreba i važnost fizičkih znanja u svakodnevnom životu.

Pojave koje fizika izučava, načini koje koristi pri proučavanju i primeri fizičkih pojava u neposrednom okruženju.

Pojam fizičkog tela i osnovne fizičke veličine, merne jedinice, merila i merni instrumenti.

Merenje dužine, površine i zapremine.

Merenje vremena, mase, temperature.

Pojam gustine, određivanje gustine čvrstih tela i tečnosti.

Sila

Naelektrisano telo, vrste naelektrisanja.

Stalni magneti i elektromagneti.

Vrste uzajamnog delovanja u prirodi.

Sile koje deluju između tela koja se uzajamno ne dodiruju (gravitaciona, magnetna, električna sila - Kulonov zakon).

Sile koje deluju između tela koja se uzajamno dodiruju (sila trenja, sila otpora sredine, sila elastičnosti).

Pravac i smer sile.

Zakon inercije i zakon akcije i reakcije (Njutnovi zakoni). Primeri gde se na osnovu Njutnovih zakona predviđa kretanje tela (naglo kočenje vozila, nagli polazak vozila, kretanje rakete, odgurivanje čamca veslom).

Kretanje

Mehaničko kretanje - pravolinijsko i krivolinijsko. Brzina, ubrzanje, merne jedinice.

Drugi Njutnov zakon. Zavisnost ubrzanja od vučne sile i mase tela.

Ravnomerno i promenljivo pravolinijsko kretanje. Ubrzavanje - start vozila i kočenje vozila. Procenjivanje dužine zaustavnog puta vozila.

Kretanje u polju Zemljine teže - slobodni pad, hitac na dole i nagore, kosi hitac.

Oscilacije i talasi. Prostiranje talasa kroz čvrsta tela (zemljotresi) i tečnosti (talasi).

Zvuk, izvori zvuka. Zaštita od buke.

Pritisak čvrstih tela i tečnosti

Pritisak čvrstog tela i merne jedinice (paskal, bar, atmosfera).

Pritisak koji stvaraju tečnosti na potopljena tela (hidrostatički pritisak). Atmosferski pritisak, merenje. Promene vremenskih prilika kao posledica promene atmosferskog pritiska.

Prenošenje pritiska kroz tečnosti i gasove. Hidraulične mašine (kočnica, dizalica, presa).

Sila potiska. Arhimedov zakon.

Ravnoteža

Pojam i vrste ravnoteže. Proste mašine - poluga, strma ravan, koturača.

Vrste poluga, moment sile i ravnoteža poluge. Ravnoteža čvrstih tela u tečnostima - plivanje tela.

Mehanička i toplotna energija, rad i snaga

Mehanički rad. Pojam energije i vrste energija.

Kinetička energija i potencijalna energija u gravitacionom polju.

Transformacija energije u hidrocentralama, termoelektranama, vetrenjačama, solarnim panelima, motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Zakon održanja energije.

Transformacija mehaničkog rada u toplotnu energiju. Pojam temperature.

Toplotni provodnici i toplotni izolatori.

Obnovljivi i neobnovljivi energetski izvori, energetska efikasnost.

Optika

Svetlost kao prirodna pojava.

Pravolinijsko prostiranje svetlosti (pomračenje Sunca i Meseca), odbijanje svetlosti (lik u ravnom i sfernom ogledalu) i prelamanje svetlosti. Brzina svetlosti. Formiranje slike predmeta kod oka. Sočiva (kratkovidost i dalekovidost). Mikroskop i durbin i njihov značaj u razvoju nauke i tehnike.

Električna struja

Metali, elektroliti i jonizovani gasovi kao električni provodnici.

Izolatori i poluprovodnici u domaćinstvu i svakodnevnom okruženju.

Električni izvori (baterija, akumulator, generator), pojava električne struje. Jačina električne struje. Električno kolo i Omov zakon. Gubici pri prenosu električne struje. Merni uređaji i njihovo vezivanje u električnom kolu. Otpornici (sijalica) u električnom kolu. Vezivanje otpornika (sijalica) u električnom kolu.

Delovanja električne struje: mehaničko, magnetno, toplotno, hemijsko, svetlosno.

Električne pojave u atmosferi i zaštita od groma i električnog udara.

Napredni sadržaji

Izvedene fizičke veličine. Merne jedinice koje se koriste u anglosaksonskim zemljama i njihova veza sa SI sistemom (fit, jard, milja, inč, stepen farenhajta, libra, paund, galon, barel).

Korišćenje tabela sa koeficijentima trenja za promenu trenja.

Aerodinamičnost tela.

Bestežinsko stanje.

Statički elektricitet u domaćinstvu.

Sila elastičnosti kod metalne opruge. Dinamometar, princip rada i upotreba.

Zakon kretanja i njegove posledice.

Grafik brzine kretanja u funkciji određivanja vrste kretanja i ubrzanja tela.

Period i frekvencija radio i TV-talasa.

Rad gravitacione sile, princip rada mašina koje koriste potencijalnu energiju.

Providna i neprovidna tela (apsolutno crno telo, indeks prelamanja).

Fenomen staklene bašte.

Optičke varke.

Poluprovodnici i uređaji u kojima se koriste.

Upotreba i princip rada transformatora, grejača, svetiljki, galvanizacija.

Nuklearne sile i zaštita od radioaktivnosti.

Osnovni elementi astronomije (računanje vremena i vremenske zone).

Način ostvarivanja programa

Cilj nastavnog plana i programa fizike je pokazatelj osnovnih vrednosti i opredeljenja u oblasti prirodnih nauka. Fokus ovog programa su ishodi dok su nastavni sadržaji proistekli iz njih. Koncept ishoda je posebno važan u slučaju kada imamo odraslog polaznika, jer se definisanjem ishoda opisuje profil polaznika na kraju obaveznog ciklusa obrazovanja. Ishodi predmeta fizika su definisali koja znanja, veštine i stavove treba da ima polaznik na kraju funkcionalnog osnovnog obrazovanja. Ishodi su usklađeni sa potrebama i interesima polaznika to jest oni za polaznika imaju vidljivu upotrebnu vrednost kako u daljim stručnim obukama za različite obrazovne profile tako i u svakodnevnom životu. Ishodi su precizno i jednoznačno formulisani tako da ih nastavnik može lako pratiti i vrednovati njihovu ostvarenost tokom nastavnog procesa. Ovo ujedno predstavlja i glavni zadatak nastavnika. Nastava u funkcionalnom osnovnom obrazovanju odraslih nije prevashodno zasnovana na predavanju gradiva to jest nastavnih sadržaja već na takvoj organizaciji koja će omogućiti da polaznici postignu predviđene ishode. Za postizanje definisanih ishoda glavna odgovornost pripada nastavniku.

Obavezni nastavni sadržaji su direktno proistekli iz ishoda. Stalnom analizom veza između obaveznih sadržaja sa jedne strane i ishoda sa druge proverava se funkcionalnost programa. Pored toga princip ekonomičnosti je bio veoma važan pri definisanju obima nastavnih sadržaja. Naime veoma je važno da nema ponavljanja ni viška informacija, da se za najmanje vremena postigne nameravana poželjna promena kod polaznika. Pored toga što je ekonomičan, program je i pregledan, i to kako za nastavnika tako i za polaznika. Naime njegova struktura je vidljiva, jasna i očigledna, lako dostupna. Poštovanje principa očiglednosti i ekonomičnosti pri definisanju sadržaja je omogućilo dobru ravnotežu i čvrstu vezu ishoda i sadržaja kojima se oni postižu.

Programski sadržaji se ostvaruju poštujući osnovne didaktičke principe nastave fizike kao što su: postupnost, očiglednost, primerenost, povezanost nastavnih sadržaja.

Postupnost pri upoznavanju polaznika sa nastavnim sadržajima se ogleda u poštovanju pravila: od poznatog ka nepoznatom, od lakšeg ka težem. Potrebno je naglasiti da se u radu sa odraslim polaznicima ponekad efikasnije postižu ishodi tako što se ide od težeg ka lakšem, odnosno na primer od primene nekog fizičkog zakona na tehničkom uređaju ka definisanju zakona, a ne obrnuto od definisanja ka primeni kao kod učenika. Naime odrasli imaju iskustvo koje se ne sme zanemariti i njihovo učenje je vođeno potrebama. Ukoliko im se ukaže potreba da imaju znanja iz fizike za shvatanje svakodnevnih životnih i profesionalnih situacija oni će učiti. Nastavnik treba da kod polaznika formira visoku upotrebnu vrednost znanja iz fizike.

Očiglednost u nastavi fizike ostvaruje se demonstracionim ogledima, tehničkim sredstvima, uređajima, modelima, korišćenjem crteža, grafikona, tabela, šema, skica, pa i onim što polaznici načine sami ili u međusobnoj saradnji ili, najčešće u saradnji sa nastavnikom.

Program se svojim sadržajem i obimom nastavnog gradiva predvideo psihološke i intelektualne sposobnosti polaznika. Polaznicima treba postavljati takve zahteve koji za uspešno rešavanje pretpostavljaju aktivan rad na času, gde bi trebalo da se, uz ulaganje odgovarajućeg umnog ili fizičkog napora, odvijaju glavni delovi procesa učenja. Napor koji se od polaznika očekuje ne treba da prevazilazi njihove objektivne mogućnosti, ali ne treba ni da svede nastavu na nivo banalizacije.

Povezanost nastavnih sadržaja fizike (vertikalno i horizontalno povezivanje) se ogleda u poštovanju redosleda izlaganja sadržaja kao što je predviđeno u programu. Time se omogućuje da polaznik postepeno usvaja nove pojmove i kroz vlastitu aktivnost na časovima razvija sposobnost logičkog mišljenja. Svaka tematska celina započinje utvrđivanjem postojećih znanja i iskustava polaznika, čak i ako oni nisu predstavljeni u obliku sposobnosti da se knjiški reprodukuju činjenice i informacije, već se sastoje u osnovnom prepoznavanju pojave o kojoj je reč na kojoj se može nadovezati dalji rad na njoj. Takođe je važno obnoviti, kroz skraćeni, šematski, slikovni ili nekako drugačiji organizovan, pregled osnovnih elemenata, gradivo iz prethodnih celina koje je bitno za uspešno uspostavljanje novih pojmova i zakona.

Redosled nastavnih sadržaja iz programa fizike usaglašen je sa redosledom gradiva iz matematike i drugih prirodnih nauka. Obim programa je takav da se može realizovati predviđenim brojem časova.

Metodska uputstva za realizaciju nastave:

- demonstracioni eksperiment u nastavi fizike uvek treba da ima centralno mesto jer se njegovom primenom obezbeđuje očiglednost i atraktivnost u nastavi a znanja polaznika su kvalitetnija;

- proširivanje programskih sadržaja je potrebno usaglasiti sa iskazanim interesovanjima polaznika;

- izračunavanje i izražavanje fizičkih veličina svesti na onu meru koja odgovara potrebama polaznika za upotrebu u svakodnevnom životu i uvek je izvoditi na realnim primerima, uključujući i one koje predlažu polaznici;

- u objašnjavanju novih nastavnih sadržaja uvek polaziti od iskustva polaznika tako što ih odabranim pitanjima navedete na poznatu pojavu koja ilustruje dati sadržaj, ili navodite tehnički uređaj koji radi na principima i zakonima fizike a koriste ga u domaćinstvu ili u drugim njima bliskim situacijama. Tako ćete ih motivisati da aktivnije učestvuju u radu na času jer će nastavne sadržaje prepoznavati u svakodnevnim situacijama. Na ovaj način će takođe bolje shvatati korisnost učenja fizike.

Ostvarivanje programa se mora bazirati i na sledećim najvažnijim principima učenja odraslih:

- polaznik ima akumuliran širok spektar iskustava koja se mogu aktivirati i koristiti za oživljavanje, dinamizovanje, obogaćivanje situacije učenja koja u tom slučaju ima veći potencijal da rezultira ostvarenjem predviđenih ishoda;

- odrasla osoba brže i više uči iz konkretnih problema i situacija iz životnog iskustva, nego tradicionalnim načinom učenja definicija i činjenica, bez pravog razumevanja njihovog sadržaja, prirode, važnosti i upotrebljivosti;

- odraslima treba pomoć i vođenje u procesu učenja, ali je važno da im se pri tome omogući i podstiče i samostalnost i da se osnažuje njihov osećaj odgovornosti za sopstvene rezultate;

- stoga je u procesu nastave i učenja najvažnije njihovo aktivno učešće i aktivna saradnja i sa nastavnikom i međusobno. Nastavu treba planirati tako da što više dominiraju oblici rada koji podržavaju aktivnost polaznika to jest da rad u grupi ili u paru budu dominantni oblik;

- različiti uslovi života stvaraju individualne razlike među ljudima koje se povećavaju sa godinama. Nastava treba da uzme u obzir ove razlike i da ih nastavnik stavi u funkciju učenja odraslih polaznika. Na početku časa nastavnik identifikuje koliko različitih grupa ima među polaznicima u odnosu na njihova predznanja i iskustva. Za svaku grupu se pripremaju različiti nalozi i instrukcije koji omogućavaju njihovo napredovanje.

Uzimajući u obzir iskustvo odraslih lica koji žive u određenim uslovima, svaku demonstraciju, veštinu i znanje treba prilagoditi njihovom iskustvu.

Polaznike treba motivisati da koriste svoja iskustva, da slobodno učestvuju u razgovoru, iznose svoja mišljenja i nedoumice. Kvalitet komunikacije između polaznika i nastavnika je bitan faktor u realizaciji nastave i postizanju ishoda. Svaki odgovor i komentar polaznika je važna informacija za dalji rad nastavniku. Nikada ne treba postavljati pitanje da li je sve jasno, nego odabranim pitanjima proveriti ostvarenost planiranih ishoda časa.

Program fizike je podeljen u osam manjih celina - nastavnih tema. Redosled nastavnih tema je usklađen sa redosledom tema u redovnom obrazovanju. Na ovaj način se obezbeđuje lakši "ulaz" za one polaznike koji su već pohađali nastavu fizike pre prekida školovanja.

Ukoliko su polaznici zainteresovani za fiziku i napreduju bez teškoća nastavnik može dodatnim sadržajima da im omogući da dalje unapređuju svoja znanja, pa i da mogu da nastave školovanje u srednjoj školi. Lista sa naprednim sadržajima omogućava nastavniku individualizaciju u nastavi ukoliko ima polaznike koji brzo i lako savladavaju osnovne sadržaje i dostižu predviđene ishode.

Pri realizaciji programa treba imati za cilj da se polaznik osposobi za samostalno učenje tj. da stekne sposobnosti za razumevanje pisanog materijala kao što su uputstva za korišćenje kućnih aparata, kućnih alata (bušilica, brusilica, kosačica,...), tehničko uputstvo za automobile, kranove, dizalice, itd. Polaznik treba da bude osposobljen da koristi jednostavnije uređaje u tehnici, pročita napon koji je neophodan, brzinu koja je dozvoljena, vrednost pritiska kada pumpa gume automobila itd. Takođe treba da razlikuje složene uređaje i mašine, kojima može da rukuje samo uz stručnu pomoć.

Polaznik treba da je osposobljen za saradnju sa drugim ljudima i organizacijama u svim aktivnostima. U nastavi fizike treba kod polaznika razviti mogućnost da stekne viziju razvoja i dostignuća nauke, kao i negativne efekte koji su posledica neodgovorne primene naučnih dostignuća.

Sadržaji fizike su osmišljeni tako da doprinesu da polaznik bude osposobljen da čita osnovne oznake fizičkih veličina i razume da su neke od jedinica mere međunarodnog karaktera tj. da se upotrebljavaju svugde u svetu. Takođe, sadržaji su birani tako da se polaznika osposobe da razume i rešava neke praktične situacije u svakodnevnom životu i da na odgovarajući način na njih reaguje koristeći znanja stečena u školi.

Pri realizaciji programa može se desiti da polaznik prepozna pojavu ili situaciju koja traži složenije objašnjenje. Bez obzira na programski sadržaj na kome trenutno radi, nastavnik treba da ponudi objašnjenje koje polaznik očekuje. U tom smislu metodika, sredstva i prostor treba da budu raznovrsni i prilagođeni grupi polaznika tako da su polaznici aktivni u procesu učenja.

Polaznike koji imaju problema u napredovanju treba podsticati uvažavanjem njihovih postojećih znanja i iskustava, kao i svakog postignutog pomaka npr. prepoznavanje pojava, veličine i merne jedinice. One polaznike koji pokazuju više interesovanja treba usmeravati ka grupnom i samostalnom radu npr. izrada panoa, korišćenje kompjutera kao izvora znanja, izrada jednostavnih ogleda, upotreba udžbenika itd. Na taj način polaznik ostaje motivisan za nastavak učenja. Sva istraživanja su pokazala da odrasla osoba bolje uči na problemima i situacijama vezanim za svakodnevni život.

Treba uvek imati na umu ishode odnosno kompetencije koje polaznik treba da stekne, a metode i oblike rada prilagoditi njihovim potrebama. Nastavnik i polaznici su saradnici u procesu izgradnje znanja i veština. Kad god polaznik počne učestalije da izostaje sa nastave, treba se zapitati da li smo učinili sve da ga uključimo i motivišemo za rad na času tj. da li smo nastavu uspeli da prilagodimo potrebama i mogućnostima onih kojima je namenjena. Zbog toga je nastavni program okvir u kome nastavnik nastoji da ostvari predviđene ishode, a ne da samo predaje obavezne sadržaje. Sve aktivnosti treba da su relevantni i značajni instrumenti za promenu svesti polaznika o značaju učenja fizike i upotrebi zakona fizike u kući, u dvorištu, igralištu, ulici i tehnici.

Kada polaznik usvoji elementarna znanja iz oblasti obuhvaćenih ovim programom i unapredi svoje veštine i stavove, on će to doživeti kao važno i vredno znanje u životu i ponašaće se odgovorno, čak i kad ne ume da doslovce reprodukuje očekivani verbalni odgovor.

U daljem tekstu se nalaze specifična uputstva za svaku nastavnu temu.

Važnost izučavanja fizike i znanja koja ona razvija

Program fizike započinje nastavnom temom koja treba kod polaznika da stvori opštu sliku o upotrebi i važnosti znanja fizike u svakodnevnom životu. Pojave koje fizika izučava, načine koje koristi pri proučavanju i primere fizičkih pojava treba navoditi samo iz poznatog okruženja polaznika. Prvi časovi treba da budu atraktivni, kao i da odslikavaju svakodnevne pojave u prirodi.

Sila

Za definisanje sile trenja i sile otpora sredine koristiti životna iskustva polaznika koja su raznovrsna. Pokretanje tereta, sanduka, paketa, guranje kolica sa i bez tereta. Motika, čekić i ostale alatke koje se koriste imaju dršku koja koristi silu trenja kao korisnu. Sve ove radnje imaju veze sa podlogom po kojoj se vrši radnja. Navoditi polaznike da nabrajaju situacije u kojima je povećavanje sile trenja bilo korisno, odnosno situacije kada je smanjivanje sile trenja bilo potrebno. Uputiti polaznike za korišćenje tabela za koeficijente trenja.

Kretanje

Kretanje definisati pomoću primera koje navode polaznici. Putanju, pređeni put, vreme kretanja i vrste kretanja takođe. Polaznike na primerima kretanja vozova, automobila i pešaka naučiti da određuju srednju brzinu. Ubrzanje je važno uvesti samo kao fizičku veličinu koja se često u automobilskoj industriji prepoznaje kao "startnost automobila". Obavezno navesti dužinu zaustavnog puta automobila i zajedno sa polaznicima doći do zaključka od čega sve zavisi, kao i povezati sa trenjem podloge. Ovo je veoma važno zbog bezbednosti na drumovima.

Pritisak

Pritisak čvrstog tela uvesti tako što polaznici treba da biraju da li će jedan te isti teret nositi pomoću kofera sa širokim ručkama ili kofera sa uskim ručkama. Takođe ih pozvati na razmišljanje o "rajsnadlama" i zašto se istom silom sa jedne strane prodire u zid a sa druge strane ne povređuje palac šake. Ovakvim i sličnim primerima efektno se uvodi pojam pritiska čvrstog tela. Pritisak koji je posledica težine tečnosti demonstrirati pomoću membrane na staklenoj čaši i posude sa vodom, ili pozvati polaznike da svoje iskustvo ronjenja i pritiska na bubne opne iskoriste za donošenje odgovarajućih zaključaka.

Arhimedov zakon i silu potiska definisati eksperimentalno pomoću pribora: dinamometar obešen na stalak, čvrsto telo koje ne upija vodu obesiti zajedno sa jednom plastičnom posudom koja ima zapreminu malo veću od čvrstog tela i veće posude sa prelivom. Ovaj ogled mogu sami polaznici napraviti uz uputstvo nastavnika. Na ovaj način se razvijaju istraživačke sposobnosti polaznika. Na greškama ukoliko ih prave, mogu da razvijaju kritičko mišljenje.

Atmosferski pritisak svakako korelirati sa sadržajima geografije i koristiti vremenske prognoze za objašnjavanje ove fizičke veličine.

Ravnoteža

Ravnotežu tela je najbolje objasniti na primeru delovanja dve suprote sile (istog pravca i intenziteta a suprotnih smerova). Ovim primerom se dolazi vrlo lako do zaključka da se telo može nalaziti u stanju mirovanja iako na njega deluju sile. Slaganje kolinearnih sila je dobro ilustrovati na primeru guranja automobila ili pomeranja nameštaja.

Polugu je najbolje objašnjavati na primerima klackalice, otvarača za flaše, makaza, "pajsera", kantara, ključa za odvrtanje šrafova. Na svakom od ovih primera jednostavno se objašnjavaju vrste poluga, oslonac, krak sile, krak tereta, uslov ravnoteže poluge.

Strma ravan i koturača se rade na nivou primene u svakodnevnom životu.

Mehanička i toplotna energija, rad i snaga

Polaznici već imaju znanja o ključnim pojmovima ove nastavne oblasti. Zadatak nastavnika je da kanališe ta znanja i dopuni ih naučno, kako bi polaznici mogli da primenjuju koncept zakona održanja energije.

Trenjem ili pomeranjem komada žice polaznici sami demonstriraju transformaciju mehaničkog rada u toplotnu energiju. Na primeru parnih turbina definisati pretvaranje toplotne energije u mehanički rad. Transformacije kinetičke energije u potencijalnu objasniti na primeru hidrocentrale. Koristiti tabele toplotne provodljivosti različitih supstancija tako da polaznici analiziraju i zaključuju koje materijale su dosada koristili kao toplotne izolatore a koje nisu a sada znaju da imaju tu osobinu. Polaznike takođe treba upoznati i sa strujanjem (morske struje, vazdušne struje) kao i sa zračenjem (tamna tela više apsorbuju toplotu nego svetla) kao načinima prenošenja toplote. Uvesti i pojmove "čistih" energetskih izvora (solarna energija, energija vetra, hidroenergija) kao alternativne i obnovljive za razliku od neobnovljivih izvora energije (ugalj, nafta, zemni gas). Naglasiti značaj efekta staklene bašte i globalnog zagrevanja kao posledice korišćenja izvora energije koji zagađuju životnu sredinu.

Optika

Navoditi da polaznici navode prirodne i veštačke izvore svetlosti (Sunce, zvezde, sveća, sijalica, usijani metali, neonske cevi, laseri...). Posebno obraditi put svetlosti kod korišćenja naočala ili sočiva. Poželjno je napraviti veliki poster koji prikazuje prelamanje svetlosnih zraka kod nedostataka oka (kratkovidost, dalekovidost). Cilj je uočiti da providna tela skreću svetlosni zrak sa prvobitne putanje kao i da se lik formira na mestu u oku na kome nema receptora. Korišćenjem rasipnih i sabirnih sočiva se položaj lika pomera na žutu mrlju. Optičke instrumente navoditi preko njihovog značaja za razvoj medicine, biologije, astronomije. Posebnu pažnju obratiti na zaštitu od direktnog laserskog zraka. Pomoću Hartlove ploče i seta providnih tela mogu se efektno malim laserom - priveskom demonstrirati zakon prelamanja i odbijanja, kao i totalna refleksija.

Električna struja

Za polaznike je važno da razlikuju jednosmernu struju akumulatora i baterija sa naizmeničnom iz gradske mreže. Takođe je važno da razlikuju materijale koji provode odnosno ne provode električnu struju. Spajanjem električnog kola i njegovo grafičko predstavljanje predstavlja razvijanje kompetencija koje mogu da imaju veliki transformacioni kapacitet. Naime ovo predstavlja jedan od načina kako da se polaznici osposobljavaju da koriste jednostavna uputstva i razvijaju manuelne veštine koje su značajne za dalje obuke u različitim obrazovnim profilima. Značajno je i kod polaznika razviti bezbedne načine rada i zaštite od strujnog udara i groma. Merenjem napona baterija koje se koriste u domaćinstvu i struje mogu se određivati električni otpori sijalica u kolu. Raspremanje radnog mesta je važno jer na taj način razvijamo poželjno ponašanje kako u kabinetu tako i u daljem radu polaznika.

Pri ocenjivanju napredovanja polaznika nastavnik procenjuje koliko je polaznik ostvario s obzirom na predviđene ishode. Napredovanje polaznika je u istoj meri i pokazatelj uspešnosti nastavnika. Nastavnik treba da u procesu pripremanja nastave precizno definiše aktivnosti koje planira da realizuje u procesu učenja, da prati efekte tih aktivnosti i registruje sve važne informacije o samom procesu, o tome koliko su realizovane aktivnosti pogodne za ostvarivanje predviđenih ishoda, kao i važne podatke o napretku polaznika. Ovakav pristup ocenjivanju ne zahteva od polaznika da reprodukuju sadržaj gradiva, već da pokažu da razumeju kakav je značaj određene fizičke pojave u stvarnom životu, u realnoj sredini u kojoj polaznik živi i da to znanje ume da primeni. Nastavnik polaznika ocenjuje i prema tome koliko je ovaj napredovao u odnosu na početno stanje, što predstavlja glavni pokazatelj kvaliteta nastave i adekvatnosti primenjenih nastavnih metoda i sredstava. Ovakav pristup ocenjivanju briše granicu između časova na kojima se obrađuje gradivo i onih na kojima se utvrđuje i ocenjuje. Ishodi učenja su glavni orijentir u procesu praćenja napredovanja polaznika. Svaka aktivnost polaznika je mogućnost za ocenjivanje njegovog napretka i nastavnik treba da je ukratko evidentira i proprati komentarom u kome se nalaze i smernice za dalji rad polaznika. Polaznika je veoma važno pohvaliti za svaki napredak koji je učinio. Ovakvih komentara treba da bude što više jer se i na taj način ruše različite vrste barijera, koje mogu da osujete odraslog polaznika u napredovanju za koje je možda sposoban. Svaki polaznik može da bude uspešan ukoliko se nastavnik postavi tako da ga podstiče i motiviše za aktivno učešće u radu na času. Polaznicima treba omogućiti da rade u manjim grupama. Nekada u zavisnosti od prirode sadržaja na kome se rade, to mogu biti grupe sačinjene od polaznika koje su na približno istom nivou znanja, a nekad je korisno sačiniti grupe tako da s obzirom na ovaj kriterijum polaznici budu izmešani, kako bi se omogućilo da uče jedni od drugih i jedni druge podstiču.

Posebno pripremati pisani materijal koje polaznik treba da popuni. Dobro odabranim pitanjima i zadacima nastavnik podstiče polaznike da pokažu svoja znanja, ispolje svoje mišljenje, da upotrebe svoje veštine, da iskoriste svoje iskustvo. Praćenje i ocenjivanje treba da bude konstruktivno i pozitivno usmereno. Nastavnik treba da bude tolerantan na razlike u tempu učenja i napredovanja, u interesovanjima i sklonostima polaznika. Ocenjivanje treba da unapređuje zainteresovanost polaznika za ishode učenja i da ga konstruktivno podrži. Ocenjivanje mora da bude takvo da ne ugrozi polaznikovo samopouzdanje i entuzijazam.

HEMIJA

Cilj nastave hemije je formiranje znanja o svojstvima supstanci, promenama kojima podležu i praktičnoj primeni supstanci, kao i osposobljavanje za bezbedno i racionalno korišćenje i odgovarajuće odlaganje supstanci korišćenih u svakodnevnom životu i praksi.

Ishodi na kraju osnovnog obrazovanja

Po završetku osnovnog obrazovanja polaznik/ca će umeti da:

- razlikuje čiste supstance (elemente i jedinjenja) i smeše na osnovu njihove složenosti;

- razlikuje fizička i hemijska svojstva supstanci;

- razlikuje fizičke i hemijske promene supstanci i primenjuje Zakon održanja mase, tj. da se pri promenama ukupna masa supstanci ne menja;

- objašnjava da su čiste supstance izgrađene od atoma, molekula ili jona, objašnjava interakcije između izgrađivačkih čestica supstanci i kako tip hemijske veze određuje svojstva supstanci (temperature topljenja i ključanja, i rastvorljivost supstanci);

- prepoznaje na osnovu simbola hemijske elemente, a na osnovu hemijskih formula najvažnije predstavnike klasa neorganskih i organskih jedinjenja;

- objašnjava šta su rastvori i kako nastaju i prepoznaje primere rastvora u svakodnevnom životu i praksi;

- objašnjava šta je zasićen, nezasićen i prezasićen rastvor;

- primenjuje u praksi zavisnost rastvorljivosti supstance od prirode supstance i rastvarača;

- bezbedno rukuje supstancama, posuđem i priborom, zagreva supstancu na bezbedan način, meri masu, zapreminu i temperaturu supstance;

- ispituje svojstva supstanci u jednostavnim ogledima (agregatno stanje, miris, boju, magnetna svojstva, rastvorljivost), i ta svojstva opisuje;

- bira na osnovu svojstava sastojaka smeše odgovarajući postupak za njihovo razdvajanje i izvodi ga;

- izračunava masu rastvorene supstance i rastvarača, na osnovu procentnog sastava rastvora i obrnuto;

- pravi rastvor određenog procentnog sastava i menja sastav rastvora dodavanjem rastvorene supstance ili rastvarača (razblaživanje i koncentrovanje);

- opisuje osnovna fizička i hemijska svojstva nemetala i metala i povezuje svojstava nemetala i metala sa njihovom praktičnom primenom;

- opisuje osnovna fizička i hemijska svojstva oksida, kiselina, baza i soli i povezuje ih sa praktičnom primenom ovih jedinjenja;

- opisuje osnovna fizička i hemijska svojstva ugljovodonika, alkohola, karbonilnih jedinjenja, karboksilnih kiselina i estara i povezuje ih sa praktičnim značajem ovih jedinjenja;

- opisuje fizička svojstva (agregatno stanje i rastvorljivost) masti i ulja, ugljenih hidrata, proteina;

- navodi primere namirnica koje sadrže masti i ulja, ugljene hidrate i proteine;

- opisuje najvažnije uloge masti i ulja, ugljenih hidrata i proteina u živim organizmima;

- navodi zagađivače vazduha, vode i zemljišta i opisuje njihov uticaj;

- objašnjava značaj bezbednog postupanja sa supstancama, načine njihovog pravilnog skladištenja s ciljem očuvanja zdravlja i životne sredine.

Obavezni sadržaji za drugi ciklus

Supstance u okruženju - svojstva, struktura i praktična primena

Svojstva supstanci (fizička i hemijska) i kako se prema njima supstance koriste u praksi.

Čiste supstance:

- Elementi - najjednostavnije čiste supstance i njihova struktura. Hemijski simboli i formule.

- Nemetali (u pregledu vodonik, ugljenik, azot, fosfor, kiseonik, sumpor, hlor), zastupljenost u prirodi i njihov značaj.

- Metali (u pregledu natrijum, kalijum, magnezijum, kalcijum, aluminijum, gvožđe, bakar, cink, olovo), zastupljenost u prirodi i njihov značaj.

- Jedinjenja - složene čiste supstance i njihova struktura.

- Smeše u prirodi i praksi. Legure i njihov praktični značaj.

- Postupci za razdvajanje sastojaka smeša (klasiranje - sejanje, dekantovanje, flotacija, ceđenje, centrifugiranje, dijaliza, isparavanje, destilacija, kristalizacija, ekstrakcija, odvajanje u magnetnom polju) - primena u svakodnevnom životu i industrijskoj proizvodnji.

Fizičke promene supstanci u prirodi i praksi

Fizičke promene supstanci - praktični značaj.

Rastvaranje i rastvori u svakodnevnoj upotrebi.

Procentni sastav rastvora.

Hemijske promene supstanci - hemijske reakcije u prirodi i praksi

Hemijske reakcije u neživoj prirodi i živim sistemima i njihov značaj u svakodnevnom životu i industrijskoj proizvodnji.

Obavezni sadržaji za treći ciklus

Neorganska jedinjenja - njihova svojstva i značaj

Oksidi nemetala (oksidi ugljenika, azota, fosfora i sumpora).

Kiseline (hlorovodonična kiselina, ugljena kiselina, azotna kiselina, fosforna kiselina i sumporna kiselina) i njihov praktični značaj. pH-skala kao način iskazivanja kiselosti rastvora (na primer, sredstava za održavanje higijene, kozmetičkih preparata, prehrambenih proizvoda, telesnih tečnosti).

Oksidi metala (kalcijum-oksid, rđa).

Baze i njihov praktični značaj (natrijum-hidroksid, kalcijum-hidroksid, amonijak).

Soli (natrijum-hlorid, natrijum-karbonat, natrijum-hidrogenkarbonat, kalcijum-karbonat, kalcijum-hidrogenkarbonat, kalcijum-sulfat, bakar (II)-sulfat petnahidrat) i njihov praktični značaj.

Organska jedinjenja - njihova svojstva i značaj

Ugljovodonici - izvor energije. Fizička i hemijska svojstva ugljovodonika i praktični značaj.

Nafta i zemni gas - izvori ugljenikovih jedinjenja i energije.

Polimeri i njihova praktična primena.

Organska jedinjenja sa kiseonikom (alkoholi, aldehidi i ketoni, karboksilne kiseline, estri), fizička i hemijska svojstva i praktični značaj.

Biološki važna organska jedinjenja (masti i ulja, ugljeni hidrati, proteini).

Hemija životne sredine

Bezbedan rad sa supstancama i pravilno odlaganje supstanci.

Zagađivači vazduha, vode i zemljišta. Mere zaštite.

Napredni sadržaji

Struktura supstance

Atomi. Građa atoma. Atomski i maseni broj. Izotopi. Relativna atomska masa.

Elektronski omotač i Periodni sistem elemenata.

Molekuli elemenata i jedinjenja. Kovalentna veza.

Joni i jonska veza.

Relativna molekulska masa.

Atomske, molekulske i jonske kristalne rešetke.

Hemijske reakcije i izračunavanja

Hemijske jednačine.

Zakon o održanju mase.

Količina supstance. Mol. Molarna masa. Značaj izračunavanja za praksu.

Način ostvarivanja programa

Na početku programa navedeni su ishodi prema kojima se planiraju i realizuju nastavne situacije i čas u celini, odnosno aktivnosti nastavnika i polaznika. Tokom celokupnog rada povezuju se svojstava supstanci sa njihovom praktičnom primenom i ukazuje se na mere koje se moraju preduzimati u cilju bezbednog rada sa supstancama, pravilnog skladištenja supstanci i očuvanja životne sredine. Osmišljavaju se nastavne situacije u kojima polaznici prepoznaju elemente i predstavnike klasa neorganskih i organskih jedinjenja, najznačajnijih za praksu, na osnovu hemijskih simbola i hemijskih formula. To je važno radi bezbednog rukovanja sa proizvodima čiji je sastav na etiketi izražen pomoću hemijskih simbola i formula, kao i da bi se prema sadržaju, izraženom pomoću hemijskih simbola i formula, birao proizvod željenog sastava (jednostavan primer su različite mineralne vode).

Sadržaji hemije čijim se učenjem postižu navedeni ishodi organizovani su tako da se u šestom razredu uče osnovni pojmovi opšte hemije, a u sedmom razredu sadržaji neorganske i organske hemije.

U drugom ciklusu razmatraju se tri oblasti:

1) Supstance u okruženju - svojstva, struktura i praktična primena;

2) Fizičke promene supstanci u prirodi i praksi;

3) Hemijske promene supstanci - hemijske reakcije u prirodi i praksi.

Supstance u okruženju - svojstva, struktura i praktična primena

Ishodi koji se očekuju od polaznika u okviru prve oblasti odnose se na razlikovanje primera elemenata, jedinjenja i smeša na osnovu složenosti, odnosno na osnovu izgrađivačkih čestica, razlikovanje fizičkih i hemijskih svojstava supstanci, povezivanje svojstava sa strukturom supstance i dalje sa praktičnom primenom. U okviru ove oblasti polaznici saznaju o zastupljenosti u prirodi i osnovnim svojstvima nemetala (vodonik, ugljenik, azot, fosfor, kiseonik, sumpor, hlor) i metala (natrijum, kalijum, magnezijum, kalcijum, aluminijum, gvožđe, bakar, cink, olovo), kao i o značaju ovih elemenata. Kroz primere bliske iskustvu polaznika omogućiti razlikovanje elemenata, kao jednostavnih čistih supstanci, od jedinjenja - složenih čistih supstanci. Takođe, formiranje pojma smeša i njihovih svojstava bazirati na primerima iz svakodnevnog života i prakse. Postupke za razdvajanje sastojaka smeša (klasiranje - sejanje, dekantovanje, flotacija, ceđenje, centrifugiranje, dijaliza, isparavanje, destilacija, kristalizacija, ekstrakcija i odvajanje u magnetnom polju) ilustrovati primerima iz svakodnevnog života i prakse.

Fizičke promene supstanci u prirodi i praksi

U okviru druge oblasti najpre se razmatraju primeri različitih fizičkih promena u realnom okruženju, a potom se detaljnije razmatra proces rastvaranja i primena rastvora u svakodnevnom životu i praksi. Osposobiti polaznike da računski određuju masu supstance i masu rastvarača da bi dobili rastvor željenog procentnog sastava, a zatim da taj rastvor i naprave.

Hemijske promene supstanci - hemijske reakcije u prirodi i praksi

Formiranje pojma hemijska reakcija u okviru treće oblasti zasnovati na primerima reakcija koje su polaznicima bliske iz realnog života. Takođe, primerima iz industrijske proizvodnje ilustrovati praktični značaj hemijskih reakcija. U ovom delu ne insistirati na jednačinama složenijih hemijskih reakcija, pogotovu onih iz svakodnevnog života ili industrijske proizvodnje.

Sadržaj hemije u trećem ciklusu organizovan je u okviru tri oblasti:

1) Neorganska jedinjenja - njihova svojstva i značaj;

2) Organska jedinjenja - njihova svojstva i značaj;

3) Hemija životne sredine.

Neorganska jedinjenja - njihova svojstva i značaj

U okviru prve oblasti polaznici formiraju znanje o svojstvima oksida nemetala kao što su ugljen-monoksid, ugljen-dioksid, sumpor-dioksid, sumpor-trioksid i oksidi azota i o njihovim uticajima na životnu sredinu i zdravlje čoveka. Tom prilikom skrenuti pažnju da je kiseonik neophodan reaktant u reakcijama oksidacije (sagorevanja) i povezati sa načinima gašenja vatre.

Zatim se razmatraju svojstva kiselina koje se najčešće koriste u svakodnevnom životu i praksi. Takođe, informišu se o pH-skali kao načinu iskazivanja kiselosti rastvora, što se može ilustrovati primerima iz svakodnevnog života (sredstva za održavanje higijene, kozmetički preparati, prehrambeni proizvodi, telesne tečnosti).

Potom se razmatraju oksidi metala kao što su, na primer, kalcijum-oksid i rđa. Ako je prethodno savladano da zajednička svojstva metala nisu podjednako izražena kod svih metala i da je kiseonik neophodan reaktant za reakcije oksidacije metala, kao što su rđanje i sagorevanje, polaznici mogu upoređivati težnju različitih metala da podležu tom tipu reakcije.

Svojstva baza i njihova praktična primena mogu se razmatrati na primerima natrijum-hidroksida, kalcijum-hidroksida i amonijaka. Šta su soli i kakav je njihov praktični značaj može se razmatrati na primerima natrijum-hlorida, natrijum-karbonata, natrijum-hidrogenkarbonata, kalcijum-karbonata, kalcijum-hidrogenkarbo-nata, kalcijum-sulfata, bakar(II)-sulfata pentahidrata. Korelacija sa nastavom geografije može se ostvariti ukazivanjem na uslovljenost oblika krečnjačkog reljefa svojstvima kalcijum-karbonata i kalcijum-hidrogenbonata. Povezivanje sa svakodnevnim životom može se ostvariti ukazivanjem na tvrdoću vode i sastav mineralnih voda. Na primeru fiziološkog rastvora može se ilustrovati značaj poznavanja kvantitativnog sastava rastvora.

Organska jedinjenja - njihova svojstva i značaj

U drugoj oblasti u sedmom razredu uči se o osnovnim fizičkim i hemijskim svojstvima organskih jedinjenja. Najpre se uči o ugljovodonicima kao izvoru energije i prirodnim izvorima ugljovodonika - nafti i zemnom gasu. Od hemijskih svojstava ugljovodonika navesti ona koja omogućavaju praktičnu primenu ugljovodonika:

- sagorevanje - upotreba ugljovodonika kao izvora energije (zemni i rafinerijski gas, benzin, dizel gorivo, mazut);

- reakcije supstitucije i adicije - od ugljovodonika se može dobiti mnoštvo jedinjenja različite praktične namene koja, pored atoma ugljenika i vodonika, sadrže i atome drugih elemenata (na primer, proizvodnja plastičnih masa, teflona, freona, boja, insekticida…).

Reakciju polimerizacije predstaviti kao reakciju u kojoj se od reaktanata, određenih svojstava (na primer, gasovito agregatno stanje), dobijaju supstance sa novim svojstvima (čvrsto agregatno stanje). Naglasiti praktičnu primenu različitih polimera. Aromatične ugljovodonike obraditi na informativnom nivou, ukazujući na njihovu slabu reaktivnost i toksičnost.

U nastavku se obrađuju fizička i hemijska svojstva praktično najvažnijih organskih jedinjenja sa kiseonikom. Pored primene u svakodnevnom životu, potrebno je naglasiti važnost organskih jedinjenja sa kiseonikom kao industrijskih sirovina. U okviru ove oblasti važno je da se istakne štetno fiziološko delovanje alkohola i problem alkoholizma.

U okviru druge oblasti razmatraju se i osnovna svojstva masti i ulja, ugljenih hidrata i proteina, njihov značaj i zastupljenost u namirnicama. Neophodno je da polaznici razmotre svojstva, biološki i tehnički značaj masti i ulja, kao i primenu ovih jedinjenja kao sirovina ili poluproizvoda u daljoj hemijskoj preradi, na primer, dobijanje margarina iz ulja i proizvodnja sapuna, zatim energetsku ulogu masti i ulja u živim bićima i njihov značaj za pravilnu ishranu, kao i značaj zastupljenosti nezasićenih masnih kiselina u ishrani.

Građenje polisaharida predstaviti kao način da se energija skladišti. Ukazati na gradivnu i zaštitnu ulogu celuloze u biljkama. Istaći da su skrob i celuloza prirodni polimeri izgrađeni različitim vezivanjem istih monosaharidnih jedinica. Takođe, važno je da se ukaže na široku zastupljenost ugljenih hidrata u prirodi i njihovu primenu u svakodnevnom životu: saharoze u prehrambenoj industriji, skroba u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji, pamuka i celuloze u tekstilnoj industriji. Na primeru saharoze i invertnog šećera može se istaći razlika između jedinjenja i smeša, a kristalizacija meda može se predstaviti kao kristalizacija prezasićenog rastvora. U korelaciji sa nastavom biologije treba ukazati na biološki značaj proteina, njihovu gradivnu i katalitičku funkciju u organizmu. U okviru obrade ovog dela teme važno je da polaznici nauče da se ishranom unosi šest glavnih vrsta supstanci neophodnih ljudskom organizmu (proteini, ugljeni hidrati, masti i ulja, vitamini, minerali i voda), o važnosti pravilne ishrane, kao i o poremećajima ishrane.

Hemija životne sredine

U okviru treće teme potrebno je razmotriti uzroke zagađivanja životne sredine, kako čovek svojim aktivnostima tome doprinosi i kako se posledice ovih uticaja mogu umanjiti. Polazeći od svojstava razmatranih neorganskih i organskih supstanci, neophodno je utvrditi šta su zagađivači vazduha, vode i zemljišta. Važno je istaći doprinos hemije za očuvanje i unapređenje kvaliteta životne sredine kroz istraživanje složenosti hemije zemlje, voda u prirodi, atmosfere i biosfere, kroz razvoj novih reagenasa, metoda i instrumenata za detekciju i identifikaciju opasnih supstanci.

Važno je da kroz razmatrane sadržaje polaznici sagledaju značaj hemije i hemijske proizvodnje za razvoj društva (na primer, za proizvodnju lekova, novih vrsta građevinskih i izolacionih materijala, kozmetičkih proizvoda, sredstava za higijenu, konzervanasa, boja i lakova…).

Pored obaveznih sadržaja za sve polaznike, u programu su predloženi i napredni sadržaji za polaznike koji nameravaju da nastave svoje obrazovanje. Ovim sadržajima je predviđeno produbljivanje znanja o strukturi supstance. Pri obradi pojma izotop važno je istaći njihovu praktičnu primenu u arheologiji i medicini.

Treba ukazati na povezanost čestične strukture supstance i njenog agregatnog stanja pod standardnim uslovima: da su čestice gasova molekuli (H2, N2, Cl2, CO2, SO2), osim plemenitih gasova čije su izgrađivačke čestice atomi; čestice tečnosti su uvek molekuli (H2O, Br2, etanol, heksan, aceton), a čestice čvrstih supstanci mogu biti atomi (grafit, gvožđe), molekuli (šećer, jod) i joni (natrijum-hlorid). Može se ukazati da se kristalne i amorfne supstance razlikuju po uređenosti čestica koje ih izgrađuju. Kristalnu rešetku mogu da izgrađuju atomi međusobno povezani kovalentnim vezama, ili molekuli među kojima deluju međumolekulske privlačne sile. U jonskim kristalnim rešetkama postoje jake privlačne sile između jona - jonska veza. S tog polazišta treba objasniti različita svojstva supstanci sa jonskom i kovalentnom vezom (temperature topljenja i ključanja), da su jonska jedinjenja pod standardnim uslovima uvek u čvrstom agregatnom stanju, dok se kovalentna jedinjenja pojavljuju u sva tri agregatna stanja u zavisnosti od jačine međumolekulskih interakcija.

Napredni sadržaji obuhvataju i produbljivanje znanja o hemijskoj reakciji kroz kvantitativna razmatranja hemijskih reakcija. To zahteva razmatranje povezanosti osnovnih fizičkih veličina: mase supstance i količina supstance, i njihovih jedinica.

Specifičnost učenja hemije ogleda se u tome što se hemijski pojmovi razmatraju na tri nivoa: makro nivou, mikro nivou i simboličkom nivou. Značajno je planirati situacije u kojima se svojstva supstanci i promene kojima podležu, a koje se makroskopski opažaju u svakodnevnom životu ili ogledima, tumače na nivou čestica koje izgrađuju supstancu. Istaći da supstance predstavljamo pomoću hemijskih simbola ili formula, a hemijske promene (hemijske reakcije) pomoću hemijskih jednačina.

Formiranje hemijskih pojmova uvek započinjati povezivanjem sa primerima iz svakodnevnog života, kao i sa prethodnim znanjem i iskustvom polaznika i dalje upućivati na vidove praktične primene. Omogućiti svakom polazniku da razume svojstva materijala kojima je okružen i koje koristi, da razume kako je upotreba materijala određena njihovim svojstvima i da, prema tome, bira odgovarajući materijal, kao i da bezbedno rukuje različitim supstancama. Time se polaznici osposobljavaju za donošenje odluka, na primer, od kog proizvođača kupiti određeni proizvod imajući u vidu hemijski sastav proizvoda, i razvija se kritički odnos prema reklamnim kampanjama za proizvode.

Važno je da se formiranje pojmova zasnuje na posmatranju supstanci i uočavanju promena kojima podležu. Omogućiti polaznicima samostalni eksperimentalni rad, prikupljanje podataka posmatranjem ili merenjem, predstavljanje podataka na strukturiran način (tabelarno, grafički), uočavanje pravilnosti među podacima, formulisanje objašnjenja i izvođenje zaključaka.

Aktivnosti planirati prema ishodima imajući u vidu znanja i sposobnosti koje pokazuju polaznici. Te aktivnosti mogu biti sledeće:

- posmatranje svojstava supstanci i promena u ogledu koje nastavnik izvodi;

- analiza rezultata ogleda i njihovo povezivanje sa prethodnim iskustvom i postojećim teorijskim znanjem;

- izvođenje ogleda uz bezbedno rukovanje laboratorijskim priborom, posuđem i supstancama;

- beleženje rezultata ogleda, formulisanje objašnjenja za pravilnosti uočene među prikupljenim podacima i izvođenje zaključaka;

- pripremanje izveštaja o eksperimentalnom radu i izveštavanje;

- diskutovanje;

- pretraživanje i korišćenje različite literature;

- pretraživanje Interneta radi prikupljanja informacija;

- povezivanje izračunavanja sa eksperimentalnim radom i primenom u svakodnevnom životu i praksi.

Učenje hemije bi trebalo da doprinese razvijanju komunikacionih sposobnosti (uključujući i komunikaciju korišćenjem hemijske simbolike i specifičnih termina), sposobnosti da se iznesu ideje, navode argumenti, da se donose odluke (na primer, koji proizvod kupiti, kako skladištiti supstancu, kako odlagati otpad) i preuzimanje odgovornosti.

Program hemije se realizuje u korelaciji sa gradivom fizike (fizičke veličine, supstanca, energija), gradivom biologije (zagađivanje vazduha, vode i zemljišta i mere prevencije, biološki važna organska jedinjenja i njihova uloga u živim bićima, uticaj alkohola na organizam), gradivom geografije (sastav stena, uslovljenost oblika krečnjačkog reljefa svojstvima kalcijum-karbonata i kalcijum-hidrogenbonata). Pored toga, nastava hemije kroz zadatke i aktivnosti polaznika doprinosi ostvarivanju ishoda koji se odnose na funkcionalnu pismenost i bogati rečnik polaznika novim terminima specifičnim za hemiju.

Tokom procesa nastave i učenja nastavnik kontinuirano prati napredovanje polaznika prema ishodima i pruža odgovarajuće povratne informacije kojima se prevazilaze problemi ispoljeni u razumevanju sadržaja. U zavisnosti od odgovora potrebno je planirati povratne informacije kojima se mogu prevazići greške u rezonu i nedoumice. Prema vrsti grešaka, ali i prema uspešnom odgovaranju, potrebno je planirati dodatni materijal koji bi u samostalnom radu polaznici mogli da koriste. Važno je da nastavnik bude spreman da menja primere i aktivnosti na času kada uoči da se javljaju problemi u razumevanju sadržaja. Potrebno je da se daju raznovrsne i česte prilike da polaznici demonstriraju svoje napredovanje ka ishodima. Posebnu pažnju posvetiti kreiranju zadataka kojima se prati i vrednuje napredak polaznika, da li ti zadaci zaista govore o postignutom ishodu, ili se izašlo izvan planiranog nivoa postignuća. Takođe, važno je da se prati osposobljenost polaznika da primenjuju stečeno znanje na primerima iz svakodnevnog života i prakse, a ne da rešavaju klasične školske zadatke koji nemaju vidljivu vezu sa realnim životom.

BIOLOGIJA

Cilj nastave biologije je da polaznicima omogući izgradnju osnovnih znanja o živom svetu, veština i vrednosnih stavova potrebnih za odgovorno funkcionisanje u svakodnevnom životu.

Ishodi za kraj osnovnog obrazovanja

Po završetku osnovnog obrazovanja polaznik/ca će umeti da:

- primenjuje osnovna biološka znanja u svakodnevnom životu;

- izvede jednostavne oglede/istraživanja, objasni postupak i izvede zaključak;

- prepozna, uporedi i navede osnovne razlike između žive i nežive prirode;

- objasni po kojim se parametrima živa bića grupišu u određene sistematske kategorije;

- objasni u glavnim crtama nastanak i razvoj života na Zemlji;

- prepozna, navede i uporedi osnovne karakteristike pojedinih sistematskih grupa živih bića;

- navede osnovne karakteristike virusa, bakterija i protista i objasni njihov značaj za prirodu i čoveka;

- navede osnovne karakteristike gljiva i lišajeva i objasni njihovu ulogu u prirodi i za čoveka;

- imenuje i opiše osnovnu građu biljaka;

- prepozna i opiše osnovne životne procese koji su karakteristični za biljni svet;

- izrazi i objasni potrebu za očuvanjem raznovrsnosti biljnog sveta;

- imenuje i opiše osnovne sličnosti i razlike u spoljašnjoj građi između pojedinih predstavnika različitih životinjskih grupa;

- izrazi i objasni potrebu za očuvanjem raznovrsnosti životinjskog sveta;

- navede i objasni osnovne ekološke pojmove;

- navede i objasni osnovne karakteristike populacije, životne zajednice i ekosistema;

- prepozna i opiše odnose ishrane između pojedinih članova lanaca ishrane;

- prepozna i opiše ključne materijalne i energetske tokove u ekosistemu;

- prepozna, uporedi i navede osnovne razlike između prirodnih i antropogenih ekosistema;

- prepozna i navede značaj zaštite i unapređivanja ekosistema;

- imenuje i opiše značaj zaštićenih prirodnih dobara Republike Srbije;

- prepozna, izrazi i objasni uticaj čoveka na biološku raznovrsnost;

- razlikuje pozitivne i negativne posledice čovekovog delovanja na prirodu;

- prepozna ulogu i značaj održivog korišćenja prirodnih resursa, reciklaže i uštede energije;

- objasni poreklo i razvoj ljudske vrste;

- imenuje i opiše osnovnu građu i način funkcionisanja sistema organa čoveka;

- razlikuje i opiše određene faze u embrionalnom razviću čoveka;

- prepozna i opiše osnovne principe nasleđivanja kod ljudi;

- prepozna i objasni kako bolesti zavisnosti nepovoljno utiču na ukupan kvalitet života;

- prepozna značaj zdravlja i primeni znanja o očuvanju zdravlja;

- prepozna i primeni znanja, veštine i vrednosti kulture življenja u svakodnevnom životu.

Obavezni sadržaji drugog ciklusa

Nauka o životu

- Izvori bioloških znanja i njihov značaj i primena u svakodnevnom životu. Posmatranje i rad na terenu.

- Odlike živih bića (razlike između žive i nežive prirode).

- Ćelija - sličnosti i razlike između biljnih i životinjskih ćelija. Jednoćelijski i višećelijski organizmi.

- Nastanak i razvoj života na Zemlji.

- Raznovrsnost živog sveta i podela na carstva.

Raznovrsnost života

- Virusi, bakterije, protisti - rasprostranjenost, značaj za život i zdravlje ljudi.

- Gljive i lišaji - značaj za prirodu i čoveka.

- Biljke. Važnost korena, stabla, lista, cveta, ploda, semena za biljke i za ljude.

- Životni procesi karakteristični za biljni svet - fotosinteza, disanje, transpiracija, oprašivanje, oplođenje, klijanje. Značaj biljnih procesa za čoveka.

- Značaj biljaka za čoveka (jestive, lekovite, otrovne, industrijske) - opšte karakteristike i primeri. Gajenje biljaka.

- Raznovrsnost biljaka - ugroženost, mere zaštite i očuvanja.

- Životinje. Razlike u građi tela različitih grupa životinja.

- Beskičmenjaci važni za život čoveka.

- Insekti i njihov značaj za prirodu. Značaj insekata za čoveka.

- Parazitske vrste životinja (metilj, pantljičara, dečja glista, čovečija glista, krpelji, vaš, buva, stenica).

- Raznovrsnost i značaj pojedinih predstavnika kičmenjaka.

- Značaj životinja za čoveka. Gajenje životinja. Čovekov odnos prema životinjama. Kućni ljubimci.

- Raznovrsnost životinja - ugroženost, mere zaštite i očuvanja.

Odnosi živih bića i životne sredine

- Uslovi života na Zemlji. Prilagođavanje živih bića na uslove života u različitim životnim sredinama.

- Populacija, životna zajednica i ekosistem.

- Odnosi ishrane u ekosistemu. Kruženje materije i prenos energije.

- Ugrožavanje, zaštita i unapređivanje ekosistema.

- Zaštićena prirodna dobra Srbije. Nacionalni parkovi. Prirodni rezervati.

- Ugroženost, zaštita i očuvanje biodiverziteta.

Životna sredina u opasnosti

- Životna sredina. Posledice zagađivanja životne sredine.

- Zagađenje vode, vazduha, zemljišta, hrane.

- Klimatske promene. Efekat staklene bašte. Oštećenje ozonskog omotača.

- Kisele kiše. Sušenje šuma. Erozija zemljišta. Širenje pustinja.

- Uloga čoveka u očuvanju, zaštiti i unapređenju životne sredine.

Održiva budućnost

- Koncept održivog razvoja.

- Prirodni resursi - održivo korišćenje. Otpad i reciklaža. Energetska efikasnost.

Obavezni sadržaji trećeg ciklusa

Nauka o čoveku

- Ko su bili naši preci - poreklo i razvoj ljudske vrste.

- Kožni sistem - osnovna građa i uloge; nega i zaštita; prva pomoć kod povreda.

- Skeletni sistem - osnovna građa i uloge; prva pomoć kod povreda.

- Mišićni sistem - osnovna građa i uloge; nega i zaštita; prva pomoć kod povreda.

- Nervni sistem - osnovna građa i uloge; nega i zaštita.

- Sistem čulnih organa - osnovna građa i uloge; nega i zaštita; prva pomoć kod povreda.

- Sistem žlezda sa unutrašnjim lučenjem - osnovna građa i uloge; poremećaji funkcionisanja žlezda sa unutrašnjim lučenjem.

- Sistem organa za cirkulaciju - osnovna građa i uloge; nega i zaštita; prva pomoć kod povreda.

- Sistem organa za razmenu gasova - osnovna građa i uloge; nega i zaštita.

- Sistem organa za varenje - osnovna građa i uloge; nega i zaštita; bolesti kao posledica nepravilne ishrane; pravilna ishrana.

- Sistem organa za izlučivanje - osnovna građa i uloge; nega i zaštita.

- Sistem organa za razmnožavanje - osnovna građa i uloge; nega i zaštita; reproduktivno zdravlje.

- Embrionalno razviće čoveka. Nasleđivanje osobina kod ljudi.

U zdravom telu zdrav duh!

- Bolesti zavisnosti.

- Osnovi higijene i značaj očuvanja i održanja zdravlja.

- Kultura življenja.

Napredni sadržaji

Nauka o životu

- Značaj eksperimentalnog istraživanja (npr. rast kvasca, uslovi klijanja semena, itd.).

- Razvoj i usložnjavanje građe i funkcije tokom evolucije živog sveta.

- Uticaj čoveka na smer i brzinu evolucionih promena. Veštačka selekcija.

- Genetički materijal i njegova osnovna uloga u ćeliji.

- Uloga genetičkog inžinjeringa u svakodnevnom životu.

Raznovrsnost živog sveta

- Sličnosti i razlike u građi i funkciji organa koji obavljaju određene životne procese kod različitih organizama i u različitim stadijumima razvića jedinki.

Odnosi živih bića i životne sredine

- Odnosi ishrane u ekosistemu, lanci ishrane i trofičke piramide.

- Autotrofni, heterotrofni i miksotrofni organizmi.

- Način života pojedinih živih bića - simbionti, paraziti, saprotrofi.

- Raznovrsnost ekosistema Republike Srbije.

Globalne posledice zagađivanja životne sredine

- Nepovoljni uticaji zagađivanja životne sredine (vode, vazduha, zemljišta, hrane, buka, itd.) i nekih prirodnih pojava (UV-zračenje) na živa bića.

Životna sredina i održivi razvoj

- Mehanizmi delovanja mera zaštite životne sredine.

- Značaj prirodnih dobara u zaštiti prirode (nacionalnih parkova, prirodnih rezervata, botaničkih bašta, zoo-vrtova).

Nauka o čoveku

- Zajedničko delovanje različitih organa i organskih sistema u cilju postizanja stabilnog stanja organizma (homeostaze).

Higijena i zdravlje

- Značaj preventivnih mera u očuvanju zdravlja (pravilna i zdrava ishrana, umerena fizička aktivnost, poštovanje bioloških ritmova - odmor i san, redovna kontrola kod lekara).

- Fizičke i hemijske povrede i prva pomoć.

Način ostvarivanja programa

Prioritet u realizaciji programa biologije je ostvarivanje ishoda.

Od svakog polaznika se očekuje da razvije ne samo trajna i upotrebljiva znanja i veštine, već i vrednosne stavove prema živim bićima, zdravlju i higijeni tela, zaštiti i očuvanju životne sredine.

Ostvarivanje ishoda namenjeni su polaznicima, grade se postupno i prilagođavanjem nastavnih oblika, metoda i sredstava rada pojedinačnim potrebama polaznika kako bi se osigurao vaspitno-obrazovni uspeh svakog polaznika. Oslanjajući se na prethodna iskustva i stečena znanja polaznika, za uspešnu realizaciju programa prema jasno definisanim ishodima, potrebna je stručna osposobljenost nastavnika - realizatora, dobra opremljenost kabineta savremenim naučno-nastavnim sredstvima (raznovrsna vizualna i audio-vizualna sredstva), naučno-popularna literatura i resursi sa interneta.

Obavezni sadržaji su povezani sa ishodima po razredima i ciklusima i u funkciji su ostvarivanja planiranih ishoda.

Nastavnik treba da rukovodeći se svim zahtevima obrazovnog procesa, realizuje sadržaje prema njihovoj saznajnoj vrednosti sa aspekta nauke, kao i sa aspekta njihove važnosti i primerenosti karakteristikama polaznika, i da ih funkcionalno uvede u nastavu povezujući ih sa ostalim komponentama u ovom procesu. Sadržaji koje nastavnik uvodi u nastavu treba da predstavljaju osnovu za razvoj organizovanih pojmova i drugih relevantnih znanja i kontinuirani razvoj novih znanja. Nova znanja treba da budu u funkciji pripreme polaznika da u novim situacijama učenja primene ono što su već naučili, ili da ta znanja primene u novim životnim situacijama.

Izučavanje tematske celine Nauka o životu je za polaznike prioritetna celina jer ih uvodi u predmet izučavanja biologije. Primenom principa očiglednosti, kroz postavku i realizaciju jednostavnih eksperimenta, ili povezivanjem primera iz svakodnevnog života, iz različitih domena biološke nauke, od polaznika se očekuje da ovlada osnovnom biološkom pismenošću i podstakne se za celovito istraživanje i razumevanje raznovrsnosti prirode, kao i da se osposobi za aktivno, samostalno i praktično učenje.

Izučavanjem ove celine polaznik ostvaruje sledeće ishode:

- primenjuje osnovna biološka znanja u svakodnevnom životu;

- izvodi jednostavne oglede/istraživanja, objasni postupak i izvede zaključak;

- prepoznaje, poredi i navedi osnovne razlike između žive i nežive prirode;

- objašnjava po kojim se parametrima živa bića grupišu u određene sistematske kategorije;

- objašnjava u glavnim crtama nastanak i razvoj života na Zemlji;

- prepoznaje, navodi i poredi osnovne karakteristike pojedinih sistematskih grupa živih bića.

U okviru tematske celine Raznovrsnost života izučavaju se sadržaji koji se odnose na raznovrsnost živog sveta. Prilikom obrade ove celine kod polaznika treba da se razviju osnovna znanja o specifičnost organizacije, veličini, obliku, načinu života, raznovrsnosti i rasprostranjenosti pojedinih predstavnika jednoćelijskih i višećelijskih organizama. Pored toga, od polaznika se očekuje da razvije interaktivnu vezu između građe i funkcionisanja pojedinih biljnih i životinjskih organa i organskih sistema u jedinstvenu celinu, što doprinosi uspešnijem prilagođavanju organizma na životne uslove u različitim životnim sredinama. Postepenim upoznavanjem biološke raznovrsnosti i njenog značaja, kod polaznika treba da se razvije svest o važnosti očuvanja živog sveta.

Izučavanjem ove celine polaznik će ostvariti sledeće ishode:

- navodi osnovne karakteristike virusa, bakterija i protista i objašnjava njihov značaj za čoveka;

- navodi osnovne karakteristike gljiva i lišajeva i objašnjava njihovu ulogu u prirodi i za čoveka;

- imenuje i opisuje osnovnu građu biljaka;

- prepoznaje i opisuje osnovne životne procese koji su karakteristični za biljni svet;

- izražava i objašnjava potrebu za očuvanjem raznovrsnosti biljnog sveta;

- imenuje i opisuje osnovne sličnosti i razlike u spoljašnjoj građi između pojedinih predstavnika različitih životinjskih grupa;

- izražava i objašnjava potrebu za očuvanjem raznovrsnosti životinjskog sveta.

Prilikom realizacije sadržaja ove tematske celini Odnos živih bića i životne sredine od polaznika se očekuje da ovlada osnovnim pojmovima iz ekologije, da shvate međusobnu povezanost organizama i njihove životne sredine i da na osnovu ličnog iskustva i zapažanja uoče značaj procesa kruženja materije i proticanja energije. Pored toga, kroz ovu tematsku celinu polaznik će se upoznati sa prirodnim i antropogenim ekosistemima i zbog čega su važni zaštita i očuvanje raznovrsnosti prirodnih ekosistema, a naročito na primerima nacionalnih zaštićenih prirodnih dobara i biološke raznovrsnosti.

Izučavanjem ove celine polaznik će ostvariti sledeće ishode:

- navodi i objašnjava osnovne ekološke pojmove;

- navodi i objašnjava osnovne karakteristike populacije, životne zajednice i ekosistema;

- prepoznaje i opisuje odnose ishrane između pojedinih članova lanaca ishrane;

- prepoznaje i opisuje ključne materijalne i energetske tokove u ekosistemu;

- prepoznaje, poredi i navodi osnovne razlike između prirodnih i antropogenih ekosistema;

- prepoznaje i navodi značaj zaštite i unapređivanja ekosistema;

- imenuje i opisuje značaj zaštićenih prirodnih dobara Republike Srbije;

- prepoznaje, izražava i objašnjava uticaj čoveka na biološku raznovrsnost.

Sadržaji celina Životna sredina u opasnosti i Održiva budućnost se mogu izučavati odvojeno ili kao jedna celina Životna sredina i održivi razvoj. Od polaznika se očekuje da izučavajući ovu celinu steknu uvid u probleme u životnoj sredini koje su nastale negativnim delovanjem čoveka na prirodu. Sadržaji ove teme imaju veliki obrazovno-vaspitni značaj jer omogućavaju polaznicima da uvide važnost čoveka u zaštiti životne sredine, naročito u primeni koncepcije održivog razvoja koja se odnosi na održivo korišćenje prirodnih resursa, razvijanje lične odgovornosti prema uštedi energije, pravilnom odlaganju otpada i reciklaži.

Izučavanjem ove celine polaznik će ostvariti sledeće ishode:

- razlikuje pozitivne i negativne posledice čovekovog delovanja na prirodu;

- prepoznaje ulogu i značaj održivog korišćenja prirodnih resursa, reciklaže i uštede energije.

Sadržaj tematske celine Nauka o čoveku omogućava polaznicima da steknu osnovna znanja o poreklu ljudske vrste, anatomiji i fiziologiji čoveka.

S obzirom na složenost evolucije čoveka, polaznicima je važno razjasniti zablude o "čovekovom nastanku od majmuna" upućujući ih na složenost evolutivnog procesa, dokaze evolucije u vidu fosilnih zapisa i savremenih analiza razvojnih grana biologije. Takođe treba naglasiti da moderna teorija evolucije ne govori o ljudskim tipovima.

Pored izučavanja osnovne građe i uloga pojedinih organa i organskih sistema potrebno je isticati posledice poremećaja u radu, značaj nege i zaštite. Takođe, polaznike treba upoznati sa značajem integracije svih organskih sistema u jedinstvenu celinu, što doprinosi održanju unutrašnje (stabilne) ravnoteže organizma i utiče na pravilno funkcionisanje organizma. Za polaznike je važno da steknu uvid u osnovama embrionalnog razvića čoveka i nasleđivanju pola.

Izučavanjem ove celine polaznik će ostvariti sledeće ishode:

- objašnjava poreklo i razvoj ljudske vrste;

- imenuje i opisuje osnovnu građu i način funkcionisanja sistema organa čoveka;

- razlikuje i opisuje određene faze u embrionalnom razviću čoveka;

- prepoznaje i opisuje osnovne principe nasleđivanja kod ljudi.

Prilikom odabira metoda za ostvarivanje programa biologije potrebno je uvažiti mogućnosti i potrebe polaznika kako bi im se omogućilo da na što jednostavniji način izraze svoje razvojne potrebe i unaprede sposobnosti saznavanja i učenja.

Kako je FOOO namenjeno polaznicima koji su stariji od 15 godina, ostvarivanje programa biologije treba da se oslanja na prethodna iskustva polaznika uz primenu savremenih aktivnih oblika rada: multimedijalna nastava, problemska nastava, timska, makronastava, nastava putem otkrića, praktični/eksperimentalni rad u učionici/kabinetu ili rad na terenu. U toku organizacije nastave važno je primenjivati više metoda rada i međusobno ih kombinovati: verbalno-tekstualne (metoda razgovora, metoda pisanja i pismenih radova), ilustrativno-demonstrativne, laboratorijsko-eksperimentalne.

Da bi se postigla što efikasnija realizacija programskog sadržaja biologije u procesu saznavanja se preporučuje primena očiglednosti: vizualna sredstava (nastavna sredstva žive prirode - akvarijumi, terarijumi, zoovrtovi, botaničke bašte; nastavna sredstva nežive prirode - prirodnjački i paleontološki muzeji, preparirani modeli životinja, herbarski materijal, mokri preparati, mikroskopski preparati; dvodimenzionalna i trodimenzionalna nastavna sredstva - slike, karte, crteži, mape, grafofolije, šeme, grafikoni, dijagrami, planovi, dijapozitivi, dijafilmovi, reljefi, modeli, makete), audio-vizualna nastavna sredstva (obrazovni softverski program, SD i DVD film), tekstualna nastavna sredstva (enciklopedije, atlasi, rečnici, naučno-popularna literatura).

U toku organizacije nastavnog rada, program treba prilagoditi prema individualnim razlikama među polaznicima (individualizovana nastava). Kako svaki polaznik dolazi sa određenim nivoom znanja i iskustvom, različitim sklonostima, razlikama u fizičkim i mentalnim sposobnostima, potrebama i interesovanjima, kao i postojanje mogućnosti za različit tempo napredovanja, nastavu je potrebno prilagoditi individualnim karakteristikama polaznika.

To se može ostvariti kroz izradu i primenu didaktičkih materijala (radni listići, biološki praktikumi, laboratorijski pribor, optički instrumenti - lupa, binokularna lupa, mikroskop). U individualizovanoj nastavi polaznici rade samostalno savlađujući isti sadržaj shodno prema svojim mogućnostima. Ovakav oblik nastave doprinosi razvoju samopouzdanja, samokritičnosti i stvaralačkog mišljenja kod polaznika. Tokom rada, polaznici uče sopstvenim tempom, rešavaju probleme, kombinuju, istražuju izvode zaključke.

Planiranje individualizovane nastave zahteva izradu programa za svakog polaznika.

U ovom procesu nastavnik je u ulozi posmatrača, koji organizuje nastavu, prati proces rada, podstiče samostalni, istraživački i kreativan rad polaznika. Ovakav način organizacije nastave i učenja doprinosi ostvarivanje ishoda i realizaciji programa.

Programom su predviđene teme (Nauka o životu, Raznovrsnost živog sveta, Odnos živih bića i životne sredine, Životna sredina u opasnosti, Nauka o čoveku, U zdravom telu zdrav duh) koje se odnose na osnovne sadržaje biologije kao nauke i kao nauke čija se znanja primenjuju u svakodnevnom životu.

Aktivnosti polaznika u obrazovnom procesu treba da budu usmerene tako da polaznici u njemu imaju aktivnu ulogu kako bi mogli da:

- primene osnovna naučna znanja iz oblasti biološke nauke i prakse;

- povezuju prethodno stečena znanja i usvajaju nova o živom svetu;

- razmišljaju o svojim sklonostima i strategijama učenja i rešavanja problema;

- razvijaju veštine, umeća i navike koje su potrebne za efikasno istraživanje, komunikaciju i učenje;

- koriste različite resurse, tehnike i instrumente za prikupljanje i obradu podataka;

- razvijaju sposobnost za samoinicijativno i samostalno istraživanje;

- razvijaju sposobnost uočavanja uzročno-posledičnih veza;

- objasne kako okruženje utiče na život ljudi i na načine kojima oni zadovoljavaju svoje potrebe;

- čitaju, analiziraju i opisuju biološke činjenice prikazane tabelom, grafikonom, šemom, dijagramom, ilustracijom, fotografijom, modelom;

- formiraju stav o čovekovom odnosu prema živom svetu i životnoj sredini;

- formiraju stav o održivom korišćenju prirodnih resursa;

- razvijaju ekološku svest i ekološku kulturu;

- prate svoj rad i napredovanje, procenjuju svoje sklonosti i donose odluke o svom narednom napredovanju;

- pažljivo prate nastavu, aktivno učestvuju u radu, sarađuju sa nastavnikom i drugim polaznicima;

- uvažavaju tuđe mišljenje;

- kritički se odnose prema novim informacijama i aktivnostima i iznose svoje mišljenje i stavove.

Aktivnosti nastavnika su mnogobrojne i raznovrsne i proizlaze iz njegove složene uloge u obrazovnom procesu:

- usklađuje ciljeve i ishode i planira sadržaje prema definisanim ciljevima i ishodima;

- organizuje nastavu i aktivnosti - planira oblike rada, metode rada, nastavna sredstva i druge aktivnosti koje će uvesti u nastavni proces u određenom segmentu vremena;

- objašnjava biološke termine, pojave i procese;

- prati i proverava postignuće polaznika iz biologije i povezuje ih sa postignućima iz srodnih predmeta;

- prezentuje sadržaje, izlaže gradivo, koristi slikovni, grafički i manipulativni materijal, odabranu didaktičku i stručnu literaturu;

- demonstrira oglede;

- stvara prigodnu atmosferu za učenje;

- podstiče na diskusiju;

- vodi ciljani razgovor;

- ukazuje na primenu i povezivanje stečenog znanja i veština u svakodnevnim životnim aktivnostima;

- postavlja pitanja i odgovara na pitanja;

- pomaže polazniku da organizuje svoja razmišljanja i da ih uobliči;

- razvija interesovanja kod polaznika, podstiče entuzijazam, otvorenost,

samokritičnost i saznajnu orijentaciju polaznika;

- prati napredovanje svakog polaznika i informiše ih u toku napredovanja;

- ocenjuje postignuća polaznika;

- prati efekte svog rada i istražuje nove mogućnost za njegovo unapređivanje.

Većinu sadržaja programa Biologije u drugom i trećem ciklusu je moguće ostvariti sa istim ili sličnim sadržajima drugih prirodnih i društvenih predmeta, kao što su: srpski jezik (sve tematske celine kroz književno umetničke i naučno popularne tekstove), istorija (istorijski razvoj čoveka), geografija (postanak Zemlje i geološka doba, raspored bioma), hemija (sastav vazduha, sastojci hrane) fizika (prilagođenost oblika tela kretanju u odgovarajućoj sredini), matematika (sve tematske celine kroz tabelarne i grafičke prikaze). Pojedini sadržaji programa biologije pogodni su za tematsku interdisciplinarnu nastavu koja omogućava da se više predmeta funkcionalno integrišu prilikom obrade određenog sadržaja ili teme, što će doprineti da polaznici steknu kompletna, kompleksna i trajna znanja. Izbor zajedničkih tema sa sadržajima koji su u korelaciji vrši se na osnovu definisanog cilja i ishoda svakog nastavnog predmeta.

Praćenje napredovanja i uspeha polaznika treba da bude kontinuirano i da se sastoji iz nekoliko faza. Na početku svakog ciklusa potrebna je provera nivoa polaznikovog predznanja i neposrednog iskustva (kroz razgovor, anketu ili upitnik) kako bi se organizovao plan sadržaja za dalje napredovanje. Tokom realizacije programa stalno praćenje sticanja znanja obavljalo bi se kroz dijalog, usmenu i pismenu proveru u vidu petominutnih kontrolnih vežbi ili testa nakon završetka određene oblasti (teme). Vežbe ili testovi bi trebalo da sadrže zadatke različite težine, gradiranih od jednostavnijih ka složenijim.

Ocenjivanje uspeha polaznika takođe treba da bude kontinuirano, uz primenu različitih vrsta ocenjivanja s obzirom na vaspitno-obrazovne sposobnosti i uz uvažavanje individualnih razlika i sposobnosti polaznika.

ISTORIJA

Cilj nastave istorije je da se polaznik upozna sa važnim događajima, ličnostima, pojavama i procesima iz istorije ljudskog društva i sredine u kojoj živi, kao i da razvija osnovne veštine neophodne za građenje odgovornog odnosa prema društvu.

Ishodi za kraj osnovnog obrazovanja

Po završetku osnovnog obrazovanja polaznik/ca će umeti da:

- pravilno upotrebljava različita značenja pojma istorija;

- navede, prepozna i razvrsta istorijske izvore; proceni sadržaje i njihovu funkciju (propaganda, stereotip, pristrasnost, informativna izvorna vrednost);

- imenuje, razlikuje i pravilno upotrebljava (primenjuje) osnovne vremenske odrednice (datum, decenija, vek, milenijum, era);

- navede podelu prošlosti na praistoriju i istoriju i da identifikuje osnovne odlike ovih razdoblja;

- imenuje, ređa po redosledu, opisuje i razlikuje istorijske periode (stari, srednji, novi vek i savremeno doba);

- prepozna prostor na istorijskoj karti;

- primeni znanje iz istorije na istorijskoj karti (prikazuje na kojem prostoru su se odigrali najvažniji događaji iz lokalne, nacionalne, regionalne, opšte istorije);

- prepozna značenje osnovnih pojmova iz istorije civilizacije;

- navede najvažnije događaje, ličnosti, pojave i procese iz opšte istorije;

- navede najvažnije događaje ličnosti, pojave i procese iz nacionalne istorije;

- prikaže, na odabranim primerima, da isti istorijski događaji mogu različito da se tumače;

- na najznačajnijim primerima uoči povezanost nacionalne, regionalne i svetske istorije;

- prepozna povezanost nekih najvažnijih pojava iz prošlosti sa pojavama iz sadašnjosti;

- navede uzroke i posledice nekih najvažnijih istorijskih događaja u nacionalnoj i opštoj istoriji;

- opiše značaj i pokaže odgovoran odnos prema istorijskom kulturno-umetničkom nasleđu;

- precizno navodi i povezuje uzroke i posledice važnih istorijskih događaja u nacionalnoj i opštoj istoriji.

Obavezni sadržaji za drugi ciklus

Osnovni pojmovi istorijske nauke

- istorija (različita značenja pojma istorija - nauka, deo prošlosti, nastavni predmet, predmet proučavanja istorijske nauke);

- periodizacija prošlosti (praistorija i istorija) i istorije (stari vek, srednji vek, novi vek i savremeno doba);

- istorijski izvori i istoriografija (pojam i uloga izvora u proučavanju prošlosti, vrste izvora - materijalni, pisani, usmeno predanje);

- hronologija (istorijsko vreme-utvrđivanje ključnih događaja na vremenskoj lenti, vremenske odrednice - decenija, vek, milenijum, era: hrišćanska i muslimanska).

Društvo, društveni odnosi i ljudska prava

- društvo i društveni odnosi (pojam društva i društvenih odnosa, porodica kao osnovna ljudska zajednica, razvoj društva i društvenih odnosa tokom prošlosti; od klasnog do građanskog društva);

- ljudska prava (pojam ljudska prava i razvoj tokom prošlosti).

Država i državne institucije

- pojam država i oblici državnog uređenja kroz istoriju (pojam država, državni suverenitet/granice, nastanak prvih država, vrste državnog uređenja kroz istoriju - demokratija, monarhija, republika, imperija);

- osnovni tipovi državnih institucija i pravnog poretka u istorijskom kontekstu (osnovne državne institucije: vlada, skupština, vladar, monarh, zakon, sud).

Prelomni momenti u istoriji

Značajni društveno-politički događaji opšte i istorije srpskog naroda:

- stari vek (pregled istorije starog veka - pismo, prostor gde su nastale prve države: dolina reka, prostor oko Sredozemnog mora);

- karakteristične države u istoriji čovečanstva (Drevni Egipat, polis Atina, Rimsko carstvo);

- uloga ličnosti u istoriji (opšta istorija: Aleksandar Veliki, Isus Hrist, car Konstantin);

- Srednji vek: (Evropa posle Velike seobe naroda, hristijanizacija, nastanak islama, Krstaški ratovi);

- karakteristične države u istoriji čovečanstva (Vizantija, Habsburška monarhija, Osmansko carstvo, Srpska država - srednjovekovna);

- srpska istorija: (pismenost, Srpska autokefalnost i stvaranje patrijaršije, Dušanov zakonik, Kosovska bitka /u istoriji i tradiciji, pad pod Osmanlije);

- seobe (pojam i uzroci seoba, pregled seoba od praistorije do danas; Velika seoba naroda, seobe Srba tokom srednjeg veka);

- uloga ličnosti u istoriji (Muhamed, Sulejman Veličanstveni; nacionalna istorija: Stefan Nemanja, Sv. Sava, Milutin, Stefan Dušan, knez Lazar, despot Stefan Lazarević, Jefimija).

Religije i kulturno-umetničko nasleđe

- vrste religijskih sistema u istoriji (politeizam, monoteizam, vrste osnovnih monoteističkih religija /judaizam, hrišćanstvo - pravoslavlje, katoličanstvo, protestantizam, islam/, verske institucije osnovnih monoteističkih crkvama i njihovo ustrojstvo);

- pojam i značaj kulture, umetnosti i kulturnog nasleđa (pojam i osnovne odlike i komponente kulture; pojam i odlike umetnosti i njene transnacionalne dimenzije; stvaranje odgovornog odnosa prema svakoj vrsti kutlurno-umetničkog nasleđa tj. baštine);

- kultura svakodnevnog života u prošlosti (osnovne odlike svakodnevnog života u prošlosti, kultura stanovanja, ishrane, higijene, običaja, odnosa među polovima i deci, obrazovanje, tradicija, sportovi - olimpijada);

- osnovni spomenici evropske i nacionalne kulture (vrste pisma, materijalno, umetničko, duhovno nasleđe).

Lokalna istorija - prošlost moga kraja (zavičaj, prebivalište)

- osobenosti lokalne sredine u prošlosti (najvažniji događaji, najstariji poznati pomen lokalne sredine u izvorima, geopolitički razvoj naselja u različitim istorijskim periodima);

- nacionalne, društvene i ekonomske prilike u prošlosti lokalne sredine do danas (etničke promene u demografskom sastavu lokalne sredine, društveni i ekonomski razvoj, privredna orijentacija na regionalnom i lokalnom nivou /poljoprivredna, zanatska, trgovačka/ i savremeni društveno-politički i ekonomski život lokalne sredine).

Obavezni sadržaji za treći ciklus

Osnovni pojmovi istorijske nauke

- istorijski izvori i istoriografija (uloga izvora u proučavanju prošlosti, savremeni mediji, dokumenti i narativni izvori; uloga istoričara u tumačenju i rekonstruisanju prošlosti);

- hronologija (istorijsko vreme - utvrđivanje ključnih događaja na vremenskoj lenti).

Društvo, društveni odnosi i ljudska prava

- društvo i društveni odnosi (razvoj društva i društvenih odnosa tokom prošlosti; od klasnog do građanskog društva, društvene revolucije - građanske i socijalne revolucije);

- ljudska prava (ljudska, rodna, nacionalna prava tokom prošlosti, borba za ljudska prava, institucije koje štite ljudska prava - OEBS, OUN, EU, Savet Evrope, dokumenta koja se odnose na ljudska prava - Deklaracija o pravima čoveka i građanina, Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, obaveze i prava pojedinaca, ljudska prava u Ustavu Republike Srbije);

- zločini i kršenje ljudskih prava (genocid i holokaust, ratni zločini, zločini protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud).

Država i državne institucije

- pojam država i oblici državnog uređenja kroz istoriju (vrste državnog uređenja kroz istoriju - demokratija, totalitarizam, monarhija, republika, imperija, diktatura, unija, federacija, konfederacija, od nacionalne do građanske države);

- osnovni tipovi državnih institucija i pravnog poretka u istorijskom kontekstu (osnovne državne institucije: vlada, skupština, vladar, monarh, predsednik, ustav, zakon, sud);

- Karakteristične države u istoriji čovečanstva (Habsburška monarhija, Osmansko carstvo, Srpska država - novovekovna srpska država, Velika Britanija, SAD, SSSR/Rusija, Kina; Kraljevina Jugoslavija, SFRJ, Republika Srbija).

Prelomni momenti u istoriji

Značajni društveno-politički događaji opšte i istorije srpskog naroda:

- Novi vek: (kolonijalizam, reformacija, epidemije kuge, Rat za nezavisnost, Francuska buržoaska revolucija, Napoleonova osvajanja, Stvaranje moderne Evrope);

- XX vek: (svetski ratovi - Veliki rat i Drugi svetski rat, Oktobarska revolucija, svet posle Drugog svetskog rata, Hladni rat, savremeni svet u 21. veku);

- srpska istorija: (Prosvetiteljstvo kod Srba, Ustanci, Prvi ustav 1835, Nezavisnost 1867-1878, Balkanski ratovi, Građanski rat 1941-1945, IB 1948.);

- otkrića (prva otkrića čoveka - vatra, točak, pismo, naučna - od medicine do astronomije, tehnološka otkrića - od irigacije do filma i kompjutera, Velika geografska otkrića - otkrivanje planete);

- seobe (naseljavanje Novog sveta i kolonizacija, seobe Srba od kraja XVII do XX veka, pojam i priroda migracija u XX i XXI veku);

- uloga ličnosti u istoriji (opšta istorija: Sulejman Veličanstveni, Mikelanđelo, Leonardo da Vinči, Kristofor Kolumbo, Gutenberg, Martin Luter, Luj XIV, Petar Veliki, Napoleon Bonaparta, Linkoln, Bizmark, Lenjin, Kemal Ataturk, Nikola Tesla, Hitler, Staljin, Čerčil, Ruzvelt, Džon Kenedi, Luter King, Jurij Gagarin; nacionalna istorija: Mehmed paša Sokolović, Arsenije Čarnojević, Karađorđe, Dositej Obradović, Vuk Karadžić, Miloš Obrenović, Mihailo Obrenović, Petar I Karađorđević, Aleksandar Karađorđević, J. B. Tito, Dragoljub Mihailović).

Religije i kulturno-umetničko nasleđe

- vrste religijskih sistema u istoriji (vrste osnovnih monoteističkih religija (judaizam, hrišćanstvo - pravoslavlje, katoličanstvo, protestantizam, islam), verske institucije osnovnih monoteističkih crkvama i njihovo ustrojstvo, zvanične, priznate crkve na teritoriji Republike Srbije);

- kultura svakodnevnog života u prošlosti (osnovne odlike svakodnevnog života u prošlosti, kultura stanovanja, ishrane, higijene, običaja, odnosa među polovima i deci, obrazovanje, tradicija);

- pojam i značaj kulture, umetnosti i kulturnog nasleđa (uloga kulture u izgradnji nacionalnog i evropskog identiteta; pojam i odlike umetnosti i njene transnacionalne dimenzije, značaj individualne umetničke slobode i kreativnosti; međusobna interakcija umetnika i društva; uticaj umetnosti i kulturnog identiteta na svakodnevni život; stvaranje odgovornog odnosa prema svakoj vrsti kutlurno-umetničkog nasleđa tj. baštine);

- osnovne institucije kulture (muzej, biblioteka, arhiv, galerija, akademija);

- osnovni spomenici evropske i nacionalne kulture (materijalno, umetničko, duhovno nasleđe).

Lokalna istorija - prošlost moga kraja (zavičaj, prebivalište)

- osobenosti lokalne sredine u prošlosti (najvažniji događaji, najstariji poznati pomen lokalne sredine u izvorima, geopolitički razvoj naselja u različitim istorijskim periodima);

- nacionalne, društvene i ekonomske prilike u prošlosti lokalne sredine do danas (etničke promene u demografskom sastavu lokalne sredine, društveni i ekonomski razvoj, privredna orijentacija na regionalnom i lokalnom nivou (poljoprivredna, zanatstvo, trgovina) i savremeni društveno-politički i ekonomski život lokalne sredine).

Napredni sadržaji

- vrste i funkcionisanje društvenih odnosa u različitim civilizacijama starog veka;

- vrste društvenih odnosa, prava i obaveza određenih slojeva ljudskog društva u Evropi (posebno Republika Srbija) u periodu srednjeg veka i razvoj društvenih odnosa i izgradnja društvenih institucija do savremenog doba;

- organizacija društva (društvene zajednice i njihov razvoj tokom prošlosti, vrste društvenih zajednica - srodničke, etničke, ruralne, urbane);

- razvoj državnih institucija i promena državnog poretka u istoriji Srbije (Jugoslavije);

- osnovne odlike državnih uređenja i institucija u prošlosti i poređenje sa savremenim društvom;

- međunarodne organizacije u svetu i njihova uloga (OUN, Savet Evrope, OECD, OEBS, EU);

- značajni društveno-politički događaji opšte (svetska, evropska, regionalna) i istorije srpskog naroda u širem kontekstu (Atina u vreme Perikla, Aleksandrov pohod na istok, Rimska imperija Grčko-persijski ratovi, Peloponeski ratovi, Punski ratovi, važni događaji iz istorije Evrope i Mediterana u ranom i poznom srednjem veku, važni događaji iz istorije novog doba; savremene istorije do 21. veka);

- uzročno-posledične veze istorijskih događaja, otkrića, migracija;

- uloga ličnosti u istoriji (Perikle, Julije Cezar, Justinijan, Karlo Veliki, Karlo V, Elizabeta I, Ajnštajn, Stefan Nemanjić Prvovenčani, Vukašin Mrnjavčević, Vuk Branković, Milan Obrenović, Stepa Stepanović, Živojin Mišić, Nikola Pašić);

- istorija verskih promena na teritoriji Evrope i posebno Balkanskog poluostrva;

- veza između kulture svakodnevnog života u prošlosti i sadašnjosti;

- najvažnije tekovine i spomenici kulturnog nasleđa u svetu, Evropi i regionu.

Način ostvarivanja programa

Nastavni predmet Istorija, doprinosi upoznavanju polaznika sa važnim događajima, ličnostima, pojavama i procesima iz globalne istorije ljudskog društva, kao i sredine u kojoj živi. Istovremeno nastavni predmet istorija doprinosi izgradnji odgovornih i aktivnih građana zajednice, što podrazumeva uvažavanje sopstvenog naroda, države, kulture i tradicije, kao i poštovanje kulture i tradicije drugih naroda i država.

U koncipiranju nastavnog programa, pošlo se od pretpostavke da polaznici poseduju određena predznanja stečena tokom školovanja ili putem neposrednog iskustva. Poseban akcenat je stavljen na uvažavanje potrebe da se razjasne određene istorijske i društvene pojave sa kojima se susreću u svakodnevnom životu. Namera je da se istorija izučava prvenstveno preko pojava i događaja koji su i danas prisutni u tradicionalnom ili izmenjenom obliku, čime se prošlost aktuelizuje kroz savremene, polaznicima bliske pojave, a učenje istorije postaje smisleno i konkretno.

Osnovna gradivna komponenta nastavnog programa Istorija jesu ishodi, odnosno mera postignuća polaznika. Ishodi su opisi onoga što polaznik treba da poznaje, razume, ume da uradi na kraju određenog razreda, ciklusa i nivoa obrazovanja. Oni su putokaz za ono šta nastavnik treba da nauči polaznika. Istovremeno, omogućavaju nastavniku da proveri da li su ostvareni ciljevi predmeta, kao i da vrednuje proces učenja.

U nastavnom programu Istorija definisani ishodi upućuju nastavnika da kod polaznika razvija ne samo kumulativna znanja o prošlosti, već i veštine koje se grade kroz istoriju kao humanističku nauku. Ta posebna znanja i veštine odnose se na upotrebu hronologije, razumevanje funkcionisanja društva, organizaciju državnog uređenja, postojanje i domete ljudskih prava, ulogu ličnosti, kao i na značajne pojave, procese iz prošlosti ljudskog društva. Ono što je posebno važno, a što definisani ishodi pokazuju nastavniku, to je: šta polaznik treba da poznaje, prepozna, navede, primeni; koja specifična znanja i veštine su potrebna za dalje učenje i efikasno delovanje u životu.

Ovako definisan nastavni program, program zasnovan na ishodima, podrazumeva da je osnovni zadatak nastavnika, prioritet njegovog rada ostvarivanje ishoda. To znači da nastavni program usmerava nastavnika da nastavni proces koncipira u skladu sa definisanim ishodima, odnosno da promišlja o tome kako će ostvariti ishode, koja sredstva će koristiti, koje aktivnosti i metode će primeniti, čime se težište pomera sa sadržaja na rezultate i domete učenja istorije.

U ostvarivanju ishoda nastavnik neminovno koristi nastavne sadržaje iz istorijske nauke i prošlosti ljudskog društva, ali sama realizacija sadržaja tj. istorijskih tema, u ovakvom konceptu nastave istorije nije prioritet. Predavanje gradiva i reprodukcija činjenica od strane polaznika ne predstavljaju više osnovni cilj nastave i merilo postignuća uspeha učenika. Obavezni sadržaji su jedno od sredstava kojima nastavnik raspolaže da bi u nastavnom procesu bili ostvareni definisani ishodi. Na taj način nastavni sadržaji postaju za nastavnika sredstvo, alatka za ostvarivanje ishoda.

U nastavnom programu Istorija obavezni sadržaji su definisani na osnovu ishoda za kraj trećeg ciklusa, odnosno za kraj osnovnog obrazovanja odraslih. To znači da bi nastavnik ostvario ishod, on će koristiti obavezne sadržaje. Jedan ishod nastavnik će ostvarivati preko različitih sadržaja koji su nastavnim programom definisani.

U primeru koji sledi, prikazana su dva ishoda i sadržaji kojima se ovi ishodi mogu ostvariti. Navedeni primer je takav da se ishodi ostvaruju kroz sadržaje koji su svrstani u različite nastavne oblasti/teme. To nastavniku omogućava da godišnji i mesečni plan rada koncipira prema ishodima kombinujući sadržaje iz različitih oblasti/tema. Tako nastavnik ima mogućnost da iskaže svoju kreativnost i da formira nove oblasti/teme u zavisnosti od ishoda koje želi da ostvari u određenom razredu.

Ishod koji glasi: Po završetku osnovnog obrazovanja polaznik/ca će umeti da navede, prepozna i razvrsta istorijske izvore nastavnik će ostvariti kroz sledeće obavezne sadržaje:

- istorijski izvori i istoriografija (vrste izvora - materijalni, pisani, usmeno predanje, savremeni mediji, dokumenti, narativni izvori);

- ljudska prava (dokumenta koja se odnose na ljudska prava - Deklaracija o pravima čoveka i građanina, Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, Ustav Republike Srbije).

Ishod koji glasi: Po završetku osnovnog obrazovanja polaznik/ca će umeti da prepozna značenje osnovnih pojmova iz istorije civilizacije (društvo, država, monarhija, republika, aristokratija, demokratija, skupština, predsednik, ustav, narod, revolucija, rat, mir, vojska, hrišćanstvo, judaizam, islam, fašizam/nacizam, genocid, holokaust, ljudska prava, NATO, OEBS, EU, Savet Evrope, OUN) nastavnik će ostvariti kroz sledeće obavezne sadržaje:

- društvo i društveni odnosi (pojam društva);

- ljudska prava (pojam ljudska prava, institucije koje štite ljudska prava - OEBS, OUN, EU, Savet Evrope);

- zločini i kršenje ljudskih prava (genocid i holokaust, ratni zločini, zločini protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud);

- pojam država i oblici državnog uređenja kroz istoriju (pojam, demokratija, monarhija, republika);

- osnovni tipovi državnih institucija i pravnog poretka u istorijskom kontekstu (osnovne državne institucije: vlada, skupština, vladar, monarh, predsednik, ustav, zakon, sud);

- Novi vek: (Francuska buržoaska revolucija);

- XX vek: (svetski ratovi, Oktobarska revolucija);

- vrste religijskih sistema u istoriji (politeizam, monoteizam, vrste osnovnih monoteističkih religija (judaizam, hrišćanstvo - pravoslavlje, katoličanstvo, protestantizam, islam), verske institucije osnovnih monoteističkih crkvama i njihovo ustrojstvo, zvanične, priznate crkve na teritoriji Republike Srbije).

Navedeni primeri pokazuju da se jedan ishod ostvaruje kroz više sadržaja, a to znači da nastavnik na jednom ishodu radi više od jednog časa, najčešće tokom cele školske godine ili ciklusa insistirajući da polaznici dostignu definisani ishod.

Pojmovi kao što su aristokratija, narod, rat, mir, vojska, fašizam/nacizam, NATO nastavnik će ostvariti kroz različite sadržaje. Tako pojam rat može da se ostvaruje preko sadržaja kao što su Krstaški ratovi, Rat za nezavisnost, svetski ratovi, Hladni rat, a fašizam/nacizam kroz sadržaj koji se odnosi na Drugi svetski rat.

Obavezni sadržaji u ovom nastavnom programu nisu definisani prema razredima, već prema ciklusima, a oblasti/teme su definisane na osnovu ishoda. U ishode je uključeno razumevanje i prepoznavanje pojava, događaja i ličnosti koji su autorima programa bili polazište za definisanje oblasti/tema. Ovaj program omogućava nastavniku da u skladu sa predznanjem polaznika, njihovim potrebama i interesovanjima, koncipira program po ciklusima i razredima. U koncipiranju nastavnik može da koristi i hronološki i tematski pristup.

Posebno je važno polaznicima pokazati (to pokazuju i ishodi) da osnovni okvir za proučavanje prošlosti (istorije) predstavljaju vreme (kada se nešto odigralo) i prostor (gde se odigralo). Osnovno sredstvo putem koga možemo da rekonstruišemo prošlost u datim okvirima čine istorijski izvori (materijalni ostaci, pisani ostaci i usmeno predanje, svedočanstva na osnovu kojih stičem znanja o događajima, ličnostima, pojavama iz prošlosti). Zbog toga su u ovom programu definisani i sledeći ishodi:

Po završetku osnovnog obrazovanja polaznik/ca će umeti da:

- imenuje, razlikuje i pravilno upotrebljava (primenjuje) osnovne vremenske odrednice (datum, decenija, vek, milenijum, era); u ostvarivanju ovog ishoda treba insistirati na poznavanju hronološke odrednice - datuma i njegovoj pravilnoj upotrebi u okviru većih vremenskih celina, decenije, veka. To znači da polaznik treba da poznaje elemente datuma (dan, mesec i godina), dužinu trajanja veka, kao i da navede vek u kome je rođen i vek u kome živi. Poželjno bi bilo da znaju vek značajnih događaja kao na primer - Kosovska bitka, Osmansko osvajanje Srbije, Prvi srpski ustanak, Prvi i Drugi svetski rat;

- navede podelu prošlosti na praistoriju i istoriju i da identifikuje osnovne odlike ovih razdoblja; u ostvarivanju ovog ishoda poželjno je insistirati da polaznici identifikuju pojavu pisma, kojom je započelo razdoblje istorije. Važno je da polaznici budu u stanju da navedu one izvore na osnovu kojih se proučava epoha koja je prethodila istoriji - praistorija (materijalni izvori), potom one grupe izvora na osnovu kojih se rekonstruiše istorija (materijalni i pisani, usmeni istorijski izvori);

- imenuje, ređa po redosledu, opisuje i razlikuje istorijske periode (stari, srednji, novi vek i savremeno doba); u ostvarivanju ovog ishoda treba insistirati da polaznik ume da odredi vremensku epohu kojoj sam pripada, kao i da odredi istorijsku vremensku distancu u odnosu na prethodne istorijske epohe; pri opisivanju istorijskih perioda od polaznika se očekuje da znaju vreme trajanja određenog istorijskog perioda, njegove osnovne kulturološke karakteristike i društvena i državna uređenja karakteristična za te periode. Važan aspekt treba da predstavlja uvođenje svesti o ljudskim pravima. U tom smislu polaznik treba da analizira na kom stepenu razvoja su bila ljudska prava u određenim istorijskim epohama - da li je svaki čovek - individua bila slobodna ili ne, koji društveni slojevi ili rodne grupe su bile povlašćene, ko je mogao da poseduje privatnu imovinu, da li su ljudi imali slobodu veroispovesti ili zastupanja ideja, slobodu kretanja i sl.;

- prepozna prostor na istorijskoj karti; ovako definisan ishod podrazumeva da se učenje istorije odvija isključivo uz istorijsku kartu i istorijsku i prostornu orijentaciju na lokalnom, regionalnom, evropskom i globalnom nivou;

- primeni znanje iz istorije na istorijskoj karti (prikazuje na kojem prostoru su se odigrali najvažniji događaji iz lokalne, nacionalne, regionalne, opšte istorije);

- navede, prepozna i razvrsta istorijske izvore; u ostvarivanju ovog ishoda treba insistirati da polaznik razume svoje mesto u društvu i istorijskim zbivanjima, tako da druge polaznike i njihove privatne živote, kao i predmete koji se nalaze u učionici posmatra kao buduće činioce istorije i kao istorijske izvore. Polaznik treba da bude u stanju da izvrši podelu izvora na materijalne i pisane;

- prepozna i identifikuje osnovne informacije u istorijskim izvorima različite provenijencije (materijalni, vizuelni, tekstualni); ovaj ishod treba ostvariti na primeru neke značajne ličnosti. Na primer pokazati polaznicima spomenik Karađorđu (materijalni izvor), sliku Karađorđa (vizuelni izvor), tekstualni opis Karađorđa (pisani izvor) i razgovarati sa polaznicima o tome da li znaju o kojoj ličnosti je reč, da li na osnovu izvora mogu da zaključe čime se ličnost bavila i zašto je značajna. Primer iz globalne istorije - savremeni kontekst: fotografija Kofi Anana (vizuelni izvor), govor Kofi Anana (pisani izvor), prepoznavanje ličnosti, organizacije na čijem je čelu (Ujedinjene nacije), funkcije koju je obavljao i značaju za savremeno društvo i nedavnu istoriju;

- napravi razliku između tekstualnog istorijskog izvora i drugih tekstova koji govore o istim istorijskim pojavama; na primeru istorijskog teksta o knezu Lazaru i narodnoj pesmi o "caru Lazaru" ili nekim drugim ličnostima iz srpske srednjovekovne prošlosti;

- proceni sadržaje odgovarajućih istorijskih izvora (propaganda, stereotip, pristrasnost, informativna izvorna vrednost...).

Navedeni ishodi realizuju se tokom svih razreda u kojima se uči istorija kao nastavni predmet.

Pored vremena, prostora i istorijskih izvora, na časovima istorije polaznik treba da stekne osnovna znanja o tome šta je društvo, ko čini društvo i kako se ono razvijalo tokom prošlosti; o ljudskim pravima - posebno jer je to važno za polaznika i njegov svakodnevni život; o državi i institucijama države - šta je skupština, vlada, predsednik države, premijer, zašto je važno glasati i birati predstavnike u skupštini.

Ostvarivanje ishoda predmeta podrazumeva i realizaciju zajedničkih/opštih ishoda programa obrazovanja odraslih. Od nastavnika se očekuje da koordinisano ostvaruje obe grupe ishoda i to na svakom času. Opšti ishodi programa obrazovanja odraslih dati su na početku programa i oni takođe usmeravaju nastavnika na to koja znanja i veštine treba da razvija kod polaznika, na koja znanja i veštine može da se osloni, odnosno koja znanja i veštine su polaznici stekli u drugim predmetima.

U ostvarivanju ishoda, pored izbora sadržaja i selekcije nastavnih sredstava, nastavnik vrši odabir metode rada na času. Preporučuje se nastavnicima da se pri izboru metoda oslanjaju na opšte ishode programa obrazovanja odraslih, kao i da vode računa o neophodnosti stalne interakcije nastavnika i polaznika. Takođe, u izboru metoda rada od nastavnika se očekuje da uvažava starost polaznika, njegovo iskustvo, potrebe i način učenja. Dobro odabrane metoda rada doprinose motivaciji polaznika za učenje a i preduslov su za ostvarivanje definisanih ishoda. Stoga nastavnicima preporučujemo da učenje novog povežu sa poznatim, sa iskustvom polaznika, ali i da polaznike osposobljavaju da pojave, ličnosti i događaje posmatraju iz različitih uglova, da ih podstiču na istraživanje i tumačenje savremenih novinskih tekstova, pisanih istorijskih izvora, istorijskih romana, na istraživanje prošlosti porodice, porodične kuće, kraja, zavičaja.

U nastavnom procesu usmerenom na ishode, osim aktivnosti nastavnika na planiranju i pripremanju nastave primerene polaznicima, od velikog značaja su i aktivnosti polaznika. Polaznici moraju biti aktivno uključeni u proces nastave, jer je to za njih glavno mesto na kome se odvija proces učenja. Aktivnosti nastavnika treba da budu usmerene na ostvarivanje ishoda. U ostvarivanju ishoda moguće aktivnosti nastavnika su: bira sredstva za ostvarivanje ishoda (sadržaje, tekstualni i slikovni materijal kao izvor za tumačenje prošlosti, kao izvori za multiperspektivan pristup), bira način ostvarivanja ishoda (metode), predlaže polaznicima teme za istraživanje. Aktivnosti polaznika zavise od sadržaja, metoda i nastavnikovih aktivnosti. Mogu biti: argumentovana diskusija, razgovor, analiza, povezivanje prošlosti i sadašnjosti, opisivanje, beleženje, izlaganje.

Za jedan broj polaznika neophodna je individualizacija nastave i učenja. Kod polaznika koji nisu u mogućnosti da postignu definisane ishode, nastavnik pažljivo bira sadržaje i postupno ostvaruje definisani ishod. Naravno, u individualizaciji procesa učenja nastavnik prilagođava sadržaje i metode mogućnostima polaznika.

Individualizacija nastave i učenja odnosi se i na polaznike koji imaju šira interesovanja, viši nivo znanja ili kapacitet za realizaciju naprednog nivoa postignuća. Za takve polaznike nastavniku su u ovom programu predloženi napredni sadržaji. Kod ovih polaznika preporučuje se nastavniku da ih više usmerava na samostalan rad, na rad sa izvorima. Napredni sadržaji su posebno namenjeni onim polaznicima koji žele da nastave školovanje u srednjoj školi.

Nastava istorije u programu obrazovanja odraslih nije "ostrvo samo za sebe", već je ishodima usmerena i na druge predmete, kao što su: Srpski jezik/jezik nacionalne manjine polaznika, Geografija, strani jezik, Odgovorno življenje u građanskom društvu, Matematika. Srpski jezik/jezik nacionalne manjine doprinosi razvijanju kulture govora i izražavanja, kako usmenog tako i pisanog što je za nastavu istorije posebno važno. To znači da nastavnik od polaznika očekuje da svoje misli jasno i precizno izražavaju rečenicama koje neće biti proste ili prosto proširene. Pored srpskog jezika ovaj predmet se oslanja na znanja koja su polaznici stekli u nastavi geografije - kartografska pismenost, matematike - hronologija. Ono što su polaznici naučili u nastavi istorije doprineće boljem razumevanju nastave odgovornog življenja u građanskom društvu, geografije (geografska otkrića, država, društvo), srpskog jezika (tumačenje književnih dela koja u osnovi imaju istorijski događaj).

Integralni deo procesa nastave i učenja je ocenjivanje. To je složen proces koji se sastoji od različitih i međusobno povezanih aktivnosti kao što su: planiranje, praćenje procesa nastave i učenja, registrovanje podataka o napredovanju polaznika, saopštavanje povratnih informacija, vrednovanje nastave i učenja. Navedene aktivnosti omogućavaju da se kontinuirano prati i vrednuje napredovanje polaznika, kao i kvalitet i efikasnost nastave u ostvarivanju ishoda. To znači da sve što se dešava u učionici treba da se ocenjuje kao uspeh ili kao razlog za dalje učenje.

Prilikom ocenjivanja, nije najvažnije, polazniku/ci dati informaciju koliko je uspešan/na i dati ocenu, već je važno da se polaznik/ca podstakne da bude uspešniji i bolji, kao i da mu se pomogne da ostvari napredak.

Da bi se polaznici podstakli na dalje napredovanje nastavnik, prilikom ocenjivanja, ističe šta su već postigli, u čemu su već uspešni. Na taj način, ocenjivanje podstiče razvoj samopoštovanja polaznika i njihovu veru da mogu da ovladaju određenim znanjima i veštinama. Polaznici koji ne veruju u sebe i svoje sposobnosti neće biti sposobni da napreduju, niti će nastavu i učenje doživeti kao nešto što može biti izvor uspeha i ličnog zadovoljstva. Podsticanje i razvoj samopouzdanja su od velikog značaja za dalje učenje polaznika, za učenje tokom celog života, posebno u vremenu brzih i čestih promena.

Da bi polaznike podstakao u daljem usavršavanju i pomogao proširivanje njihovog obrazovanja nastavnik, pored toga što ističe ono u čemu je polaznik već uspešan, daje i konkretne sugestije kako mogu biti uspešniji i bolji (šta da uče, kako da uče, da zajednički nešto urade, da pokaže kako nešto može da se uradi itd.). Dakle, uloga nastavnika nije samo da kroz ocenjivanje podstiče učenike i gradi njihovo samopouzdanje, već i da im pomogne u učenju usmeravajući ih kako da napreduju u procesu samog učenja.

Ocenjivanje se sprovodi na svakom času (kontinuiran proces) a nastavnik može da ga realizuje kroz: razgovor sa polaznikom, razgovor na zadatu temu, rezultate istraživanja, kratke pismene provere koje traju od pet do 15 minuta. U procesu ocenjivanja nastavnik proverava ostvarenost ishoda, preciznost i tačnost podataka koje polaznik saopštava (usmeno ili pismeno).

GEOGRAFIJA

Cilj nastave geografije je da polaznik stekne osnovno geografsko znanje o svom životnom prostoru u kome ljudi zajedno žive i sarađuju.

Ishodi za kraj osnovnog obrazovanja

Po završetku osnovnog obrazovanja polaznik/ca će umeti da:

- odredi glavne i sporedne strane sveta u prostoru i na geografskoj karti;

- opiše oblik Zemlje i navede njena kretanja i posledice;

- imenuje i pokaže velike kopnene i vodene površine, vulkane i zemljotresa na geografskoj karti;

- razlikuje i opiše osnovne oblike reljefa (planine, kotline, nizije) na Zemlji;

- prepozna odlike osnovnih tipova klime i vremena na Zemlji i u svojoj lokalnoj sredini;

- koristi vremensku prognozu za planiranje svojih aktivnosti;

- razlikuje podzemne vode i navede njihov značaj za život i rad ljudi;

- imenuje i pokaže na geografskoj karti velike rečne sisteme i jezera u svetu i navede njihov značaj za život i rad ljudi;

- razlikuje aktivnosti i uslove za život ljudi u raznolikim staništima na Zemlji (pustinje, šume, travnate ravnice, tundre);

- imenuje prirodne fenomene (tornado, uragan, vulkanske erupcije, zemljotresi, cunami, poplave, suše, širenje pustinja) i navede njihove posledice za ljude i životnu sredinu;

- prepozna pozitivne i negativne uticaje čoveka na životnu sredinu i predlaže mere za njenu zaštitu i unapređivanje;

- imenuje prirodne resurse i na geografskoj karti uoči njihov geografski razmeštaj;

- razlikuje obnovljive i neobnovljive prirodne resurse i navede načine njihovog korišćenja za potrebe društva;

- opiše razmeštaj stanovništva i naselja na Zemlji i navede faktore koji utiču na preseljavanje ljudi, stvaranje i širenje naselja;

- razlikuje prirodno i mehaničko kretanje stanovništva, navede osnovne strukture stanovništva, potrebu i značaj planiranja porodice;

- razlikuje osnovne geografske objekte, pojave i procese u svojoj lokalnoj sredini i navede njihove osnovne odlike;

- odredi na geografskoj karti Evrope i Balkanskog poluostrva geografski položaj Republike Srbije i susednih država;

- navede i opiše osnovne prirodnogeografske odlike Panonske i Planinske Srbije;

- navede i opiše osnovne ekonomskogeografske odlike Panonske i Planinske Srbije;

- odredi geografski položaj Balkanskog poluostrva i navede njegove osnovne geografske odlike;

- uočava na geografskoj karti najveće geografske regije sveta (planine, nizije, polarne oblasti, pustinje, primorske oblasti i ostrva) i opiše njihove osnovne odlike koje su značajne za život i aktivnosti ljudi;

- navede savremene političkogeografske procese i opiše njihov uticaj na razvoj naše države i sveta u celini;

- koristi geografsku kartu, geografske termine, sliku, tabelu, grafik i jednostavne modele za sticanje znanja i u svakodnevnoj komunikaciji.

Obavezni sadržaji za drugi ciklus

Planeta Zemlja

- orijentacija u prostoru i na geografskoj karti; upotreba (čitanje) geografske karte;

- oblik i kretanja Zemlje (smena obdanice i noći, časovne zone, nejednaka dužina obdanice i noći u toku godine, smena godišnjih doba, toplotni pojasevi);

- svet koji se pomera - kontinenti i Svetsko more; vulkani, zemljotresi, cunami, razmeštaj i značaj za život i aktivnosti ljudi;

- razmeštaj planina, visoravni i nizija na Zemlji;

- vreme i klima; prognoza vremena i njen značaj; uticaj čoveka na klimatske promene;

- podzemne vode, velike reke i jezera na Zemlji, razmeštaj i značaj za život i aktivnosti ljudi;

- život i aktivnosti ljudi u raznolikim staništima na Zemlji (pustinje, šume, travnate ravnice, tundre);

- prirodne nepogode (tornado, uragan, poplave, suše, širenje pustinja) i njihov uticaj na čoveka i na životnu sredinu.

- zemljina blaga (nafta, prirodni gas, ugalj, mineralne sirovine) neravnomerno su raspoređena; obnovljivi i neobnovljivi prirodni resursi i njihov ekonomski značaj za razvoj privrede;

- raspored stanovništva na Zemlji: broj stanovnika, porast svetskog stanovništva, prirodno kretanje stanovništva, planiranje porodice, migracije stanovništva (uzroci i posledice);

- osnovne strukture stanovništva (rasna, verska, polna, starosna, obrazovna) i socijalna zaštita;

- naselja na Zemlji: položaj, vrste i tipovi; urbanizacija - svetski proces.

Zavičaj i Srbija

- lokalna sredina: položaj i prirodno-geografske odlike (reljef, vode, biljni i životinjski svet, prirodni resursi);

- aktivnosti ljudi (privreda) u lokalnoj sredini;

- problemi, zaštita, unapređivanje i perspektive razvoja lokalne sredine;

- Republika Srbija - položaj na Balkanskom poluostrvu i u Evropi;

- planinska Srbija - geografski razmeštaj planina i kotlina;

- nizijska Srbija - geografski razmeštaj oblika reljefa;

- tipovi klime i njene odlike u Republici Srbiji;

- najveći rečni sistemi u Republici Srbiji i njihov značaj;

- jezera i banje u Republici Srbiji - geografski razmeštaj i njihov značaj;

- prirodno i mehaničko kretanje stanovništva; strukture stanovništva i planiranje porodice u Republici Srbiji;

- naselja u Republici Srbiji - širenje gradova i izumiranje sela, uzroci i posledice;

- prirodna bogatstva kao faktor privrednog razvoja Republike Srbije - nalazišta i eksploatacija.

Obavezni sadržaji za treći ciklus

Život i aktivnosti ljudi na Zemlji

- Planinska Srbija - aktivnosti i život ljudi (proizvodnja hrane, eksploatacija drveta, rudarstvo, turizam), stanje i perspektive razvoja;

- Panonska Srbija - aktivnosti i život ljudi, stanje i perspektive razvoja;

- Balkansko poluostrvo: složena etnička struktura, migracije stanovništva, poprište sukoba i ratova, nedovoljna ekonomska razvijenost, tranzicioni i globalizacijski procesi (društvene, ekonomske i političke promene);

- aktivnosti i načini života ljudi u planinskim oblastima sveta (proizvodnja hrane, eksploatacija drveta, rudarstvo, turizam);

- aktivnosti i život ljudi u nizijskim oblasti sveta;

- aktivnosti i život ljudi u pustinjskim i u polarnim predelima;

- aktivnosti i život ljudi u primorskim oblastima i na ostrvima sveta;

- svetski koridori i njihov značaj za međunarodnu razmenu ljudi i robe;

Globalno povezivanje na Zemlji

- političke i ekonomske karakteristike savremenog sveta.

- društveno-ekonomska tranzicija u Republici Srbiji i u bivšim socijalističkim zemljama Evrope uzroci i posledice;

- saradnja Republike Srbije sa drugim državama i međunarodnim organizacijama (politička, ekonomska, kulturno-prosvetna i naučno-tehnološka);

- Evropska unija i savremeni integracijski procesi u Evropi;

- multinacionalne kompanije i međunarodne institucije i njihova uloga na svetskoj ekonomskoj sceni, uloga SAD-a u ekonomskoj i političkoj globalizaciji sveta;

- kulturna, duhovna i etnička globalizacija (širenje zapadnog modela sistema vrednosti i ponašanja, amerikanizacija religije, kulture, ideologije, asimilacija etničkih grupa);

- ekonomsko povezivanje na Zemlji (bogati "Sever", srednje razvijeni svet i siromašni "Jug");

- ekološki problemi savremenog sveta (zagađivanje životne sredine, narušavanje ozonskog omotača, globalno otopljavanje i efekat staklene bašte, povećanje radijacije, proizvodnja hrane koja sadrži veštačke i genetski izmenjene sastojke);

- globalni problemi čovečanstva i načini njihovog rešavanja (demografska "eksplozija", nedostatak sirovina i energije, nedostatak hrane, pijaće vode i pojava gladi, narušavanje mira i bezbednosti, stvaranje uslova za bezbednost, toleranciju, mirnu saradnju i očuvanje mira).

Napredni sadržaji

Planeta Zemlja

- upotreba geografskih karata u svakodnevnim aktivnostima;

- vatreni pojas Pacifika;

- mediteranska seizmička zona;

- povremeni rečni tokovi i oaze;

- termomineralne vode i njihov značaj;

- populaciona politika i planiranje porodice;

- širenje gradova i porast gradskog stanovništva na Zemlji;

- konurbacije i megalopolisi u svetu.

Zavičaj i Srbija

- prirodne i društvene vrednosti zavičaja;

- savremene promene i njihove posledice u lokalnoj sredini;

- nacionalni parkovi;

- specijalni rezervati i spomenici prirode;

- banje u Republici Srbiji;

- pećine i jame u Republici Srbiji;

- srednjovekovni srpski manastiri;

- kulturne manifestacije u Republici Srbiji.

Aktivnosti i život ljudi na Zemlji

- život ljudi u prašumama na Zemlji;

- život ljudi na krovu sveta - Tibet;

- monsuni - vetrovi koji određuju život;

- velike religije sveta;

- život u dolini Nila;

- indijanci i njihova kultura;

- endemi na prostoru Australije i Okeanije.

Globalno povezivanje na Zemlji

- evropske i svetske ekonomsko-političke organizacije i asocijacije;

- Republika Srbija i međunarodni procesi;

- Republika Srbija u međunarodnoj razmeni.

Način ostvarivanja programa

Osnovu nastavnog programa Geografija čine ishodi. Oni određuju znanja, veštine i vrednosne stavove koje svaki polaznik treba da razvije u okviru osnovnog obrazovanja. Ishodi su usklađeni sa razvojnim sposobnostima polaznika, sa njihovim potrebama i interesovanjima i oni treba da omoguće sistemsko praćenje i vrednovanje ostvarenosti ciljeva nastavnog predmeta i obrazovanja.

Definisani ishodi predstavljaju osnovu za koncipiranje nastavnog i obrazovnog rada sa polaznicima. Na osnovu ishoda predloženi su obavezni nastavni sadržaji, oblici i metode rada, nastavna sredstva, aktivnosti polaznika i nastavnika i sistematsko praćenje i vrednovanje ostvarenosti programa, postignuća i napredovanja polaznika.

Sadržaji geografije čijim učenjem treba da se ostvare ishodi organizovani su po razredima i ciklusima u okviru četiri nastavne oblasti: Planeta Zemlja, Zavičaj i Srbija, Život i aktivnosti ljudi na Zemlji, Globalno povezivanje na Zemlji.

Obavezni sadržaji po razredima i ciklusima konkretizuju predložene ishode i omogućavaju da se ostvare očekivana postignuća kod polaznika. Nastavnik, rukovodeći se svim zahtevima obrazovnog procesa, vrši adekvatan izbor sadržaja prema njihovoj saznajnoj vrednosti, sa aspekta nauke, njihovog značaja i primerenosti sposobnostima i interesovanjima polaznika. Sadržaji koje nastavnik uvodi u nastavu predstavljaju osnovu za razvoj organizovanih relevantnih znanja koja treba da budu za polaznike primenljiva u novim životnim situacijama.

Nakon izučavanja tematske celine Planeta Zemlja očekuje se da će polaznik steći osnovna znanja i veštine koje predstavljaju osnovu za dalje izučavanje i razumevanje geografskih pojava, procesa i zakonitosti na lokalnom i globalnom nivou. Očekuje se i da će ovladati kartografskom pismenošću kako bi mogao da se služi geografskom kartom kao izvorom geografskih informacija. To znači da će polaznik ostvariti sledeće ishode:

- određuje glavne i sporedne strane sveta u prostoru i na geografskoj karti;

- opisuje oblik Zemlje i navede njena kretanja i posledice;

- imenuje i pokaže velike kopnene i vodene površine, vulkane i zemljotrese na geografskoj karti;

- razlikuje i opiše osnovne oblike reljefa (planine, kotline, nizije) na Zemlji;

- prepoznaje odlike osnovnih tipova klime i vremena na Zemlji i u svojoj lokalnoj sredini;

- koristi vremensku prognozu za planiranje svojih aktivnosti;

- razlikuje podzemne vode i navede njihov značaj za život i rad ljudi;

- imenuje i pokaže na geografskoj karti velike rečne sisteme i jezera u svetu i navede njihov značaj za život i rad ljudi;

- razlikuje aktivnosti i uslove za život ljudi u raznolikim staništima na Zemlji (pustinje, šume, travnate ravnice, tundre);

- imenuje prirodne fenomene (tornado, uragan, vulkanske erupcije, zemljotresi, cunami, poplave, suše, širenje pustinja) i navede njihove posledice za ljude i životnu sredinu;

- prepoznaje pozitivne i negativne uticaje čoveka na životnu sredinu i predlaže mere za njenu zaštitu i unapređivanje;

- imenuje prirodne resurse i na geografskoj karti uoči njihov geografski razmeštaj;

- razlikuje obnovljive i neobnovljive prirodne resurse i navede načine njihovog korišćenja za potrebe društva;

- opisuje razmeštaj stanovništva i naselja na Zemlji i navede faktore koji utiču na preseljavanje ljudi, stvaranje i širenje naselja;

- razlikuje prirodno i mehaničko kretanje stanovništva i navede osnovne strukture stanovništva;

- navedi potrebu i značaj planiranja porodice.

U okviru druge oblasti, Zavičaj i Srbija, izučavaju se sadržaji koji se odnose na geografski položaj, opšte oblike reljefa, klimatske, hidrografske i demografske odlike lokalne sredine i naše zemlje. Prilikom obrade ovih sadržaja potrebno je ukazati na interaktivne veze i odnose svih činilaca geografske sredine, a posebnu pažnju treba posvetiti problemima zaštite i unapređivanja lokalne sredine. Osim toga, polaznici će se upoznati sa problematikom demografskog razvoja, potrebom planiranja porodice u Republici Srbiji; sa uzrocima i posledicama migracionih kretanja srpskog stanovništva tokom dvadesetog veka; razvojem i nestajanjem naselja u našoj zemlji (širenje gradova i izumiranje sela). Sadržaji ove teme, veoma su aktuelni i imaju veliki obrazovni i vaspitni značaj i omogućiće polaznicima razumevanje i tumačenje prirodno-geografskih fenomena i složenih društveno-geografskih promena.

Od polaznika se očekuje da će ostvariti sledeće ishode:

- razlikuje osnovne geografske objekte, pojave i procese u svojoj lokalnoj sredini i navede njihove osnovne odlike;

- odredi na geografskoj karti Evrope i Balkanskog poluostrva geografski položaj Republike Srbije i susednih država;

- navede i opiše osnovne prirodno-geografske odlike Panonske i Planinske Srbije;

- navede i opiše osnovne društveno-geografske odlike Panonske i Planinske Srbije.

Život i aktivnosti ljudi na Zemlji je treća oblasti, u okviru koje će polaznici izučavati ekonomsko-geografske odlike naše zemlje i pojedinih regija sveta. S obzirom na složenost ove problematike težište treba staviti na prirodno-geografsku osnovu i objektivne društvene činjenice, kako bi polaznici stekli znanje o teritorijalnom razmeštaju i neravnomernom nivou privredne razvijenosti pojedinih regija sveta. Pored toga, polaznicima objasniti razvoj, razmeštaj i organizaciju proizvodnje najvećih multinacionalnih kompanija, industrijskih zona i regija. Posebno treba naglasiti faktore koji su doveli do njihovog razvoja i širenja i objasniti njihov politički i ekonomski uticaj na manje razvijeni deo sveta. Poljoprivredu i njeno mesto u prostornoj organizaciji privrede treba analitički izučavati, uz uvažavanje fizičko-geografskih i društvenih faktori. Potrebno je ukazati na razvoj saobraćaja i turizama i na njihove interaktivne odnose sa primarnim i sekundarnim delatnostima. Treba pomenuti i perspektive daljeg razvoja pojedinih regija. Od polaznika se očekuje da će ostvariti sledeće ishode:

- navede i opiše osnovne ekonomsko-geografske odlike Panonske i Planinske Srbije;

- odredi geografski položaj Balkanskog poluostrva i navede njegove osnovne geografske odlike;

- uočava na geografskoj karti najveće geografske regije sveta (planine, nizije, polarne oblasti, pustinje, primorske oblasti i ostrva) i opiše njihove osnovne odlike koje su značajne za život i aktivnosti ljudi Sadržaji teme Globalno povezivanje na Zemlji, deo su programa koji je polaznicima važan kao građanima Republike Srbije. Ovi sadržaji omogućiće polaznicima da shvate razgranatost i razvojnost političke, ekonomske, kulturno-prosvetne i naučno-tehnološke saradnje naše države sa drugim državama i organizacijama u svetu. Osim toga, kroz ovu tematsku celinu polaznike treba upoznati sa procesima tranzicije, integracije i globalizacije koji karakterišu savremeno doba. Stoga je neophodno da se ovim procesima posveti odgovarajuća pažnja. Preporučuje se da težište bude na organizacionim i integracijskim procesima u Evropi (Evropska unija), mestom i ulogom naše zemlje u ovim procesima. Potrebno je objasniti ulogu, značaj i vidove delovanja Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda i Ujedinjenih nacija na globalnom nivou i ukazati na ulogu i odnose Republike Srbije u ovim organizacijama. Potrebno je objasniti polaznicima koji su to problemi savremenog sveta i čovečanstva i obrazložiti načine za njihovo rešavanje. Nakon ove teme očekuje se da će polaznici ostvariti sledeći ishod:

- navede savremene političko-geografske procese i opiše njihov uticaj na razvoj naše države i sveta u celini.

Prilikom realizacije svih nastavnih tema sa obaveznim nastavnim sadržajima pored navedenih ishoda, razvijaće se i ishod koji se odnosi na geografske veštine:

- koristi geografsku kartu, geografske termine, sliku, tabelu, grafik i jednostavne modele za sticanje znanja i u svakodnevnoj komunikaciji.

Osim obaveznih nastavnih sadržaja predloženi su i napredni sadržaji, namenjeni polaznicima koji ispoljavaju veće interesovanje za nastavni predmet Geografija.

Obrazovanje polaznika zasniva se na iskustvenim znanjima i sposobnostima koja je on stekao u svakodnevnim životnim situacijama, u kontaktu sa fizičkim i društvenim okruženjem, na znanjima i sposobnostima stečenim u ranijem institucionalnom obrazovanju, kao i na njegovim pojedinačnim interesovanjima. Tako polaznik ume da izvede razne aktivnosti i demonstrira svoje kompentencije, želi i ume da postavlja pitanja, da saopšti ono što zna i što je doživeo. Polaznici svoja iskustvena i stečena znanja i veštine treba da povežu i organizuju na način koji doprinosi izgradnji funkcionalnog znanja i celoživotnog učenja.

U nastavi geografije mogu da se koriste oni oblici rada i nastavne metode koje omogućavaju aktivno učešće polaznika. Aktivnosti polaznika doći će do punog izražaja kroz organizovanje sledećih oblika nastave: timska nastava, makro nastava, problemska nastava, nastava putem otkrića, terenski rad, multimedijalna nastava. Na ovakvim oblicima nastave najčešće se primenjuju aktivne metode rada: metoda razgovora, ilustrativno-demonstrativne metode, tekstualne metode, metoda posmatranja i beleženja geografskih informacija i slično. Sticanju funkcionalnog znanja i razvijanju veština doprinose i nastavna sredstva kao što su: geografska karta, prigodne šeme, dijagrami, slike i ilustracije, modeli i razni merni instrumenti i aparati.

Individualizacija procesa nastave i učenja odnosi se na uvažavanje individualnih razlika svakog polaznika, na njihove psihofizičke sposobnosti, tempo rada, iskustvo, način reagovanja i karakterne osobine. Individualizacija se može ostvariti ako se upoznaju individualne razlike polaznika, i to postupkom identifikacije. Identifikacijom se mogu utvrditi: fizička, psihološka i socijalna zrelost, razvijenost sluha i vida, uslovi života polaznika, kao i uzroci i priroda njihovih individualnih razlika. Pored toga, kod polaznika se može utvrditi nivo znanja, veština i stavova, kao osnove za uspešno naredno podučavanje. Za individualizaciju procesa nastave i učenja potrebno je jasno definisati ciljeve i zadatke nastave i dati precizne zadatke određenog nivoa koji bi polazniku omogućili da samostalno istražuje, rešava, upoređuje i izvodi zaključke. Kroz individualizaciju procesa nastave i učenja postiže se sledeće: maksimalno angažovanje individualnih sposobnosti i znanja svakog polaznika (prilagođavanje složenosti i obima obaveznih i naprednih nastavnih sadržaja, metoda i oblika nastavnog rada individualnim mogućnostima, potrebama i interesovanjima); potpuna samostalnost u radu; uvid u znanje, sposobnosti i osobine polaznika. Na ovakav način organizovanja nastave i učenja ostvariće se definisani ishodi nastavnog predmeta.

Kroz sadržaje nastavnog predmeta geografija ostvarivaće se i definisani zajednički/opšti ishoda programa za FOOO:

- jezička pismenost;

- matematička pismenost;

- osnove naučne pismenosti;

- digitalna pismenost;

- upravljanje sopstvenim učenjem;

- rešavanje problema;

- socijalne interakcije i saradnja sa drugima;

- građanska odgovornost u/za demokratiju;

- zdravstvene kompetencije;

- ekološke kompetencije;

- inicijativnost i preduzetništvo;

- kulturna svest, multikulturalnost i kreativnost.

Aktivnosti nastavnika su mnogobrojne i raznovrsne i proizlaze iz njegove složene uloge u obrazovnom procesu:

- usklađuje ciljeve i ishode, planira sadržaje prema definisanim ciljevima i ishodima, planira oblike rada, metode rada, nastavna sredstva i druge aktivnosti koje će uvesti u nastavni proces u određenom segmentu vremena;

- tumači geografske pojmove i termine;

- proverava postignuće polaznika iz geografije i povezuje ih sa postignućima iz srodnih predmeta;

- prenosi informacije, izlaže gradivo, prezentuje sadržaje, koristi slikovni, grafički i manipulativni materijal, odabranu didaktičku i stručnu literaturu, demonstrira, stvara prilike za učenje, vodi ciljani razgovor, ukazuje na primenu stečenog znanja i veština u svakodnevnim životnim aktivnostima;

- postavlja pitanja, odgovara na pitanja, pomaže polazniku da organizuje svoja razmišljanja i da precizira svoje iskaze, motiviše polaznika, podstiče interesovanja, entuzijazam, otvorenost, samokritičnost i saznajnu orijentaciju polaznika;

- prati napredovanje svakog polaznika, informiše ih o toku napredovanja, ocenjuje njihova postignuća, prati efekte svog rada i istražuje nove mogućnost za njegovo unapređivanje.

Aktivnosti polaznika u obrazovnom procesu treba da budu usmerene na njihovu aktivnu ulogu pri usvajanju nastavnih sadržaja kako bi mogli da:

- razumeju osnovne koncepte geografije kao nauke i nastavnog predmeta;

- razmišljaju o svojim sklonostima i strategijama učenja i rešavanja problema i da povezuju ranije stečena znanja iz geografije sa novim znanjima i sa znanjima iz drugih predmeta;

- razvijaju veštine, strategije i navike koje su potrebne za efikasno istraživanje, komunikaciju i učenje;

- objasne kako okruženje utiče na život ljudi i na načine kojima oni zadovoljavaju svoje potrebe;

- čitaju, analiziraju i opisuju geografske činjenice prikazane tabelom, grafikonom, šemom, ilustracijom, fotografijom i modelom;

- koriste različite resurse i alate za prikupljanje i obradu geografskih informacija o kontinentima, regionima i različitim državama;

- primenjuju iskustveno znanje u procesu sticanja novog znanja;

- prate svoj rad i napredovanje, procenjuju svoje sklonosti i donose odluke o svom narednom napredovanju;

- pažljivo prate nastavu, aktivno učestvuju u radu, sarađuju sa nastavnikom i drugim polaznicima, uvažavaju tuđe mišljenje, kritički se odnose prema novim informacijama i aktivnostima i iznose svoje mišljenje i stavove.

Geografija kao nauka proučava i povezuje prirodnogeografske i društvenogeografske pojave i procese i njihove međusobne veze i odnose u geoprostoru. Znanja i veštine koje su polaznici stekli u nastavi geografije korelativna su sa drugim opšteobrazovnim i stručnim nastavnim predmetima. Nastavni sadržaji iz geografije su pogodni za tematsku interdisciplinarnu nastavu koja omogućava da se predmeti funkcionalno integrišu prilikom obrade nekog problema ili teme, što će doprineti da polaznici steknu kompletna, kompleksna i trajna znanja. Zato je neophodno da nastavnik pored nastavnog programa svog predmeta upozna i prouči programe ostalih obaveznih i stručnih predmeta. Izbor zajedničkih tema sa sadržajima koji su u korelaciji vrši se na osnovu definisanog cilja i ishoda svakog nastavnog predmeta.

Ocenjivanje napredovanja i uspeha podrazumeva: praćenje toka nastave i učenja, registrovanje podataka o napredovanju polaznika, saopštavanje povratnih informacija polaznicima i vrednovanje realizovane nastave. Ocenjivanje pomaže polazniku da postane svestan ciljeva učenja, ovlada strategijama učenja, prepozna ostvarene uspehe i proceni sopstvene potencijale. Da bi ocenjivanje bilo korisno za nastavu i učenje mora biti brižljivo i blagovremeno planirano, objektivno, efikasno, profesionalno vođeno, usmereno na interese polaznika. Nastavnik zadacima, pitanjima i aktivnostima podstiče polaznike da ispolje svoje mišljenje, pokažu znanja, upotrebe veštine i ispolje svoje stavove. Proces ocenjivanja i pored spontanih reakcija, trebalo bi da bude pozitivno orijentisan i da toleriše razlike u tempu napredovanja polaznika. Da bi faktori subjektivnosti što manje uticali na objektivnost u vrednovanju rada, prilikom ocenjivanja treba poštovati sledeće principe:

- kontinuiranost - redovno praćenje i vrednovanje rada svakog polaznika u toku školske godine koje treba da bude sadržano u zaključnoj oceni;

- sveobuhvatnost - vrednovanje svih vidova rada. Ovaj princip može se ostvariti ako se ocenom obuhvate sledeće komponente: poznavanje i razumevanje geografskih pojmova, pojava i procesa i primena znanja u praksi, zainteresovanost i zalaganje u svim vidovima rada, motivacija, osposobljenost za samostalan i praktičan rad, osposobljenost za korišćenje svih izvora znanja, individualne sposobnosti polaznika u odnosu na njihove mogućnosti, radne navike i kontinuitet u radu, kreativnost i estetski nivo veština;

- kvalitetno proveravanje i ocenjivanje znanja treba da je u skladu sa stručnim didaktičkim principima, kao što su: različiti načini i oblici ocenjivanja, uvažavanje individualnih razlika i sposobnosti polaznika, doslednost, objektivnost, strpljivost, konstruktivnost u davanju povratne informacije i javnost ocenjivanja.

DIGITALNA PISMENOST

Cilj nastave predmeta digitalna pismenost je osposobljavanje polaznika za samostalnu upotrebu računara i informatičkih servisa kao pretpostavke aktivne participacije odraslih u svakodnevnim situacijama privatnog i radnog okruženja.

Ishodi za kraj drugog ciklusa

Po završetku drugog ciklusa polaznik/ca će umeti da:

- kreira, uređuje, oblikuje i štampa tekstualni dokument.

Ishodi za kraj trećeg ciklusa

Po završetku trećeg ciklusa polaznik/ca će umeti da:

- kreira, uređuje, oblikuje i štampa tabelarni dokument;

- kreira, uređuje, štampa i prikazuje prezentaciju.

Obavezni sadržaji drugog ciklusa

Radna površina i osnove uređivanja teksta

- pokretanje, zatvaranje i individualno podešavanje programa;

- kretanje kroz dokument i prikaz dokumenta;

- kreiranje, otvaranje, snimanje i zatvaranje dokumenta;

- tehnike označavanja teksta;

- sortiranje pasusa;

- funkcija automatskog ispravljanja;

- rad sa više dokumenata;

- upotreba pomoći u programu;

- štampanje dokumenta.

Oblikovanje teksta

- margine i veličina papira;

- oblikovanje stranice;

- oblikovanje znakova;

- oblikovanje pasusa;

- tabulatori;

- numeracija i nabrajanje;

- okviri, linije, senčenja;

- prelom reda i strane.

Tabele i slike

- kreiranje i popunjavanje tabele;

- uređivanje, oblikovanje i sortiranje tabele;

- povlačenje, prebacivanje, pozicioniranje tabele;

- pretvaranje teksta u tabelu i obratno;

- unos slike u dokument i baratanje istom.

Obavezni sadržaji trećeg ciklusa

Tabelarni dokument - Radna površina programa i koncept tabelarnog dokumenta

- pokretanje i zatvaranje programa, podešavanje prikaza;

- kreiranje, otvaranje, snimanje i zatvaranje dokumenta;

- radni list, redovi i kolone;

- ćelije - označavanje i nivoi (formula, rezultat, format);

- meni, trake sa alatima, traka formule, jezičci radnih listova;

- upotreba pomoći u programu;

- štampanje dokumenta.

Tabelarni dokument - Unošenje i uređivanje podataka

- brojevi, tekst, datum i vreme;

- kopiranje/popunjavanje vrednosti;

- popunjavanje redova tabele;

- poruke o greškama i njihovi uzroci;

- apsolutne i relativne reference;

- aritmetički operatori i operatori poređenja;

- osnovne statističke funkcije.

Tabelarni dokument - Oblikovanje i uređivanje tabela

- tehnike izbora;

- umetanje i brisanje ćelija, redova i kolona;

- visina redova i širina kolona;

- premeštanje i kopiranje opsega ćelija;

- sortiranje opsega ćelija;

- podešavanje oblika, veličine i poravnanja teksta;

- linije okvira.

Prezentacija

- pokretanje i zatvaranje programa, podešavanje prikaza, koncept prezentacije;

- kreiranje, otvaranje, snimanje i zatvaranje dokumenta;

- kreiranje, premeštanje, brisanje i kopiranje sladova;

- podešavanje izgleda slajda;

- unos, pozicioniranje i oblikovanje teksta;

- unos, pozicioniranje i podešavanje slika i drugih grafičkih elemenata;

- podešavanje toka prezentacije;

- štampanje prezentacije.

Napredni sadržaji drugog ciklusa

Kreiranje tekstualnog dokumenta

- umetanje simbola, datoteka i datuma;

- položaj i sadržaj zaglavlja i podnožja;

- umetanje broja strane i datuma;

- rad sa sekcijama;

- organizacija sekcije u više stubaca i njihovo oblikovanje;

- pravila uređivanja standardnih poslovnih i privatnih pisama;

- cirkularna pisma.

Napredni sadržaji treći ciklusa

Tabelarni dokument

- skrivanje i otkrivanje redova i kolona;

- imenovanje ćelija i upotreba imena;

- aritmetičke funkcije, funkcije datuma i vremena;

- "IF" funkcija;

- formati brojeva;

- kreiranje, izmena i uređivanje dijagrama.

Prezentacija

- upotreba matrice slajda;

- pozicioniranje i poravnavanje objekata;

- podešavanje načina smenjivanja slajdova i animacija;

- podešavanje vremenskih intervala.

Način ostvarivanja programa

Digitalni svet je do skora bio mali deo naših života, jasno odvojen od "stvarnog" sveta, u koji su, po obavezi ili zabave radi, odlazili relativno malobrojni i u njemu boravili relativno kratko, koliko je zahtevala poslovna obaveza odraslih, ili zabava mladih. Danas taj digitalni svet u toj meri prožima naš sveukupni životni i radni prostor da digitalna nepismenost dramatično hendikepira i marginalizuje pojedinca. Dovodi ga u drastično neravnopravan položaj u odnosu na ostale, jer mu čini nedostupnim, ne samo veliki deo sveta rada i javno dostupnih usluga, već i veliku količinu informacija značajnih za njegov svakodnevni život, uključujući i mogućnost učenja.

Koncept programa "Digitalna pismenost" je takav da u prvom ciklusu polaznika osposobimo da elementarno funkcioniše i komunicira u digitalnom svetu, i da pronalazi informacije koje će mu omogućiti da dalje samostalno uči. U drugom ciklusu polaznika osposobljavamo da kreira najčešće sretanu formu digitalnog dokumenta u svetu rada - tekstualni dokument, dok ga u trećem osposobljavamo da kreira tabelarni dokument i prezentaciju, kao česte forme digitalnog dokumenta u svetu rada. Ovako koncipiran program praktično osposobljava polaznika za samostalni život u digitalnom svetu već u prvom koraku, dok ga drugi i treći ciklus osposobljavaju da "digitalno" participira u svetu rada.

Cilj nam je bio da program orijentišemo na ishode, koliko je god to bilo moguće u datim okolnostima. Apsolutni je prioritet da se u izboru aktivnosti, i generalno u svim aspektima nastave, fokusiramo na realizaciju tih ishoda. Opšteprihvaćeni izraz "savlađivanje gradiva" treba zameniti izrazom "dostizanje ishoda". Ishode treba shvatiti i kao orijentir, prema kome neprekidno treba korigovati tok nastave, u smislu izbora primera i aktivnosti, dinamike rada i količine informacija koje iznosimo, a sve u skladu sa specifičnostima grupe sa kojom radimo. S obzirom da je program namenjen odraslima izbor aktivnosti moramo osloniti na prethodna iskustva i znanja polaznika, njihova interesovanja i potrebe. Sve nas ovo upućuje prevashodno na obavezu da aktiviramo polaznike i realizujemo interaktivan proces učenja sa intenzivnom participacijom polaznika.

Ovaj program ne treba shvatiti kao sredstvo da polaznik nauči o upotrebi računara, da bi kasnije mogao da realizuje uobičajene aktivnosti baratanja digitalnom informacijom. Znatno više od toga, kroz realizaciju uobičajenih aktivnosti, polaznika treba sprovesti kroz program i tako pripremiti da barata digitalnom informacijom u novom ili izmenjenom kontekstu, uz dostizanje adekvatnog kritičkog stava prema alatkama koje koristi i informacijama do kojih putem njih dolazi.

S obzirom da je drugi ciklus posvećen kreiranju tekstualnih dokumenata, a treći kreiranju tabelarnih dokumenata i prezentacija, za pohađanje trećeg ciklusa nije neophodno znanje i veštine koje predstavljaju ishode drugog ciklusa. Znanje gradiva iz prvog ciklusa, je međutim neophodno za uspešno uključivanje u drugi i u treći ciklus. U situacijama kada se u program obuke polaznik uključuje u drugom ili trećem ciklusu, savetujemo da mu se individualizacijom nastave omogući da dostigne neophodan nivo znanja i veština (predviđenih za prvi ciklus) i normalno se uključi u nastavu odgovarajućeg (drugog ili trećeg) ciklusa.

U Priručniku za realizaciju programa su za svaku oblast dati primeri preporučenih aktivnosti, a ovde se naglašavaju načelne sugestije u vezi sa načinom realizacije. Izuzetan intenzitet programa nameće obavezu praktičnog rada polaznika, čak i u slučaju najjednostavnijih lekcija. Bez obzira na izbor sadržaja taj praktični rad je nezaobilazni uslov realizacije ovako intenzivnog programa. Takođe, interakcija u grupi značajno može unaprediti efikasnost rada, preporučuje se da se u izboru aktivnosti prioritet daje onima koji pospešuju tu interakciju - organizovati elektronsku komunikaciju između polaznika, elektronsku verziju "gluvih telefona", dodeliti im zadatak pretrage na Internetu koji moraju zajedno da realizuju i sl. Unapređivanje grupne dinamike i komunikacije je tim važnije kada se ima u vidu da se u spisku ishoda međunarodnih programa obuke za digitalnu pismenost nalaze i "sposobnost za saradnju i timski rad", kao i "efikasno komuniciranje".

Gradivo je koncipirano tako da ne zavisi od brzine napredovanja polaznika u dva druga predmeta koji bitno utiču na savlađivanje ovog programa - srpski jezik i matematiku. Ipak bi bilo dragoceno za realizaciju sveukupnog programa da se obavljaju konsultacije sa nastavnicima drugih predmeta u kontekstu komplementarnog uobličavanja zadataka i primera za vežbu. Napredni sadržaji, koji su navedeni za svaki ciklus, su izabrani tako da sa obaveznim materijalima formiraju logičku i tematsku celinu. Uglavnom su takvog karaktera da se mogu prezentovati naprednijim polaznicima, paralelno sa izlaganjem obaveznih materijala svim polaznicima.

Realizacija programa pretpostavlja određene tehničke uslove. S obzirom na intenzivnost programa, minimalni uslovi su: umrežena računarska učionica, povezana na Internet, sa računarom za svakog polaznika. Na računar predavača povezan štampač, skener, čitač memorijskih kartica i video projektor. Na nivou hardvera pojedinačnih računara pretpostavljaju se računarske konfiguracije sa procesorima generacije Intel Pentium IV i 500MB radne memorije, zvučnicima i CD/DVD pisačem. Na nivou softvera pretpostavlja se operativni sistem Windows XP i tri osnovna programska paketa MS Office 2003.

ENGLESKI JEZIK

Cilj nastave engleskog jezika jeste osposobljavanje za aktivnu komunikaciju u različitim svakodnevnim situacijama koristeći engleski jezik.

Ishodi za kraj drugog ciklusa

Po završetku drugog ciklusa polaznik/ca će biti u stanju da:

Receptivne veštine (slušanje i čitanje)

- razume frekventne reči i izraze koji se odnose na bliske teme;

- čita kratke, jednostavne tekstove i pronađe specifične informacije.

Produktivne veštine (govor i pisanje)

- uspešno komunicira u većini svakodnevnih, predvidljivih situacija (npr. koje se dešavaju prilikom putovanja u inostranstvo);

- napiše jednostavan i povezan tekst na teme koje su poznate.

Ishodi za kraj trećeg ciklusa

Po završetku trećeg ciklusa polaznik/ca će biti u stanju da:

Receptivne veštine (slušanje i čitanje)

- razume razgovor na bliske teme i prilagođene radio i TV programe;

- čitanjem dođe do potrebnih podataka (u mejlu, jelovniku, redu vožnje, rasporedu štampi, reklami, oglasima);

- pročita kratku priču na odgovarajućem nivou (graded readers).

Produktivne veštine (govor i pisanje)

- lako započne konverzaciju i aktivno učestvuje u njoj;

- napiše pismo/mejl (formalno i neformalno) i opiše iskustva i utiske.

Obavezni sadržaji u drugom ciklusu

- engleski oko vas;

- započinjanje razgovora;

- posao i slobodno vreme;

- informacije i uputstva;

- ljudi (delovi tela, odeća);

- prošle aktivnosti;

- pozivi i dogovori.

English around you

What English names do you know? Nicole Kidman, Brad Pitt…

Acronyms: UK, USA, FBI, VIP, CD, DVD What do they mean?

What (English) international words do you know? Alcohol, chocolate, cigarette, April, coffee, hotel, radio, pyjamas, mathematics, restaurant…

Starting a conversation

Hello, my name is… What's your name? Where are you from?

How do you do / Pleased to meet you. How are you? Not too bad, thanks /I'm very well, thank you/ I am fine, thanks. How are things? Where do you live? What's your favourite singer/food/subject? Do you like English? I love/enjoy…(surfing the internet, going shopping…)

See you later / Cheerio.

Jobs and free time

What is your job? What do you do? I am a teacher. He is a driver. I am unemployed. I need to write a CV.

What time do you finish your work? Do you like it? Is it boring?

What do you do in your free time? When do you usually get up?

What are your hobbies? Do you do any sports?

Simple information, directions

Excuse me, can you help me?

Where is the sports centre/a bank? It's opposite/next to etc.(the hotel, the post office). It's on the corner. Go straight on, go to the end of the road, go past...

I am looking for… (the museum, Balkanska street, the pencil, my glasses…).

Where are you now/ at the moment? I am standing, sitting, having lunch/going to (the hotel…).

Is it raining/ snowing? What are you wearing?

People (body parts, clothes)

This is my best friend. He is 28. He has blue eyes and dark hair. He is very funny. He loves playing chess and swimming…

Simple past activities

What did you do yesterday? Did you watch TV last night?

I went to the cinema/ studied English/ saw my friend/had dinner.

When/where were you born? I/he/she was born…

Invitations and arrangements

What are your plans for the weekend? I am having a party tomorrow. Would you like to come? I am sorry but I can't. That's a shame. I'll definitely come. What are you up to? Nothing much. Would you like … (something to drink, to join us, to go shopping)? See you tomorrow.

Gramatički sadržaji

- pojam brojivih i nebrojivih imenica;

- osnove određenog i neodređenog člana;

- Present continuous tense (potvrdni, odrični i upitni oblik) najfrekventnijih glagola: go, have, sleep, work, do, speak...;

- saksonski genitiv;

- modalni glagoli (can, may, could, would, must);

- Past simple tense (potvrdni, odrični i upitni oblik);

- izražavanje budućnosti sa going to i Present continuous tense.

Obavezni sadržaji u trećem ciklusu

- ćaskanje;

- zdravlje;

- problemi i saveti;

- kompjuter i engleski;

- aktivnosti;

- engleski u tvom životu;

- oko sveta.

Casual chat

(reacting to what the other person says)

Hi! How are you doing? Do you like it here? What do you do? I am a bus driver. -That's interesting. I like watching films. - Me too. -So do I. - Do you? -Cool. What about you? I don't think this is useful.

Health

Are you alright? I am ill. My stomach hurts. You should stay in bed.

Can I make an appointment with Dr Simic, please? I have headache. She's got the flu.

Take two aspirin. You should lie down.

Problems and advice

Can I ask your advice about something? Sure. What's the problem? I am… (too tired to concentrate at school). I think you should/In my opinion you shouldn't… (work so much, stay up late in the evenings...).
I don't have anything to wear. You should wear your red dress...

Oh my God, smoking is not allowed in here. What can I do? Stop smoking, it is dangerous! I know, you are right, but it is difficult. Let's go out.

Computer English

What English words do you know from the computer? Enter, delete, search, internet, e-mail… What does mail mean? What computer parts do you know? Monitor, speaker, mouse...

We need to type this text and insert pictures. Do you have an e-mail? Send some photos. Write to me soon...

Activities

Do you prefer dancing or playing sports? Are you going to study/dance/play football/on Saturday? Let's do it together.

Tell me about your everyday activities. Do you like cooking?How do you make it?It is my favourite cake. It is very easy to make it. You need 2 eggs, sugar… First, you mix everything together. Then, you…After that, you add… Finally…

English in your life

Where can you see ‘Made in China', ‘small, medium and large', ‘pull', ‘push', ‘light', ‘low fat'?

Which English songs do you like? Let's sing ‘Let it be'.

What is that on your T-shirt/cup/bag/dress…? It says ‘I love dad'. It is from my daughter.

Where is the train station? There's an info desk…Here is the timetable. Look, the next train leaves in 10 minutes. We need tickets…

What is this brochure/ programme/ad/commercial about?

Around the world

What do you know about these people on the pictures? Did you learn about them in school? When/What? Did you learn that in history class?

Where did these people come from? Why are they famous? What else do you know? What happened in 1969?

What country is this? What's the capital...

What will the world look like in 100 years? Will people speak English everywhere? No, Chinese will be spoken everywhere...

What next

Every end is a new beginning. How do you feel at the end of the school year?

Have you ever… (thought about studying at the University /been to Italy/eaten snakes…)

How long have you learned English? What are your plans for the next year? Would you like to continue studying?

Where do you see yourself in 5 years? What would be your ideal life? What would you like to change about your life?

Gramatički sadržaji

- veznici;

- prosto buduće vreme - Future simple tense;

- osnove Present Perfect tense;

- osnove pasiva;

- komparacija prideva.

Napredni sadržaji za drugi ciklus

CV Plans (present continuous for future plans)

What are you doing on Saturday/tomorrow/next weekend? I am staying in/going to…(Nis)

Are you going on holiday this year? I am going to Greece. When are you going?

I am seeing the doctor on Tuesday.

Animals/Pets

I have a pet, a dog. How old is it? What colour is it? It is lovely. Its hair is

What is your favourite animal?

Life events/experiences

I was born in Kraljevo. I started school when I was 6, but I did not like it.

I learned to drive when I was 16. My first job was in a shop. I met my husband there. We got

married…

Suggestions

Let's play football/cards on Saturday. Do you fancy… (meeting up later)/Why don't we meet?

What time? OK. Great! I'll see you at (6.30) Shall I…(bring some drinks)? That sounds great.

Napredni sadržaji za treći ciklus

English at the airport

Departure/arrival/check-in/delayed/flight/customs.

What's the purpose of your visit? You cannot leave your bags here. I am sorry, it is a rule.

I am at the airport. What do I do now? Go outside and take the bus 41.

On the phone

Hello? Hi, it's Anna. Sorry, you have the wrong number. Oh, sorry, goodbye.

Hello. I'd like to speak to Mr Brown, please. Sorry, he isn't here at the moment.

Would you like to leave a message? Please tell him to call me.

Global issues (health, global warming, poverty, pollution...)

Which issues are the most important to you? Why? It is pollution because...

Do you know any stories in the news at the moment about these issues?

Are there many homeless people in Serbia? What charities are there in Serbia? Do you ever help these charities?

How can you help the society?

Način ostvarivanja programa

Plan i program predmeta Engleski jezik je podeljen u tri ciklusa. U cilju funkcionalnog, smislenog učenja, polaznicima će biti omogućena provera njihovog prethodnog znanja iz engleskog jezika, bez obzira da li je stečeno formalnim ili neformalnim putem. Stoga, oni polaznici koji se izjasne da imaju predznanje iz engleskog jezika, biće podvrgnuti testiranju i prema rezultatima raspoređeni na odgovarajući stepen.

Međutim, kako je omogućeno više ulaza u ovaj program, oni polaznici koji se uključuju u program osnovnog funkcionalnog obrazovanja odraslih na nekom od viših nivoa, odnosno kasnijih ciklusa, engleski jezik će takođe pohađati u skladu sa njihovim predznanjem. Primera radi, ako polaznik kreće u poslednji ciklus, a nema nikakvog predznanja iz engleskog jezika, on će moći da pohađa nastavu na svom nivou, odnosno nastavu prvog ciklusa. Ovakvim polaznicima će biti omogućeno da završe osnovno obrazovanje, iako su prošli kroz samo jedan ciklus engleskog jezika.

Program za engleski jezik je napravljen tako da se u prvom ciklusu stiču osnove jezika, dok drugi i treći ciklus podrazumevaju utvrđivanje i proširivanje znanja, kao i podizanje svesti o tome koliko je engleski važan i svuda prisutan.

Kao i programi ostalih predmeta, i program engleskog jezika zasniva se na ishodima. To je razlog zašto program i počinje ishodima, gde je za sva tri ciklusa određeno šta je polaznik u stanju da razume, prepozna, pročita, napiše ili komunicira po završetku svakog ciklusa. Ishodi nastavniku služe kao vodič koji mu pokazuje na šta da se fokusira i kuda da vodi polaznike. Samim tim, oni su cilj i njihovo ostvarivanje treba biti stalno na umu nastavniku tokom pripreme časova, kao i realizacije. Sadržaji, koji slede posle ishoda, služe kao sredstvo za ostvarivanje ishoda. Oni su tu da pomognu nastavniku kako i kojom tematikom da ostvari ishode. Ti sadržaji svakako ne moraju obavezno da se hronološki prate, jer će nastavnici jedan ishod ostvarivati kroz razne teme. Da bi se nastavnicima pružio primer uvezivanja sadržaja sa ishodom, slede primeri za svaki ciklus.

Ishod za govornu veštinu u prvom ciklusu glasi:

- po završetku prvog ciklusa polaznik/ca će biti u stanju da komunicira na jednostavan način, ukoliko sagovornik govori polako i jasno i spreman je da pruži pomoć.

Ovaj ishod je naravno opšti i verovatno najvažniji i za nastavnike i za polaznike, jer bi trebalo da se najviše fokusiraju na razvoj govorne veštine. Stoga će se ovaj ishod ostvarivati tokom celog prvog ciklusa i kroz gotovo sve sadržaje (pozdravljanje i upoznavanje, lični podaci, ljudi i stvari, dopadanje - nedopadanje, osećanja i potrebe brojevi (vreme, datumi, cene), mesta).

Ovaj ishod će se ostvariti ako se polaznici nauče da:

- uspostave kontakt, predstave sebe i druge i odgovore na fraze pozdravljanja;

- da saopšte (o sebi i drugima) gde žive, čime se bave, stvari koje poseduju i slično;

- jasno kažu šta ne razumeju i da zatraže pomoć;

- imenuju i vrlo jednostavno opišu stvari i ljude;

- iskažu dopadanje/nedopadanje;

- izraze osećanje ili konkretnu potrebu;

- pitaju i daju informaciju o vremenu, datumu i cenama;

- imenuju i ukratko objasne mesta i daju jednostavna uputstva do tog mesta.

Teme su uglavnom uopštene jer je cilj ovog programa da svaki nastavnik ima slobodu prilikom realizacije i neophodnu fleksibilnost, uz poštovanje minimalnih ishoda. Jer, na kraju krajeva, najvažnije je biti u potpunosti posvećen grupi odraslih polaznika oko sebe, pomno ih slušati i usklađivati nastavu prema njihovim potrebama i mogućnostima.

Ispod svake teme u sadržaju nalaze se i primeri realizacije komunikativnih funkcija, da bi nastavnik imao ideju koji vokabular bi bilo poželjno pokriti pod datom temom. Ti primeri su tu i da pokažu, iako je možda tema široka, podrazumeva se da se ona obradi na najosnovnijem nivou. Takođe, iz primera se može videti pod kojom temom je poželjno pokriti koju gramatičku oblast.

Posle obaveznog sadržaja svakog ciklusa, nalazi se napredni sadržaj. On je tu da bi omogućio dodatna znanja i vežbe naprednijim polaznicima. U tom smislu, jako je važno istaći da svaki nastavnik obrati pažnju na individualizaciju nastave. Kada nastavnik primeti da je određeni polaznik savladao ono što ostali nisu, tu su teme naprednog sadržaja. Te teme se oslanjaju na teme obaveznog sadržaja, i uglavnom predstavljaju proširivanje vokabulara, tako da nastavnicima neće biti teško da sve to postignu na istom času. Takvim pristupom, napredniji polaznici će se više motivisati, a i biti u dobroj poziciji da nastave školovanje.

S druge strane, sigurno će biti i onih polaznika kojima će se nastavnici morati individualno posvetiti, jer imaju poteškoća prilikom usvajanja obaveznog sadržaja. U toj situaciji, nastavnik će proceniti mogućnosti i potrebe polaznika, i motivisati ih na nastavak školovanja pažljivim pristupom. To znači da nastavnik treba da se zadovolji vrlo postepenim napretkom polaznika i odabirom minimalnog sadržaja da bi ishod bio ostvaren.

Pored individualizacije, nastavnici treba da imaju na umu i brojne metode uspešnog rada u učionici. Prilikom planiranja časa, bilo bi dobro da nastavnik što više povezuje sadržaj sa iskustvima, potrebama i mogućnostima odraslih polaznika. Takođe, trebalo bi da imaju na umu zajedničke ishode celokupnog programa koji doprinosi građenju samostalnijih, odgovornijih i samopouzdanijih individua u društvu. Pa bi tako predmet engleski jezik na opštem nivou mogao da doprinese razvijanju komunikacijske veštine (jezičke pismenosti), sticanju uvida u različite aspekte upotrebe jezika (komunikacija, informisanje, rad), razvijanju motivacije za unapređenje, buđenju radoznalosti prema novom i nepoznatom i želje za doživotnim učenjem i autonomijom u učenju, te formiranju stavova koji će polaznicima razvijati poštovanje i uvažavanje različitosti.

Da bi se sve to bolje realizovalo, bilo bi poželjno da se nastava u izvesnoj meri poveže i sa nastavom drugih predmeta. Tu se prvenstveno misli na predmet srpski jezik, u manjoj meri matematiku, geografiju, istoriju i možda u najvećoj meri digitalnu pismenost. Primer takvog povezivanja je treći ciklus gde se u sadržaju tema "kompjuter i engleski", "engleski u tvom životu", "oko sveta" iz primera rečenica navedenih ispod teme, mogu videti ideje kako napraviti vezu između predmeta.

Kako je jezik pre svega sredstvo komunikacije, treba ga kao takvog posmatrati i u učionici. Trebalo bi stalno imati na umu da je vreme časa, možda jedina prilika da polaznici komuniciraju na ciljnom jeziku. Da bi se to vreme što bolje iskoristilo, rad u učionici se bazira na grupnom i radu u paru na rešavanju problema, potrazi za informacijama, rešavanju manje ili više kompleksnih zadataka u kojima su uvek jasno određeni kontekst, procedura i cilj, i u kojima se ne insistira na učenju i proveravanju gramatičkih znanja van konteksta. Komunikativna nastava jezika usmerena je na značenje i na razmenu informacija, mišljenja, stavova (odnosno na interakciju), a ne na analizu jezičkih struktura. Tako, strani jezik treba da se pojavi kao sredstvo komunikacije u učionici od prvog dana i od prvog susreta sa polaznicima. Poželjno je od početka koristiti ciljni jezik za instrukcije u učionici kako bi se povećala izloženost jeziku, naročito njegovoj stvarnoj upotrebi. Dakle, jezik u učionici ne treba da bude nekakav izolovani fenomen, nego sredstvo komunikacije koje služi za prenošenje informacija koje su od značaja za proširenje sistema znanja i veština polaznika.

Ova kratka lista pitanja može da vam pomogne za procenu ispunjenosti principa komunikativne nastave jezika, refleksiju i evaluaciju o sopstvenom radu i polaznu tačku za buduće unapređenje vašeg rada u učionici:

- Da li je prilagođeno nivou polaznika?

- Da li je moj govor prilagođen životnom dobu i prethodnim znanjima polaznika?

- Da li je u skladu sa interesovanjima i potrebama polaznika?

- Da li se na času uglavnom koristi engleski jezik?

- Da li polaznici koriste jezik na času više od mene?

- Da li je akcenat na razumevanju, a ne na tačnosti?

- Da li se jezik vežba kroz primere iz svakodnevnog života polaznika?

- Da li je atmosfera prijatna i opuštena?

Preporučene aktivnosti

Slušanje i čitanje su receptivne veštine, pa se uglavnom preporučene aktivnosti mogu odnositi na obe ove veštine.

Slušanje

- povezivanje ilustracija/slika/reči i audio materijala;

- popunjavanje tabele (rukom i na računaru);

- dopunjavanje odgovora/informacije;

- zaokruživanje ponuđenih odgovora ili tačno/netačno;

- razvrstavanje audio/audiovizuelnog materijala po vrstama /rubrikama;

- slušanje i ispravljanje netačnih podataka;

- slušanje i razumevanje na šta se određena imena, brojevi itd. odnose;

- slušanje i odgovaranje na pitanja;

- aktivnosti prenošenja informacija, npr. obeležavanje puta na mapi, fizičko reagovanje na instrukcije...

Čitanje

- predviđanje sadržaja teksta (iz naslova, podnaslova, slika, čitanje dela teksta i predviđanje šta sledi...);

- motivacione aktivnosti pre čitanja npr. vizuelni podsticaj, oluja ideja, diskusija;

- shvatanje značenja novih reči iz konteksta (studentima u grupama/parovima dati definicije reči/fraza koje oni nalaze u tekstu i spajaju);

- popunjavanje tabele potrebnim informacijama (rukom i na računaru);

- dopunjavanje odgovora/informacije (rukom i na računaru);

- zaokruživanje ponuđenih odgovora ili tačno/netačno;

- povezivanje teksta sa odgovarajućom preformulacijom (rukom i na računaru);

- polaznici čitaju isečene delove teksta i slažu ih po redu;

- čitanje i ubacivanje rečenica koje su uklonjene iz teksta.

Pisanje

- popunjavanje formulara (rukom i na računaru);

- pisanje i odgovaranje na čestitke i pozive (rukom i na računaru);

- pisanje razglednice;

- beleženje poruke na osnovu uputstava datih usmeno (rukom i na računaru).

Govor

- igre po ulogama;

- intervju;

- izražavanje na osnovu zvučnog ili vizuelnog podsticaja;

- izabrati sliku i pripremiti dijalog;

- kviz;

- napraviti pitanja i razgovarati sa svima u učionici;

- anketa;

- pronađite nekoga ko...

- kratka prezentacija (o sebi ili partneru).

Da biste lakše realizovali dati sadržaj u željenom kontekstu, možda će biti od pomoći neki od ovih saveta:

- dajte kratke i jasne instrukcije;

- uprostite vaš engleski jezik do maksimuma;

- koristite se jezikom tela odnosno neverbalnom komunikacijom kako bi olakšali razumevanje;

- uvek demonstrirajte odnosno uradite primer pre što nego polaznici počnu sa vežbom;

- proverite da li su dobro razumeli šta će raditi (i to što je ređe moguće pitanjima čiji bi odgovor mogao biti samo Da ili Ne);

- nadgledajte da bi se uverili da su na pravom putu;

- dajte vremensko ograničenje;

- ohrabrujte polaznike na interakciju;

- kad je god to moguće, stavljajte polaznike u parove ili grupe;

- dozvolite im da uporede odgovore pre zajedničke provere;

- omogućite mnogo prostora za vežbanje novog jezika.

Za usvajanje sadržaja predviđenih programom potrebno je da polaznici poseduju osposobljenost za bazičnu upotrebu maternjeg jezika u usmenoj i pisanoj formi (misli se na poznavanje latiničkog pisma). Ukoliko to nije slučaj, u realizaciji nastave potrebno je posebnu pažnju posvetiti osnovnim znanjima (kratki dijalozi, kratke poruke, osnovna leksika, osnove pismenosti). To znači da je u nastavi potrebno pre svega utvrditi nivo znanja polaznika i omogućiti im da steknu osnove komunikativne kompetencije u jeziku koji uče.

Praćenje rada i ocenjivanje polaznika sastavni je deo procesa usvajanja jezika u svim fazama nastave. Ono polazniku i nastavniku pruža informaciju o stepenu ostvarenosti ciljeva i zadataka nastave i učenja. Rezultati ocenjivanja najpouzdaniji su ukoliko se baziraju na rezultatima polaznika prikupljenim tokom dužih vremenskih perioda u kojima rade pod nadzorom nastavnika.

U procesu ocenjivanja posebno su važni:

- praćenje razvoja i ocenjivanje komunikativne kompetencije;

- sistematska provera razvoja svih veština u svim fazama obrazovnog procesa;

- usklađenost metoda nastave i postupaka ocenjivanja.

I u ocenjivanju parametar su ishodi, pa se uvek ocenjuje u odnosu na ishode.

Praćenje rada i ocenjivanje polaznika, kao i nastava, trebalo bi da bude individualizovano. Prilikom ocenjivanja, nastavnik uvek mora uzeti u obzir koliko je polaznik motivisan, kakve su mu ambicije, kakvo predznanje je imao itd.

ODGOVORNO ŽIVLJENJE U GRAĐANSKOM DRUŠTVU

Cilj nastave predmeta odgovorno življenje u građanskom društvu je sticanje znanja, veština i vrednosnih stavova za odgovoran, kompetentan, kvalitetan i aktivan život i rad u građanskom društvu na principima tolerancije i poštovanja ljudskih prava i sloboda.

Ishodi za kraj osnovnog obrazovanja

Po završetku osnovnog obrazovanja polaznik/ca će umeti da:

- prepoznaje i rukovodi se u svom ponašanju pravima i odgovornostima odraslog građanina;

- konstruktivno učestvuje u sprečavanju nasilja, predrasuda, diskriminacije, netolerantnosti u porodičnom, mikro i makro okruženju;

- koristi postojeće mehanizme za pristup informacijama pravovremeno i na odgovarajući način;

- razlikuje javne i privatne informacije i odgovorno ih koristi u javnoj i privatnoj komunikaciji;

- razlikuje izvore informacija i vrednuje ih s obzirom na vrstu i pouzdanost;

- prepoznaje strukturu republičke i lokalne vlasti i identifikuje nadležnosti lokalne samouprave;

- identifikuje poslove kojima se bavi opština;

- razlikuje osnovne vrste i moguće doprinose udruženja na lokalnom nivou;

- prepoznaje značaj i ulogu građanske inicijative i aktivizma u poboljšanju

- života na lokalnom nivou i planira lokalnu akciju;

- obrazloži prednosti i rizike integracije Republike Srbije u EU;

- koristi evropske vrednosti prilikom donošenja odluka, prilikom procenjivanja ponašanja pojedinaca i grupa;

- raspolaže veštinama interpersonalne komunikacije;

- prepoznaje značaj i poseduje strategije nenasilnog rešavanja konflikata;

- prepoznaje porodicu kao sistem zavistan od okruženja i promenljiv u različitim fazama porodičnog razvoja;

- prepoznaje povezanost bračnih i roditeljskih uloga u porodičnom funkcionisanju;

- prepoznaje kako je zadovoljavanje potreba dece način vaspitanja, pružanje podrške učenju, obrazovanju, odrastanju i osamostaljivanju;

- prepoznaje različite vaspitne stilove i njihove posledice na dečji razvoj;

- prepoznaje tipove roditeljskog autoriteta i njihov uticaj na odnos roditelj-dete;

- prepoznaje i primenjuje osnovne principe zdravog načina života i zaštite zdravlja;

- shvata značaj zaštite seksualnog i reproduktivnog zdravlja i poznaje osnovne principe njihovog očuvanja;

- poznaje različite načine prevencije polnoprenosivih infekcija i HIV/AIDS-a;

- prepoznaje značaj prevencije zloupotrebe psihoaktivnih supstanci (duvan, alkohol, droga) i zna posledice korišćenja istih.

Obavezni sadržaji za drugi i treći ciklus

Građanin, njegova prava i odgovornosti; Nasilje i mir u okolini

- upoznavanje sa veštinama, stavovima i vrednostima odgovornog građanina;

- prava građana - EU povelja o socijalnoj sigurnosti (pravo na zdravlje, rad, obrazovanje i socijalnu zaštitu);

- uslovi i načini ostvarivanja prava građana;

- odlike ljudskih prava (neotuđivost, univerzalnost, nedeljivost);

- vrste prava - ljudska i dečja prava;

- odgovornosti odraslih (lična, porodična, građanska);

- nasilje u našoj okolini;

- vrste nasilja (fizičko, emocionalno, seksualno, zanemarivanje);

- mehanizmi grupnog pritiska;

- veštine odupiranja pritiscima grupe;

- sprečavanje nasilja i postizanje mira;

- stereotipi i predrasude;

- tolerancija.

Informacije u javnim sredstvima informisanja

- vrste i značaj sredstava javnog informisanja (novine, časopisi, radio, televizija, internet): sličnosti, razlike, specifičnosti, mogućnosti, prednosti;

- vrste javnih informacija (vesti, oglasi, izveštaji, poruke, obaveštenja, upozorenja, reklame): karakteristike, razlike, primeri;

- internet kao sredstvo javnog informisanja: karakteristike, mogućnosti i novi oblici komunikacije (elektronska pošta, društvene mreže, poruke i informacije u mobilnoj telefoniji i sl.): karakteristike, prednosti, rizici, mogućnosti zaštite;

- istinitost informacija i ekstremne zloupotrebe u javnom informisanju, medijska manipulacija (terorizam, pedofilija, trgovina ljudima, finansijske prevare, govor mržnje): lične i društvene posledice, primeri;

- mediji i osnovne ljudske i moralne vrednosti (primer "žute štampe");

- uloga sredstava javnog informisanja u kriznim situacijama (prirodne nepogode, stanja opšte opasnosti, socijalni neredi i sl.), primeri.

Funkcionisanje republičke i lokalne vlasti, građanska inicijativa i aktivizam

- karakteristike i funkcionisanje republičke i lokalne vlasti (kontakti, saradnja, resursi);

- struktura republičke i lokalne vlasti (zakonodavna i izvršna vlast);

- nadležnosti lokalne samouprave (poslovi kojima se bavi opština: komunalni, urbanizam, saobraćaj, zaštita i unapređivanje životne sredine, obrazovanje, zdravstvo, kultura i sport, ekonomski razvoj, informisanje);

- organizacije građana - terminološka raznovrsnost;

- građanska inicijativa - mogućnosti učešća u rešavanju problema na lokalnom nivou;

- udruženja na lokalnom nivou i njihov doprinos razvoju lokalne samouprave (šta je udruženje, vrste udruženja, procedura osnivanja udruženja na lokalnom nivou);

- građanski aktivizam - značaj i uloga; planiranje lokalne akcije.

Evropska unija i proces evropskih integracija

- nastanak i glavne institucije EU, način funkcionisanja i donošenja odluka (Evropski Savet, Evropski Parlament, Evropska komisija, Savet Evrope, ostala tela i agencije);

- osnovna dokumenta, Ustav, deklaracije i ugovori EU - razgraničavanje prava, obaveza i nadležnosti EU i zemalja članica;

- etnička, religijska, kulturna i jezička raznovrsnost Evrope - bogatstvo raznolikosti ("jedinstveni u različitosti") i veliki izazov za postizanje harmoničnih odnosa i definisanja prava i sloboda pojedinih naroda, religija, kulturnih i ostalih grupa;

- preduslovi za pristupanje procesu integracija - garancija standarda i kvaliteta u mnogim pojedinačnim oblastima, ali i suočavanje sa restrikcijama i ograničavanjem suvereniteta;

- pitanje identiteta u Evropskoj uniji - mogućnosti očuvanja nacionalnog identiteta i stvaranje novog, evropskog - istorijska uslovljenost i savremene dimenzije problema. Postojeći elementi evropskog identiteta;

- osnovni principi funkcionisanja EU kao zajednice - poštovanje ljudskih prava na svim nivoima, mobilnost (sloboda putovanja, učenja i traženja posla, ali i strogost u poštovanju pravila i normi), prava potrošača i korisnika, zaštita prirode;

- slobodan protok ljudi, roba, kapitala i usluga - pojednostavljenje svih procedura, uz rizik gubljenja tajnosti informacija i ličnih podataka;

- osnovni principi socijalnog funkcionisanja EU - poštovanje ljudskih prava na svim nivoima, zaštita slabih i marginalizovanih, jak socijalni sistem (poređenje sa SAD); solidarnost (pojedinci, zemlje, intergeneracijska solidarnost), polna i rodna ravnopravnost, socijalna pravda;

- obrazovanje u Evropskoj uniji - povećanje mogućnosti, ponude i šansi, uz povećanje zahteva, pritiska i samoodgovornosti;

- Republika Srbija u procesu pridruživanja Evropskoj uniji - prednosti i izazovi za društvo i za pojedinca.

Životne veštine

- veštine nenasilne komunikacije;

- različite vrste komunikacije i njihove karakteristike;

- konflikti i vrste konflikata;

- strategije nenasilnog rešavanja konflikata.

Porodica kao sistem

- porodica kao sistem;

- međuzavisnost porodičnog funkcionisanja i socijalnog okruženja;

- različiti modeli organizacije porodičnog života (rigidan, fleksibilan i haotičan);

- elementi zdravog porodičnog funkcionisanja (tipovi organizacije porodičnog života, porodične uloge, raspodela moći, uspostavljanje kontrole, načini komunikacije među članovima porodice;

- zdravlje porodice kao proces razvoja i adaptacije na krize i promene.

Unapređenje kvaliteta porodičnog života i roditeljstva

- razvojni zadaci porodice u različitim etapama porodičnog razvoja;

- disfunkcionalni porodični obrasci - porodično nasilje;

- odgovorno roditeljstvo - povezanost bračnih i roditeljskih uloga;

- vaspitanje i vaspitni stilovi roditelja;

- dečje potrebe i načini njihovog zadovoljavanja;

- korišćenje nagrada i kazni u vaspitanju dece;

- postignuća deteta kao (ne)uspeh roditelja;

- uloga i odgovornost roditelja u pružanju podsticaja, podrške i pomoći detetu u školskom radu;

- uspešni načini rešavanja neizbežnih sukoba dece i roditelja.

Zdravstveno obrazovanje kroz životne veštine

- zaštita seksualnog i reproduktivnog zdravlja i odgovorno planiranje porodice;

- prevencija polnoprenosivih infekcija;

- HIV/AIDS - prevencija i razvoj senzitivnosti prema obolelima;

- prevencija zloupotrebe psihoaktivnih supstanci: duvan, alkohol, droge;

- posledice korišćenja psihoaktivnih supstanci.

Način ostvarivanja programa

Svrha programa Odgovorno življenje u građanskom društvu i njegove realizacije je menjanje pozicije odrasle osobe u kontekstu društvenih promena - od pozicije pasivnog i "nemoćnog" posmatrača do pozicije aktivnog, kompetentnog i ODGOVORNOG GRAĐANINA.

Sadržaji predmeta Odgovorno življenje u građanskom društvu grupisani su oko osnovnih uloga, potreba i interesovanja odraslog čoveka, oko područja njegovog života: zdravlja, porodice i porodičnog funkcionisanja, lokalne sredine, građanskih prava i aktivizma, integrativnih društvenih procesa, socijalnog i radnog okruženja. Priprema za odgovorno obavljanje zadataka iz brojnih životnih, ličnih i građanskih domena - priprema za odgovorno življenje u građanskom društvu podrazumeva podizanje svesti o stepenu lične odgovornosti, ali i ceo niz praktičnih veština koje su nužne za svakodnevno funkcionisanje odraslog čoveka.

Program predmeta Odgovorno življenje u građanskom društvu je orijentisan na ishode, a njegovu sadržinsku strukturu čine dve oblasti, u okviru kojih se nalazi osam tema:

Oblast Građansko obrazovanje:

- građanin, njegova prava i odgovornosti; nasilje i mir u okolini;

- informacije u javnim sredstvima informisanja;

- funkcionisanje republičke i lokalne zajednice, građanska inicijativa i aktivizam;

- Evropska unija i proces evropskih integracija.

Oblast Odgovorno življenje:

- životne veštine;

- porodica kao sistem;

- unapređenje kvaliteta porodičnog života i roditeljstva;

- zdravlje i zdravstveno obrazovanje kroz životne veštine.

Stiče se utisak da su raznovrsne tematske oblasti zatvorene, nezavisne celine. Međutim, one su vrlo pogodne za funkcionalno povezivanje. Naime, u prvoj polovini drugog ciklusa uputno je realizovati dve združene i vrlo bliske tematske oblasti - Građanin, njegova prava i odgovornosti, nasilje i mir u okolini i u tom kontekstu Pravo na zdravlje kao jedno od osnovnih ljudskih prava i zdravstveno obrazovanje kroz životne veštine (peti razred). U drugoj polovini drugog ciklusa (šesti razred) preporučuje se funkcionalno povezivanje sledećih oblasti - Informacije u javnim sredstvima informisanja i Životne veštine. Preporučuje se da prvi deo trećeg ciklusa bude posvećen Porodici i roditeljstvu (sedmi razred). Drugi deo trećeg ciklusa (osmi razred) odnosi se na oblast Građanskih inicijativa i akivizma u lokalnoj sredini i Procesa evropskih integracija.

Građansko obrazovanje

Ova oblast predmeta je bazirana na uvažavanju realnih građanskih potreba odraslih osoba, kao i savremenih integrativnih društvenih procesa i promena.

Polaznici se prvo susreću sa svojim osnovnim građanskim pravima i odgovornostima, potom sa pravom na informisanost i dostupnost informacijama kao veoma važnim preduslovom za razumevanje društvenih kretanja. Nakon sticanja znanja i razumevanja relevantnih fenomena i pojava koji pripadaju oblasti građanskih prava i odgovornosti, sledi shvatanje i razvijanje aktivnog i odgovornog odnosa prema društvenim pojavama, utemeljenog na ljudskim pravima. To predstavlja dobru saznajnu osnovu razumevanja strukture i nadležnosti lokalne samouprave, fenomena građanske inicijative i osposobljavanja za samostalno pripremanje i izvođenje građanskih akcija, pre svega u lokalnom okruženju. Sve je to u funkciji osposobljavanja polaznika - građana da preuzmu ulogu učesnika u javnom životu. Četvrto obrazovno područje Evropska unija i proces evropskih integracija je u funkciji razumevanja integrativnih društvenih procesa i na toj osnovi pripremanja za njihovo prihvatanje i aktivno učestvovanje u njima.

Preporučuje se da u sadržinskoj strukturi programa značajno mesto imaju primeri iz građanskog života polaznika koje oni sami delegiraju, tako se sadržaj svake programske teme ili jedinice može graditi oko konkretnog primera. Posebna pažnja se pridaje temi koja se odnosi na Prava i odgovornosti građana. S obzirom da polaznici predstavljaju ugroženu grupu u pogledu ostvarivanja svojih prava, usled neadekvatnog dosadašnjeg obrazovanja, akcenat se stavlja upravo na njihovo osnaživanje za ostvarivanje građanskih i ljudskih prava, kao i načina njihovog ostvarivanja (lična prava, politička prava, ekonomsko-socijalna prava, zdravstvena prava, kulturna prava i prava pripadnika nacionalnih manjina). Diskutujući o konkretnim primerima iz života, polaznici identifikuju razlike između potreba, želja i prava ljudi, uočavaju suštinske odlike i vrste ljudskih prava i odgovornosti, posmatraju odnos prava i odgovornosti i povezuju ih, te se na toj osnovi pripremaju za ponašanje bazirano na svojstvima odgovornog građanina (što predstavlja jedan od željenih ishoda). Kako bi bili u stanju da konstruktivno reaguju na ispoljavanje predrasuda i diskriminacije, da preduzimaju razumne i dopuštene mere protiv širenja nasilja, neophodna je svestrana, argumentovana elaboracija i sučeljavanje primera dobre i loše prakse. Kroz takve primere, kod polaznika se budi svest o različitim vrstama nasilja u svim segmentima društva, a posebno o prikrivenim vidovima nasilja kojima su ljudi izloženi.

Nastavnik može iskoristiti svakodnevni informativno - medijski kontekst kao pravu "prirodnu" sredinu za učenje o pravu na informisanost, dostupnost informacijama i o javnim sredstvima informisanja. Pro i kontra rasprava o "(ne)omiljenom" mediju/izvoru informacija, dobar je put ka kritičkom procenjivanju informacije i njenog izvora, te na toj osnovi za put traženja, vrednovanja i selektovanja informacija.

Preporučuje se da polaznici sami, na osnovu sopstvenog iskustva, delegiraju građanske inicijative u lokalnoj sredini u bilo kojem od sektora nadležnosti lokalne samouprave, a potom prolaze kroz sve faze formulisanja inicijative, simuliraju zasedanje skupštine i tako odlučuju o predlogu građana. Kroz susrete sa predstavnicima udruženja na lokalnom nivou, polaznici se upoznaju sa udruženjem (pojmom, ulogom, vrstama) kao važnim segmentom civilnog društva i informišu o primerima dobre prakse. Osim građanskih inicijativa i udruženja, poseban akcent je stavljen na građanski aktivizam kao jedan od načina na koji građani mogu aktivno učestvovati u životu svoje lokalne samouprave. Kroz proces planiranja (konkretne) lokalne akcije (definisanje problema, planiranje koraka rešavanja problema, izbor resursa podrške akciji), polaznici stiču valjanu pripremu za pravi, realan građanski aktivizam. Didaktički okvir za realizaciju obrazovnog područja Građanska inicijativa i participacija u lokalnoj samoupravi predstavljaju realne životne situacije i potrebe.

Osnovano se može pretpostaviti da će polaznici umeti da obrazlože prednosti i rizike integracije Republike Srbije u EU nakon valjanih objašnjenja, diskusije i debate o načinima funkcionisanja Unije, o odnosu nacionalnog i evropskog identiteta, o principima funkcionisanja Unije (poštovanje ljudskih prava, mobilnost, sloboda putovanja, učenja i traženja posla, slobodan protok ljudi i roba, ravnopravnost, socijalna pravda).

Nastavnik i polaznici zajednički kreiraju prioritete u lokalnom kontekstu i kontekstu njihovih životnih uloga, kojima će posvetiti veću ili manju pažnju. U saradnji sa polaznicima nastavnik umrežava osnovne pojmove iz oblasti građanskog vaspitanja (pravo, sloboda, odgovornost, jednakost, demokratija...) i tako stvaraju valjanu osnovu za pozitivne promene u njihovom građanskom životu.

U tom kontekstu, nastavnik zajedno sa polaznicima obezbeđuje da se ostvare bitne dimenzije građanskog vaspitanja, kognitivna (razumevanje ideja, koncepata i vrednosti građanskog društva), afektivna (prihvatanje demokratskih vrednosti i ponašanja) i socijalna (ponašanje i življenje u skladu sa principima i vrednostima demokratskog društva).

S obzirom da se proces građanskog obrazovanja zasniva na kritičkom mišljenju, rešavanju problema i učenju putem istraživanja, korišćenjem metoda aktivnog učenja, nastavnik omogućava transfer znanja u različita životna područja. Upravo takav didaktičko-životni kontekst omogućava razvijanje brojnih kroskurikularnih kompetencija.

Kroz realizaciju oblasti Građanskog obrazovanja neophodno je ostvariti korelaciju sa sadržajima gotovo svih predmeta, a posebno predmeta Istorija (npr. uloga savremenih evropskih institucija u ostvarivanju prava građana...), Geografija (regionalna geografija Evrope i Republika Srbija u integracijskim procesima...), ali i onih poput srpskog i engleskog jezika i digitalne pismenosti koji doprinose razvijanju komunikacijskih veština izuzetno potrebnih svakom građaninu u procesu ostvarivanja njegovih građanskih prava.

Odgovorno življenje

Životne veštine čine okosnicu ove oblasti. One predstavljaju dar za adaptibilno i pozitivno ponašanje koje omogućava da se efikasno nosi sa zahtevima svakodnevnog života. Životne veštine predstavljaju neku vrstu psihosocijalnih kompetencija koje ljudima pomažu da donesu odluke na osnovu informacija, da kritički i kreativno razmišljaju, da rešavaju probleme, efikasno komuniciraju, izgrađuju odnose, saosećaju sa drugima i zalažu se za upravljanje svojim životima na zdrav i produktivan način. Životne veštine mogu biti usmerene ka ličnim aktivnostima i aktivnostima prema drugim ljudima ili se mogu primeniti na aktivnosti koje menjaju okruženje.

S obzirom da je sticanje veština dug i veoma kompleksan proces, program Odgovorno življenje u građanskom društvu, u celosti, treba da inicira, usmeri i osnaži polaznike da shvate, prepoznaju i razvijaju svoje potencijale koji će im pomoći da na najefikasniji način upravljaju svojim životima.

Naglasak je stavljen na veštine komunikacije i rešavanje sukoba, kao preduslov za uspešnu realizaciju ostalih oblasti ovog predmeta i veštine koje su u osnovi podizanja kvaliteta porodičnog života, ličnog i porodičnog zdravlja i uspešno snalaženje i funkcionisanje u socijalnom okruženju. Komunikacione veštine i rešavanje konflikata su osnovne veštine za građenje dobrih međuljudskih odnosa. U okviru ovih radionica polaznici mogu naučiti i vežbati da imaju dobre verbalne/neverbalne komunikacije; prezentuju argumente za i protiv određenih stavova; izbegnu i/ili izađu iz konflikta; nauče, vežbaju i pokažu interesovanje uz aktivno slušanje drugih; budu pažljivi i saosećajni; pruže i osete empatiju.

Poseban naglasak stavljen je na set životnih veština koje treba da omoguće polaznicima da se snađu u svakodnevnom životu, odgovore izazovima savremenog tehnološkog društva i uspešno koriste produkte i usluge koje ono nudi.

Zdravstveno obrazovanje bazirano na veštinama omogućava polaznicima primenu znanja i razvijanje veština pomoću kojih uče da donose odgovorne odluke i preduzimaju aktivnosti na promovisanju i čuvanju sopstvenog zdravlja i zdravlja drugih ljudi. Životne veštine povezane sa zdravljem predstavljaju zdravstvenu edukaciju koja pored sticanja znanja i građenja stavova podrazumeva čitav niz veština koje su neophodne za stvaranje i pokretanje najpogodnijih i najpozitivnijih odluka povezanih sa zdravljem.

Decenijama je zdravstvena edukacija bila bazirana na pružanju informacija, teorijskim izlaganjima i iznošenjima činjenica. U skladu sa promenama u pristupu, ovaj program je interaktivan i u velikoj meri je okrenut ka razvijanju veština. Zdravstveno obrazovanje bazirano na veštinama je pristup stvaranju ili održavanju životnih navika, kroz sticanje znanja, izgradnju stavova i razvijanje veština, korišćenjem različitih iskustava u učenju, uz naglašavanje i izbor metoda sa aktivnim učestvovanjem. Veštine se najbolje uče kada polaznici imaju priliku da aktivno primenjuju znanje. Ukoliko se polaznicima omogući da određene veštine vežbaju u bezbednom okruženju (učionici), veća je verovatnoća da će biti spremni da ih adekvatno koriste i u realnim životnim situacijama.

Važno je naglasiti da ovakav model promoviše zdravo ponašanje i da u skladu sa tim mora biti što atraktivniji, zanimljiviji i neopterećujući za polaznike.

Cilj Zdravstvenog obrazovanja kroz životne veštine je da se kod polaznika podigne svest o značaju zdravlja, da prepoznaju vezu koja postoji između rizičnog ponašanja i narušavanja zdravlja, da uvide da rizično ponašanje može biti uzrok niza zdravstvenih i psihosocijalnih problema ljudi i da ih motiviše da sticanjem znanja i razvojem najrazličitijih veština sačuvaju svoje zdravlje.

Polazna osnova za realizaciju ovog dela programa jeste upoznavanje polaznika sa osnovnim principima zdravog načina života i zaštite zdravlja. S obzirom na to da se u ovom delu programa govori o važnosti prevencije, vakcinacije, redovnim kontrolama zdravlja, pravilnoj ishrani i zaraznim bolestima, preporučuje se da se ostvari saradnja sa nekom zdravstvenom ustanovom, npr. domom zdravlja i da se u obradu ovih sadržaja uključe odgovarajući lekari.

Četiri važne celine koje čine temu Zdravstveno obrazovanje kroz životne veštine su:

- prevencija zloupotrebe psihoaktivnih supstanci: duvana, alkohola i ostalih vrsta droga;

- reproduktivno i seksualno zdravlje;

- HIV/AIDS i polno prenosive infekcije (PPI);

- veštine odupiranja pritiscima.

Zadatak nastavnika je da probudi interesovanje polaznika, da ih motiviše i mobiliše za sticanje velikog broja veština koje imaju krajnji rezultat sagledavanje rizika i posledica koje konzumiranje psihoaktivnih supstanci donosi i prihvatanje nekonzumiranja svih ovih supstanci. Ovaj zadatak se može realizovati kroz radionice koje su predviđene u realizaciji ove teme.

Teme vezane za reproduktivno zdravlje i seksualnost uopšte u mnogim porodicama su tabu teme, pa kada se o njima razgovara i u školi, podstiču osećanje stida i nekomfora kako kod učenika tako i kod nastavnika. Uloga nastavnika je da, pomoću radionica koje su predviđene, upravo pomogne da se ta nelagodnost prevaziđe i pomogne polaznicima da svojim znanjima i veštinama koje stiču u ovom programu, poboljšaju kvalitet svog reproduktivnog i seksualnog zdravlja.

U okviru paketa radionica na temu HIV/AIDS i polno prenosive infekcije polaznici će savladati osnovne informacije o ovoj temi, prepoznati ponašanja koja stavljaju pojedince u rizik za dobijanje HIV-a i PPI, razviti veštine kojima se usvaja ponašanje za smanjenje rizika od HIV-a i PPI, razviti senzibilnost za nediskriminatorni odnos prema osobama koje žive sa HIV/AIDS-om.

Veštine odupiranja pritiscima predstavljaju jednu od ključnih taktika za izbegavanje velikog broja potencijalno rizičnih ponašanja. Polaznici će uvežbati i graditi veštine pregovaranja za otpor pritisku drugih za konzumiranje psihoaktivnih supstanci, neodgovorno upuštanje u seksualne odnose i rizik da se dobije neka PPI ili HIV.

Unapređenje kvaliteta porodičnog života ima za cilj podizanje kvaliteta porodičnog života edukacijom polaznika. Cilj nije usmeren ka sticanju gotovog paketa znanja, već se znanje koje se stiče koristi kao intervenišuća snaga koja služi kao osnov i okvir za integraciju ličnog iskustva i (re)definisanje lične - porodične situacije.

Unapređenje kvaliteta porodičnog života se realizuje kroz sledeće teme:

- porodica;

- brak;

- dete;

- roditeljstvo.

Polaznici će biti u stanju da prepoznaju osnovne elemente zdravog porodičnog funkcionisanja, kao i posledice disfunkcionalnih odnosa u porodici i prema deci. Naglasak je stavljen i na prepoznavanje promenljivosti porodičnih zadataka u različitim fazama porodičnog razvoja.

Odabrane radionice i vežbe će omogućiti polaznicima da prepoznaju povezanost bračnih i roditeljskih uloga u porodičnom funkcionisanju.

Važno mesto u ovom delu programa imaju teme koje se odnose na položaj deteta u porodici, kao i dečje potrebe i način njihovog pravilnog zadovoljenja kao jedan od najvažnijih uslova za pravilan razvoj dece. Iako je reč o detetu, treba naglasiti da je ovde pažnja usmerena pre svega na roditelje, odnosno na pojačavanje osetljivosti roditelja za prepoznavanje signala (verbalnih i neverbalnih) koje emituju deca i bolje razumevanje poruka koje roditelji dobijaju od svoje dece. Takođe, pažnja je usmerena na prepoznavanje vlastite, roditeljske, odgovornosti za razvojno-psihološke probleme deteta koji nastaju usled narušene, neadekvatne ili smanjene interakcije roditelja i dece. Zbog toga je u praktičnoj realizaciji ovakvih zadataka planirano da se polaznici stavljaju u poziciju dece, kako bi na nov i produbljen način počeli da sagledavaju ponašanje i postupke dece.

S obzirom na važnu ulogu obrazovanja, važno je da se kod polaznika razvije svest za podršku i podsticanje dece u učenju i obrazovanju.

U okviru teme o roditeljstvu predviđene su radionice koje će omogućiti polaznicima da prepoznaju različite vaspitne stilove i njihove posledice na dečji razvoj.

Centralnu ulogu ima razumevanje strategija rešavanja sukoba kao bitnog indikatora kvaliteta odnosa roditelj - dete i revalorizovanje vlastitih vaspitnih postupaka uz podsticaj za korekciju u pravcu izgrađivanja funkcionalnih i konstruktivnih rešenja. Realizacija Roditeljstva podrazumeva i naglašavanje ozbiljne, odgovorne i teške vaspitne funkcije roditelja. Kako bi se izbeglo oduzimanje opšteg tona radosti roditeljstva, predviđeno je davanje različitih poruka polaznicima kojima se oživljava pozitivna slika roditeljske uloge u kojoj dominira osećanje ljubavi i privrženosti prema detetu. Važno mesto u realizaciji ove teme zauzima i prepoznavanje različitih tipova roditeljskog autoriteta i njihov uticaj na odnos dete-roditelj. Autoritet roditelja je jedan od najsigurnijih empirijskih validacionih kriterijuma za nivo lične, porodične, bračne i roditeljske kompetencije.

Unapređenje kvaliteta porodičnog života treba polaznicima da omogući sticanje znanja, nove uvide i bolje razumevanje sebe i svoje porodice; da izgrade osetljivost i otvorenost za pitanja ličnog i porodičnog napredovanja; da izgrade nove tipove relacija sa drugima.

S obzirom na specifičnost oblasti Odgovorno življenje, neophodno je ostvariti korelaciju sa sadržajima mnogih predmeta. Posebno se mogu istaći sledeći predmeti: digitalna pismenost (dolaženje do informacija putem interneta, komunikacije, korišćenje savremenih uređaja i sl.); srpski jezik (pismena komunikacija), matematika (čitanje grafikona); istorija i geografija (čitanje mapa, karata, izvori informacija), preduzetništvo (poslovna komunikacija i etika, menadžment novcem), biologija (reproduktivno zdravlje).

Predmet Odgovorno življenje u građanskom društvu se realizuje kroz radionice. Osnovni princip radioničarskog rada je aktivno učešće polaznika. Dokazano je da je aktivno učešće najefikasniji metod razvijanja znanja, stavova i veština zajedno. Osnovne prednosti metode aktivnog učešća i radioničarskog rada uopšte su:

- pojačana svest polaznika o sebi samima i drugima;

- razvijanje saradnje umesto konkurencije;

- omogućavanje polaznicima i nastavnicima da prepoznaju i vrednuju pojedinačne veštine i povećaju samopouzdanje;

- mogućnost da se polaznici međusobno bolje upoznaju;

- promovisanje veština slušanja i komunikacije;

- olakšan rad na osetljivim problemima;

- promovisanje tolerancije i razumevanja pojedinaca i njihovih potreba;

- ohrabrivanje i podsticanje inovacija i kreativnosti.

Osim aktivnog učešća polaznika, treba naglasiti drugi princip radioničarskog rada - ravnopravnost svih učesnika. Pod ovim se podrazumeva da svi polaznici učestvuju u radu, odnosno da nema posmatrača, s tim da treba voditi računa da svako ima pravo da zadrži za sebe neki svoj doživljaj.

S obzirom na to da su svi polaznici (učesnici) ravnopravni, preduslov njihove ravnopravnosti je da svi sede u krugu, kako bi se svi svima obraćali i svi sve čuli. Svako mišljenje je dragoceno, bez obzira koliko se razlikuje od drugih. Ovo su ujedno i najosnovnija radioničarska pravila, koja se uspostavljaju na početku rada, uz dogovor sa grupom.

Nastavnik je u realizaciji ovog programa u ulozi voditelja radionice. Neophodan uslov za uspešnu realizaciju programa je stvaranje međusobnog poverenja između nastavnika i polaznika.

Najdragoceniji izvor u realizaciji radionica je iskustvo polaznika. One su i koncipirane tako da se stalno oslanjaju na njihova iskustva, a nastavnik, odnosno voditelj radionica treba stalno da se poziva na iskustva polaznika.

Scenarijom svake radionice je precizno naznačeno koji je oblik rada predviđen (individualni rad, rad u paru, grupni rad), kao i tehnike: igranje uloga, oluja ideja, igre simulacije, itd.

Preporučuje se opisno ocenjivanje, s obzirom na prirodu predmeta. Ono što se može ocenjivati jeste angažovanost polaznika, saradnja i uvažavanje ostalih učesnika. Uspeh i postignuće ne mogu biti predmet ocenjivanja u ovakvom programu.

Sledeći