PRAVILNIKO STALNOM IZBRANOM SUDU (ARBITRAŽA) PRI PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE("Sl. glasnik RS", br. 28/2011 i 60/2012) |
Stalni izbrani sud (u daljem tekstu: Sud) je stalna arbitražna institucija pri Privrednoj komori Srbije (u daljem tekstu: Komora) koja rešava sporove u privrednim i drugim imovinsko-pravnim stvarima, bez stranog elementa, kada je između privrednih subjekata i drugih pravnih lica ugovorena nadležnost tog suda.
Sud je nezavistan i samostalan u svom radu i odlučivanju.
Sedište Suda je u Beogradu, ul. Resavska br. 13-15.
Sud ima svoj pečat koji sadrži naziv i sedište Suda.
Sud po pravilu zaseda u svom sedištu.
Sud vrši svoju funkciju preko Predsedništva Suda, sekretara Suda, arbitražnih veća i arbitara pojedinaca.
Predsedništvo Suda, sastoji se od predsednika, zamenika predsednika i sekretara Suda.
Predsednika i zamenika predsednika Suda bira i razrešava Skupština Komore, iz redova stručnjaka članova Komore, advokata, naučnih i stručnih radnika sa fakulteta i drugih institucija koje se bave problemima poslovnih odnosa u privredi.
Mandat predsednika i zamenika predsednika Suda traje četiri (4) godine.
Predsednik i zamenik predsednika Suda mogu biti birani najviše dva puta uzastopno.
Predsednik, a u njegovom odsustvu zamenik predsednika Suda, predstavlja Sud i organizuje njegov rad, predsedava sednicama Predsedništva, imenuje arbitre i predsednika arbitražnog veća u slučajevima predviđenim ovim pravilnikom i vrši druge poslove predviđene ovim pravilnikom.
Predsednik Komore može imenovati počasnog predsednika Suda, iz redova istaknutih pravnih stručnjaka koji su značajno doprineli razvoju arbitražnih institucija pri Komori.
Počasni predsednik Suda daje mišljenja i predloge Predsedništvu Suda po pitanjima od značaja za unapređenje rada Suda i nezavisan je u svom radu.
Počasni predsednik Suda ne zasniva radni odnos u Komori i obavlja funkciju do prestanka mandata predsednika Komore koji ga je imenovao.
Predsedništvo Suda vrši nadzor nad radom Suda, posebno u pogledu primene ovog pravilnika, odlučuje o nadležnosti Suda, o postojanju, odnosno punovažnosti sporazuma o arbitraži, o izuzeću arbitara, prati i razmatra praksu rešavanja sporova i vrši druge poslove koji su određeni ovim pravilnikom.
Stručna služba Suda (u daljem tekstu: Stručna služba) vrši stručne i administrativne poslove za potrebe Suda.
Sekretar Suda rukovodi Stručnom službom i potpisuje tekuću prepisku Suda, a može prisustvovati i sednicama Suda.
Sekretar Suda je po zanimanju diplomirani pravnik koji obavlja poslove za koje je ovlašćen ovim pravilnikom i aktima Komore.
Arbitar može biti svako fizičko lice koje je poslovno sposobno i koje ima svojstva koja su stranke sporazumom utvrdile.
Listu arbitara (u daljem tekstu: Lista) utvrđuje Skupština Komore, s tim da arbitri koji se nalaze na Listi mogu biti ponovo birani.
Mandat arbitara traje 4 godine, odnosno za vreme važenja Liste na kojoj su izabrani.
Predsednik arbitražnog veća i arbitar pojedinac može da bude samo arbitar sa Liste.
Svaka stranka, pored imenovanja arbitra sa Liste, može imenovati i jednog arbitra van Liste, u kom slučaju će se njegova pisana izjava o prihvatanju dužnosti priložiti uz tužbu ili uz odgovor na tužbu.
Stranka koja je za arbitra predložila lice koje nije na Listi, dužna je da dostavi njegovo ime, adresu i kvalifikacije.
Izjava arbitara
Arbitar može biti samo lice koje se u pisanoj formi izjasnilo o prihvatanju dužnosti arbitra.
U izjavi iz prethodnog stava, arbitar je dužan da obavesti Stručnu službu o svim bitnim činjenicama koje mogu izazvati sumnju u njegovu nepristrasnost ili nezavisnost.
Stručna služba ovu izjavu dostavlja strankama.
Ukoliko stranke ne stave primedbe u roku od 15 dana od dana prijema izjave, arbitar se smatra imenovanim.
Ukoliko jedna ili obe stranke stave primedbe, o konačnom imenovanju arbitra odlučuje Predsedništvo Suda.
Ovom odredbom ne dira se u odredbe o izuzeću arbitara.
Arbitar pojedinac i arbitražno veće
Ako se stranke nisu prethodno sporazumele o broju arbitara u sporovima u kojima dinarska protivvrednost spora ne prelazi 50.000,00 € (slovima: pedesethiljadaeura), arbitražni postupak će sprovoditi arbitar pojedinac, dok će u svim ostalim sporovima postupak sprovoditi arbitražno veće koje se sastoji od tri člana.
Stranke sporazumno imenuju arbitra pojedinca, u roku od 30 dana od dana kada jedna stranka pozove drugu stranku da zajednički imenuju arbitra, a najkasnije do isteka roka za odgovor na tužbu.
Ako spor rešava arbitražno veće, svaka stranka imenuje jednog arbitra, tako što tužilac imenuje svog arbitra prilikom podnošenja tužbe, a tuženi u odgovoru na tužbu.
Ako izabrani arbitri ne prihvate imenovanje, stranke imenuju nove arbitre u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja o neprihvatanju.
Trećeg arbitra, kao predsednika arbitražnog veća, biraju imenovani arbitri u roku od 30 dana od dana imenovanja drugog arbitra.
Ako izabrani predsednik arbitražnog veća ne prihvati imenovanje, imenovani arbitri biraju novog predsednika arbitražnog veća u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja o neprihvatanju.
Predsednik Suda će, sa Liste, imenovati:
- arbitra pojedinca, ako ga stranke sporazumno ne izaberu (član 9. stav 2);
- arbitre, ako ih stranke ne imenuju (član 9. stav 3);
- predsednika arbitražnog veća, ako ga arbitri ne izaberu u roku iz člana 9. stav 5);
- arbitra, predsednika veća, odnosno arbitra pojedinca, ako stranka ili arbitri dva puta uzastopno izaberu lica koja se ne prihvataju imenovanja.
O imenovanjima iz ovog člana, obavestiće se stranke i imenovani arbitri.
Zabrane za arbitre
Arbitri ne mogu dati, pismeno ili usmeno, mišljenje ili savet, niti mogu biti zastupnici u sporu u kojem su imenovani za arbitre.
Zaposleni kod stranaka, članovi njihovih organa i stalni saradnici, ne mogu biti imenovani za arbitre u sporovima u kojima učestvuju te stranke.
Zamena arbitara
Ako arbitar bude sprečen u vršenju svoje dužnosti, stranka koja ga je imenovala imenovaće drugog arbitra, najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema poziva sekretara Suda.
Ako je arbitra koji je sprečen da vrši svoju dužnost imenovao predsednik Suda, on će na njegovo mesto imenovati drugog arbitra.
Ako je predsednik veća sprečen da vrši svoju dužnost, novog predsednika veća imenuju arbitri stranaka u roku od 15 dana, odnosno predsednik Suda ako ga arbitri ne izaberu u ovom roku ili ako ga je on imenovao.
Izuzeće arbitara
Izuzeće arbitara može se tražiti samo ukoliko postoje činjenice koje mogu opravdano izazvati sumnju u njegovu nepristrasnost, nezavisnost ili ako nema svojstva koja su stranke sporazumom utvrdile.
Zahtev za izuzeće arbitra stranka je dužna da podnese u pisanoj formi, u roku od 15 dana od dana kada je saznala za imenovanje arbitra ili razloge za izuzeće.
Izuzeće arbitra može zahtevati stranka koja je sama ili sa protivnom strankom imenovala arbitra, pod uslovom da je razlog za izuzeće nastao ili je stranka za njega saznala nakon imenovanja arbitra.
O zahtevu za izuzeće arbitra odlučuje Predsedništvo Suda, po pribavljenom pisanom izjašnjenju arbitra čije se izuzeće zahteva. Odluka Predsedništva ne mora biti obrazložena.
Sud može da nastavi arbitražni postupak iako je postupak izuzeća u toku.
Povlačenje i opoziv arbitara
Dužnost arbitra prestaje na osnovu pisane izjave arbitra o povlačenju sa dužnosti, ako postoje opravdani razlozi, uključujući i razloge iz člana 13. ovog pravilnika, zbog kojih arbitar više ne može obavljati svoju dužnost.
Stranke se mogu sporazumeti o opozivu arbitra, ako on zbog faktičkih ili pravnih razloga, uključujući i razloge iz člana 13. ovog pravilnika, više ne može obavljati svoju dužnost ili je ne izvršava u primerenom roku.
Predsedništvo Suda doneće odluku o prestanku dužnosti arbitra, ukoliko se stranke ne sporazumeju o opozivu arbitra.
Komora obezbeđuje sredstva i uslove za obavljanje poslova iz nadležnosti Suda i vrši nadzor nad administrativnim i materijalnim poslovanjem Suda.
Sud je nadležan, ako su se stranke o tome sporazumele, i ako se radi o pravima kojima stranke mogu slobodno raspolagati.
Nadležnost Suda zasniva se sporazumom o arbitraži zaključenim između stranaka.
Sporazum o arbitraži može biti sadržan u odredbi ugovora (arbitražna klauzula) ili u posebnom ugovoru.
Sporazum o arbitraži može se zaključiti kako u pogledu određenog spora, tako i u pogledu budućih sporova koji mogu proisteći iz određenog pravnog odnosa.
Sporazum o arbitraži može se zaključiti i ako je nastali spor već iznet na rešavanje Sudu.
Sporazum o arbitraži mora biti zaključen u pisanoj formi.
Sporazum o arbitraži je punovažan ako je zaključen u skladu sa Zakonom o arbitraži i ovim pravilnikom.
Nepostojanje ili ništavost osnovnog ugovora ne povlači ništavost arbitražnog sporazuma (autonomija arbitražnog sporazuma).
Tuženi može osporiti nadležnost Suda podnošenjem prigovora, koji mora da podnese najkasnije kad i odgovor na tužbu. Ovo pravo tuženi ima i kada je imenovao arbitra ili učestvovao u njegovom imenovanju, a najkasnije do upuštanja tuženog u raspravljanje o glavnoj stvari.
Prigovor da je Sud prekoračio granice svojih ovlašćenja stranka mora da podnese, čim pitanje za koje se tvrdi da prelazi granice ovlašćenja Suda bude izneto u arbitražnom postupku, odnosno odmah po saznanju za prekoračenje ovlašćenja Suda.
Sud može dozvoliti, iz opravdanih razloga, da se prigovor iz st. 1-2. ovog člana podnese i kasnije.
O prigovoru nenadležnosti, uključujući i prigovor o postojanju ili punovažnosti sporazuma o arbitraži, odlučuje Predsedništvo suda prima facie, kao o prethodnom pitanju, pre upuštanja u raspravljanje o predmetu spora.
Ukoliko Predsedništvo Suda prima facie utvrdi da je Sud nadležan, postupak će se nastaviti i ako tuženi odbije da učestvuje u njemu, kao i u slučaju kada je stranka zahtevala od suda određenog zakonom, da odluči o prigovorima iz stava 1. ovog člana.
Ukoliko Predsedništvo Suda prima facie utvrdi da je Sud nadležan, arbitražno veće ili arbitar pojedinac o prigovoru iz stava 1. ovog člana može odlučiti kao o prethodnom pitanju ili odlukom o predmetu spora.
Ukoliko Predsedništvo Suda donese odluku da Sud nije nadležan, ova odluka se dostavlja strankama.
Sud neće prihvatiti svoju nadležnost ako sporazum o arbitraži nije u skladu sa pravilima Suda.
Stranke su saglasne da su, zasnivajući nadležnost Suda, ovlastile arbitre da rasprave sve sporove koji bi proistekli iz pravnog odnosa na koji se odnosi sporazum o arbitraži, kao i da odluče o prigovoru nenadležnosti Suda, prigovoru postojanja ili punovažnosti sporazuma o arbitraži i prigovoru prekoračenja ovlašćenja Suda.
Arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac u toku celog postupka, po službenoj dužnosti ili po prigovoru stranaka iz stava 1. ovog člana, pazi da li se radi o sporu iz nadležnosti ovog suda.
Ukoliko arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac, odbiju prigovor, doneće delimičnu odluku koja se obrazlaže u konačnoj odluci o predmetu spora, a spor se nastavlja.
Ako arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac usvoje prigovor, doneće odluku kojom se Sud oglašava nenadležnim.
Ako među strankama nije ugovorena nadležnost Suda, a tuženi po pozivu sekretara Suda ne prihvati izričito nadležnost Suda, i s tim se ne saglasi u pisanoj formi ili u odgovoru na tužbu, sekretar Suda će obavestiti tužioca da se arbitražni postupak ne može sprovesti.
1. Tužba i zahtev za arbitražu
Arbitražni postupak pokreće se tužbom ili zahtevom za arbitražu.
Tužba mora da sadrži:
- imena i adrese stranaka;
- dokaz o zaključenom sporazumu o arbitraži;
- određen zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja;
- činjenice na kojima tužilac zasniva tužbeni zahtev;
- dokaze kojima se utvrđuju ove činjenice;
- sporna pitanja;
- vrednost predmeta spora;
- imenovanje arbitra.
Ako tužilac zahteva arbitražno rešavanje spora, a nije podneo tužbu, tužba se podnosi u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, ukoliko se stranke nisu drugačije sporazumele.
Ako se stranke nisu drugačije sporazumele i ako, bez navođenja opravdanih razloga, tužilac posle podnošenja zahteva za arbitražu ne podnese tužbu, Sud će obustaviti postupak.
Odluku o obustavljanju postupka iz prethodnog stava donosi Predsedništvo Suda.
Tuženi je dužan da odgovori na tužbu u roku od 30 dana, od dana dostavljanja tužbe i da se izjasni o zahtevima, navodima i dokazima tužbe.
U odgovoru, tuženi će izneti svoje navode sa odgovarajućim dokazima, odnosno ispravama u originalu, fotokopiji ili prepisu čiju tačnost može i sam overiti i imenovati svog arbitra.
Ako tuženi ne podnese odgovor na tužbu, arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac će nastaviti postupak.
Tužbu i odgovor na tužbu stranke mogu u toku postupka izmeniti ili dopuniti, ukoliko arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac ne odluči drugačije.
Tuženi može do zaključenja rasprave pred Sudom podneti protivtužbu, ako zahtev protivtužbe proističe iz istog činjeničnog i pravnog osnova.
Na protivtužbu se primenjuju odredbe ovog pravilnika o tužbi.
U slučaju podnošenja protivtužbe, o sporu će odlučivati isti arbitar pojedinac, odnosno isto arbitražno veće koje je nadležno da raspravlja po tužbi.
Tužba, odgovor na tužbu i drugi podnesci sa svim prilozima, podnose se u potrebnom broju primeraka za Sud (jedan za spise predmeta i jedan za svakog arbitra) i protivnu stranu.
Ukoliko stranka ne dostavi potreban broj primeraka, sekretar Suda će pozvati stranku da u određenom roku dostavi i ostale primerke, a ako stranka u ostavljenom roku ne postupi po tom pozivu, Sud će ih umnožiti o trošku stranke koja je propustila obavezu.
Arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac su ovlašćeni da odlučuju da li će se održati usmena rasprava, ili će se postupak voditi na osnovu isprava i drugih dokumenata.
Ako jedna od stranaka traži održavanje usmene rasprave, arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac će održati raspravu, osim ako stranke nisu prethodno sporazumno isključile usmenu raspravu.
Rasprava je po pravilu nejavna, osim ako se stranke nisu drugačije sporazumele.
Raspravljanje je po pravilu usmeno.
Usmene rasprave se, po pravilu održavaju u sedištu Suda. Na predlog stranaka arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac mogu da odluče da se rasprava održi i u nekom drugom mestu.
Predsednik arbitražnog veća, odnosno arbitar pojedinac rukovode raspravom, ispituju stranke, izvode dokaze, daju reč strankama, njihovim zakonskim zastupnicima i punomoćnicima i objavljuju odluke veća.
Arbitražni postupak u Sudu se vodi na srpskom jeziku, osim ako se stranke drugačije sporazumeju.
Arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac mogu odrediti da se uz pisane dokaze, priloži i prevod na srpski jezik.
Na zahtev stranke može se odložiti rasprava, ako za to postoje opravdani razlozi.
Sekretar Suda blagovremeno obaveštava stranke o datumu održavanja usmene rasprave, kao i o svakom ročištu Suda koje se održava radi pregleda robe, drugih stvari ili isprava.
Svi podnesci, isprave i dokazi koje podnese jedna stranka, Sud dostavlja drugoj stranci.
Strankama se dostavlja svaki izveštaj veštaka, kao i sve isprave koje su podnete kao dokaz.
Kada jedna od stranaka, iako uredno pozvana, ne dođe na usmenu raspravu ili ne podnese pismene dokaze, arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac može da nastavi postupak sa prisutnom strankom i donese odluku na osnovu dokaza koji su podneti.
Ako obe stranke, iako uredno pozvane, ne dođu na usmenu raspravu, arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac, pošto utvrde da su stranke uredno pozvane na usmenu raspravu i da nemaju opravdanih razloga za svoje odsustvo, mogu pristupiti raspravljanju spora kao da su stranke prisutne.
Na raspravi se vodi zapisnik koji se sačinjava na taj način što predsednik veća, odnosno arbitar pojedinac, glasno kazuje zapisničaru šta će uneti u zapisnik.
Zapisnik potpisuje predsednik arbitražnog veća, odnosno arbitar pojedinac, zapisničar i stranke, odnosno njihovi zakonski zastupnici ili punomoćnici, kao i svedoci i veštaci.
Ako jedna od stranaka odbije da potpiše zapisnik, predsednik arbitražnog veća, odnosno arbitar pojedinac, konstatovaće to u zapisniku.
Na saglasan predlog stranaka, usmene rasprave se mogu snimati, u kom slučaju se ne vodi zapisnik u skladu sa stavom 1. ovog člana. Audio snimak na kojem je zabeležen ceo tok usmene rasprave dostavlja se strankama i arbitrima.
Predlog iz prethodnog stava dostavlja se Stručnoj službi, najmanje 15 dana pre datuma zakazane usmene rasprave.
Predsednik arbitražnog veća, odnosno arbitar pojedinac, u roku od 15 dana posle održane usmene rasprave, sastavlja sumarni zapisnik u kome će se navesti osnovni podaci o održanoj raspravi, predmet rasprave i doneti zaključci. Ovaj zapisnik potpisuje predsednik arbitražnog veća, odnosno arbitar pojedinac i isti se dostavlja strankama, odnosno njihovim zastupnicima ili punomoćnicima, arbitrima, a jedan primerak ostaje u spisima predmeta.
Ako ovim pravilnikom nisu predviđeni rokovi za obavljanje pojedinih radnji, rokove će odrediti arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac ili sekretar Suda, u saglasnosti sa predsednikom arbitražnog veća, odnosno arbitrom pojedincem.
Rokovi će se produžiti uvek po saglasnom predlogu stranaka, a na osnovu odluke sekretara Suda, a u ostalim slučajevima mogu se produžiti po odluci arbitražnog veća, odnosno arbitra pojedinca.
Ako je rok za podnošenje podneska ili stavljanje predloga o daljem toku postupka određen na usmenoj raspravi, a jedna ili obe stranke propuste taj rok, ili u okviru tog roka ne bude zatraženo produženje roka, arbitri će na nejavnoj sednici doneti arbitražnu odluku na osnovu stanja u spisima.
Podnesci podneti po isteku roka mogu se uzeti u obzir, ukoliko u međuvremenu nije doneta arbitražna odluka.
Dostavljanje poziva i drugih pismena vrši se ličnom predajom primaocu, preko pošte, upućivanjem na poštansku adresu primaoca, preko pravnog lica registrovanog za obavljanje poslova dostavljanja ili na drugi pouzdan način uz povratnu potvrdu o prijemu ili na drugi način koji obezbeđuje pisani dokaz o tome da je pismeno dostavljeno.
Smatra se da je pismeno primljeno na dan kada je lično predato primaocu, ili na dan kada je preporučenom pošiljkom upućeno na poštansku adresu primaoca.
Ako stranka ima zakonskog zastupnika, odnosno punomoćnika, dostavljanje se vrši zakonskom zastupniku, odnosno punomoćniku.
Ako dostavljanje pismena zakonskom zastupniku, odnosno punomoćniku, ostane bez uspeha, dostavljanje će se izvršiti stranci.
Sekretar Suda ili arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac mogu naložiti da stranke dostave jedna drugoj podneske, s tim da dostave potreban broj primeraka Sudu, kao i dokaze da su podnesci dostavljeni suprotnoj strani.
Po predlogu stranaka ili na svoju inicijativu, arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac odlučuju koji će se dokazi izvesti radi utvrđivanja činjenica koje su važne za donošenje arbitražne odluke.
Arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac su dužni da strankama omoguće da iznesu svoje stavove i dokaze i da se izjasne o radnjama i predlozima protivne stranke.
Arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac cene dokaznu snagu izvedenih dokaza po slobodnom uverenju.
Svedoci
Kao svedoci mogu se saslušati samo lica koja su sposobna da daju obaveštenja o činjenicama koje se dokazuju u arbitražnom postupku.
Saslušanje svedoka, po pravilu, obavlja se na raspravi, a van rasprave ako na to pristanu i stranke se tome ne protive.
Arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac, uz saglasnost stranaka, mogu zahtevati da svedok u određenom roku preda svoju pismenu izjavu.
Veštaci
Arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac će odrediti izvođenje dokaza veštačenjem, kada je radi utvrđivanja ili razjašnjenja neke činjenice potrebno stručno znanje kojim Sud ne raspolaže.
Arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac može imenovati jednog ili više veštaka radi davanja nalaza i mišljenja, s tim da može naložiti strankama da veštaku dostave sve potrebne informacije, isprave, omoguće pristup ispravama, robi i drugim stvarima.
Arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac može odrediti da svaka stranka dostavi nalaz i mišljenje veštaka po sopstvenom izboru, u cilju opredeljivanja spornih pitanja.
Pod uslovom da usmena rasprava nije isključena, odnosno da sporazumom nisu drugo odredile, stranke mogu dovesti druge veštake da sa veštakom koga je arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac imenovao, raspravljaju o spornim pitanjima.
Odredbe ovog pravilnika o izuzeću arbitara, shodno će se primenjivati i na veštake.
Lice koje ima pravni interes da u arbitražnom sporu između stranaka jedna od stranaka uspe, može se pridružiti ovoj stranci.
Učešće umešača se neće dozvoliti ako se tome protive obe stranke. Ako nema saglasnosti stranaka, odluku o učešću umešača donosi arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac.
Izjavu o stupanju u postupak umešač može dati na raspravi ili pismenim podneskom.
Podnesak umešača dostavlja se obema strankama, a ako je izjava umešača data na raspravi, prepis odnosnog dela zapisnika dostaviće se samo onoj stranci koja nije bila prisutna.
Stranke mogu da izvrše uvid u spise predmeta, kao i da iste fotokopiraju, uz prethodno odobrenje sekretara Suda.
Uvid i fotokopiranje spisa predmeta može se dozvoliti i trećim licima, isključivo uz saglasnost stranaka, a na osnovu odluke Predsedništva.
11. Privremene mere i mere obezbeđenja
Arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac može na predlog jedne stranke da odredi privremenu meru koju smatra potrebnom s obzirom na predmet spora, a može istovremeno da odredi da protivna strana položi odgovarajuće obezbeđenje.
VI OKONČANJE ARBITRAŽNOG POSTUPKA
Arbitražni postupak pred Sudom okončava se donošenjem konačne arbitražne odluke.
Arbitražni postupak može biti okončan ako:
1) tužilac povuče tužbu, osim ako se tuženi tome ne usprotivi, a arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac oceni da tuženi ima opravdan interes da se donese konačna arbitražna odluka o sporu;
2) stranke sporazumno odluče o okončanju postupka;
3) arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac oceni da je arbitražni postupak postao nemoguć;
4) ako je arbitražni postupak obustavljen u skladu sa čl. 21, 23, 25. i članom 60. stav 3. ovog pravilnika.
Konačnom arbitražnom odlukom Sud odlučuje o predmetu spora kojom rešava o svim zahtevima stranaka.
Odluka na osnovu prava ili pravičnosti
Sud odluku donosi primenom prava, odnosno pravnih pravila, kodeksa, ugovora i običaja.
Sud može da donese odluku na osnovu pravde i pravičnosti samo ako su se o tome stranke izričito sporazumele.
Donošenje odluke
Arbitražna odluka se donosi posle zaključenja rasprave, odnosno na nejavnoj sednici arbitražnog veća.
Arbitražna odluka se donosi u pisanoj formi i mora biti potpisana od strane arbitara, odnosno arbitra pojedinca.
Arbitražna odluka se donosi posle većanja i glasanja u kome učestvuju svi arbitri, osim ako se stranke nisu drugačije sporazumele.
Odluka arbitražnog veća donosi se većinom glasova arbitara, osim ako se stranke nisu drugačije sporazumele.
Odluka arbitražnog veća je punovažna i ako je potpiše većina arbitara i na odluci utvrdi uskraćivanje potpisa.
Odvojeno mišljenje arbitra
Arbitar koji nije saglasan sa izrekom ili obrazloženjem odluke, može pismeno da izdvoji svoje mišljenje, koje se strankama dostavlja uz odluku, samo ako taj arbitar to zatraži.
Sadržina odluke
Pismeno izrađena odluka sadrži uvod, izreku o predmetu spora, troškove arbitraže, datum, mesto donošenja i obrazloženje, ukoliko ga stranke nisu sporazumno isključile.
Odluka na osnovu poravnanja
Stranke mogu u toku arbitražnog postupka da se poravnaju o predmetu spora.
Odluku na osnovu poravnanja arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac će doneti na zahtev stranaka, osim ako su dejstva poravnanja suprotna javnom poretku.
Odluka iz stava 2. ovog člana ima snagu kao i svaka druga arbitražna odluka, osim što ne mora da sadrži obrazloženje.
2. Ispravke, tumačenja i dopune odluke
Arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac na zahtev svake stranke može da ispravi u odluci tehničke, jezičke i druge greške u pisanju ili da izvrši tumačenje te odluke. Arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac može po svojoj inicijativi vršiti takve ispravke.
Na zahtev svake stranke arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac može da donese dopunsku odluku o zahtevima iznetim u arbitražnom postupku o kojima nije odlučeno u arbitražnoj odluci.
Zahteve iz stava 1. i 2. ovog člana stranka mora da podnese najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema odluke.
Odluka o ispravkama, tumačenjima i dopunama je sastavni deo odluke na koju se odnosi.
Arbitražna odluka je konačna i protiv nje nema mesta žalbi. Ona ima snagu pravnosnažne presude redovnog suda i izvršava se u skladu sa odredbama zakona koji uređuje izvršni postupak.
Klauzulu izvršnosti odluke stavlja Stručna služba, na zahtev stranke.
Stranke mogu dobiti naknadne prepise odluke, overene od sekretara Suda, ali se takvi prepisi ne mogu izdavati trećim licima.
Odluku o troškovima u postupcima pred Sudom (o nagradama i naknadama arbitrima, administrativnim troškovima, predujmu troškova, registracionim troškovima, izvođenju dokaza i ostalim troškovima) sa Tarifom donosi nadležni organ Komore.
Tarifa i taksa za registraciju
Prilikom podnošenja tužbe, protivtužbe ili prigovora kompenzacije stranka je dužna da unapred položi na račun Komore predujam troškova i taksu za registraciju u visini određenoj Tarifom.
Pre nego što se uplate arbitražni i registracioni troškovi, Sud nije u obavezi da preduzima bilo kakvu procesnu radnju.
Ako stranka u roku od 30 dana od dana kada je pozvana ne uplati predujam arbitražnih i registracionih troškova, smatraće se da je odustala od tužbe, protivtužbe, odnosno prigovora kompenzacije.
Odluku u smislu stava 3. ovog člana donosi sekretar Suda.
Za troškove koji budu nastali povodom predloga stranaka za izvođenje dokaza veštačenjem, saslušanjem svedoka, prevođenja isprava i dokaza, kao i za održavanje rasprava van sedišta Suda, stranka povodom čijeg predloga se izvode dokazi, dužna je da unapred položi potreban predujam troškova.
Iznos predujma troškova i rok za njegovo polaganje određuje arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac.
Ako predujam troškova za izvođenje dokaza ne bude položen u roku neće se pristupiti izvođenju dokaza.
Ako se dokazi izvode na inicijativu arbitražnog veća, odnosno arbitra pojedinca, odlukom o izvođenju dokaza odrediće se koja stranka je i u kom roku dužna da položi potreban predujam.
Na sve što nije regulisano ovim pravilnikom, a stranke se nisu drugačije sporazumele, primenjivaće se odredbe Zakona o arbitraži, odnosno odredbe Zakona o parničnom postupku, ukoliko nisu u suprotnosti sa Zakonom o arbitraži.
Arbitražno veće odnosno arbitar pojedinac mogu da odrede pravila koja smatraju celishodnim u granicama odredaba Zakona o arbitraži.
Svi postupci koji nisu okončani do dana stupanja na snagu ovog pravilnika, nastaviće se po odredbama ovog pravilnika, ukoliko se stranke nisu drugačije sporazumele.
Mandat predsednika, zamenika predsednika Suda i arbitara koji su izabrani pre stupanja na snagu ovog pravilnika, traje do isteka vremena na koje su imenovani, odnosno do donošenja nove odluke u skladu sa ovim pravilnikom.
Stupanjem na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o Stalnom izbranom sudu (Arbitraži) pri Privrednoj komori Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 1/07 i 30/07).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni članovi Pravilnika
o izmenama i dopunama
Pravilnika o Stalnom izbranom sudu (Arbitraži) pri Privrednoj komori Srbije
("Sl. glasnik RS", br. 60/2012)
Član 4
Lista arbitara, koju je usvojio Upravni odbor Komore na sednici održanoj dana 21. decembra 2011. godine i Odluka o izboru predsednika i zamenika predsednika Suda, koju je doneo Upravni odbor Komore, na sednici održanoj 14. juna 2012. godine, ostaju na snazi do usvajanja u skladu sa čl. 1. i 3. ovog pravilnika.
Član 5
Sve ostale odredbe Pravilnika o Stalnom izbranom sudu (Arbitraži) pri Privrednoj komori Srbije ostaju na snazi.
Član 6
Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o Stalnom izbranom sudu (Arbitraži) pri Privrednoj komori Srbije stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".