I RAZRED

II RAZRED

III RAZRED

UKUPNO

nedeljno

godišnje

nedeljno

godišnje

nedeljno

godišnje

godišnje

T

V

PN

T

V

PN

B

T

V

PN

T

V

PN

B

T

V

PN

T

V

PN

B

T

V

PN

B

Σ

A1: OBAVEZNI OPŠTEOBRAZOVNI PREDMETI

11

2

0

385

70

0

0

8

0

0

272

0

0

0

9

0

0

270

0

0

0

927

70

0

0

997

1.

Srpski jezik i književnost

3

105

2

68

2

60

233

233

1.1

____________jezik i književnost

3

105

2

68

2

60

233

233

2.

Srpski kao nematernji jezik

2

70

2

68

2

60

198

198

3.

Strani jezik I

2

70

2

68

1

30

168

168

4.

Fizičko vaspitanje

2

70

2

68

2

60

198

198

5.

Matematika

2

70

2

68

1

30

168

168

6.

Istorija

2

70

70

70

7.

Računarstvo i informatika

2

70

70

70

8.

Geografija

1

30

30

30

9.

Ekologija i zaštita životne sredine

1

30

30

30

10.

Sociologija sa pravima građana

1

30

30

30

A2: IZBORNI PREDMETI

1

0

0

35

0

0

0

2

0

0

68

0

0

0

2

0

0

60

0

0

0

163

0

0

0

163

1.

Građansko vaspitanje / Verska nastava

1

35

1

34

1

30

99

99

2.

Izborni predmet prema programu obrazovnog profila**

1

34

1

30

64

64

Ukupno A1+A2

14

490

9
(10**)

306
(340**)

10
(11**)

300
(330**)

1096
(1160**)

1096
(1160**)

Rb

Lista izbornih predmeta

RAZRED

I

II

III

Opšteobrazovni predmeti

1.

Strani jezik

1

1

2.

Izabrani sport

1

1

3.

Istorija (odabrane teme)

1

4.

Etika

1

5.

Logika

1

6.

Izabrana poglavlja matematike

1

7.

Geografija hrane

1

1

8.

Agrarna geografija

1

1

9.

Likovna kultura

1

1

10.

Muzička kultura

1

1

11.

Biologija

1

I RAZRED
časova

II RAZRED
časova

III RAZRED
časova

UKUPNO
časova

Čas odeljenskog starešine

70

68

60

198

Dodatni rad *

do 30

do 30

do 30

do 120

Dopunski rad *

do 30

do 30

do 30

do 120

Pripremni rad *

do 30

do 30

do 30

do 120

*Ako se ukaže potreba za ovim oblicima rada

I RAZRED

II RAZRED

III RAZRED

Ekskurzija

do 3 dana

do 5 dana

do 5 nastavnih dana

Jezik drugog naroda ili nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture

2 časa nedeljno

Treći strani jezik

2 časa nedeljno

Drugi predmeti *

1-2 časa nedeljno

Stvaralačke i slobodne aktivnosti učenika (hor, sekcije i drugo)

30-60 časova godišnje

Društvene aktivnosti - učenički parlament, učeničke zadruge

15-30 časova godišnje

Kulturna i javna delatnost škole

2 radna dana

I RAZRED

II RAZRED

III RAZRED

Razredno-časovna nastava

35

34

30

Mentorski rad (nastava u bloku, praksa)

2

3

4

Obavezne vannastavne aktivnosti

2

2

2

Završni ispit

3

Ukupno radnih nedelja

39

39

39

razred

predmet / modul

godišnji fond časova

broj učenika u grupi - do

vežbe

praktična nastava

nastava u bloku

I

Računarstvo i informatika

70

12

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Uvod u proučavanje književnog dela

• Uvođenje učenika u svet književnog dela i književnost kao nauku i umetnost

• razlikuje vrste umetnosti i njihova izražajna sredstva
• objasni pojam i funkciju književnosti kao umetnosti i odnos književnosti i drugih umetnosti
• navede naučne discipline koje se bave proučavanjem književnosti
• uviđa razliku između usmene i pisane književnosti
• razlikuje književne rodove i vrste
• odredi temu, motiv, siže, fabulu, lik i ideju u književnom delu
• iznosi svoje utiske i zapažanja o književnom delu, tumači njegove bitne činioce i vrednuje ga

• Vrste umetnosti, podela umetnosti
• Književnost kao umetnost, književnost i druge umetnosti
• Istorija književnosti, teorija književnosti, književna kritika
• Lirika kao književni rod: narodna lirska pesma i umetnička lirska pesma po izboru
• Epika kao književni rod: epska narodna pesma (predlog "Kneževa večera"), pripovetka po izboru i roman (predlog Dragoslav Mihailović "Kad su cvetale tikve")
• Drama kao književni rod: drama po izboru
• Procena ostvarenosti ishoda - test

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (105 časova)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• Prilikom obrade dramskog dela mogućnost posete pozorišnoj predstavi i gledanje snimka pozorišne predstave, a nakon toga razgovor o dramskom tekstu i njegovoj pozorišnoj realizaciji. Takođe je ovu nastavnu temu moguće obrađivati tokom cele školske godine, pa na primer strukturu i odlike dramskog dela obraditi na primeru "Romea i Julije", a strukturu i odlike lirske i epske narodne pesme obraditi tokom realizacije teme Narodna književnost
• Narodna književnost se može obraditi po motivima (rad u grupama)

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove znanja
3. testove praktičnih veština

Okvirni broj časova po temama
• Uvod u proučavanje dela (14 časova)
• Književnost starog veka (12 časova)
• Srednjovekovna književnost (12 časova)
• Narodna književnost (12 časova)
• Humanizam i renesansa (10 časova).
• Opšti pojmovi o jeziku (5 časova)
• Fonetika (10 časova).
• Pravopis (10 časova).
• Kultura izražavanja (20 časova)

Književnost starog veka

• Upoznavanje učenika sa mitologijom, reprezentativnim delima starog veka i njihovim značajem za razvoj evropske kulture

• objasni značaj mitologije za antičku književnost i razvoj evropske kulture
• navede imena autora, nazive obrađenih dela i klasifikuje ih po kulturama kojima pripadaju, književnim rodovima i vrstama
• objasni univerzalne poruke književnosti starog veka

• Sumersko-vavilonska književnost: Ep o Gilgamešu (analiza odlomka)
• Mitovi: o Tantalu, Sizifu, Narcisu; mitovi o Troji: Parisov sud, Odisej i Penelopa, Ahil, Edip…
• Helenska književnost: Homer: Ilijada (odlomak)
• Sofokle: Antigona (odlomak)
• Stari i Novi zavet (tekstovi po izboru)
• Procena ostvarenosti ishoda

Srednjovekovna književnost

• Upoznavanje sa spomenicima južnoslovenske kulture, razvojem pisma i jezika, delima srednjovekovne književnosti

• navede najznačajnije spomenike južnoslovenske kulture, jezik, pismo i vek u kom su nastali
• imenuje autore i dela
• razume poetiku žanrova srednjovekovne književnosti
• locira obrađene tekstove u istorijski kontekst
• objasni značaj srednjovekovne književnosti za srpsku kulturu

• Počeci slovenske pismenosti: Crnorizac Hrabar: "Slovo o pismenima"
• Rad Ćirila i Metodija
• Slovenska pisma i razvoj književnog jezika
• Najstariji spomenici južnoslovenske kulture
• Sveti Sava: "Žitije svetog Simeona" (odlomak)
• Jefimija: "Pohvala knezu Lazaru"
• Despot Stefan Lazarević; "Slovo ljubve"
• Procena ostvarenosti ishoda - test

Narodna književnost

• Ukazivanje na narodnu književnost kao izraz kolektivnog mišljenja i osećanja, riznicu narodnih običaja, čuvara moralnog i nacionalnog kodeksa

• razlikuje lirske, epske i lirsko-epske pesme
• uoči odlike usmene umetnosti reči (kolektivnost, varijantnost, formulativnost)
• procenjuje etičke vrednosti iznete u delima narodne književnosti
• tumači likove, bitne motive, fabulu, siže, kompoziciju i poruke u odabranim delima
• uporedi umetničku interpretaciju stvarnosti i istorijske činjenice

• Vrste narodne književnosti
• Lirska narodna pesma "Ovčar i devojka", "Zao gospodar" (predlog)
• Epska narodna pesma "Banović Strahinja", Marko pije uz Ramazan vino", "Boj na Mišaru"
• Llirsko-epske pesme (po izboru)
• Narodne proza (bajka po izboru)
• Kratke narodne prozne vrste (izbor)
• Procena ostvarenosti ishoda

Humanizam i renesansa

• Upoznavanje sa poetikom humanizma i renesanse, njenim najznačajnijim predstavnicima i književnim delima

• navede najznačajnije predstavnike i njihova dela
• objasni značenje pojmova humanizam i renesansa
• navodi i na obrađenim delima obrazlaže odlike epohe
• uporedi vrednosti srednjeg veka sa vrednostima humanizma i renesanse

• Poetika humanizma i renesanse, najznačajniji predstavnici
• Frančesko Petrarka: "Kanconijer" (izbor soneta)
• Đovani Bokačo: "Dekameron" (pripovetka po izboru) ili Dante Aligijeri "Pakao" (prikaz dela, odlomak)
• Vilijam Šekspir: "Romeo i Julija"
• Servantes: "Don Kihot" (odlomak)
• Procena ostvarenosti ishoda

Opšti pojmovi o jeziku

• Ukazivanje na proučavanje jezika kao sistema, upoznavanje sa njegovom funkcijom, društvenom uslovljenošću i istorijskim razvojem

• objasni funkciju jezika i pojam jezičkog znaka
• razume prirodu modernog književnog (standardnog) jezika
• navede faze razvoja književnog jezika do 19. veka
• navede discipline koje se bave proučavanjem jezičkog sistema

• Mesto jezika u ljudskom društvu, bitna svojstva jezika, jezik i komunikacija
• Književni jezik, jezička norma i standardizacija
• Jezički sistem i nauke koje se njime bave
• Književni jezici kod Srba do 19. veka
• Procena ostvarenosti ishoda

Fonetika

• Sticanje znanja iz oblasti fonetike (fonologije) književnog jezika i sposobnosti da se ta znanja primene u govoru i pisanju

• pravilno izgovara glasove i akcente književnog jezika
• razlikuje glasovne alternacije

• Fonetika i fonologija
• Glasovi književnog jezika i njihov izgovor
• Glasovne alternacije suglasnika (zvučnih i bezvučnih; s:š, z:ž, n:m; k, g, h:č, ž, š i k, g, h:c, z, s; alternacije nenepčanih sa prednjonepčanim suglasnicima), samoglasnika (promena o u e i umekšanost suglasnika, nepostojano a, promena sonanta l u vokal o) i uprošćavanje suglasničkih grupa sa pravopisnim rešenjima
• Akcenti književnog jezika
• Procena ostvarenosti ishoda - test

Pravopis

• Osposobljavanje učenika da pišu u skladu sa pravopisnom normom

• ume da se služi pravopisom
• primeni znanja o glasovnim alternacijama u skladu sa jezičkom normom
• primeni upotrebu velikog i malog slova u skladu sa jezičkom normom
• podeli reči na kraju reda u skladu sa jezičkom normom

• Glavne norme pisanja velikog i malog slova (na početku rečenice, naslovi i natpisi, vlastita imena, imena naroda, geografski pojmovi, nebeska tela, praznici, ustanove i organizacije, prisvojni pridevi na -ov i -in, kurtoazna upotreba velikog slova, višečlana imena zemalja i ostala višečlana imena, pomoćne reči u imenima, nazivi serijskih i apstraktnih pojmova, zvanja, titule…)
• Podela reči na kraju reda

Kultura izražavanja

• Osposobljavanje učenika da koriste različite oblike kazivanja i funkcionalne stilove

• opiše stanja, osećanja, raspoloženja, izrazi stavove, donese zaključke u usmenom i pisanom izražavanju
• razlikuje funkcionalne stilove
• prepozna i primeni odlike razgovornog i književnoumetničkog funkcionalnog stila
• popunjava formulare, uplatnice, zahteve i slično u skladu sa jezičkom normom

• Jezičke vežbe
• Stilske vežbe
• Vrste funkcionalnih stilova - osnovne odlike
• Razgovorni funkcionalni stil
• Književnoumetnički funkcionalni stil
• Popunjavanje formulara, zahteva, uplatnica i sl.
• Školski pismeni zadaci 4x2+2
• Domaći zadaci

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Barok, klasicizam, prosvetiteljstvo

• Upoznavanje sa evropskim kulturnim, duhovnim i misaonim tendencijama 17. i 18. veka i njihovim uticajima na srpsku književnost

• navede osobenosti baroka, klasicizma i prosvetiteljstva i njihove predstavnike u književnosti
• prepozna na obrađenim delima odlike prosvetiteljstva
• objasni značaj Dositejevog rada za srpsku kulturu i književnost
• napravi paralelu u obradi istih motiva u evropskoj i srpskoj književnosti

• Barok i klasicizam; poetika, glavni predstavnici u našoj i evropskoj književnosti
• Molijer: "Tvrdica"
• Prosvetiteljstvo u Evropi i kod nas
• Književno - prosvetiteljski rad Dositeja Obradovića
• Dositej Obradović: "Život i priključenija" (odlomci)
• Jovan Sterija Popović: "Tvrdica" (odlomci)
• Procena ostvarenosti ishoda

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (68 časova)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• Mogućnost gledanja ekranizacije nekih od dela realističke književnosti

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
4. praćenje ostvarenosti ishoda
5. testove znanja

Okvirni broj časova po temama
• Barok, klasicizam, prosvetiteljstvo (10 časova).
• Romantizam (15 časova)
• Realizam (15 časova)
• Morfologija sa tvorbom reči (10 časova).
• Pravopis (6 časova)
• Kultura izražavanja (12 časova)

Romantizam

• Upoznavanje sa poetikom romantizma, predstavnicima i delima evropske i srpske književnosti

• navede predstavnike romantizma i njihova dela
• uočava i obrazlaže odlike romantizma
• iznese svoj sud o književnim delima koristeći stečena znanja i sopstvena zapažanja
• prepozna i usvoji vrednosti nacionalne kulture i razume/poštuje kulturne vrednosti drugih naroda

• Romantizam u Evropi i kod nas (pojam, osobenosti, značaj, predstavnici)
• Puškin: "Cigani" (odlomak)
• Hajne: "Lorelaj" ili Š. Petefi: "Sloboda sveta"
• Vuk Karadžić - rad na reformi jezika i pravopisa, rad na sakupljanju narodnih umotvorina, leksikografski rad
• Značaj 1847. godine
• Petar Petrović Njegoš: Humanističko-filozofske misli "Gorskog vijenca" (tumačenje gnomskih izraza po izboru)
• Branko Radičević: "Kad mlidija` umreti"
• Đura Jakšić: "Na Liparu"
• Jovan Jovanović Zmaj: "Đulići" i "Đulići uveoci" (izbor)
• Laza Kostić: "Santa Maria della Salute"
• Procena ostvarenosti ishoda

Realizam

• Upoznavanje sa poetikom realizma, predstavnicima i delima evropske i srpske književnosti

• navede predstavnike pravca i njihova dela
• definiše odlike realizma i prepozna ih na obrađenim književnim delima
• tumači umetnički svet i stvaralačke postupke u strukturi obrađenih dela

• Realizam u Evropi i kod nas (pojam, osobenosti, značaj, predstavnici)
• Balzak: "Čiča Gorio" (odlomci po izboru)
• Gogolj: "Revizor" (odlomak)
• Milovan Glišić: "Glava šećera"
• Laza Lazarević: "Vetar"
• Radoje Domanović: "Danga"
• Simo Matavulj: "Povareta"
• Branislav Nušić: "Gospođa ministarka"
• Vojislav Ilić: "Sivo, sumorno nebo"
• Procena ostvarenosti ishoda

Morfologija sa tvorbom reči

• Sistematizovanje znanja o vrstama reči, njihovim oblicima i osnovnim pravilima građenja reči

• odredi vrstu reči i gramatičke kategorije
• upotrebi u usmenom i pisanom izražavanju oblike reči u skladu sa jezičkom normom
• prepozna proste, izvedene i složene reči
• prepozna osnovne principe tvorbe reči

• Morfologija u užem smislu
• Vrste reči
• Imenske reči i njihove gramatičke kategorije
• Glagoli. Gramatičke kategorije glagola
• Prilozi, predlozi, veznici, rečce, uzvici
• Osnovni pojmovi o izvođenju reči
• Osnovni pojmovi o tvorbi složenica i polusloženica.
• Procena ostvarenosti ishoda

Pravopis

• Osposobljavanje učenika da pišu u skladu sa pravopisnom normom

• primeni pravila odvojenog i sastavljenog pisanja reči u skladu sa jezičkom normom

• Spojeno i odvojeno pisanje reči (pisanje brojeva i izvedenica od njih, pisanje zamenica i zameničkih priloga, spojevi predloga i drugih rečci, glagoli i rečce, pisanje negacije)
• Osnovna pravila spojenog, polusloženičkog i odvojenog pisanja

Kultura izražavanja

• Osposobljavanje učenika da teorijska znanja iz gramatike i pravopisa primenjuje u usmenom i pisanom izražavanju u skladu sa jezičkom normom,
• Osposobljavanje učenika da koriste različite oblike kazivanja i funkcionalne stilove

• izražava razmišljanja i kritički stav prema problemima i pojavama koje nameću književni tekstovi ali su i deo svakodnevnog života
• primeni odlike novinarskog stila

• Leksičke vežbe
• Stilske vežbe
• Domaći zadaci
• Školski pismeni zadaci 2x2+2
• Pisanje vesti, izveštaja, intervjua i drugih oblika novinarskog izražavanja
• Milutin Milanković: "Kroz vasionu i vekove"

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Moderna

• Upoznavanje sa osnovnim odlikama moderne, predstavnicima i njihovim delima

• navede odlike pravca, predstavnike i njihova dela
• analizira odabrana dela, iznosi zapažanja i stavove

• Odlike simbolizma i impresionizma
• Šarl Bodler: "Albatros"
• Bogdan Popović: "Predgovor Antologiji novije srpske lirike"
• Aleksa Šantić: "Pretprazničko veče"
• Jovan Dučić: "Blago cara Radovana" (izbor) ili pesma po izboru
• Milan Rakić: "Dolap" ili "Jasika"
• V. P. Dis: "Možda spava" ili S. Pandurović: "Svetkovina"
• B. Stanković: delo po izboru
• Procena ostvarenosti ishoda

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (60 časova)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove znanja

Okvirni broj časova po temama
• Moderna (12 časova)
• Međuratna književnost (12 časova)
• Savremena književnost (7 časova)
• Leksikologija (6 časova)
• Sintaksa (5 časova)
• Pravopis (6 časova)
• Kultura izražavanja (12 časova)

Međuratna književnost

• Upoznavanje učenika sa odlikama međuratne književnosti, predstavnicima i delima

• navede odlike pravaca, predstavnike i njihova dela
• analizira odabrana dela, iznosi zapažanja i stavove

• Odlike međuratne književnosti i predstavnici u svetskoj i srpskoj književnosti
• Tagore: "Gradinar" (izbor)"
• Dušan Vasiljev: "Čovek peva posle rata"
• Milutin Bojić: "Plava grobnica"
• Miloš Crnjanski: "Seobe I" (odlomak)
• Ivo Andrić: " Most na Žepi" ili pripovetka po izboru
• Rastko Petrović: "Ljudi govore" ili I. Andrić: "Ex Ponto"
• Procena ostvarenosti ishoda

Savremena književnost

• Upoznavanje učenika sa odabranim delima savremene književnosti

• iznese svoje utiske o pročitanim delima savremene srpske književnosti
• uoči odlike savremene književnosti na pročitanim delima
• uoči razliku između književnog dela i njegove interpretacije u filmskoj i pozorišnoj umetnosti

• Savremena srpska književnost u drugoj polovini 20. veka
• Savremena poezija - (po izboru obraditi pesmu Vaska Pope, Miodraga Pavlovića ili Desanke Maksimović)
• Savremena proza - Ivo Andrić: "Prokleta avlija"
• Savremena drama - Dušan Kovačević: drama po izboru
• Procena ostvarenosti ishoda

Leksikologija

• Upoznavanje učenika sa osnovama leksikologije

• prepozna i odredi vrednost lekseme
• navede primere sinonima, antonima, homonima, žargona…

• Sinonimija
• Homonimija
• Antonimija
• Polisemija
• Sastav leksike srpskog književnoj jezika
• Dijalektizmi
• Arhaizmi i istorizmi
• Vulgarizmi
• Neologizmi
• Žargonizmi
• Termini
• Frazeologizmi
• Evaluavija- test

Sintaksa

• Sistematizovanje znanja o sintaksi

• odredi sintaksičke jedinice u rečenici
• prepozna tipove zavisnih, nezavisnih rečenica i naporednih konstrukcija

• Sintaksičke jedinice
• Osnovne rečenične i sintagmatske konstrukcije
• Sistem zavisnih rečenica
• Sistem nezavisnih rečenica
• Naporedne konstrukcije

Pravopis

• Osposobljavanje učenika za primenjivanje znanja iz jezika i pravopisa u skladu sa jezičkom normom

• primeni pravopisne znake u skladu sa jezičkom normom
• upotrebi interpunkciju u skladu sa jezičkom normom
• primenjuje pravopisna pravila u pisanju skraćenica

• Pravopisni znaci
• Opšta pravila interpunkcije u rečenici
• Skraćenice
• Procena ostvarenosti ishoda

Kultura izražavanja

• Osposobljavanje učenika da teorijska znanja iz gramatike i pravopisa primenjuju u usmenom i pisanom izražavanju
• Osposobljavanje učenika da popunjavaju administrativne obrasce u skladu sa jezičkom normom i koriste funkcionalni administrativni stil

• iznosi stav, koristi argumente i procenjuje opšte i sopstvene vrednosti u usmenom i pisanom izražavanju
• primeni odlike administrativnog stila
• primeni veštinu komunikacije u situacijama vezanim za struku

• Leksičke vežbe
• Stilske vežbe
• Domaći zadaci
• Govorne vežbe
• Školski pismeni zadaci 2x2+2
• Pisanje molbe, žalbe, biografije…

CILJ

ISHODI NA KRAJU PRVOG RAZREDA
Učenik će biti u stanju da:

PREDVIĐENE TEME
OPŠTE I STRUČNE

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

Razumevanje na sluh

Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora

- Razume rečenice, pitanja i uputstva iz svakodnevnog govora (kratka uputstva izgovorena sporo i razgovetno)
- Razume opšti sadržaj kraćih, prilagođenih tekstova (računajući i stručne) posle nekoliko slušanja ili uz pomoć vizuelnih efekata (na uputstvima, oznakama, etiketama)
- Razume brojeve (cene, račune, tačno vreme)

OPŠTE TEME

• Svakodnevni život (organizacija vremena, poslova, slobodno vreme)
• Hrana i zdravlje (navike u ishrani, karakteristična jela i pića u zemljama sveta)
• Poznati gradovi i njihove znamenitosti
• Sportovi i poznata sportska takmičenja
• Život i dela slavnih ljudi XX veka (iz sveta nauke, kulture)
• Mediji (štampa, televizija)
• Interesantne životne priče i događaji
• Svet kompjutera - rasprostranjenost i primena

STRUČNE TEME

• Materijal, sredstva, sirovine i proizvodi u pekarskoj proizvodnji
• Mašine i uređaji u pekarskoj proizvodnji
• Priprema, proizvodnja, pakovanje i skladištenje pekarskih proizvoda
• Osiguranje i kontrola kvaliteta proizvodnje pekarskih proizvoda
• Praćenje novina u oblasti pekarske proizvodnje

1. Predstavljanje sebe i drugih
2. Pozdravljanje (sastajanje, rastanak; formalno, neformalno, specifično po regionima)
3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, boja, brojeva itd.)
4. Davanje jednostavnih uputstava i komandi
5. Izražavanje molbi i zahvalnosti
6. Izražavanje izvinjenja
7. Izražavanje potvrde i negiranje
8. Izražavanje dopadanja i nedopadanja
9. Izražavanje fizičkih senzacija i potreba
10. Iskazivanje prostornih i vremenskih odnosa
11. Davanje i traženje informacija i obaveštenja
12. Opisivanje i upoređivanje lica i predmeta
13. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu
14. Izražavanje pripadanja i posedovanja
15. Skretanje pažnje
16. Traženje mišljenja i izražavanje slaganja i neslaganja
17. Traženje i davanje dozvole
18. Iskazivanje čestitki
19. Iskazivanje preporuke
20. Izražavanje hitnosti i obaveznosti
21. Iskazivanje sumnje i nesigurnosti

Razumevanje pročitanog teksta

Osposobljavanje učenika za razumevanje pročitanih tekstova

- U nepoznatom tekstu prepoznaje poznate reči, izraze i rečenice (npr. u oglasima, na plakatima)
- Razume opšti sadržaj i smisao kraćih tekstova (saopštenja, formulara sa podacima o nekoj osobi, osnovne komande na mašinama/kompjuteru, deklaracije o proizvodima, uputstva za upotrebu i korišćenje)

Usmena produkcija

Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje na stranom jeziku

- Upotrebljava jednostavne izraze i rečenice da bi predstavio svakodnevne, sebi bliske ličnosti, aktivnosti, situacije i događaje

Pismena produkcija

Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja

- Piše kratke poruke relevantne za posao (mesto, termini sastanka)
- Piše kraći tekst o sebi i svom okruženju
- Popunjava formular gde se traže lični podaci

Interakcija

Osposobljavanje učenika za učešće u dijalogu na stranom jeziku i razmenu kraćih pisanih poruka

- Na jednostavan način se sporazumeva sa sagovornikom koji govori sporo i razgovetno
- Postavlja jednostavna pitanja u vezi sa poznatim temama iz života i struke kao i da usmeno ili pismeno odgovara na ista (brojevi, podaci o količinama, vreme, datum)
- Napiše kratko lično pismo, poruku, razglednicu, čestitku

Medijacija

Osposobljavanje učenika da prevodi, sažima i prepričava sadržaj kraćih usmenih i pisanih tekstova

- Na ovom nivou nije predviđena

Znanja o jeziku

Osposobljavanje učenika za upotrebu jezika u skladu sa jezičkim normama

- Prepoznaje i pravilno koristi osnovne fonološke (intonacija, prozodija, ritam) i morfosintaksičke kategorije (imenički i glagolski nastavci, osnovni red reči)

Medijska pismenost

Osposobljavanje učenika da koriste medije kao izvore informacija i razvijaju kritičko mišljenje u vezi sa njima

- Koristi sadržaje medijske produkcije namenjene učenju stranih jezika (štampani mediji, audio/video zapisi, kompakt disk, internet itd.)

CILJ

ISHODI NA KRAJU DRUGOG RAZREDA
Učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENE TEME OPŠTE I
STRUČNE I GRAMATIČKI SADRŽAJI

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

SLUŠANJE

Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora

• razume kraće iskaze koji sadrže frekventne reči i strukture (informacije o ličnostima, poslu, porodici, kupovini, školi, bližem okruženju)
• razume najbitnije informacije u kratkim i jednostavnim obaveštenjima (preko razglasa, na ulici, na šalteru) i pravilno ih koristi

• Svakodnevni život (komunikacija među mladima, generacijski konflikti i načini prevazilaženja, međuvršnjačka podrška)
• Obrazovanje
• (obrazovanje u zemljama čiji se jezik uči, školovanje koje priprema za studije ili svet rada, obrazovanje za sve)
• Poznati regioni u zemljama čiji se jezik uči, njihova obeležja
• Kulturni život (manifestacije koje mladi rado posećuju u zemlji i zemljama čiji se jezik uči, međunarodni projekti i učešće na njima)
• Zaštita čovekove okoline (akcije na nivou grada, škole, volonterski rad)
• Mediji (štampa, televizija, elektronski mediji)
• Interesantne životne priče i događaji
• Svet kompjutera (mladi i društvene mreže)

STRUČNE TEME

Kao u prvom razredu

1. Predstavljanje sebe i drugih
2. Pozdravljanje (sastajanje, rastanak; formalno, neformalno, specifično po regionima)
3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, boja, brojeva itd.)
4. Davanje jednostavnih uputstava i komandi
5. Izražavanje molbi i zahvalnosti
6. Izražavanje izvinjenja
7. Izražavanje potvrde i negiranje
8. Izražavanje dopadanja i nedopadanja
9. Izražavanje fizičkih senzacija i potreba
10. Iskazivanje prostornih i vremenskih

Komunikativna nastava stranih jezika podrazumeva poimanje jezika kao sredstva komunikacije; insistira na upotrebi ciljnog jezika u učionici u dobro osmišljenim kontekstima od interesa za učenike; pretpostavlja primenu tzv. Teacher talk, odn. prilagođavanje govorne delatnosti nastavnika interesovanjima i znanjima učenika; insistira na komunikativnom aspektu upotrebe jezika, odn. na značenju jezičke poruke, a ne toliko na gramatičnoj preciznosti iskaza; pretpostavlja da se znanja učenika mere precizno definisanim relativnim, a ne toliko apsolutnim kriterijumima tačnosti.

ČITANJE

Osposobljavanje učenika za razumevanje pročitanih tekstova

• čita i razume različite vrste kratkih i prilagođenih tekstova (jednostavnija lična / poslovna pisma, pozivnice, termini, prospekti, uputstva, oglasi) prepoznajući osnovna značenja i relevantne detalje
• otkriva značenje nepoznatih reči na osnovu konteksta i /ili pomoću rečnika
• uoči predvidljive informacije (kad, gde, ko, koliko) u svakodnevnim tekstovima (reklame, oglasi, jelovnici, prospekti) kao i jednostavnijim stručnim tekstovima (formulari, šeme, izveštaji)

ENGLESKI JEZIK

I. REČENICA

- Sistematizacija svih tipova upitnih rečenica
- Direktna i indirektna pitanja
- Indirektni govor: receptivno i produktivno
a) izjave i pitanja - bez promene glagolskog vremena (glagol glavne rečenice u jednom od sadašnjih vremena)
b) molbe, zahtevi, naredbe
- Indirektni govor: samo receptivno
a) izjave sa promenom glagolskih vremena
- Određene relativne klauze
- Složene rečenice: vremenske klauze, uzročne klauze, dopusne klauze

II. IMENIČKA GRUPA

1. Član
- Razlike između određenog i neodređenog člana u širem kontekstu
2. Imenice
- Brojive i nebrojive imenice
3. Zamenički oblici
a) Zamenice
- Lične zamenice u funkciji subjekta i objekta
- Pokazne zamenice
- Odnosne zamenice
b) determinatori
- Pokazni determinatori
- Neodređeni determinatori
- Prisvojni determinatori

11. Davanje i traženje informacija i obaveštenja
12. Opisivanje i upoređivanje lica i predmeta
13. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu
14. Izražavanje pripadanja i posedovanja
15. Skretanje pažnje
16. Traženje mišljenja i izražavanje slaganja i neslaganja
17. Traženje i davanje dozvole
18. Iskazivanje čestitki
19. Iskazivanje preporuke
20. Izražavanje hitnosti i obaveznosti
21. Iskazivanje sumnje i nesigurnosti

Jedan od ključnih elemenata komunikativne nastave je i socijalna interakcija kroz rad u učionici. Ona se bazira na grupnom ili individualnom rešavanju problema, potrazi za informacijama i manje ili više kompleksnim zadacima. U tim zadacima uvek su jasno određeni kontekst, procedura i cilj, čime se unapređuje kvantitet jezičkog materijala koji je neophodan uslov za bilo koje učenje jezika.
Takozvana komunikativno interaktivna paradigma u nastavi stranih jezika, između ostalog, uključuje i sledeće komponente:
• usvajanje jezičkog sadržaja kroz ciljano i osmišljeno učestvovanje u društvenom činu
• poimanje nastavnog programa kao dinamične, zajednički pripremljene i ažurirane liste zadataka i aktivnosti
• nastavnik je tu da omogući pristup i prihvatanje novih ideja
• učenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni učesnici u društvenom činu
• udžbenici su samo jedan od resursa; osim njih preporučuje se i primena drugih izvora informacija i didaktičkih materijala, pogotovu kad je reč o stručnim temama

GOVOR

Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku

• opisuje situacije, priča o događajima i argumentuje stavove koristeći jednostavne izraze i rečenice
• vodi jednostavne razgovore (telefonira), daje informacije i uputstva, ugovara termine reaguje učtivo na pitanja, zahteve, pozive, izvinjenja sagovornika

4. Pridevi
- Obnoviti komparaciju prideva
- too/not…enough/not as… (as)/…than
5. Brojevi
- Obnoviti proste i redne brojeve
6. Kvanitifikatori

III GLAGOLSKA GRUPA

1. Glagoli
- Obnoviti razliku u upotrebi Present Simple, Present Continutous; Past Simple, Past Continuous
- Obnoviti sve upotrebe Present Perfect
- Used to
- Načini izražavanja budućnosti, planova u budućnosti (going to, will)
- Modalni glagoli: should, must, will, may, might
- Pasivne konstrukcije - sadašnje i prošlo vreme - the Present Simple, Past Simple (produktivno i receptivno),
- Present perfect passive (receptivno)
3. Predlozi i najčešći prilozi za orijentaciju u vremenu i prostoru.
4. Prvi kondicional (receptivno i produktivno) drugi kondicional (receptivno

• učionica postaje prostor koji je moguće restrukturirati iz dana u dan

Važan cilj u učenju stranog jezika u srednjim stručnim školama je ovladavanje jezikom struke, i to u onolikoj meri koja je neophodna da se jezik koristi radi informisanosti i osposobljenosti za jednostavnu komunikaciju u usmenom i pisanom obliku na stranom jeziku. Taj segment nastave stranog jezika koji se progresivno uvećava od 20 do 50% tokom četvorogodišnjeg obrazovanja mora da bude jasno definisan i u skladu sa ishodima vezanim za kvalifikacije struke.

Neophodno je da stručna tematika koja se obrađuje na stranom jeziku prati ishode pojedinih stručnih predmeta i bude u korelaciji sa njima. Realizacija nastave jezika struke se mnogo više ogleda u razvijanju receptivnih veština nego produktivnih jer je svrha učenja stranog jezika, u prvoj liniji, usmerena na to da se učenici osposobe da prate određenu stručnu literaturu u cilju informisanja, praćenja inovacija i dostignuća u oblasti struke, usavršavanja i napredovanja.

INTERAKCIJA

Osposobljavanje učenika za učešće u dijalogu na stranom jeziku i razmenu kraćih pisanih poruka

• komunicira u svakodnevnim situacijama i razmenjuje informacije, bliske njegovim interesovanjima (pismeno i usmeno)

MEDIJACIJA

Osposobljavanje učenika da prevodi, sažima i prepričava sadržaj kraćih usmenih i pisanih tekstova

• prevodi usmeno ili pismeno kratke poruke u skladu sa potrebama komunikacije

ITALIJANSKI JEZIK

1. Imenice

Vlastite imenice i zajedničke, odgovarajući rod i broj sa determinativom: Anna, Pietro, Belgrado, Roma, Signor Bianchi, Signora Bianchi, i miei genitori, il nostro paese, questa casa, l’Italia, la Serbia, il Tirreno, l’Adriatico, le Alpi, gli Appennini; i miei genitori, mia madre, ll loro padre, il nostro paese, i vostri figli, questo studente, questa ragazza, quell’amico, quella casa, itd.
Sistemski prikaz morfoloških karakteristika.
2. Član. Upotreba člana. Sistematizacija.
Oblici određenog i neodređenog člana. Osnovna upotreba.
Slaganje određenog i neodređenog člana sa imenicom ili pridevom.
Član spojen s predlozima di, a, da, in, su i con.
Određeni član ispred datuma: Oggi è il 25 novembre. Ispred imena dana u nedelji Abbiamo lezioni di lingua italiana il mercoledì e il giovedì.
Upotreba člana uz vlastita imena, geografske pojmove, imena gradova i država, prezimena.
Partitivni član kao supletivni oblik množine neodređenog člana (Ho un amico italiano: Ho degli amici italiani.).
Upotreba člana uz prisvojni pridev i imenice koje iskazuju blisko srodstvo (Mia sorella si chiama Ada. Domani andiamo a Roma con i nostri nonni).

Stoga je spektar tekstova koji se preporučuju veliki: šematski prikazi, uputstva o primeni aparata, instrumenata ili pak materijala, hemikalija, recepti, deklaracije, kraći stručni tekstovi čiji je sadržaj relevantan za tematske sadržaje stručnih predmeta, izveštaji, katalozi, programi sajamskih aktivnosti i sl. Veoma je bitno u radu sa takvim tekstovima odrediti dobru didaktičku podršku. Dobro osmišljeni nalozi upućuju na to da određene tekstove, u zavisnosti od težine i važnosti informacija koje oni nose, treba razumeti globalno, selektivno ili pak detaljno. Produktivne veštine treba ograničiti na strogo funkcionalnu primenu realnu za zahteve struke. To podrazumeva pisanje kratkih poruka, mejlova u okviru poslovne komunikacije (porudžbenice, reklamacije, zahtevi, molbe) i vođenje usmene komunikacije koja omogućava sporazumevanje na osnovnom nivou bilo u direktnom kontaktu sa sagovornikom ili u telefonskom razgovoru.

Medijska Pismenost

Osposobljavanje učenika da koriste medije kao izvore informacija i razvijaju kritičko mišljenje u vezi sa njima

• argumentuje svoj stav o medijskom tekstu

Položaj člana i predloga uz neodređeni pridev tutto.
Partitivni član. Mangio delle mele. Izostavljanje u negaciji. Non mangio pane. Upotreba predloga di uz izraze koji izražavaju određenu količinu. Prendo un bicchiere d’acqua minerale.
3. Zamenice
Lične zamenice u službi subjekta.
Naglašene lične zamenice u službi objekta.
Naglašene lične zamenice u službi direktnog i indirektnog objekta.
Nenaglašene lične zamenice u paru: Compro il libro a Luigi. Glielo compro.
Prisvojne zamenice. Pokazne zamenice (questo, quello).
Upitne zamenice chi? i che?/ che cosa?
Neodređene zamenice pridevi (niente/nulla, nessuno, qualcosa, qualcuno, qualche, alcuni)
Relativne zamenice (che, cui, il quale/la quale)
4. Pridevi
Opisni pridevi, slaganje prideva i imenice u rodu i borju. Opisni pridevi buono i bello; neodređeni pridev tutto. Posebne karakteristike prideva santo i grande
Komparacija prideva: Maria è più alta di Marta. Noi siamo più veloci di voi. Maria e’ la piu’ alta della classe.
Apsolutni superlativ Maria è bellisima.
Sintetički (organski) oblici komparativa i superlativa (relativnog i apsolutnog) prideva piccolo, grande, buono, cattivo.

Razlika u značenju između analitičkih i sintetičkih oblika komparativa i superlativa (più grande: maggiore; più buono: migliore).
Prisvojni pridevi. Upotreba člana uz prisvojne prideve.
Pokazni pridevi: questo, quello.
Naziv boja, morfološke osobenosti prideva viola, rosa, blu, arancione.
Glavni brojevi (preko 1000) i redni (do 20). Redni brojevi.
5. Predlozi
Prosti predlozi di, a, da, in, con, su, per, tra, fra i njihova osnovna upotreba.
Predlozi dentro, fuori, sotto, sopra, davanti dietro.
Upotreba predloga di (Marco finisce di fare i compiti. La mamma dice di non fare tardi), a (Vado a giocare. Sei bravo a pattinare. Usciamo a giocare con gli amici.), da Vengo da Belgrado. Andiamo dai nonni, in (vado in Italia, vivo nel lazio, ho un cappello in testa)
6. Glagoli
Sadašnje vreme (Presente Indicativo)
Imperativ (Imperativo), zapovedni način. Zapovedni način, za sva lica: Fa’ presto! Non tornare tardi ! Non andate via senza di me.Prego Signora, entri! Mi dia un etto di prosciutto e tre tosette, per favore
Povratni glagoli.
Upotreba glagola piacere.
Perfekt (Passato Prossimo) Pravilnih i nepravilnih glagola: Ho comprato un chilo di pesche. Sono andata alla stazione. Perfekt modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere. Sono dovuto andare dal dentista. Ho potuto leggere i titoli in italiano.
Kondicional prezenta (Condizionale Presente): Vorrei un chilo di mele, per favore ! Potresti prestarmi il tuo libro di italiano?
Futur pravilnih i nepravilnih glagola. Noi tormeremo a casa alle cinque.
Imperfekat (Imperfetto): C’era una volta un re e viveva in un castello.
Pluskvamperfekat (Trapassato prossimo): Sono arrivato alla stazione quando il treno era già partito.
Prezent konjunktiva (Congiuntivo presente): Penso che Maria debba studiare di più. Samo receptivno
Prosti pefekt (Passato Remoto) tvorba i osnovna upotreba: Marco entrò e vide il computer acceso. Ma nella stanza non c’era nessuno. Pravilni i nepravilni glagoli. Samo receptivno.
Pluskvamperfekat (Trapassato prossimo): Sono arrivato alla stazione quando il treno era già partito.
Perfekt (Passato Prossimo) Pravilnih i nepravilnih glagola. Imperfekat (Imperfetto). Upotreba i odnos perfekta i imperfekta.
7. Prilozi
Potvrdni, određni (sì, no). Osnovni prilozi bene, male, molto, poco, troppo, meno, più i priloški izrazi za određivanje vremena (prima, durante, dopo) i prostora. a destra, a sinistra, dritto, davanti, dietro, sotto, sopra, su, giù
Upitni prilozi: quando?, come?, perché? dove?
Građenje priloga od prideva pomoću sufiksa mente

8. Rečca ci (s priloškom vrednošću), ne.

9. Veznici.

10. Rečenica:
Prosta i proširena rečenica u potvrdnom i u odričnom obliku.
Upitna rečenica:
S konstrukcijom izjavne rečenice potvrdnog oblika i upitnom intonacijom
s konstrukcijom izjavne rečenice u odričnom obliku i upitnom intonacijom
Red reči u rečenici.
Složena rečenica: upotreba veznika koji uvode zavisnu rečenicu (vremensku, uzročnu, relativnu, hipotetički period)
Hipotetički period: Realna pogodbena rečenica: Se hai tempo andiamo in gita. Se avrai tempo andremoin gita.
Irealna pogodbena rečenica, sa imperfektom u protazi i apodozi: Se avevi tempo, andavamoin gita.

NEMAČKI JEZIK

Imenice
Usvajanje roda, broja i padeža imenica uz pomoć determinativa i nastavaka. Nominativ, genitiv, dativ i akuzativ jednine i množine sa odgovarajućim predlozima i bez njih. Saksonski genitiv.

Determinativi
Usvajanje determinativa kao odrednice roda, broja i padeža imenica (određeni neodređeni, pokazni, prisvojni, kvalifikativni, neodređeni)

Zamenice
Lične zamenice u nominativu, dativu i akuzativu jednine i množine. Prisvojne i pokazne zamenice kao determinativi uz imenicu. Deklinacija neodređene zamenice jemand, niemand, etwas, nichts

Pridevi
Pridevi u sastavu imenskog predikata i u atributivnoj funkciji (više receptivno nego produktivno). Poređenje prideva, opisna komparacija sa ebenso....wie, nicht so.....wie

Brojevi
Osnovni i redni brojevi

Predlozi
Predlozi sa genitivom, dativom, akuzativom, dativom i akuzativnom

Glagoli
Prezent i futur jakih, slabih, pomoćnih, refleksivnih, složenih i modalnih glagola. Perfekt i preterit najfrekventnijih glagola

Rečenice
Nezavisno složene rečenice (und, aber, oder, denn, darum, deswegen, trotzdem)
Zavisno složene - uzročne (weil), vremenske (wenn, als, während, bis), koncesivne (obwohl), relativne

RUSKI JEZIK

Rečenica
Rečenice sa glagolskim prilozima. Upotreba нет i не u rečenici.

Imenice
Sinonimi, antonimi, homonimi. Međujezički homonimi.

Zamenice
Neodređene zamenice кто-то, кто-нибудь, некоторый, несколько (obrađivati kao leksiku)
Odrične zamenice никто, ничто, никакой
Opšte zamenice сам, самый, любой, каждый

Pridevi
Duži i kraći oblik prideva. Upotreba kratkog oblika.

Brojevi
Redni brojevi

Glagoli
Imperativ
Prošlo vreme glagola od infinitiva na suglasnik
Glagoli kretanja sa prefiksima в-, вы-, у-, при-,
Glagolski prilozi - prepoznavanje

Predlozi
Najfrekventniji predlozi čija se upotreba razlikuje u odnosu na maternji jezik (у, около, вокруг, в, на)

SINTAKSA

Rečenice sa kratkim pridevskim oblikom u predikatu (Он болен гриппом, Я способен к математике)
Rečenice sa objektom u infinitivu (Я уговорил товарища молчать)
Rečenice sa odredbom izraženom zavisnim padežom (Я тебя буду ждать у памятника, Они собираются по вечерам)
Rečenice sa glagolskim prilogom (Кончив работу, он поехал домой, Возвращаясь домой, я встретил товарища)

FRANCUSKI JEZIK

Imenička grupa
- upotreba determinanata: redosled u rečenici; upotreba reči même, autre, seul;
- determinanti u funkciji zamenice, posebno: pokazne zamenice ispred predloga de + imenička grupa; ispred relativne rečenice; ispred partikula ci i là; neodređene zamenice;
- brojevi: osnovni, redni, razlomački, aproksimativni;
- rod i broj imenica i prideva specifičnih za datu struku; poređenje prideva, posebno superlativ.

Glagolska grupa
- glagolski načini i vremena: prezent, složeni perfekt, imperfekt, pluskvamperfekt (receptivno), futur prvi indikativa, kao i perifrastične konstrukcije: bliski futur, bliska prošlost, radnja u toku être en train de...; il faut que, je veux que, j’aimerais que praćeni prezentom subjunktiva glagola prve grupe (Il faut que tu racontes ça à ton frère), kao i receptivno: Il faut que tu fasses/ que tu ailles/ que tu sois/ que tu lises/ que tu saches/ que tu écrives; prezent kondicionala: Si mes parents me laissaient partir, je viendrais avec toi ! imperativ (receptivno): aie un peu de patience, n’ayez pas peur; sois sage!
- particip prezenta i gerundiv; participi prezenta i perfekta kao pridevi;
- frekventni unipersonalni glagoli i konstrukcije.

Predlozi
- najčešći predlozi; predložni izrazi à côté de, à l’occasion de, à l’aide de;
- kontrahovanje člana i predloga.

Prilozi
- za mesto, za vreme, za način, za količinu;
- alors - za iskazivanje posledice;
- mesto priloga;
- priloške zamenice en i y (receptivno).

Modaliteti i forme rečenice
- deklarativni, interogativni, eksklamativni i imperativni modalitet;
- afirmacija i negacija; aktiv i pasiv;
- rečenice sa prezentativima;
- naglašavanje rečeničnih delova pomoću formule c’est... qui i c’est... que.

Osnovni tipovi složenih rečenica
- koordinirane rečenice sa veznicima et, ou, mais, car, ni i prilozima/priloškim izrazima c’est pourquoi, donc, puis, pourtant, par contre, par conséquent, au contraire;
- zavisne rečenice: relativne sa zamenicama qui, que,où i dont; komparativne sa veznicima/vezničkim izrazima comme, autant.... que, le même... que, plus... que, moins... que; vremenske sa veznicima/vezničkim izrazima quand, avant que/avant de+infinitiv, chaque fois que, pendant que, après que, depuis que; uzročne sa veznicima parce que i puisque; (receptivno) koncesivne i opozitivne sa veznicima bien que i alors que; finalne sa veznicima pour que/pour+infinitiv i afin que/afin de+infinitiv; hipotetične sa veznikom si (verovatni, mogući i irealni potencijal); rečenice sa que u funkciji objekta (npr. Nous espérons que tu réussiras ton examen); slaganje vremena u objekatskim rečenicama.

ŠPANSKI JEZIK

Glagolska grupa
Oblici subjunktiva: prezent

Složena rečenica
a) Zavisna rečenica u indikativu
Mientras vivíamos en Madrid, estudiaba español. ¿ Crees (estás segura, piensas) que aprobaremos el examen?

Sa infinitivom (sa modalnim glagolima)
Quiero viajar. Pienso viajar mañana.
Ukazati na izražavanje uzroka (porque, por), posledece (si, para) i na smisao rečenice sa drugim češćim veznicima kad se pojave u tekstu.

B) Zavisne rečenice u subjunktivu
Upotreba subjunktva prezenta (izražavanje futura)
Subjunktiv prošlih vremena (preterito imperfecto, preterito perfecto simple, pretérito perfecto compuesto, pretérito pluscuamperfecto), oblici i upotreba (receptivno)

Kazivanje želje, volje, namere
a) subjunktivom
b) infinitivom
Me gustaría conocer a este actor. Me gustaría que tú conoszas a mi hermamo. Hay que luchar contra la polución del aire y del agua. Es necesario que luchemos…¿Qué quieren Ustedes que haga? El trabaja mucho para ayudar a susu hijos. El trabaja mucho para que sus hijos tengan una vida mejor.

Upravni i neupravni govor (potvrdne, odrične i upitne rečenice, imperativ).
Dime si/donde/cuando/quién/que…
Sabes si/ donde/cuando/quién/que…
Me puedes decir donde/cuando/quién/que…

Hipotetične rečenice (drugi tip)
Si me visitaras, te llevaría a la playa.

Pasivne konstrukcije
a) ser + participio pasado
La casa fue construida en 1984.
b) pasiva refleja
Se venden libros aquí
Leksikografija
Služenje dvojezičnim recnicima.

CILJ

ISHODI NA KRAJU TREĆEG RAZREDA
Učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENE TEME OPŠTE I STRUČNE I GRAMATIČKI SADRŽAJI

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

SLUŠANJE

Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora

• razume osnovne poruke i zahteve iskazane jasnim standardnim jezikom kada je reč o bliskim temama (škola, posao, hobi)
• razume globalno suštinu nešto dužih razgovora ili diskusija na sastancima, koji se odnose na manje složene sadržaje iz struke, ukoliko se govori razgovetno standardnim jezikom, postavlja pitanja i traži objašnjenja u vezi sa temom diskusije/razgovora

• Svakodnevni život (generacijski konflikti i načini prevazilaženja)
• Obrazovanje (obrazovanje za sve, praksa i pripreme za buduće zanimanje, razmena učenika)
• Poznate firme, preduzeća, ustanove, institucije u zemljama čiji se jezik uči
• Kulturni život (međunarodni projekti i učešće na njima)
• Zaštita čovekove okoline (volonterski rad)
• Mediji (štampa, televizija, elektronski mediji)
• Istorijski događaji/ličnosti iz zemalja čiji se jezik uči
• Svet kompjutera
(prednosti i mane upotrebe kompjutera)

STRUČNE TEME

• Kao u prvom razredu

1. Predstavljanje sebe i drugih
2. Pozdravljanje (sastajanje, rastanak; formalno, neformalno, specifično po regionima)
3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, boja, brojeva itd.)
4. Davanje jednostavnih uputstava i komandi
5. Izražavanje molbi i zahvalnosti
6. Izražavanje izvinjenja
7. Izražavanje potvrde i negiranje
8. Izražavanje dopadanja i nedopadanja
9. Izražavanje fizičkih senzacija i potreba
10. Iskazivanje prostornih i vremenskih odnosa
11. Davanje i traženje informacija i obaveštenja
12. Opisivanje i upoređivanje lica i predmeta
13. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu
14. Izražavanje pripadanja i posedovanja
15. Skretanje pažnje
16. Traženje mišljenja i izražavanje slaganja i neslaganja
17. Traženje i davanje dozvole
18. Iskazivanje čestitki
19. Iskazivanje preporuke
20. Izražavanje hitnosti i obaveznosti
21. Iskazivanje sumnje i nesigurnosti

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Komunikativna nastava stranih jezika podrazumeva poimanje jezika kao sredstva komunikacije; insistira na upotrebi ciljnog jezika u učionici u dobro osmišljenim kontekstima od interesa za učenike; pretpostavlja primenu tzv. Teacher talk, odn. prilagođavanje govorne delatnosti nastavnika interesovanjima i znanjima učenika; insistira na komunikativnom aspektu upotrebe jezika, odn. na značenju jezičke poruke, a ne toliko na gramatičnoj preciznosti iskaza; pretpostavlja da se znanja učenika mere precizno definisanim relativnim, a ne toliko apsolutnim kriterijumima tačnosti.
Jedan od ključnih elemenata komunikativne nastave je i socijalna interakcija kroz rad u učionici. Ona se bazira na grupnom ili individualnom rešavanju problema, potrazi za informacijama i manje ili više kompleksnim zadacima. U tim zadacima uvek su jasno određeni kontekst, procedura i cilj, čime se unapređuje kvantitet jezičkog materijala koji je neophodan uslov za bilo koje učenje jezika. Takozvana komunikativno-interaktivna paradigma u nastavi stranih jezika, između ostalog, uključuje i sledeće komponente:
• usvajanje jezičkog sadržaja kroz ciljano i osmišljeno učestvovanje u društvenom činu
• poimanje nastavnog programa kao dinamične, zajednički pripremljene i ažurirane liste zadataka i aktivnosti
• nastavnik je tu da omogući pristup i prihvatanje novih ideja
• učenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni učesnici u društvenom činu
• udžbenici su samo jedan od resursa; osim njih preporučuje se i primena drugih izvora informacija i didaktičkih materijala, pogotovu kad je reč o stručnim temama
• učionica postaje prostor koji je moguće restrukturirati iz dana u dan

ČITANJE

Osposobljavanje učenika za razumevanje pročitanih tekstova

• razume jednostavnije tekstove (standardna pisma, informacije o procesu rada u struci) koji su pisani običnim jezikom ili jezikom struke
• razume opis događaja i osećanja
• razume osnovni sadržaj kao i važnije detalje u izveštajima, brošurama i ugovorima vezanim za struku

GRAMATIČKI SADRŽAJI
Napomena:
U trećem razredu trogodišnje srednje stručne škole nisu predviđeni novi gramatički sadržaji. U nastavi se sistematizuju i utvrđuju oni gramatički sadržaji čije savladavanje učenicima predstavlja posebnu teškoću a koji se u datoj struci često koriste.

GOVOR

Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku

• jednostavnim sredstvima opiše status i obrazovanje, buduće zaposlenje
• opiše delatnost, firmu, proces rada ili pak prepriča telefonski razgovor ili odluke nekog dogovora u okviru poznate leksike
• obrazloži kraće svoje namere, odluke, postupke

Važan cilj u učenju stranog jezika u srednjim stručnim školama je ovladavanje jezikom struke, i to u onolikoj meri koja je neophodna da se jezik koristi radi informisanosti i osposobljenosti za jednostavnu komunikaciju u usmenom i pisanom obliku na stranom jeziku. Taj segment nastave stranog jezika koji se progresivno uvećava od 20 do 50% tokom četvorogodišnjeg obrazovanja mora da bude jasno definisan i u skladu sa ishodima vezanim za kvalifikacije struke.
Neophodno je da stručna tematika koja se obrađuje na stranom jeziku prati ishode pojedinih stručnih predmeta i bude u korelaciji sa njima. Realizacija nastave jezika struke se mnogo više ogleda u razvijanju receptivnih veština nego produktivnih jer je svrha učenja stranog jezika, u prvoj liniji, usmerena na to da se učenici osposobe da prate određenu stručnu literaturu u cilju informisanja, praćenja inovacija i dostignuća u oblasti struke, usavršavanja i napredovanja.

PISANJE

Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja

• popunjava račune, priznanice i hartije od vrednosti
• napiše jednostavno poslovno pismo prema određenom modelu
• opiše i pojasni sadržaj shema i grafikona vezanih za struku

INTERAKCIJA

Osposobljavanje učenika za učešće u dijalogu na stranom jeziku i razmenu kraćih pisanih poruka

• povede, nastavi i završi neki jednostavan razgovor, pod uslovom da je lice u lice sa sagovornikom
• bude shvaćen u razmeni ideja i informacija o bliskim temama u predvidljivim, svakodnevnim situacijama

Stoga je spektar tekstova koji se preporučuju veliki: šematski prikazi, uputstva o primeni aparata, instrumenata ili pak materijala, hemikalija, recepti, deklaracije, kraći stručni tekstovi čiji je sadržaj relevantan za tematske sadržaje stručnih predmeta, izveštaji, katalozi, programi sajamskih aktivnosti i sl. Veoma je bitno u radu sa takvim tekstovima odrediti dobru didaktičku podršku. Dobro osmišljeni nalozi upućuju na to da određene tekstove, u zavisnosti od težine i važnosti informacija koje oni nose, treba razumeti globalno, selektivno ili pak detaljno. Produktivne veštine treba ograničiti na strogo funkcionalnu primenu realnu za zahteve struke. To podrazumeva pisanje kratkih poruka, mejlova u okviru poslovne komunikacije (porudžbenice, reklamacije, zahtevi, molbe) i vođenje usmene komunikacije koja omogućava sporazumevanje na osnovnom nivou bilo u direktnom kontaktu sa sagovornikom ili u telefonskom razgovoru.

Predviđen je po jedan pismeni zadatak u svakom polugodištu.

MEDIJACIJA

Osposobljavanje učenika da prevodi, sažima i prepričava sadržaj kraćih usmenih i pisanih tekstova

• Sažima sadržaj teksta, filma, razgovara i sl.

MEDIJSKA PISMENOST

Osposobljavanje učenika da koriste medije kao izvore informacija i razvijaju kritičko mišljenje u vezi sa njima

• identifikuje različita gledišta o istoj temi

ZNANJA O JEZIKU

• korektno upotrebljava jednostavne strukture koristeći zavisne rečenice (uz određene sistemske elementarne greške koje globalni smisao ne dovode u pitanje)

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

• Zdravstvena kultura i fizička aktivnost, kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda;

• Unapređivanje i očuvanje zdravlja;
• Uticaj na pravilno držanje tela (prevencija posturalnih poremećaja);

• Prepozna veze između fizičke aktivnosti i zdravlja;
• Objasni karakteristike položaja tela, pokreta i kretanja u profesiji za koju se školuje i uoči one, koje mogu imati negativan uticaj na njegov rast, razvoj;
• Odabere i izvede vežbe oblikovanja i vežbe iz korektivne gimnastike, koje će preventivno uticati na moguće negativne uticaje usled rada u odabranoj profesiji;

• Vežbe oblikovanja (jačanja, labavljenje i rastezanje);
• Vežbe iz korektivne gimnastike;
• Provera stanja motoričkih i funkcionalnih sposobnosti;

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja;
• Tokom realizacije časova fizičkog vaspitanja davati informacije o tome koje vežbe pozitivno utiču na status njihovog organizma, s obzirom na karakteristike njihove profesije, a koje negativno utiču na zdravlje;
• Učenici koji pohađaju trogodišnje stručne škole daleko su više opterećeni u redovnom obrazovanju praktičnom i teorijskom nastavom od ostalih učenika;
• Zbog toga je fizičko vaspitanje, u ovim školama, značajno za aktivan oporavak učenika, kompenzaciju i relaksaciju s obzirom na njihova česta statička i jednostrana opterećenja. Teorijska znanja iz oblasti fizičkih aktivnosti su od velikog značaja za ukupnim bavljenjem fizičkim vežbama.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (4 časa)
• merenje i testiranje (8 časova)
• praktična nastava (58 časova)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se ne deli prilikom realizacije;
Nastava se izvodi frontalno i po grupama, u zavisnosti od karaktera metodske jedinice koja se realizuje. Ukoliko je potrebno, naročito za vežbe iz korektivne gimnastike, pristup je individualan.

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici ili u sali, istovremeno sa praktičnom nastavom;
• Praktična nastava realizuje se na sportskom vežbalištu (sala, sportski otvoreni tereni, bazen, klizalište, skijalište).

Preporuke za realizaciju nastave
• Nastava se realizuje u ciklusima koji traju približno 10-12 časova (uzastopnih). Nastavniku fizičkog vaspitanja je ostavljeno da, zavisno od potreba, precizira trajanje svakog ciklusa, kao i redosled njihovog sadržaja.

• Sadržaj ciklusa je:
- za proveru nivoa znanja na kraju školske godine - jedan;
- za atletiku - jedan;
- za gimnastiku: vežbe na spravama i tlu - jedan
- za sport po izboru učenika - dva;
- za povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom - jedan.

Način ostvarivanja programa
• Sadržaji programa usmereni su na:razvijanje fizičkih sposobnosti; sportsko-tehničko obrazovanje; povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom;
• Godišnji plan, program i raspored kroseva, takmičenja, zimovanja i drugih oblika rada utvrđuje se na početku školske godine na nastavničkom veću, na predlog stručnog veća nastavnika fizičkog vaspitanja;
• Stručno veće nastavnika fizičkog vaspitanja, samostalno, određuje redosled obrade pojedinih sadržaja programa i ciklusa;
• Časovi u toku nedelje treba da budu raspoređeni u jednakim intervalima, ne mogu se održavati kao blok časovi. Nastava se ne može održavati istovremeno sa dva odeljenja ni na sportskom terenu ni u fiskulturnoj sali;
• U svim razredima nastava fizičkog vaspitanja se realizuje odvojeno za učenike i odvojeno za učenice, a samo u školama koje imaju po dva paralelna objekta za fizičko vaspitanje dozvoljena je istovremena realizacija časa;

Praćenje, vrednovanje i ocenjivanje
Praćenje napretka učenika u fizičkom vaspitanju se obavlja sukcesivno u toku čitave školske godine, na osnovu metodologije praćenja, merenja i vrednovanja efekata u fizičkom vaspitanju - standardi za ocenjivanje fizičkih sposobnosti učenika i postignuća u sportskim igrama

Minimalni obrazovni zahtevi
• Atletika: trčanje na 100 m za učenike i učenice, trčanje na 800 m za učenike i 500 m za učenice, skok udalj, uvis, bacanje kugle - na rezultat.
• Vežbe na spravama i tlu:
Za učenike: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, jedne sprave u uporu i jedne sprave u visu;
Za učenice: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, grede i dvovisinskog razboja.

Okvirni broj časova po temama
• Testiranje i provera savladanosti standarda iz osnovne škole (6 časova);
• Teorijskih časova (2 u prvom i 2 u drugom polugodištu);
• Atletika (12 časova)
• Gimnastika: vežbe na spravama i tlu (12) časova;
• Sportska igra: po izboru škole (12 časova);
• Fizička aktivnost, odnosno sportska aktivnost:u skladu sa mogućnostima škole a po izboru učenika (10 časova)..
• Plivanje (10 časova).;
• Provera znanja i veština (4 časa).

• POSEBNE AKTIVNOSTI
- Iz fonda radnih dana i za izvođenje redovne nastave škola u toku školske godine organizuje:
- Dva celodnevna izleta sa pešačenjem

- I razred do 12km (ukupno u oba pravca);
- II razred do 14 km (ukupno u oba pravca);
- III razred do 16 km (ukupno u oba pravca);

- Dva krosa: jesenji i prolećni
- Stručno veće nastavnika fizičkog vaspitanja utvrđuje program i sadržaj izleta, i dužinu staze za kroseve, prema uzrastu učenika.

- Škola organizuje i sprovodi sportska takmičenja, kao jedinstveni deo procesa nastave fizičkog vaspitanja.
sportska takmičenja organizuju se u okviru radne subote i u drugo vreme koje odredi škola. Međuškolska sportska takmičenja organizuju se u okviru kalendara koje odredi Savez za školski sport i olimpijsko vaspitanje Srbije koje je ujedno i organizator ovih takmičenja.

• Razvoj motoričkih i funkcionalnih sposobnosti čoveka, kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda;

• Razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti i teorijskih znanja neophodnih za samostalni rad na njima;

• Imenuje motoričke sposobnosti koje treba razvijati, kao i osnovna sredstva i metode za njihov razvoj;
• Primeni adekvatna sredstva (izvodi vežbe) za razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti iz: vežbi oblikovanja, atletike, gimnastike, plivanja i sportskih igara za razvoj: snage, brzine, izdržljivosti, gipkosti, spretnosti i okretnosti;

• Vežbe snage bez i sa malim tegovima (do 4 kg.);
• Trčanje na 60 m i 100 m;
• Trčanje na 800 m učenice i 1000 m učenici;
• Vežbe rastezanja (broj ponavljanja i izdržaj u krajnjem položaju),
• Poligoni spretnosti i okretnosti i sportske igre;
• Aerobik;

• Usvajanje znanja, umenja i veština iz sportskih grana i disciplina kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda;

• Atletika;

• Sportska gimnastika: (Vežbe na spravama i tlu);

• Sportska igra (po izboru);

• Fizička, odnosno sportska aktivnost: u skladu sa mogućnostima škole.

• Sticanje motoričkih umenja (veština) i teorijskih znanja neophodnih za za njihovo usvajanje;
• Motivacija učenika za bavljenjem fizičkim aktivnostima;
• Formiranje pozitivnog psihosocijalnih obrazaca ponašanja;
• Primena stečenih umenja, znanja i navika u svakodnevnim uslovima života i rada;
• Estetsko izražavanje pokretom i doživljavanje estetskih vrednosti pokreta i kretanja;
• Usvajanje etičkih vrednosti i podsticanje voljnih osobina učenika;
• Povezivanje motoričkih zadataka u celine;
• Uvođenje učenika u organizovani sistem priprema za školska takmičenja, igre, susrete i manifestacije;
• Razvijanje elemenata ritma u prepoznavanju celina: rad-odmor; naprezanje-relaksacija; ubrzanje-usporavanje;
• Izbor sportskih grana, sportsko-rekreativnih ili drugih kretnih aktivnosti kao trajnog opredeljenja za njihovo svakodnevno upražnjavanje;

• Kratko opiše osnovne karakteristike i pravila atletike, gimnastike i sportske grane - disciplina koje se uče;
• Demonstrira tehniku disciplina iz atletike i gimnastike (vežbi na spravama i tlu) koje - poseduje veštinu, tehniku i taktiku sportske igre kao i vežbe iz ostalih programom predviđenih sadržaja
• Detaljnije opiše pravila sportske grane za koju pokazuje poseban interes - za koju škola ima uslove;
• Objasni zbog kojih je karakteristika fizičkog vaspitanja važno, da aktivno učestvuje u procesu nastave i da samostalno sprovodi određen program fizičke i sportske aktivnosti;
• Želi da se bavi fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima, pošto sagledava (detektuje) pozitivne karakteristike fizičke i sportske aktivnosti - njihove pozitivne uticaje na zdravlje, druženje i dobro raspoloženje;
• Sagleda negativne uticaje savremenog načina života (pušenje, droga, nasilje, delikventno ponašanje) i bude svestan da je fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima moguće preduprediti negativne uticaje;
• Komunicira putem fizičkih odnosno sportskih aktivnosti sa svojim drugovima i uživa u druženju i kontaktima;
• Dovodi u vezu svakodnevni život i sposobnost za učenje i praktičan rad sa fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima i pravilnom ishranom;
• samostalno bira fizičku, odnosno sportsku aktivnost i izvodi je u okruženju u kome živi;
• Objasni da pokret i kretanje, bez obzira na to kojoj vrsti fizičke, odnosno sportske aktivnosti pripada, ima svoju estetsku komponentu (lepota izvođenja, lepota doživljaja);
• Uživa u izvođenju pokreta i kretanja;
• Navodi osnovne olimpijske principe i primenjuje ih na školskim sportskim takmičenjima i u slobodnom vremenu;
• Prepozna netolerantno ponašanje svojih drugova i reaguje na njega, širi duh prijateljstva, bude istrajan je u svojim aktivnostima.
• Se pravilno odnosi prema okruženju u kome vežba, rekreira se i bavi se sportom, što prenosi u svakodnevni život;
• Učestvuje na školskom takmičenju i u sistemu školskih sportskih takmičenja.

• ATLETIKA
U svim atletskim disciplinama treba raditi na razvijanju osnovnih motoričkih osobina za datu disciplinu;

Trčanja:
Usavršavanje tehnike trčanja na kratke i srednje staze:
-100 m učenici i učenice;
-800 m učenici i učenice;
- štafeta 4 x 100 m učenici i učenice

Vežbanje tehnike trčanja na srednjim stazama umerenim intezitetom i različitim tempom u trajanju od 5 do 10 min.
Kros: jesenji i prolećni
-800 m učenice,
-1000 m učenici.
Skokovi:
Skok udalj tehnikom uvinuća
Skok uvis leđnom
Bacanja:
Bacanje kugle, jedna od racionalnih tehnika (učenice 4 kg, učenici 5 kg).
Sprovesti takmičenja u odeljenju, na rezultat, u svim realizovanim atletskim disciplinama.

• SPORTSKA GIMNASTIKA: VEŽBE NA SPRAVAMA I TLU
Napomene:
- Nastavnik formira grupe na osnovu umenja (veština) učenika stečenih posle osnovne škole: osnovni, srednji i napredni nivo
- Nastavnik olakšava, odnosno otežava program na osnovu motoričkih sposobnosti i prethodno stečenih umenja učenika.
1. Vežbe na tlu
Za učenike i učenice:
- vaga pretklonom i zanoženjem i spojeno, odrazom jedne noge kolut napred;
- stav na šakama, izdržaj, kolut napred;
- dva povezana premeta strance udesno i ulevo;
- za napredni nivo premet strance sa okretom za 180° i doskokom na obe noge ("rondat")
2. Preskok
Za učenike konj u širinu visine 120 cm; za učenice 110 cm:
- zgrčka;
- raznoška
- za napredni nivo: sklonka
3. Krugovi
Za učenike /dohvatni krugovi/:
- iz mirnog visa vučenjem vis uzneto, spust u vis stražnji, izdržaj, vučenjem vis uzneto, spust u vis prednji.
Za učenice /dohvatni krugovi/:
- uz pomoć sunožnim odskokom naskok u zgib, njih u zgibu /uz pomoć/; spust u vis stojeći
4. Razboj
Za učenike /paralelni razboj/:
- iz njiha u uporu, prednjihom saskok sa okretom za 180° (okret prema pritci);
- njih u uporu, u zanjihu sklek, prednjihom upor, zanjih u uporu, u prednjihu sklek
Za učenice /dvovisinski razboj ili jedna pritka vratila/:
- naskok u upor na n/p, premah jednom nogom do upora jašućeg, prehvat u pothvat upornom rukom (do prednožne) i spojeno odnoženjem zanožne premah i saskok sa okretom za 90o (odnoška), završiti bokom prema pritci.
5. Vratilo
Za učenike /dohvatno vratilo/:
- sunožnim odrivom uzmak; kovrtljaj nazad u uporu prednjem; saskok zamahom u zanoženje (zanjihom).
6. Greda
Za učenice /visoka greda/:
- zaletom i sunožnim odskokom naskok u upor, premah odnožno desnom; okret za 90 °, uporom rukama ispred tela prednos raznožno; osloncem nogu iza tela (napredniji nivo: zamahom u zanoženje) do upora čučećeg; usprav, usprav, hodanje u usponu sa dokoracima, vaga pretklonom, usklon, saskok pruženim telom (čeono ili bočno u odnosu na spravu)
7. Konj sa hvataljkama
Za učenike:
- premah odnožno desnom napred zamah ulevo, zamah udesno, zamah ulevo i spojeno premah levom napred; premah desnom nazad, zamah ulevo, zamah udesno i spojeno odnoženjem desne, saskok sa okretom za 90° ulevo do stava na tlu, levi bok prema konju.

Školsko takmičenje (odeljenje, škola): aktiv nastavnika fizičkog vaspitanja bira sprave na kojima će se učenici takmičiti.
Za naprednije učenike: sastavi iz sistema školskih sportskih takmičenja i učešće na višim nivoima školskih takmičenja.
Minimalni obrazovni zahtevi:
Za učenike: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, jedne sprave u uporu i jedne sprave u visu;
Za učenice: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, grede i dvovisinskog razboja.

• SPORTSKA IGRA (po izboru)

• Ponavljanje i učvršćivanje ranije obučavanih elemenata igre;
• Dalje proširivanje i produbljavanje tehničko-taktičke pripremljenosti učenika u skladu sa izbornim programom za datu igru. Na osnovu prethodnih umenja u tehnici i taktici nastavnik planira konkretne sadržaje iz sportske igre;
• Aktiv nastavnika, prema programu koji sam donosi (iz programa trećeg razreda (program po izboru učenika) u skladu sa mogućnostima škole, organizuje nastavu za koju učenici pokažu posebno interesovanje;
• Preporuka: ukoliko je moguće, organizovati nastavu plivanja (posebno obuku za neplivače).

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

• Zdravstvena kultura i fizička aktivnost, kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda;

• Unapređivanje i očuvanje zdravlja;
• Uticaj na pravilno držanje tela (prevencija posturalnih poremećaja);

• Prepozna veze između fizičke aktivnosti i zdravlja;
• Objasni karakteristike položaja tela, pokreta i kretanja u profesiji za koju se školuje i uoči one, koje mogu imati negativan uticaj na njegov rast, razvoj;
• Odabere i izvede vežbe oblikovanja i vežbe iz korektivne gimnastike, koje će preventivno uticati na moguće negativne uticaje usled rada u odabranoj profesiji;

• Vežbe oblikovanja (jačanja, labavljenje i rastezanje);
• Vežbe iz korektivne gimnastike;
• Provera stanja motoričkih i funkcionalnih sposobnosti;

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja;
• Tokom realizacije časova fizičkog vaspitanja davati informacije o tome koje vežbe pozitivno utiču na status njihovog organizma, s obzirom na karakteristike njihove profesije, a koje negativno utiču na zdravlje;
• Učenici koji pohađaju trogodišnje stručne škole daleko su više opterećeni u redovnom obrazovanju praktičnom i teorijskom nastavom od ostalih učenika
• Zbog toga je fizičko vaspitanje, u ovim školama, značajno za aktivan oporavak učenika, kompenzaciju i relaksaciju s obzirom na njihova česta statička i jednostrana opterećenja. Teorijska znanja iz oblasti fizičkih aktivnosti su od velikog značaja za ukupnim bavljenjem fizičkim vežbama.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (4 časa)
• merenje i testiranje (8 časova)
• praktična nastava (56 časova)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se ne deli prilikom realizacije;
Nastava se izvodi frontalno i po grupama, u zavisnosti od karaktera metodske jedinice koja se realizuje. Ukoliko je potrebno, naročito za vežbe iz korektivne gimnastike, pristup je individualan.

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici ili u sali, istovremeno sa praktičnom nastavom;
• Praktična nastava realizuje se na sportskom vežbalištu (sala, sportski otvoreni tereni, bazen, klizalište, skijalište).

Preporuke za realizaciju nastave
• Nastava se realizuje u ciklusima koji traju približno 10-12 časova (uzastopnih). Nastavniku fizičkog vaspitanja je ostavljeno da, zavisno od potreba, precizira trajanje svakog ciklusa, kao i redosled njihovog sadržaja.

Sadržaj ciklusa je:
- za proveru nivoa znanja na kraju školske godine - jedan;
- za atletiku - jedan;
- za gimnastiku: vežbe na spravama i tlu - jedan
- za sport po izboru učenika - dva;
- za povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom - jedan.

Način ostvarivanja programa
Sadržaji programa usmereni su na:razvijanje fizičkih sposobnosti; sportsko-tehničko obrazovanje; povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom.
Godišnji plan, program i raspored kroseva, takmičenja, zimovanja i drugih oblika rada utvrđuje se na početku školske godine na nastavničkom veću, na predlog stručnog veća nastavnika fizičkog vaspitanja.
Stručno veće nastavnika fizičkog vaspitanja, samostalno, određuje redosled obrade pojedinih sadržaja programa i ciklusa.
Časovi u toku nedelje treba da budu raspoređeni u jednakim intervalima, ne mogu se održavati kao blok časovi. Nastava se ne može održavati istovremeno sa dva odeljenjani na sportskom terenu ni u fiskulturnoj sali.
U svim razredima nastava fizičkog vaspitanja se realizuje odvojeno za učenike i odvojeno za učenice, a samo u školama koje imaju po dva paralelna objekta za fizičko vaspitanje dozvoljena je istovremena realizacija časa

Praćenje, vrednovanje i ocenjivanje
Praćenje napretka učenika u fizičkom vaspitanju se obavlja sukcesivno u toku čitave školske godine, na osnovu metodologije praćenja, merenja i vrednovanja efekata u fizičkom vaspitanju - standardi za ocenjivanje fizičkih sposobnosti učenika i postignuća u sportskim igrama

Minimalni obrazovni zahtevi
• Atletika: trčanje na 100 m za učenike i učenice, trčanje na 800 m za učenike i 500 m za učenice, skok udalj, uvis, bacanje kugle - na rezultat.
• Vežbe na spravama i tlu:
Za učenike: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, jedne sprave u uporu i jedne sprave u visu;
Za učenice: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, grede i dvovisinskog razboja.

Okvirni broj časova po temama
• Testiranje i provera savladanosti standarda iz osnovne škole (6 časova)
• Teorijskih časova (2 u prvom i 2 u drugom polugodištu).
• Atletika (12 časova)
• Gimnastika: vežbe na spravama i tlu (12 časova).
• Sportska igra: po izboru škole (12 časova)
• Fizička aktivnost, odnosno sportska aktivnost:u skladu sa mogućnostima škole a po izboru učenika (10 časova)..
• Plivanje (10 časova)..
• Provera znanja i veština (4 časa).

POSEBNE AKTIVNOSTI
- Iz fonda radnih dana i za izvođenje redovne nastave škola u toku školske godine organizuje:
- Dva celodnevna izleta sa pešačenjem

- I razred do 12km (ukupno u oba pravca);
- II razred do 14 km (ukupno u oba pravca);
- III razred do 16 km (ukupno u oba pravca);

- Dva krosa: jesenji i prolećni
- Stručno veće nastavnika fizičkog vaspitanja utvrđuje program i sadržaj izleta, i dužinu staze za kroseve, prema uzrastu učenika.

Škola organizuje i sprovodi sportska takmičenja, kao jedinstveni deo procesa nastave fizičkog vaspitanja.
sportska takmičenja organizuju se u okviru radne subote i u drugo vreme koje odredi škola. Međuškolska sportska takmičenja organizuju se u okviru kalendara koje odredi Savez za školski sport i olimpijsko vaspitanje Srbije koje je ujedno i organizator ovih takmičenja.

• Razvoj motoričkih i funkcionalnih sposobnosti čoveka, kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda;

• Razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti i teorijskih znanja neophodnih za samostalni rad na njima;

• Imenuje motoričke sposobnosti koje treba razvijati, kao i osnovna sredstva i metode za njihov razvoj;
• Primeni adekvatna sredstva (izvodi vežbe) za razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti iz: vežbi oblikovanja, atletike, gimnastike, plivanja i sportskih igara za razvoj: snage, brzine, izdržljivosti, gipkosti, spretnosti i okretnosti;

• Vežbe snage bez i sa malim tegovima (do 4 kg.);
• Trčanje na 60 m i 100 m;
• Trčanje na 800 m učenice i 1000 m učenici;
• Vežbe rastezanja (broj ponavljanja i izdržaj u krajnjem položaju),
• Poligoni spretnosti i okretnosti i sportske igre;
• Aerobik;

• Usvajanje znanja, umenja i veština iz sportskih grana i disciplina kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda;

• Atletika;

• Sportska gimnastika: (Vežbe na spravama i tlu);

• Sportska igra (po izboru);

• Fizička, odnosno sportska aktivnost: u skladu sa mogućnostima škole.

• Sticanje motoričkih umenja (veština) i teorijskih znanja neophodnih za za njihovo usvajanje;
• Motivacija učenika za bavljenjem fizičkim aktivnostima;
• Formiranje pozitivnog psihosocijalnih obrazaca ponašanja;
• Primena stečenih umenja, znanja i navika u svakodnevnim uslovima života i rada;
• Estetsko izražavanje pokretom i doživljavanje estetskih vrednosti pokreta i kretanja;
• Usvajanje etičkih vrednosti i podsticanje voljnih osobina učenika;
• Povezivanje motoričkih zadataka u celine;
• Uvođenje učenika u organizovani sistem priprema za školska takmičenja, igre, susrete i manifestacije;
• Razvijanje elemenata ritma u prepoznavanju celina: rad-odmor; naprezanje-relaksacija; ubrzanje-usporavanje;
• Izbor sportskih grana, sportsko-rekreativnih ili drugih kretnih aktivnosti kao trajnog opredeljenja za njihovo svakodnevno upražnjavanje.

• Kratko opisati osnovne karakteristike i pravila sportske grane atletike, gimnastike i sportske grane - disciplina koje se uče;
• Demonstrirati - vežbe i tehnike atletskih disciplina i vežbi na spravama i tlu koje se uče (posedovati veštinu)
• Detaljnije opisati pravila sportske grane za koju pokazuje poseban interes, za koju škola ima uslove;
• Objasniti zbog kojih je karakteristika fizičkog vaspitanja važno da aktivno učestvuje u procesu nastave i da samostalno sprovodi određen program fizičke i sportske aktivnosti;
• Učenik će želeti da se bavi fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima pošto će sagledati (detektovati) pozitivne karakteristike fizičke i sportske aktivnosti i njihove pozitivne uticaje na zdravlje, druženje i dobro raspoloženje;
• Sagledati negativne uticaje savremenog načina života (pušenje, droga, nasilje, delikventno ponašanje) i svestan je da fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima moguće je preduprediti negativne uticaje
• Putem fizičkih odnosno sportskih aktivnosti komunicirati sa svojim drugovima i uživati u druženju i kontaktima;
• Dovesti u vezu svakodnevni život i sposobnost za učenje i praktičan rad sa fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima i pravilnom ishranom;
• Objasniti da pokret i kretanje, bez obzira na to kojoj vrsti fizičke, odnosno sportske aktivnosti pripadaju, imaju svoju estetsku komponentu (lepota izvođenja, lepota doživljaja);
• Učenik uživa u izvođenju pokreta i kretanja;
• Učenik navodi osnovne olimpijske principe i primenjuje ih na školskim sportskim takmičenjima i u slobodnom vremenu;
• Prepoznaje netolerantno ponašanje svojih drugova i reaguje na njega, širi duh prijateljstva, istrajan je u svojim aktivnostima.
• Ima pravilan odnos prema okruženju u kojem vežba, rekreira se i bavi se sportom.

ATLETIKA
U svim atletskim disciplinama treba raditi na razvijanju osnovnih motoričkih osobina za datu disciplinu;

Trčanja:
Usavršavanje tehnike trčanja na kratke i srednje staze:
-100 m učenici i učenice;
-800 m učenici i učenice
- štafeta 4 x 100 m učenici i učenice

Vežbanje tehnike trčanja na srednjim stazama umerenim intezitetom i različitim tempom u trajanju od 5 do 10 min.
Kros: jesenji i prolećni
-800 m učenice,
-1000 m učenici.
Skokovi:
Skok udalj koračnom tehnikom.
Skok uvis leđnom tehnika.
Bacanja:
Bacanje kugle, jedna od racionalnih tehnika (učenice 4 kg, učenici 5 kg).
Sprovesti takmičenja u odeljenju, na rezultat, u svim realizovanim atletskim disciplinama.

• SPORTSKA GIMNASTIKA: VEŽBE NA SPRAVAMA I TLU
Napomena:
- Nastavnik olakšava, odnosno otežava program na osnovu motoričkih sposobnosti i prethodno stečenih umenja učenika.
1. Vežbe na tlu
Za učenike i učenice:
- iz upora za rukama, zibom, provlak zgrčeno napred do upora pred rukama (opruženo);
- kolut napred i spojeno uspravom do vage pretklonom i zanoženjem, izdržaj
- premet strance uporom u "bolju" stranu i spojeno, premet strance u "slabiju" stranu
- za napredni nivo premet napred uporom
2.Preskok
Za učenike konj u širinu visine 120 cm; za učenice 110 cm:
- zgrčka;
- raznoška
- za napredni nivo: sklonka i preskoci sa zanoženjem
3.Krugovi
Za učenike /doskočni krugovi/:
- njih, zanjihom saskok, uz pomoć.
4. Razboj
Za učenike /paralelni razboj/:
- iz upora sedećeg raznožno pred rukama, prehvatom napred i dizanjem sklonjeno stav na ramenima, spust nazad u upor sedeći raznožno, prehvat rukama iza butina, snožiti i zanjihom saskok.
Za učenice /dvovisinski razboj, jedna pritka, vratilo/:
- vis na v/p licem prema n/p: klim, premah zgrčeno jednom nogom do visa ležećeg na n/p, prehvat (može raznoručno) na n/p do upora jašućeg; premah odnožno prednožnom (unazad) do upora prednjeg; zamahom unazad (zanjihom) saskok pruženim telom;
- jedna pritka: naskok u prednji, premah odnožno jednom nogom do upora jašućeg; premah odnožno zanožnom do upora stražnjeg; saskok sasedom (zamahom nogama unapred).
5. Vratilo
Za učenike /doskočno vratilo/
- iz mirnog visa uzmak do upora, zamahom nogama unazad (zanjihom) saskok uvito
6. Greda
Za učenice /visoka greda/:
- zaletom i sunožnim odskokom naskok u upor čučeći; okret za 90° usprav u uspon, okret za 180 °, lagano trčanje na prstima, skok sa promenom nogu, koraci u usponu do kraja grede; saskok zgrčeno (bočno u odnosu na gredu).
7. Konj sa hvataljkama
Za učenike:
- iz upora pred rukama, kolo zanožno levom, kolo zanožno desnom.
Školsko takmičenje (odeljenje, škola): aktiv nastavnika fizičkog vaspitanja bira sprave na kojima će se učenici takmičiti.
Za naprednije učenike: sastavi iz sistema školskih sportskih takmičenja i učešće na višim nivoima školskih takmičenja.

Minimalni obrazovni zahtevi:
Za učenike: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, jedne sprave u uporu i jedne sprave u visu;
Za učenice: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, grede i dvovisinskog razboja.

• SPORTSKA IGRA (po izboru)
Da li treba reći da se igra razlikuje od one u prvom razredu?
- Ponavljanje i učvršćivanje ranije obučavanih elemenata igre.
- Dalje proširivanje i produbljavanje tehničko-taktičke pripremljenosti učenika u skladu sa izbornim programom za datu igru. Na osnovu prethodnih umenja u tehnici i taktici nastavnik planira konkretne sadržaje iz sportske igre.
• Aktiv nastavnika, prema programu koji sam donosi (iz programa trećeg razreda (program po izboru učenika) u skladu sa mogućnostima škole, organizuje nastavu za koju učenici pokažu posebno interesovanje

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

• Zdravstvena kultura i fizička aktivnost, kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda;

• Unapređivanje i očuvanje zdravlja;
• Uticaj na pravilno držanje tela (prevencija posturalnih poremećaja);

• Prepozna veze između fizičke aktivnosti i zdravlja;
• Objasni karakteristike položaja tela, pokreta i kretanja u profesiji za koju se školuje i uoči one, koje mogu imati negativan uticaj na njegov rast, razvoj;
• Odabere i izvede vežbe oblikovanja i vežbe iz korektivne gimnastike, koje će preventivno uticati na moguće negativne uticaje usled rada u odabranoj profesiji;

• Vežbe oblikovanja (jačanja, labavljenje i rastezanje);
• Vežbe iz korektivne gimnastike;
• Provera stanja motoričkih i funkcionalnih sposobnosti;

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja;
• Tokom realizacije časova fizičkog vaspitanja davati informacije o tome koje vežbe pozitivno utiču na status njihovog organizma, s obzirom na karakteristike njihove profesije, a koje negativno utiču na zdravlje;
• Učenici koji pohađaju trogodišnje stručne škole daleko su više opterećeni u redovnom obrazovanju praktičnom i teorijskom nastavom od ostalih učenika;
• Zbog toga je fizičko vaspitanje, u ovim školama, značajno za aktivan oporavak učenika, kompenzaciju i relaksaciju s obzirom na njihova česta statička i jednostrana opterećenja. Teorijska znanja iz oblasti fizičkih aktivnosti su od velikog značaja za ukupnim bavljenjem fizičkim vežbama.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (2 časa)
• merenje i testiranje (6 časova)
• praktična nastava (52 časova)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se ne deli prilikom realizacije;
Nastava se izvodi frontalno i po grupama, u zavisnosti od karaktera metodske jedinice koja se realizuje. Ukoliko je potrebno, naročito za vežbe iz korektivne gimnastike, pristup je individualan.

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici ili u sali, istovremeno sa praktičnom nastavom;
• Praktična nastava realizuje se na sportskom vežbalištu (sala, sportski otvoreni tereni, bazen, klizalište, skijalište).

Preporuke za realizaciju nastave
• Nastava se realizuje u ciklusima koji traju približno 10-12 časova (uzastopnih). Nastavniku fizičkog vaspitanja je ostavljeno da, zavisno od potreba, precizira trajanje svakog ciklusa, kao i redosled njihovog sadržaja.

Sadržaj ciklusa je:
- za proveru nivoa znanja na kraju školske godine - jedan;
- za atletiku - jedan;
- za gimnastiku: vežbe na spravama i tlu - jedan
- za sport po izboru učenika - dva;
- za povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom - jedan.

Način ostvarivanja programa

Sadržaji programa usmereni su na:razvijanje fizičkih sposobnosti; sportsko-tehničko obrazovanje; povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom.
Godišnji plan, program i raspored kroseva, takmičenja, zimovanja i drugih oblika rada utvrđuje se na početku školske godine na nastavničkom veću, na predlog stručnog veća nastavnika fizičkog vaspitanja.
Stručno veće nastavnika fizičkog vaspitanja, samostalno, određuje redosled obrade pojedinih sadržaja programa i ciklusa.
Časovi u toku nedelje treba da budu raspoređeni u jednakim intervalima, ne mogu se održavati kao blok časovi. Nastava se ne može održavati istovremeno sa dva odeljenjani na sportskom terenu ni u fiskulturnoj sali.
U svim razredima nastava fizičkog vaspitanja se realizuje odvojeno za učenike i odvojeno za učenice, a samo u školama koje imaju po dva paralelna objekta za fizičko vaspitanje dozvoljena je istovremena realizacija časa

Praćenje, vrednovanje i ocenjivanje
Praćenje napretka učenika u fizičkom vaspitanju se obavlja sukcesivno u toku čitave školske godine, na osnovu metodologije praćenja, merenja i vrednovanja efekata u fizičkom vaspitanju - standardi za ocenjivanje fizičkih sposobnosti učenika i postignuća u sportskim igrama

Okvirni broj časova po temama
• Testiranje i provera savladanosti standarda iz osnovne škole (6 časova)
• Teorijskih časova (2 u prvom i 2 u drugom polugodištu).
• Atletika (12 časova)
• Gimnastika: vežbe na spravama i tlu (12 časova).
• Sportska igra: po izboru škole (12 časova)
• Fizička aktivnost, odnosno sportska aktivnost:u skladu sa mogućnostima škole a po izboru učenika (10 časova)..
• Plivanje (10 časova)..
• Provera znanja i veština (4 časa).

Škola organizuje i sprovodi sportska takmičenja, kao jedinstveni deo procesa nastave fizičkog vaspitanja.
sportska takmičenja organizuju se u okviru radne subote i u drugo vreme koje odredi škola. Međuškolska sportska takmičenja organizuju se u okviru kalendara koje odredi Savez za školski sport i olimpijsko vaspitanje Srbije koje je ujedno i organizator ovih takmičenja.

• Razvoj motoričkih i funkcionalnih sposobnosti čoveka, kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda;

• Razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti i teorijskih znanja neophodnih za samostalni rad na njima;

• Imenuje motoričke sposobnosti koje treba razvijati, kao i osnovna sredstva i metode za njihov razvoj;
• Primeni adekvatna sredstva (izvodi vežbe) za razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti iz: vežbi oblikovanja, atletike, gimnastike, plivanja i sportskih igara za razvoj: snage, brzine, izdržljivosti, gipkosti, spretnosti i okretnosti;

• Vežbe snage bez i sa malim tegovima (do 4 kg.);
• Trčanje na 60 m i 100 m;
• Trčanje na 800 m učenice i 1000 m učenici;
• Vežbe rastezanja (broj ponavljanja i izdržaj u krajnjem položaju),
• Poligoni spretnosti i okretnosti i sportske igre;
• Aerobik;

• Usvajanje znanja, umenja i veština iz sportskih grana i disciplina kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda;

• Program po izboru učenika:

• Ritmička gimnastika i narodni plesovi;

• Sportska igra (po izboru);

• Rukomet;

• Fudbal;

• Košarka;

• Odbojka;

• Plivanje;

• Borilačke veštine;

• Klizanje, smučanje;

• Sticanje motoričkih umenja (veština) i teorijskih znanja neophodnih za za njihovo usvajanje;
• Motivacija učenika za bavljenjem fizičkim aktivnostima;
• Formiranje pozitivnog psihosocijalnih obrazaca ponašanja;
• Primena stečenih umenja, znanja i navika u svakodnevnim uslovima života i rada;
• Estetsko izražavanje pokretom i doživljavanje estetskih vrednosti pokreta i kretanja;
• Usvajanje etičkih vrednosti i podsticanje voljnih osobina učenika;
• Povezivanje motoričkih zadataka u celine; ali bez stvaranja krutih motoričkih automatizama
• Uvođenje učenika u organizovani sistem priprema za školska takmičenja, igre, susrete i manifestacije;
• Razvijanje elemenata ritma sjedinjavanjem kinetičkih i energetskih elemenata u cjeline: u prepoznavanju celina: rad-odmor; naprezanje-relaksacija; ubrzanje-usporavanje;
• Izbor sportskih grana, sportsko-rekreativnih ili drugih kretnih aktivnosti kao trajnog opredeljenja za njihovo svakodnevno upražnjavanje;

• Kratko opiše osnovne karakteristike i pravila atletike, gimnastike i sportske grane - disciplina koje se uče;
• Demonstrira tehniku disciplina iz atletike i gimnastike (vežbi na spravama i tlu) koje - poseduje veštinu, tehniku i taktiku sportske igre kao i vežbe iz ostalih programom predviđenih sadržaja
• Detaljnije opiše pravila sportske grane za koju pokazuje poseban interes - za koju škola ima uslove;
• Objasni zbog kojih je karakteristika fizičkog vaspitanja važno, da aktivno učestvuje u procesu nastave i da samostalno sprovodi određen program fizičke i sportske aktivnosti;
• Želi da se bavi fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima, pošto sagledava (detektuje) pozitivne karakteristike fizičke i sportske aktivnosti - njihove pozitivne uticaje na zdravlje, druženje i dobro raspoloženje;
• Sagleda negativne uticaje savremenog načina života (pušenje, droga, nasilje, delikventno ponašanje) i bude svestan da je fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima moguće preduprediti negativne uticaje;
• Komunicira putem fizičkih odnosno sportskih aktivnosti sa svojim drugovima i uživa u druženju i kontaktima;
• Dovodi u vezu svakodnevni život i sposobnost za učenje i praktičan rad sa fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima i pravilnom ishranom;
• samostalno bira fizičku, odnosno sportsku aktivnost i izvodi je u okruženju u kome živi (da li si ovo namerno izbacio?.
• Objasni da pokret i kretanje, bez obzira na to kojoj vrsti fizičke, odnosno sportske aktivnosti pripada, ima svoju estetsku komponentu (lepota izvođenja, lepota doživljaja);
• Uživa u izvođenju pokreta i kretanja;
• Navodi osnovne olimpijske principe i primenjuje ih na školskim sportskim takmičenjima i u slobodnom vremenu;
• Prepozna netolerantno ponašanje svojih drugova i reaguje na njega, širi duh prijateljstva, bude istrajan je u svojim aktivnostima.
• Se pravilno odnosi prema okruženju u kome vežba, rekreira se i bavi se sportom, što prenosi u svakodnevni život
• Učestvuje na školskom takmičenju i u sistemu školskih sportskih takmičenja

PROGRAM PO IZBORU UČENIKA

• RITMIČKA GIMNASTIKA I NARODNI PLESOVI
- Savladavanje osnovnih vežbi: dokorak,", menjajući korak galopom u svim pravcima, polkin korak, daleko visoki skok, "makazice;
- Sistematska obrada estetskog pokreta tela u mestu i u kretanju bez rekvizita i sa rekvizitima, koristeći pri tome različitu dinamiku, ritam i tempo,
- Primena savladane tehnike estetskog pokreta i kretanja u kratkim sastavima.
- Treba savladati najmanje pet narodnih plesova.
- Priprema za takmičenje i priredbe i učešće na njima.

• SPORTSKA IGRA (po izboru)

- Ponavljanje i učvršćivanje ranije obučavanih elemenata igre.
- Dalje proširivanje i produbljavanje tehničko-taktičke pripremljenosti učenika u skladu sa izbornim programom za datu igru.

RUKOMET
- Uvežbavati osnovne tehničke elemente koji su predviđeni programskim sadržajima za osnovnu školu.
- Pokrivanje i otkrivanje igrača, oduzimanje lopte, ometanje protivnika. Opšti principi postavljanja igrača u odbrani i napadu. Napad sa jednim i dva igrača i napad protiv zonske odbrane. Zonska odbrana i napad "čovek na čoveka". Uigravanje kroz trenažni proces.
- Pravila igre.
- Učestvovanje na razrednim, školskim i međuškolskim takmičenjima.

FUDBAL
- Uvežbavati osnovne tehničke elemente koji su predviđeni programskim sadržajima za osnovnu školu.
- Pokrivanje i otkrivanje igrača, oduzimanje lopte i ometanje protivnika. Opšti principi postavljanja igrača u napadu i odbrani. Razne varijante napada i odbrane. Uigravanje kroz trenažni proces.
Pravila malog fudbala.
Učestvovanje na raznim školskim i međuškolskim takmičenjima.

KOŠARKA
- Uvežbavati osnovne tehničke elemente koji su predviđeni programskim sadržajima za osnovnu školu
- Tehnika košarke. Šutiranje na koš iz mesta i kretanja, šut sa jednom ili obema rukama, sa raznih odstojanja od koša. Postavljanje i kretanje igrača u napadu i odbrani. Odbrana "zonom" i "čovek na čoveka". Napad protiv ovih vrsta odbrana. Kontranapad u raznim varijantama i princip bloka.
Pravila igre i suđenje.
Učestvovanje na razrednim i školskim takmičenjima.

ODBOJKA
- Uvežbavati osnovne tehničke elemente koji su predviđeni programskim sadržajima za osnovnu školu
- Tehnika odbojke. Igra sa povučenim i isturenim centrom. Smečiranje i njegova blokada. Uigravanje kroz trenažni proces.
- Pravila igre i suđenja.
- Učestvovanje na odeljenskim, razrednim i međuškolskim takmičenjima.

PLIVANJE
- Upoznavanje i primena osnovnih sigurnosnih mera u plivanju;
- Usvajanje dve tehnike plivanja (po sklonostima i izboru učenika). Vežbanje radi postizanja boljih rezultata. Skok na startu i okreti.
- Učestvovanje na odeljenskim, razrednim i međuškolskim takmičenjima.

BORILAČKE VEŠTINE
- Izbor borilačke veštine koja se izučava na matičnim fakultetima sporta i fizičkog vaspitanja, i koja je u programu Školskih sportskih takmičenja. Nastavnik u skladu sa mogućnostima škole i interesovanjima učenika predlaže nastavni program.

KLIZANJE I SKIJANJE
- Programski zadaci iz klizanja i skijanja obuhvataju savladavanje osnovne tehnike i upoznavanje sa pravilima takmičenja. Nastavnik predlaže nastavni program, koji se zasniva na programu klizanja i predmeta skijanje na matičnim fakultetima.

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

REALNI BROJEVI

• Proširivanje znanja o skupu realnih brojeva

• razlikuje osnovne podskupove skupa realnih brojeva (N, Z, Q, I) i uočava relacije NÌZÌQÌR, IÌR
• odredi NZS i NZD prirodnih brojeva
• obavlja računske operacije u skupu racionalnih brojeva
• izračuna vrednost jednostavnog racionalnog brojevnog izraza poštujući prioritet računskih operacija i upotrebu zagrada
• odredi apsolutnu vrednost realnog broja i grafički interpretira na brojevnoj osi
• zaokruži broj na određeni broj decimala
• odredi apsolutnu i relativnu grešku

• Pregled brojeva, operacije sa realnim brojevima
• Apsolutna vrednost realnog broja
• Približna vrednost realnih brojeva, pravila zaokruživanja
• Apsolutna i relativna greška

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (70 časova)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici ili kabinetu za matematiku

Preporuke za realizaciju nastave
• obrazložiti cilj predmeta, način i kriterijum ocenjivanja
• neophodna predznanja ponoviti uz maksimalno angažovanje učenika
• podsticati učenike na razmišljanje i samostalno zaključivanje
• primenjivati raznovrsne oblike i metode rada, kako bi se podstakla aktivnost učenika
• insistirati na preciznosti, tačnosti, sistematičnosti i urednosti u radu
• upućivati učenike na pretraživanje različitih izvora i primenu savremenih tehnologija
• Realni brojevi: sadržaje o greškama povezati sa stručnim predmetima, izračunavati apsolutnu i relativnu grešku konkretnih merenja
• Proporcionalnost: koristiti što više konkretnih primera iz života i struke npr. kod planova i geografskih karata, receptura za određene prehrambene proizvode, račun mešanja koristi za određivanje količine komponenata u prehrambenim proizvodima
• Linearne jednačine i nejednačine: Istaći povezanost između analitičkog i grafičkog prikaza funkcije. Sadržaje povezati sa odgovarajućim sadržajima fizike, hemije i praktične nastave

• Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. usmenu proveru znanja
2. pismenu provera znanja
3. testove znanja

Okvirni broj časova po temama
• Realni brojevi 9 časova
• Proporcionalnost 13 časova
• Racionalni algebarski izrazi 14 časova
• Geometrija 12 časova
• Linearne jednačine i nejednačine 14 časova

U toku školske godine predviđena su 4 pismena zadatka (po 2 u polugodištu). Za realizaciju pismenih zadataka sa ispravkama planirano je 8 časova

PROPORCIONALNOST

• Proširivanje znanja o proporcijama i procentnom računu i njihova primena

• izračuna određen deo neke veličine
• odredi nepoznate članove proste proporcije
• proširi ili skrati razmeru i primeni je u rešavanju problema podele
• prepozna direktnu ili obrnutu proporcionalnost dve veličine, da je primeni u rešavanju jednostavnih problema i. prikaže grafički
• rešava problem koji se odnosi na mešanje dve komponente
• odredi nepoznatu glavnicu, procenat ili procentni iznos

• Razmera i proporcija
• Direktna i obrnuta proporcionalnost
• Prost srazmerni račun
• Račun podele
• Račun mešanja
• Procentni i promilni račun

RACIONALNI ALGEBARSKI IZRAZI

• Sticanje osnovnih znanja o polinomima i racionalnim algebarskim izrazima

• sabira, oduzima i množi polinome
• primeni distributivni zakon množenja prema sabiranju i formule za kvadrat binoma i razliku kvadrata, zbir i razliku kubova pri transformaciji polinoma
• rastavi polinom na činioce
• odredi NZD i NZS polinoma
• transformiše jednostavniji racionalni algebarski izraz

• Polinomi
• Rastavljanje polinoma na činioce
• NZD i NZS polinoma
• Transformacije racionalnih algebarskih izraza

GEOMETRIJA

• Proširivanje znanja iz geometrije

• razlikuje osnovne i izvedene geometrijske pojmove
• razlikuje međusobni odnos uglova (susedni, uporedni, unakrsni, komplementni, suplementni)
• navede veze između uglova sa paralelnim (ili normalnim kracima)
• navede relacije vezane za unutrašnje i spoljašnje uglove trougla
• primeni veze između uglova sa paralelnim (ili normalnim kracima) i relacije vezane za unutrašnje i spoljašnje uglove trougla na izračunavanje nepoznatog ugla u jednostavnijim zadacima
• definiše pojam simetrala duži i konstruiše simetralu duži
• konstruiše centar opisane kružnice oko trougla
• definiše pojam simetrala ugla i konstruiše simetralu ugla
• konstruiše centar upisane kružnice u trougao
• konstruiše visinu trougla
• definiše pojam težišna duž trougla i navede svojstvo težišta
• definiše pojam srednja linija trougla i navede njeno svojstvo
• navede osnovne relacije u jednakokrakom, odnosno jednakostraničnom trouglu
• razlikuje vrste četvorouglova i njihove osobine
• navede stavove o paralelogramu i ume da ih primeni
• navede osobine specijalnih paralelograma
• formuliše Talesovu teoremu i primeni je na podelu duži na n jednakih delova

• Geometrijski pojmovi i veze između njih
• Trougao
• Značajne tačke trougla
• Četvorougao
• Talesova teorema

LINEARNE JEDNAČINE I NEJEDNAČINE

• Usvajanje pojmova i rešavanje linearnih jednačina i nejednačina, sistema linearnih jednačina i grafički prikaz linearne funkcije

• definiše pojam linearne jednačine
• reši linearnu jednačinu
• primeni linearnu jednačinu na rešavanje problema
• rešava jednačine koje se svode na linearne jednačine
• definiše pojam linearne funkcije
• prikaže analitički, tabelarno i grafički linearnu funkciju
• reši linearnu nejednačinu i grafički prikaže skup rešenja
• reši sistem linearnih jednačina sa dve nepoznate

• Linearna jednačina i njene primene
• Linearna funkcija i njen grafik
• Linearna nejednačina
• Sistem linearnih jednačina

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

TRIGONOMETRIJA PRAVOUGLOG TROUGLA

• Sticanje znanja iz trigonometrije pravouglog trougla i primena

• definiše osnovne trigonometrijske funkcije oštrog ugla
• izračuna osnovne trigonometrijske funkcije oštrog ugla pravouglog trougla kada su date dve stranice
• konstruiše oštar ugao ako je poznata jedna njegova trigonometrijska funkcija
• navede trigonometrijske identičnosti i primenjuje ih u određivanju vrednosti trigonometrijskih funkcija na osnovu poznavanja samo jedne
• navede vrednosti trigonometrijskih funkcija karakterističnih uglova (od 30o, 45o, 60o) i da sa kalkulatora pročita vrednosti za ostale oštre uglove i obrnuto (određuje oštar ugao ako je poznata vrednost trigonometrijske funkcije)
• primeni elemente trigonometrije pravouglog trougla na rešavanje praktičnih problema

• Definicije trigonometrijskih funkcija u pravouglom trouglu
• Vrednosti trigonometrijskih funkcija za uglove od 0o, 30o, 45o, 60o, 90o
• Osnovne trigonometrijske identičnosti
• Rešavanje pravouglog trougla

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (68 časova)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici ili kabinetu za matematiku

Preporuke za realizaciju nastave
• obrazložiti cilj predmeta, način i kriterijum ocenjivanja
• neophodna predznanja ponoviti uz maksimalno angažovanje učenika
• podsticati učenike na razmišljanje i samostalno zaključivanje
• primenjivati raznovrsne oblike i metode rada, kako bi se podstakla aktivnost učenika
• insistirati na preciznosti, tačnosti, sistematičnosti i urednosti u radu
• upućivati učenike na pretraživanje različitih izvora i primenu savremenih tehnologija
• Trigonometrija pravouglog trougla: Sadržaje povezivati sa odgovarajućim sadržajima fizike: nagib strme ravni, razlaganje sila (normalna komponenta kod sile trenja ili komponenta sile u pravcu kretanja tela...), veličina senke... Treba insistirati na upotrebi kalkulatora, kao pomoćnog sredstva pri rešavanju problema primenom trigonometrije
• Stepenovanje i korenovanje: Naglasiti i dalje važenje osobina stepenovanja pri proširivanju skupa iz koga je izložilac. Osposobiti učenika da pomoću kalkulatora odredi vrednost korena i stepena datog broja.
• Funkcija i grafik funkcije: prilikom obrade koristiti što više konkretnih primera iz života i struke;
• Kvadratna jednačina i kvadratna funkcija: Istaći povezanost između analitičkog i grafičkog prikaza kvadratne funkcije.
• Tela: Insistirati na samostalnom pravljenju modela tela. Koristiti simulacije preseka na računaru. Sadržaje povezati sa stručnim predmetima i problemima iz svakodnevnog života
• Nizovi: Nizove zadavati kako formulom, tako i svojim članovima i rekurzivno i u svakom od slučajeva kod učenika stvarati predstavu o ponašanju niza

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. usmenu proveru znanja
2. pismenu provera znanja
3. testove znanja

Okvirni broj časova po temama
• Trigonometrija pravouglog trougla 7 časova
• Stepenovanje i korenovanje 14 časova
• Funkcija i grafik funkcije 6 časova
• Kvadratna jednačina i kvadratna funkcija 16 časova
• Tela 11 časova
• Nizovi 6 časova

U toku školske godine predviđena su 4 pismena zadatka (po 2 u polugodištu). Za realizaciju pismenih zadataka sa ispravkama planirano je 8 časova

STEPENOVANJE I KORENOVANJE

• Proširivanje znanja o stepenovanju i korenovanju

• navede osobine operacija stepenovanja sa celim eksponentom i primeni ih u transformacijama jednostavnijih izraza
• navede osobine operacija korenovanja i primeni ih u transformacijama jednostavnih izraza
• navede osobine operacija stepenovanja sa racionalnim izložiocem i primeni ih u transformacijama jednostavnijih izraza
• racionališe imenilac razlomka u jednostavnim slučajevima
• definiše pojam imaginarna jedinica i kompleksni broj
• sabira, oduzima, množi i deli dva kompleksna broja

• Pojam stepena. Operacije sa stepenima
• Stepen sa celim izložiocem
• Pojam korena. Operacije sa korenima
• Stepen sa racionalnim izložiocem
• Racionalisanje imenioca razlomka
• Pojam kompleksnog broja i operacije sa njima

FUNKCIJA I GRAFIK FUNKCIJE

• Sticanje osnovnih znanja o funkcijama i čitanju grafika funkcije

• navede primere funkcija
• odredi znak, intervale monotonosti, maksimum i minimum na datom grafiku
• pročita i razume podatak sa grafikona, dijagrama ili iz tabele, i odredi minimum ili maksimum i srednju vrednost zavisne veličine;
• podatke predstavljene u jednom grafičkom obliku predstavi u drugom;

• Pojam funkcije.
• Funkcije sa konačnim domenom
• Grafičko predstavljanje funkcije
• Čitanje grafika funkcije (određivanje znaka, intervala monotonosti, maksimuma, minimuma)- bez formalne definicije tih pojmova
• Različiti grafički oblici predstavljanja funkcija sa konačnim domenom (tabela, grafik, dijagram, krug)
• Određivanje maksimuma, minimuma i srednje vrednosti zavisne veličine

KVADRATNA JEDNAČINA I KVADRATNA FUNKCIJA

• Sticanje osnovnih znanja potrebnih za rešavanje kvadratnih jednačina, skiciranje i analizu grafika kvadratnih funkcija

• reši nepotpunu kvadratnu jednačinu u skupu R
• navede primer kvadratne jednačine koja nema rešenja u skupu R
• primeni obrazac za rešavanje kvadratne jednačine
• odredi prirodu rešenja kvadratne jednačine
• rastavi kvadratni trinom
• skicira i analizira grafik kvadratne funkcije (da pročita nule funkcije, maksimum ili minimum, gde raste a gde opada)

• Kvadratna jednačina
• Obrazac za rešavanje kvadratne jednačine
• Priroda rešenja kvadratne jednačine
• Rastavljanje kvadratnog trinoma na linearne činioce
• Kvadratna funkcija i njen grafik

TELA

• Proširivanje znanja o telima

• izračuna obim i površinu figura u ravni (kvadrat, pravougaonik, pravilan šestougao, krug)
• razlikuje pravilne poliedre
• izračuna površinu i zapreminu kocke i kvadra
• izračuna površinu i zapreminu pravilne šestougaona prizme i valjka
• izračuna površinu i zapreminu lopte
• odredi površinu jednostavnih ravnih preseka tela

• Obim i površina figura (kvadrat, pravougaonik, pravilan šestougao, krug) u ravni
• Pojam prizme, vrste. Površina i zapremina prizme
• Površina i zapremina kocke i kvadra
• Površina i zapremina pravilne šestougaona prizme
• Pojam valjka. Površina i zapremina valjka
• Pojam lopte. Površina i zapremina lopte
• Jednostavni ravni preseci tela

NIZOVI

• Sticanje osnovnih znanja o nizovima

• prepozna niz i da ga nastavi (jednostavniji primeri)
• prepozna aritmetički niz, objasni šta su n i d i izračuna traženi član niza
• izračuna zbir prvih n članova aritmetičkog niza
• prepozna geometrijski niz, objasni šta su n i q i izračuna traženi član niza
• izračuna zbir prvih n članova geometrijskog niza

• Pojam niza
• Aritmetički niz
• Zbir prvih n članova aritmetičkog niza
• Geometrijski niz
• Zbir prvih n članova geometrijskog niza

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

ANALITIČKA GEOMETRIJA U RAVNI

• Sticanje osnovnih znanja o pravoj i krugu

• primeni Gausov algoritam na rešavanje sistema linearnih jednačina (3*3)
• nacrta Dekartov pravougli koordinatni sistem i u njemu predstavi tačku
• izračuna rastojanje između dve tačke i obim trougla ako su date koordinate njegovih temena
• razlikuje opšti oblik jednačine prave od eksplicitnog oblika i prevede jedan zapis u drugi
• objasni položaj prave u koordinatnom sistemu u zavisnosti od koeficijenata k i n
• odredi jednačinu prave određenu datom tačkom i datim koeficijentom pravca
• odredi jednačinu prave određenu datim dvema tačkama
• primeni uslov paralelnosti dve prave
• izračuna rastojanje tačke od prave
• prevede opšti oblik jednačine kruga u eksplicitni
• odredi položaj kruga u Dekartovom koordinatnom sistemu i poluprečnik kruga

• Sistemi linearnih jednačina. Gausov algoritam
• Dekartov koordinatni sistem u ravni. Koordinate tačke i rastojanje između dve tačke
• Jednačina prave u Dekartovom pravouglom koordinatnom sistemu. Opšti i eksplicitni oblik jednačine prave
• Jednačina prave određena tačkom i koeficijentom pravca
• Jednačina prave određena dvema tačkama
• Uzajamni položaj dve prave
• Normalni oblik jednačine prave i rastojanje tačke od prave
• Krug
• Uzajamni položaj prave i kruga

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (30 časova)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici ili kabinetu za matematiku

Preporuke za realizaciju nastave
• obrazložiti cilj predmeta, način i kriterijum ocenjivanja
• neophodna predznanja ponoviti uz maksimalno angažovanje učenika
• podsticati učenike na razmišljanje i samostalno zaključivanje
• primenjivati raznovrsne oblike i metode rada, kako bi se podstakla aktivnost učenika
• insistirati na preciznosti, tačnosti, sistematičnosti i urednosti u radu
• upućivati učenike na pretraživanje različitih izvora i primenu savremenih tehnologija
• Analitička geometrija u ravni: Gausov algoritam primeniti samo na konkretne primere.
Istaći da je analitička geometrija na određeni način spoj algebre i geometrije: pristup geometriji pomoću koordinata omogućava da se razni likovi (objekti) opišu algebarskim jednačinama.
• Elementi finansijske matematike: koristiti što više konkretnih primera iz života.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. usmenu proveru znanja
2. pismenu provera znanja
3. testove znanja

Okvirni broj časova po temama
• Analitička geometrija u ravni: 16 časova
• Elementi finansijske matematike 6 časova

U toku školske godine predviđena su 4 pismena zadatka (po 2 u polugodištu). Za realizaciju pismenih zadataka sa ispravkama planirano je 8 časova

ELEMENTI FINANSIJSKE MATEMATIKE

• Sticanje osnovnih znanja iz elemenata finansijske matematike

• primeni kamatni račun od sto (vreme dato u godinama, mesecima ili danima)
• primeni kamatni račun više sto i niže sto
• objasni pojam menice i na koji način se upotrebljava
• primenjuje prost kamatni račun na obračunavanje kamate kod štednih uloga i potrošačkih kredita
• pokaže razliku između prostog i složenog kamatnog računa na datom primeru

• Prost kamatni račun (kamatni račun od sto, više sto i niže sto)
• Primena prostog kamatnog računa (rad sa menicama i sa računom štednog uloga, potrošački krediti)
• Pojam složenog kamatnog računa

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Srpska država i državnost

• Proširivanje znanja o nastanku moderne srpske države i najvažnijim odlikama srpske državnosti.
• Razvijanje svesti o značaju srednjovekovne državnosti za nastanak moderne srpske države.

• prepozna različite istorijske sadržaje (ličnosti, događaje, pojave i procese) i dovede ih u vezu sa odgovarajućom vremenskom odrednicom i istorijskim periodom;
• razlikuje periode u kojima je postojala, prestala da postoji i ponovo nastala srpska država;
• navede i uporedi odlike srpske državnosti u srednjem i novom veku;

• Srpska državnost u srednjem veku.
• Srpski narod i njegovi susedi u srednjem veku.
• Položaj Srba pod osmanskom, habzburškom i mletačkom vlašću (XVI-XVIII vek).
• Srpska revolucija 1804-1835. i njeno mesto u kontekstu evropskih zbivanja.
• Razvoj državnih institucija.
• Razvoj ustavnosti.
• Uloga modernih dinastija (Karađorđevići, Obrenovići, Petrovići) u razvoju srpske državnosti.
• Ratovi Srbije i Crne Gore za nezavisnost 1876-1878.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave:
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava.

Mesto realizacije nastave:
• Teorijska nastava se realizuje u učionici ili odgovarajućem kabinetu.

Ocenjivanje:
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja.

• Uočavanje uloge znamenitih ličnosti u razvoju srpske državnosti.
• Razumevanje najznačajnijih ideja modernog doba i njihovog uticaja u procesu stvaranja srpske države.
• Razumevanje međunarodnog konteksta u kome nastaje i postoji srpska država.

• uoči uticaj evropskih revolucionarnih zbivanja na razvoj srpske nacionalne i državne ideje;
• objasni uzroke i posledice Srpske revolucije, oslobodilačkih ratova 1876-1878, Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata;
• uoči i objasni na istorijskoj karti promene granica srpske države;
• locira mesta najvažnijih bitaka koje su vođene tokom Srpske revolucije, oslobodilačkih ratova 1876-1878, Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata;
• opiše ulogu istaknutih ličnosti u Srpskoj revoluciji, u razvoju državnih institucija i formiranju modernog političkog sistema, u oslobodilačkim ratovima 1876-1878, Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu;
• izvede zaključak o značaju ustavnosti za razvoj modernog političkog sistema.

• Formiranje modernog političkog sistema i nastanak stranaka (radikalne, liberalne i naprednjačke).
• Položaj Srba pod osmanskom i habzburškom vlašću u XIX i početkom XX veka.
• Srbija i Crna Gora u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu.
Najznačajnije ličnosti (vožd Karađorđe Petrović, knez Miloš Obrenović, prota Mateja Nenadović, mitropolit Stefan Stratimirović, Dimitrije Davidović, Toma Vučić Perišić, Ilija Garašanin, knez Aleksandar Karađorđević, knez Mihailo Obrenović, Vladimir Jovanović, Svetozar Miletić, kralj Milan Obrenović, vladika Petar I Petrović, vladika Petar II Petrović, knjaz Danilo Petrović, knjaz Nikola Petrović, Luka Vukalović, Jovan Ristić, Stojan Novaković, Nikola Pašić, kralj Aleksandar Obrenović, kralj Petar I Karađorđević, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, Radomir Putnik, Stepa Stepanović, Živojin Mišić, Petar Bojović, Janko Vukotić...).

Okvirni broj časova po temama:
• Srpska država i državnost - 33 časa;
• Srpski narod u jugoslovenskoj državi - 15 časova;
• Dostignuća srpske kulture - 12 časova;
• Srpski narod i Srbija u savremenom svetu - 10 časova.

Preporuke za realizaciju nastave:
• struktura programa koncipirana je s ciljem da pomogne nastavniku u planiranju neposrednog rada sa učenicima, olakšavajući mu određivanje obima i dubine obrade pojedinih nastavnih sadržaja,
• za svaku tematsku celinu dati su ciljevi, ishodi i sadržaji, a ishodi treba da posluže da nastavni proces bude tako oblikovan da se navedeni ciljevi ostvare.

Srpski narod u jugoslovenskoj državi

• Proširivanje znanja o jugoslovenskoj ideji i nosiocima ideje stvaranja jugoslovenske države.
• Razumevanje međunarodnog konteksta u kome nastaje jugoslovenska država.
• Proširivanje znanja o odlikama jugoslovenske države.
• Proširivanje znanja o položaju srpskog naroda u jugoslovenskoj državi.
• Uočavanje uloge znamenitih ličnosti u političkom životu jugoslovenske države.
• Sagledavanje međunarodnog položaja jugoslovenske države.

• obrazloži najvažnije motive i uzroke stvaranje jugoslovenske države;
• uoči značaj nastanka jugoslovenske države za srpski narod;
• identifikuje odlike jugoslovenske države kao monarhije i kao republike;
• razlikuje osobenosti društveno-političkih sistema koji su postojali u jugoslovenskoj državi;
• uoči i razume međunarodni položaj jugoslovenske države;
• obrazloži doprinos jugoslovenskih antifašističkih pokreta pobedi saveznika u Drugom svetskom ratu;
• imenuje najvažnije ličnosti koje su uticale na društveno-politička zbivanja u Jugoslaviji.

• Jugoslovenska ideja i konstituisanje države.
• Odlike političkog sistema u jugoslovenskoj kraljevini (političke borbe, Vidovdanski i Oktroisani ustav, lični režim kralja Aleksandra, stvaranje Banovine Hrvatske i otvaranje srpskog pitanja).
• Aprilski rat i posledice poraza, genocid nad Srbima u NDH.
• Otpor, ustanak i građanski rat.
• Bilans rata i doprinos Jugoslavije pobedi antifašističke koalicije.
• Proglašenje republike i izgradnja novog državnog i društvenog uređenja.
• Sukob Jugoslavije i socijalističkih zemalja - rezolucija Informbiroa, Goli otok.
• Jugoslavija između istoka i zapada.
• Razbijanje i raspad Jugoslavije - poraz Jugoslavije kao ideje, političkog projekta i društvenog sistema, velike sile i jugoslovenska kriza, ratovi u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, nastanak novih država, sukobi na Kosovu i Metohiji i NATO intervencija 1999, Kosovsko pitanje, razdvajanje Srbije i Crne Gore.
• Najznačajnije ličnosti (kralj Aleksandar I Karađorđević, Nikola Pašić, Stjepan Radić, Ljuba Davidović, Svetozar Pribićević, Anton Korošec, Milan Stojadinović, Vlatko Maček, knez Pavle Karađorđević, kralj Petar II Karađorđević, general Dragoljub Mihailović, general Milan Nedić, Ante Pavelić, Josip Broz Tito, Slobodan Milošević, Franjo Tuđman...).

Preporuke za realizaciju nastave:
• sadržaje treba prilagođavati učenicima, kako bi najlakše i najbrže dostigli navedene ishode,
• nastavnik ima slobodu da sam odredi raspored i dinamiku aktivnosti za svaku temu, uvažavajući ciljeve predmeta, program se može dopuniti sadržajima iz prošlosti zavičaja, čime se kod učenika postiže jasnija predstava o istorijskoj i kulturnoj baštini u njihovom kraju (arheološka nalazišta, muzejske zbirke),
• u školama na nastavnom jeziku neke od nacionalnih manjina mogu se obraditi i prošireni nastavni sadržaji iz prošlosti tog naroda,
• važno je iskoristiti velike mogućnosti koje istorija kao narativni predmet pruža u podsticanju učeničke radoznalosti, koja je u osnovi svakog saznanja,
• nastavni sadržaji treba da budu predstavljeni kao "priča" bogata informacijama i detaljima, ne zato da bi opteretili pamćenje učenika, već da bi im istorijski događaji, pojave i procesi bili predočeni jasno, detaljno, živo i dinamično,
• posebno mesto u nastavi istorije imaju pitanja, kako ona koja postavlja nastavnik učenicima, tako i ona koja dolaze od učenika, podstaknuta onim što su čuli u učionici ili što su saznali van nje koristeći različite izvore informacija,
• dobro osmišljena pitanja nastavnika imaju podsticajnu funkciju za razvoj istorijskog mišljenja i kritičke svesti, ne samo u fazi utvrđivanja i sistematizacije gradiva, već i u samoj obradi nastavnih sadržaja,

Dostignuća srpske kulture

• Razumevanje pojma srpskog kulturnog prostora.
• Razvijanje svesti o viševekovnom kontinuitetu srpske kulture.
• Sagledavanje srpske kulture kao dela evropske kulturnog nasleđa.
• Proširivanje znanja o najvišim dometima i predstavnicima srpske kulture.
• Razvijanje svesti o značaju obrazovanja za opšti kulturni napredak.
• Uočavanje promena u svakodnevnom životu kod Srba kroz vekove.

• razlikuje periode u kojima su nastala najznačajnija dela srpske kulture;
• uporedi odlike srpske kulture različitih perioda;
• objasni uticaje istorijskih zbivanja na kulturna kretanja;
• opiše odlike svakodnevnog života kod Srba u različitim epohama i oblastima;
• imenuje najvažnije ličnosti koje su zaslužne za razvoj srpske kulture.

• Srednjovekovna kultura Srba (jezik i pismo, verski karakter kulture, Miroslavljevo jevanđelje, književnost, najznačajnije zadužbine, pravni spomenici).
• Posledice seoba na srpsku kulturu (uticaj zapadnoevropskih kulturnih kretanja na srpsku kulturu).
• Uspon građanske klase.
• Svakodnevni život seoskog i gradskog stanovništva.
• Kulturna i prosvetna politika - osnivanje Velike škole, Univerziteta, akademije nauka, Narodnog pozorišta.
• Evropski kulturni uticaji.
• Ličnosti - Sveti Sava, despot Stefan Lazarević, monahinja Jefimija, Dositej Obradović, Vuk Karadžić, Sava Tekelija, Petar II Petrović Njegoš, Paja Jovanović, Uroš Predić, Nadežda Petrović, Laza Kostić...).
• Srpska kultura kao deo jugoslovenskog kulturnog prostora (kulturna saradnja i prožimanja, nauka, umetnički pokreti, humanitarne i sportske organizacije, popularna kultura, ličnosti - Nikola Tesla, Mihajlo Pupin, Mihailo Petrović Alas, Jovan Cvijić, Milutin Milanković, Branislav Nušić, Isidora Sekulić, Jovan Dučić, Ksenija Atanasijević, Slobodan Jovanović, Sava Šumanović, Ivan Meštrović, Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Bojan Stupica, Desanka Maksimović, Borislav Pekić, Dobrica Ćosić, Aleksandar Petrović, Aleksandar Popović, Emir Kusturica, Dušan Kovačević…).

Preporuke za realizaciju nastave:
• u zavisnosti od cilja koji nastavnik želi da ostvari, pitanja mogu imati različite funkcije, kao što su: fokusiranje pažnje na neki sadržaj ili aspekt, podsticanje poređenja, traganje za pojašnjenjem, nastava bi trebalo da pomogne učenicima u stvaranju što jasnije predstave ne samo o tome šta se desilo, već i zašto se to desilo i kakve su posledice iz toga proistekle, u nastavi treba što više koristiti različite oblike organizovane aktivnosti učenika (individualni rad, rad u paru, rad u grupi, radionice ili domaći zadatak),
• da bi shvatio događaje iz prošlosti, učenik treba da ih "oživi u svom umu", u čemu veliku pomoć može pružiti upotreba različitih istorijskih tekstova, karata i drugih izvora istorijskih podataka (dokumentarni i igrani video i digitalni materijali, muzejski eksponati, ilustracije), obilaženje kulturno-istorijskih spomenika i posete ustanovama kulture,
• korišćenje istorijskih karata izuzetno je važno jer omogućavaju učenicima da na očigledan i slikovit način dožive prostor na kome se neki od događaja odvijao, pomažući im da kroz vreme prate promene na određenom prostoru,

Srpski narod i Srbija u savremenom svetu

• Razumevanje političkih i ekonomskih odnosa u savremenom svetu.
• Sagledavanje međunarodnog položaja Srbije.
• Proširivanje znanja o najznačajnijim međunarodnim organizacijama i članstvu Srbije u njima.
• Proširivanje znanja o posledicama naučno-tehnološkog razvoja na život savremenog čoveka.

• identifikuje najvažnije činioce u međunarodnim političkim i ekonomskim odnosima;
• razume mesto i ulogu Srbije u savremenom svetu;
• utvrdi značaj članstva Srbije u međunarodnim organizacijama;
• objasni uticaj savremenih tehničkih dostignuća na povezivanje ljudi u svetu.

• Najuticajnije države i organizacije u međunarodnim političkim i ekonomskim odnosima.
• Uloga Organizacije ujedinjenih nacija u očuvanju mira u svetu, borbi protiv siromaštva i zaštiti kulturnih spomenika.
• Geopolitički položaj Srbije.
• Članstvo Srbije u regionalnim, evropskim i svetskim organizacijama (Savet Evrope, OEBS, OUN…).
• Srbi van Srbije (problem izbeglica, Crna Gora, Republika Srpska, Srbi u dijaspori).
• Svet početkom XXI veka - naučni i tehnološki razvoj, Internet, uticaj medija na javno mnjenje, popularna kultura, globalizacija, terorizam, ekološki problemi...

Preporuke za realizaciju nastave:
• treba iskoristiti i uticaj nastave istorije na razvijanje jezičke i govorne kulture (besedništva), jer istorijski sadržaji bogate i oplemenjuju jezički fond učenika,
• u radu sa učenicima neophodno je imati u vidu integrativnu funkciju istorije, koja u obrazovnom sistemu, gde su znanja podeljena po nastavnim predmetima, pomaže učenicima da postignu celovito shvatanje o povezanosti i uslovljenosti geografskih, ekonomskih i kulturnih uslova života čoveka kroz prostor i vreme,
• poželjno je izbegavati fragmentarno i izolovano učenje istorijskih činjenica jer ono ima najkraće trajanje u pamćenju i najslabiji transfer u sticanju drugih znanja i veština,
• u nastavi treba, kad god je to moguće, primenjivati didaktički koncept multiperspektivnosti,
• određene teme, po mogućnosti, treba realizovati sa odgovarajućim sadržajima iz srodnih predmeta.

NAZIV MODULA

Trajanje modula (časovi)

V

Osnove računarske tehnike

14

Obrada teksta

16

Tabelarni proračuni

16

Slajd - prezentacije

10

Internet i elektronska komunikacija

14

UKUPNO:

70

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

Osposobljavanje učenika za korišćenje osnovnih mogućnosti računarskog sistema

1. klasifikuje faze istorijskog razvoja računara
2. navede primere upotrebe RS u svakodnevnom životu
3. definiše pojmove hardvera i softvera
4. objasni Fon Nojmanov model računara
5. razlikuje jedinice za meru količine podataka
6. razlikuje osnovne komponente računara
7. razlikuje faktore koji utiču na performanse računara
8. razlikuje vrste softvera
9. definiše operativni sistem (OS) i navodi njegove glavne funkcije
10. podešava radno okruženje OS
11. hijerarhijski organizuje fascikle i upravlja fasciklama i datotekama
12. razlikuje tipove datoteka
13. koristi tekst editor operativnog sistema
14. crta pomoću programa za crtanje u okviru OS
15. instalira novi softver
16. kompresuje i dekompresuje datoteke i fascikle
17. obezbeđuje zaštitu računara od štetnog softvera
18. instalira periferne uređaje
19. navodi primere i prednosti umrežavanja računara
20. manipuliše deljivim resursima u lokalnoj mreži
21. upravlja štampanjem dokumenata
22. primenjuje zdravstvene i sigurnosne mere zaštite pri korišćenju računara
23. objasni uticaj korišćenja računara na životnu sredinu
24. primenjuje i poštuje zakonska rešenja u vezi sa autorskim pravima i zaštitom podataka

• istorijski razvoj tehnologija za skladištenje, obradu i prenos podataka
• primena RS u raznim oblastima ljudske delatnosti
• blok-shema Fon Nojmanovog modela računarskog sistema
• jedinice za merenje količine podatka (bit, bajt, redovi veličine)
• osnovne komponente računara i njihov uticaj na performanse računara
• vrste i podela softvera, glavne funkcije OS-a
• podešavanje radnog okruženja (pozadina radne površine, sat, kalendar, jezik tastature, rezolucija monitora...)
• koncepti organizacije datoteka i fascikli
• tipovi datoteka
• tekst editor crtanje koji postoji u sastavu OS-a
• program za crtanje koji postoji u sastavu OS-a
• instalacija korisničkog softvera
• programi za arhiviranje podataka
• programi za zaštitu računara od štetnog softvera
• instalacija perifernih uređaja
• deljenje resursa u okviru lokalne mreže
• podešavanje parametara štampe
• faktori koji štetno utiču na zdravlje korisnika računara, životnu sredinu i mere za njihovu minimizaciju
• vrste licenci, autorska prava i zaštita podataka

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
1. laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
Laboratorijskih vežbi

Mesto realizacije nastave
• računarski kabinet

Preporuke za realizaciju nastave
• Konkretne primere za vežbanje prilagoditi obrazovnom profilu.
• Pri realizaciji modula insistirati na veštinama.
• Princip rada računarskog sistema objasniti praveći paralelu sa sistemima koji su učenicima već poznati iz ranijeg iskustva.
• Osnovne komponente računara: objasniti učenicima način povezivanja računara, ulazno - izlazne portove i uređaje spoljašnje memorije, a centralnu jedinicu samo na nivou osnovne blok - šeme (matična ploča, napajanje, RAM, procesor, grafička, zvučna i mrežna karta).
• Objasniti značaj i napraviti hijerarhiju uticaja pojedinih komponenti RS na performanse računara.
• Podelu softvera uraditi na nivou: OS, aplikativni softver i drajveri i objasniti njihovu namenu.
• Pri podešavanju radnog okruženja posebnu pažnju obratiti na regionalna podešavanja
• Pri realizaciji hijerarhijske organizacije fascikli objasniti učenicima njen značaj.
• Instalaciju softvera realizovati na programima za zaštitu računara i arhiviranje podataka.
• Instalaciju perifernih uređaja uraditi na primeru štampača.
• Objasniti učenicima značaj pravilnog držanja tela, osvetljenja, dužine rada bez pauze...
• Insistirati na poštovanju i doslednom sprovođenju autorskih prava i softverskih licenci.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. Praćenje ostvarenosti ishoda
2. Testove znanja
3. Testove praktičnih veština

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

Osposobljavanje učenika za rad sa programima za obradu teksta

1. podešava radno okruženje programa za obradu teksta
2. upravlja tekstualnim dokumentima i čuva ih u različitim verzijama
3. kreira i uređuje tekstualne dokumente
4. kreira i uređuje tabele
5. umetne objekte u tekst i modifikuje ih
6. napravi cirkularna pisma
7. podešava parametre izgleda stranice tekstualnog dokumenta
8. pronalazi i ispravlja pravopisne i slovne greške pomoću alata ugrađenih u program za obradu teksta.
9. pregleda i štampa tekstualni dokument.

• podešavanje radnog okruženja (palete alatki, prečice, lenjir, pogled, zum...)
• rad sa dokumentima (otvaranje, snimanje u različitim formatima i verzijama programa)
• unošenje teksta (unos teksta, simbola i specijalnih karaktera)
• formatiranje teksta (slova, oblikovanje, indeksiranje, eksponiranje, boja, promena veličine slova)
• formatiranje pasusa
• stilovi
• kreiranje i formatiranje tabele
• unošenje podataka i modifikovanje tabele
• rad sa objektima (umetanje, kopiranje, premeštanje, promena veličine...)
• izrada cirkularnog pisma, izbor liste primalaca, umetanje podataka, snimanje i štampanje
• podešavanje parametara izgleda stranice dokumenta (orijentacija papira, veličina, margine, prelom, uređivanje zaglavlja i podnožja, automatsko numerisanje strana)
• ispravljanje pravopisnih grešaka, kontrolor pravopisa
• pregledanje dokumenta pre štampanja, štampanje celog dokumenta, pojedinačnih stranica i određivanje broja kopija

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• Laboratorijskih vežbi

Mesto realizacije nastave
• računarski kabinet

Preporuke za realizaciju nastave
• Konkretne primere za vežbanje prilagoditi obrazovnom profilu kroz korelaciju sa stručnim predmetima (forme, tekstovi, obrasci, izveštaji i sl. sa kakvima će učenik raditi pri obavljanju stručnih poslova)
• Pri realizaciji ovog modula insistirati na pravopisu i upotrebi odgovarajućeg jezika tastature.
• Insistirati na pravilnom formatiranju paragrafa (maksimalno koristiti mogućnosti koje pruža program, izbegavati ponovljenu upotrebu tastera "enter" i "razmak")
• Pri obradi tabela kao primer uraditi tabelu koja će se kasnije koristiti pri izradi cirkularnog pisma.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove praktičnih veština

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

Osposobljavanje učenika za rad sa programom za tabelarne proračune

1. podešava radno okruženje programa za tabelarne proračune
2. upravlja tabelarnim dokumentima i čuva ih u različitim verzijama
3. unosi podatke različitih tipova - pojedinačno i automatski
4. izmeni sadržaje ćelija
5. sortira i postavlja filtere
6. manipuliše vrstama i kolonama
7. organizuje radne listove
8. unosi formule u ćelije
9. formatira ćelije
10. bira, oblikuje i modifikuje grafikone
11. podešava izgled stranice za štampanje tabelarnog dokumenta
12. ispravlja greške u formulama i tekstu
13. pregleda i štampa tabelarni dokument.

• podešavanje radnog okruženja (palete alatki, prečice, lenjir, pogled, zum...)
• rad sa dokumentima (otvaranje, snimanje u različitim formatima i verzijama programa)
• unošenje podataka (pojedinačni sadržaji ćelija i automatske popune)
• menjanje tipa i sadržaja ćelije
• sortiranje i filtriranje
• podešavanje dimenzija, premetanje, fiksiranje i sakrivanje redova i kolona
• dodavanje, brisanje, premeštanje i preimenovanje radnih listova
• unošenje formula sa osnovnim aritmetičkim operacijama, koristeći reference na ćelije
• funkcije za: sumiranje, srednju vrednost, minimum, maksimum, prebrojavanje, zaokruživanje
• logičke funkcije
• kopiranje formula, relativno i apsolutno referenciranje ćelija
• formatiranje ćelija (broj decimalnih mesta, datum, valuta, procenat, poravnanje, prelom, orijentacija, spajanje ćelija, font, boja sadržaja i pozadine, stil i boja rama ćelije)
• namena različitih tipova grafikona, prikazivanje podataka iz tabele pomoću grafikona
• podešavanje izgleda stranice dokumenta za štampanje (orijentacija papira, veličina, margine, prelom, uređivanje zaglavlja i podnožja, automatsko numerisanje strana)
• ispravljanje grešaka u formulama i tekstu
• pregledanje dokumenta pre štampanja, automatsko štampanje naslovnog reda, štampanje opsega ćelija, celog radnog lista, celog dokumenta, grafikona i određivanje broja kopija.

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• Laboratorijskih vežbi

Mesto realizacije nastave
• računarski kabinet

Preporuke za realizaciju nastave
• Konkretne primere za vežbanje prilagoditi obrazovnom profilu kroz korelaciju sa stručnim predmetima.
• Pri realizaciji ovog modula insistirati na pravopisu i upotrebi odgovarajućeg jezika tastature.
• Logičke funkcije: izbor funkcija prilagoditi nivou znanja učenika i potrebama obrazovnog profila.
• Formatiranje ćelija obrađivati tokom dva časa
• Pri obradi grafikona, pokazati različite vrste grafikona (histograme, linijske, i "pite"; objasniti njihovu namenu; pokazati podešavanje pojedinih elemenata grafikona).

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove praktičnih veština

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

Osposobljavanje učenika za izradu slajd - prezentacija i njihovo prezentovanje

1. podešava radno okruženje programa za izradu slajd - prezentacije
2. upravlja slajd - prezentacijama i čuva ih u različitim formatima i verzijama
3. dodaje i premešta slajdove
4. pripremi prezentaciju u skladu sa pravilima i smernicama za izradu prezentacije
5. koristi različite organizacije slajda
6. unosi i formatira tekst na slajdu
7. dodaje objekte na slajd
8. unosi beleške uz slajd
9. podešava pozadinu slajda
10. koristi i modifikuje gotove dizajn - teme
11. dodaje i podešava animacione efekte objektima
12. bira i podešava prelaze između slajdova
13. izrađuje interaktivne slajd prezentacije
14. razlikuje vrste pogleda na prezentaciju
15. priprema za štampu i štampa prezentaciju
16. podešava prezentaciju za javno prikazivanje;
17. priprema prezentacije za prikazivanje sa drugog računara
18. izlaže slajd-prezentaciju

• podešavanje radnog okruženja (palete alatki, prečice, lenjir, pogled, zum...)
• rad sa dokumentima (otvaranje, snimanje u različitim formatima i verzijama programa)
• dodavanje i manipulacija slajdovima
• osnovna pravila i smernice za izradu prezentacije (količina teksta i objekata po slajdu, veličina i vrsta slova, dizajn...)
• organizacija slajda: slajdovi sa tekstom, tabelama, dijagramima i grafikonima
• formatiranje teksta
• dodavanje objekata na slajd (zvuk, film....)
• pozadina slajda (boje, prelivi, šrafure, teksture i slike)
• dizajn - teme
• animacioni efekti (vrste, podešavanje parametara, animacione šeme)
• prelaz između slajdova
• interaktivna prezentacija (hiperlinkovi i akciona dugmad)
• vrste pogleda na prezentaciju
• štampanje prezentacije
• podešavanje prezentacije za javno prikazivanje (ručno, automatski, u petlji...)
• nastup prezentera (položaj prezentera, verbalna i neverbalna komunikacija, savladavanje treme...).

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• Laboratorijskih vežbi

Mesto realizacije nastave
• računarski kabinet

Preporuke za realizaciju nastave
• Praktičnu realizaciju modula izvesti u nekom od programa za izradu slajd prezentacije.
• Konkretne primere za vežbanje prilagoditi obrazovnom profilu kroz korelaciju sa stručnim predmetima.
• Kroz ceo modul učenik treba da radi na jednoj prezentaciji čija je tematika vezana za konkretan obrazovni profil i da na njoj primeni sva usvojena znanja i veštine.
• Pri realizaciji ovog modula insistirati na pravopisu i upotrebi odgovarajućeg jezika tastature.
• Izvođenje nastave započeti objašnjenjima nastavnika a zatim usmeriti učenike da samostalno vežbaju.
• Insistirati na značaju slajd prezentacija i važnosti kvalitetnog prezentovanja.
• Podsticati kod učenika kreativnost.
• Poslednja dva časa učenici prezentuju svoje radove i diskutuju o njima.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove praktičnih veština

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

Osposobljavanje učenika za korišćenje Interneta i elektronsku komunikaciju

1. objasni pojam i strukturu Interneta
2. razlikuje načine povezivanja računara sa Internetom
3. razlikuje Internet - servise
4. objasni pojmove hiperteksta i WWW
5. koristi sadržaje sa veba (WWW - servisa)
6. pronalazi sadržaje na vebu pomoću pretraživača
7. procenjuje sadržaje sa veba na kritički način
8. preuzima sadržaje sa veba
9. komunicira putem elektronske pošte
10. razlikuje prednosti i nedostatke elektronske komunikacije
11. koristi raznovrsne Internet - servise
12. popunjava i šalje veb - bazirane obrasce
13. objašnjava pojam elektronskog poslovanja
14. primeni servis "u oblaku"
15. objašnjava moguće zloupotrebe Interneta
16. primenjuje bezbednosne mere prilikom korišćenja Interneta
17. primenjuje pravila lepog ponašanja na mreži
18. poštuje autorska prava za sadržaje preuzete sa mreže

• istorijski razvoj Interneta i struktura
• adrese i protokoli
• načini povezivanja računara sa Internetom (prednosti i nedostaci svakog od njih)
• servisi Interneta (WWW, elektronska pošta, FTP...)
• WWW, veb - pregledač (vrste, otvaranje i podešavanje)
• korišćenje pretraživača (osnovno i napredno)
• pouzdanost izvora informacija.
• medijska pismenost.
• preuzimanje sadržaja sa veba (snimanjem veb stranice, kopiranjem sadržaja sa veb stranice, preuzimanjem datoteke)
• programi za elektronsku poštu ("veb - mejl" i programi za preuzimanje pošte na lokalni računar)
• radno okruženje programa za elektronsku poštu
• postavljanje adrese primaoca ("za", "kopija", "nevidljiva kopija")
• prijem i slanje elektronske pošte, bez i sa prilogom
• napredne mogućnosti programa za preuzimanje el. pošte (uređivanje adresara, uređivanje fascikli, automatsko sortiranje pošte...)
• veb - obrasci raznovrsne namene
• elektronsko poslovanje u trgovini i javnoj upravi
• prednosti i nedostaci elektronske komunikacije
• socijalne mreže, forumi, sistemi za brze poruke, sistemi za elektronsko učenje...
• računarski servisi "u oblaku", rad sa tekstom, tabelama i datotekama.
• bezbednost dece na Internetu
• bezbednosni rizici korišćenja elektronske komunikacije
• pravila lepog ponašanja u elektronskoj komunikaciji

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• laboratorijskih vežbi

Mesto realizacije nastave
• računarski kabinet

Preporuke za realizaciju nastave
• Pri realizaciji ovog modula insistirati na pravopisu i upotrebi odgovarajućeg jezika tastature.
• Tokom realizacije svih sadržaja modula insistirati na mogućnostima zloupotrebe Interneta a pogotovo na bezbednosti korisnika, pouzdanosti informacija i sprečavanju zloupotrebe dece.
• Pri pretraživanju Interneta učenike usmeriti ka traženju obrazovnih veb sajtova i korišćenju sistema za elektronsko učenje.
• Pri obradi elektronskog poslovanja demonstrirati različite vrste veb obrazaca koji se koriste za poručivanje i plaćanje robe putem Interneta, poručivanje dokumenata...
• Pokazati rad sa tekstom, rad sa tabelama i skladištenje podataka u nekom od servisa "u oblaku" (cloud computing), dostupnih putem veba.
• Preuzimanje sadržaja sa veba vežbati na primerima preuzimanja teksta, slika, klipova i datoteka.
• Kod preuzimanja sadržaja sa veba voditi računa o verodostojnosti izvora informacija i razvijati kod učenika kritičko mišljenje i medijsku pismenost u izboru i tumačenju sadržaja.
• Pri elektronskoj komunikaciji poštovati pravila lepog ponašanja (netiquette).
• Pri realizaciji sadržaja vezanih za elektronsku poštu objasniti učenicima "put" elektronskog pisma.
• Dosledno sprovoditi poštovanje autorskih prava i softverskih licenci.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove praktičnih veština

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Uvod

• Sticanje znanja o predmetu proučavanja, podeli, značaju i mestu geografije u sistemu nauka
• Uočavanje i shvatanje korelativnih odnosa između geografije i drugih prirodnih i društvenih nauka

• definiše predmet izučavanja, značaj, razvoj i mesto geografije u sistemu nauka
• razlikuje prirodne i društvene elemente geografskog prostora i shvata njihove uzajamne uzročno-posledične veze i odnose
• odredi mesto geografije u sistemu nauka
• prepozna značaj i praktičnu primenu geografskih saznanja

• Predmet proučavanja, podela i značaj
• Mesto geografije u sistemu nauka

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
teorijska nastava (30 časova)

Mesto realizacije nastave
Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• korišćenje savremenih elektronskih pomagala,
• analognih i digitalnih geografskih karata različitog razmera i sadržaja
• korišćenje informacija sa Interneta
• korišćenje interaktivnih metoda rada
• koristiti geografske i istorijske karte opšte i tematske
• korišćenje pisanih izvora informacija (knjige, statistički podaci, časopisi...)

Savremene komponente geografskog položaja Srbije

• Proširivanje znanja o položaju, mestu i ulozi Srbije na Balkanskom poluostrvu i jugoistočnoj Evropi
• Uočavanjem opštih geografskih karakteristika, sagledati složene društveno - ekonomske procese i promene u jugoistočnoj Evropi na Balkanskom poluostrvu i u našoj državi.

• definiše pojam i funkcije državnih granica, razume državno uređenje Srbije i poznaje državna obeležja: grb, zastavu, himnu
• objašnjava na karti položaj i veličinu teritorije Srbije uz kratak opis bitnih karakteristika granica sa susednim zemljama
• definiše pojam jugoistočna Evropa, locira na karti Balkansko poluostrvo i identifikuje njegove opšte geografske karakteristike: fizičke, kulturne i demografske
• analizira promene na političkoj karti Balkanskog poluostrva: nastanak i raspad Jugoslavije, stvaranje novih država i oblici njihove saradnje
• uočava prednosti i nedostatke geografskog položaja Srbije

• Površina, granice, državno uređenje i državna obeležja Srbije
• Savremene komponente geografskog položaja Srbije

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testovi znanja

Okvirni broj časova po temama
• uvod (najmanje 2 časa)
• savremene komponente geografskog položaja Srbije (najmanje 3 časa)
• prirodni resursi Srbije i njihov ekonomsko geografski značaj (najmanje 4 časa)
• stanovništvo i naselja Srbije (najmanje 5 časova)
• privreda Srbije (najmanje 3 časova)
• regionalne celine Srbije (najmanje 9 časova)
• Srbija i savremeni procesi u Evropi i svetu (najmanje 4 časova)

Prirodni resursi Srbije i njihov ekonomsko geografski značaj

• Sticanje novih i produbljenih znanja o prirodi Srbije i njenom uticaju na život i privredne delatnosti ljudi
• Sagledavanje fizičko-geografskih komponenata prostora Srbije i razumevanje njihovog značaja za život ljudi i mogućnosti razvoja privrede

• odredi u geološkom sastavu Srbije zastupljenost stena različite starosti, sastava i porekla značajnih za pojavu ruda i minerala
• locira u okviru geotektonske strukture Srbije velike celine: Srpsko-makedonsku masu, Karpato-balkanide, Unutrašnje dinaride, Centralne dinaride i Panonsku depresiju i objasni njihov postanak (delovanje unutrašnjih tektonskih i spoljašnjih sila)
• identifikuje osnovne makro-celine reljefa Srbije: Panonski basen i Planinsku oblast
• odredi Planinsku oblast i pregled gromadnih, karpatsko-balkanskih, dinarskih planina i većih kotlina
• objasni elemente i faktore klime, razlikuje klimatske tipove u Srbiji i njihove odlike
• napravi pregled vodnog bogatstva Srbije: odredi na karti razvođa slivova, objasni postanak, podelu i značaj jezera i termomineralnih voda
• zaključuje o ekonomskom značaju voda za snabdevanje naselja, navodnjavanje, proizvodnju hidroenergije, plovidbu, ribarstvo i turizam
• diskutuje o zagađivačima, posledicama i merama zaštite
• poznaje uticaj fizičko-geografskih faktora na formiranje tipova vegetacije i raznovrsnost životinjskog sveta panonske i planinske oblasti Srbije
• definiše pojam prirodne sredine, predmet proučavanja zaštite prirode, značaj zaštite i unapređivanja prirode
• navede elemente prirodne sredine, zagađivače vode, vazduha, zemljišta; posledice zagađivanja i mere zaštite.
• prepozna pojave štetne po svoje prirodno i kulturno okruženje i aktivno učestvuje u njihovoj zaštiti, obnovi i unapređivanju.
• definiše: park prirode, predeo izuzetnih odlika, rezervat prirode, spomenik prirode i prirodne retkosti.

• Reljef Srbije
• Klima, vode i vodni resursi, sastav i karakter tla, biljni i životinjski svet (odlike i ekonomsko-geografski značaj)
• Zaštićena prirodna dobra u Srbiji i zaštita, očuvanje i unapređivanje prirode

Stanovništvo i naselja Srbije

• Proširivanje znanja o demografskom razvoju i rasporedu stanovništva u Srbiji
• Uočavanje demografskih problema i mogućnosti njihovog prevazilaženja za sveukupni društveno-ekonomski razvitak naše zemlje
• Formiranje svesti o negovanju nacionalnog i kulturnog identiteta
• Proširivanje znanja o naseljima i faktorima njihovog razvoja
• Uočavanje transformacije naselja i njihovih mreža i sistema
• Razvijanje svesti o vrednosti i značaju antropogenih kulturnih dobara

• opiše antropogeografska obeležja i istorijsko-geografski kontinuitet naseljavanja Srbije
• objasni kretanje stanovništva i teritorijalni razmeštaj stanovništva u Srbiji
• ukaže na promenu broja stanovnika Srbije i navede faktore koji uslovljavaju promene stanovništva
• uz pomoć grafičkih metoda analizira osnovne demografske odlike; da ih objašnjava, vrši predviđanja i izvodi zaključke.
• definiše pojam migracije i razlikuje tipove i vidove migracija
• objasni strukturu stanovništva u Srbiji (biološka, ekonomska, socijalna, nacionalna)
• razlikuje pojmove: nacionalnog, etničkog i kulturnog identiteta
• izgradi stav o jednakim pravima ljudi bez obzira na rasnu, nacionalnu, versku i drugu pripadnost
• objasni demografske probleme i populacionu politiku u Srbiji
• definiše pojam dijaspore
• locira područja na kojima živi srpsko stanovništvo u neposrednom i širem okruženju (Mađarska, Rumunija, Makedonija, Albanija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Slovenija)
• objasni osnovne karakteristike stanovništva Republike Srpske
• locira autohtone srpske teritorije (severni delovi Dalmacije, Lika, Kordun, Banija, Slavonija i Baranja)
• objasni radne migracije u evropske zemlje i imenuje države i gradove u kojima ima našeg stanovništva
• objasni iseljavanje našeg stanovništva na vanevropske kontinente
• razlikuje faze u iseljavanju Srba u prekookeanske zemlje
• imenuje države i gradove u kojima živi naše stanovništvo
• objasni odnos i veze dijaspore i Srbije
• definiše pojam naselja
• objasni postanak, razvoj i razmeštaj naselja Srbije
• navede faktore razvoja i transformacije naselja i njihovih mreža i sistema
• imenuje antropogena kulturna dobra i objasni njihovu zaštitu

• Antropogeografska obeležja Istorijsko-geografski kontinuitet naseljavanja Srbije
• Kretanje i teritorijalni razmeštaj stanovništva (natalitet, mortalitet i prirodni priraštaj)
• Migracije. Pojam, značaj, tipovi i vidovi
• Struktura stanovništva: biološka, ekonomska, socijalna, nacionalna (etnička i verska)
• Demografski problemi i populaciona politika u Srbiji
• Srbi i naše stanovništvo van granica Srbije
• Postanak, razvoj i razmeštaj naselja Srbije
• Podela naselja. Seoska, gradska, prigradska i privremena
• Ekonomsko-geografski faktori razvoja i transformacije naselja i njihovih mreža i sistema
• Gradski centri i njihova uloga u regionalnoj organizaciji Srbije
• Antropogena kulturna dobra i njihova zaštita.

Privreda Srbije

• Proširivanje i produbljivanje znanja o privredi Srbije i njenim osnovnim karakteristikama
• Sagledavanje potencijala i mogućnosti Srbije za konkurentnost u svetskoj privredi

• analizira uticaj prirodnih i društvenih činioca na uslovljenost razvoja i razmeštaja privrede Srbije i grupiše grane privrede po sektorima
• objasni kako prirodni i društveni faktori utiču na razvoj i razmeštaj poljoprivrede Srbije
• definiše grane poljoprivrede u užem smislu (zemljoradnja i stočarstvo) i širem smislu (šumarstvo, lov i ribolov), navede značaj poljoprivrede
• prepozna osnovne funkcije šumarstva, značaj šuma, faktore koji ih ugrožavaju i mere zaštite
• utvrdi značaj lova i ribolova
• definiše značaj energetike i rudarstva; navede energetske resurse i mineralne sirovine i napravi njihov kartografski pregled na teritoriji Srbije
• objasni pojmove industrija i industrijalizacija, održivi razvoj i navede faktore razvoja i razmeštaja, podelu industrije i njen značaj
• analizira uticaj prirodnih i društvenih faktora na razvoj saobraćaja, kratko opiše vrste saobraćaja i njihov značaj
• napravi kartografski pregled glavnih drumskih i železničkih pravaca u Srbiji, plovnih reka i kanala, većih luka i aerodroma
• definiše pojmove: trgovina, trgovinski i platni bilans i odredi značaj trgovine
• analizira uticaj prirodnih i društvenih faktora na razvoj turizma, definše i navede podelu turizma

• Osnovne karakteristike privrede Srbije.
• Poljoprivreda, šumarstvo, lov i ribolov
• Rudarstvo i energetika
• Industrija: pojam, podela, struktura i značaj
• Saobraćaj i trgovina
• Turizam

Regionalne celine Srbije

• Sticanje i proširivanje geografskih znanja o regionalnim celinama Srbije i sagledavanje njihovih specifičnosti

• definiše pojam regije i napravi kartografski pregled regionalnih celina Srbije
• locira na karti Srbije granice Vojvodine i njenih predeonih celina i prepozna njene prirodne i društvene odlike
• potvrdi na karti Srbije granice Šumadije i Pomoravlja i navede njihove prirodne i društvene odlike
• prepozna na karti Srbije granice Zapadne Srbije i opiše njene prirodne i društvene odlike
• pokaže na karti Srbije Starovlaško-rašku visiju uz analizu njenih prirodnih i društvenih odlika
• locira na karti Srbije granice Istočne Srbije i navede njene prirodne i društvene odlike
• prepozna na karti Srbije granice Južnog Pomoravlja i prepozna njegove prirodne i društvene odlike
• potvrdi na karti Srbije granice Kosova i Metohije i diskutuje o njegovim prirodnim i društvenim odlikama

• Vojvodina
• Šumadija i Pomoravlje (zapadno i veliko) Zapadna Srbija
• Starovlaško-raška visija
• Istočna Srbija
• Južno Pomoravlje
• Kosovo i Metohija

Srbija i savremeni procesi u Evropi i Svetu

• Sticanje znanja o savremenim političkim i ekonomskim procesima u Evropi i svetu koji su uslov za napredak svih zemalja i naroda
• Stvaranje realne slike o Srbiji u svetskim razmerama i savremenim međunarodnim procesima

• definiše pojmove: proces integracije, demokratska regionalizacija, globalizacija
• objasni ekonomske integracije na Balkanu i u jugoistočnoj Evropi i poznaje miroljubivu politiku Srbije u međunarodnim okvirima i na Balkanu
• opiše istorijat razvoja, navede ciljeve i definiše probleme unutar Unije
• objasni uslove koje Srbija treba da ispuni da bi postala ravnopravna članica zajednice
• razlikuje ulogu, značaj i vidove delovanja međunarodnih organizacija: (CEFTA, EFTA, NAFTA, OECD, OPEK, APEK, G8, BRIK...)
• objasni ulogu, značaj i vidove delovanja Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda i ulogu Srbije u ovim organizacijama
• opiše istorijat razvoja UN, navede ciljeve i strukturu organizacije i obrazloži privrženost Srbije UN
• definiše pojam globalizacije i razlikuje političke, teritorijalne, ekonomske, kulturne i druge vidove globalizacije

• Saradnja Srbije sa drugim državama i međunarodnim organizacijama
• Evropska unija - osnivanje, članice, ciljevi, problemi, fondovi i njihova pristupačnost
• Odnos Srbije prema ostalim evropskim i vanevropskim ekonomskim i političkim integracijama
• Svetsko tržište kapitala, struktura i međunarodni značaj
• Ujedinjene nacije. Struktura i međunarodni značaj. Srbija i UN
• Globalizacija kao svetski proces

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Osnovni pojmovi ekologije

• Upoznavanje sa predmetom istraživanja i značajem ekologije
• Shvatanje strukture ekosistema/biosfere i procesa koji se u njima odvijaju
• Razumevanje značaja biodiverziteta za opstanak života na Zemlji

• definiše predmet istraživanja i značaj ekologije
• objasni strukturu ekosistema
• objasni procese koji se odigravaju u ekosistemu
• analizira međusobne odnose organizama u lancima ishrane
• objasni strukturu biosfere
• analizira biogeohemijske cikluse u biosferi
• utvrđuje značaj biodiverziteta za opstanak života na Zemlji

• Definicija, predmet istraživanja i značaj ekologije
• Struktura ekosistema
• Procesi koji se odigravaju u ekosistemu
• Biodiverzitet
• Biosfera kao jedinstveni ekološki sistem Zemlje

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima evidentiranja i ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz kombinaciju različitih oblika nastavnog rada i vrsta nastave (didaktičkih modela)
(30 časova)

Mesto realizacije nastave
• Kabinet za biologiju, vivarijum, biološka radionica, univerzalna učionica, adekvatni objekti izvan školskog kompleksa, priroda

Preporuke za realizaciju nastave
• poštovanje svih didaktičkih principa
• primena prirodnih nastavnih sredstava, realizacija terenske nastave, realizacija bioloških/ekoloških nastavnih ekskurzija
• kombinovanje različitih didaktičkih modela (problemska, timska nastava biologije)
• realizacija samostalnih učeničkih radova (eseji, prezentacije, referati, projekti)

Životna sredina i održivi razvoj

• Upoznavanje sa izvorima i vrstama zagađivanja životne sredine
• Razumevanje koncepta održivog razvoja
• Razumevanje značaja različitih oblika zaštite i unapređivanja životne sredine
• Razvijanje svesti o posledicama globalnih klimatskih promena

• navede izvore zagađivanja životne sredine
• analizira vrste zagađivanja svog neposrednog okruženja
• proceni posledice zagađivanja životne sredine
• objasni značaj održivog razvoja
• navede oblike energetske efikasnosti
• navede uzroke nestajanja biljnih i životinjskih vrsta na teritoriji Srbije
• ispolji odgovoran odnos prema domaćim životinjama, kućnim ljubimcima, oglednim životinjama, krznašicama i ostalim ugroženim životinjskim i biljnim vrstama
• proceni posledice globalnih klimatskih promena

• Izvori zagađivanja životne sredine
• Posledice zagađivanja životne sredine
• Zaštita životne sredine i održivi razvoj
• Globalne promene u životnoj sredini i njihove posledice

Ocenjivanje
Evidentiranje i ocenjivanje učenika (putem usmene i pisane provere znanja, testiranja, izrade prezentacija i projekata)

Okvirni broj časova po temama
• osnovni pojmovi ekologije (4 časa)
• životna sredina i održivi razvoj (17 časova)
• ekološka kultura (9 časova)

Ekološka kultura

• Upoznavanje sa načinima i značajem održavanja lične higijene i higijene životnog i radnog prostora
• Shvatanje značaja pravilne upotrebe proizvoda
• Razumevanje različitih uticaja na zdravlje čoveka

• objasni značaj održavanja lične higijene, higijene životnog i radnog prostora
• razlikuje aditive opasne po zdravlje
• objasni značaj upotrebe proizvoda u skladu sa deklaracijom i uputstvom u cilju očuvanja sopstvenog zdravlja i zaštite životne sredine
• proceni značaj upotrebe biorazgradive ambalaže
• objasni načine i značaj odlaganja otpada
• protumači uticaje stresa, buke, psihoaktivnih supstanci, brze hrane i fizičke aktivnosti na zdravlje čoveka

• Uređenje životnog i radnog prostora
• Potrošačka kultura
• Upotreba GM hrane
• Uticaj savremenog načina života na zdravlje čoveka

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Struktura i organizacija društva

Upoznavanje sa funkcionisanjem, strukturom i organizacijom društva

• shvati strukturu i organizaciju društva
• objasni ulogu društvenih grupa s posebnim osvrtom na brak i porodicu
• shvati društvenu podelu rada
• objasni uzroke društvenog raslojavanja
• navede društvene ustanove i društvene organizacije i napravi razliku između njih
• razlikuje osobenosti seoskog i gradskog stanovništva

• Pojam i elementi društva
• Društvene grupe
• Brak i porodica
• Društvena podela rada
• Društveno raslojavanje
• Društvene ustanove i organizacije
• Naselja i stanovništvo

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (30 čas)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• Koristiti aktuelne primere iz štampe i drugih medija relevantne za predmet
• Koristiti Ustav i relevantne zakone u zavisnosti od sadržaja koji se obrađuje

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove znanja
3. testove praktičnih veština

Okvirni broj časova po temama
• Struktura i organizacija društva (8 časova)
• Ustav i pravna država u Srbiji (4 časova)
• Demokratija i mehanizmi vlasti u Srbiji (4 časa)
• Građanin i njegova prava i slobode u Srbiji (4 časa)
• Srbija kao država, autonomija i lokalna samouprava (2 časa)
• Kultura i društvo (5 časova)
• Društvene promene i razvoj društva (3 časa)

Ustav i pravna država u Republici Srbiji

• Upoznavanje sa Ustavom Republike Srbije, njegovim istorijskim pretečama i pravosudnim sistemom Republike Srbije

• shvati značaj ustava kao najvišeg pravnog akta
• razlikuje ustav od zakona
• napravi pregled razvoja ustavnosti u Srbiji
• razlikuje ustavnost i zakonitost
• uoči značaj vladavine prava i pravne države
• zna osnovne odredbe Ustava Republike Srbije
• shvati funkcionisanje pravosudnog sistema Republike Srbije
• razlikuje vrste sudskih postupaka

• Značenje Ustava Republike Srbije
• Principi ustavnost i zakonitosti
• Ustavni sud
• Redovni sudovi

Demokratija i mehanizmi vlasti u Republici Srbiji

• Upoznavanje sa politikom kao veštinom upravljanja društvom
• Osposobljavanje za demokratsko mišljenje
• Upoznavanje sa funkcionisanjem državnih institucija i organa vlasti

• objasni pojam, razvoj i oblike suverenosti i demokratije
• opiše ulogu politike u društvu
• zna državne simbole i elemente državnosti
• razlikuje zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast
• razlikuje udruženja građana i političke partije
• prepozna ideološke razlike partija i podelu na levicu, desnicu i centar
• shvati izborni postupak i konstituisanje skupštine i vlade
• razlikuje državne organe vlasti

• Suverenost naroda i građani
• Oblici neposredne demokratije
• Višepartijski sistem
• Izbori
• Skupština
• Organi vlasti

Građanin i njegova prava i slobode u Srbiji

• Bogaćenje znanja o ljudskim pravima i slobodama i o ulozi pojedinca u društvenom i političkom životu

• shvati ljudska prava i slobode i svoj položaj u društvu
• uoči specifičnosti porodičnog prava
• zna na koji način se štite prava i slobode građana

• Političke slobode i prava građana
• Ekonomske slobode i prava građana
• Lične slobode i prava građana
• Ostale slobode i prava građana
• Zaštita ustavom garantovanih prava i sloboda

Srbija kao država, autonomija i lokalna samouprava

• Obogaćivanje znanja o državnosti Republike Srbije poređenjem tradicije i sadašnjeg stanja
• Razvijanje znanja o autonomiji i lokalnoj samoupravi

• poredi sadašnje stanje i tradiciju državnosti i ustavnosti u Srbiji
• razlikuje autonomiju i lokalnu samoupravu
• razume funkcionisanje lokalne samouprave

• Srbija, njena državnost i ustavotvorna vlast (tradicija i sadašnje stanje)
• Oblici autonomije
• Demokratska lokalna samouprava

Kultura i društvo

• Razvijanje znanja o kulturnim tekovinama

• uoči razliku i sličnosti između kulture i civilizacije
• shvati nastanak religije i religijskog mišljenja
• identifikuje monoteističke religije i objasni specifičnosti hrišćanstva
• razlikuje običaj i moral
• shvati razliku između umetnosti, masovne kulture, podkulture, šunda i kiča

• Pojam kulture i civilizacije
• Religija
• Nastanak religijskog mišljenja
• Monoteističke religije
• Hrišćanstvo
• Običaj i moral
• Umetnost
• Masovna kultura

Društvene promene i razvoj društva

• Osposobljavanje za život u društvu izloženom stalnim promenama i izazovima koje donosi razvoj savremenog društva
• Sticanje znanja o horizontalnoj i vertikalnoj pokretljivosti društva

• identifikuje društvene promene
• zna osnovne karakteristike horizontalne i vertikalne pokretljivosti
• prepozna društveni razvoj
• formira stav prema savremenim tendencijama u razvoju globalnog društva

• Pojam i vrste društvenih promena
• Društvena pokretljivost
• Društveni razvoj